• Akcija 1
  • Projekti 1
  • А 91
  • а 946
  • Авале 1
  • Авали 1
  • Авалу 3
  • аван 2
  • авана 1
  • августа 1
  • авлију 1
  • Адама 1
  • Адаме 2
  • Адамов 1
  • адвоката 1
  • ади 2
  • адресова 1
  • адут 1
  • ажија 1
  • Ажија 1
  • ажију 1
  • Аја 2
  • аја 5
  • Ајд 1
  • Академије 1
  • ако 147
  • Ако 17
  • акт 2
  • ал 2
  • ала 3
  • Ала 4
  • алал 3
  • алат 1
  • алата 1
  • албастар 1
  • Алгебра 1
  • Алгебру 1
  • Алексинац 2
  • алексиначким 1
  • Алексинца 5
  • Алексинцу 6
  • Али 21
  • али 250
  • ама 13
  • Ама 25
  • амбуље 1
  • амо 7
  • Ана 6
  • Ане 1
  • Ани 4
  • Ано 1
  • Ану 2
  • апетит 3
  • апотеке 1
  • април 1
  • априла 3
  • апс 1
  • апсана 1
  • апсани 3
  • апсанска 1
  • апсанским 1
  • апсанског 1
  • апсанџије 1
  • апсе 1
  • апсеник 2
  • апсолутно 3
  • Арапин 1
  • артиљеријског 1
  • Арханђела 1
  • асталско 1
  • астраганску 1
  • асуру 1
  • аукторитетом 1
  • Африканца 1
  • Африци 1
  • Ах 9
  • Аха 2
  • аш 1
  • ашов 1
  • ашчинице 1
  • ашчиници 1
  • Ба 2
  • бааш 1
  • Баба 2
  • баба 22
  • бабе 4
  • бабетина 1
  • бабине 1
  • бабом 2
  • бабу 4
  • бави 1
  • бавили 1
  • бавио 3
  • бављење 1
  • багателу 1
  • багрема 1
  • Бадава 1
  • бадава 15
  • бакалница 1
  • бакалнице 1
  • бакалницу 1
  • бакарасте 1
  • бакарним 1
  • бакра 1
  • бакрачи 1
  • бакру 1
  • баксуз 1
  • банку 3
  • банчити 1
  • Бањичко 1
  • бањским 1
  • бањском 1
  • Бар 1
  • бар 41
  • баре 1
  • бари 1
  • бару 2
  • барутане 1
  • Басамаке 1
  • Батали 1
  • баталте 1
  • батаљон 1
  • батине 2
  • батину 1
  • батргајући 2
  • бацајући 1
  • баце 1
  • баци 9
  • бацило 1
  • бацим 1
  • бачве 2
  • Баш 11
  • баш 37
  • башта 1
  • баште 1
  • башти 1
  • башту 1
  • бегају 1
  • бегали 1
  • бегао 1
  • бегати 1
  • бегством 1
  • бегунце 1
  • Беда 1
  • беда 5
  • бедама 1
  • беде 7
  • бедема 1
  • бедно 1
  • бедном 1
  • беду 1
  • бежању 1
  • Без 5
  • без 79
  • безбрижан 1
  • безбрижне 1
  • безбрижни 1
  • безбрижности 1
  • бездушних 1
  • безобразан 1
  • безобразлук 1
  • безобразна 1
  • безобразни 1
  • Безобразниче 1
  • безобразно 1
  • безопасни 1
  • безпредметну 1
  • бејасмо 2
  • бејах 14
  • Бејах 4
  • бејаху 1
  • бејаше 11
  • бекријом 1
  • бела 4
  • белаја 1
  • белеге 1
  • бележио 1
  • белешке 1
  • бели 2
  • белило 1
  • бело 1
  • белој 1
  • белом 2
  • белопаланачка 1
  • Белу 1
  • белу 4
  • бељаху 1
  • бео 3
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 25
  • Београда 10
  • Београдом 1
  • београдска 1
  • београдске 1
  • београдским 2
  • Београдском 1
  • Београду 11
  • Београђана 1
  • београђани 1
  • Београђани 2
  • Берберски 1
  • беремо 1
  • бес 1
  • бесвесно 1
  • беседу 1
  • бесмо 2
  • бесна 1
  • беснила 2
  • бесплатно 2
  • беспослени 1
  • бесправно 1
  • беху 29
  • Беше 10
  • беше 177
  • бешње 2
  • Би 2
  • би 274
  • бива 1
  • бивало 1
  • бивах 1
  • биднеш 2
  • бизгова 1
  • бије 2
  • бијен 1
  • бијете 1
  • била 122
  • Била 2
  • биле 21
  • Били 3
  • били 51
  • Било 12
  • било 197
  • биљка 1
  • Био 18
  • био 244
  • бирала 1
  • бирања 1
  • бисер 1
  • бисера 2
  • бисмо 10
  • бисте 2
  • бистре 1
  • битанга 1
  • битанге 2
  • битанго 2
  • битангу 2
  • бити 74
  • битка 1
  • битку 1
  • Биће 1
  • биће 4
  • бићемо 1
  • бићете 1
  • Бићу 1
  • бићу 2
  • бих 61
  • бич 5
  • бича 1
  • бичем 4
  • благ 3
  • блага 1
  • Благајник 1
  • благајник 3
  • благајника 1
  • благајници 1
  • благе 1
  • благо 13
  • благовремено 2
  • благодаран 1
  • благодарећи 3
  • благодарим 1
  • благодарно 1
  • благодарности 1
  • благодејања 1
  • благодејање 2
  • благодет 2
  • благословена 1
  • благослови 3
  • блаже 3
  • блата 2
  • блато 2
  • блату 3
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледо 1
  • бленуо 1
  • блесасто 1
  • ближе 8
  • ближњега 1
  • близини 3
  • Близу 1
  • близу 2
  • блистали 1
  • бљутаво 1
  • боба 1
  • Бобићу 1
  • Бог 67
  • бога 2
  • Бога 46
  • Богат 1
  • богат 4
  • богата 1
  • богати 1
  • богатији 1
  • Богдана 1
  • богиња 1
  • богме 4
  • Богме 4
  • боговетну 2
  • Богом 3
  • богословију 1
  • Богу 20
  • Божа 26
  • Боже 31
  • Божи 2
  • Божић 8
  • божја 2
  • божји 1
  • Божо 1
  • Божу 3
  • бој 3
  • бојаги 3
  • бојажљиво 2
  • бојала 1
  • бојали 1
  • Бојао 1
  • бојао 8
  • бојати 2
  • боје 2
  • бојећи 1
  • бојим 3
  • бојиш 1
  • бојног 1
  • бојте 1
  • бокал 3
  • бокалом 2
  • бол 2
  • бола 5
  • боле 1
  • болело 1
  • болесна 2
  • Болесницу 1
  • болесно 1
  • болесном 1
  • болест 1
  • Болест 1
  • Болестан 2
  • болестан 4
  • болести 2
  • болестна 1
  • боли 1
  • болнице 2
  • болници 3
  • болницу 5
  • Болничком 1
  • боловања 1
  • боловао 1
  • болове 1
  • болом 1
  • боља 2
  • боље 26
  • бољи 3
  • бољу 1
  • бомба 1
  • борби 1
  • борбу 2
  • боримо 1
  • бос 2
  • боца 4
  • боце 4
  • боци 2
  • боцнуо 1
  • боцу 6
  • бр 3
  • бравар 1
  • бравара 1
  • браве 3
  • брави 1
  • Браво 2
  • браво 4
  • браву 3
  • брада 2
  • браде 1
  • брадом 1
  • бранила 1
  • бранили 2
  • браним 4
  • бранити 4
  • брат 8
  • брата 4
  • братац 1
  • брате 19
  • братска 1
  • братски 2
  • братској 1
  • браћа 3
  • браћом 1
  • брбља 1
  • брбљај 1
  • брвана 1
  • брвнаре 1
  • брвнари 1
  • брвнима 1
  • брда 2
  • брдо 3
  • брду 1
  • бре 24
  • Бре 8
  • брезовог 1
  • Брже 1
  • брже 3
  • бржи 1
  • брзим 1
  • брзином 1
  • брзо 24
  • Брзо 6
  • брзог 1
  • брзој 1
  • брзу 2
  • брига 5
  • бриге 6
  • бригу 3
  • бридео 1
  • бријање 1
  • бријача 1
  • брије 1
  • брилијанти 1
  • брине 1
  • бринем 1
  • бринемо 1
  • бринете 3
  • брини 6
  • брините 7
  • бринуо 3
  • бринути 4
  • брисали 1
  • брисати 1
  • брисах 1
  • Брише 1
  • бришући 3
  • брк 1
  • брка 1
  • бркова 1
  • бркове 2
  • брковима 2
  • број 8
  • броја 3
  • бројала 1
  • бројаницама 2
  • бројања 1
  • бројању 1
  • бројао 1
  • бројати 6
  • бројаше 1
  • бројевима 1
  • броју 2
  • брука 1
  • брукала 1
  • брукаш 1
  • бруку 2
  • бршљана 1
  • Бубица 10
  • Бубице 8
  • Бубицом 1
  • Бубицу 5
  • бубрег 1
  • Бугара 1
  • бугарски 1
  • будала 1
  • будало 1
  • будан 4
  • буде 26
  • будем 5
  • будемо 1
  • будете 5
  • будеш 14
  • буди 6
  • будили 1
  • будите 3
  • будити 1
  • буду 2
  • будуће 1
  • букове 1
  • Булевару 1
  • булу 1
  • бунар 1
  • бунара 2
  • бунди 1
  • бундице 1
  • бунду 1
  • бунован 1
  • бунт 3
  • бунца 1
  • бунцати 1
  • бунцаш 1
  • буре 1
  • буренцета 1
  • буру 1
  • бусење 1
  • буџак 1
  • В 2
  • ва 2
  • вабрицирано 1
  • вагон 1
  • вадећи 5
  • важио 1
  • важити 1
  • важна 3
  • важне 1
  • важнијег 1
  • важним 1
  • важно 3
  • важног 1
  • вазда 2
  • ваздан 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 7
  • Ваистину 2
  • вајда 6
  • вајде 1
  • Вала 1
  • вала 4
  • Валах 2
  • валах 7
  • валаш 1
  • Валерије 1
  • вали 1
  • валити 1
  • Валожићеве 1
  • ваља 14
  • Ваљада 2
  • ваљада 35
  • ваљајући 1
  • Ваљало 3
  • ваљало 4
  • ваљам 1
  • ваљан 2
  • ваљани 2
  • ваљаше 1
  • ваљда 3
  • вам 75
  • Вама 1
  • вама 31
  • вамо 7
  • Вампир 2
  • ван 2
  • ванредни 1
  • ванредно 1
  • варате 2
  • варе 1
  • варјачу 1
  • варница 1
  • варнице 1
  • варош 14
  • Варош 2
  • вароши 6
  • варошицу 1
  • вас 132
  • Васкрс 1
  • Васкрса 2
  • васпитање 1
  • Ватра 1
  • ватра 4
  • ватре 2
  • ватри 1
  • ватрогашчев 1
  • ватру 6
  • ваш 5
  • ваша 1
  • вашар 1
  • ваше 4
  • вашег 2
  • вашем 1
  • вашим 1
  • вашој 1
  • вашом 1
  • вашу 2
  • ве 1
  • веверица 1
  • ведрим 1
  • ведро 2
  • веже 1
  • вежем 2
  • веза 2
  • везали 1
  • везани 2
  • везаним 1
  • везану 1
  • везати 1
  • веје 1
  • века 1
  • веле 7
  • вели 16
  • велика 8
  • Велике 3
  • велике 8
  • Велики 1
  • велики 16
  • великим 6
  • великих 1
  • велико 14
  • великог 9
  • великој 2
  • Великој 4
  • великом 4
  • Велику 2
  • велику 9
  • велим 8
  • велите 1
  • велиш 4
  • венац 1
  • Венца 1
  • Венцу 1
  • вео 2
  • веома 26
  • Веома 5
  • вера 1
  • вересију 1
  • верно 2
  • веровала 1
  • веровали 1
  • Веровао 1
  • веровао 2
  • веровати 3
  • вертепа 1
  • веруј 1
  • Веруј 2
  • верује 1
  • верујем 5
  • верујете 1
  • верујеш 1
  • верујте 1
  • веселе 1
  • весели 1
  • веселим 2
  • веселити 1
  • весело 4
  • весео 1
  • Ветар 1
  • ветар 11
  • ветра 1
  • ветром 2
  • већ 177
  • Већ 3
  • већа 3
  • веће 2
  • већи 4
  • већима 1
  • већином 1
  • већу 2
  • вече 49
  • Вечера 1
  • вечера 12
  • вечеравали 1
  • Вечерај 1
  • вечерај 2
  • вечерају 1
  • вечерали 2
  • вечерам 2
  • вечерамо 2
  • вечерао 3
  • вечерас 7
  • вечерати 2
  • вечерах 1
  • вечере 11
  • вечери 3
  • вечером 1
  • Вечеру 1
  • вечеру 14
  • вечити 1
  • вештих 1
  • вештице 1
  • Ви 12
  • ви 82
  • вигња 1
  • вида 1
  • виде 3
  • видев 1
  • Видев 1
  • видела 7
  • Видели 1
  • видели 7
  • видело 2
  • Видео 1
  • видео 28
  • видесмо 2
  • видети 32
  • Видећемо 3
  • видећеш 2
  • Видећи 2
  • видећу 1
  • видех 19
  • види 23
  • Види 6
  • Видим 1
  • видим 25
  • Видимо 1
  • видимо 6
  • Видите 2
  • видите 9
  • видићу 2
  • видиш 10
  • Видиш 4
  • видјети 1
  • видна 1
  • видно 1
  • видох 2
  • виђају 1
  • виђаше 3
  • виђења 6
  • вијуга 1
  • викали 1
  • викало 1
  • викао 3
  • викати 5
  • вике 2
  • викне 2
  • викнем 11
  • викните 1
  • викну 67
  • викнула 2
  • викнуо 2
  • викнусмо 2
  • викнуће 1
  • викнух 2
  • виком 1
  • викс 1
  • викса 1
  • виле 1
  • виљушака 1
  • виљушку 2
  • вина 15
  • Виник 1
  • Винику 1
  • Вино 1
  • вино 14
  • виноград 2
  • винограда 3
  • винограде 2
  • виноградима 1
  • винограду 1
  • винограџија 1
  • винограџији 1
  • винограџију 1
  • вином 2
  • вири 2
  • виршле 1
  • вис 5
  • висаше 3
  • висила 1
  • висина 1
  • висину 2
  • висовима 1
  • Висок 1
  • висока 2
  • високим 2
  • витићемо 1
  • Витомир 1
  • Витомира 1
  • Витомире 1
  • Витомировој 1
  • виче 11
  • вичем 2
  • више 127
  • Више 3
  • влага 1
  • влаге 1
  • влагу 1
  • влада 1
  • владај 1
  • Владај 1
  • владајте 3
  • владала 2
  • владали 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владаш 1
  • владаше 1
  • владика 2
  • владике 1
  • владиком 2
  • владику 1
  • влажна 2
  • влажне 2
  • влажним 1
  • влажној 1
  • влажном 1
  • влас 1
  • власт 6
  • власти 3
  • во 1
  • вода 7
  • воде 17
  • воденичар 1
  • водену 2
  • водећи 2
  • води 4
  • водила 3
  • водити 2
  • водићу 1
  • водом 2
  • воду 14
  • воз 2
  • возе 1
  • вози 1
  • возили 1
  • возим 1
  • возимо 1
  • возио 1
  • војне 1
  • Војник 1
  • војници 2
  • војничко 1
  • војничког 1
  • војног 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 5
  • волела 1
  • волели 1
  • Волео 1
  • волео 9
  • воли 1
  • волим 3
  • волове 2
  • воља 2
  • вољан 1
  • воље 16
  • вољи 7
  • вољу 3
  • воском 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • воштаница 1
  • воштанице 1
  • воштану 1
  • врага 7
  • враголасто 1
  • врани 1
  • вранила 1
  • враном 1
  • Врат 1
  • врат 10
  • врата 108
  • Врата 5
  • вратали 1
  • вратама 1
  • врате 1
  • врати 18
  • вратила 1
  • Вратим 2
  • вратим 31
  • вратима 32
  • вратимо 1
  • вратио 5
  • вратисмо 7
  • вратите 1
  • вратити 5
  • вратићу 1
  • вратих 7
  • вратиш 1
  • вратише 3
  • вратне 1
  • вратнице 1
  • вратове 1
  • врату 1
  • враћају 1
  • Враћајући 1
  • враћала 2
  • враћам 3
  • враћао 1
  • Врачар 2
  • врачарски 2
  • Врачару 2
  • врбак 1
  • врвце 1
  • вредан 1
  • вредео 1
  • вреди 5
  • вреднији 1
  • вредно 3
  • вредности 1
  • вређања 1
  • врелом 2
  • Време 4
  • време 65
  • времена 23
  • временом 1
  • врео 1
  • врзао 1
  • врзе 1
  • врзло 1
  • ври 1
  • вришти 1
  • врло 63
  • Врло 9
  • Врљао 1
  • врљаш 1
  • врсту 1
  • вртим 1
  • вруће 1
  • врућина 1
  • врућине 1
  • врућици 1
  • врха 2
  • врхови 1
  • врхом 1
  • врху 2
  • врхунац 3
  • врхунцу 1
  • вршила 1
  • вршио 2
  • вршите 1
  • вукао 4
  • вукли 1
  • вукући 1
  • вуни 1
  • вуницом 1
  • вуну 1
  • вуци 2
  • Вуци 3
  • вуцибатино 2
  • Г 1
  • г 14
  • га 222
  • гавран 1
  • гада 3
  • гадан 1
  • гадије 1
  • гадно 1
  • гадови 1
  • гађала 1
  • газда 13
  • Газдарица 2
  • газдарица 22
  • газдарице 5
  • газдарици 1
  • газдарицу 5
  • газдаричино 1
  • газде 1
  • газду 2
  • гази 1
  • газила 2
  • газили 1
  • газим 1
  • гај 2
  • гајтан 1
  • гају 1
  • гамен 1
  • гар 1
  • гарава 1
  • гас 1
  • гаса 2
  • гасе 1
  • гаси 1
  • гаће 2
  • гвоздена 1
  • гвоздене 3
  • гвозденом 1
  • гвоздену 2
  • где 181
  • Где 21
  • гдегде 1
  • Гђа 1
  • гђе 3
  • гегуцао 1
  • Гејаче 1
  • гимназија 1
  • гимназије 3
  • гимназији 1
  • гимназију 11
  • гимназисти 1
  • гимнастичким 1
  • глава 3
  • главама 1
  • главачке 1
  • главе 13
  • глави 16
  • главним 1
  • Главно 2
  • главом 6
  • главу 23
  • Глад 4
  • глад 9
  • гладан 16
  • глади 7
  • гладни 1
  • гладно 1
  • гладног 1
  • гладном 1
  • гладовао 1
  • Глас 1
  • глас 42
  • гласа 1
  • гласину 1
  • гласно 18
  • гласове 1
  • гласови 1
  • гласом 6
  • гле 5
  • Гле 6
  • гледа 10
  • Гледај 4
  • гледај 6
  • гледајте 3
  • гледају 1
  • гледајући 19
  • гледала 3
  • гледали 2
  • Гледам 3
  • гледам 8
  • гледамо 3
  • Гледао 1
  • гледао 8
  • гледати 12
  • Гледаћу 1
  • гледах 1
  • гледаху 1
  • гледаш 1
  • гледаше 6
  • глођем 1
  • глођете 1
  • глува 1
  • глуви 1
  • глуп 1
  • глупо 1
  • гнезду 1
  • гњечили 1
  • го 6
  • говеђој 1
  • Говор 1
  • говор 2
  • говора 1
  • говорах 5
  • Говораше 1
  • говорећи 4
  • говори 20
  • Говори 3
  • говориле 2
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 2
  • говоримо 2
  • говорио 7
  • Говорите 2
  • говорите 4
  • говорити 8
  • говориш 4
  • говору 1
  • год 24
  • година 23
  • годинама 4
  • године 19
  • години 2
  • годину 8
  • годишњим 1
  • гојазна 1
  • гола 1
  • голе 2
  • голи 1
  • голим 3
  • голо 1
  • гологлав 2
  • голој 2
  • голуба 5
  • голубови 1
  • Голуждрави 1
  • голуждрави 2
  • голуждравко 2
  • голуждраво 1
  • Голуждравог 1
  • гомила 1
  • гомилати 1
  • гомиле 3
  • гомили 2
  • гомилица 1
  • гомилице 2
  • гомилицу 3
  • гомилу 3
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонити 1
  • гордо 1
  • Горе 1
  • горе 19
  • горег 1
  • горела 2
  • гори 3
  • Горици 1
  • Горицу 1
  • горко 2
  • горку 1
  • горњем 1
  • горњи 1
  • горњу 1
  • горчине 1
  • горчину 1
  • господа 3
  • господара 1
  • господаре 1
  • господаревим 1
  • господарити 1
  • Господин 11
  • господин 52
  • господина 25
  • господине 32
  • Господине 8
  • господиновом 2
  • господином 5
  • Господину 1
  • господину 11
  • господичић 1
  • господо 1
  • господске 1
  • госпођа 100
  • Госпођа 21
  • госпође 12
  • госпођи 14
  • госпођин 8
  • госпођина 2
  • госпођиног 1
  • госпођиној 1
  • госпођином 1
  • Госпођица 2
  • госпођица 5
  • госпођицама 1
  • Госпођице 1
  • госпођице 8
  • госпођицу 1
  • Госпођо 3
  • госпођо 38
  • госпођом 6
  • госпођу 17
  • госпоја 2
  • Госпоја 2
  • госпоји 1
  • гост 1
  • госте 1
  • гостима 1
  • гостионица 1
  • гостионице 4
  • гостионици 3
  • готов 14
  • готова 5
  • готови 3
  • Готовина 1
  • готово 14
  • град 3
  • града 2
  • градовима 1
  • градског 1
  • граду 1
  • грађанин 1
  • грађанском 1
  • грађу 1
  • гракнуше 1
  • грање 2
  • грашке 1
  • грди 2
  • грдила 1
  • грдили 1
  • грдио 1
  • грдиш 1
  • Грдне 1
  • грдно 6
  • грдну 1
  • Грдну 1
  • гребла 1
  • греда 2
  • греде 1
  • греду 1
  • грејали 2
  • грејати 1
  • греје 3
  • грејем 2
  • грејеш 1
  • грех 1
  • грехота 1
  • грешио 2
  • грешник 1
  • грешника 1
  • грешних 1
  • гристи 1
  • грле 1
  • грлу 2
  • грмну 1
  • гроба 1
  • гробља 2
  • гробље 5
  • гробљу 1
  • гробнице 2
  • гробници 1
  • гробу 1
  • грожђе 1
  • грожђу 1
  • грозница 6
  • грознице 1
  • грозно 1
  • Гром 1
  • грохотом 2
  • Грош 1
  • грош 13
  • гроша 12
  • груби 1
  • грубим 1
  • грубог 1
  • груди 6
  • грумен 1
  • грунем 1
  • грунуше 5
  • групи 1
  • грчи 1
  • грчио 3
  • губи 1
  • губили 1
  • губим 1
  • губимо 1
  • губио 1
  • губити 1
  • гудало 3
  • гудурама 1
  • гужву 2
  • гунђа 1
  • гуњђа 1
  • гура 3
  • гурајући 1
  • гурања 1
  • гурање 2
  • гурати 1
  • гуркању 1
  • гурну 4
  • гурнув 1
  • гусенице 2
  • густ 3
  • густи 2
  • густим 2
  • густом 1
  • густу 1
  • гутао 1
  • гутати 2
  • гуши 1
  • гуштер 1
  • гушћи 2
  • гушу 2
  • Д 1
  • д 11
  • да 1668
  • Да 74
  • дабогме 1
  • дава 1
  • давала 2
  • давам 1
  • давао 1
  • давно 2
  • Даде 1
  • даде 13
  • дадох 1
  • Дадох 1
  • даду 1
  • Дај 5
  • дај 9
  • дајде 1
  • даје 4
  • дајем 3
  • дајете 1
  • Дајте 3
  • дајте 5
  • дају 1
  • Дакле 12
  • дакле 6
  • дала 3
  • далека 1
  • далеко 9
  • Дали 1
  • дали 8
  • Даље 1
  • даље 29
  • даљи 1
  • даљини 1
  • даљу 1
  • дам 8
  • дамо 1
  • Дан 3
  • дан 91
  • дана 125
  • данас 31
  • Данас 4
  • данашње 1
  • данашњи 2
  • дане 3
  • данем 1
  • Дани 1
  • дани 6
  • Даници 1
  • даном 2
  • дањи 1
  • дању 7
  • Дао 1
  • дао 17
  • дар 1
  • даре 1
  • дасака 1
  • даске 2
  • дате 3
  • дати 9
  • дату 1
  • даће 1
  • Даће 1
  • даћи 1
  • Даћу 2
  • даћу 3
  • даш 1
  • Два 10
  • два 88
  • Двадесет 1
  • двадесет 18
  • двајеслука 1
  • дванаест 5
  • две 27
  • дводинарци 1
  • двоје 3
  • Двојица 1
  • двојица 19
  • двојице 3
  • двојици 3
  • двојицом 2
  • двојицу 5
  • двојке 4
  • двојку 2
  • двомесечје 2
  • двомесечну 1
  • дворе 1
  • дворио 1
  • дворишта 11
  • двориште 22
  • дворишту 17
  • двострука 1
  • двоструко 1
  • дебате 1
  • дебелим 1
  • дебело 1
  • дебелој 1
  • дебелу 1
  • Дебео 1
  • дева 1
  • девет 8
  • деветорица 1
  • девојака 2
  • девојачке 1
  • девојка 3
  • девојке 2
  • девојку 1
  • девојчица 1
  • девојчуру 1
  • деде 4
  • дежурни 8
  • дежурног 2
  • дејствовала 1
  • дејствује 1
  • дека 2
  • декламовао 1
  • дела 2
  • делећи 1
  • Делијске 1
  • деликатеској 1
  • делио 1
  • дело 2
  • делове 1
  • деловодни 1
  • дељаше 1
  • дењак 1
  • део 4
  • депешом 2
  • деран 2
  • деране 1
  • дераше 1
  • дере 6
  • дереш 4
  • дери 2
  • дериште 1
  • Десет 3
  • десет 30
  • десети 1
  • десетину 2
  • деси 4
  • десила 1
  • десило 7
  • десио 3
  • десне 6
  • десни 1
  • десно 6
  • десној 3
  • десном 7
  • десну 2
  • деспоти 1
  • детаљно 1
  • дете 26
  • Дете 5
  • детета 2
  • дететом 3
  • детету 4
  • детињи 1
  • детињим 1
  • детињском 1
  • детињства 3
  • детлић 1
  • дефицит 1
  • деца 10
  • Деца 3
  • деце 12
  • деци 2
  • Децо 1
  • децо 2
  • децом 6
  • децу 11
  • дечије 1
  • дечијег 1
  • дечка 2
  • Дечко 1
  • дечурлије 2
  • дешава 1
  • дешавало 2
  • ди 1
  • диван 1
  • диви 1
  • дивио 1
  • дивлењу 1
  • дивљак 1
  • дивље 1
  • дивна 1
  • дивном 1
  • дивота 1
  • дигао 1
  • дигне 1
  • дигнем 1
  • дигнемо 1
  • диж 1
  • Диже 1
  • диже 3
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизгине 1
  • дим 9
  • дима 3
  • Димчета 3
  • дин 2
  • динар 7
  • динара 53
  • динаре 1
  • дира 1
  • дирате 1
  • дирати 1
  • диреке 1
  • Директор 3
  • директор 5
  • директора 3
  • директоре 4
  • директорове 1
  • директорову 1
  • директору 1
  • дирнуо 1
  • дирнуто 1
  • дисање 4
  • дисати 2
  • дићи 2
  • дифтерија 1
  • дише 2
  • длака 1
  • длан 6
  • длану 2
  • дна 1
  • дневно 5
  • дно 1
  • дну 1
  • до 179
  • До 35
  • доба 26
  • добар 14
  • Добар 5
  • доби 1
  • добијала 1
  • Добијао 1
  • добијао 3
  • добијати 2
  • добијем 7
  • добијеш 1
  • Добио 1
  • добио 4
  • добити 9
  • Добићемо 1
  • добићеш 2
  • добих 2
  • добовати 1
  • добра 11
  • добре 6
  • добри 4
  • добрим 2
  • добричина 1
  • добро 120
  • Добро 39
  • доброг 7
  • доброј 1
  • добротвора 1
  • доброти 1
  • добротом 2
  • добру 2
  • добу 3
  • добујући 1
  • довати 2
  • довде 1
  • доведе 2
  • доведем 1
  • доведен 1
  • доведосмо 1
  • доведоше 1
  • довека 1
  • довели 1
  • Довео 1
  • довео 3
  • Довече 1
  • довече 5
  • довикну 4
  • довољан 1
  • довољна 1
  • Довољно 1
  • довољно 10
  • доврши 3
  • довршим 1
  • довршити 1
  • доврших 5
  • довршише 1
  • довршује 1
  • довукао 1
  • довукли 1
  • довуче 1
  • догађај 2
  • догађаја 2
  • догађајем 1
  • догађају 1
  • доглед 1
  • договорно 1
  • догореваше 1
  • догорелим 1
  • додавања 1
  • додаде 10
  • додадох 3
  • додатака 1
  • додати 1
  • додаше 1
  • додијао 1
  • додириваху 1
  • Дође 10
  • дође 40
  • дођем 12
  • Дођем 2
  • Дођемо 1
  • дођемо 3
  • дођете 3
  • дођеш 1
  • Дођеш 1
  • дођи 14
  • дођите 2
  • Дођосмо 1
  • дођосмо 4
  • Дођох 1
  • дођох 11
  • Дођоше 1
  • дођоше 7
  • дођу 3
  • доживљаја 1
  • доживљаје 2
  • доживљаји 1
  • дозволе 2
  • дозволи 1
  • дозволили 1
  • дозволите 2
  • дозволити 3
  • Дозвољавала 1
  • дозивају 1
  • Док 11
  • док 114
  • доказ 1
  • доказали 1
  • Докле 2
  • докле 7
  • докотрљам 1
  • докотурам 1
  • докусуре 1
  • докусуривао 1
  • докусурих 1
  • докучити 1
  • долазак 2
  • долазаше 5
  • долазећем 1
  • долази 5
  • долазила 1
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазило 1
  • долазим 3
  • долазио 9
  • долазити 4
  • доласку 4
  • Доле 1
  • доле 7
  • доликоваше 1
  • дом 2
  • домаћег 2
  • домаћем 2
  • домаћин 2
  • домаћина 2
  • домаћине 1
  • домаћину 1
  • домаћицом 1
  • домашаја 1
  • Донели 1
  • донели 2
  • донео 12
  • донесе 15
  • Донесем 1
  • донесем 7
  • донесемо 4
  • Донесеш 1
  • донесеш 2
  • Донеси 1
  • донеси 3
  • донесите 1
  • донесосмо 1
  • донесоше 1
  • донесу 1
  • донети 2
  • донех 1
  • доносе 1
  • доносили 2
  • доносим 1
  • доносио 2
  • доња 2
  • доње 1
  • доњег 1
  • доњи 1
  • допада 3
  • допираше 1
  • допратим 2
  • допратио 1
  • допунити 1
  • допуњаваху 1
  • допусти 1
  • Дорћол 1
  • Доручак 1
  • доручак 9
  • доручка 1
  • доручковали 2
  • Доручковасмо 1
  • доручком 1
  • доручку 2
  • доручкују 2
  • досадан 1
  • досадања 1
  • досади 7
  • досадило 1
  • досадио 1
  • досадити 1
  • досадна 2
  • досадно 2
  • досађујем 1
  • доселимо 1
  • Доста 1
  • доста 53
  • достаје 1
  • достиже 3
  • достојанствено 3
  • досуђује 1
  • дотадањег 1
  • дотаче 1
  • дотера 3
  • дотерајте 1
  • дотерала 1
  • дотерали 1
  • дотерао 2
  • дотерах 1
  • Дотераше 2
  • дотетура 2
  • дотичног 1
  • дотле 21
  • Дотле 3
  • доћи 15
  • доћићу 2
  • дохвати 5
  • дохватив 1
  • дохватила 1
  • дохватим 6
  • дохватимо 1
  • дохватио 1
  • дохватити 2
  • дохватише 1
  • доцкан 14
  • доцније 17
  • дочека 1
  • дочекам 1
  • дочекасмо 2
  • дочепам 1
  • Дошав 1
  • дошав 2
  • Дошао 1
  • дошао 51
  • Дошла 1
  • дошла 5
  • Дошли 1
  • дошли 19
  • дошло 2
  • дошуњам 1
  • Др 1
  • драге 1
  • драги 4
  • драго 6
  • дражење 1
  • Дрва 1
  • дрва 15
  • дрвен 1
  • дрвету 1
  • дрвећем 1
  • дрвећу 1
  • дрво 3
  • дрворез 1
  • дрвцета 1
  • дрека 2
  • Дрекну 1
  • дрекну 6
  • дремам 1
  • дремао 1
  • дремаше 1
  • дремежа 2
  • дремљив 1
  • дремљиво 1
  • дрен 1
  • дречи 1
  • ДРЖАВНА 1
  • Државне 1
  • државну 1
  • држала 5
  • држале 2
  • држали 4
  • држао 14
  • држат 1
  • држати 2
  • држаше 6
  • држећа 1
  • држећи 13
  • држи 1
  • Држи 2
  • држим 4
  • држимо 1
  • дрма 1
  • дрмајући 2
  • дроња 1
  • дроњави 1
  • дроњавих 1
  • дроњаво 1
  • дроњавом 1
  • дроњак 1
  • дроњака 6
  • дроње 2
  • дроњке 1
  • дроњци 1
  • дроњцима 1
  • дрско 1
  • дрскост 1
  • Друг 1
  • друг 9
  • друга 21
  • друге 15
  • Други 1
  • други 51
  • другим 4
  • других 6
  • Друго 1
  • друго 53
  • другова 7
  • другове 7
  • другови 12
  • Другови 3
  • друговима 8
  • другог 19
  • Другог 7
  • другога 6
  • другој 5
  • другом 17
  • другоме 2
  • другу 21
  • дружи 1
  • друкче 4
  • друкчи 1
  • друкше 2
  • друмом 2
  • друму 1
  • друшта 1
  • друштава 1
  • друштва 2
  • друштво 2
  • друштву 4
  • дрхтавица 1
  • дрхтавици 1
  • дрхтао 4
  • дрхтати 4
  • дрхтаху 2
  • дрхте 1
  • дрхти 2
  • дрхтим 3
  • дршка 1
  • дршћући 2
  • дубок 1
  • дубоко 3
  • Дубровачку 1
  • дува 2
  • дувајући 1
  • дували 1
  • Дуван 1
  • дуван 5
  • дувана 11
  • дувао 1
  • дуварни 1
  • дувати 1
  • дуг 1
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачке 2
  • дугачко 1
  • дугачког 1
  • дуге 1
  • дугим 1
  • Дугим 1
  • дугме 2
  • дугмета 1
  • дугметима 1
  • Дуго 2
  • дуго 29
  • дугова 1
  • дуговао 1
  • дугог 1
  • дугогодишњи 1
  • дугу 1
  • дуда 1
  • дуде 1
  • дужан 4
  • дуже 2
  • дужег 1
  • дужи 4
  • дужину 2
  • дужна 3
  • дужни 1
  • дужност 10
  • дужности 2
  • дужом 1
  • дукат 1
  • дуката 1
  • дулек 1
  • дуну 1
  • дупке 1
  • дупло 3
  • дућан 3
  • дућане 1
  • дућаном 1
  • дућанских 1
  • дућану 1
  • дућанчићем 1
  • Душа 1
  • душа 3
  • Душанову 1
  • душе 10
  • душека 1
  • душецима 1
  • души 2
  • душник 1
  • душом 1
  • душу 3
  • Ђ 4
  • Ђаво 1
  • ђаво 24
  • ђавола 8
  • ђаволасто 1
  • ђаволе 1
  • ђаволу 1
  • ђавољи 1
  • ђак 19
  • Ђак 4
  • Ђака 1
  • ђака 13
  • ђаке 4
  • ђаконија 1
  • ђаконије 1
  • ђаку 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 17
  • ђацима 5
  • ђачка 2
  • ђачког 1
  • ђачку 3
  • ђе 1
  • Ђе 1
  • Ђера 10
  • Ђере 2
  • Ђери 2
  • Ђеру 1
  • Ђорђевића 1
  • Ђошковића 1
  • Ђошковићеве 1
  • Ђошковићу 1
  • ђубре 1
  • ђубрета 2
  • Ђурђиц 1
  • Ђурићеве 1
  • Е 48
  • е 5
  • Еве 1
  • ево 26
  • Ево 32
  • едан 1
  • едно 1
  • Еј 11
  • еј 2
  • ексер 2
  • ексера 1
  • еле 1
  • Еле 1
  • ендек 1
  • ендека 1
  • Ено 4
  • ено 5
  • ескадроном 1
  • еспапског 1
  • ето 12
  • Ето 23
  • Ех 3
  • Ехе 1
  • жагор 1
  • жалила 1
  • жалим 2
  • жалио 3
  • жалити 1
  • жалосна 2
  • жалосно 7
  • жалосног 1
  • жалост 3
  • жалости 1
  • жандар 1
  • жандари 1
  • жандарм 34
  • Жандарм 4
  • жандарма 7
  • жандармом 2
  • жандармској 1
  • Жандарму 1
  • жандарму 7
  • Жао 1
  • жао 7
  • жара 1
  • жару 1
  • жбуна 2
  • жбунића 1
  • жваће 1
  • жваћући 1
  • ждеру 1
  • ждралови 1
  • же 1
  • жедан 2
  • жеђ 1
  • желе 1
  • железничка 1
  • железничку 1
  • желели 1
  • Желео 1
  • желим 2
  • желите 4
  • жеља 2
  • жељан 1
  • жељени 2
  • жељи 3
  • жељно 2
  • жељу 1
  • жена 15
  • женама 1
  • жене 7
  • жени 1
  • женом 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женском 2
  • женску 2
  • жену 3
  • жестите 1
  • жив 16
  • Жив 9
  • жива 2
  • живе 9
  • живела 2
  • Живели 1
  • живели 3
  • живео 9
  • Живео 9
  • живети 7
  • живи 9
  • живила 1
  • живим 1
  • живимо 4
  • живину 1
  • живинчету 1
  • живио 1
  • живити 3
  • Живих 1
  • живиш 1
  • Живка 1
  • Живке 5
  • Живковића 1
  • живљи 1
  • живо 4
  • живој 1
  • живом 1
  • живот 7
  • живота 9
  • Животиња 1
  • животињо 2
  • животу 5
  • живу 1
  • жижица 1
  • жижицом 1
  • жижицу 1
  • жилама 1
  • жиле 1
  • житије 1
  • жице 4
  • жицом 2
  • жишке 1
  • жмиркајући 1
  • жмиркала 1
  • Жмурка 2
  • жољава 1
  • жубор 1
  • жуљили 1
  • журим 1
  • журним 3
  • журно 4
  • жуте 1
  • жути 1
  • жуто 1
  • жутог 1
  • За 61
  • за 663
  • забеле 1
  • забележену 1
  • забележи 2
  • заблагодарим 1
  • Заблагодарим 1
  • забо 1
  • забодох 1
  • заболео 1
  • заболи 1
  • заборави 2
  • заборавила 1
  • заборавили 1
  • заборавио 2
  • заборавите 2
  • заборавити 7
  • заборавих 3
  • заборављају 1
  • забрана 2
  • забране 2
  • забрану 4
  • забринут 1
  • забринуше 1
  • забројала 1
  • завађене 1
  • заведем 1
  • завезао 3
  • завезах 1
  • завесе 1
  • завесу 1
  • завидела 1
  • завиделе 1
  • завијем 1
  • завијутку 1
  • зависан 1
  • Зависмо 1
  • завих 1
  • завод 6
  • завода 2
  • заводу 5
  • заволим 1
  • заврше 1
  • завршетку 1
  • Заврши 1
  • заврши 7
  • завршим 2
  • завршио 2
  • заврших 2
  • Завршујући 1
  • Завукао 1
  • завукао 2
  • завукли 1
  • завукох 2
  • завукоше 1
  • завући 2
  • завуче 2
  • завучем 8
  • Завучемо 1
  • заглавио 1
  • заглади 1
  • Загледа 1
  • загледа 2
  • загледајући 1
  • загледам 2
  • загледао 1
  • загонетка 1
  • загребали 1
  • загребем 3
  • загреје 1
  • загрејем 1
  • загрепсти 1
  • загрле 1
  • загрлим 1
  • загрлимо 1
  • загрлио 2
  • загубио 1
  • загурао 1
  • загушљив 2
  • загушљивим 1
  • загушљиво 2
  • задатак 1
  • задатка 1
  • задатке 2
  • задах 1
  • задахну 1
  • зади 1
  • задивих 1
  • задигнем 1
  • задихао 1
  • задње 2
  • задовољан 9
  • задовољи 3
  • задовољна 2
  • задовољни 5
  • задовољније 1
  • задовољнији 3
  • задовољно 6
  • задовољство 3
  • задоцнење 1
  • задоцњавао 1
  • задрема 1
  • задремала 1
  • задремах 1
  • задржа 5
  • задржава 1
  • задржавајући 1
  • задржавамо 1
  • задржали 3
  • задржао 3
  • задржасмо 2
  • задржати 2
  • Задржах 1
  • задржах 2
  • задржи 2
  • задржим 2
  • задржите 1
  • задржиш 1
  • задрхтах 1
  • зађе 2
  • зађох 1
  • зажари 1
  • зажарише 1
  • заждим 1
  • зазвецка 1
  • зазвони 9
  • заинтересоваше 1
  • заиста 21
  • Заиста 3
  • заједнички 1
  • заједничко 1
  • заједно 11
  • зајецах 1
  • заклан 4
  • заклетве 1
  • заклети 3
  • заклећу 1
  • заклецаше 2
  • заклонио 2
  • заклоњен 1
  • заклопарају 1
  • заклопац 1
  • заклопцем 1
  • закључа 6
  • Закључава 1
  • закључавати 2
  • Закључај 2
  • закључају 1
  • закључала 1
  • закључам 1
  • закључан 1
  • закључана 1
  • закључане 1
  • закључану 2
  • закључао 2
  • закључасмо 1
  • закључати 1
  • закључах 1
  • закључила 1
  • закључио 1
  • закључисмо 1
  • закључити 1
  • закључих 1
  • закључка 1
  • закључком 1
  • закова 1
  • закована 1
  • закону 1
  • закукало 1
  • закуњао 1
  • закуп 1
  • закуца 2
  • закуцам 1
  • Закуцам 1
  • закуцан 1
  • залаје 1
  • залармају 1
  • Залармаше 1
  • залеђеног 1
  • залепи 1
  • залепиле 1
  • залепио 1
  • заливен 1
  • заливени 1
  • залије 1
  • залогај 3
  • залогаја 1
  • залогу 2
  • заложили 1
  • залупати 1
  • залупи 2
  • залутао 1
  • заљубљени 1
  • заљуља 1
  • заман 1
  • замане 1
  • заманув 1
  • замахну 1
  • замени 2
  • заменила 1
  • заменим 2
  • заменити 2
  • замењивала 2
  • Замисли 1
  • замисли 2
  • замислио 1
  • замислите 1
  • Замислите 1
  • замислити 4
  • замишљање 1
  • замишљен 1
  • замишљено 2
  • замоли 1
  • Замолим 1
  • замолим 3
  • Замолите 1
  • замолити 1
  • замолићу 1
  • заморе 1
  • заморен 1
  • замотуљак 11
  • замотуљка 1
  • замотуљке 1
  • замотуљком 1
  • замрљани 1
  • замршена 1
  • замршене 1
  • занат 4
  • занатлија 1
  • Занатлију 1
  • занемила 1
  • занео 1
  • занима 1
  • занимања 3
  • занимате 1
  • занимати 1
  • занимаше 2
  • занимљиве 1
  • заноса 1
  • заносу 1
  • западне 1
  • западних 1
  • Западном 1
  • запале 1
  • запалење 1
  • Запали 1
  • запали 2
  • запалила 1
  • запалили 1
  • запалим 6
  • запалимо 1
  • запалио 1
  • запалисмо 1
  • запалих 2
  • запаљена 1
  • запаљене 1
  • запаљеном 2
  • запаљену 2
  • запамтио 2
  • запенушен 1
  • запенушио 1
  • запињах 1
  • записа 1
  • Запита 1
  • заплеће 1
  • запнем 3
  • Запни 1
  • заповеда 1
  • Заповедајте 2
  • заповедало 1
  • заповедила 1
  • заповест 1
  • започети 1
  • запрегнута 1
  • запршка 1
  • запршку 1
  • запушила 1
  • зар 16
  • Зар 17
  • зараде 1
  • заради 1
  • зарадим 2
  • зарадимо 2
  • зарадиш 1
  • зараду 1
  • Заре 12
  • заруменило 1
  • заручником 1
  • засебној 1
  • заседавао 1
  • заседавати 1
  • Засели 1
  • засењене 1
  • засијаше 1
  • заслужио 1
  • заслузи 1
  • засмејаше 1
  • заспавам 1
  • заспали 1
  • Заспао 1
  • заспао 6
  • заспати 10
  • заспах 3
  • заспаше 1
  • заспи 2
  • заспим 5
  • Застаде 1
  • застадосмо 1
  • застане 1
  • Застанем 1
  • застанем 2
  • застиђен 1
  • заступао 1
  • заступио 2
  • заступници 1
  • засуканим 4
  • затварају 1
  • затварајући 1
  • затварала 1
  • затвараше 1
  • затвор 6
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворена 2
  • затворене 1
  • затвореним 1
  • затворено 2
  • затвори 5
  • затворим 2
  • затворио 3
  • затворисмо 1
  • затворити 3
  • затворих 1
  • затворише 1
  • затвору 4
  • затегнем 1
  • затеже 1
  • затекао 1
  • затекне 2
  • затекнем 8
  • затекосмо 1
  • затекох 3
  • затиљку 1
  • затим 1
  • Зато 1
  • зато 2
  • заточење 1
  • затресе 1
  • Затрпај 1
  • затрпам 1
  • затрпани 1
  • затурио 2
  • заћутасмо 1
  • заћуташе 1
  • заудараше 1
  • Заузе 1
  • заузеше 1
  • заузимљивост 1
  • заузме 1
  • заузмем 2
  • зауставе 1
  • заустави 11
  • зауставила 1
  • зауставим 7
  • зауставимо 1
  • зауставио 1
  • Заустависмо 1
  • заустависмо 4
  • зауставити 1
  • зауставих 1
  • зауставише 5
  • заустио 1
  • заустих 3
  • захвалим 6
  • захватим 1
  • захладнило 2
  • захркала 1
  • захтев 1
  • захтевати 1
  • захтеву 1
  • Зацело 1
  • зацену 1
  • зацрвенео 1
  • зацрвенио 1
  • зацрни 1
  • зачагрља 1
  • зачеље 1
  • зачу 5
  • зачуди 1
  • зачудити 1
  • Зачудих 1
  • зачуђено 11
  • зачусмо 1
  • зачух 1
  • заштите 2
  • заштиту 1
  • заштићеник 1
  • Зашто 2
  • зашто 8
  • зби 1
  • збива 1
  • збиља 24
  • Збиља 4
  • због 39
  • Због 5
  • збогом 15
  • Збогом 32
  • зборе 1
  • Зборно 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • звала 7
  • звали 6
  • званичне 1
  • званичније 1
  • звању 1
  • Звао 1
  • звао 6
  • звати 4
  • зваћу 1
  • зваше 2
  • звезде 2
  • звекет 1
  • зверајући 1
  • зверови 1
  • звецкање 1
  • звиждати 1
  • звизну 3
  • звона 1
  • звонаре 1
  • звонари 1
  • звонару 2
  • звоно 4
  • звонце 5
  • звонцета 2
  • звоњаше 1
  • зврка 1
  • звук 3
  • згледасмо 1
  • згодитком 1
  • згодно 2
  • згодног 1
  • згодну 2
  • зграби 7
  • зграбила 1
  • Зграбим 1
  • зграбим 2
  • зграбих 1
  • зграде 1
  • зградом 1
  • Згрнем 1
  • згртати 1
  • згужва 1
  • здоговорили 1
  • Здрав 1
  • здрав 2
  • здрава 1
  • Здравко 3
  • Здравков 1
  • Здравковић 4
  • Здравковића 1
  • Здравком 1
  • здравља 1
  • здравље 5
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • здраву 1
  • зебем 1
  • зевајући 2
  • зевала 1
  • зевање 1
  • Зевнем 1
  • зевну 1
  • зелен 3
  • зелени 1
  • зелених 1
  • зеленкаста 1
  • Зеленог 1
  • зеленом 1
  • Зеленом 1
  • земља 4
  • земљак 1
  • земљаке 1
  • земљан 1
  • земљани 1
  • земље 5
  • земљи 6
  • земљиште 1
  • Земљопис 1
  • Земљописа 1
  • земљу 12
  • зену 1
  • Зет 1
  • зет 5
  • зета 5
  • зид 12
  • зида 11
  • зидарима 1
  • зидова 2
  • зидови 1
  • Зидови 1
  • зидом 2
  • зиду 1
  • зијаш 1
  • зима 9
  • зиме 17
  • зимзелена 2
  • Зими 1
  • зими 5
  • зимње 2
  • зимски 1
  • зиму 1
  • зинуо 2
  • зинух 1
  • зинуше 1
  • зла 13
  • златну 1
  • Златну 1
  • злато 1
  • зле 1
  • зли 1
  • зликовци 1
  • зло 10
  • злобу 1
  • зловољан 2
  • зловољно 3
  • злоневољних 1
  • злостављати 1
  • злу 3
  • змија 2
  • змијама 2
  • змије 2
  • зна 41
  • знаде 1
  • знађах 3
  • Знају 1
  • Знајући 3
  • знајући 5
  • знак 5
  • знала 3
  • знали 9
  • знало 1
  • знам 100
  • Знам 9
  • знамо 2
  • знања 1
  • Знао 2
  • знао 60
  • знате 10
  • Знате 4
  • знати 6
  • знатније 1
  • знаћеш 1
  • Знаћеш 1
  • знаци 4
  • значаја 1
  • значајно 2
  • Значи 1
  • Знаш 2
  • знаш 21
  • зној 4
  • зноја 1
  • знојав 1
  • Зове 1
  • зове 9
  • зовем 1
  • зовеш 2
  • зови 1
  • Зови 1
  • зовнем 1
  • Зовни 1
  • зову 1
  • зора 1
  • зоре 7
  • зором 2
  • зору 7
  • зреле 1
  • зрелости 1
  • зрно 1
  • зуба 1
  • зубе 8
  • зубима 3
  • зујало 1
  • зујање 1
  • зуји 1
  • и 2386
  • И 88
  • Иве 1
  • Иви 1
  • ивици 1
  • игара 1
  • игда 3
  • игијенске 1
  • иглу 2
  • Игњат 3
  • Игњата 2
  • игра 1
  • играј 1
  • играју 1
  • Играју 1
  • играјући 1
  • играли 3
  • играмо 1
  • играо 1
  • играте 1
  • играти 5
  • игре 1
  • игри 1
  • игру 1
  • Ида 26
  • Иде 2
  • иде 22
  • идеје 1
  • Идем 2
  • идем 39
  • идемо 4
  • идете 2
  • идеш 9
  • Иди 13
  • иди 16
  • идимо 1
  • Идин 2
  • Идина 1
  • Идиног 1
  • Идите 2
  • идите 7
  • Идиш 3
  • идиш 4
  • Идом 3
  • идох 1
  • иду 1
  • Иду 2
  • идуће 3
  • Идућег 1
  • идући 2
  • идућу 2
  • иђаше 1
  • Из 20
  • из 209
  • иза 26
  • изабрати 3
  • изабраше 1
  • изађе 1
  • изазва 3
  • изазвало 1
  • изазивање 1
  • изазивати 1
  • изасланици 1
  • Изашав 1
  • избавим 1
  • избаци 3
  • избацили 2
  • избацисмо 1
  • избаците 1
  • избациће 1
  • Избацише 1
  • избацише 2
  • Избегавао 1
  • избегне 1
  • избере 1
  • изберемо 2
  • изби 3
  • избија 1
  • избије 1
  • избором 1
  • избришемо 1
  • изброја 2
  • избројани 1
  • избројао 1
  • избројати 1
  • Избројим 1
  • избројим 2
  • извади 9
  • Извадим 2
  • извадим 3
  • извадио 1
  • извадих 1
  • извалим 2
  • Изведем 1
  • изведите 1
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извезене 1
  • извесно 1
  • извести 1
  • Известићу 1
  • извештај 1
  • извештена 1
  • извештио 1
  • изви 1
  • извидео 1
  • извидети 1
  • извидите 1
  • извидити 1
  • извиђа 1
  • извиђате 1
  • извијаше 1
  • извинење 1
  • извините 2
  • извињавао 1
  • извлачио 1
  • Извол 1
  • изволте 5
  • Изволте 9
  • извора 1
  • изврстан 1
  • изврши 1
  • извршити 1
  • извукао 4
  • извукли 2
  • извукосмо 2
  • извукоше 1
  • извући 4
  • извуче 5
  • извучем 7
  • извучемо 1
  • извучеш 1
  • изгазисмо 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 7
  • изгледају 2
  • изгледала 3
  • изгледали 1
  • Изгледали 1
  • изгледало 3
  • изгледам 1
  • Изгледао 1
  • изгледао 6
  • изгледах 2
  • изгледаху 1
  • изгледаш 2
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 7
  • изгледу 1
  • изговарајући 1
  • изговора 2
  • изговори 2
  • изговорих 4
  • изгорела 1
  • изгорелих 1
  • изгорело 1
  • Изгорело 1
  • изгорео 1
  • изгорети 1
  • изгребан 2
  • изгребани 1
  • изгребем 1
  • изгубив 1
  • изгубила 2
  • Изгубим 1
  • изгубим 3
  • изгубио 3
  • изгубисмо 1
  • изгубити 1
  • изгубих 1
  • изгубиш 2
  • изгубише 1
  • изгубљена 1
  • изгурамо 1
  • издавала 1
  • издавање 1
  • издадосмо 1
  • издаје 3
  • издајица 1
  • издали 1
  • издам 1
  • издатак 1
  • издахнуо 1
  • издахнути 2
  • издашна 1
  • издеветају 1
  • издејствује 1
  • издигох 1
  • издржавајући 1
  • издржавате 1
  • издржати 11
  • издржах 1
  • издржим 1
  • издржљив 1
  • издржљивост 1
  • издувају 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 31
  • изиђем 32
  • Изиђем 6
  • изиђемо 1
  • изиђеш 1
  • изиђи 2
  • изиђите 1
  • изиђосмо 15
  • Изиђосмо 4
  • изиђох 15
  • Изиђох 4
  • изиђоше 1
  • изиђу 2
  • изићи 17
  • Изишав 1
  • изишао 14
  • изишла 1
  • изишли 5
  • изјасните 1
  • изјури 1
  • Изјутра 1
  • изјутра 4
  • излазе 1
  • излазећи 4
  • излази 1
  • Излази 3
  • излазим 2
  • излазимо 1
  • излазио 4
  • излазите 1
  • Излазите 1
  • излазити 1
  • изласка 1
  • изласку 2
  • излете 1
  • излетео 1
  • излетох 1
  • излије 1
  • Излишно 1
  • изложило 1
  • излозима 1
  • изломило 1
  • изломим 1
  • изломио 1
  • изломисмо 1
  • излупана 1
  • измакао 2
  • измакли 2
  • измакнем 1
  • измакох 2
  • измахнем 2
  • измаче 2
  • Између 1
  • између 16
  • изменити 1
  • измери 2
  • измерио 2
  • измешан 1
  • измијем 1
  • измицао 2
  • измичући 1
  • измишљено 1
  • Изнад 1
  • изнад 4
  • изнемогао 1
  • изненада 13
  • изненади 2
  • изненадила 1
  • изненађен 1
  • изненађење 6
  • изненађује 2
  • изненађујете 1
  • изнесем 2
  • Износим 1
  • износити 1
  • изношен 1
  • изнурен 1
  • изнуреност 1
  • изнури 1
  • изнутра 4
  • изобилује 1
  • изобиљу 3
  • изостављао 1
  • изостајући 1
  • изостанак 2
  • изостане 1
  • Израдио 1
  • израдити 1
  • израз 3
  • изразу 2
  • израније 1
  • изређао 1
  • изручи 1
  • изузев 1
  • изузетак 1
  • икад 1
  • икакве 5
  • икаквих 1
  • икаквог 7
  • или 72
  • Илија 5
  • Илину 1
  • Илића 2
  • Илићев 1
  • Илићевим 1
  • Илићу 1
  • им 44
  • има 48
  • Има 8
  • имађах 1
  • имађаху 1
  • имађаше 2
  • имај 1
  • имајте 2
  • имају 5
  • имајући 1
  • имала 17
  • Имала 2
  • Имали 3
  • имали 33
  • имало 1
  • имам 29
  • Имам 6
  • имамо 12
  • Имамо 3
  • имања 1
  • имању 1
  • имао 107
  • Имао 6
  • имаовину 3
  • имате 4
  • имати 7
  • Имаће 1
  • имаћеш 1
  • Имаћеш 1
  • имаћу 1
  • имаш 21
  • Имаш 3
  • Име 1
  • име 23
  • имена 2
  • именима 1
  • именом 1
  • именујеш 1
  • имењак 1
  • имо 1
  • имовном 2
  • инат 6
  • иначе 30
  • Иначе 4
  • индустријалца 1
  • индустријалчева 3
  • индустријалчевој 1
  • индустријалчевом 1
  • инжињерку 1
  • инсекти 1
  • Инстинктивно 1
  • инстинкту 1
  • инструментима 1
  • Интересантна 1
  • интересовања 1
  • интересовати 1
  • ипак 24
  • иронији 2
  • иселили 1
  • иселити 3
  • исечена 2
  • исеченог 1
  • исказ 1
  • исказати 1
  • искап 2
  • искапи 1
  • искварен 2
  • искључиво 1
  • Искључиво 1
  • ископам 1
  • ископану 1
  • искоче 1
  • искочи 1
  • искочим 1
  • искочио 1
  • искочиће 1
  • искрено 4
  • искривив 1
  • искривило 2
  • искривисмо 1
  • искривљених 1
  • искупи 1
  • искупили 2
  • искупило 1
  • искупио 1
  • Искупише 1
  • иследити 1
  • иследник 1
  • испадаше 1
  • испаде 7
  • испадоше 2
  • испала 1
  • испао 1
  • испасти 1
  • испаштам 1
  • испекао 1
  • испесмо 1
  • испи 2
  • Испије 1
  • испирам 1
  • испит 15
  • Испит 3
  • испита 9
  • Испите 1
  • испите 6
  • Испити 1
  • испити 3
  • испитивати 3
  • Испитиваше 1
  • испитима 3
  • испитом 1
  • исплатим 1
  • исплатите 1
  • Испод 1
  • испод 40
  • исправи 1
  • исправити 1
  • испразни 1
  • испразнили 1
  • испрати 3
  • испратим 1
  • испратити 1
  • испратише 1
  • Испред 1
  • испред 11
  • испретурасмо 1
  • Исприча 1
  • исприча 4
  • Испричам 1
  • испричам 8
  • испричао 2
  • испричати 4
  • Испричаћемо 1
  • Испричаћу 1
  • Испричах 3
  • испричах 9
  • испрошена 2
  • испрсио 1
  • испружим 1
  • испружио 2
  • испружити 1
  • испуни 2
  • испунити 1
  • испуњене 2
  • испусти 1
  • испуцала 1
  • испушта 1
  • Иста 1
  • иста 2
  • исте 5
  • истеглио 1
  • истера 3
  • истерали 2
  • истерам 1
  • истеран 1
  • истерати 4
  • истерује 1
  • исти 7
  • истим 4
  • Истина 11
  • истина 6
  • истине 2
  • истини 1
  • истину 6
  • истих 1
  • исто 19
  • Истог 4
  • истог 5
  • истој 3
  • истом 5
  • источне 1
  • источној 2
  • истргнем 2
  • истргнув 1
  • истресавши 1
  • истрже 1
  • истрљам 2
  • иструлелу 1
  • истрча 2
  • истрчао 1
  • истрчи 1
  • истрчим 2
  • исту 4
  • истурив 1
  • истуцам 1
  • исцедити 1
  • исцепане 2
  • исцепани 1
  • исцепано 3
  • исцепаној 1
  • исцепаном 1
  • исцепану 1
  • исцепаше 1
  • исцрпе 1
  • итиш 1
  • Ићи 2
  • ићи 46
  • ићићу 1
  • Их 1
  • их 113
  • ичега 1
  • ичије 1
  • ишао 15
  • Ишао 4
  • ишла 2
  • ишли 10
  • Ишли 5
  • ишло 8
  • ишта 1
  • ишчупам 1
  • ј 3
  • Ја 200
  • ја 467
  • јабуку 1
  • јава 1
  • Јави 1
  • јави 2
  • Јавим 1
  • јавим 5
  • јавио 2
  • јавите 1
  • јавити 1
  • јавићеш 1
  • јавих 1
  • јавља 1
  • јављали 1
  • јаву 1
  • јагњад 2
  • јагњећег 1
  • Јагодин 1
  • јадиковала 1
  • јадиш 1
  • јадна 1
  • Јадниче 1
  • јадној 1
  • јадном 1
  • јазбина 1
  • јазбине 1
  • јазбину 1
  • јак 1
  • јака 4
  • јаке 2
  • Јако 1
  • јако 20
  • јаког 1
  • јаком 1
  • јаку 5
  • јамчи 2
  • Јанош 1
  • Јаноша 1
  • Јаноше 1
  • јануара 1
  • Јао 2
  • јаој 4
  • јасала 1
  • јаснија 2
  • јасније 1
  • јасно 4
  • јастук 2
  • јастука 3
  • јастуци 1
  • јастуцима 1
  • јастуче 1
  • јастучић 2
  • јача 3
  • јаче 7
  • јачи 3
  • је 1458
  • Је 5
  • јевтиније 1
  • једа 2
  • један 220
  • Један 4
  • једанаест 10
  • једанаеста 1
  • једанајест 1
  • једаред 26
  • Једва 14
  • једва 58
  • једе 2
  • једем 5
  • једеш 5
  • једи 3
  • једина 5
  • једини 7
  • Једино 1
  • једино 10
  • једину 2
  • једити 1
  • Једна 1
  • једна 46
  • једнаке 2
  • једнаки 1
  • једнако 5
  • Једне 1
  • једне 26
  • једни 1
  • једним 14
  • Једно 4
  • једно 45
  • Једног 14
  • једног 62
  • једнога 6
  • једногласно 1
  • Једногласно 1
  • једној 22
  • једнолико 1
  • Једном 1
  • једном 43
  • једноме 5
  • једномесечну 1
  • једноставна 1
  • Једну 1
  • једну 56
  • једу 1
  • једући 2
  • јежеве 1
  • јежеви 1
  • језа 3
  • језик 6
  • језика 3
  • језиком 2
  • језици 1
  • јејина 1
  • Јел 1
  • јела 6
  • Јелашнице 2
  • јелашничке 2
  • јелашничку 1
  • јели 4
  • јелима 1
  • јело 13
  • јелом 1
  • Јелте 1
  • јео 10
  • Јео 2
  • јер 301
  • Јес 2
  • јес 4
  • Јесам 16
  • јесам 3
  • јесен 2
  • јесенас 1
  • јесењи 1
  • јеси 16
  • Јеси 17
  • Јесмо 1
  • јест 5
  • Јест 7
  • јесте 1
  • Јесте 6
  • јести 13
  • јесу 1
  • Јесу 7
  • јехтике 1
  • јецати 1
  • јечмено 1
  • јо 1
  • Јована 2
  • Јовановић 1
  • Јовановића 1
  • јој 94
  • јок 1
  • јорган 6
  • јоргана 1
  • јорганом 1
  • јоргану 1
  • Јоца 1
  • Још 11
  • још 174
  • ју 15
  • Ју 4
  • Југ 1
  • јула 1
  • јули 1
  • јуна 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јурим 1
  • јурио 1
  • јуришати 1
  • јурнем 4
  • јурну 2
  • јурњава 1
  • јутарња 1
  • јутра 9
  • јутрењу 1
  • јутро 5
  • јутрос 5
  • јутрошњег 1
  • јутрошњицу 1
  • јутру 17
  • јуче 5
  • К 5
  • к 60
  • ка 9
  • кабла 1
  • Кавана 2
  • кавана 6
  • каванама 2
  • каване 13
  • кавани 11
  • каваница 1
  • каваници 1
  • каваном 2
  • кавану 16
  • кавеџијом 1
  • кавеџију 1
  • каву 11
  • Кад 112
  • кад 434
  • када 7
  • кадгод 1
  • кадити 1
  • каже 8
  • кажем 27
  • Кажем 5
  • кажете 2
  • кажеш 8
  • Кажи 1
  • кажи 6
  • кажите 1
  • кажу 9
  • казала 9
  • казали 4
  • казаљка 1
  • казан 1
  • Казао 1
  • казао 22
  • казасмо 1
  • казасте 1
  • казати 12
  • Казаће 1
  • казаћу 3
  • Казах 4
  • казах 5
  • казна 1
  • казни 1
  • казнио 1
  • казну 1
  • кајем 1
  • кајсије 3
  • какав 23
  • Какав 9
  • каква 13
  • Каква 2
  • Какве 2
  • какве 3
  • какви 6
  • Каквих 1
  • каквих 4
  • Какво 1
  • какво 8
  • Каквог 1
  • каквог 4
  • каквој 2
  • Какву 2
  • какву 8
  • како 164
  • Како 43
  • калдрма 1
  • калдрме 1
  • калдрму 3
  • Калемегдан 6
  • Калемегдана 3
  • Калемегдану 11
  • калемљеног 1
  • калуп 1
  • калфе 2
  • калфу 1
  • каљав 3
  • каљаве 2
  • каљаво 1
  • камен 4
  • камена 4
  • каменом 1
  • камења 2
  • камење 2
  • камењем 1
  • Камо 1
  • камо 6
  • камфором 2
  • канабе 5
  • канабета 1
  • канабету 4
  • каната 1
  • кандила 2
  • Канте 1
  • канте 2
  • канту 1
  • канцеларије 9
  • канцеларији 5
  • канцеларијске 1
  • канцеларију 15
  • Као 11
  • као 402
  • капа 2
  • капак 2
  • капе 1
  • капетан 1
  • капетана 1
  • Капетана 1
  • капи 1
  • капија 5
  • капије 7
  • капији 2
  • капијом 3
  • Капију 1
  • капију 11
  • капка 2
  • капке 1
  • Каплар 1
  • каплар 4
  • каплара 2
  • капларом 1
  • капљицама 1
  • капу 13
  • капут 7
  • капута 5
  • капци 1
  • карактер 1
  • карактери 1
  • карактеру 1
  • карантин 1
  • карантину 1
  • карата 6
  • каријеру 1
  • карлицу 1
  • карта 2
  • карте 1
  • карту 9
  • касала 1
  • Касапин 1
  • касапина 3
  • касапину 2
  • касе 1
  • кастор 1
  • Кастор 7
  • Кастора 3
  • Касторе 6
  • Кастору 2
  • касу 2
  • каталог 1
  • катанац 1
  • катедру 1
  • кафане 1
  • Качић 1
  • кашаљ 4
  • кашика 1
  • кашикама 1
  • кашику 1
  • кашљати 3
  • кваку 1
  • квалитет 1
  • квантитет 1
  • кварило 1
  • кварт 26
  • кварта 2
  • квартир 5
  • квартира 1
  • квартиру 4
  • квартну 1
  • кварту 3
  • квит 3
  • квочка 1
  • кграма 1
  • Келнер 1
  • келнер 5
  • келнера 1
  • келнеру 1
  • кељ 1
  • кеља 1
  • кестен 1
  • кестеновима 1
  • кестење 1
  • кесу 1
  • кецељом 1
  • кидати 2
  • кијање 1
  • кикот 1
  • кила 1
  • ким 3
  • кинина 2
  • кинином 1
  • кирајџија 1
  • кирајџије 1
  • кирија 1
  • кирије 1
  • Кирију 1
  • кирију 14
  • киселу 1
  • киснемо 1
  • киснете 1
  • киснути 1
  • кифла 1
  • кифле 1
  • кифлом 1
  • киша 17
  • Киша 3
  • Киши 1
  • кишобран 1
  • кишобрана 1
  • кишовити 1
  • кишом 1
  • клава 1
  • кланац 2
  • кланцу 2
  • класе 1
  • класификације 1
  • класификацију 1
  • клатна 1
  • клацкају 1
  • кледиш 1
  • клекнути 1
  • клецају 1
  • клецале 1
  • клецаху 1
  • клечим 1
  • клештима 1
  • климе 1
  • климну 1
  • клонуо 1
  • клопара 1
  • клопарале 1
  • клупама 4
  • клупе 6
  • клупи 11
  • клупу 7
  • кљештима 1
  • кљука 1
  • кључ 7
  • кључем 3
  • кључне 1
  • кмет 1
  • кмечи 1
  • кмечиш 1
  • Кнез 1
  • књига 2
  • књигама 1
  • књиге 12
  • књигом 1
  • Књигу 1
  • књигу 3
  • књижаре 1
  • књижевност 1
  • књижица 2
  • књизи 3
  • Ко 22
  • ко 64
  • кобасице 1
  • кобац 1
  • коверт 1
  • коверти 1
  • ког 3
  • Кога 2
  • кога 67
  • Код 16
  • код 185
  • кожа 1
  • Кожа 1
  • коже 6
  • кожно 1
  • кожном 2
  • коза 1
  • козе 2
  • кој 1
  • Кој 1
  • Која 1
  • која 87
  • Које 4
  • које 84
  • којег 1
  • Који 2
  • који 203
  • којим 8
  • којима 11
  • којих 17
  • којој 21
  • којом 8
  • коју 45
  • кокошију 1
  • кола 44
  • Коларца 1
  • Коларцу 1
  • колац 3
  • колача 3
  • колаче 1
  • колена 6
  • коленима 4
  • колика 2
  • колики 1
  • Колико 25
  • колико 57
  • колима 9
  • количини 1
  • колска 1
  • колутови 1
  • ком 1
  • комад 2
  • комада 2
  • комаде 2
  • комадић 1
  • комадиће 2
  • комадићима 1
  • комадом 2
  • командова 2
  • командовати 1
  • командује 1
  • комбинација 1
  • Коме 2
  • коме 40
  • комедија 1
  • комедију 2
  • комотни 1
  • комотно 5
  • комшијом 1
  • комшилук 2
  • комшилуку 1
  • Кондиције 1
  • кондиције 4
  • конкурисати 1
  • конопац 1
  • конопчић 1
  • конопчићем 1
  • конце 3
  • Кончић 1
  • коњ 1
  • коња 3
  • коње 1
  • Коњи 1
  • коњски 1
  • коњу 1
  • коњче 1
  • копањем 1
  • копкало 1
  • кора 1
  • корак 7
  • корака 23
  • кораком 1
  • кораку 4
  • кораци 1
  • корацима 4
  • корачао 2
  • корбач 1
  • корбачем 4
  • коректно 1
  • коректуру 1
  • корисно 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користи 2
  • користим 2
  • кориту 1
  • коров 1
  • корова 1
  • корову 2
  • корпа 1
  • корпе 2
  • корпи 1
  • корпом 1
  • корпу 10
  • коса 2
  • Коса 2
  • Косе 1
  • косе 2
  • коси 1
  • косну 1
  • косо 1
  • Косовској 1
  • коспоја 1
  • кости 4
  • костију 2
  • косу 8
  • котова 1
  • коцкали 1
  • коцкар 1
  • коцкари 1
  • Кочијаш 2
  • кочијаш 4
  • кочијаша 2
  • Кочијаше 1
  • кочијашевих 1
  • кочијашења 1
  • кочијаши 4
  • кочијашиш 1
  • кочијашу 2
  • кошкали 1
  • кошници 1
  • кошта 1
  • коштало 1
  • кошуља 2
  • кошуље 3
  • кошуљи 1
  • кошуљу 1
  • кошчице 3
  • кошчурине 1
  • кр 1
  • крагујевачким 1
  • Крагујевца 1
  • Крагујевцу 1
  • крадеш 2
  • крадом 1
  • крађама 1
  • крађе 1
  • крађу 2
  • крај 14
  • краја 21
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајем 2
  • крајичак 1
  • крајним 1
  • крајност 3
  • крајности 5
  • Крајње 1
  • крајњем 1
  • крају 12
  • крала 1
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • краљица 1
  • крао 1
  • красан 3
  • красно 1
  • кратак 1
  • кратко 12
  • кратког 7
  • краће 6
  • краћег 2
  • крв 3
  • крвави 1
  • крваво 2
  • кревет 6
  • кревета 6
  • кревете 1
  • креветом 1
  • кревету 9
  • кредом 2
  • крекну 1
  • кренем 5
  • кренемо 4
  • крену 1
  • кренула 2
  • кренули 1
  • кренуо 2
  • Кренусмо 1
  • кренусмо 4
  • кренути 1
  • кренуше 2
  • крепа 1
  • креснем 1
  • кретати 1
  • кретах 1
  • кретаху 1
  • креча 1
  • кречану 2
  • крештећим 1
  • крив 10
  • крива 3
  • криви 2
  • кривица 1
  • кривице 1
  • кривицу 4
  • криво 3
  • крије 1
  • кријем 1
  • крију 1
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилу 1
  • кристал 1
  • кристали 1
  • критичан 1
  • кришом 6
  • крка 1
  • крњ 2
  • крова 4
  • кровови 1
  • кровом 1
  • Кроз 4
  • кроз 47
  • кроза 3
  • кромпир 5
  • кромпири 1
  • кромпиром 1
  • крофна 1
  • крочити 2
  • крпа 3
  • крпетину 1
  • крпом 1
  • крпу 2
  • крст 1
  • крстачу 2
  • кртина 1
  • круг 1
  • Круна 1
  • Круне 1
  • крупан 1
  • Крупан 1
  • крупним 2
  • крупно 1
  • крупног 1
  • крупну 1
  • Крушевац 1
  • крушке 1
  • крчаг 2
  • крчага 3
  • крчажић 6
  • крчажићем 4
  • крче 1
  • кћерине 1
  • кува 2
  • кувала 1
  • кували 1
  • куван 3
  • кувано 1
  • кувао 1
  • куварица 3
  • куварице 1
  • куварицом 1
  • куваш 1
  • куд 15
  • Куда 19
  • куда 57
  • куди 1
  • кудравом 1
  • Кујна 1
  • кујна 4
  • кујне 17
  • кујни 26
  • кујнска 2
  • кујнским 2
  • кујнских 1
  • кујну 28
  • кукала 1
  • кукања 2
  • куку 4
  • кукуруза 1
  • културном 1
  • куљаше 1
  • куне 1
  • кунијах 1
  • Куња 1
  • куња 4
  • куњати 1
  • куњаш 1
  • купа 1
  • купају 1
  • купам 1
  • купатило 1
  • купе 2
  • купећи 1
  • купи 4
  • купили 3
  • купим 7
  • купимо 1
  • купио 6
  • Куписмо 1
  • Купите 1
  • купите 2
  • купити 5
  • купићеш 1
  • купићу 2
  • купиш 3
  • купљен 1
  • куповало 1
  • куповао 1
  • купујем 1
  • купус 1
  • купуса 2
  • купусног 1
  • куражи 1
  • куражило 1
  • курјаци 1
  • курталише 1
  • курталишем 2
  • куршум 2
  • куси 1
  • кутија 1
  • кутији 1
  • кутију 1
  • кутић 1
  • Кућа 1
  • кућа 13
  • кућама 3
  • куће 43
  • Кући 2
  • кући 74
  • кућица 1
  • кућице 1
  • кућни 1
  • кућних 1
  • кућом 1
  • кућу 19
  • кухињски 1
  • куца 1
  • куцање 2
  • куцаше 1
  • куцнем 1
  • Куцнем 1
  • куцните 1
  • куцнувши 1
  • куче 2
  • кучетом 1
  • кучи 1
  • кучиште 2
  • Л 1
  • л 9
  • ла 4
  • лавежом 1
  • лавовске 1
  • лагано 2
  • лагати 1
  • ладне 1
  • ладној 1
  • ладовине 1
  • лађом 1
  • лађу 4
  • лаж 2
  • Лаже 1
  • лаже 4
  • лажем 1
  • Лажеш 1
  • лажеш 2
  • лажи 1
  • лажу 1
  • Лажу 1
  • Лазара 1
  • Лазићу 1
  • лај 1
  • лаје 1
  • лајеш 1
  • лакат 1
  • лаката 1
  • лакну 2
  • лако 26
  • Лако 4
  • лаковане 1
  • лактовима 1
  • Лаку 4
  • Лакше 1
  • лакше 10
  • лампа 5
  • лампе 5
  • Лампу 1
  • лампу 16
  • ларма 4
  • лармале 1
  • лармати 1
  • ларме 3
  • Ларми 1
  • ларми 2
  • ларму 4
  • латинског 1
  • леб 1
  • леве 4
  • леви 1
  • лево 15
  • левог 1
  • левој 3
  • левом 8
  • леву 3
  • легало 1
  • легао 3
  • легла 1
  • легле 1
  • легли 1
  • легне 4
  • легнем 12
  • легнемо 3
  • легни 2
  • легох 1
  • леденицама 1
  • ледину 4
  • леђа 12
  • леђима 12
  • лежала 3
  • лежали 1
  • лежало 1
  • лежао 5
  • лежаху 2
  • лежаше 2
  • леже 2
  • лежи 5
  • лежим 2
  • лежиш 1
  • лези 1
  • лек 2
  • Лекар 1
  • лекареве 1
  • лекару 1
  • лековима 1
  • Лекса 1
  • Лексо 1
  • лено 1
  • ленствовали 1
  • ленствовање 1
  • ленствује 1
  • ленштине 2
  • лења 1
  • леп 5
  • лепа 9
  • лепе 2
  • лепим 1
  • лепих 1
  • Лепо 10
  • лепо 63
  • лепој 1
  • лепом 3
  • Лепосава 1
  • лепоте 1
  • лепоти 1
  • лепу 1
  • лепчић 1
  • лепши 1
  • лета 2
  • летве 1
  • лети 2
  • лећи 7
  • лечиш 1
  • лешкарила 1
  • ли 173
  • либаде 1
  • лију 1
  • линија 1
  • линији 2
  • линију 3
  • лисичија 1
  • лист 1
  • листа 2
  • листића 1
  • литар 2
  • Литерарних 1
  • литра 3
  • лица 7
  • лице 14
  • Лицем 1
  • лицем 3
  • лицу 21
  • личили 1
  • Личило 1
  • лову 1
  • логор 1
  • ложено 1
  • ложећи 1
  • ложи 1
  • ложила 1
  • ложити 1
  • лозу 1
  • лојану 1
  • лоју 1
  • локомотива 1
  • лола 1
  • лоле 1
  • Лоле 1
  • Лоло 1
  • лоло 2
  • лом 3
  • лонац 4
  • Лондон 1
  • лонца 4
  • лонцем 1
  • лончић 1
  • лопов 2
  • лопова 2
  • лопове 1
  • лопови 4
  • лоповима 1
  • луд 10
  • Луд 2
  • Луда 1
  • луда 3
  • луде 1
  • лудила 1
  • луднице 1
  • лудорије 2
  • лук 1
  • лукаво 1
  • луксуза 1
  • луку 1
  • луле 1
  • лулу 1
  • Лулу 1
  • лупа 2
  • лупајући 1
  • лупала 1
  • Лупали 1
  • лупао 1
  • лупати 3
  • лупаш 2
  • лупе 2
  • Лупеж 1
  • лупежи 1
  • лупи 5
  • лупив 1
  • лупим 3
  • лупио 1
  • луписмо 1
  • лупиш 1
  • лутао 1
  • лутке 1
  • Љуба 7
  • љубав 7
  • љубави 2
  • љубазно 3
  • Љубим 1
  • љубимац 1
  • љубимо 1
  • Љубин 1
  • Љубине 1
  • Љубица 1
  • Љубице 5
  • Љубичину 1
  • Љубо 2
  • Љубом 1
  • Љубомир 3
  • Љубомира 1
  • Љубомире 1
  • Љубопитљив 1
  • љубопитљиво 1
  • љубопитства 1
  • љубопитство 2
  • Љубу 2
  • људе 2
  • људескара 3
  • људи 22
  • људима 1
  • људма 1
  • љута 5
  • љуте 1
  • љути 2
  • љутине 8
  • љутио 2
  • љутити 2
  • љутито 29
  • љутњи 1
  • љуцки 3
  • љушкајући 1
  • љуштиш 1
  • м 1
  • М 2
  • Ма 2
  • ма 28
  • магарац 1
  • магарца 1
  • магарче 1
  • магарчи 1
  • магла 1
  • Мађарица 4
  • мађаричином 1
  • мађарска 2
  • мазати 1
  • мази 2
  • мазила 2
  • Мазили 1
  • мазу 1
  • мај 1
  • мајдану 1
  • Мајка 2
  • мајка 8
  • мајке 3
  • мајком 3
  • мајку 4
  • мајмуном 1
  • мајстор 2
  • мајстора 1
  • мајстори 1
  • мају 1
  • мајци 1
  • макар 3
  • Македонац 1
  • Македоније 1
  • Македонији 3
  • макнем 1
  • Макни 1
  • мал 1
  • мала 8
  • малаксалост 1
  • малаксао 1
  • мале 4
  • малер 1
  • мали 14
  • малим 1
  • малих 1
  • малиша 1
  • малишана 3
  • малишане 1
  • малиши 1
  • малишу 3
  • малко 1
  • мало 150
  • Мало 8
  • малог 4
  • малој 2
  • малом 1
  • малопређашњи 1
  • малтера 1
  • малу 3
  • Мама 1
  • мамуран 1
  • мана 1
  • манажеријама 1
  • манастира 1
  • мангуп 6
  • мангупа 5
  • мангупе 1
  • мангупи 12
  • мангупом 1
  • Мани 1
  • мани 12
  • манију 1
  • маните 1
  • Маните 1
  • ману 1
  • мање 8
  • мањег 1
  • мањих 1
  • мар 1
  • марама 2
  • марамом 1
  • мараму 6
  • Марвени 1
  • маријаш 1
  • марим 2
  • марио 5
  • Марића 1
  • Марка 2
  • март 1
  • марта 2
  • марш 1
  • Марш 8
  • маса 1
  • масна 1
  • масно 2
  • масном 1
  • мастила 1
  • мастило 1
  • мастилом 3
  • масу 1
  • матере 4
  • матери 4
  • материјалистичко 1
  • материне 1
  • Мати 1
  • Матија 1
  • Матијевића 1
  • матора 1
  • матуранта 1
  • матуре 2
  • матуру 3
  • маћи 1
  • мах 10
  • Махала 1
  • махни 1
  • Махни 2
  • махните 1
  • Махните 1
  • махну 4
  • махнув 3
  • махом 2
  • мачка 6
  • мачкама 1
  • мачке 3
  • мачку 2
  • маше 1
  • маши 1
  • машну 1
  • ме 426
  • Међу 1
  • међу 18
  • међутим 24
  • Међутим 3
  • мезетимо 1
  • мека 1
  • мекано 1
  • меке 1
  • мекинтош 1
  • меког 1
  • мекој 1
  • меком 1
  • мекше 1
  • мелем 2
  • менажерија 1
  • мене 136
  • Мене 3
  • Мени 14
  • мени 67
  • менице 1
  • мења 1
  • мењале 1
  • мењао 1
  • мере 1
  • мерећи 3
  • мермер 1
  • мермера 1
  • мермером 1
  • меса 4
  • месец 13
  • месеца 17
  • месеци 3
  • месецу 1
  • месечини 2
  • месечно 11
  • месо 9
  • месом 1
  • места 21
  • месташце 1
  • местима 1
  • МЕСТО 1
  • Место 2
  • место 43
  • месту 19
  • метар 3
  • метежа 1
  • метла 2
  • метле 1
  • метлу 2
  • метне 1
  • Метнем 1
  • метнем 8
  • метнемо 2
  • Метни 1
  • метни 2
  • метну 4
  • метнуо 1
  • метнути 1
  • метнух 2
  • метнуше 1
  • метра 2
  • мећава 1
  • мећи 1
  • Мећи 1
  • механа 1
  • Механа 1
  • механе 3
  • механи 4
  • механом 1
  • механске 1
  • механском 2
  • механску 1
  • Механу 1
  • механу 13
  • механџија 2
  • Механџија 2
  • механџијом 1
  • мешаш 1
  • мешаше 1
  • мешине 1
  • Ми 35
  • ми 638
  • Мика 5
  • Мике 1
  • Милан 19
  • Милана 8
  • Милане 27
  • Миланово 1
  • МИЛАНОВО 1
  • Миланом 1
  • Миле 1
  • миле 7
  • Милетиној 1
  • Миливоје 2
  • Миливојева 1
  • Миливојевом 1
  • Миливојем 2
  • Миливоју 1
  • Милке 1
  • мило 6
  • милост 1
  • милостив 1
  • милостива 2
  • милостиви 4
  • милостивија 1
  • милошту 1
  • Милошћу 1
  • милује 3
  • милују 1
  • милујући 1
  • Мимопролазећи 1
  • мимопролазећих 1
  • миндерлук 2
  • миндерлука 2
  • миндерлуком 2
  • миндерлуку 2
  • министара 1
  • министарству 1
  • минулог 1
  • минута 17
  • мир 1
  • Мир 3
  • мира 6
  • миран 1
  • миришљавих 1
  • Мирка 4
  • Мирко 4
  • мирна 4
  • мирни 2
  • мирно 15
  • мирног 1
  • Мирче 5
  • Мирчету 1
  • Мисао 1
  • мисао 3
  • мисле 2
  • мислећи 9
  • мисли 2
  • мислила 6
  • Мислили 1
  • мислили 2
  • Мислим 1
  • мислим 19
  • мислио 14
  • Мислио 4
  • мислите 6
  • мислити 4
  • мислиш 14
  • Мислиш 2
  • мисло 1
  • Мисло 1
  • Митрову 1
  • Михаил 1
  • мица 1
  • Мица 1
  • Мице 2
  • мице 3
  • Мици 1
  • мицу 1
  • миче 1
  • Мичи 1
  • миш 2
  • Миша 2
  • Мишино 1
  • мишицу 4
  • мишку 1
  • Мишљах 2
  • мишљах 5
  • мишљење 3
  • мишљењу 2
  • мишљу 1
  • Мишо 3
  • Мишу 2
  • млад 2
  • Млада 1
  • млада 3
  • млади 3
  • младић 2
  • младића 2
  • младићи 2
  • младићу 2
  • младости 3
  • млађани 1
  • млађе 2
  • млађег 2
  • млађи 6
  • млађим 1
  • млађих 1
  • млаз 1
  • млазевима 3
  • млатарала 1
  • млека 1
  • млекаџије 2
  • млекаџиницу 1
  • Млеко 1
  • млеко 3
  • млеком 1
  • млогих 1
  • Млого 1
  • млого 5
  • многе 2
  • Многи 1
  • многи 3
  • многима 1
  • Много 1
  • много 28
  • многопоштовани 1
  • мном 47
  • Мо 1
  • мо 3
  • мог 3
  • Мога 1
  • мога 10
  • могав 2
  • могаде 1
  • могаднем 1
  • могао 121
  • могах 11
  • могаху 2
  • могаше 5
  • Могла 1
  • могла 19
  • могле 1
  • Могли 2
  • могли 26
  • могло 24
  • Могло 4
  • могнемо 2
  • могосмо 1
  • могох 9
  • могоше 2
  • Могу 6
  • могу 64
  • могуће 11
  • могући 2
  • могућству 1
  • модар 1
  • моделисање 1
  • модра 1
  • модре 1
  • модро 1
  • Можда 1
  • можда 10
  • Може 4
  • може 57
  • Можемо 1
  • можемо 10
  • Можете 2
  • можете 8
  • можеш 19
  • Можеш 7
  • мој 41
  • Мој 9
  • моја 18
  • Моја 2
  • Моје 2
  • моје 31
  • Моји 1
  • моји 16
  • Мојим 1
  • мојим 7
  • мојих 8
  • Мојој 2
  • мојој 6
  • моју 25
  • мокар 4
  • мокра 3
  • мокре 1
  • мокри 1
  • мокрим 1
  • молба 1
  • молбама 3
  • молбе 1
  • молбом 1
  • молбу 7
  • моли 1
  • молила 1
  • Молили 1
  • Молим 34
  • молим 43
  • молимо 1
  • Молио 1
  • молио 2
  • молисмо 1
  • молитва 1
  • Молитву 1
  • молитву 2
  • молити 7
  • молиш 1
  • мољакали 1
  • мољах 1
  • Мољах 1
  • мом 4
  • момак 15
  • Момак 5
  • момака 1
  • моме 6
  • момка 6
  • момком 1
  • Момци 1
  • момци 2
  • монотони 1
  • мопсили 1
  • мора 11
  • Мора 2
  • Моравице 1
  • морадосмо 1
  • морадох 12
  • морају 2
  • морала 1
  • морали 12
  • Моралија 1
  • Моралију 2
  • морам 27
  • Морам 5
  • морамо 12
  • Морамо 3
  • морао 17
  • Морао 5
  • морате 2
  • Мораш 1
  • мораш 11
  • Море 19
  • море 5
  • мори 2
  • морски 1
  • мост 1
  • мотала 1
  • мотрио 1
  • моћ 1
  • моћи 4
  • моћиће 1
  • мрави 1
  • Мраз 1
  • мраз 2
  • мраза 1
  • мразеви 1
  • Мрак 1
  • мрак 8
  • мрака 1
  • мрачно 1
  • Мрачно 1
  • мрачног 1
  • мрачном 1
  • мрве 1
  • мрвице 4
  • мрдај 1
  • мрдне 4
  • Мрднем 1
  • мрднеш 2
  • мрднула 1
  • мрднуо 1
  • мрднути 7
  • мржњу 1
  • мрзак 1
  • мрзео 3
  • мрзио 1
  • мрзите 1
  • мрзнем 1
  • мрклог 1
  • мртав 3
  • Мртва 1
  • мртваци 1
  • мртвог 1
  • мрцина 1
  • мрцино 1
  • мршаво 2
  • му 182
  • мува 1
  • мувају 1
  • мувању 1
  • муваше 1
  • муве 1
  • муж 6
  • Мужа 1
  • мужа 5
  • музичким 1
  • мука 10
  • муке 12
  • муко 1
  • муком 2
  • муку 5
  • муњевитом 1
  • мутио 1
  • мућкајући 1
  • муца 2
  • муцајући 1
  • муцам 1
  • муцати 4
  • муче 1
  • мучећи 1
  • мучи 2
  • мучим 2
  • мучио 2
  • мучити 1
  • мучиш 1
  • мучни 1
  • мучног 2
  • мучном 1
  • мучну 1
  • мушкарац 1
  • мушкараца 2
  • мушкарцима 1
  • мушке 2
  • мушки 1
  • мушко 2
  • мушку 1
  • муштерије 1
  • Н 18
  • На 75
  • на 873
  • набавила 1
  • набавим 2
  • набавимо 1
  • набавити 3
  • набавку 1
  • набацам 1
  • набра 1
  • набрекле 1
  • набрецивање 1
  • набусито 3
  • навадисмо 1
  • навале 1
  • навали 2
  • навалили 1
  • навалише 1
  • навек 1
  • навикао 1
  • навикла 1
  • навикну 1
  • навикнута 1
  • навикох 2
  • навикоше 1
  • навику 1
  • навише 2
  • навлачећи 1
  • Навлаш 1
  • навлаш 4
  • Навукли 1
  • навуче 1
  • навучем 1
  • Навучем 1
  • нагазати 1
  • нагињаше 1
  • нагледати 1
  • наглити 1
  • нагна 1
  • нагнала 1
  • нагне 1
  • нагнем 4
  • наговорили 1
  • наговорио 6
  • наговору 1
  • нагореле 1
  • награда 1
  • награде 5
  • награди 1
  • наградити 1
  • над 4
  • надала 3
  • Надам 1
  • надам 2
  • надао 3
  • надати 1
  • надгвири 1
  • надгледа 1
  • надживело 1
  • нади 1
  • надражи 3
  • надробио 1
  • наду 1
  • надугачко 1
  • надује 1
  • нађе 13
  • нађем 33
  • нађемо 4
  • нађете 1
  • нађеш 1
  • нађите 1
  • нађосмо 3
  • нађох 13
  • назад 6
  • назва 1
  • назваше 1
  • Наздравље 1
  • назебе 1
  • назирао 1
  • наиђе 1
  • наиђем 1
  • наизменце 1
  • наишао 2
  • наишли 1
  • најбеднији 1
  • најближи 1
  • најбоље 5
  • најбољег 1
  • најбољи 1
  • најбољим 1
  • највећа 3
  • највеће 3
  • највећег 1
  • највећем 7
  • највећи 3
  • највећих 1
  • највећој 2
  • највећу 1
  • највише 3
  • најглавније 2
  • Најгоре 1
  • најгоре 5
  • најгорем 1
  • најгорчи 1
  • Најдаље 1
  • најдаље 2
  • најдуже 1
  • наједанпут 1
  • Наједаред 3
  • наједе 1
  • наједем 1
  • наједи 1
  • наједити 1
  • наједох 1
  • најежим 1
  • најежио 1
  • најживљем 1
  • Најзад 31
  • најзад 34
  • најкраће 1
  • најлепши 2
  • најлеше 1
  • најмање 10
  • најмањег 1
  • најмањим 1
  • најмањих 1
  • најмању 1
  • најмекшем 1
  • најмлађег 1
  • Најмлађи 1
  • најмлађи 3
  • најнужније 1
  • најозбиљније 1
  • најпаметнији 1
  • најплеменитије 1
  • најпогрднијим 1
  • најподеснији 1
  • најпосле 1
  • Најпосле 2
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • Најпреча 3
  • Најпростија 1
  • најрадије 2
  • најрадоснији 1
  • најрођенији 1
  • најсигурнији 1
  • најслађи 1
  • најстарија 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 3
  • најстрашнијом 1
  • Најтеже 2
  • накани 1
  • накарађена 1
  • накашља 1
  • накашљати 1
  • накашљем 1
  • наклоност 1
  • Наклопио 1
  • накнади 1
  • накнадити 2
  • накнадићемо 1
  • накострешена 1
  • накострешила 1
  • накупи 1
  • налаже 1
  • налази 4
  • налазим 1
  • налактио 1
  • наложи 1
  • наложила 1
  • наложим 1
  • наложити 1
  • наложих 1
  • наљути 4
  • наљутило 1
  • наљутио 1
  • нам 99
  • Нама 1
  • нама 25
  • намажу 1
  • намами 1
  • намеравао 1
  • намеран 1
  • намери 2
  • намерим 1
  • намеру 1
  • наместе 1
  • намести 3
  • наместим 2
  • наместисмо 5
  • Наместите 1
  • наместити 3
  • наметнуто 1
  • Намештај 1
  • намештај 2
  • намештаја 2
  • намештајући 1
  • намештати 1
  • намештена 1
  • намештене 2
  • намештено 1
  • намештеној 1
  • намигну 1
  • намини 1
  • намире 1
  • намирисаном 1
  • намрштен 1
  • намрштено 1
  • намрштеног 1
  • намршти 1
  • намрштио 1
  • намћор 1
  • намучили 1
  • намучио 1
  • намучисмо 1
  • нанесе 1
  • наниже 3
  • наново 1
  • наобруча 1
  • наоколо 3
  • наопако 1
  • наочара 1
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • нападне 2
  • нападоше 1
  • напакостим 1
  • напала 1
  • напали 2
  • Напаст 1
  • напасти 2
  • напатили 1
  • напијем 1
  • напио 1
  • напипа 1
  • напипам 2
  • написа 2
  • написано 1
  • написао 3
  • написаћу 1
  • Написаћу 1
  • напишем 1
  • Напиши 1
  • наплати 1
  • наполеон 2
  • наполеона 2
  • Напоље 3
  • напоље 7
  • напоменем 1
  • напомену 1
  • напомињати 1
  • Напомињем 1
  • напомињем 2
  • Напослетку 1
  • Направи 1
  • направи 4
  • направили 1
  • направим 4
  • направио 4
  • направисмо 2
  • направити 1
  • направићемо 1
  • направише 2
  • направљена 1
  • Напрегнем 1
  • напред 15
  • Напред 7
  • напредовао 1
  • напрезања 5
  • напретку 1
  • напуни 3
  • напунише 1
  • напусти 1
  • напустим 3
  • напустио 2
  • напустисмо 1
  • напустити 3
  • напустише 1
  • напуштао 1
  • напуштах 1
  • напуштена 1
  • наравно 15
  • Наравно 3
  • нараним 1
  • наредби 1
  • наредбу 2
  • нареди 2
  • наредим 1
  • наредио 1
  • наредите 2
  • наређено 2
  • Наређиваше 1
  • народни 1
  • народности 2
  • Нарочито 3
  • нарочито 35
  • нарочиту 1
  • наручју 1
  • нас 116
  • Нас 3
  • насапуни 1
  • насео 1
  • наслањајући 1
  • наслонила 1
  • наслону 1
  • наслужих 1
  • наслушао 1
  • насмеја 1
  • насмејах 2
  • насмејаше 1
  • наспе 2
  • наспем 2
  • Наспрам 1
  • наспрам 11
  • Наста 28
  • наста 7
  • настави 4
  • наставим 1
  • наставио 1
  • настависмо 1
  • наставити 3
  • наставих 2
  • наставља 1
  • настављасмо 1
  • наставник 2
  • наставникова 1
  • наставницом 1
  • наставничку 1
  • настаде 1
  • Настаде 1
  • настаје 2
  • настане 1
  • настану 1
  • насташе 1
  • Насте 3
  • Насти 3
  • Настин 1
  • Настином 1
  • Насто 2
  • настрадала 1
  • настрадати 1
  • настрадах 2
  • Насту 4
  • Наступи 1
  • наступи 2
  • наступиле 1
  • наступише 2
  • насусмо 1
  • насуто 1
  • насух 1
  • Натакао 1
  • натегне 1
  • натенане 2
  • натера 1
  • Натерао 1
  • натмуренији 1
  • натоварила 2
  • наточи 1
  • наточим 2
  • наточио 1
  • натраг 14
  • натрашке 1
  • натрпали 1
  • натрпано 1
  • натрпах 1
  • Натукла 1
  • Натучем 1
  • натуштено 1
  • наћи 21
  • наћићеш 1
  • научењака 1
  • научим 1
  • научио 2
  • научићу 1
  • научиш 1
  • нахватало 1
  • нахранио 1
  • нацепамо 1
  • нацепаш 1
  • нацмаканих 1
  • начелникова 2
  • начелниковице 1
  • начет 1
  • начетише 1
  • Начин 1
  • начин 4
  • начина 1
  • начином 1
  • начисто 4
  • начитан 1
  • наш 8
  • наша 5
  • нашао 11
  • Наше 1
  • наше 8
  • нашег 10
  • Нашем 1
  • нашем 2
  • наши 3
  • нашим 2
  • нашироко 1
  • наших 1
  • Нашла 1
  • нашла 2
  • нашли 3
  • нашој 4
  • нашта 1
  • Нашу 1
  • нашу 6
  • не 722
  • Не 84
  • неба 1
  • неби 1
  • Небо 1
  • небо 2
  • небом 1
  • небраном 1
  • небу 1
  • неваља 2
  • Неваљалац 1
  • неваљали 2
  • неваљало 1
  • неверица 1
  • невероватно 1
  • неверујем 1
  • неверујући 1
  • невешт 2
  • невиђено 1
  • невинашчади 1
  • невини 1
  • невозможно 1
  • Невоља 1
  • невоља 2
  • невољи 1
  • невољу 1
  • нега 1
  • негде 4
  • него 73
  • Него 8
  • негује 1
  • Неда 1
  • недаду 1
  • недеља 1
  • недеље 4
  • недељно 2
  • Недељу 1
  • недељу 7
  • недограђеној 1
  • недостајало 1
  • нежно 2
  • незгода 2
  • незгодне 1
  • незгодно 2
  • незгоду 1
  • незнајући 1
  • незнанко 3
  • неизвесност 1
  • неискусан 1
  • неистинито 1
  • нејач 1
  • Нек 1
  • нек 4
  • Нека 17
  • нека 47
  • некакав 1
  • некаква 1
  • некакве 2
  • некакви 1
  • некаквим 1
  • некаквих 2
  • некаквог 1
  • некакву 1
  • Некако 1
  • некако 20
  • неке 12
  • неки 43
  • Неки 7
  • Неким 1
  • неким 7
  • неко 25
  • Неко 4
  • неког 10
  • некога 1
  • некој 1
  • Неколико 1
  • неколико 29
  • неком 5
  • неку 15
  • некуд 1
  • некуда 2
  • Нема 13
  • нема 45
  • Немаде 1
  • немаде 2
  • немадосмо 1
  • Немајући 1
  • немала 1
  • немам 24
  • Немам 4
  • немамо 9
  • немарљивост 2
  • немарно 10
  • Немате 1
  • немате 5
  • немачког 1
  • Немаш 1
  • немаш 8
  • немилице 1
  • немилосрдно 1
  • немилостиво 3
  • Немица 1
  • немој 10
  • Немој 9
  • немојте 4
  • Немојте 6
  • немоћан 1
  • необично 3
  • необразовани 1
  • необразованији 1
  • неопажени 2
  • неопходно 1
  • неосветљену 1
  • неотпоздрави 1
  • непажњи 1
  • непечено 1
  • неповерљиво 1
  • непомично 1
  • непосредно 1
  • непосредној 1
  • непрекидајући 1
  • Непрестано 2
  • непрестано 30
  • непријатељ 1
  • непријатеља 1
  • непријатна 2
  • непријатно 1
  • непримећени 1
  • неприпознајемо 1
  • нераздвојни 1
  • неразложни 1
  • неразумљив 1
  • неразумљиво 1
  • нервозну 1
  • неред 2
  • нереда 1
  • нереду 1
  • Нерићевог 1
  • несвест 4
  • несвестица 1
  • несигурно 1
  • несме 1
  • несмедох 1
  • Несмедох 1
  • несмејући 1
  • несмемо 1
  • несносно 1
  • неспремљено 1
  • несретница 1
  • несретници 2
  • несретниче 1
  • несрећа 5
  • несреће 1
  • несрећно 1
  • несрећо 5
  • несрећу 4
  • Нестаде 1
  • нестаде 3
  • нестало 2
  • нестане 1
  • несташлук 1
  • Нестора 1
  • нестрплењу 1
  • нестрпљењу 5
  • нетремице 1
  • Неће 2
  • неће 21
  • нећемо 2
  • Нећемо 2
  • нећете 1
  • Нећеш 2
  • нећеш 8
  • Нећу 15
  • нећу 39
  • неуглађени 1
  • неумитна 1
  • неупотребљив 1
  • неурачунљив 1
  • неуспех 1
  • неучења 1
  • неучтиво 1
  • нехотице 2
  • нехотично 12
  • нехте 2
  • нечега 1
  • нечему 1
  • нечистоћа 1
  • нечистоће 1
  • Нешто 2
  • нешто 55
  • ни 264
  • Ни 28
  • нигде 30
  • Нигде 4
  • ниже 1
  • нижем 1
  • низ 19
  • Низ 2
  • није 224
  • Није 32
  • ниједан 1
  • Никад 3
  • никад 36
  • Никада 1
  • никада 4
  • никакав 2
  • никаква 2
  • никакве 5
  • никакви 1
  • Никакво 1
  • никаквог 6
  • Никако 1
  • никако 19
  • нико 25
  • Нико 7
  • никог 1
  • никога 16
  • никоговиће 1
  • Никоговићи 1
  • никоговићи 2
  • никоговићу 3
  • Никоме 1
  • никоме 7
  • никуда 1
  • нисам 253
  • Нисам 46
  • Ниси 1
  • ниси 13
  • Нисим 7
  • Нисима 2
  • Нисиме 1
  • Нисимових 1
  • ниска 2
  • нисмо 36
  • Нисмо 6
  • нисте 10
  • Нисте 2
  • Нису 2
  • нису 33
  • Нити 4
  • нити 45
  • ниткове 1
  • нитковлук 1
  • ничега 2
  • ничим 2
  • Ниш 11
  • Ниша 5
  • Нишаве 1
  • Нишави 1
  • Нишаву 1
  • нишко 1
  • нишког 1
  • нишкој 1
  • Нишлије 1
  • ништа 143
  • Ништа 18
  • Нишу 3
  • но 31
  • Но 9
  • нов 3
  • нова 2
  • новајлија 1
  • новајлијама 1
  • Новац 1
  • новац 58
  • новаца 22
  • нове 2
  • новембар 1
  • новембарског 1
  • новембра 4
  • нови 4
  • новим 2
  • новине 3
  • нових 3
  • ново 4
  • новог 2
  • новој 3
  • новом 2
  • новоселски 1
  • нову 1
  • новце 1
  • новцем 4
  • новцима 1
  • новцу 1
  • новчаник 2
  • ногама 18
  • Ноге 3
  • ноге 33
  • ногом 10
  • ногу 17
  • нож 4
  • ножева 1
  • ножем 4
  • нози 3
  • нокте 1
  • нос 10
  • носа 2
  • носач 2
  • носача 3
  • носачи 2
  • носаше 1
  • носем 1
  • носећи 3
  • Носи 3
  • носи 9
  • носила 2
  • носилац 1
  • носили 2
  • носим 2
  • носио 4
  • носити 2
  • носић 1
  • носићу 1
  • носно 1
  • носу 2
  • Ноћ 2
  • ноћ 38
  • ноћас 8
  • ноћи 23
  • ноћивала 1
  • ноћивам 2
  • ноћивао 1
  • ноћивати 1
  • ноћију 1
  • ноћим 2
  • ноћимо 1
  • ноћио 3
  • ноћити 3
  • ноћни 1
  • ноћног 2
  • ноћну 1
  • ноћу 10
  • ну 29
  • Ну 3
  • нуди 1
  • нудити 1
  • нужди 4
  • нужне 1
  • нужно 1
  • нужном 1
  • ње 27
  • Њега 1
  • њега 54
  • његов 5
  • његова 5
  • његове 1
  • његовим 1
  • његових 1
  • његово 1
  • његовог 4
  • његовој 3
  • његовом 5
  • његову 4
  • њему 19
  • Њему 2
  • њен 6
  • Њена 1
  • њена 7
  • Њене 1
  • њене 6
  • њених 2
  • Њено 1
  • њено 3
  • њеног 3
  • њеној 1
  • њеном 3
  • њену 1
  • њива 1
  • њиви 1
  • њиву 1
  • њим 34
  • њима 24
  • њиме 2
  • њих 49
  • Њих 5
  • њихов 2
  • њихова 2
  • њихове 3
  • Њихови 1
  • њиховим 2
  • њихових 1
  • њихово 1
  • Њихово 1
  • њиховог 3
  • Њиховој 1
  • њиховој 3
  • њиховом 2
  • њихову 1
  • њој 12
  • њокалици 1
  • њом 20
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 12
  • њушку 1
  • о 100
  • О 31
  • оба 4
  • обавезан 2
  • обавести 1
  • обазрем 3
  • обазрех 1
  • обазрив 1
  • обазриви 1
  • обазриво 1
  • Обазриво 1
  • обали 1
  • обасута 1
  • обашка 2
  • Обе 1
  • обе 6
  • обелити 1
  • обема 2
  • оберемо 1
  • обесили 1
  • обесих 1
  • обећали 2
  • обећао 1
  • обећате 1
  • обећати 1
  • обешањаци 1
  • обешено 1
  • обешењак 1
  • обешењаклука 1
  • Обешењаци 1
  • обзирао 1
  • обзирући 1
  • обиђе 2
  • обиђем 3
  • обиђемо 1
  • Обиђемо 1
  • обилазећи 1
  • обилазим 1
  • обиснути 1
  • обитавао 1
  • обиталишту 1
  • обити 1
  • обичај 4
  • обичају 2
  • обично 24
  • обичног 1
  • обишао 2
  • објава 1
  • објаве 2
  • објавише 2
  • објаву 2
  • објасни 1
  • објасних 1
  • објасњавам 1
  • објашњавам 1
  • облак 1
  • обланде 1
  • облаци 2
  • облацима 1
  • облачећи 1
  • облачка 2
  • облетао 2
  • облетах 1
  • облеће 2
  • обли 2
  • оближње 1
  • оближњем 1
  • оближњи 1
  • оближњим 1
  • Облика 1
  • облику 5
  • облице 2
  • Обоје 3
  • обоје 7
  • обојица 5
  • обојици 1
  • обојицу 4
  • оболело 1
  • оборене 1
  • обореним 1
  • оборио 1
  • оборисмо 1
  • обрадова 2
  • обрадовали 1
  • обрадовао 1
  • образ 1
  • образа 2
  • образи 2
  • образима 1
  • образу 1
  • обрамница 1
  • обрамнице 2
  • обрамницу 1
  • обраним 1
  • обранице 1
  • обрастао 1
  • обратив 1
  • обратим 2
  • обратио 2
  • обратих 1
  • обратно 1
  • обрвама 1
  • обрве 2
  • Обреновцу 1
  • обрете 3
  • обретох 1
  • обријан 1
  • оброку 1
  • обузе 4
  • обузела 1
  • обузео 1
  • обузимао 1
  • обузимаше 1
  • обукао 1
  • обукосмо 1
  • обукох 1
  • обућара 1
  • обуће 2
  • обући 2
  • обућу 3
  • обуче 2
  • обучем 1
  • Обучем 1
  • обучен 2
  • обучена 1
  • обучени 1
  • обучено 1
  • ов 1
  • ова 26
  • Ова 3
  • овај 70
  • Овај 9
  • Овакав 1
  • овакав 4
  • оваква 1
  • оваквих 1
  • овако 28
  • Овако 3
  • овакој 2
  • овамо 19
  • оваплоћења 1
  • оваца 1
  • овда 1
  • овде 119
  • Овде 8
  • Ове 1
  • ове 37
  • овећа 1
  • ови 12
  • Ови 7
  • овим 19
  • овима 2
  • ових 11
  • овлада 1
  • Ово 21
  • ово 83
  • овог 9
  • Овога 1
  • овога 20
  • овој 21
  • Оволика 1
  • оволико 1
  • Овом 1
  • овом 6
  • овоме 13
  • ову 18
  • Ову 2
  • Овуда 1
  • овуда 8
  • овцама 2
  • овце 2
  • огладнео 1
  • огласи 1
  • огледало 2
  • огледаше 1
  • оглувео 1
  • оглувех 1
  • огњишта 2
  • огњиште 1
  • оголело 1
  • ограде 3
  • огради 1
  • оградом 1
  • ограду 2
  • ограђујем 1
  • огранак 1
  • огревом 1
  • огрејем 1
  • огрешио 1
  • огрешити 1
  • огроман 1
  • огромна 1
  • Од 38
  • од 459
  • одавде 15
  • Одавде 2
  • одавно 8
  • одазва 1
  • одазвах 1
  • одазовем 2
  • одаје 1
  • Одакле 4
  • одакле 9
  • оданде 1
  • оданем 1
  • оданух 1
  • одатле 14
  • Одатле 2
  • одахнем 1
  • одахнух 3
  • одбачене 1
  • одби 1
  • одбија 1
  • одбијен 1
  • одбио 1
  • одбих 1
  • одбрана 2
  • одбраним 1
  • одбрану 1
  • одброја 1
  • одброји 1
  • одвајала 3
  • одвајали 1
  • одведе 2
  • одведем 3
  • одведете 1
  • одведеш 1
  • Одведи 1
  • Одведосмо 1
  • одвезао 1
  • одвезла 1
  • одвела 1
  • одвело 2
  • одвео 1
  • одвести 1
  • одвешћу 1
  • Одвешћу 1
  • одвојене 1
  • одвојено 1
  • одвоји 1
  • одвојим 2
  • одвојити 2
  • одвратна 1
  • одвратно 1
  • одвратност 1
  • одвучем 1
  • одгегуца 1
  • одговарали 1
  • одговарамо 1
  • одговарао 2
  • одговарах 1
  • одговор 3
  • одговори 42
  • одговорим 7
  • одговоримо 1
  • одговорио 3
  • одговорисмо 3
  • одговорите 1
  • одговорити 1
  • одговорих 65
  • одговорише 3
  • одговорност 1
  • оде 28
  • одевен 2
  • одевени 1
  • одела 6
  • оделење 4
  • оделењу 1
  • Одело 1
  • одело 19
  • оделу 5
  • одељења 1
  • одељење 1
  • одељењу 1
  • одем 33
  • Одем 4
  • Одемо 1
  • одемо 2
  • одеш 2
  • оди 2
  • Оди 6
  • одиста 1
  • Одистине 2
  • одистине 6
  • одите 1
  • одједаред 1
  • одјури 4
  • одјурих 2
  • одкад 1
  • Одкуда 2
  • одкуда 8
  • одлазећи 1
  • Одлази 2
  • одлази 6
  • Одлазите 1
  • одлежао 1
  • одлете 2
  • одлука 1
  • одлуку 2
  • одлуци 1
  • одлучан 1
  • одлучно 1
  • Одма 1
  • одма 3
  • одмакао 1
  • одмара 1
  • одмарајући 1
  • одмарали 1
  • одмарао 3
  • одмарати 1
  • одмараше 1
  • Одмах 22
  • одмах 87
  • одмахну 1
  • одмераваше 1
  • одмет 1
  • одмор 7
  • одмора 4
  • одморе 1
  • одмори 1
  • Одморив 1
  • одморим 6
  • одморио 4
  • одморисмо 1
  • одморише 1
  • одмотам 1
  • однекуд 1
  • однео 5
  • однесе 3
  • однесем 3
  • однеси 4
  • однети 4
  • односи 1
  • односно 3
  • одобравали 1
  • одобравам 1
  • одобре 1
  • одобрења 2
  • одобрењу 2
  • одобри 1
  • одобрите 1
  • одовуд 1
  • Одозго 1
  • одозго 3
  • одоздо 1
  • одомаћих 1
  • Одосмо 2
  • одосмо 4
  • одох 13
  • одоцнили 1
  • одоше 3
  • одправљам 1
  • одправљао 1
  • одправљати 1
  • одрасла 1
  • одрасле 1
  • одрасли 1
  • одредише 2
  • одређен 1
  • Одређеног 2
  • одређеном 2
  • одрећи 1
  • одреше 1
  • одрешене 1
  • одреши 3
  • одрешим 2
  • Одрешићеш 1
  • одржање 1
  • одржао 1
  • Одрицали 1
  • одрицање 2
  • одсече 1
  • одскакута 1
  • одскочих 1
  • одслужио 1
  • одсуством 1
  • оду 1
  • одужале 1
  • одужим 1
  • одузели 1
  • одузеше 1
  • одузме 2
  • одупро 2
  • одушевљено 1
  • одшета 1
  • одшкринута 1
  • ожеднео 1
  • оживи 1
  • озбиљна 2
  • Озбиљно 1
  • озбиљно 5
  • озбиљног 1
  • оздрави 1
  • оздравио 1
  • оздравиш 1
  • озебао 1
  • озебе 2
  • озебох 1
  • озелене 1
  • озидане 1
  • озлојеђен 1
  • ознојио 1
  • ознојих 1
  • ој 1
  • ока 4
  • окачили 1
  • оквиру 1
  • оклакија 1
  • оклевах 1
  • оклеваш 1
  • оклеваше 1
  • окна 1
  • окно 2
  • Око 11
  • око 56
  • оков 1
  • окова 1
  • оковима 1
  • околини 1
  • околна 1
  • околности 1
  • оком 2
  • окоре 1
  • окорела 1
  • окорели 1
  • окрваве 1
  • окренем 4
  • окренув 3
  • окренувши 2
  • окренуо 2
  • окренута 1
  • окренути 1
  • окренуто 1
  • окренуше 1
  • окрепи 1
  • окрепити 1
  • окретале 1
  • окретати 3
  • окреташе 1
  • окрете 15
  • окретно 1
  • окретосмо 1
  • окретоше 1
  • окрећући 3
  • окречени 1
  • окреченом 1
  • окривљен 1
  • окривљујем 2
  • окрњен 1
  • округ 1
  • округлих 1
  • округу 1
  • окружну 1
  • октобар 1
  • октобра 1
  • оку 1
  • окупам 1
  • окупљени 1
  • окупу 1
  • окуражи 2
  • окуражим 1
  • окусив 1
  • окусио 4
  • окусити 3
  • окушају 1
  • олако 1
  • олова 1
  • олово 1
  • олук 2
  • олуке 1
  • олуку 1
  • ом 1
  • омалена 1
  • омиљено 1
  • омлатити 1
  • он 172
  • Он 41
  • она 167
  • Она 41
  • Онај 4
  • онај 55
  • онакав 1
  • онаква 1
  • онакве 1
  • онаквих 1
  • Онако 1
  • онако 35
  • онаког 1
  • онаком 1
  • онамо 1
  • онда 57
  • Онда 9
  • онде 4
  • Оне 2
  • оне 42
  • онемили 1
  • онесвешћеног 1
  • Они 16
  • они 61
  • оним 15
  • онима 6
  • оних 12
  • Оно 2
  • оно 67
  • оног 16
  • Онога 1
  • онога 13
  • оној 19
  • онолики 1
  • онолико 1
  • оном 10
  • ономе 18
  • ону 29
  • опажен 1
  • опанака 1
  • опанке 3
  • опанци 1
  • опаса 1
  • опасан 1
  • опасач 1
  • опасни 1
  • опасности 1
  • опело 1
  • опепелити 1
  • операција 1
  • оперем 3
  • Опет 10
  • опет 115
  • Опешенак 1
  • Опипам 1
  • описати 2
  • описах 1
  • описивати 1
  • описујем 1
  • опишем 2
  • опколи 1
  • оплетене 1
  • опоганили 1
  • опоганише 1
  • опомену 1
  • опомињем 1
  • опоравио 3
  • опоре 1
  • опорочавање 1
  • опра 1
  • оправдане 1
  • оправдано 1
  • оправдао 1
  • оправи 1
  • оправљала 1
  • оправљени 1
  • опрати 2
  • определити 1
  • опрезност 1
  • опрости 2
  • опружим 2
  • опсова 1
  • опстанак 1
  • опстанка 3
  • оптужи 1
  • опућа 1
  • опходим 1
  • опхођењем 1
  • опширније 1
  • општа 1
  • опште 1
  • општина 2
  • општине 2
  • општини 3
  • општинске 2
  • општинских 1
  • општинског 2
  • општинском 2
  • општину 2
  • орања 1
  • орасима 1
  • Орашкој 1
  • орману 1
  • оружје 1
  • оружјем 1
  • осам 34
  • осамдесет 1
  • осваја 1
  • Осветићу 1
  • осветлења 2
  • осветлење 1
  • осветлењем 1
  • осветли 1
  • осветљавала 1
  • осветљавало 1
  • осветљаваше 2
  • осветљен 1
  • освојило 1
  • осврнем 1
  • осврташе 2
  • оседлам 1
  • осете 1
  • осети 2
  • осетила 3
  • осетили 1
  • осетим 1
  • осетио 8
  • осетисмо 1
  • осетити 2
  • Осетих 2
  • осетих 3
  • осетно 1
  • осећа 1
  • осећаје 1
  • осећајима 1
  • осећам 1
  • осећао 10
  • Осећао 2
  • Осећах 1
  • осећах 8
  • осече 1
  • осигурани 3
  • осим 1
  • оскудевао 1
  • оскудевати 1
  • оскудицу 1
  • ослободи 2
  • Ослободив 1
  • ослободим 3
  • ослободих 1
  • ослови 2
  • ословити 1
  • ослонити 1
  • ослушкивао 1
  • ослушкујући 3
  • ослушни 1
  • осмејак 2
  • осмејком 1
  • осмотрио 2
  • осмотрисмо 1
  • основне 1
  • основу 1
  • особ 1
  • Особито 2
  • особито 6
  • осорљивим 1
  • осредњег 1
  • оста 7
  • Остави 1
  • остави 18
  • оставив 2
  • оставила 1
  • оставили 3
  • оставим 8
  • оставимо 3
  • оставио 8
  • остависмо 1
  • Оставите 1
  • оставите 3
  • оставити 2
  • оставља 2
  • остављам 1
  • остављао 1
  • остављене 1
  • остављену 1
  • остаде 4
  • остадох 1
  • остадоше 1
  • остајала 1
  • остаје 3
  • остала 7
  • остале 9
  • остали 18
  • осталим 1
  • осталима 3
  • осталих 3
  • Остало 1
  • остало 15
  • осталог 2
  • осталом 15
  • остане 4
  • останем 11
  • останемо 2
  • останете 1
  • останеш 2
  • остани 1
  • Останите 1
  • остану 2
  • Остао 1
  • остао 18
  • остасмо 9
  • остатак 2
  • остати 16
  • остатка 1
  • остаћу 1
  • остах 6
  • осташе 3
  • осу 1
  • осуства 1
  • осуству 1
  • Осушим 1
  • от 1
  • отац 4
  • отварајте 1
  • Отварајте 1
  • отварајући 3
  • отвор 1
  • отвора 1
  • отворе 2
  • отворен 1
  • отворена 9
  • отворене 3
  • отвореним 1
  • отворено 1
  • отворену 2
  • Отвори 1
  • отвори 23
  • отворила 2
  • Отворим 2
  • отворим 7
  • отворио 2
  • отворити 5
  • Отворих 1
  • отворих 2
  • отворише 13
  • отера 2
  • отерате 3
  • отераше 1
  • отечени 1
  • отиди 1
  • Отиди 1
  • отимао 1
  • отићи 8
  • Отићићемо 1
  • отићићу 1
  • отишао 9
  • отишла 8
  • Отишли 1
  • отишли 7
  • отишло 1
  • откључа 1
  • откључану 1
  • Откуда 1
  • откупимо 1
  • отме 1
  • отмена 1
  • отменије 1
  • оток 1
  • отопли 1
  • Отпаса 1
  • Отпевали 1
  • отплате 1
  • отпоздрави 3
  • отпоздравим 1
  • отпочели 2
  • отпратим 1
  • отпратио 1
  • отпратише 1
  • отргнем 1
  • отресем 2
  • отресита 1
  • отресох 3
  • отровао 1
  • отуд 2
  • Отуда 1
  • отуда 3
  • отшкринуше 1
  • официра 1
  • официрској 1
  • ох 2
  • Ох 4
  • охладио 3
  • охо 1
  • Охо 10
  • оца 7
  • оцеви 1
  • оцеди 1
  • оцем 2
  • оцена 2
  • оцене 4
  • оцени 1
  • оцену 3
  • оцепи 2
  • оцепљен 1
  • оцу 2
  • очајања 1
  • очајању 2
  • очајно 1
  • очајног 1
  • очекивали 2
  • очекивао 9
  • Очекивах 1
  • очекиваше 1
  • очекујући 3
  • очеше 1
  • очешља 1
  • очешљала 1
  • Очи 1
  • очи 40
  • очију 11
  • очима 19
  • очисти 1
  • очистим 2
  • очистиш 2
  • очита 1
  • Очиташе 1
  • очишћен 2
  • оџака 1
  • ошамари 1
  • ошишане 1
  • оштро 2
  • оштрог 1
  • оштру 1
  • п 1
  • П 5
  • Па 102
  • па 678
  • пабирчећи 1
  • пада 2
  • падала 1
  • падао 1
  • падати 3
  • падаше 4
  • паде 13
  • падне 2
  • паднем 4
  • паднемо 1
  • падох 1
  • падоше 1
  • пажљив 1
  • пажљивије 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 4
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пажњу 3
  • пази 3
  • Пази 4
  • Пазите 1
  • пазите 3
  • пазити 2
  • пазиш 1
  • пазух 1
  • пазуха 7
  • пазухом 1
  • пак 1
  • пакет 1
  • пакло 1
  • паклу 2
  • пакост 5
  • пакостан 1
  • пала 1
  • паланачке 1
  • Паланку 1
  • паланчици 1
  • пале 1
  • палећи 1
  • пали 1
  • палилулској 2
  • палоција 1
  • паљевине 1
  • памет 8
  • памети 4
  • паметна 1
  • паметније 1
  • паметнији 4
  • паметним 1
  • паметно 3
  • памтим 1
  • памтити 1
  • памук 1
  • панађур 2
  • панађура 1
  • панађуру 2
  • Пандила 7
  • Пандилова 1
  • Пандиловој 2
  • Пандилову 2
  • Пандур 1
  • пандур 11
  • пандуру 2
  • панорамом 1
  • панораму 2
  • Панта 65
  • Панте 2
  • Панти 3
  • Панто 2
  • Панту 6
  • пао 4
  • паоци 1
  • папира 2
  • паприка 3
  • папучама 2
  • папуче 4
  • пар 3
  • пара 16
  • паралелно 1
  • Паре 1
  • паре 21
  • пари 5
  • пару 1
  • Парче 1
  • парче 15
  • парченце 4
  • парчетом 2
  • пас 4
  • пасиш 1
  • пасош 3
  • пасоша 1
  • пасти 1
  • пасуљ 2
  • пасуља 1
  • патио 2
  • патити 1
  • патос 4
  • патоса 1
  • патосан 1
  • патосаног 1
  • патосу 2
  • патролирам 1
  • Патролџија 1
  • патролџија 2
  • патролџије 2
  • патролџији 2
  • патролџију 4
  • паузе 5
  • паучине 1
  • паучину 1
  • паучљиву 1
  • пацови 2
  • паша 1
  • паше 1
  • пева 1
  • Пева 1
  • певају 1
  • певали 1
  • певало 1
  • певања 1
  • певање 2
  • певао 1
  • певати 2
  • пед 1
  • педесет 5
  • педља 1
  • пекара 6
  • пекарнице 1
  • пелене 1
  • пелцовања 1
  • пензији 1
  • пензионара 1
  • пензионер 1
  • пензионера 1
  • пењеш 1
  • пењи 1
  • пењући 1
  • пепељаве 1
  • Пера 48
  • Пере 1
  • Пери 4
  • перју 1
  • перо 1
  • Перо 2
  • Пером 3
  • перорез 1
  • Перу 10
  • перушку 1
  • песма 3
  • песме 3
  • песмом 1
  • песму 1
  • песница 1
  • песнице 1
  • песници 1
  • песницом 2
  • Пет 1
  • пет 32
  • пета 1
  • Петак 1
  • пете 4
  • пети 3
  • петнаест 8
  • Петог 1
  • петог 3
  • петорица 6
  • петорици 1
  • Петров 1
  • Петрова 2
  • Пећ 1
  • пећ 17
  • пећи 19
  • пећину 1
  • печенице 1
  • печења 7
  • печење 5
  • печењем 1
  • пешачио 1
  • пешке 2
  • пешкир 1
  • пи 1
  • пибодове 1
  • пива 3
  • пиво 1
  • пијан 4
  • пијана 1
  • пијанији 1
  • Пијац 1
  • пијац 14
  • пијаце 1
  • пијаци 3
  • пијацу 2
  • пијачног 1
  • пије 6
  • пијем 2
  • пијемо 2
  • пијеш 2
  • Пију 1
  • пију 3
  • пијући 1
  • пиком 1
  • пила 5
  • пилади 1
  • пили 1
  • пио 4
  • пипајући 4
  • пипао 1
  • пипати 1
  • пипне 1
  • пипнуо 1
  • пипнути 1
  • Пирот 13
  • Пирота 3
  • пиротска 1
  • пиротском 1
  • Пироту 4
  • писали 2
  • писаљком 2
  • писао 1
  • Писар 10
  • писар 44
  • писара 10
  • писарев 1
  • писаром 2
  • писару 9
  • писати 2
  • Писац 1
  • писаше 1
  • писма 1
  • писмен 1
  • писмено 1
  • писмо 8
  • писмом 1
  • писму 1
  • писнуо 1
  • пита 6
  • питај 3
  • питајте 1
  • питају 1
  • питајући 1
  • питам 4
  • питамо 1
  • питања 3
  • питање 3
  • питању 1
  • питао 3
  • питате 2
  • питати 2
  • Питаће 1
  • питах 10
  • питаш 1
  • питаше 1
  • пити 1
  • пића 1
  • пише 2
  • пишемо 1
  • пиши 1
  • пиштаљку 1
  • пишти 1
  • Пишу 1
  • пишу 2
  • плаве 2
  • плавом 1
  • плакање 2
  • плакао 4
  • плакати 3
  • пламен 2
  • планем 1
  • планове 1
  • плану 2
  • пласт 1
  • плата 1
  • плате 2
  • плати 3
  • платили 1
  • платим 7
  • платимо 1
  • платио 2
  • платисмо 1
  • платите 1
  • платити 4
  • платиће 1
  • Платићете 1
  • платиш 1
  • платише 1
  • платно 1
  • плату 4
  • плаћа 4
  • плаћала 2
  • плаћали 1
  • плаћам 1
  • плаћамо 1
  • плаћао 1
  • Плаћао 1
  • плаћате 2
  • плаћати 1
  • плаћене 1
  • плац 1
  • плаца 2
  • плацу 1
  • плач 5
  • плаче 2
  • плачеш 2
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плашим 1
  • плашио 4
  • плашљиви 1
  • плашљиво 2
  • племенита 1
  • Племенита 1
  • племенити 1
  • племенитом 1
  • плетивом 2
  • плећа 3
  • плећата 1
  • плећка 1
  • плећки 1
  • плехана 1
  • плеханим 1
  • пликовима 1
  • плитке 1
  • плот 1
  • плота 1
  • пљескајући 1
  • пљесну 1
  • пљеште 1
  • пљувала 1
  • пљунем 1
  • пљуну 2
  • пљус 1
  • пљусак 2
  • пљуском 1
  • По 11
  • по 271
  • поапси 1
  • поапсити 1
  • побегао 2
  • побегли 1
  • побегнем 1
  • побеже 3
  • побили 1
  • Побио 1
  • побити 1
  • побочна 1
  • Побратим 2
  • побратим 3
  • побратиме 2
  • побратими 1
  • побратимисмо 1
  • побратимом 1
  • побратиму 1
  • побрини 1
  • побудама 1
  • побудило 1
  • повадисмо 1
  • повампирио 3
  • поведе 2
  • поведем 1
  • повезаче 1
  • повео 2
  • поверљиво 1
  • повећати 1
  • повеће 1
  • повећем 1
  • повећи 2
  • повећим 1
  • повећу 1
  • повечерасмо 1
  • повијаше 2
  • повика 2
  • повикасмо 5
  • повикати 1
  • повиках 1
  • повикаше 13
  • повирим 1
  • повиче 1
  • повише 1
  • повода 1
  • повратак 1
  • поврати 4
  • повратило 1
  • повратите 1
  • повратка 1
  • повратку 1
  • повраћена 1
  • поврвеше 3
  • повређен 1
  • повређеног 1
  • поврх 1
  • површина 1
  • повукао 1
  • повукосмо 2
  • повукоше 1
  • повући 1
  • Повуче 1
  • повуче 2
  • повучем 5
  • погану 1
  • Поглед 1
  • поглед 2
  • погледа 20
  • погледав 3
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледали 1
  • Погледам 2
  • погледам 5
  • погледао 2
  • погледасмо 2
  • погледати 4
  • Погледах 1
  • погледах 3
  • погледаху 2
  • погледаше 3
  • погледу 2
  • погнула 1
  • поговора 1
  • погоде 1
  • погоди 1
  • погодим 2
  • погодио 5
  • погодисмо 2
  • погодити 1
  • погодише 1
  • погреба 1
  • погрешка 4
  • погушили 1
  • под 44
  • пода 3
  • подавите 1
  • подај 1
  • Подај 1
  • подалеко 1
  • подбочена 2
  • подбочи 1
  • подбочив 1
  • подбочивши 1
  • подбочила 1
  • подбула 1
  • подбуло 1
  • подвизима 1
  • Подвикну 1
  • подвикну 3
  • подгреје 1
  • подебеле 1
  • поделим 2
  • поделисмо 1
  • подељених 1
  • подесни 1
  • подигао 1
  • подигли 2
  • подигне 1
  • подигнем 1
  • Подигнем 1
  • подигнув 1
  • подигнувши 1
  • подигнутим 1
  • подигнутом 1
  • подигнуту 2
  • подигосмо 1
  • подигох 1
  • подигравам 1
  • подиђе 2
  • подиже 7
  • подижући 1
  • подизаше 1
  • Подизаше 1
  • подићи 1
  • подишао 1
  • Подједнако 1
  • подједнако 2
  • подлактио 1
  • подлегла 1
  • подложили 1
  • подложим 2
  • подмигљиво 1
  • подне 39
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • поднети 1
  • подносити 1
  • подобро 1
  • подозрив 1
  • подозриво 4
  • подпомагати 1
  • подрпане 1
  • подрум 8
  • подрумски 1
  • подрумским 1
  • подруму 11
  • подрумчић 1
  • подсекоше 1
  • подсети 1
  • Подсећате 1
  • подскакивао 2
  • подскочив 1
  • подсмева 1
  • поду 4
  • подуже 9
  • подужег 5
  • пође 7
  • Пођем 2
  • пођем 23
  • пођемо 1
  • пођеш 2
  • пођи 2
  • Пођосмо 1
  • пођосмо 3
  • пожали 1
  • пожалила 1
  • пожалим 1
  • пожалих 1
  • пожара 1
  • пожелео 1
  • пожели 1
  • пожелити 1
  • поживи 1
  • пожури 4
  • пожурим 3
  • пожурити 1
  • позабаве 1
  • позади 4
  • позатваране 1
  • позва 9
  • позвали 1
  • позвао 1
  • позвати 2
  • позвах 2
  • позваше 1
  • поздрав 2
  • поздрава 1
  • поздрави 2
  • Поздрави 2
  • Поздравим 2
  • поздравим 7
  • Поздравимо 1
  • поздравио 1
  • поздрависмо 1
  • поздравићеш 1
  • Поздравих 1
  • поздравих 2
  • поздравише 1
  • поздрављају 1
  • позелени 1
  • позив 5
  • позивам 1
  • позна 1
  • познавала 1
  • познавали 2
  • Познавао 1
  • познавао 7
  • познаде 1
  • познадох 4
  • познадоше 1
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајем 4
  • Познајеш 2
  • познајеш 4
  • познају 1
  • познам 1
  • познаник 2
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познаницима 1
  • познанство 2
  • познао 2
  • познат 4
  • познате 1
  • познати 6
  • познатог 2
  • познату 1
  • позно 1
  • позове 2
  • позовем 1
  • позову 1
  • позоришта 1
  • позориште 5
  • позорниче 1
  • поиздаље 2
  • поиспадали 1
  • појаве 1
  • појави 13
  • појавила 1
  • појавили 1
  • појавим 1
  • појавих 1
  • појавише 1
  • појас 1
  • појаса 2
  • поје 1
  • поједе 1
  • поједем 1
  • поједи 1
  • поједине 1
  • појединостима 1
  • поједосмо 1
  • поједох 2
  • поједу 1
  • појести 3
  • појма 3
  • појмити 3
  • појури 1
  • покаже 2
  • показа 8
  • показала 2
  • показали 2
  • показао 1
  • показати 3
  • показаћу 2
  • Показаћу 2
  • показах 1
  • показаше 2
  • показиваше 2
  • показујући 13
  • покајах 1
  • покара 1
  • покасала 1
  • покварен 2
  • покварени 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • покварих 1
  • покварише 1
  • покиснем 1
  • покисох 1
  • поклонио 1
  • поклопљену 1
  • покој 1
  • покојни 1
  • покојним 1
  • покојнима 1
  • покојног 1
  • покољи 1
  • покорити 1
  • Покорно 1
  • покорно 3
  • покоси 1
  • покраду 1
  • покрађу 1
  • покрали 1
  • покрене 1
  • покренули 1
  • покрет 2
  • покрета 1
  • покретати 1
  • покрива 1
  • покривао 1
  • покривач 1
  • покривен 1
  • покривену 1
  • покривке 1
  • покривку 1
  • покријем 1
  • покрили 1
  • покрисмо 1
  • покрити 1
  • покуља 1
  • покупим 5
  • покупио 1
  • покусам 1
  • покушав 1
  • покушам 2
  • Пола 3
  • пола 30
  • полагати 1
  • Полажајник 2
  • полажајник 20
  • Полажајника 1
  • полажајника 3
  • полажајнику 3
  • полазио 1
  • полако 38
  • Полако 8
  • поласка 5
  • поласку 3
  • Полегали 1
  • полегали 2
  • полегасмо 1
  • Полегасмо 1
  • полети 1
  • полећела 1
  • полијем 2
  • полипсасмо 1
  • полић 2
  • полицајац 3
  • полицајца 1
  • полиција 4
  • полиције 3
  • полицији 4
  • половина 2
  • половине 1
  • половини 1
  • половином 1
  • половину 2
  • положај 5
  • Положајник 2
  • положају 2
  • положена 1
  • положене 1
  • положили 1
  • положим 5
  • положио 4
  • положити 1
  • Полубиш 1
  • полудела 2
  • полудели 1
  • полудео 1
  • поља 10
  • пољана 1
  • пољани 1
  • пољану 1
  • поље 44
  • пољу 9
  • пољуби 2
  • пољубим 11
  • пољубисмо 1
  • пољубити 3
  • пољубих 5
  • пољупци 1
  • помагали 1
  • помагао 1
  • Помагао 1
  • помагасмо 1
  • помагати 1
  • помагаше 2
  • помадом 1
  • Помаже 1
  • помаже 5
  • помакли 1
  • помакнув 1
  • помаман 7
  • помамна 3
  • помамно 1
  • помаћи 2
  • помаче 1
  • помена 2
  • помешам 1
  • помешана 1
  • помилова 3
  • помињем 1
  • помињу 1
  • помире 1
  • помирих 2
  • помисли 1
  • помислим 2
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помислих 3
  • помогао 5
  • помогло 2
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогнеш 2
  • помогни 1
  • помогните 1
  • помогну 1
  • Помогосмо 1
  • помогоше 2
  • помодре 1
  • помодрела 1
  • помодреше 1
  • поможе 1
  • помоли 2
  • помолити 1
  • помолих 1
  • помоћ 5
  • помоћи 5
  • помрзосмо 1
  • помрли 1
  • помрло 1
  • Помрчина 3
  • помрчина 8
  • помрчини 9
  • помрчином 1
  • понављало 1
  • понављам 1
  • понављао 1
  • понављаху 1
  • понајбоље 1
  • понајстарији 1
  • понашао 1
  • понашати 1
  • понео 1
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понеси 1
  • понећу 1
  • понижавали 1
  • понизно 1
  • понови 1
  • поновим 1
  • поновљено 1
  • поново 17
  • Поново 2
  • понос 1
  • поносито 1
  • поноћи 4
  • понуди 1
  • понудим 2
  • понудимо 1
  • понудио 1
  • Понудих 1
  • поорана 1
  • поотвараше 1
  • поп 4
  • попа 3
  • попаковане 1
  • попе 3
  • Попесмо 2
  • попеше 1
  • попијем 2
  • попијеш 1
  • попио 1
  • пописмо 1
  • пописним 1
  • попити 2
  • попиће 1
  • попићемо 1
  • поплашила 1
  • поплашим 1
  • поплаших 2
  • попне 1
  • попова 1
  • попом 1
  • поправим 2
  • поправити 3
  • поправљати 1
  • попречио 1
  • попречне 1
  • попречних 1
  • попритегне 1
  • попрскаће 1
  • попуњен 4
  • попуњеног 1
  • попушио 1
  • Поред 7
  • поред 76
  • поређам 1
  • поређано 1
  • Пореклом 1
  • породица 2
  • поручише 1
  • порцију 1
  • порцуланска 1
  • порцуланским 1
  • Посао 1
  • посао 19
  • посвађају 2
  • посвађали 1
  • посвађам 1
  • посвађаше 1
  • Посвађаше 1
  • посвршавали 1
  • Поседали 1
  • поседали 2
  • Поседасмо 1
  • поседасмо 2
  • поседаше 1
  • посетницу 1
  • посећивали 2
  • посигурно 1
  • Поскидам 1
  • Поскидасмо 1
  • поскидасмо 2
  • поскочих 1
  • посла 30
  • Послала 1
  • послала 3
  • посланик 1
  • посланства 1
  • послао 2
  • после 110
  • После 31
  • последали 1
  • последице 2
  • последња 1
  • последње 6
  • последњег 2
  • Последњи 1
  • последњи 7
  • последњим 1
  • последњу 3
  • посленицима 1
  • послетку 1
  • послова 1
  • пословима 1
  • послом 4
  • послу 3
  • послужи 1
  • послуживали 1
  • послуживања 16
  • Послуживања 2
  • послуживање 19
  • послуживањима 2
  • Послуживао 1
  • послуживао 8
  • Послуживати 1
  • послуживати 2
  • послужим 1
  • послужити 1
  • послужих 1
  • послужује 1
  • послужујем 3
  • послужујеш 3
  • послужују 1
  • послушам 9
  • Посматрајући 1
  • посматрајући 2
  • посматрала 1
  • посматрање 1
  • посматрању 1
  • посматрао 5
  • посматрати 2
  • посматрах 3
  • посматраше 4
  • посмртну 1
  • поспем 1
  • посрами 1
  • посрташе 1
  • посрћеш 1
  • посрћући 1
  • поставе 2
  • поставимо 1
  • поставих 1
  • постављати 1
  • поставу 1
  • постаде 2
  • постајаху 1
  • постајаше 3
  • постала 1
  • постало 1
  • постану 3
  • постао 1
  • постара 1
  • постарај 1
  • постарао 1
  • постарати 4
  • постараћемо 1
  • постеља 2
  • постеље 1
  • постељи 4
  • постељу 4
  • постигао 1
  • постоји 1
  • пострадао 1
  • поступак 1
  • поступала 1
  • поступаш 1
  • поступио 1
  • поступите 1
  • посувраћене 1
  • посумња 1
  • потанко 1
  • потврди 2
  • потегне 1
  • потез 1
  • потекао 1
  • потекоше 1
  • потере 1
  • потеру 1
  • потиљку 1
  • потказати 1
  • потказаше 1
  • поткреписмо 1
  • поткрепите 1
  • потмуо 1
  • Потоварим 1
  • поток 1
  • потока 1
  • потоком 1
  • потоку 1
  • потписа 1
  • Потписасмо 1
  • потписати 1
  • Потписати 1
  • потпише 1
  • потпишем 1
  • потпиши 2
  • Потпуно 1
  • потпуно 11
  • потражи 7
  • потражила 1
  • потражим 3
  • потражимо 2
  • потражио 3
  • потражисмо 1
  • потражите 1
  • потражити 2
  • потражмо 1
  • потраја 3
  • потрајало 1
  • потрбушке 1
  • потребан 1
  • потребе 7
  • потревим 1
  • потроше 1
  • потрошим 1
  • потрошимо 1
  • Потрошио 1
  • потрошио 3
  • потрошити 1
  • потрошиш 1
  • потрпасмо 1
  • потрча 1
  • потрчав 1
  • потрчим 1
  • потужити 1
  • потукоше 2
  • потуку 5
  • потући 1
  • поћи 3
  • поћута 3
  • поуздано 2
  • поустајали 1
  • поустајаше 1
  • похвалити 1
  • похвалу 1
  • похвата 1
  • похватајте 1
  • похита 1
  • похитај 1
  • Похитајте 1
  • похитао 1
  • походње 1
  • поцепа 1
  • поцепан 1
  • поцепана 1
  • поцепано 1
  • поцепаног 1
  • поцепао 2
  • поцрвене 1
  • поцрвенела 2
  • поцрвенео 1
  • поцркате 1
  • поцркати 1
  • Поче 7
  • поче 76
  • почели 3
  • почело 2
  • почео 10
  • почесмо 2
  • почетак 1
  • почетка 2
  • почетку 5
  • почех 19
  • Почех 9
  • почеху 1
  • почеше 12
  • Почеше 2
  • почешће 1
  • почивка 1
  • почињу 1
  • почисте 1
  • почистим 1
  • почистити 1
  • почистих 1
  • почистиш 1
  • почне 4
  • Почнем 1
  • почнем 29
  • почни 1
  • почну 2
  • пошаљете 1
  • пошао 5
  • пошли 3
  • Пошљи 1
  • пошљу 1
  • Пошљу 1
  • поштанској 1
  • поштара 1
  • поштеђен 1
  • поштен 5
  • поштени 3
  • поштеним 1
  • поштено 2
  • поштење 1
  • Пошто 26
  • пошто 96
  • права 13
  • правдајте 1
  • правдали 1
  • правдам 2
  • правдао 3
  • правдах 2
  • правди 2
  • праве 1
  • правећи 2
  • прави 11
  • Правила 2
  • правила 4
  • правилног 1
  • правилном 2
  • правим 1
  • Правим 1
  • правимо 1
  • Правио 1
  • правити 2
  • правиш 1
  • правни 1
  • Право 2
  • право 22
  • правог 2
  • правом 1
  • Праву 1
  • праву 3
  • правцу 1
  • праг 1
  • прага 2
  • прагу 7
  • празан 1
  • празна 7
  • празне 2
  • празни 1
  • празник 13
  • празника 2
  • празнике 1
  • празником 3
  • празним 2
  • празних 3
  • празници 1
  • празницима 1
  • празнично 2
  • празно 2
  • празног 1
  • празној 1
  • празном 1
  • празну 4
  • практикант 1
  • практиканта 2
  • праља 1
  • праље 1
  • прањем 1
  • прапорац 1
  • прасе 3
  • прасићи 1
  • прат 2
  • прата 1
  • прате 1
  • пратећи 3
  • прати 2
  • пратилац 1
  • пратили 1
  • пратио 1
  • прашина 2
  • прашине 2
  • прашини 1
  • прашином 1
  • прашину 2
  • прашљив 1
  • прашљива 1
  • прашљиви 1
  • прва 1
  • прве 2
  • Први 1
  • први 32
  • првим 1
  • првих 1
  • прво 15
  • Прво 3
  • Првог 1
  • првог 9
  • првој 3
  • првом 1
  • прву 1
  • Пре 5
  • пре 78
  • пребацив 1
  • пребацила 1
  • пребацим 1
  • пребацио 1
  • пребаченом 1
  • пребегао 1
  • пребијао 1
  • пребијене 1
  • пребијено 1
  • пребити 2
  • Преблаги 1
  • пребројао 1
  • Пребројим 1
  • превазилазаше 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • преварих 1
  • преварно 1
  • превару 1
  • превија 1
  • превијао 1
  • превијаше 1
  • превио 1
  • превлачаху 1
  • превлачећи 1
  • преврнут 1
  • превртао 1
  • преврте 1
  • преврће 1
  • преврћући 1
  • превуче 1
  • прегледа 2
  • прегледати 1
  • прегледаћемо 1
  • преграђена 3
  • преграђено 1
  • Пред 13
  • пред 94
  • Преда 1
  • преда 9
  • предавање 2
  • предавао 1
  • предаде 2
  • Предадосмо 1
  • предака 1
  • предам 3
  • предамном 1
  • предао 2
  • предати 2
  • предвидети 2
  • ПРЕДГОВОРА 1
  • предлажем 1
  • предлог 1
  • предложи 3
  • предложио 1
  • предложисмо 1
  • предложих 1
  • предмет 1
  • предмета 11
  • предмети 1
  • предње 1
  • предовољство 1
  • предомисли 1
  • предочише 1
  • предпоследњег 1
  • предрхтим 1
  • председник 11
  • Председник 2
  • председника 3
  • председнику 2
  • предсказања 1
  • предсобља 4
  • предсобље 3
  • предсобљу 3
  • представа 1
  • представи 1
  • представим 1
  • представити 2
  • представих 1
  • представљао 2
  • представницима 1
  • предузе 1
  • предузети 4
  • предузима 1
  • предузимати 1
  • предузмем 1
  • предусрели 1
  • пређашњи 1
  • пређе 2
  • пређем 4
  • пређемо 1
  • пређите 1
  • пређосмо 1
  • преживелих 1
  • преживео 5
  • преживио 1
  • презати 1
  • презебле 1
  • презива 1
  • презиме 1
  • преке 1
  • прекидаше 1
  • прекиде 17
  • прекидосмо 2
  • прекидох 4
  • прекинем 1
  • прекинусмо 1
  • прекинути 1
  • преклињао 1
  • Преко 4
  • преко 52
  • прекосутра 2
  • прекратим 1
  • прекратити 1
  • прекрсти 2
  • прекрстив 1
  • прекрстим 1
  • прекрстих 1
  • прекрштене 1
  • прекрштеним 2
  • прелазаше 1
  • прелазе 1
  • прелетели 1
  • према 15
  • Према 2
  • премију 1
  • Премишљајући 1
  • премишљајући 2
  • Премишљао 2
  • премишљао 4
  • премрзао 1
  • премрла 1
  • премро 1
  • пренесе 1
  • пренети 2
  • преносаше 1
  • преносећи 2
  • преноћили 1
  • Преноћим 1
  • преноћим 5
  • преноћио 1
  • Преноћио 1
  • преноћисмо 1
  • преноћити 2
  • преноћиште 6
  • преноћишту 2
  • преоптерећен 1
  • преостајало 1
  • преостајаше 1
  • преостане 1
  • препатити 1
  • препатих 1
  • препирао 1
  • препирете 1
  • препирке 1
  • препиру 1
  • препирци 1
  • преплашено 1
  • преплета 1
  • препоручивао 1
  • препреден 1
  • препречи 1
  • препуне 1
  • преручи 1
  • пресамићен 1
  • пресамићени 1
  • пресвукао 1
  • пресвукох 1
  • пресвућићу 1
  • пресвуче 1
  • пресвучем 1
  • преседео 2
  • преседесмо 1
  • преседети 1
  • прескочити 1
  • пресовали 1
  • пресом 1
  • престаде 2
  • престајаше 1
  • престала 1
  • престане 1
  • престану 1
  • Престасмо 1
  • престаше 1
  • претварају 1
  • претвори 1
  • претворисмо 1
  • претежак 1
  • претензије 1
  • претиш 1
  • Претресајући 1
  • претресемо 1
  • претресоше 1
  • Претрешћеш 1
  • претрпаше 1
  • претрпети 1
  • претрчах 1
  • претсобље 1
  • претурали 1
  • претурао 1
  • претурати 1
  • претураше 1
  • претури 1
  • претурисмо 1
  • претходно 6
  • прећи 1
  • прећутао 1
  • прећутати 1
  • прецепи 1
  • прецркла 1
  • пречим 1
  • пречистих 1
  • прешао 3
  • прешли 1
  • пржене 1
  • пржено 1
  • прженог 1
  • при 22
  • При 9
  • прибележака 1
  • прибирајући 1
  • приближавало 1
  • приближавах 1
  • приближаваху 2
  • приближаваше 2
  • Приближи 1
  • приближи 4
  • приближиваше 1
  • приближих 2
  • приближна 1
  • прибојавао 1
  • прибор 2
  • прибором 1
  • приватна 5
  • приватним 1
  • приватних 1
  • приватно 1
  • привезан 1
  • привлачила 1
  • Привукох 1
  • привукоше 1
  • привуче 3
  • привучем 1
  • пригњавише 1
  • прида 1
  • придавао 1
  • придигао 1
  • придиком 1
  • придолажаху 1
  • придржа 1
  • придржавајући 2
  • придржавао 1
  • придружисмо 2
  • придружише 1
  • приђе 14
  • приђем 12
  • Приђем 2
  • приђемо 1
  • Приђи 1
  • приђосмо 1
  • приђох 1
  • приђоше 1
  • Признај 1
  • признај 2
  • Признајем 1
  • признајем 2
  • признам 1
  • Признаницу 1
  • признаницу 2
  • признао 1
  • признати 2
  • признаш 1
  • призор 1
  • прија 1
  • пријави 2
  • Пријави 2
  • пријавити 1
  • пријавих 1
  • пријавише 1
  • пријане 1
  • пријатан 1
  • пријатеља 1
  • пријатељица 3
  • пријатељицу 1
  • пријатељски 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 2
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатније 1
  • пријатним 2
  • пријатно 8
  • пријатности 1
  • пријашко 1
  • пријемни 2
  • прикажем 1
  • приказујемо 1
  • прикован 4
  • приковао 1
  • прикривен 1
  • прикривени 1
  • прикријемо 1
  • прикрили 1
  • прикрисмо 1
  • прилазећи 7
  • прилепе 1
  • прилика 1
  • приликама 3
  • прилике 6
  • приликом 7
  • прилику 4
  • прилици 1
  • прилична 1
  • прилично 8
  • примакнем 2
  • примакнув 1
  • примала 1
  • примам 2
  • примамљив 1
  • примамо 1
  • Примамо 1
  • примате 2
  • приматели 1
  • Примаче 1
  • примаче 2
  • приме 3
  • пример 4
  • примеран 1
  • примете 2
  • Примети 1
  • примети 8
  • приметила 1
  • приметили 1
  • приметим 2
  • приметио 6
  • приметисмо 1
  • приметити 2
  • приметише 6
  • приметном 1
  • примећаваху 1
  • примећаваше 1
  • примећен 1
  • прими 13
  • примив 1
  • примили 2
  • Примим 1
  • примим 5
  • примио 5
  • примирисали 1
  • Примирје 1
  • примисмо 1
  • примити 5
  • примицаше 1
  • примише 2
  • примљен 1
  • принесем 1
  • Принесох 1
  • принови 1
  • приновили 1
  • принуди 4
  • принудила 1
  • принуђен 3
  • принуђена 1
  • припада 1
  • припече 1
  • приповетку 1
  • припомогло 1
  • припремили 1
  • природа 1
  • прискочисмо 2
  • прислоњен 1
  • прислушкује 1
  • присних 1
  • приспем 2
  • пристадоше 1
  • пристаје 1
  • Пристајемо 1
  • Пристајете 1
  • пристанка 1
  • пристао 1
  • пристати 1
  • пристојно 2
  • приступачан 1
  • приступачни 1
  • приступачно 1
  • приступим 1
  • приступисмо 1
  • присув 1
  • присуством 1
  • присутни 1
  • присутних 1
  • притвори 1
  • притворим 1
  • притворише 1
  • притече 1
  • притисну 1
  • притиште 2
  • притрпео 1
  • притрчи 1
  • прићи 2
  • прихвати 1
  • прича 6
  • причала 2
  • причали 1
  • причам 1
  • причање 8
  • причању 1
  • причао 5
  • причати 9
  • причаћу 1
  • причах 1
  • причаше 1
  • причекај 2
  • причекајте 1
  • Причекасмо 1
  • причестити 1
  • причу 3
  • пришав 1
  • пришану 2
  • пркос 3
  • прљав 2
  • прљава 1
  • прљаве 2
  • прљави 2
  • прљаво 3
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • прљаш 1
  • прњама 1
  • прње 1
  • про 2
  • проба 1
  • Пробај 2
  • пробали 1
  • пробамо 1
  • пробати 1
  • пробе 1
  • проби 1
  • пробијајући 1
  • пробије 2
  • пробију 1
  • пробисвете 1
  • пробисвету 2
  • пробу 4
  • пробуди 6
  • Пробудим 1
  • пробудим 3
  • пробудио 4
  • пробудити 2
  • пробудих 1
  • пробудише 1
  • провалио 1
  • провалити 2
  • проведе 1
  • проведем 3
  • проведемо 1
  • проведосмо 3
  • проведох 4
  • проведу 1
  • провели 2
  • провео 11
  • провести 3
  • проветравало 1
  • проветримо 1
  • провириваше 1
  • проводили 1
  • проводимо 1
  • проводио 2
  • проводисмо 1
  • провукла 1
  • провукосмо 1
  • провуче 1
  • провучем 2
  • проговори 2
  • проговорим 1
  • проговорити 4
  • прогунђа 2
  • прогунђах 1
  • прогурали 1
  • прогурах 2
  • продајем 1
  • продали 1
  • продао 2
  • Продера 1
  • продера 14
  • продере 1
  • продерем 1
  • продираше 5
  • продра 1
  • продрмусати 1
  • продро 1
  • продужаваше 1
  • продужи 4
  • продужим 4
  • продужити 1
  • продужује 1
  • Прође 1
  • прође 9
  • Прођем 2
  • прођем 5
  • прођемо 1
  • прођосмо 1
  • Прођосмо 2
  • прођох 1
  • прођу 1
  • прождире 1
  • проживео 1
  • прозваше 2
  • прозли 1
  • прозове 1
  • прозор 18
  • прозора 12
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозори 2
  • прозорима 2
  • прозором 2
  • прозору 9
  • прозорчету 1
  • прозорчић 4
  • прозорчића 2
  • проиграју 1
  • произведе 1
  • производим 1
  • проју 1
  • прокапивати 1
  • проклацкам 1
  • проклета 1
  • проклети 2
  • проклетим 1
  • проклето 3
  • проклетог 1
  • проклетој 1
  • проклетом 1
  • проклету 1
  • Проклињао 2
  • пролаз 1
  • пролазаше 1
  • Пролазећи 1
  • пролази 2
  • пролазили 1
  • пролазим 1
  • пролазио 2
  • пролазу 1
  • пролети 1
  • пролеће 3
  • пролијете 1
  • промакне 1
  • промаче 1
  • промене 4
  • промени 1
  • променила 1
  • променио 3
  • промешкољила 1
  • промешкољише 1
  • промислио 1
  • промислити 2
  • промислих 1
  • промислиш 1
  • промрмља 3
  • промрмљам 1
  • промуклим 1
  • промуклу 1
  • промуца 1
  • промуцала 1
  • промуцах 2
  • пронела 1
  • пронесе 1
  • пронесем 1
  • пропадне 1
  • пропала 1
  • пропали 2
  • пропалим 1
  • пропао 3
  • пропаст 1
  • пропасти 4
  • пропатио 1
  • пропашћу 1
  • прописе 2
  • прописну 1
  • пропустило 1
  • пропустио 1
  • пропуштао 1
  • проразговара 1
  • проразговарасмо 1
  • просветном 1
  • просипа 1
  • прославити 1
  • проспем 2
  • прост 1
  • прости 4
  • простије 1
  • простирку 2
  • Просто 1
  • просто 15
  • прострем 2
  • прострто 1
  • просу 1
  • просула 1
  • просусмо 1
  • просушило 1
  • проте 1
  • протегли 1
  • протеглим 1
  • протеже 1
  • протерала 1
  • протерали 1
  • протеран 2
  • протерани 1
  • протестовах 1
  • протестује 1
  • протестујем 1
  • против 4
  • противиле 1
  • противном 1
  • противу 4
  • протокол 1
  • протрља 1
  • Протрљам 1
  • протрљам 2
  • проћи 4
  • проучавали 1
  • професор 12
  • Професор 2
  • професора 9
  • професори 2
  • професорка 1
  • професором 1
  • Професорском 1
  • проходи 1
  • Прохте 1
  • процеди 2
  • процедим 1
  • процедисмо 1
  • процедих 1
  • Прочита 1
  • прочита 6
  • прочитајте 1
  • прочитали 1
  • Прочитамо 1
  • прочитао 1
  • прочитати 2
  • прочиташе 1
  • Прочиташе 1
  • прошао 8
  • прошапта 1
  • прошаптах 2
  • прошетао 1
  • прошивене 1
  • прошле 4
  • прошли 3
  • прошлих 1
  • Прошло 1
  • прошло 6
  • прошлог 2
  • прошлоноћашње 1
  • прошлоноћашњем 1
  • прошлост 1
  • прошлу 1
  • прошпартах 1
  • прснем 1
  • прсо 3
  • прст 1
  • прста 2
  • прсти 1
  • прстију 1
  • прстима 6
  • прстом 3
  • пртљагом 2
  • пружа 1
  • пружајући 11
  • пружи 2
  • пружила 1
  • пружим 1
  • прут 3
  • прућа 1
  • прште 1
  • Пс 2
  • пс 4
  • пса 3
  • псе 2
  • псетиште 1
  • псето 9
  • пси 2
  • псима 3
  • псину 2
  • психолошком 1
  • псовала 1
  • псовка 1
  • пст 1
  • Пст 3
  • псују 1
  • псујући 1
  • пубили 1
  • пузања 1
  • пука 1
  • пуки 1
  • пуког 1
  • пукотине 2
  • пун 4
  • пуна 6
  • пуне 8
  • Пуних 3
  • пуних 6
  • пуно 4
  • пуном 1
  • пуну 7
  • пунциту 1
  • пусте 2
  • Пусти 1
  • пусти 10
  • пустили 1
  • пустим 2
  • пустиња 1
  • Пустио 1
  • пустио 2
  • пустисмо 1
  • Пустите 3
  • пустите 9
  • пустити 6
  • пустом 2
  • Пут 1
  • пут 67
  • пута 56
  • путањом 1
  • Путем 1
  • путем 7
  • путеш 1
  • путни 1
  • путника 3
  • путници 1
  • Путници 2
  • путовали 2
  • путовања 1
  • путовао 2
  • путовати 1
  • путу 7
  • путујем 1
  • путујући 1
  • пуца 1
  • пуцањ 2
  • пуцати 3
  • пуцаш 1
  • пуцкала 1
  • пуцњем 1
  • пуче 2
  • пуши 1
  • пушила 3
  • пушило 1
  • пушио 2
  • пушите 1
  • пушити 1
  • пушке 3
  • пушком 1
  • пуштају 1
  • пуштајући 1
  • пуштали 2
  • пуштао 1
  • пци 2
  • Р 2
  • рабаџија 1
  • рабаџије 1
  • раван 2
  • равницу 1
  • равно 6
  • равнодушно 3
  • равнотежу 1
  • Рад 1
  • рад 4
  • рада 2
  • раде 11
  • ради 24
  • радила 2
  • радиле 1
  • радили 5
  • Радим 1
  • радим 23
  • радимо 7
  • Радио 1
  • радио 20
  • радите 4
  • радити 6
  • радиш 8
  • радника 1
  • радници 1
  • радно 1
  • радње 1
  • радњи 2
  • Радо 1
  • радо 9
  • Радовао 1
  • радовао 4
  • радоваше 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 2
  • радост 9
  • радостан 4
  • радости 13
  • раду 1
  • радујем 1
  • рађено 1
  • ражали 1
  • ражањским 1
  • разабрао 1
  • разабрати 1
  • разабрах 3
  • разбацано 1
  • разбацаног 1
  • разберем 3
  • разбије 1
  • разбијем 1
  • разбијеним 1
  • разбио 2
  • разбирао 1
  • разбити 1
  • разбојник 1
  • разбојника 2
  • Разбојници 2
  • разбојници 3
  • разбојницима 1
  • разболео 1
  • разболи 2
  • разбуди 1
  • разбудим 1
  • развади 1
  • развадисмо 1
  • развалинама 1
  • разви 1
  • развијем 1
  • развијен 1
  • развијена 1
  • развисмо 1
  • развуче 2
  • развучена 1
  • разгледа 1
  • Разгледа 1
  • разгледај 1
  • разгледајући 2
  • разгледам 1
  • разговарају 2
  • разговарајући 2
  • разговарала 1
  • Разговарали 1
  • разговарали 3
  • разговарам 2
  • разговарати 6
  • разговараху 1
  • разговор 8
  • разговора 2
  • разговору 5
  • разгрејан 1
  • раздадоше 1
  • раздваја 1
  • раздвајали 3
  • раздвојисмо 2
  • раздеок 2
  • раздремам 1
  • раздрљено 1
  • разжали 1
  • разиђоше 2
  • разилазити 1
  • разјарим 1
  • разлеже 2
  • разлика 1
  • разлике 2
  • разликовати 2
  • разликом 1
  • разлоге 1
  • размажене 1
  • размени 1
  • размените 1
  • размислити 1
  • размишљајући 1
  • размишљања 1
  • размишљању 2
  • Размишљао 1
  • размишљао 2
  • размишљах 1
  • разне 1
  • разнео 1
  • разним 1
  • разних 2
  • разноврсних 1
  • разрачунати 1
  • разред 18
  • разреда 4
  • разреде 2
  • разредни 1
  • разреду 2
  • разрогачила 1
  • разуверих 1
  • Разуме 2
  • разуме 8
  • разумедох 1
  • разумела 1
  • разумели 1
  • Разумем 10
  • разумем 4
  • разумео 8
  • разумете 2
  • разумети 2
  • Разумеш 1
  • разумеш 6
  • разумим 1
  • Разумим 1
  • разумите 2
  • Рајка 1
  • рајских 1
  • рак 5
  • ракије 10
  • Ракије 2
  • ракијом 1
  • ракију 5
  • Раковицу 1
  • раме 3
  • рамена 4
  • раменима 7
  • рамену 2
  • ране 1
  • раније 17
  • ранијих 1
  • Рано 1
  • рано 21
  • раног 2
  • рањаве 1
  • рањен 3
  • рапортирам 1
  • расе 1
  • расекох 1
  • расипали 1
  • Расклањајући 1
  • расклиматаног 1
  • расковор 1
  • раскомоте 1
  • раскопча 1
  • раскравио 1
  • раскравих 1
  • раскрсници 1
  • расла 1
  • распикуће 1
  • распикућо 1
  • распитивао 1
  • Распитивао 1
  • распитују 1
  • расплину 1
  • распознавасмо 1
  • распознавати 1
  • распознам 1
  • распознати 5
  • распознах 1
  • расположен 3
  • расположењу 1
  • распореду 1
  • расправити 2
  • распродам 1
  • распуст 4
  • распуста 7
  • Распустисмо 1
  • распустише 1
  • распут 1
  • распуштеница 2
  • раста 2
  • растали 1
  • растанку 2
  • Растерам 1
  • растојање 1
  • расток 3
  • растоку 1
  • растопи 1
  • растргао 1
  • растргну 1
  • растрља 1
  • растурати 1
  • растурене 1
  • растури 1
  • растурили 1
  • Растурим 1
  • растуримо 2
  • растурисмо 1
  • растурише 2
  • расу 1
  • рат 2
  • ратној 1
  • рахат 2
  • рачун 8
  • рачуна 2
  • рачунати 1
  • раширене 1
  • раширив 1
  • рашчупала 1
  • рашчупана 2
  • рашчупану 1
  • рђа 1
  • рђаво 9
  • рђавог 1
  • рђавом 1
  • рђо 2
  • Реалка 1
  • Реалке 3
  • Реалку 1
  • ребра 4
  • ревносна 1
  • ревносно 2
  • револвер 4
  • револвера 4
  • ред 16
  • реда 4
  • редак 7
  • реденик 1
  • реденика 1
  • редован 1
  • редовним 1
  • редовно 5
  • редом 1
  • реду 8
  • ређах 1
  • режати 1
  • реза 1
  • Реза 1
  • резанце 1
  • Рези 2
  • Резом 1
  • резу 1
  • Резу 2
  • резултат 3
  • рекав 1
  • рекао 4
  • Реке 1
  • рекла 4
  • рекле 1
  • рекли 1
  • реклу 2
  • рекне 5
  • реко 1
  • рекосмо 1
  • рекосте 1
  • рекох 162
  • рекоше 2
  • Реку 1
  • рентијер 1
  • репом 1
  • ресама 1
  • ресто 1
  • ресултат 2
  • Ретка 1
  • ретке 1
  • ретко 3
  • реткост 1
  • рећи 26
  • реувматизма 1
  • реферат 1
  • реферисао 2
  • реферисати 2
  • реферишем 1
  • реферишете 1
  • рехох 1
  • реци 1
  • реците 1
  • Реч 1
  • реч 9
  • Рече 1
  • рече 219
  • реченица 1
  • реченицу 3
  • речено 3
  • речи 25
  • речима 7
  • речице 1
  • речју 5
  • решавати 1
  • решено 1
  • решетке 2
  • решетку 1
  • решетци 2
  • решила 1
  • решили 1
  • Решим 1
  • решим 7
  • решимо 2
  • решисмо 1
  • реших 5
  • риђе 1
  • Риђег 3
  • Риђи 4
  • Риђиној 1
  • Риђу 1
  • Римљани 1
  • рис 1
  • Рисим 5
  • Рисимових 1
  • Риста 3
  • Ристе 1
  • Ристо 1
  • Ристу 1
  • роав 1
  • роб 3
  • робе 1
  • робију 1
  • рогоз 3
  • рогозином 1
  • рогозу 1
  • род 1
  • родбину 1
  • роди 7
  • родило 1
  • родитеља 1
  • родитељи 1
  • родитељска 1
  • рођака 1
  • рођени 1
  • рођеним 4
  • рођено 1
  • рођеног 2
  • рођеној 1
  • рођену 2
  • рођења 3
  • Рождество 6
  • рок 1
  • роштиљ 1
  • ру 1
  • рубин 1
  • рубље 2
  • руди 1
  • Ружа 1
  • ружан 1
  • ружно 2
  • Рујевици 1
  • рујевичког 2
  • рука 3
  • рукав 4
  • рукава 2
  • рукаве 1
  • рукавима 5
  • рукавица 1
  • Рукавице 1
  • рукавице 3
  • рукавом 2
  • рукама 28
  • Руке 1
  • руке 28
  • руком 31
  • руку 60
  • рукујући 1
  • Румуна 1
  • Румуније 1
  • руну 1
  • рупу 5
  • руци 43
  • руча 1
  • ручавали 1
  • ручавамо 1
  • Ручак 1
  • ручак 18
  • ручали 3
  • ручам 3
  • ручамо 1
  • ручао 2
  • ручати 2
  • ручаш 1
  • ручицама 1
  • ручка 5
  • ручку 6
  • рушти 1
  • с 232
  • С 7
  • Са 13
  • са 303
  • сабље 1
  • сабљу 2
  • Саборној 1
  • сав 32
  • Сава 1
  • Савамали 1
  • савамалски 1
  • Савамалској 1
  • Савамалску 1
  • Саве 3
  • савест 1
  • савете 1
  • саветима 1
  • саветник 1
  • саветника 2
  • саветникова 1
  • саветниковицу 1
  • саветници 1
  • саветничко 1
  • саветовања 1
  • саветом 1
  • Савету 1
  • Сави 1
  • сави 2
  • савијах 1
  • савијем 1
  • Савијем 1
  • савиле 1
  • савио 1
  • савлада 1
  • савладам 1
  • савладао 1
  • савладати 1
  • савлађиваше 1
  • Саво 1
  • савршена 4
  • савршено 3
  • Саву 2
  • савучиш 1
  • сагласише 1
  • сагнем 1
  • Сагнем 1
  • сагнути 1
  • сагоревају 1
  • сад 155
  • Сад 41
  • сада 32
  • садањи 1
  • садржине 1
  • садржину 1
  • садрузи 1
  • сажалења 1
  • сажаљева 1
  • сазнала 1
  • сазнам 1
  • сазнао 2
  • сазнати 1
  • сазнаћеш 1
  • сака 1
  • сакат 1
  • сакаш 1
  • Сакријем 1
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • саку 1
  • саламе 2
  • Салда 1
  • салеп 2
  • саливено 2
  • салон 2
  • салони 1
  • сам 987
  • сама 9
  • саме 5
  • сами 14
  • самим 1
  • самном 1
  • само 151
  • Само 7
  • самог 7
  • самога 1
  • самој 1
  • самом 3
  • самоћи 1
  • саму 9
  • самцит 1
  • самцита 1
  • сан 5
  • сандук 3
  • сандука 4
  • сандуку 1
  • Сандуци 1
  • сандуче 1
  • сантиметара 1
  • санца 1
  • сањати 1
  • сањиво 2
  • саоницама 1
  • саопштавам 1
  • саопштили 1
  • саопштим 1
  • саопштимо 1
  • саплетем 1
  • сапуна 1
  • сапутник 4
  • сапутника 2
  • сарачлуку 1
  • сардине 1
  • Сасвим 3
  • сасвим 5
  • саслуша 1
  • саслушавам 1
  • саслушању 1
  • саслушао 1
  • саслушати 2
  • састави 1
  • саставив 1
  • саставили 1
  • Саставим 1
  • саставио 1
  • састављеним 1
  • састајао 1
  • Састајао 1
  • састали 1
  • састанак 2
  • састане 2
  • састанемо 1
  • састану 1
  • Састасмо 1
  • састасмо 2
  • састати 2
  • сахат 23
  • сахата 50
  • сахати 64
  • сахату 2
  • сахранили 1
  • сахрањивали 1
  • сачекав 1
  • сачекам 1
  • сачекао 2
  • сачекасмо 1
  • сачеках 1
  • сачињавало 1
  • сачува 5
  • сачувај 1
  • сачувао 1
  • Св 8
  • сва 13
  • Сва 3
  • свагда 1
  • свађа 4
  • свађали 2
  • свађам 1
  • свађамо 1
  • свађао 2
  • свађати 1
  • свађе 1
  • свађи 2
  • свађом 1
  • свађу 2
  • Свака 2
  • сваке 1
  • Сваки 13
  • сваки 32
  • свако 3
  • Свако 4
  • Сваког 1
  • сваког 8
  • свакога 3
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • свакоје 1
  • сваком 8
  • Свакоме 1
  • свакоме 5
  • сваку 4
  • свала 1
  • сване 2
  • Свануло 1
  • свануло 7
  • сванути 1
  • сванућа 1
  • свануће 1
  • свачему 4
  • свачим 2
  • свашта 5
  • све 180
  • Све 21
  • свега 16
  • сведок 1
  • сведоке 1
  • сведоџба 1
  • Сведоџба 1
  • сведоџбе 2
  • сведоџбом 2
  • сведоџбу 12
  • свеже 1
  • свему 13
  • свесрдно 2
  • свест 1
  • свет 10
  • Света 1
  • света 10
  • Свети 1
  • свети 5
  • светле 2
  • Светлост 1
  • светлост 9
  • светлости 7
  • светлошћу 1
  • светлуцање 1
  • светлуцаху 1
  • светњак 1
  • светњака 1
  • Светог 1
  • светске 1
  • свету 3
  • свећа 3
  • свеће 5
  • свећом 1
  • Свећу 1
  • свећу 5
  • свеци 1
  • свецу 1
  • свечана 1
  • свечано 1
  • свешчицу 1
  • сви 56
  • Сви 7
  • свије 1
  • Свију 1
  • свију 15
  • свила 1
  • свим 20
  • свима 10
  • свињац 1
  • свињи 3
  • свирао 1
  • свисне 1
  • свиснуо 1
  • свја 1
  • Свјати 2
  • свјатими 1
  • Сво 1
  • свог 2
  • свога 10
  • свој 16
  • своја 3
  • своје 38
  • својим 19
  • својима 1
  • својих 11
  • својој 9
  • својом 3
  • својствен 1
  • Своју 2
  • своју 24
  • свом 3
  • своме 4
  • свратим 2
  • свраче 1
  • свршава 1
  • свршавајући 1
  • свршавало 1
  • свршавам 1
  • свршавао 1
  • свршена 1
  • свршених 2
  • свршено 1
  • свршеног 1
  • свршетак 3
  • свршетка 3
  • свршетку 2
  • Сврши 1
  • сврши 8
  • свршили 1
  • свршило 1
  • Свршим 2
  • свршим 3
  • Свршио 1
  • свршио 5
  • свршисмо 1
  • свршити 2
  • сврших 2
  • свршиш 2
  • Свршише 1
  • Сву 1
  • сву 9
  • свуд 2
  • свуда 6
  • свукоше 1
  • се 1855
  • себе 31
  • себи 62
  • сева 2
  • севајући 1
  • северац 1
  • северне 1
  • сегелтуху 1
  • седајући 9
  • седам 27
  • седати 1
  • Седе 1
  • седе 11
  • седела 3
  • седеле 1
  • седели 3
  • Седео 1
  • седео 13
  • седети 3
  • Седећи 1
  • седећи 8
  • седефским 1
  • седи 5
  • Седи 6
  • Седим 1
  • седим 3
  • Седите 2
  • седите 3
  • седиш 4
  • седишта 4
  • седиште 1
  • седиштем 1
  • седми 1
  • седмицом 1
  • седмог 2
  • седмодневног 1
  • седморица 1
  • седне 1
  • Седне 1
  • Седнем 2
  • седнем 20
  • седну 1
  • седосмо 3
  • Седох 1
  • седох 3
  • седоше 1
  • Седоше 1
  • сеђаху 1
  • сеђаше 5
  • секирало 1
  • секире 1
  • секретаријата 1
  • секунада 1
  • села 1
  • селе 1
  • сели 1
  • селима 1
  • селити 1
  • село 7
  • селом 1
  • селу 2
  • сељак 3
  • сељака 2
  • сељаке 1
  • сељаком 2
  • Сељаци 3
  • сељаци 5
  • сељачком 1
  • Сем 1
  • сем 23
  • сена 3
  • сенка 3
  • сенку 1
  • сено 2
  • сену 1
  • сенци 1
  • сењака 1
  • сео 6
  • сеобе 1
  • сеоска 2
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоских 1
  • сеоског 1
  • септембра 2
  • сести 2
  • сестра 3
  • сестре 5
  • сестри 1
  • сестру 2
  • сети 2
  • Сетили 1
  • сетим 4
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сетићеш 1
  • сетих 1
  • Сетих 1
  • сетиш 1
  • сећајући 1
  • Сећам 2
  • сећам 4
  • сећању 1
  • сећао 1
  • Сећаш 1
  • сече 4
  • сечеш 1
  • Сешћу 1
  • си 141
  • сигуран 1
  • Сигурна 1
  • сигурни 1
  • сигурнији 2
  • сигурним 1
  • сигурно 24
  • Сигурно 9
  • сиђе 3
  • сиђем 4
  • сиђемо 1
  • сиђосмо 1
  • Сиђосмо 1
  • сија 1
  • сикира 1
  • сиктер 1
  • сикће 2
  • сила 1
  • силазаше 1
  • силази 1
  • силазила 1
  • силазило 1
  • силама 1
  • сили 1
  • силна 2
  • силне 2
  • силним 1
  • силног 3
  • силом 2
  • симпатичан 1
  • Симче 2
  • син 4
  • сина 6
  • сине 2
  • синко 5
  • синоћ 1
  • Синоћ 3
  • сину 2
  • синуло 1
  • сира 2
  • сирове 1
  • сиромаси 2
  • сиромасима 1
  • сиромах 3
  • Сиромах 3
  • сиромаха 1
  • сиромашан 1
  • сиромашка 1
  • сиромашне 1
  • сиромашни 3
  • сиромашних 1
  • сирота 3
  • сиротана 1
  • сиротанима 1
  • сироте 2
  • сиротиња 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиње 3
  • сиротињске 1
  • сиротном 1
  • сирото 1
  • Сирото 1
  • сироту 1
  • сироче 3
  • сит 2
  • сита 1
  • ситне 1
  • ситнијих 1
  • ситним 1
  • ситних 3
  • ситница 1
  • ситницама 1
  • ситнице 6
  • ситницу 1
  • ситничарење 1
  • сишао 1
  • сишла 1
  • ска 1
  • Скадарској 1
  • Скадарску 1
  • скакавци 2
  • скакао 1
  • скаменио 1
  • скапава 1
  • скида 1
  • скидајући 6
  • скидао 2
  • скидати 2
  • скидах 1
  • скиде 5
  • скидосмо 1
  • Скидох 2
  • скидох 3
  • скине 1
  • Скинем 1
  • скинем 5
  • скинемо 1
  • скинеш 3
  • скини 1
  • Скините 1
  • скинув 1
  • скинула 2
  • скинули 1
  • скинуо 1
  • скитнице 2
  • скитницу 1
  • склоне 1
  • склони 2
  • склоним 1
  • склонисмо 2
  • склоних 1
  • склоништа 2
  • склониште 4
  • скљока 4
  • скљоках 1
  • скока 2
  • Скопљанском 1
  • скора 1
  • Скоро 2
  • скоро 25
  • скота 1
  • скочи 5
  • скочим 1
  • скочих 1
  • скочише 1
  • скрајали 1
  • скренемо 1
  • скривен 1
  • скривио 5
  • скровиште 1
  • скројено 1
  • скромно 1
  • скрписмо 1
  • скрха 1
  • скрхам 2
  • скрштених 1
  • скувај 2
  • скувам 3
  • скупи 1
  • скупим 3
  • скупимо 1
  • скупио 1
  • скуписмо 1
  • скупиш 1
  • скупљајући 1
  • скупљали 3
  • скупљање 1
  • скупљати 2
  • скупо 2
  • слаб 4
  • слаба 7
  • слабе 4
  • слабије 2
  • слабији 1
  • слабих 2
  • слабо 2
  • слабу 2
  • Слава 1
  • слава 3
  • славе 1
  • Славе 1
  • слави 1
  • Славије 1
  • славили 1
  • Славили 1
  • Славину 1
  • Славно 3
  • славно 6
  • славу 2
  • слагали 1
  • слагао 1
  • сламе 6
  • слами 1
  • сламни 3
  • сламњачом 1
  • сламњачу 1
  • слане 1
  • сласт 2
  • слатка 3
  • Слатки 1
  • слатко 1
  • Слатко 1
  • слатку 1
  • слегну 1
  • слегох 1
  • слегоше 1
  • Следећих 1
  • следи 2
  • следствено 1
  • слепа 1
  • слепом 1
  • слика 6
  • сликама 1
  • слике 1
  • Слике 1
  • слику 2
  • слична 1
  • слободан 2
  • слободни 1
  • слободнија 1
  • слободније 1
  • слободним 1
  • Слободно 2
  • слободно 8
  • словима 1
  • словца 1
  • слога 1
  • сложили 1
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служба 4
  • службе 2
  • службеном 1
  • службовање 1
  • службовању 1
  • службом 1
  • службу 4
  • служи 2
  • служила 2
  • служило 1
  • служим 2
  • Служио 1
  • служио 4
  • служитељ 7
  • служитеља 3
  • служитељевој 1
  • служитељем 1
  • служитељу 1
  • служити 1
  • служиш 2
  • слутећи 4
  • слутио 2
  • Случај 1
  • случај 17
  • случаја 1
  • случајно 8
  • случају 2
  • слуша 1
  • Слушај 1
  • слушај 3
  • слушајте 1
  • слушала 2
  • слушале 1
  • слушали 2
  • слушам 1
  • слушамо 1
  • Слушао 1
  • слушао 6
  • слушати 4
  • Слушаћу 1
  • слушаху 1
  • слушаш 2
  • слушила 1
  • слушиш 1
  • слушкиња 1
  • слушче 1
  • смагну 1
  • смагнув 1
  • сматрали 1
  • Сматрам 1
  • сматрао 2
  • сматрате 1
  • сматрати 1
  • сме 6
  • смеде 1
  • смедох 1
  • смеј 3
  • смејао 1
  • смејати 2
  • смејаху 1
  • смеју 4
  • смејући 3
  • смели 1
  • смело 1
  • смем 5
  • смени 1
  • сменити 1
  • смео 22
  • смерно 1
  • сметале 1
  • сметало 1
  • сметамо 1
  • смех 4
  • смеха 2
  • смешан 1
  • смешећи 2
  • смешка 1
  • смешни 1
  • смешно 2
  • смирити 1
  • смислу 1
  • смо 198
  • смота 1
  • смрзао 1
  • смрзне 1
  • смрзнем 2
  • смрзнута 1
  • смркло 1
  • смркне 3
  • смрси 1
  • смрсио 2
  • смрт 1
  • смрти 4
  • смртне 1
  • смртно 1
  • смрче 3
  • Смутековац 1
  • сна 3
  • снаге 3
  • снагом 3
  • снагу 2
  • снађе 5
  • снажним 1
  • сналазило 1
  • снашло 1
  • снег 8
  • снега 2
  • снегом 2
  • снегу 2
  • снежна 1
  • снежним 1
  • сниске 1
  • сноп 1
  • снопље 1
  • сносио 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • Снужден 1
  • снужден 2
  • снуждено 1
  • Со 1
  • соба 13
  • Соба 5
  • собама 3
  • собаричин 1
  • собе 24
  • соби 25
  • собици 1
  • собицу 1
  • собичак 1
  • собња 1
  • собњи 1
  • собом 14
  • Собу 1
  • собу 49
  • сокак 1
  • сокака 1
  • сокаче 1
  • сокачића 1
  • сокола 1
  • Сокола 1
  • соколе 1
  • соколи 3
  • сопственој 2
  • сорте 1
  • сос 1
  • сохе 2
  • Спава 1
  • спава 13
  • Спавај 1
  • спавају 4
  • спавајући 2
  • спавала 1
  • спавали 8
  • Спавам 1
  • спавам 7
  • спавамо 5
  • спавања 2
  • спавању 1
  • спавао 21
  • Спавао 3
  • спавати 11
  • спаваћа 1
  • спаваће 2
  • спаваш 5
  • спаде 1
  • спази 8
  • спазим 1
  • спазио 2
  • спазих 1
  • спајала 1
  • спала 2
  • спалио 1
  • спасавати 1
  • спасох 1
  • спокојни 1
  • спокојно 1
  • спољну 1
  • споменика 2
  • споменике 1
  • спопаде 3
  • споразума 1
  • споразумевати 1
  • споразумети 2
  • споредна 2
  • споредне 1
  • спотиче 1
  • спрам 2
  • спрат 1
  • спрату 1
  • спремај 1
  • спремам 1
  • спремамо 1
  • спреман 1
  • спремао 2
  • спремасмо 1
  • спремати 3
  • спремах 2
  • спремаше 1
  • спреме 1
  • спреми 3
  • спремила 2
  • спремили 1
  • спремим 1
  • Спремим 1
  • спремио 5
  • спремите 1
  • спремити 2
  • спремићу 1
  • Спремићу 1
  • спремих 1
  • спремљене 1
  • спремљено 1
  • спремна 1
  • спремни 1
  • спремно 2
  • спрему 1
  • спријатељисмо 1
  • спроведем 1
  • спровести 1
  • Спровешћу 1
  • спроводе 3
  • спроводнику 1
  • спроводно 2
  • спусти 13
  • спустила 1
  • Спустим 2
  • спустим 9
  • спустио 2
  • спустисмо 1
  • Спустисмо 1
  • спустих 3
  • спутао 1
  • спуштајући 6
  • спуштати 1
  • спушташе 1
  • сразмерно 1
  • сразмерног 1
  • срам 1
  • Срам 1
  • Срамота 1
  • СРБИЈЕ 1
  • Србији 2
  • Србију 1
  • срдобоља 1
  • сребрну 1
  • сребро 2
  • сребру 4
  • сред 17
  • средине 3
  • средини 4
  • средину 1
  • средњу 1
  • средства 1
  • средство 1
  • срела 1
  • среска 1
  • Среска 1
  • среском 1
  • среску 2
  • Сретан 1
  • сретнем 3
  • сретнеш 2
  • сретнији 1
  • Сретно 1
  • сретно 4
  • сретох 1
  • Срећа 7
  • срећа 8
  • срећама 1
  • срећан 5
  • Срећан 5
  • среће 4
  • срећи 2
  • срећна 1
  • срећне 1
  • Срећом 1
  • срећом 2
  • срећу 7
  • срна 1
  • сроза 1
  • срозан 1
  • Српска 1
  • српски 1
  • Српски 1
  • српско 2
  • сручи 1
  • срца 7
  • Срце 1
  • срце 6
  • срцем 1
  • срцу 3
  • срчући 1
  • Стави 1
  • ставили 1
  • ставим 1
  • ставио 1
  • ставићу 1
  • стаде 8
  • стадосмо 3
  • Стадох 2
  • стадох 3
  • стаза 1
  • стајала 7
  • стајали 2
  • стајало 2
  • стајао 15
  • Стајао 2
  • стајати 1
  • стајаше 13
  • стаклен 1
  • стаклена 1
  • Стакло 1
  • стакло 7
  • стаклом 1
  • стала 1
  • сталежу 1
  • стална 2
  • сталне 1
  • стално 4
  • стало 2
  • Стан 1
  • стан 22
  • стана 4
  • стане 4
  • станем 5
  • стани 1
  • Стани 2
  • станице 1
  • станици 2
  • станицу 5
  • станова 1
  • становали 2
  • становао 3
  • стану 1
  • станује 2
  • станујем 1
  • стања 2
  • стање 3
  • стању 6
  • Стао 1
  • стао 7
  • стар 1
  • стара 8
  • старао 2
  • старати 2
  • стараћу 1
  • Старац 1
  • старац 2
  • стараца 1
  • старачке 2
  • старе 3
  • старешина 3
  • старешинства 1
  • старешинству 1
  • старешину 1
  • стари 5
  • старијем 1
  • Старији 1
  • старији 5
  • старијим 1
  • старијих 1
  • старим 2
  • старина 1
  • старину 1
  • старих 1
  • Старог 1
  • старог 4
  • Старој 2
  • старом 2
  • стару 1
  • Стару 1
  • старца 2
  • стати 4
  • ствар 21
  • ствари 45
  • стварима 2
  • стварчица 3
  • створ 1
  • створени 1
  • створења 1
  • створење 3
  • створи 2
  • створио 1
  • сте 77
  • стегао 3
  • стегне 1
  • стегох 1
  • стеже 4
  • стежу 1
  • стежући 2
  • стена 1
  • стење 2
  • степеница 4
  • степеницама 3
  • степенице 19
  • степену 2
  • стеченог 1
  • стигао 6
  • стигла 1
  • стигли 3
  • стигне 1
  • Стигнем 1
  • стигнем 6
  • стигосмо 10
  • Стигосмо 5
  • Стигох 1
  • стигох 4
  • стигоше 1
  • стиде 1
  • стидљиво 2
  • стизала 1
  • стићи 4
  • Сто 3
  • сто 46
  • Стој 3
  • стојаше 1
  • стоје 3
  • стојећи 3
  • стоји 13
  • стојим 2
  • стојимо 4
  • стојиш 3
  • стола 18
  • столари 1
  • столица 4
  • Столице 1
  • столице 9
  • столици 3
  • столицу 5
  • столичици 2
  • столичицу 2
  • столова 2
  • столови 1
  • столовима 2
  • столом 9
  • столу 18
  • стомак 3
  • стотина 2
  • Стотинама 1
  • стотине 1
  • стотину 3
  • стра 1
  • страдао 2
  • страдати 1
  • страдах 1
  • стражар 2
  • стражара 1
  • страна 7
  • стране 30
  • страни 3
  • страном 2
  • странпутицом 1
  • страну 22
  • страст 1
  • страх 17
  • Страх 2
  • страха 14
  • страховао 1
  • Страховао 1
  • страху 1
  • страхују 1
  • страшило 2
  • страшне 1
  • страшни 3
  • Страшно 1
  • страшно 4
  • стрва 1
  • стрела 1
  • стресе 1
  • стресем 2
  • стресох 1
  • стрино 1
  • стриц 1
  • строго 2
  • стропоштам 1
  • стрпа 1
  • Стрпа 1
  • Стрпам 1
  • стрпам 7
  • стрпасмо 1
  • стрпљења 1
  • струже 2
  • стуб 2
  • ступи 1
  • ступим 5
  • ступимо 1
  • ступио 1
  • ступих 5
  • су 293
  • субота 1
  • сув 3
  • сува 2
  • сувим 1
  • сувих 1
  • сувише 21
  • сувог 3
  • суд 2
  • суда 3
  • судбина 2
  • судбине 1
  • судбином 1
  • судбину 1
  • судећи 1
  • судила 1
  • суднице 2
  • судници 1
  • судова 2
  • судове 14
  • судови 1
  • суду 2
  • суђено 1
  • суза 4
  • сузама 1
  • сузе 11
  • сузу 2
  • сукња 1
  • сукње 1
  • сукоб 1
  • сумица 1
  • сумњам 2
  • сумњао 1
  • сумњати 1
  • сумњаше 1
  • сумње 8
  • сумњива 1
  • сумњиво 4
  • сунце 4
  • сунцу 1
  • сунчајући 1
  • сунчаног 1
  • супа 1
  • супе 3
  • супруга 1
  • супу 1
  • суседа 1
  • суседе 1
  • суседни 1
  • суседном 1
  • сусрет 1
  • сусретнем 2
  • сусретосмо 1
  • сусретох 1
  • сусрету 1
  • сустане 1
  • сутерен 1
  • сутерену 2
  • Сутра 20
  • сутра 46
  • сучељавала 1
  • сушти 2
  • суштина 1
  • сцене 1
  • т 13
  • Т 2
  • та 18
  • Та 18
  • табају 1
  • табак 2
  • табака 1
  • табаку 1
  • табла 1
  • табле 1
  • табли 2
  • таван 5
  • тавана 1
  • таваном 1
  • таванске 1
  • тавански 1
  • тавану 4
  • Тада 2
  • тада 39
  • тај 21
  • Тај 6
  • тајанствено 1
  • тајац 1
  • тајна 1
  • Тајни 1
  • тајни 2
  • тајног 1
  • такав 5
  • таква 7
  • такве 2
  • такви 4
  • таквим 4
  • таквих 1
  • такво 1
  • таквог 2
  • таквом 2
  • такву 1
  • такмац 1
  • тако 160
  • Тако 60
  • такође 7
  • таксе 1
  • таксу 3
  • такту 1
  • таласи 1
  • талогом 1
  • таман 4
  • Таман 6
  • тамјана 1
  • тамне 1
  • тамнобледо 1
  • Тамо 5
  • тамо 84
  • танке 2
  • танких 1
  • тањир 5
  • тањира 1
  • тањире 1
  • Тар 1
  • тарабе 2
  • тарабу 1
  • тарана 1
  • тата 1
  • Тата 1
  • тачке 1
  • Тачно 2
  • тачно 3
  • Ташмајдана 1
  • твога 1
  • Твога 1
  • твој 2
  • твоја 6
  • твоје 7
  • твојим 1
  • твоју 1
  • тврд 1
  • тврда 1
  • тврде 1
  • тврдити 1
  • тврдица 1
  • тврдо 6
  • Тврдоглави 1
  • Те 2
  • те 248
  • Тебе 1
  • тебе 17
  • Теби 1
  • теби 20
  • теглећи 1
  • теглила 1
  • теглити 1
  • тежа 1
  • тежак 5
  • теже 5
  • тежине 1
  • тежину 4
  • тезге 3
  • тезгу 2
  • Тек 20
  • тек 58
  • текла 2
  • тела 4
  • теле 2
  • Телеграм 1
  • телеграфа 1
  • тело 1
  • телом 1
  • телу 1
  • тепа 1
  • тепе 2
  • тепелук 2
  • тепи 1
  • Тепи 1
  • тера 3
  • Теразијама 2
  • Теразије 3
  • Теразијска 1
  • теразијске 1
  • Теразијске 1
  • Теразијској 2
  • Теразијску 2
  • терај 1
  • Терај 3
  • терајте 1
  • терају 2
  • терао 1
  • терате 1
  • терати 4
  • терет 3
  • терета 2
  • тесали 1
  • тесан 1
  • тесаног 3
  • тесна 1
  • тесне 2
  • тесних 2
  • теста 2
  • тестером 1
  • тесто 1
  • тестом 1
  • тетура 1
  • тетурајући 2
  • тече 2
  • тешили 1
  • тешка 2
  • тешки 1
  • тешким 2
  • тешко 13
  • Тешко 2
  • тешком 2
  • тешкоће 1
  • Ти 21
  • ти 362
  • тигар 1
  • тили 1
  • Тим 1
  • тим 123
  • тимари 1
  • Тиме 1
  • тиме 3
  • тискаху 1
  • титулу 1
  • тићи 1
  • тих 3
  • тиха 2
  • тихо 2
  • тицало 1
  • Тиче 1
  • тиче 17
  • тичићи 3
  • тичићу 1
  • Тишина 1
  • тишина 5
  • тишину 1
  • то 330
  • То 53
  • тобом 4
  • тог 1
  • тога 68
  • Тога 7
  • тој 10
  • ток 1
  • току 1
  • толика 1
  • толике 2
  • толиким 1
  • толиких 1
  • Толико 2
  • толико 58
  • толиког 2
  • толикој 1
  • том 19
  • Том 2
  • Томе 1
  • томе 39
  • Тони 1
  • Тоника 6
  • Тонични 1
  • топа 1
  • топао 2
  • топијеш 1
  • топио 1
  • топити 1
  • топла 1
  • топле 3
  • топли 1
  • топло 11
  • топлој 2
  • топлоте 1
  • Топлоте 1
  • топлоту 2
  • топлу 1
  • топови 1
  • топовске 1
  • Топонице 2
  • топот 1
  • топро 1
  • Топро 1
  • Топчидер 4
  • Топчидера 1
  • топчидерском 1
  • Торба 1
  • торбама 2
  • торбе 2
  • Торби 1
  • торби 4
  • торбицу 1
  • торбом 4
  • Торбу 2
  • торбу 23
  • Торлак 2
  • Торлака 1
  • Торлаку 1
  • Торњај 1
  • торњај 2
  • торњаш 2
  • точка 1
  • точкове 1
  • Тоша 6
  • Тоше 3
  • тошла 1
  • Тошу 2
  • тра 2
  • трава 2
  • трави 1
  • траву 1
  • трага 8
  • траже 4
  • тражећи 2
  • Тражи 1
  • тражи 9
  • тражила 1
  • тражили 2
  • Тражим 2
  • тражим 5
  • тражимо 2
  • Тражио 2
  • тражио 7
  • тражите 2
  • тражити 7
  • тражиш 2
  • трајали 1
  • трајало 4
  • трајао 1
  • трајати 1
  • трајаше 3
  • траје 1
  • трамвај 1
  • трапу 1
  • трбух 5
  • Трг 1
  • тргнем 2
  • трговац 2
  • трговаца 1
  • трговце 1
  • тргосмо 1
  • тргох 2
  • тргоше 1
  • Тргу 1
  • Треба 2
  • треба 58
  • требала 2
  • требале 1
  • требали 4
  • Требало 1
  • требало 9
  • Требао 1
  • требао 6
  • требати 2
  • требаће 1
  • трем 2
  • трему 1
  • трен 3
  • тренуо 2
  • тренут 2
  • тренутак 10
  • тренутака 3
  • тренутка 10
  • тренутку 11
  • тренутци 1
  • трепаш 1
  • трепере 1
  • треперим 1
  • трепне 1
  • тресао 1
  • тресла 1
  • треснем 1
  • тресну 3
  • треснуше 1
  • треће 3
  • Трећег 2
  • трећег 6
  • трећи 13
  • трештен 1
  • Трже 1
  • трже 3
  • Три 5
  • три 70
  • тридесет 8
  • трине 1
  • Триста 1
  • Тркалиште 1
  • Тркалишту 2
  • трку 7
  • трљајући 2
  • трње 1
  • трњем 1
  • троја 1
  • троје 2
  • тројица 11
  • тројице 1
  • Тројице 1
  • тројици 1
  • тројицу 4
  • тројку 3
  • Тролетна 1
  • тромо 1
  • тропар 1
  • тротоаром 1
  • трошак 2
  • трошила 1
  • трошили 1
  • трошио 1
  • трошка 2
  • трпајући 1
  • трпао 1
  • трпезарије 1
  • трпезарију 5
  • трпељиво 1
  • трпељивости 1
  • трпео 5
  • трпети 3
  • трпи 3
  • трпили 1
  • трпим 1
  • трпимо 1
  • трпио 2
  • трпити 4
  • трска 1
  • трском 1
  • трску 1
  • труго 1
  • труда 1
  • трудећи 1
  • трудимо 1
  • труђаше 2
  • трук 1
  • Труки 1
  • труна 1
  • трунчића 1
  • трунчиће 1
  • труња 1
  • трут 1
  • трфа 3
  • трчали 1
  • трчало 1
  • трчања 1
  • трчање 2
  • трчао 2
  • Трчећи 1
  • трчећи 4
  • трчи 3
  • Трчи 5
  • трчим 1
  • Ту 16
  • ту 83
  • туга 1
  • туге 1
  • тугу 1
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђе 2
  • тужим 1
  • тужна 1
  • Тужни 1
  • тужним 1
  • тужно 2
  • тужну 1
  • Тукла 1
  • Тукли 1
  • тукли 2
  • тумарали 1
  • тумарао 1
  • Тумарао 1
  • тумараш 1
  • туна 1
  • тупћу 1
  • турска 1
  • турских 1
  • турског 1
  • туру 1
  • Турци 1
  • тутну 1
  • тутун 1
  • Тутуновић 1
  • тући 4
  • туцати 1
  • туце 3
  • туцета 1
  • тучом 1
  • Тхе 2
  • ћара 1
  • ћару 1
  • ћаскање 1
  • ћаскању 1
  • ћата 1
  • Ћата 2
  • ћате 1
  • Ћато 2
  • ћату 1
  • ће 145
  • ћебе 3
  • ћебета 2
  • ћебетом 1
  • ћемо 81
  • ћепенцима 1
  • ћерка 4
  • ћерку 1
  • ћерци 1
  • ћете 18
  • ћеф 1
  • ћеш 61
  • ћилим 3
  • ћилима 1
  • ћилимчету 1
  • Ћире 1
  • ћосав 1
  • ћу 169
  • ћуд 1
  • ћуприја 1
  • ћурана 1
  • ћускија 1
  • Ћутали 1
  • ћутали 2
  • ћутања 1
  • ћутање 2
  • ћутао 4
  • Ћутасмо 1
  • ћутах 1
  • ћутећи 1
  • Ћутећки 1
  • ћутећки 2
  • Ћути 3
  • Ћутим 1
  • ћутке 1
  • ћућоре 1
  • ћушку 1
  • ћушну 1
  • У 145
  • у 1459
  • уа 2
  • уапсили 1
  • уапсите 1
  • уапсити 1
  • уапшен 1
  • уби 3
  • убијен 3
  • убију 1
  • убила 3
  • убиле 1
  • убили 1
  • убио 12
  • убиства 1
  • убити 2
  • убиће 1
  • убо 1
  • убоде 1
  • убодем 1
  • убрзано 1
  • убрзо 9
  • убрише 2
  • убришем 2
  • убрусом 1
  • ува 1
  • уведе 3
  • уведен 1
  • Уведоше 1
  • Увек 1
  • увек 17
  • уверавам 1
  • Уверавам 1
  • уверен 5
  • уверени 1
  • уверења 4
  • уверење 8
  • увери 1
  • уверим 1
  • уверио 1
  • уверити 1
  • увећавали 1
  • увече 1
  • Увече 1
  • уви 1
  • увидео 3
  • увиђао 1
  • увијен 1
  • увио 1
  • увлачити 1
  • увод 1
  • увукао 1
  • увукла 1
  • увукосмо 1
  • увукох 1
  • увући 3
  • увучем 2
  • угажено 1
  • угаљ 1
  • угао 5
  • угарцима 1
  • угаси 2
  • угиба 1
  • угла 1
  • углавим 1
  • углађенији 1
  • угле 1
  • угледа 5
  • угледам 3
  • угледао 1
  • угледасмо 1
  • угледах 9
  • угледаше 1
  • угледна 1
  • угловима 3
  • углу 7
  • угљен 1
  • угњавити 1
  • уговем 1
  • уговорисмо 1
  • Уговорисмо 1
  • угојена 1
  • уграбити 1
  • угрејала 1
  • угрејан 1
  • угрејах 1
  • угурсуз 1
  • угурсуза 1
  • угурсузе 1
  • угурсузлука 1
  • угурсузлуку 1
  • угуши 2
  • угушио 1
  • угушите 1
  • угушити 3
  • угушиће 1
  • удавио 1
  • удали 1
  • удалио 1
  • удалити 2
  • удалише 1
  • удаљујем 1
  • удара 1
  • ударе 1
  • удари 12
  • Удари 3
  • ударила 2
  • ударим 6
  • ударио 3
  • ударисмо 1
  • ударити 5
  • удариће 1
  • ударих 1
  • ударци 1
  • удати 1
  • удвајаше 1
  • удвојеном 1
  • удвоји 1
  • Удвојим 1
  • удесио 2
  • удешавао 1
  • удешен 1
  • удова 1
  • удовац 1
  • удоваца 1
  • удовица 3
  • удовице 2
  • Удрите 1
  • удружио 1
  • удружујемо 1
  • Уђе 1
  • уђе 31
  • уђем 14
  • Уђем 8
  • уђемо 1
  • уђите 2
  • Уђосмо 12
  • уђосмо 13
  • уђох 18
  • Уђох 2
  • уђоше 8
  • уђу 1
  • ужас 1
  • Ужас 1
  • Ужасан 1
  • ужасан 3
  • ужасна 3
  • ужасно 5
  • уживајући 1
  • уживам 2
  • уживање 1
  • уживаше 1
  • ужом 1
  • уз 24
  • Уз 5
  • уза 1
  • узалуд 1
  • Узалуд 1
  • узалудна 1
  • узаман 5
  • узбуђен 2
  • узбуђења 2
  • узвикивао 1
  • узвикне 3
  • узвикнем 2
  • узвикну 8
  • узвикнув 1
  • узвикнуо 1
  • узвикнусмо 1
  • узвикнух 4
  • узвици 1
  • Узгред 1
  • узгред 3
  • уздам 1
  • уздахну 1
  • уздахнув 1
  • уздржавајући 1
  • уздржавали 1
  • уздржати 1
  • уздржи 1
  • узе 10
  • узела 1
  • узеленила 1
  • узели 5
  • узео 7
  • узесмо 1
  • узети 10
  • Узех 3
  • узех 7
  • узидали 1
  • Узимајући 1
  • узимајући 8
  • узимали 2
  • узимам 1
  • узимате 1
  • узимаше 2
  • узману 1
  • узмахнух 1
  • узме 1
  • узмем 18
  • Узмем 6
  • узмемо 1
  • узмеш 2
  • узми 13
  • Узми 7
  • узмиш 1
  • Узмиш 1
  • узму 3
  • узнемиравали 1
  • узнемирени 1
  • узнемирили 1
  • узор 1
  • узрок 5
  • узрујаше 1
  • уједа 1
  • Уједанпут 1
  • ујутру 3
  • указа 1
  • указивала 1
  • укокотила 1
  • укопана 2
  • укоче 1
  • укочен 1
  • укочене 2
  • укочиле 1
  • укочио 4
  • Укочићу 1
  • укочише 1
  • украли 3
  • украо 6
  • украсти 1
  • украти 1
  • Укратко 2
  • укратко 4
  • укршташе 1
  • укућани 1
  • ул 1
  • улаз 1
  • улазећи 6
  • улази 1
  • улазили 1
  • улазило 4
  • улазимо 1
  • улазио 2
  • улазите 2
  • улазу 3
  • уласку 1
  • Уласте 1
  • улепљена 1
  • улепшавања 1
  • улица 5
  • улицама 16
  • Улице 1
  • улице 15
  • улици 24
  • улицом 10
  • улицу 43
  • улога 2
  • улучим 1
  • уљо 1
  • уљудио 1
  • ум 3
  • умазали 1
  • умазан 1
  • умазани 1
  • умарширала 1
  • умаћи 1
  • уме 1
  • умеде 1
  • умеднеш 1
  • умела 1
  • умем 2
  • Умео 1
  • умео 6
  • уметничку 1
  • умећеш 1
  • умеш 1
  • умешати 1
  • умешах 1
  • умешено 1
  • уми 1
  • умивам 1
  • умивао 1
  • умиваоницу 1
  • умивати 1
  • умијем 5
  • умила 2
  • умиљато 1
  • умири 6
  • умирила 1
  • умирио 1
  • умирих 2
  • умисмо 1
  • умлатићу 1
  • умор 4
  • умора 3
  • уморан 3
  • Уморен 1
  • умори 1
  • уморио 1
  • уморисмо 1
  • уморни 1
  • Уморни 1
  • умочио 1
  • умре 2
  • умрла 1
  • Умрла 1
  • умро 2
  • умршена 1
  • уму 3
  • умудрити 1
  • умукосмо 1
  • умукох 1
  • Умци 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • Унапред 1
  • унесе 2
  • унесем 1
  • унесемо 2
  • унесосмо 1
  • унети 2
  • унех 1
  • униформи 2
  • униформу 1
  • уносе 1
  • унуком 1
  • Унутра 2
  • унутра 39
  • унутрашњости 1
  • уозбиљи 1
  • упадати 1
  • упадаху 1
  • упаде 6
  • упаднем 2
  • упадох 1
  • упалили 1
  • упамтиће 1
  • упао 1
  • упис 1
  • уписа 4
  • уписао 3
  • Уписасмо 1
  • уписати 4
  • уписаћемо 1
  • уписах 1
  • упису 1
  • Упита 1
  • упита 78
  • Упитај 1
  • упитам 21
  • упитао 4
  • упитасмо 2
  • упитати 1
  • упитаће 5
  • упитах 17
  • упишем 11
  • упишемо 2
  • упишеш 1
  • упишите 1
  • уплакан 1
  • Уплашен 1
  • уплашено 4
  • уплаши 1
  • уплашила 1
  • уплаших 2
  • уплете 1
  • уплетена 1
  • уплеће 1
  • упозна 1
  • упознао 1
  • упорније 1
  • упорно 2
  • употребим 1
  • употребити 1
  • употребљује 1
  • управитељ 6
  • управитеља 2
  • управитељевих 1
  • управитељица 2
  • Управитељица 2
  • управитељице 1
  • управитељици 2
  • управитељицом 2
  • управитељицу 1
  • Управитељицу 1
  • управитељичину 2
  • управитељу 2
  • управнику 2
  • управо 15
  • упрегао 1
  • упредених 1
  • упресмо 1
  • упрли 1
  • упропасти 1
  • упртим 1
  • упуства 1
  • упути 2
  • упутила 1
  • упутим 16
  • Упутим 3
  • упутимо 2
  • упутио 1
  • Упутисмо 2
  • упутисмо 7
  • упутише 4
  • ура 1
  • Ура 4
  • уради 2
  • урадили 1
  • урадим 3
  • урадио 3
  • урадисмо 3
  • урадити 2
  • урадих 1
  • урадиш 1
  • уредно 1
  • урлам 1
  • урнебес 2
  • усана 4
  • уселили 1
  • уселим 1
  • уселисмо 1
  • ускоро 1
  • Ускоро 1
  • Услед 2
  • услед 9
  • услишио 1
  • условом 1
  • усмено 1
  • усмеш 1
  • усна 1
  • уснама 1
  • усне 1
  • усница 1
  • уснице 2
  • успавали 1
  • успавамо 1
  • успе 2
  • успела 1
  • успем 2
  • успех 2
  • успијајући 1
  • усплахирен 1
  • усплахирено 1
  • усплахирену 1
  • усправи 2
  • усправих 1
  • усправљати 1
  • усправљене 1
  • успремати 1
  • успремим 3
  • успремимо 1
  • успремисмо 1
  • успремих 1
  • Успремих 1
  • уста 17
  • уставим 1
  • устаде 3
  • устадох 1
  • Устај 1
  • устајала 1
  • устајало 1
  • устајао 1
  • устајем 1
  • устајте 1
  • устајући 6
  • устали 1
  • устане 2
  • Устанем 1
  • устанем 14
  • устанемо 1
  • устани 3
  • устао 5
  • устати 5
  • устима 1
  • устреба 1
  • устукну 1
  • устукнув 2
  • устури 1
  • усудих 4
  • утабам 1
  • утањи 2
  • утврдимо 1
  • утврдисмо 1
  • утврдише 1
  • утекао 1
  • утеши 1
  • утеших 1
  • утицају 1
  • утицаху 1
  • утиша 2
  • утрапи 1
  • ући 6
  • ућутали 2
  • ућутао 1
  • уха 2
  • ухвати 18
  • ухвативши 1
  • ухватила 2
  • Ухватим 1
  • ухватим 2
  • ухватимо 1
  • ухватио 1
  • Ухватио 1
  • ухватити 1
  • ухватих 2
  • ухваћени 2
  • ухо 9
  • уче 3
  • ученице 2
  • ученици 1
  • учење 1
  • учећи 2
  • учи 2
  • учили 4
  • учим 7
  • учимо 1
  • учини 10
  • учинила 4
  • учинили 3
  • учиним 2
  • учинио 11
  • учините 1
  • учинити 5
  • учиних 6
  • учинише 1
  • Учио 1
  • учио 4
  • учионицама 1
  • учите 3
  • учитеља 3
  • учитељи 1
  • учитељима 1
  • учитељица 1
  • Учитељској 2
  • учитељску 2
  • Учитељску 4
  • учити 10
  • учиш 1
  • учтиво 5
  • ушао 7
  • уши 7
  • ушију 3
  • ушима 4
  • ушити 1
  • ушла 2
  • ушли 1
  • Ушли 1
  • ушло 1
  • уштедим 2
  • уштедио 1
  • уштеђених 1
  • ушуњам 1
  • ушуњао 1
  • факултет 1
  • фали 1
  • Фаника 9
  • Фанике 1
  • Фаником 2
  • Фанику 3
  • Фанинима 1
  • Фаници 1
  • Фаничино 1
  • Фаничиној 1
  • фебруара 1
  • федерима 5
  • фењер 1
  • фењера 4
  • фењером 1
  • фењеру 2
  • фермен 1
  • Фес 1
  • фес 3
  • фесић 2
  • фијакер 5
  • фијакера 2
  • фијакерима 1
  • фијакерске 1
  • фијакеру 4
  • фијоке 2
  • фијоку 2
  • фијукну 1
  • фијуче 2
  • фини 1
  • фисну 1
  • фишек 1
  • Фишеклији 3
  • фишеци 1
  • фишецима 3
  • фланела 1
  • флаута 4
  • флауте 1
  • Флауту 1
  • флауту 9
  • фљис 1
  • фљисну 1
  • Француског 1
  • Фридрих 3
  • Фридриха 1
  • ха 6
  • Ха 7
  • Хајд 11
  • хајд 7
  • Хајде 19
  • хајде 20
  • Хајдемо 2
  • хајдемоте 1
  • Хајдмо 3
  • хајдмо 4
  • хајдука 4
  • хајте 2
  • Хајте 3
  • хала 1
  • халапљиво 3
  • халина 1
  • халине 2
  • хаљина 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 11
  • хаљини 1
  • хаљину 2
  • хана 1
  • хартије 10
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хартију 6
  • хаснило 1
  • Хаџи 5
  • хвала 15
  • Хвала 23
  • хвали 1
  • хвалисаво 1
  • хват 1
  • хватајући 2
  • хватати 1
  • хваташ 1
  • хватим 1
  • хе 17
  • Хе 2
  • Хеј 9
  • хектор 1
  • Хемије 4
  • херцеговачким 1
  • Хилендарском 1
  • хиљадити 1
  • хиљаду 2
  • хистеричну 1
  • хлад 1
  • Хладан 3
  • хладан 4
  • хлади 1
  • Хладна 1
  • хладна 6
  • хладно 17
  • Хладно 2
  • хладној 5
  • Хладноћа 1
  • хладноћа 3
  • хладноће 6
  • хладноћи 1
  • хладноћу 2
  • хладовине 1
  • хладовини 2
  • Хлеб 1
  • хлеб 27
  • хлеба 33
  • хлебом 1
  • хлебу 1
  • хо 2
  • хода 2
  • ходи 2
  • Ходи 2
  • ходите 1
  • ходник 18
  • ходника 3
  • ходнику 14
  • хору 1
  • Хоће 1
  • хоће 25
  • хоћемо 2
  • Хоћемо 5
  • хоћете 14
  • Хоћете 4
  • хоћеш 27
  • Хоћеш 4
  • хоћу 10
  • Хоћу 11
  • Хочеш 1
  • храбрили 1
  • храна 3
  • хране 5
  • Храни 1
  • храни 2
  • хранила 1
  • хранили 1
  • храним 2
  • хранио 2
  • хранити 2
  • храниш 1
  • храном 3
  • храну 8
  • храст 1
  • Христе 1
  • Христова 1
  • Христос 3
  • хришћанка 1
  • хришћански 2
  • хркала 1
  • хркали 1
  • хркања 1
  • хркати 1
  • хром 2
  • хрче 2
  • хрчем 1
  • хрчу 1
  • хте 4
  • хтеде 8
  • Хтедосмо 1
  • хтедох 12
  • Хтедох 2
  • хтела 6
  • Хтели 1
  • хтели 7
  • хтело 3
  • хтео 36
  • Хтео 7
  • хукну 1
  • хуља 1
  • Хуља 1
  • хуљо 1
  • хуче 1
  • Цариградском 1
  • царски 1
  • Цветном 1
  • цвеће 1
  • цвокотати 1
  • цврчање 1
  • цврчиш 1
  • цедити 1
  • цела 2
  • целе 2
  • целива 1
  • целим 2
  • цело 6
  • Целог 1
  • целог 5
  • целој 4
  • целом 1
  • целу 23
  • Целу 5
  • целцита 1
  • целциту 1
  • ценећи 2
  • ценим 1
  • цените 2
  • ценкања 1
  • цену 1
  • цео 25
  • Цео 5
  • цепа 1
  • цепају 1
  • цепанице 1
  • Цепао 1
  • цепате 1
  • цепаш 1
  • цепаше 1
  • церова 1
  • Цига 2
  • Цигана 1
  • цигани 1
  • Циганима 1
  • Циганкама 2
  • Циганке 5
  • циганска 1
  • цигански 1
  • циганског 1
  • циганче 3
  • циганчура 1
  • цигара 2
  • цигаре 5
  • цигаром 2
  • цигару 9
  • цигле 4
  • цигљом 1
  • цигура 1
  • цигуре 2
  • цигуру 2
  • цикну 6
  • циљ 2
  • циља 3
  • циљевима 1
  • цименту 1
  • ципеле 12
  • цицијашлука 1
  • цича 1
  • цичи 1
  • Цмок 2
  • цмокне 1
  • цмокнух 1
  • црвене 1
  • Црвене 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвену 1
  • Црвену 1
  • црева 1
  • цреп 2
  • цркава 1
  • цркве 2
  • црквене 1
  • црквени 1
  • цркви 1
  • Цркви 1
  • црквом 1
  • цркву 2
  • цркнуте 1
  • цркнуто 1
  • црн 5
  • црна 2
  • црне 2
  • Црни 21
  • црни 3
  • црним 1
  • Црним 3
  • Црно 1
  • црно 4
  • црног 2
  • Црног 6
  • црногорског 1
  • црној 2
  • црномањаст 1
  • црну 1
  • Црнце 1
  • црта 1
  • цртам 1
  • цртаћа 1
  • цртаћи 1
  • цртеже 1
  • цури 3
  • Ча 1
  • чавка 1
  • чавке 1
  • чађав 1
  • чађава 1
  • чај 9
  • чак 13
  • Чак 2
  • чанак 1
  • чанчићи 1
  • чарапама 1
  • чарапе 5
  • чаршав 1
  • чаршији 1
  • Час 3
  • час 35
  • часа 5
  • часак 5
  • часком 1
  • часни 6
  • часова 4
  • часове 1
  • Часови 1
  • часови 3
  • часовима 1
  • част 2
  • части 1
  • Чачка 1
  • чаше 1
  • чаши 1
  • чашица 1
  • чашу 14
  • чвор 1
  • чврсто 2
  • чврчи 1
  • че 1
  • Чега 1
  • чега 27
  • чедо 2
  • чека 7
  • чекај 6
  • Чекај 8
  • чекајте 1
  • Чекајте 1
  • чекају 2
  • чекајући 3
  • чекала 1
  • чекали 4
  • чекам 5
  • чекао 9
  • чекаонице 1
  • чекати 5
  • чекаш 2
  • Чекаш 2
  • чекић 2
  • чекните 1
  • чела 3
  • челик 1
  • чело 2
  • человјеком 1
  • челу 1
  • чељаде 2
  • чему 15
  • черге 1
  • чесма 3
  • чесме 20
  • чесми 8
  • чесмице 1
  • Чесму 1
  • чесму 8
  • чест 2
  • честит 1
  • честита 1
  • честити 1
  • честито 3
  • честиту 3
  • Често 3
  • често 9
  • четворица 3
  • четворицу 2
  • четворо 2
  • Четврт 1
  • четврт 14
  • четвртак 1
  • Четврте 1
  • четврти 1
  • четвртини 1
  • четвртка 1
  • Четвртог 3
  • Четири 1
  • четири 26
  • четка 1
  • четке 1
  • четку 1
  • четрдесет 5
  • чеш 2
  • чешао 1
  • чеше 2
  • чешем 1
  • чешеш 1
  • чешља 1
  • чешљати 1
  • чешће 1
  • чибук 3
  • чивију 1
  • чивит 1
  • чизама 4
  • чизмама 5
  • чизме 10
  • чизмице 1
  • чизму 1
  • чија 2
  • чије 2
  • Чији 1
  • чији 9
  • Чика 5
  • Чим 24
  • чим 31
  • чиме 4
  • чин 1
  • чина 1
  • чинами 1
  • чине 3
  • чини 18
  • чинији 1
  • чинију 5
  • чинила 2
  • чинили 1
  • чинило 3
  • чиним 1
  • чинио 7
  • чинити 7
  • чиновника 3
  • чиновнику 1
  • чињаше 3
  • чисма 1
  • чисми 1
  • чист 4
  • чиста 4
  • чисте 3
  • чисти 3
  • чистије 1
  • чистим 3
  • чистио 2
  • чистити 1
  • чистиш 4
  • чисто 20
  • Чисто 5
  • чистом 1
  • чистоте 1
  • чистоти 1
  • чита 1
  • читав 19
  • Читав 5
  • читава 7
  • читаве 1
  • читави 1
  • Читаво 1
  • читаво 5
  • Читаву 1
  • читаву 4
  • Читај 1
  • Читајући 1
  • читајући 2
  • читала 1
  • читам 3
  • читана 1
  • читање 2
  • читао 2
  • читаоци 1
  • читати 2
  • чича 20
  • Чича 9
  • чичи 1
  • чишћење 1
  • чкола 1
  • чколе 1
  • Чл 12
  • члан 1
  • чланови 1
  • Човек 1
  • човек 47
  • човека 11
  • човеком 3
  • човеку 9
  • човечији 1
  • чокањ 1
  • чокања 1
  • чохе 1
  • чу 4
  • чува 2
  • Чувај 2
  • чувај 3
  • чувају 2
  • чувајући 1
  • чувала 3
  • чувам 6
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувати 2
  • чуваш 2
  • Чувши 1
  • Чуда 1
  • чуда 5
  • чудећи 6
  • Чуди 1
  • чуди 3
  • чудиле 1
  • чудим 2
  • Чудио 1
  • чудио 2
  • чудити 1
  • чудиш 1
  • чудна 1
  • Чудни 1
  • чудни 2
  • чудно 1
  • чудновато 1
  • чудног 1
  • чудној 1
  • чудо 17
  • Чудо 3
  • чудом 1
  • чуду 2
  • чуђах 2
  • чуђаше 2
  • чуђењем 1
  • чује 11
  • чујем 13
  • чујемо 5
  • чујеш 2
  • чују 3
  • чула 3
  • чули 1
  • чуло 1
  • чункове 1
  • чункови 1
  • Чуо 1
  • чуо 13
  • чупају 1
  • чупати 1
  • чупаше 1
  • чупкајући 1
  • чусмо 1
  • чути 7
  • чутуре 1
  • чутурица 1
  • Чућете 1
  • чух 16
  • чуше 2
  • џаба 1
  • џакови 1
  • џандрљиве 1
  • џапа 1
  • џарати 1
  • џбуна 1
  • џеп 9
  • џепа 6
  • џепног 1
  • џепова 1
  • џепове 3
  • џеповима 4
  • џепу 9
  • џеџати 1
  • џеџимо 1
  • џигерице 1
  • џигерици 1
  • џигерицу 2
  • џин 1
  • џомбама 1
  • џука 1
  • џумбус 1
  • Ш 1
  • Шабац 2
  • шака 5
  • шаке 1
  • шаку 2
  • шал 2
  • шала 1
  • шалваре 1
  • шале 2
  • шали 3
  • шалити 4
  • шамар 5
  • шамара 1
  • шамари 1
  • шамаром 2
  • шамлицу 1
  • шану 2
  • шапатом 2
  • шапћући 1
  • шапуташе 1
  • Шапцу 1
  • шарајући 1
  • шарена 2
  • шареније 1
  • шареном 1
  • шарену 1
  • шафоља 1
  • шафољу 1
  • Шваба 1
  • Швабица 1
  • Швабом 1
  • швајцарско 1
  • швајцарског 1
  • шврљајте 1
  • шврљајући 1
  • шврљали 1
  • шврљамо 2
  • шврћо 1
  • Шевић 1
  • шегрт 1
  • шегрта 3
  • шегрте 2
  • шегрти 2
  • шенуо 1
  • Шербе 1
  • шербе 3
  • шерпе 1
  • шерпења 1
  • шерпи 1
  • шерпу 11
  • шесет 2
  • шеснаест 6
  • Шест 2
  • шест 39
  • шести 2
  • шестог 1
  • шестој 1
  • шесторица 1
  • шесторице 1
  • шета 2
  • шетајући 2
  • шетам 1
  • шетао 3
  • шетати 3
  • Шетаћемо 1
  • шетаху 1
  • шеткао 1
  • шетње 1
  • шетњи 1
  • шетњу 1
  • шећера 2
  • шешир 1
  • шеширом 1
  • шиба 3
  • шибље 2
  • шиљбок 1
  • шимшира 1
  • шињел 2
  • шипке 2
  • шипком 2
  • шипрага 1
  • шипрагу 1
  • шипражју 1
  • шири 2
  • широк 4
  • широка 1
  • широке 1
  • широм 2
  • шишти 1
  • шкиљавих 1
  • шкиљаше 1
  • шкодити 3
  • Школа 1
  • школа 3
  • школе 18
  • Школе 3
  • школи 29
  • Школи 6
  • школовања 2
  • ШКОЛОВАЊЕ 1
  • школовању 1
  • школовати 1
  • школска 1
  • школске 7
  • школски 8
  • школских 3
  • школско 2
  • школског 1
  • школском 2
  • школску 1
  • Школу 5
  • школу 82
  • школују 1
  • шкрипање 1
  • шлајер 1
  • шлосерског 1
  • шљапкаше 1
  • Шовељ 3
  • Шовеља 1
  • шољу 2
  • шпанска 1
  • Шпархерд 1
  • шпархерд 3
  • шпархерда 7
  • шпархердића 1
  • шпархерду 4
  • шпиритусом 2
  • Шта 150
  • шта 254
  • штали 1
  • шталу 2
  • штампан 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • Штампарије 1
  • штап 1
  • Штаћеш 1
  • штедети 1
  • штедили 1
  • штедљив 1
  • штедљива 1
  • штене 2
  • штете 1
  • штетити 1
  • штетни 1
  • штету 1
  • штиклама 2
  • Што 30
  • што 493
  • штогод 6
  • штуцајући 1
  • шћућурен 1
  • шћућурио 3
  • шћућурисмо 1
  • шубаром 2
  • шубару 1
  • шугаво 1
  • шум 1
  • шума 2
  • шуња 2
  • шуњам 1
  • шуњати 1
  • шупа 1
  • Шупа 1
  • шупе 6
  • шупи 7
  • шупу 7
  • шушке 2
  • шушку 1
  • Шушти 1
  • шчепа 3
  • шчепала 1
  • шчепам 3
  • шчепати 1
69479 matches
е богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> 
 је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У ј 
бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер 
ницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву  
ат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!< 
гу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мен 
власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n 
ро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</ 
лицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— 
..{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово мес 
а и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху и 
е он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведе 
>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје 
 нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина 
 метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем  
вели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака н 
и и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се  
 да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој п 
абу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити как 
 <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Има 
махнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај о 
им? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало м 
 бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десе 
његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да  
иви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже!  
 вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> < 
е у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздр 
ме...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац ниј 
ло боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то 
и бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристаје 
p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} 
а.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> 
аћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапав 
рати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам  
ми купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде  
о икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер к 
ругој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају 
— рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете  
храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет < 
 је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па 
рка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — 
на.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био р 
p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак 
очех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија нас 
 готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је 
госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута пад 
кију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S 
 два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко 
поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S 
јући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у  
 тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох 
е остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и у 
атих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> 
 Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једана 
 слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно ма 
њег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз 
х одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако в 
имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Шко 
 обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече с 
у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, 
67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разум 
 дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео с 
 сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> < 
гне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише свој 
ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb  
пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p> 
и пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта 
Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута  
теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па јо 
у шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту 
 једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} По 
им!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за 
За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити 
Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p 
матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе 
 кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома уб 
 Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као р 
ратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и да 
 откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не ка 
ста...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако 
ана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</ 
 дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра м 
се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, 
ирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> < 
м на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, б 
ровео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Вели 
и за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојиц 
5" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти ме 
поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полак 
 држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p 
и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се о 
у дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="8 
је није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо нав 
није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а по 
 улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти то 
могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватим 
та послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање 
</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, ме 
 врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што с 
 ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра! 
а?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем.. 
подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с ма 
 је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко  
није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку н 
орбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, др 
о ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у 
алеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— 
д сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше не 
, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p 
 му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, 
љаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је вели 
— па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш бе 
че не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада  
е могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био та 
и алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нов 
на смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p> 
.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће н 
орела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима 
бе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазил 
 човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу ш 
е не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>—  
уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, 
ао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани 
, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам 
квих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ак 
ао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју 
ваца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш н 
 у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} 
се и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би и 
а јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и  
рестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>П 
гледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи 
ве.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао  
 за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажић 
сам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зл 
е право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба 
 Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који 
<p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два бе 
 помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло 
а они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> < 
 сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови позн 
себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....< 
ам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише 
з кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта преду 
рла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толи 
емо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасв 
Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да к 
дила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео 
/p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ни 
 доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га 
<pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за  
 — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена уп 
то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она о 
мој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мач 
 однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо је 
ше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управ 
Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема та 
ти...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!. 
 упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, о 
е а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опе 
м познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко л 
орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у куј 
рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је бил 
м рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку р 
есме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још  
ему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нис 
 треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— С 
да сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва 
вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући  
е још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљ 
рку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми  
е чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p> 
во ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправи 
сим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и за 
ајвећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека 
 ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сир 
је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутр 
} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изју 
 и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пер 
..{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођ 
ао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учиони 
змице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавиц 
аших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бо 
случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па 
стан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекид 
на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког 
у сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет п 
оје беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију... 
з стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће из 
евом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе  
...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој 
 повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича 
Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и  
једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који виде 
вно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један пот 
p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} 
зим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <mileston 
ава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман 
ст, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Ч 
сам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола  
 другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоћ 
 на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно вел 
 нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозр 
ембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су 
ем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</ 
а ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама 
 /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу  
им торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— 
ка му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> 
о умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од ц 
на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један кра 
вом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то  
олазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не бр 
рпско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти 
и ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! —  
пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу... 
е показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} К 
ве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, на 
.</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај 
у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана,  
ви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, би 
<p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што  
преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му 
/p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се 
p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах 
сто да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинењ 
ете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи 
наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, а 
ош тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одма 
мех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не ч 
дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас 
 скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила 
га је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шама 
тав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло  
м се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div t 
тменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми у 
елнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану. 
 изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми  
.{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једн 
м сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— М 
 ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p> 
о, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а к 
p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе н 
рише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет кора 
ого су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам 
ава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, 
х предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, профе 
репиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио  
азећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што  
 смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p 
оград.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упит 
соше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала саврш 
до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају 
 ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика 
 се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не п 
ило...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао  
p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где н 
е сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мал 
p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре чет 
 хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтед 
господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господи 
па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју] 
огу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим  
ио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра 
/p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!.. 
олудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако  
ад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> 
<p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за ти 
мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа дов 
ок он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад  
месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима кој 
 побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло са 
мети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајућ 
м, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам при 
дати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана к 
редим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Ш 
завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— 
о из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошл 
 Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би,  
ући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику пра 
ини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски п 
е дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио 
трос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их нап 
рно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да р 
<p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали 
о се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb  
а...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрште 
из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина ко 
некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од 
кинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количин 
сао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оц 
рите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње  
ху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је 
Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p>  
ини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и  
ш? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за оста 
дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прост 
оји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме...  
амена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут с 
једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p 
т насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p> 
еде и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пош 
Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану  
 продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Б 
сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p> 
} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном креве 
, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас гд 
 пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види. 
м кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке в 
осле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом кана 
падали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо с 
и пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад и 
ра ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — р 
 му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће 
шку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и ба 
о.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа ск 
 незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора 
одина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим при 
рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p>  
p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених ру 
Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p 
ати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављ 
 па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом 
молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи 
мах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова  
</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?< 
ејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато  
ам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад зауста 
удио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обра 
и и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни је 
ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку с 
ним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нароч 
, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта м 
ладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и  
е молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем 
олницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и 
} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се 
адно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, 
р кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођо 
рио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!! 
p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књ 
мо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бо 
м новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господ 
 у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред  
 <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба  
састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег др 
м кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек  
 узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима 
 може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити и 
ти...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— 
ум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђ 
то па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим детет 
м на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим и 
вече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац 
</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је бил 
 и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и ле 
 <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича 
<p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера 
хата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на 
{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напус 
 како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно  
дне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три ми 
{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p 
p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била д 
та лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Умо 
официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад г 
о држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њи 
е јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим  
то, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздр 
 доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер 
, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, 
моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен 
те.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер 
ш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!< 
 у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у  
 Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Ве 
а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у ком 
 у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времен 
о сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти 
јнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди к 
 целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Е 
кну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући  
еца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем 
упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка  
маш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу уз 
да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу 
 рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти и 
е подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збого 
иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу б 
питам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на 
видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p 
и; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће св 
о пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањск 
е сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на м 
то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће  
 суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, 
.{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отп 
дам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извуче 
после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту 
 знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Н 
> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> < 
страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад уве 
 тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку з 
о начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо 
а ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде 
 собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што 
и лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.< 
ки рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новц 
орао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавају 
— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Глед 
оћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>—  
другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањ 
бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђ 
 и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </ 
ено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, неср 
.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, ј 
сам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито  
 а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву п 
 почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> < 
ре...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигу 
је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари  
а стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изи 
Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p 
 од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S}  
ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одго 
ну заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше наче 
ли.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходн 
з вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Буби 
рћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— 
<p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред бу 
испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изнена 
. имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p> 
у не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не пос 
е парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за т 
најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од на 
а ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш н 
говићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p>  
>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} На 
пиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се п 
ад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепн 
 лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дуле 
 видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до 
вршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} До 
<p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пре 
 синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући с 
лужио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како 
ен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако 
ирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од 
као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, ве 
с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са 
омшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је 
му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механ 
ок сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бо 
ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би л 
је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је прем 
ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{ 
истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес,  
 покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата 
оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже 
ај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут о 
 Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од ко 
 ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше 
" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, а 
и модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати 
о, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намири 
ограда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне с 
и сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано 
 другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и 
е на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас  
, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама.. 
ала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу 
мер правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по ма 
 ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још 
и дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само  
о красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у 
плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" x 
е избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n= 
 али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{ 
ога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати 
 краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу  
...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се 
ворио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од предс 
ечење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морад 
ити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред мех 
n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледа 
д би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито н 
> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Доб 
 си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> < 
ни избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову чести 
оћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у 
 се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну 
ух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз 
ест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем зн 
тан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома л 
свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа н 
 чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{ 
тио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није  
е си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче х 
...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98"  
 требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Нек 
 имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрош 
едан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај гол 
твори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, в 
т; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S}  
ајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских ч 
>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,...  
о проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох. 
о не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе мест 
 матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два са 
 се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо  
рочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на је 
ад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети  
} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај  
стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава он 
у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа. 
бра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не 
јник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p>  
мо да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сах 
>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде  
ас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па до 
ербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је  
 — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала  
ну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... има 
не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао  
као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индус 
 нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p> 
као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{ 
и Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од стра 
<p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — од 
 у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то 
стрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</ 
 на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим 
им једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи... 
рнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба 
.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео о 
подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у тр 
псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— 
ка Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он кел 
> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадес 
p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били  
атно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи,  
чу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер  
ратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, ст 
уку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме упра 
у роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју из 
речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану 
 све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без тр 
p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговет 
о погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца болова 
знаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног с 
{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се 
рацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја 
ича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се т 
чак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огр 
ти...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и гра 
<p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем с 
есет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали сусед 
98" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћ 
је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам мога 
 пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да 
збиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем 
 ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој с 
>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра х 
иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p>  
и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а 
— рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, го 
 он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> < 
јпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...< 
 мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Нав 
се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих 
? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеб 
ка биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити как 
виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је с 
наче ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина 
дин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребр 
у децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас н 
и трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи 
аво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изи 
су јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од  
их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опе 
ам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не д 
д зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим ш 
мљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола;  
“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како 
амо да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво... 
х старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега н 
Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усе 
к нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао виде 
 рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отв 
, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар... 
ем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук н 
прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу 
 провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова прибл 
 Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p>  
ни овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што иде 
е ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише с 
што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p 
свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љ 
и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да 
д се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни д 
...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у 
екареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, гд 
<p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предме 
ег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,. 
ог гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше 
може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће т 
S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г.  
 <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} 
и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
јашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свр 
 се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" / 
а ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто  
илике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се саста 
се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица 
ављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ов 
 вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању н 
 и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат 
стале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после  
на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? 
> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здр 
еђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуг 
ктиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцн 
метио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини  
ти <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у ш 
атукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са ст 
ко неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S 
пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад  
<p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једн 
 мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро ве 
ех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кућ 
ци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хр 
и дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар до 
 она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, ос 
д Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је б 
дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} 
учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси  
... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт? 
 спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и н 
етром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у ка 
али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Збо 
 рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање над 
цкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене  
, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду 
Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p 
 сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирот 
роз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово гово 
војица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам 
н пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206"  
ах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други 
едо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше... 
лама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једн 
?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните  
имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али шко 
ко си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> < 
на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред 
Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа посл 
ужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која ј 
бог које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, А 
у би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пр 
ом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед с 
јдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— 
ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на н 
ан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S}  
ош честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам 
и; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!...  
емо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе о 
сто...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвал 
, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>—  
ити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — пр 
, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака 
обро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш,  
 ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и це 
сет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим. 
а рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону 
отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Гос 
 број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да  
архерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не о 
ји је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауст 
госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој  
„Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити 
 ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога има 
нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни поли 
ке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — х 
ез икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Виник 
рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не прим 
p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми 
 буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без  
p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се л 
 дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> 
 <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, 
Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Бео 
лушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p> 
> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! —  
висмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,.. 
стати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те ка 
знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,. 
а прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до  
зађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом  
није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не м 
 једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се  
х опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове < 
лана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар јед 
ли што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пусти 
 где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети м 
до невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше о 
>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све 
даље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по бе 
 помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица  
индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састан 
 одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код А 
а ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани 
>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S 
!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жа 
ћи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које  
<p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти ј 
, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест,  
не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се ве 
{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је н 
сам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много 
исмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројат 
азећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>—  
овне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222"  
па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог з 
— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Беог 
ана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим 
его овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу 
е састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних п 
 Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, 
<p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане 
могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је д 
могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек треба 
ног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ 
 носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скр 
 додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат 
ред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Д 
<p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хо 
и му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљко 
та је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што им 
 из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па  
 код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити нај 
 <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по двори 
је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и  
ад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Р 
 рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, усле 
p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизги 
ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који с 
још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак и 
<p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разре 
на и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика  
штво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити на 
>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...< 
 вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих 
 је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако ок 
Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех 
 сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом он 
евет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где б 
био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а пр 
немо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</ 
 с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p 
ни се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од та 
/p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{ 
 Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљн 
спођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али м 
 госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начи 
госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам трен 
 <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“  
а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта  
е очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо 
.. од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао 
{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бр 
 потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— 
е редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p>  
/p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај 
ати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар,  
 овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни ре 
а овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех 
 учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то 
а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— 
p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко 
о из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг 
ога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њи 
 сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си 
ни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а  
<pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се намест 
ђе на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није 
кидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред в 
 ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Н 
забрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника с 
исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— 
нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо 
сле подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} 
а?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим бе 
казујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спа 
за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> 
е је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одгов 
аговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!... 
рум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за оса 
е не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та б 
узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, к 
 — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p 
ао магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те у 
— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве. 
, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни  
дио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} 
љада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се коли 
 као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куд 
ер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је  
 Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти с 
ује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана 
би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може ка 
е, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — 
цу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попу 
о, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p 
поганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрч 
куражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у с 
р морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у ос 
ју страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него  
отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна,  
е сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђ 
 моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођ 
ек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам је 
рпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси 
ојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи 
х у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са је 
у...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је  
 се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ  
> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четвр 
 и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошит 
зме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток 
 да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео пола 
очисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се  
преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај ов 
 попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки  
врати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — 
ислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два 
еменити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S}  
ду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођ 
Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у м 
..{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо посл 
Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у 
 добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељи 
м као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{ 
д пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази с 
оде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где 
следали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредо 
о!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... бр 
уче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n=" 
.{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђос 
и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем сп 
p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти 
/p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што  
p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра с 
им срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз  
х...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — др 
— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p 
 ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} 
пођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То ј 
оласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; 
а тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и пров 
{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Ку 
отле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби 
!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах 
не доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Куј 
се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих  
/p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није 
е још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по 
о сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар 
енутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p 
бројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим 
/> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у 
столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусн 
о ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му 
егдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стр 
но рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одав 
д ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро. 
им га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на вел 
но.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Јед 
>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њ 
ћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти ј 
ну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види  
Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — пр 
ић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код прво 
о...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међ 
 са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрз 
у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он 
као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на м 
та док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p>  
лошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удв 
т облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми  
 дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о п 
, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се 
 вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве  
а „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њ 
о један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону сл 
јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, у 
тајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у со 
тру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина. 
олом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори по 
</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес  
 гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi 
1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три 
 разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу, 
ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пр 
енствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p 
, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Мила 
но трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и  
осмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бит 
 видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и у 
 си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас рад 
...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухват 
олико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где ј 
вео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је 
еноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на проти 
уцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S 
е на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте,  
илана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову ком 
о све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Моли 
рави мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисим 
ила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита  
и већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>—  
шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, ча 
ам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне с 
се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, има 
.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били с 
> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре,  
а изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код  
о капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад вид 
упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта при 
 ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша. 
p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на В 
нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими сам 
жао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси је 
 теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља  
екох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод ј 
лази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p 
сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи с 
ом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ак 
ред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без с 
а тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она 
ем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио с 
..{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном 
 у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале  
ану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги 
мрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... мога 
орбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије 
орено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарен 
 да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око  
 рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n 
спођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће 
га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим... 
ир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће  
 можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... 
могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n 
рбију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити о 
>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу,  
 би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат с 
 он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>—  
о изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове  
unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати? 
изгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека 
ридружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... ма 
и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах н 
/p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p> 
овима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и 
о сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,.. 
нуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друг 
ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као о 
о одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се св 
е као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се 
дина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="s 
метисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удру 
p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{ 
еки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попре 
ако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!... 
 на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи  
месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да п 
ло па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па 
орелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима 
<p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрат 
Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко ни 
Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p 
... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба б 
м! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њ 
 зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледа 
и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један ј 
 У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли 
дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек м 
отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите  
9" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема 
<p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном п 
ог великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је  
— стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Моли 
јисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире поп 
а“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све,  
 Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од  
 револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и 
 Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, 
проводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јес 
само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди!  
.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је  
е молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако 
 у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох  
{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S 
ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговор 
нувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене 
ега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више 
мо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко к 
ведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му  
м, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Гос 
исам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно с 
p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p> 
его овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“ 
“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Б 
..</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадн 
> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону по 
д шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до 
...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n= 
 за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању 
е било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по  
јеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — од 
ад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом оног 
, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога  
— викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога ли 
им те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти 
. знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошт 
олим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропас 
... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, по 
 молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упроп 
а,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот,  
е, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упр 
ота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот 
ице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме у 
ирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пир 
 те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних, 
ој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, —  
 се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми 
бом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окр 
/p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, ви 
 владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, 
о, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мора 
 све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — вик 
и...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост,  
су.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{ 
 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута уда 
Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се полови 
 Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Беог 
уше.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> 
о пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку 
ко ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што 
на колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира нема 
који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећ 
 сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца 
 нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта км 
p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од зап 
 њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову к 
кли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у ве 
 те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац 
о ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и 
</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{ 
 што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро 
ар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поузд 
 с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна 
акао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо с 
лбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако  
 светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној  
S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она 
и овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добр 
 „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, 
 Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка  
хваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; ј 
> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била в 
не.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве дру 
ији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар у 
 могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зо 
/p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S}  
аном код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге, 
за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, 
ђе...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест с 
ала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам  
у код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љ 
ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико 
сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где  
 кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазил 
т, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто  
а што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милан 
 знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам по 
им да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме  
<p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— О 
ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, 
а овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћа 
 <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог 
а, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго посл 
 побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја  
дним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда 
>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па с 
пријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми 
 си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу 
/p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми  
на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто с 
ити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како т 
и као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — 
 <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још  
p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста  
тим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S 
Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер не 
на...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p 
ећ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пош 
ји, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да г 
Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче  
м ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити 
убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати,  
једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n= 
ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које 
рат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! —  
шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту.. 
 /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене 
па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без  
 му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> < 
 <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах о 
!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У 
p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за 
 учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао до 
во, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p>  
 што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити 
а хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, к 
ио сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог н 
о Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, у 
ало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфо 
јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!... 
Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао. 
..</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г 
а знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији.. 
 годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем  
у, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољ 
, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...< 
 ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав  
ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге 
ила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о дру 
го су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је.. 
 <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> 
о.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гла 
ојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...< 
и, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не  
добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она 
е...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида у 
је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је  
Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се 
грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе 
то ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За с 
гледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, ал 
у славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Из 
едну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужа 
ај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није 
, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, 
во се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се свр 
е у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је бил 
ристи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје с 
ш ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажни 
зад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина  
што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поуст 
 осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и 
ам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошл 
ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао. 
мо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ј 
аспуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сео 
е наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарм 
из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене  
n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што  
керске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викн 
хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито са 
ашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од  
у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било сам 
пред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да  
одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна  
/p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи 
 та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ов 
 уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Пан 
вице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је 
>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Т 
е и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> < 
<p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се крен 
 изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, сту 
м сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио. 
.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, је 
<p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" / 
знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{ 
бу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми с 
угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p> 
 а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, 
сла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— 
!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа 
е.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требал 
ер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Гл 
<p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих 
зао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам  
пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p> 
и.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у к 
промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле  
 одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће  
глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише 
 је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов 
а!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим 
О ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разн 
ромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: 
наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је пре 
ас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и  
е ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто оду 
ати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш,  
вала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошт 
оће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар бл 
врсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух  
 хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с вре 
зили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукави 
о као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били дост 
ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од ва 
 Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а  
ако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се уд 
 да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја 
 Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш 
 да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p 
 собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — у 
а најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем  
p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити 
асно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја  
еш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из дал 
> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како с 
мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге  
е сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај  
.</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше 
е рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,.. 
 све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — ви 
а о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском бр 
ојом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> 
он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други.. 
 једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је 
уке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још 
ош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу... 
а је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи,  
...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — ве 
и саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико бе 
ровалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не  
е се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман довр 
а школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав с 
а да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац. 
 му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајућ 
тио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо,  
имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо ко 
им очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на ули 
ом пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, ил 
рвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави  
.</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П.. 
дем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </di 
тале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он 
нас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место  
стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичк 
е, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао ф 
оједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију  
више први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </ 
иђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе 
 право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У  
добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом  
а не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати  
 нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да т 
овору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања 
емо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то тре 
м већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— О 
</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да н 
 са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне  
сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је 
ер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p 
 било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толи 
 викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш м 
 а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег  
амњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и 
радом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и  
о.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p 
чно помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у 
 утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану  
 стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здрављ 
ах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше  
а би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније сед 
е да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одгов 
их радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни св 
љамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да 
ак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и  
p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови зас 
 са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — 
а ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били 
.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражил 
једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој с 
 да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни  
тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три мин 
шао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{ 
} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрз 
ћи...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по  
ко груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p> 
ном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар т 
 Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S 
м...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли  
/p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Не 
а.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер ни 
е одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што  
дно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту ос 
и, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазе 
 би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} 
клањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на  
 случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш дла 
 је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај нај 
 викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то 
.{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет до 
ључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ак 
посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соко 
 гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не  
ји никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђ 
о би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ј 
је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосм 
вала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душ 
с да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху р 
им штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{ 
 на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S 
инесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— 
 и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} 
> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на 
 <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да с 
ана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Г 
у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госп 
 до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом  
 је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пу 
ођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ј 
љука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „ 
</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо 
бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве мех 
ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах с 
у но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n= 
едног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџ 
рао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недад 
одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</ 
оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир  
е дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу 
 — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред 
Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, би 
осмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе 
 се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терет 
 па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— 
јглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као  
ј...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чу 
на ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта. 
 веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зл 
анили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Пре 
 и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо со 
покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља ката 
једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта 
чини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изг 
ам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико м 
 ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презат 
се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша по 
 Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код оч 
ру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и цел 
 је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задов 
ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилиц 
ћи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</ 
аз још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</ 
окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, н 
четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа 
 пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па н 
ој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондици 
овани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене н 
а каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био 
ну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не м 
ћеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и  
одера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ид 
ну да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и инач 
ђе у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадо 
 Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; ј 
одине; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми ј 
сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборно 
 ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да ост 
ађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити 
 јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као пе 
p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, 
едно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, 
даде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам 
> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу пр 
тко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим  
није с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао  
 свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македон 
р то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе  
 ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и 
ам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратк 
у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Зна 
> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb 
к седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара с 
а је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Иде 
 ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p>  
 зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да р 
 мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зим 
тук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затв 
> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара о 
ах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број б 
 се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служи 
о и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуство 
 мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта са 
дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} То 
ити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, је 
 кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по 
p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метну 
вог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, а 
ођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири гос 
ио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уве 
ену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p 
мицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло п 
..{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или на 
ло Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и од 
са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Мило 
гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни је 
 све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточи 
дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо  
у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хт 
p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваља 
ту, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Ку 
укао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру,  
ико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред че 
.</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом жи 
м се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, 
 (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко он 
 сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога 
 уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за врем 
се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нис 
 да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А ш 
тра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!... 
да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{ 
а здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на уче 
ислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах госпо 
 моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро  
 муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам кав 
естити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома 
77" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</ 
авали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, ка 
> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n 
представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, пр 
имо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су оста 
истарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} 
емили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад 
а.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p>  
смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и дру 
господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како зна 
ече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у  
а и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да 
 згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да 
ања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко у 
 оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта  
 воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију  
осем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но п 
ће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас,  
прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас 
Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не б 
 ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растој 
ома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се повр 
, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина,  
лаве и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> < 
ије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде 
а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци. 
ражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време,  
ам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пу 
лео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection"  
p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна 
,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бит 
херда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и  
> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео ј 
рени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко  
ао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и 
.</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове бе 
 код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да  
 је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан пр 
р скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, 
роњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, к 
не, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу 
ко паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем  
немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— ре 
ворих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до бесни 
ва боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Н 
а пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толик 
ео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> < 
ођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, н 
 ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После о 
кључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити прек 
рата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног п 
м у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Од 
ер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} 
{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзира 
 што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш на 
 створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој засл 
сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још мл 
осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме  
шом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника п 
шчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам 
 поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — 
 О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио  
 јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам уз 
 и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из ње 
ахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е,  
 тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође праз 
уги?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p 
...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама 
!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Мо 
 причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га  
там, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина  
ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... н 
е, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али 
та...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...< 
мка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па а 
а одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не бринит 
 с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми леж 
решка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} В 
 па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а оста 
е, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, 
<p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах са 
.</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — 
 море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу 
м...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви б 
и једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови  
<pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави... 
 узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место.. 
S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p 
ље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} 
овању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу т 
м друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p>  
у.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој бе 
Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, 
оме и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се свак 
дмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта с 
д чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>—  
трах се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена т 
 били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насм 
ојим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно и 
први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично 
други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију? 
..{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од  
олико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће зна 
 а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети 
ти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служ 
х викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али н 
г века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми х 
 n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај х 
, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у 
ањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је ста 
ринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене је 
 дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро п 
ако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре  
— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад! 
еси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p>  
<p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а- 
 ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим т 
по... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли са 
, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га На 
нина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда 
 ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте  
.{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво пр 
прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да м 
мо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; 
>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећ 
пање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — к 
с другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p 
и да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох 
депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ћ 
p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би  
ећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрест 
она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, 
е;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да нико 
зио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, вал 
каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву п 
пита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па? 
Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о  
ља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S}  
бе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... 
ујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где 
ете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</ 
мама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло  
еш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p 
упе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза ш 
 у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле 
амен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она 
се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарност 
уних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а  
...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак... 
те.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихов 
да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до  
 сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни,  
а дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече о 
изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно за 
жао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити 
отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад 
де ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, бл 
е у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кр 
а нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то пр 
очистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш  
а глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на  
се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га  
а њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Пр 
емо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми  
ихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а  
камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p>  
<p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</ 
.</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсу 
те се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи од 
упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а 
розора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потреба 
седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео ми 
дузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух ч 
исим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што 
х им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Л 
ем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра  
а за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, ко 
по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек  
>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ни 
 колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трж 
збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев во 
иша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на кој 
 боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари к 
ваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз деч 
ис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро н 
ne unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да 
овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из  
амрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек  
ведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо  
" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу 
само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S}  
урисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујућ 
ко мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме  
с:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их  
мазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па 
и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурс 
ам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачк 
и могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како 
 мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште твр 
ијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губи 
 сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све  
шао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај  
ни, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, д 
> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добр 
 изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кас 
арнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобаси 
чисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а 
> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и мора 
 сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у  
—ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу 
атлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног пр 
гао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао нај 
 год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чи 
ша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Н 
а сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога д 
о спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез 
> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>—  
ео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува,  
ему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара... 
ва не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја с 
, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Ви 
винашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти каза 
естано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство 
га учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</ 
што сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет м 
,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да,  
 Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ ули 
и...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да 
 вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у  
тавим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом 
м опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад 
дигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи 
гу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> 
зорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест са 
} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев 
е доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати! 
ата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак ил 
д поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио  
акивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упи 
 од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице 
 јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по ј 
p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих  
 њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи 
 збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стан 
 рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!.. 
мао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали п 
нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег да 
 а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакл 
пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па у 
то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гура 
о се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школ 
 су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не зн 
похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни јед 
рвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седне 
 ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче госпо 
озвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У 
љада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а ово 
 издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег ју 
 ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{ 
с нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого 
а се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака 
p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам  
ну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушк 
</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седн 
дам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пр 
 је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављен 
из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог  
 ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање  
ру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола 
 можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ак 
b n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механско 
...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механс 
 се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пека 
ста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти? 
твори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— Н 
 за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мир 
гох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружа 
муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а 
ам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш 
а ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али пол 
е-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник и 
да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео ком 
логу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!.. 
/p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмиц 
а вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} 
о једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за  
.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не зна 
ва, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нис 
 те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> 
или дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад ба 
а, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко 
есем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлук 
дарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам зате 
вимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} 
 ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватн 
 како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли с 
е ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо к 
е огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... мо 
} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распозн 
..{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.< 
кати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несре 
вели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошк 
 Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да 
дан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе с 
реко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће 
 Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без в 
мах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>П 
<pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p 
м на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S 
 је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због  
и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим 
мње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из  
S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив ис 
тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упор 
ући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А  
рам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по 
ах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, 
памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Ха 
з разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p 
 и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало 
 <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам о 
мпе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један. 
и је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важниј 
јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p>  
је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S}  
> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А  
 га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа гос 
 однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја  
је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах г 
 збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији г 
а пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера  
аши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после по 
х где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала 
а, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгуби 
рем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> 
ного па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго ра 
рднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p>  
 бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а  
. сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</ 
л са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме н 
та је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче 
о тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе  
а на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не н 
 лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат д 
једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе  
 увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта д 
аницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајк 
 ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврш 
на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао  
таше, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да 
би чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је 
жио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго 
...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити про 
ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми  
аце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беш 
p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова 
лажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од п 
ве коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, 
е десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Го 
ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону з 
срећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрел 
 unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира к 
мог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара 
аузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћ 
ај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Б 
о окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда. 
 важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет 
иближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— 
ва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран коноп 
 на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-че 
и прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећ 
ао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{ 
аље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву р 
<p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим 
.</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p 
у, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни  
у коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p>  
/p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стак 
Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p 
 за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго зво 
вући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— В 
} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и 
гу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао  
...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја 
дним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,...  
рања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако 
кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је дана 
мар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели 
рочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да 
не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p 
..</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погл 
p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше 
 неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде 
е уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништ 
ељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, 
 до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти ка 
ста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Бат 
„Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно 
врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она  
коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, 
о.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на 
да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} 
ано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — р 
ици на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач ос 
 кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад 
 хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{ 
 ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>К 
око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>И 
ом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта  
 не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове р 
 на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корба 
а мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао,  
 наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам  
им пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може  
 заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће  
мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да и 
вартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а је 
пи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> 
овао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човек 
изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео. 
могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> < 
ном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радос 
 ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни кр 
заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће и 
тите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде 
мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на па 
> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се  
 коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — св 
мегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по н 
 од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина  
ати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза 
ра и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у неб 
илац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћај 
реда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p>  
љао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се  
и да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу дол 
ам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу  
>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један јед 
ра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољу 
 још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Х 
> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ к 
/p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам 
 за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несрет 
 За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам мног 
атурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: —  
о ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па  
ан дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржава 
избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="7 
на као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један 
ми, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод па 
 из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад  
е послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога  
ко буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају  
 био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} 
е...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица  
неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође  
X.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом  
упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се закл 
 Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жа 
Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, 
</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочек 
су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској ра 
х полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према  
их дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p 
кан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим 
се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из  
ио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обрати 
>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> је 
<p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју то 
а што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим  
— говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бо 
време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хте 
 што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316 
и ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, 
Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од 
премили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти. 
.{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да 
Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Упи 
но бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати 
> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... 
дан не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Измеђ 
b n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>У 
кву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дан 
искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштв 
.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике нас 
ао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих 
врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— 
{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакости 
 /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умир 
ас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на  
ходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара  
јући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Д 
новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Гос 
</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за  
 врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" 
им било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдан 
омили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а  
 правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба 
им да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут... 
једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојев 
 мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на 
давде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више о 
т (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим,  
е може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да  
признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам приз 
ан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим в 
 службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узм 
вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— 
 врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко з 
она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је б 
у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оград 
ко пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас и 
у расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једн 
 на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где 
 да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> 
<p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца 
екох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер 
а ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не 
је остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ови 
равим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајал 
 оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци ил 
мора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох д 
ога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јач 
 изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде н 
... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало нов 
рати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А  
 а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служи 
b n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој п 
ровалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је 
У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру, 
ам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело 
напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Н 
окој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан 
 крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах  
м могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедит 
и је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати на 
сет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати 
више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радос 
е, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао  
оде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а 
 се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље кро 
а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господ 
елики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, п 
хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам с 
 хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дох 
е као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{ 
сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу,  
као зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, 
его сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици ка 
ата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео 
х је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па как 
 У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и о 
ао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онак 
ове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраш 
тово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а так 
сле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p>  
 пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљав 
 прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као  
буна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи на 
 саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошт 
ди и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то  
 мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, ли 
> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим  
н плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била  
о нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код ког 
пљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег пат 
мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали крист 
ако ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докуч 
 обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нис 
читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше б 
 године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог  
мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорга 
 пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље 
 Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је 
о се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се св 
ам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам д 
огурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је засту 
ој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је прир 
вршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је сам 
...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у  
да су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, пок 
ек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворе 
 видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејств 
чно одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом п 
} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измак 
отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p 
и...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На 
ајзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> 
аче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно п 
.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, кој 
доџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</ 
ер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит 
 <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, је 
 и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно шт 
 мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — 
 што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, каж 
001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем. 
азнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради то 
е да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>—  
орам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у р 
огу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете  
есео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам 
ас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му с 
чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досад 
,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао  
 колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, 
ве што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да  
 ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до кр 
ад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Ко 
мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре пол 
ћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не з 
ћући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> 
 појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест 
уновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p>  
 топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта. 
 а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— 
ли састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан 
ивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене доб 
 Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече до 
кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда ле 
и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> < 
равио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши рече 
удурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам 
> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али ка 
на у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за т 
пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си 
во оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, и 
ајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за 
да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и доша 
ргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позад 
, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и ј 
 чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и м 
ак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n 
/p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</ 
олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој  
 одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— 
одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>П 
сле тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, м 
спуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Та 
х беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ 
 <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога с 
био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у  
му мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г 
о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја  
гао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> 
ем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је ду 
упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наме 
се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; м 
 стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, 
вим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као 
> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим  
ати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; је 
с!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на 
За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорнич 
довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се 
т што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то  
,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се  
 на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-тр 
бе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p 
пуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђав 
оји по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину 
т паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити. 
бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џ 
да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемег 
њајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које ни 
 своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одм 
омене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет с 
зама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о рам 
не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продир 
 подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде  
ратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, брава 
рачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упути 
озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам  
земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необи 
вануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други 
тно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног жив 
p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше... 
беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n 
а искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је ј 
осматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли  
 најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем пр 
е било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време по 
тали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене остави 
 у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном  
и ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која  
/head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се 
p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда 
ом о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово 
 кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу свој 
се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...< 
S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; ја 
 <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као п 
огах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бит 
 сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостион 
са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео 
ључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рука 
г дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше... 
Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} М 
месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи 
ођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са  
пштинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жен 
оград и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцам 
а као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седа 
 до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао м 
томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица;  
 на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино 
ођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за т 
службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помаг 
ће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се 
бројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два д 
учисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела 
 онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> < 
з змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађ 
 спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један и 
 дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати  
огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да  
ад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет д 
има“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто 
 <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S}  
знати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а  
ра на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишл 
једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запи 
амог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закљ 
пи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после 
знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p>  
ном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— 
 изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рука 
упама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки  
еђу њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да  
д овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигу 
пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони  
даред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Го 
ју са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за  
це...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног ко 
у подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а бој 
 просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи  
по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више заради 
реноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај 
маћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p 
ер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи н 
вало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прост 
где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колик 
едати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси л 
...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; у 
ричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би з 
ење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, 
ћи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чуд 
p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је 
 кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> < 
, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше 
тигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p 
и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита ж 
 лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрч 
 на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја  
курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других 
зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском о 
ки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашин 
на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за 
исмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} И 
и сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као в 
елико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима 
, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинам 
лука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бе 
што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам дос 
ни прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и из 
ка...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то 
иховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колик 
ара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се б 
богом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и виде 
едајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад  
тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не брине 
е потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширо 
аци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера. 
већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нуди 
а један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпар 
онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати,  
и међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гл 
ском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али ба 
ијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окрен 
тру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, ниј 
аци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в 
n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно  
 беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у  
 попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима: 
у).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише  
сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њив 
викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?.. 
 показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, 
танем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао  
ије било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су  
за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо 
ва сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху  
 већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: 
нда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници б 
ко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем о 
и ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде  
им изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу,  
он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам в 
рате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме глед 
њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска п 
е, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те д 
даље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш 
 испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, 
сту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде г 
ик где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — р 
зив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био д 
 ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи 
ају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ ц 
пустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично сед 
зи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити 
 Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних трид 
м па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ј 
то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми т 
} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али  
ада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега о 
, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него ову 
д изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама ш 
Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно 
д се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После  
 Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n 
 пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.< 
ам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на глав 
био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше п 
 се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држ 
ао да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госп 
дној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој  
хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Је 
, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи им 
дело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно д 
ше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подр 
ко ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах 
 кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја 
гурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по пр 
учио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можд 
 Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико бил 
ан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој 
ако беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> за 
створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу 
!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ј 
јник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни  
једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</ 
ристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо увер 
, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано 
ака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд би 
 ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих с 
ица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпо 
сто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави  
 се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о 
букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти  
руг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунар 
д ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госп 
ку и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још с 
 дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша 
ској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме  
и се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака,  
ам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланц 
ји издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а  
није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он 
 по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; 
ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју 
 сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поре 
е од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби с 
а гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њим 
ати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је с 
лажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као 
ам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p 
иво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова ду 
хати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у ко 
на упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам 
јеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светл 
Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију;  
Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Ш 
 заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Па 
нити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам  
авио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и д 
певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему 
у битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране  
екох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, 
 никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до 
сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђен 
ја; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, ис 
 било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p 
сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— К 
 радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицам 
} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</ 
на хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти 
онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од он 
бљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали оде 
их ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што с 
цмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни з 
сет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</ 
е са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који  
 угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Та 
м могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, а 
дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама посл 
 преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p 
, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не мож 
и мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’ 
ло поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311"  
p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју 
ио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О 
дно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад са 
остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало по 
ече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, 
ешим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, д 
о јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом 
м беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газда 
 такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— 
на би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрд 
против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном мара 
јући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био 
није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и 
кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажај 
амештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за ос 
и која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око м 
p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја 
ди, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опе 
Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мал 
деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се врат 
<p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађа 
разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послужива 
еле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мал 
 из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, она 
марно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је пр 
} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним но 
S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што  
едузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чи 
, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би им 
је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад н 
 само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму с 
а боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри одн 
 да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „н 
 собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели пис 
по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чи 
ања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимнази 
ли цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је  
ме каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Зн 
!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па о 
орно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p 
лили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у да 
<p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Зн 
 хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што 
стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер  
о нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијаке 
 чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,. 
лте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви  
та све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у  
 <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио. 
у могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отв 
а би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемег 
... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да 
 ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче п 
уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље 
а би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то 
о се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи? 
звикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n 
на говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док с 
евао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полега 
ве до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и  
вице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара шв 
х да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагаз 
туку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени  
 њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су  
вити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо 
Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без наме 
 мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље 
рло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би 
 старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у  
бележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би 
на, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он  
— рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се с 
овац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо н 
баку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" 
ри стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p>  
</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала  
.{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом  
ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за ин 
одне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве в 
 дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сре 
 лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ух 
 остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> 
ла киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре де 
си ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... б 
ећ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, д 
а вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, 
да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном с 
м све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико ке 
 жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— П 
иког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и  
 му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле 
 ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко ок 
х да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под  
Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао к 
ечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика в 
 ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., 
 <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетит 
а, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} В 
ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног ве 
 да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — 
кох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћ 
то би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин.. 
арму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо 
и сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети л 
андарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша  
ану, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг  
ећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>—  
ито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p 
им, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што ви 
сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подс 
жем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у 
м једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p 
<p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и друг 
их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са тор 
S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мал 
би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав ба 
рих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> 
, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И 
p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> < 
олеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да 
и последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло до 
иле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икак 
идиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...< 
ујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од к 
ек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{ 
 ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати при 
госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице 
 шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад у 
 а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за к 
авио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим 
сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни д 
 јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Пер 
уда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p>  
 за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе с 
Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав  
о, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,...  
обре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше о 
 разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле,  
} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг 
се која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, в 
 мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре по 
а сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по не 
 разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>—  
} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви он 
S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у 
већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јо 
ни не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да сп 
 растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око  
 један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Би 
м сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне п 
ванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p 
о нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо од 
а има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Ку 
 би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече ј 
ећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одгов 
једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја иде 
е се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одмо 
.</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p>  
цији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако см 
—да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте 
..{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пе 
а изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод про 
екрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада 
полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим г 
 — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убод 
идех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а  
пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако  
ку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом!  
еста ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло ј 
— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, 
 што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} 
на а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би м 
.{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих  
 да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.< 
тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред 
>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто прет 
 „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нек 
 промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљи 
 по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћ 
сам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, ниса 
саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола ко 
к, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се  
 почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за 
 Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа  
</p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело 
 неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрси 
а чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит г 
вају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на 
 редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је  
оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, 
омилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да 
 себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и 
 необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, 
тавио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах 
јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретн 
.</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, 
но прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p> 
— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овд 
 за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> < 
, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим  
рата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али 
ила стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била 
ем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена 
 храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живе 
 стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одр 
у, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек ш 
 нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако посту 
им, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим пр 
којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотичн 
о натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пусти 
ојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац п 
Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да м 
ава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да н 
 пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене 
ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб  
их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фин 
 својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови јед 
о чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори др 
 бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у куј 
е врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра 
 <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам з 
...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам б 
" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и ти 
аковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па пор 
 и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мен 
пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу  
прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и д 
бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и х 
што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни крив 
..</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес 
ве...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, 
рачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге  
рали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљу 
 сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на и 
 нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S}  
ти да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чи 
 човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p> 
/p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било? 
 па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Прави 
о.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, в 
 се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, ч 
.{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задово 
 не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пе 
е лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се леп 
ови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео  
приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо ј 
чи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред 
имате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи,  
.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и  
ам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без в 
о кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и 
вилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и ш 
<p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло с 
 онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да п 
е, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближ 
е знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не  
јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило о 
ље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter"  
 ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те и 
тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче  
че <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук бил 
м, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не  
ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужи 
ам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ниш 
као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче к 
ехана је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за с 
осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити. 
знавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено о 
 Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ с 
 n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S}  
их али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше  
ао путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако ј 
/p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао 
па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад с 
тила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{ 
, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се поми 
 сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Је 
 устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам т 
у један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи рас 
д зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано  
руго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако ов 
и као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху ду 
ој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећ 
а...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оно 
неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из  
еограђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пош 
е кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</ 
е махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици у 
 унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Пер 
Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па в 
 доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима  
 дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали,  
 кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па  
о!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и 
ша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам мо 
ашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу ни 
оро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан 
е би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пан 
 могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближ 
а месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испру 
 потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису 
де.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико  
 је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> 
дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је 
а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина  
а поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих,  
 боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну 
херда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а  
ла зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потр 
шених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак  
на баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном о 
уга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У 
b n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газ 
е врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој а 
зда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и п 
бу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорган 
ућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> 
о узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин иш 
 уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p> 
озор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуг 
о пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отво 
ћу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Х 
/p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што ј 
 Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет годи 
киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, т 
батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатељ 
 кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице  
страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем бли 
ад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пол 
с у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је 
није рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да л 
ограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, ша 
ужити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало  
пи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с то 
ила ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и љ 
нуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... мор 
ислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово од 
ељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам м 
миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле в 
нуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: бе 
и док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас  
о где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p 
су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би прот 
 поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тр 
 шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се мог 
а, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена  
на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногам 
де са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не 
 вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђ 
даше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> < 
 надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрско 
/p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада  
пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања  
као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви гр 
 степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме  
 мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> < 
осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви ж 
отпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какв 
а“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један  
> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуж 
ам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим  
едино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> < 
— кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ам 
а Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — 
 <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178"  
ено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и 
њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ 
} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да од 
м је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{ 
нате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па ј 
 ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио.. 
ле четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“... 
 сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p 
ице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет м 
и се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба о 
сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене 
канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска ку 
 било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све ужи 
</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Зад 
ошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељава 
не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из  
спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака н 
едећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматр 
S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју ш 
ом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки изв 
, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S}  
_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао 
S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} 
рећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удо 
ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба 
веку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у н 
ене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.< 
рославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшир 
патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни 
ретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, 
ваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле 
ћу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмо 
ати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој м 
ину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим 
ећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изаз 
ва никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта м 
вац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши. 
упа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала  
/p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи  
не затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућ 
у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су пла 
ана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> < 
один Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам  
 му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодр 
Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{ 
ше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући 
 мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвал 
ово се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих  
елу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад 
дног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћу 
а сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погл 
сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између први 
у нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре  
ем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две г 
 не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина ј 
те и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патрол 
 па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао иск 
ите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то ле 
 нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Ш 
стараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, —  
спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не з 
газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све ра 
ици...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине  
а ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је 
>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S}  
орак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево 
м и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} К 
о сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е ха 
је због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо сла 
ам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече н 
олитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очита 
и, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњ 
и бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, 
ли код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на 
ати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију 
а нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упит 
е и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>—  
мо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> < 
 у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе 
гло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, прав 
, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p 
 је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ћ 
 другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем  
ђати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла н 
 <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак  
Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са  
 хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој шк 
ндила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше д 
} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, пр 
 опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, 
у са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: 
ознавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали ка 
завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па т 
белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад ме 
жна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са 
 гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече вр 
заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да пр 
риближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могл 
 све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о 
 додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је ч 
а и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се т 
лицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној 
>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о  
 и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар  
 се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у 
са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме пси 
то сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарн 
јску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам прола 
е никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свег 
<p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопо 
нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит 
не, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде 
и, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали с 
клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитко 
убим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече 
иних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском двори 
огласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да  
ви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам  
 био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, н 
), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и 
трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи н 
е, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где о 
/p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— 
 дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни је 
чем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к сво 
а бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно поче 
!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта  
о ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па  
 треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Д 
арантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе 
м где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n=" 
дух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не зна 
on" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мисл 
ла узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас б 
 не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога с 
p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, 
вану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо та 
скварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научи 
у као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време,  
еб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш м 
 изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прог 
јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око о 
 пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста  
павао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је  
ли узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору т 
 вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене  
њу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са  
о ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се доса 
ше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} 
S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, 
им га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног  
на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом ниса 
јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало ско 
р ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео ко 
задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај  
 на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на С 
као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У бол 
анредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би г 
дини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се 
плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била  
и? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се с 
Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умр 
а молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре чети 
>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су 
ошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно  
земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>—  
но; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар ос 
 предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну ст 
 сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у раз 
 позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети. 
омила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог  
пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имам 
 очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам  
 из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је  
> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем му 
или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те 
ераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и  
е за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> 
кох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да  
било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене 
ривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви 
рав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме мог 
газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола ов 
дила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, а 
м на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало т 
ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... < 
} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време ст 
 из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназиј 
е поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!. 
то добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи 
е одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вра 
p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу 
ам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</ 
а овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш т 
ађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себ 
е извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само н 
ш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он уве 
 а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како  
од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод је 
никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо  
 непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, пос 
но чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек 
наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се 
а, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод  
те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и  
 с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао,  
дадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гол 
“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развиј 
... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S 
био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би  
у узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да з 
нске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се л 
бојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одма 
, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну 
им, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред  
 метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: дв 
је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бада 
лазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећ 
 и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и п 
кох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за  
обу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и не 
а и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана прет 
врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p 
код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у 
 рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га ви 
чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није  
 у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb  
де, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми бил 
Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до 
ријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао 
руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора? 
pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта  
 убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас  
..</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и 
 једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а д 
>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не  
су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на 
е докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џеп 
а га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, 
/p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до с 
ре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се н 
м и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смеј 
 школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит 
 с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, т 
истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узел 
радим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео  
огао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отворе 
 да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да ви 
рио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка 
е сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Д 
 не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети 
 та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти 
их један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично з 
 било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да  
атера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред  
господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p>  
леко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико с 
ђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније крен 
ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, т 
 јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на  
 што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>О 
p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири годин 
погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — настави 
 сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо  
е) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутр 
>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме врем 
и као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш  
 празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити шт 
{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удес 
 се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — реч 
е и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се  
...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли  
ставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да  
 у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред ог 
м се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру  
е не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, б 
 досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је  
ео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу 
дем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени ј 
исару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем  
ити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо ј 
але није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За  
о платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</ 
убицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље 
 али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.< 
а истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпириту 
нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се 
анцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео мол 
 кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} 
сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију 
 Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку од 
Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, н 
угу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p 
p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакој 
животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да 
 слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} С 
али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија  
имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се с 
ори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја би 
 у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља  
и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди 
ји дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија,  
вих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђакониј 
реба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поре 
а!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је б 
ату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин п 
...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 2 
} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке 
.</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима! 
 веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео р 
ид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продр 
м динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да с 
<p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који 
лчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она ме 
кле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p 
што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцк 
запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнут 
 месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте м 
е пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обр 
е оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — п 
p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко,  
лишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Ла 
адох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта 
дног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски јези 
ем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осус 
реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone un 
 сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, по 
ог путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао д 
а томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па  
да сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,.. 
.</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви 
о нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као шк 
I у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упи 
а улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела 
раво одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за во 
пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег  
n" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распусти 
> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта  
ечи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџиј 
а идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најз 
било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по за 
 готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принуд 
није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, к 
S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе м 
орбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођ 
кружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто м 
а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао  
е,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p 
 лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођи 
мо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог д 
Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мен 
овољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којо 
било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ пут 
о смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана,  
е,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све до 
јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад 
/p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом 
у.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече  
 госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој  
скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово до 
уку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за  
а цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити,  
 у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,. 
бих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао 
а пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> < 
, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам 
дговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан 
, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а 
а Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече м 
ту опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку п 
 ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па ку 
 није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре! 
 посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђе 
некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са ш 
ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А г 
рајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне мет 
икну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме  
треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не м 
 </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, д 
 година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит. 
елцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у  
од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болн 
 је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и  
сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стома 
>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господи 
 нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну ше 
 Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах дове 
ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се н 
а нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла вид 
а предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим с 
вала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— 
огох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше у 
астави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> има 
p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— 
к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је ст 
ремро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем но 
S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} 
снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла  
 сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми  
ш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну пр 
 сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек  
ти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата  
зумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо  
нас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора 
 се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само прилик 
је имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванре 
 ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштова 
у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици 
уги нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p 
 приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком мес 
 капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше 
дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> < 
јка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је 
} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак 
ти јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на 
не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па 
учења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, т 
ико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора. 
 што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је мн 
мађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље  
сали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и 
>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да цени 
, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена 
ис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говор 
та они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један  
ицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и о 
у глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља 
р, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао ра 
 сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писа 
b n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у меха 
о што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и  
Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>—  
ећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— 
ци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших  
м у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се 
непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</ 
а се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је 
паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне  
раво код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, 
 рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у д 
оћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га  
hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p>  
аме запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало  
 јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торл 
то је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и  
тима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно 
ед врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме у 
>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни прот 
 школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашн 
а је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васп 
 ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.< 
едан чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је  
сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђо 
о и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси н 
та брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију 
 оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па 
 мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хл 
р непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и 
ењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>С 
 Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — ви 
ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па с 
Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> < 
богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав нов 
92" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре 
ки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — о 
како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја  
лахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад 
 не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци  
е од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих 
ни није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало и 
да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у ру 
к?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код г 
ајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и 
тању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онд 
де, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био 
читељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни  
ршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме 
ин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одр 
 право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог ви 
 само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет  
Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у ка 
 хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог ни 
...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напус 
it="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а  
 на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочит 
 четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је з 
к изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, 
а; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба  
и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам  
 ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако ј 
хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто  
 па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо 
ео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника им 
слушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и п 
 ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, 
та ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се вози 
ко пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> 
е да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим ства 
ажју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, < 
 Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па ист 
 сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем  
амо кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“... 
које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чист 
те спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се  
мадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само 
 не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене. 
 али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шт 
" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата  
е извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смеја 
колска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуст 
а ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу 
раховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем о 
...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме,  
едно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрч 
p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ур 
па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у  
чење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а  
оје пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој  
у били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{ 
но рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парч 
 <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична по 
<p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи 
ра осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на 
 <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног 
ао слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју  
ан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, зб 
ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Си 
.</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> 
 до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, п 
гао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, т 
 два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један гр 
ише Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слуте 
...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује.. 
били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни п 
S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном  
 знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећ 
ре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једн 
, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још  
огао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Ми 
у колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи пор 
ам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад ч 
(који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је м 
>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао  
путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба 
нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из виног 
 а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торб 
 тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци 
мом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за ови 
атио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда м 
p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оц 
 школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући 
 се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, 
тражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у к 
ти.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да  
ћи ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто  
злеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жанда 
...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет н 
пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем 
вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, п 
завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p 
о тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Нај 
о не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.< 
 једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, 
<p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракиј 
као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам  
а па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на 
ио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам мар 
ату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онак 
и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам 
 у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окус 
да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је 
ћени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег 
сила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке ј 
 два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави и 
...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица н 
 <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да 
је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не 
нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава 
Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гле 
ма света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо см 
најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.< 
ије го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо ка 
треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ст 
рата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као 
мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам 
во његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који  
 повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам дина 
а устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пош 
терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох 
вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! 
54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натр 
 потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога  
етета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети,  
сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И т 
звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвор 
у, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p>  
кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Но 
..</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна је 
 па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити 
S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуб 
није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу ш 
 се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто с 
</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за  
Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити  
ако ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо ни 
испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петна 
убица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p>  
па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чиј 
чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме о 
ан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се ов 
дајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши о 
еобразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам  
свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до  
к и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готов 
.{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслу 
ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а не 
 пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кућ 
 по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек б 
.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> 
Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменим 
ма; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али  
 ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад од 
неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, —  
 <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да 
но, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, 
, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска вр 
воме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам б 
онашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} 
рат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груб 
н, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> < 
ну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отво 
 ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за  
и другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним к 
иђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> к 
245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме  
у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није 
</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђ 
 од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; ниса 
о исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити 
граду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.< 
<p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав  
ига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим 
у...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код на 
ед каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унес 
е долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="1 
 <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — оп 
ш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и  
шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, 
х да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив  
случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за 
ко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> 
, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам н 
. а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задрж 
тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!. 
умео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд т 
мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао зад 
<p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо ус 
>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола 
 потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби ка 
 да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и сим 
а легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по не 
ле куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици 
 који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати с 
добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми  
крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...< 
Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?< 
а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Пред 
ра, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови  
p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — реч 
де једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и н 
и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави;  
то не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево  
тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — од 
дговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак 
гова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити 
екох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у мест 
ам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p> 
 голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим  
 варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако 
то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.< 
споји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ  
еш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...< 
е иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се 
аха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, сва 
а ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго,  
!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у п 
лободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не п 
и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема р 
ко мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још не 
и се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се дес 
p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогне 
>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет в 
 били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ст 
ко сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам оста 
г бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Мо 
о на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други,  
јих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања 
пустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,...  
ве и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. < 
сило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим  
ти; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и  
 Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а с 
десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало д 
гој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла  
 на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учи 
ре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде! 
и момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не 
 могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који  
рлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди 
о школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.< 
 хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</h 
..{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Ми 
на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са к 
оликој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили че 
ле добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двори 
почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме  
 псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако 
 шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један 
— не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш с 
ам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво 
га и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да и 
шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио 
</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли  
. знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p 
е; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би саврше 
да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту  
ео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да  
е овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</ 
П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек ук 
а сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде ц 
сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени  
 ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом бр 
м у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па  
ме у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи 
{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; 
 школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} На 
анас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако 
 беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она ј 
 ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље  
 бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спав 
спод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам мога 
 али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресај 
..</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је до 
а хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа м 
ужим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, —  
ито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже т 
ка дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу. 
у. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што  
 спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— 
 се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне св 
аци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>—  
, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјур 
кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Д 
како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као 
 ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дот 
бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учи 
p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почне 
мо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав 
та.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући д 
врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где 
ај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — 
едајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из  
ијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је 
 прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати 
 устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила  
дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</ 
ећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, госпо 
ност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’ва 
е, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла 
ач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на ме 
ћан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекар 
 <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине д 
ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а с 
смо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред 
ам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако  
 гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чи 
у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћено 
је...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, ј 
 биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовоља 
> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан  
 себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте  
цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђ 
его ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме 
...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно сп 
 чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове  
..</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се  
> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— 
 у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n=" 
дан тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост безд 
ам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београд 
ем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> < 
> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце  
ад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да 
тиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако п 
риш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не че 
да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — мо 
— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> ка 
ње...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> 
ем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у ј 
ико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{ 
.. само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S}  
 батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет кор 
огните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је треште 
 ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав бл 
аше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са циг 
 Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p 
аде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам глед 
не; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе ра 
ме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора 
пусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „ 
>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> < 
продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" 
ад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, живо 
ам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на  
а сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да м 
<p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p 
вде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? 
т, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче 
знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог  
“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да п 
</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, н 
а све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да исп 
 „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече  
{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаш 
 тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку кој 
није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је  
олико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у друг 
у на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече м 
че Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђ 
 него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наград 
газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — ла 
 за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да т 
луживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p 
.{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.< 
за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш 
а, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја од 
ама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> 
дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S}  
>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нис 
 шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толи 
дан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није  
ам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола 
врт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан 
е и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно св 
— одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није треб 
атког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше  
зети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се н 
тео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад има 
м...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А 
и пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то,  
чно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо си 
а слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозр 
спођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да 
о!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у ње 
 <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!.... 
 избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту 
г које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Ада 
..{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо,  
ј улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} За 
вучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умрш 
залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пу 
..</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да 
пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, п 
 су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока пон 
јући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племен 
, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је  
токол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фани 
еците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре  
у долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до  
 на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога ј 
а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’ 
рде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па с 
траг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме  
p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео 
пштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колик 
 слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} 
 срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нек 
ој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим другови 
 куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из 
 што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на но 
а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p 
/p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као 
 га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосм 
>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прек 
ру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући  
/p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а 
и књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у тор 
морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калеме 
 је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него но 
сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он 
е било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћис 
у, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимај 
, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госп 
p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим ва 
ао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосм 
 чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да г 
едан после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговори 
у мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а н 
и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а  
 прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,. 
ући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— И 
ђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њи 
зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а 
днети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... 
е је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: 
аквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше 
ином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења 
еба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати 
.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — о 
 потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p 
ад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S}  
ти, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О т 
 путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти 
е те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је шко 
пију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у дворишт 
лџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматра 
ромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>—  
пим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S 
ко тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p>  
— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сирома 
лестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљи 
 глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао  
е забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— 
ђете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p 
коли није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао с 
и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад 
ући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам,  
свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" / 
тиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, ко 
рије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што  
делење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне с 
дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати,  
ем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и  
ечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито 
<p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола,  
Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти,  
би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило но 
а писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S}  
ом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му 
 кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније 
јзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њо 
напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој 
в поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... 
а читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад 
ђа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратк 
S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} 
динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S}  
оје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама ниј 
ти...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћ 
p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за 
— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— П 
ару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од  
 ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем г 
 човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упред 
 деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито к 
ом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене  
сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, на 
мо за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам но 
 улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се  
Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми д 
<p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</ 
 <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао до 
утим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док  
а од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако 
, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше 
 динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових љу 
н друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у ру 
назију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г.  
 баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме 
имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама 
ао дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме 
а ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онд 
х и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к м 
 храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, он 
 ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђа 
да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рек 
.. читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се мо 
и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, 
 и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а  
ој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, с 
p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се. 
упу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутр 
милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне т 
 свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.< 
оћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, ш 
адох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но 
њу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад 
и час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како  
па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Па 
ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица  
по време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Би 
већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од 
Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаш 
е то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино,  
 Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год  
 Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса.. 
продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... 
за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и виде 
колу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари б 
 не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није ск 
а ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> г 
на...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је 
та.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће  
 у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> 
ља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улиц 
стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће  
местити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри  
ца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — р 
њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Н 
-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој 
ре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло 
г смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него св 
да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин 
и за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео гл 
кројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, д 
е, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> 
ла вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Због 
еца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још ј 
е!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста  
д узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа п 
е тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, г 
трајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што 
пођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца  
 табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који с 
гу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, мо 
 пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бада 
 где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други! 
 мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то м 
жите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и 
.. морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p> 
припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгоре 
вала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без с 
а се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код  
S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> 
етињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо 
шини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нароч 
пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p>  
к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој бли 
и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S 
 најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из з 
зујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ при 
 помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми  
авнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као  
 се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам  
ви џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат н 
ле гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемег 
ог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и при 
/p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми 
надила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и ме 
<p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> < 
до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и веже 
p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу с 
ме је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опаса 
...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по мо 
аче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само 
!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозор 
логих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с 
удите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и о 
ами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и 
кох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га с 
лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, 
>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа 
 и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ  
аво кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по 
им комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим 
говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је 
њале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легн 
а...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном ру 
> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врат 
воје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, збо 
 и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit="subSectio 
упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам  
рак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или  
а ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пут 
анпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут и 
уно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могл 
мео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме  
Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> п 
јоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се опра 
з кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да  
p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гос 
<p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тич 
ва прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко с 
 за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да  
ору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би  
... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то н 
мам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио  
>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ић 
— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред то 
ак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који 
S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо са 
је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било ј 
авима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Је 
ила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до кућ 
јала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} М 
х удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме мес 
осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо 
ени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријућ 
.{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чу 
део...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најз 
огом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и осло 
сан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборав 
 у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбу 
ио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, 
лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва са 
нење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, п 
да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од 
ико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње врем 
д је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и 
ајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудим 
хти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нит 
 она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и с 
и наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?! 
>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p> 
мамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а 
еђутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам за 
јно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, 
е ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме н 
S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети! 
а последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из  
мала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д 
} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се прост 
а Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвен 
p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на ба 
, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повик 
, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Т 
и, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није с 
аче јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни 
мо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алекси 
веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сах 
ти у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто  
би лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију  
мо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском у 
сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господ 
мнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="2 
з онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибљ 
довољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом за 
..{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који  
— мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> < 
 хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благ 
ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — реч 
> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— 
<p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што 
аш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.< 
е у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја ни 
 се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господи 
г хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чини 
ојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је та 
поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да вид 
 и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује 
на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом  
>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на зем 
ше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрест 
ало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била г 
 нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта 
 отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све  
е месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра  
Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да  
ер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао. 
радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се 
тао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је  
ледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жен 
лио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто с 
>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други ч 
дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тра 
ио сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће сок 
еговим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто с 
рце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад  
и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше  
ари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по б 
радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиром 
 да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља,  
а, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодуш 
жујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сме 
ше?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем 
 ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и  
ресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хт 
} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог к 
осио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица к 
 је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветн 
За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког друго 
нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Наш 
 — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— 
 не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испро 
а за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувај 
а,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, —  
о женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми с 
баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који  
она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не су 
имајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим пра 
целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као руб 
о?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си с 
.</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка  
у собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соб 
закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави с 
х га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго о 
ућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра 
рили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме углед 
ључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек д 
="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања 
ам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> 
прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати  
 цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали  
дружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину,  
— рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... —  
 се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као дом 
коме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рук 
ивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад т 
ндарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, ул 
г сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> 
е чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам 
а, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, п 
е непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p 
учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих  
веком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, 
покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она боле 
..{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа  
у јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У 
.. ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код 
 дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја 
велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да 
је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па са 
вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекид 
— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у 
а ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали 
(!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био 
пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на м 
колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те 
, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред т 
ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с  
алфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — реко 
...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног 
ам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послужив 
ишта не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да 
 с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио 
свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног 
p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Ми 
 ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казал 
ела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масн 
 стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим пу 
ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела сне 
 спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они 
 имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче  
д треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник 
боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живе 
а...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, к 
та лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад ј 
, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта 
овори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писат 
.. улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и  
да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>—  
стати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.< 
и као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно,  
дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газд 
пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам го 
сподин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне п 
дарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама. 
о и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господа 
</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Н 
 док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам 
збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомо 
кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш  
ко, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо  
еру:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, м 
>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше про 
навао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у т 
ш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У ово 
 се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом з 
 лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим у 
нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице 
осле два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излаз 
 беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз  
Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој пр 
 октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било д 
ењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и мн 
ргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корак 
етвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одмор 
ио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим т 
али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада бел 
страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми  
говорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он зад 
љивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто г 
ви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче при 
/p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече о 
, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> 
е чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо. 
"241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме  
и, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — 
и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> 
 десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мно 
 — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} При 
нуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре  
Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну ј 
ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до 
спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, 
набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде,  
тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја б 
зденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим друго 
што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — р 
еш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и 
в, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири 
р да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је д 
ју, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако 
м појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а ост 
 хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се 
омуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?! 
едном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. 
 рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</ 
к, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у леди 
, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта 
 Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не к 
ј, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198"  
 — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста  
 па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје ве 
а са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одгово 
ви, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем  
 — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу 
 Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канц 
а све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој 
..{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за с 
.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без ду 
тери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђа 
ра спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше 
м...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</ 
еби да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори пр 
 кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадос 
е било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p>  
 више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио 
ар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору тр 
скочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо 
p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља 
ри динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа чет 
/> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> < 
да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога 
 игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и с 
 тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви и 
м је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба б 
то шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво 
се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у  
мо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред 
 знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми по 
упили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на  
је данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их в 
ео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... 
адовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта има 
-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку 
 — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га 
је био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем  
ем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нес 
а — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љу 
екати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на  
улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па и 
 се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па какв 
опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници ба 
иште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S}  
е и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за ј 
 клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам с 
и прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{ 
им друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S}  
усти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се  
да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не б 
 тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за  
ако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи д 
ас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Ч 
Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити  
<p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео  
сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или стр 
пуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у 
њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пу 
ајвеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, 
 које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Про 
p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хра 
ве душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадо 
тани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да  
ти споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код 
м гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу 
ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати 
{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у 
— опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — 
само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу 
вај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Ц 
 вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу 
ам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћ 
цу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, одн 
шту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет прес 
чито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро 
екох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>—  
 похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Бо 
м вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити 
 наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вече 
ме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и 
 се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном реч 
 n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао гд 
тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а са 
<p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} 
и, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала соб 
грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта н 
 су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га 
!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ев 
цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искоч 
се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод н 
 <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одго 
ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори жив 
венио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он ски 
— викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" 
е он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шт 
 и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их  
 рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам  
ад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејству 
тајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се поја 
ока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обриј 
а је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазит 
, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бро 
м морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај 
рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми  
 се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Расте 
дем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у шко 
акост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Шко 
уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где 
о ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да  
ођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није  
оз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у ист 
роша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — 
но понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива 
ека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није 
 јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p 
а тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се заброј 
..</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам б 
 почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у 
 узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет 
— да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у 
мад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комад 
омилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— 
— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново свак 
еле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — 
.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>—  
!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један  
ам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спава 
: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање 
још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори н 
утим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није бил 
о би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то исел 
..{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане 
ве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки свој 
е да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нис 
лета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</ 
 мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одав 
д гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би 
, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете т 
рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар м 
ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништ 
м цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из ш 
три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176 
хтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зев 
 — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је  
а ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p 
па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш 
S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по цел 
И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, гд 
ах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госп 
ирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у поте 
јем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</ 
 нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан,  
..{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета 
она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и ис 
 собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време  
 <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и  
 Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дв 
 провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва дост 
ко да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је там 
Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они с 
 пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако муч 
и за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне  
аиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, —  
пам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S}  
 сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест,  
 па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер с 
 Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала 
До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обичн 
а ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и 
те Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, шт 
!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вешти 
 и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од к 
 беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и 
томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог 
е воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ  
најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше  
га; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад  
ки празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате? 
ју зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар ужив 
ћан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не 
 бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S 
и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута  
ам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p 
после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те д 
се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух г 
, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па  
S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге н 
уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, 
сти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда так 
 <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар 
послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојиц 
 ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније полож 
ажи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски за 
одине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољуб 
?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је  
pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село  
 за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p 
о мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и к 
вање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера 
 да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви 
а врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име? 
а вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и  
е, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је 
 Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш  
 То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да бу 
 честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Бо 
а те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика. 
дморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна 
ох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p> 
а кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите? 
ати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <p 
 тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и п 
Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту... 
{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукави 
. баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p> 
и у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пи 
 поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?< 
о...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим 
ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или  
-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога ко 
ди господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине,  
е о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав ме 
 На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље 
нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру ра 
а видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али з 
 се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немо 
— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</ 
претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од  
шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја  
д Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он  
 задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни  
Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да 
путисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано 
ох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем  
под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а  
ло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отвори 
 баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у се 
 као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она 
ачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола са 
ад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам  
еби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штен 
вамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!... 
— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си 
шти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какв 
професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме 
S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобра 
је и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за  
ћа, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и д 
те уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{ 
чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које  
воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу 
I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</ 
ђем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрају 
</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p 
<pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крај 
ате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобр 
 ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, з 
пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта 
 <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у шк 
а сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био же 
ше па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га  
>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете  
ине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који  
 и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова прави 
ћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</ 
 рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</ 
на посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чек 
p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p 
а.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај 
pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо мој 
VII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на 
а се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништ 
чају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, м 
едам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p> 
а, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па  
ек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоће 
ео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједит 
 лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати.. 
их стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога 
што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се  
 онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол;  
је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на је 
 па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па  
ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p 
 затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно 
ћи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на п 
ђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а сваком 
гнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну и 
 дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам при 
 ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употре 
римицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да 
би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднул 
чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— 
е ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека до 
одни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези о 
 своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја им 
о! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема,  
 друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздан 
р правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по мана 
иру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о с 
ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>—  
 морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те ч 
 заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљ 
/p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе 
ад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома 
лу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> < 
 се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих  
 паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, —  
лужио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да 
азумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p 
.{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да вл 
е будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме 
ампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам 
ла; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља доб 
им, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спу 
азим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како  
су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не  
... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га 
та!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам  
а испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице ни 
тавим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим  
 ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S 
тавим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан 
говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.< 
 били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — пр 
раћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — 
томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у јед 
</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали з 
 свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p 
рање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и н 
— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чич 
кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Ка 
исам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би јо 
а прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод по 
 осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седе 
и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом о 
 своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, 
ова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би  
ку.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво  
исати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад 
вате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...< 
о?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих не 
 Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако  
се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми пе 
 не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у  
било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p> 
 јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима 
<p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p 
>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — р 
<pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је в 
ебе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! 
а и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <mileston 
у крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распозн 
тати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пази 
p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</ 
вор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни 
 ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану д 
ахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо з 
сток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну 
баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда  
зговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина  
{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув он 
сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с мл 
чнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“. 
Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> < 
тупише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куд 
смо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и 
е волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће 
сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — ил 
азред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да уч 
док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица  
ра сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прв 
 ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене 
го шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у виногра 
 била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш ко 
</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да  
обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек...  
аву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полу 
 добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз 
остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе 
у послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, 
ан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бр 
му па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руко 
е новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда о 
 је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име н 
ан глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> < 
да шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изиша 
ито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну: 
pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што моли 
>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ип 
сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја 
 ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?! 
 она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осм 
сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимај 
...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужнос 
ш:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и м 
е у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох 
!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>—  
д, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће 
то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни 
 радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— Т 
о дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се п 
а треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p>  
ем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и  
 — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у ру 
 које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пош 
а и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... о 
арицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако ј 
 — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јест 
непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— 
а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?< 
 нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше  
ам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овд 
несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се о 
мојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — р 
вој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је н 
пу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Б 
виках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре  
штаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остал 
а сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>П 
меш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити пр 
 кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то ш 
ило?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па по 
е ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам нов 
, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро, 
о ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — ре 
о и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — ре 
ободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! 
и остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сва 
д збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> < 
богом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо из 
а га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући вра 
страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече г 
казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо ско 
ао магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а ва 
е, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по че 
и,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па б 
</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У том 
ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и поша 
те требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их  
њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е 
.. будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише. 
х дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо  
 нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нис 
ачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте  
ао бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не  
м вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показ 
ставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p> 
.</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, 
ићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стој 
 са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао 
е задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у  
те ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p 
им вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај 
оћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменит 
Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — 
асмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— 
 и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, п 
да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брз 
!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> 
p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет пр 
е могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много.. 
 овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>П 
не.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и 
— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за ск 
од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен 
}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Пан 
 ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не  
лужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох 
рочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио 
ам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто ни 
е ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p> 
станак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то д 
.{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је н 
икад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар 
 рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам рево 
p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би 
тао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бо 
p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашн 
Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> < 
:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је н 
мом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили  
 n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати 
а кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте п 
аре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сир 
Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени  
и!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу  
="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је 
мао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване дру 
ри врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита предс 
ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни не 
>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред сто 
 страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу глас 
 отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад 
>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p 
 год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из  
викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас 
о пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загр 
рећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипр 
 убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и не 
војни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обуче 
<p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није ш 
ће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда  
и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу д 
 руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је за 
вори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако  
дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем о 
опаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не 
вовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светл 
:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији,  
сам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Мах 
ра од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руц 
з винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдс 
им вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p 
.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља. 
сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен 
м и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто 
м од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара 
т дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мор 
о самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи  
 био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо  
} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао 
ше поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да  
то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, та 
ао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци  
е суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,. 
 Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ј 
када пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем  
олнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га пр 
S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улиц 
о да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остав 
а разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне.. 
це, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволит 
ећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb 
те за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чини 
Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији д 
ити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли  
 сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да  
о, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од с 
чурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора  
рати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад  
ите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они м 
> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био дру 
овратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим 
мо да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је пр 
ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, 
о тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Шта 
ка се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти  
а, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... 
..</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра 
ре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хри 
 на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја с 
 тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрза 
n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да н 
 један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!... 
м кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео  
ју да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да  
 не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте м 
удма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви 
 околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви с 
вим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испр 
за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p 
ући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</ 
а како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!. 
гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Призна 
ларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. 
Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>—  
аво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваља 
м вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три с 
 дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледа 
 — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опе 
p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га г 
{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни б 
 ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се  
пита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p 
ја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ам 
{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ н 
рсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме 
е да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па 
 сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отво 
с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се  
ти друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки  
ецо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{ 
ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, мол 
</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да  
ба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p>  
олим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим,  
> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти < 
 вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене за 
Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p 
рног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и 
 одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати  
</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензио 
а онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— 
бити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја 
аче ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је вели 
о кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> < 
Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим о 
а догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте г 
..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Ми 
 свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толики 
уж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па пол 
 — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији  
, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћем 
х одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како б 
нем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власт 
одера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напо 
p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на ст 
p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко от 
госмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му 
 да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах 
ост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Р 
 видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред ум 
 за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме н 
е ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Бе 
а био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>—  
е се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — шт 
директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ о 
а речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авал 
p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљује 
пођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — 
ићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ с 
ио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти 
иција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изглед 
Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— В 
ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи 
 једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче м 
...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно 
титу калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> 
ер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан п 
о! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења 
га стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, —  
та један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p 
де... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, 
и, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог 
ед старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,. 
вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, ра 
сам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</ 
 ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја каже 
, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где  
жем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упи 
о то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је на 
ештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300 
 Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме 
p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... 
да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину 
оћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се  
вде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> 
у празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223 
За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Дво 
p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је 
да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари у 
носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p> 
ом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> < 
нење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валериј 
ас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника ра 
ма подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</ 
>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко врем 
..</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му каза 
ем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару к 
ђам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канаб 
де никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p>  
о дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да ид 
ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима слав 
на да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са своји 
лучај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на  
еле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово  
 врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи б 
плоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешн 
ду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире 
м, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид 
аседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко  
 кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиш 
 за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, н 
х гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, 
 молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред с 
ом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p 
 Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ  
ече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом 
а се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га пок 
не прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све пр 
 год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, ал 
ло да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Ш 
једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се  
сача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да  
— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити не 
 пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није т 
панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да  
с — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то  
морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело  
 кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Н 
а у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} 
ли сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — п 
p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> < 
 Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега би 
 час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, буди 
ва Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} А 
сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мисли 
>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немар 
осподину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам  
ријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’в 
то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац н 
/p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако 
 не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвој 
 веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хла 
те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја са 
 дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић је 
метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за  
дну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S 
јзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не и 
 и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" 
ави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам 
ча лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо  
ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заис 
ну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу,  
..{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а кап 
ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења 
оћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испун 
 страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде,  
ао, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао ко 
мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била оп 
/p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Раз 
<p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са  
д саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани теш 
лађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло п 
ло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за 
p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</ 
инцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је с 
 руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређен 
2" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћа 
>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да нагр 
офесор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом по 
.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да  
баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Ми 
 за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не 
ли!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p 
е ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упита 
онији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило, 
{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, об 
кривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам  
ише приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола  
и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је 
S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле по 
ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паме 
соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p 
{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да ово 
спођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку 
и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена п 
 смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} К 
сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими  
 у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор ко 
леда та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је ка 
судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - т 
мокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајн 
ину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не  
 сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу  
...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S 
едног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу в 
отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не 
е оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У то 
жим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме д 
еразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем п 
 добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— А 
д дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле п 
{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</ 
 Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> < 
рате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас 
мо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бел 
м знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на  
а корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се 
нила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 к 
ледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на 
ах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у  
а којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> < 
мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исце 
>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути 
ићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погле 
д кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био де 
 их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — п 
подина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долаза 
у страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посм 
ер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршет 
као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге,  
 у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке 
е двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи... 
и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопц 
ко и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у среб 
заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb  
<pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, 
е да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола  
баци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацен 
Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Ох 
 отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад н 
о отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше 
к се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша поме 
сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем 
жао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S}  
а механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко не 
у; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом к 
иметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у 
, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И за 
уварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „пла 
ном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи саче 
м трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше  
ле.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сах 
огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вра 
 поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме пог 
/p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби че 
b n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога б 
е именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који 
ре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, 
 изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном к 
ку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чег 
 куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <p 
ило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам леж 
— рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p>  
 на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда 
 његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и н 
о наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба  
ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим  
неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упи 
ијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо 
сто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја дв 
 јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и  
нога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја зн 
 пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго ми 
угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже —  
о је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара,  
p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили 
 писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све вре 
ласт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас про 
 па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два кор 
— да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, 
 онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p>  
се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га м 
ду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опе 
овали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> < 
(ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p>  
/p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да ви 
 <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>—  
,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и се 
в више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гут 
 тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм д 
сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку  
ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво 
потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!. 
да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје н 
а може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p> 
и новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за  
ру, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са 
ви га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p 
ћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} 
 ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послуж 
ћи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави 
, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме  
би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и прора 
о обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде обл 
p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз пл 
да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам 
ше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга и 
 знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само  
гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не  
...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија 
у колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе  
а што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У  
 врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута д 
ако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног о 
нара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кр 
ви Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати т 
иво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближ 
ти шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговор 
уставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад  
беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу  
.{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми  
м просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да м 
оживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се 
 свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде,  
од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!.. 
 а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то,  
ри онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без инт 
 губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћ 
д нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад  
ји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p>  
аба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, д 
јицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, 
 т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута < 
просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле 
а на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у  
 хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толи 
а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се 
пам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растрг 
бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад  
 ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: 
моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме 
азања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разр 
 у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</ 
ниште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и та 
а то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати,  
тоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раз 
и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени мој 
} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бриш 
сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта с 
ешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, 
ох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи б 
емио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, 
ени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у  
и дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли с 
!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажај 
вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели  
е-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за 
им да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Беог 
бисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жал 
ћи новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тр 
...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо  
 и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати  
ље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на веч 
а „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клоп 
дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг  
, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробљ 
 на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет 
окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах друг 
ба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем з 
<hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао  
 зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше... 
бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како  
{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као че 
г дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на В 
и. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите,  
овећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве 
тавницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај. 
, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства н 
е мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца  
ку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже  
>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати ко 
дна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред пл 
ујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше с 
одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми  
 накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час 
ад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празник 
тину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У остало 
о је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди 
ица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се  
чех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и ис 
позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала. 
е нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао 
ти, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама д 
ео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је 
ас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени 
иђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно  
</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S 
ао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па  
, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме прија 
ајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево 
га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и м 
па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по 
ебе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је пов 
ог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, в 
 госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстана 
а у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајем 
вном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро река 
аква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места н 
ако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и  
а мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбрани 
устих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам 
је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од п 
 улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила 
 Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p 
 је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не 
азије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико 
Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао с 
драви, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио 
е са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, 
века на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корак 
оштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у про 
им да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу  
х немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за  
на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпо 
а не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању  
трашни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важи 
х други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се из 
ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се  
> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?< 
 гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуш 
г Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз о 
p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p 
та...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на в 
} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p>  
на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас он 
<p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону пога 
благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио ил 
ан се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, згра 
оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази  
м врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си д 
м гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су  
а изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да из 
а општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу д 
 она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{ 
 посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених 
лексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и дан 
<pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</ 
<p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би  
 знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, 
о ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у  
 не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта м 
убљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној с 
 пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гл 
а још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се до 
к је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — 
кивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно  
ље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кут 
а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта ј 
 чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се  
ску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среск 
е је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све 
о задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце. 
а му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата 
 ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида  
рас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“,  
офесори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је мој 
 сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима. 
ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наста 
се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је до 
Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим 
Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравк 
IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био са 
те, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим  
и...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— 
ојих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у  
.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су  
годе собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S 
ана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо б 
пођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још 
собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је  
у...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне  
оцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — р 
о да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</ 
, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа 
љака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се пр 
заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Мол 
могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још 
растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак 
ба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он 
шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ход 
и брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е 
асније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом кр 
о.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се о 
оцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми  
е, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p 
.{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да 
е шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави  
ивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то 
веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја 
држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кр 
ху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома са 
котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале з 
рице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одго 
<p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, бла 
ед док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремил 
волте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жанд 
S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо ов 
 на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спу 
се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрк 
о бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> < 
лико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на к 
— потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао 
рднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта 
 долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четврто 
цнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p 
е на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после п 
дајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чи 
ло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које прив 
м, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</ 
Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте н 
гу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају 
ш два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанг 
јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам с 
<p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт 
 је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“ 
ко не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом  
свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред ни 
ати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз 
вао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда, 
 подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло 
ем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах. 
сет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n= 
ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако  
кох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пит 
од черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четир 
та, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних љу 
а је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!.. 
дно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а  
 помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — р 
 могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем свед 
 мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дан 
p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, ко 
ти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због кра 
 сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а  
 није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p 
ц разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом ж 
код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Вито 
да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја за 
и, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти 
S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми све 
</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док н 
</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин св 
махну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p 
ти, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но  
ер.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћ 
191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тр 
 на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз гол 
ећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску 
шио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да тр 
ла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чим 
ање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на је 
 који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и  
 нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из пр 
, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!.. 
њу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама 
 да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан пос 
ке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију с 
зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у 
чак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох м 
ахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без и 
и смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго  
 положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само д 
ану и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео,  
ам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само мога 
 биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано с 
 облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута пре 
ме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрш 
о добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, 
 Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у стра 
 вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући ст 
ревлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговор 
се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече 
и једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,...  
 кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу  
црни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било 
ледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ има 
.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из  
одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут,  
 оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог в 
реко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвал 
, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођ 
е беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти јед 
ј пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div 
ог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито пра 
черу и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручк 
у...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корис 
м на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се гр 
Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; 
 важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До 
лике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде  
авати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се уп 
 ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему ни 
...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили 
плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џ 
ича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре  
стурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара 
 велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао 
 легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, 
 седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако 
и сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p 
узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо мог 
 песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с маст 
а, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном м 
ице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали 
им у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћи 
нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело би 
не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо оч 
 укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам н 
p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру,  
 и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, в 
 кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати к 
ратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После 
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љу 
о па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ам 
 после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам  
 рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу н 
кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спав 
ли доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се у 
, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задов 
озове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га 
 и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је  
ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад 
, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати,  
Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде изву 
 се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> 
p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести 
змем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш 
звади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец 
почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p 
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера  
ене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам  
у столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у л 
 показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако  
те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га нам 
д рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за ст 
мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога,  
 по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ј 
м.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...< 
p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло,  
зати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је јо 
...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и в 
ре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну 
 да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S 
убом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (ј 
а.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас д 
у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си од 
а памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа 
ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разго 
 могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је 
им се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер ниса 
 ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да 
<p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила  
јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p> 
одгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све поје 
 човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећ 
 дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> би 
"SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипа 
..</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнем 
већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на ме 
p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала д 
а Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} 
...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео 
зиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се вра 
могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>—  
 ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је И 
осподина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то о 
оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у је 
 <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после т 
инеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и нало 
пустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусур 
/p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се греј 
глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p>  
е пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин доша 
 очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.< 
и се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе 
шла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога шт 
већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида го 
.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад  
 она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео  
мо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} М 
Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступ 
о нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми бу 
<p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> 
спао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...< 
, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., го 
бразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако 
<p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико гр 
— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> < 
дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ни 
х.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу ст 
 ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— 
х, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и к 
о хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју б 
или него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, 
рамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају 
е и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, а 
у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрав 
ноћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да кол 
о да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење? 
 па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом 
 ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све  
>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда 
„мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њег 
жете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p> 
вајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји  
p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништ 
, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? —  
е...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— М 
вно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разлик 
едајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p 
ишта не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— 
тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они  
и мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла б 
— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест 
еш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако 
војице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи 
већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији  
не ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео вик 
а Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а јез 
ајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту 
те у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом 
/p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам з 
јанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни ма 
ли, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар  
овац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— М 
терали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у јед 
дговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а  
ге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега 
 то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од 
било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више н 
вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш 
смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили нег 
х врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— 
<p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S 
<p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уре 
 па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговор 
..</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опе 
>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, и 
си са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p 
То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у  
 <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну,  
/p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти 
исам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били та 
аше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? —  
во ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... ниј 
ицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде ка 
ст одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— П 
чтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, 
</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака 
> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест напол 
би?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На т 
оме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" / 
у; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти  
мети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Нас 
ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна.. 
те ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ 
 с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао чове 
 <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено пог 
ом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Над 
ошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми пр 
 писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине За 
пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја ост 
ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ј 
че ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— 
 ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с  
{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет  
наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињ 
разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у 
— рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари би 
 најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме пос 
ав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе 
— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам  
 улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p 
гом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капут 
одатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим 
 Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> врем 
рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада из 
рчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато.. 
ехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Пома 
 и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није  
 <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине. 
је, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.< 
 мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Мах 
хане, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије плам 
но фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали  
 јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од ку 
и ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиро 
матрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газ 
.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па до 
сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто  
p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, 
 <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне и 
а нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао 
> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и  
, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите ку 
из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и го 
ен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском п 
е могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник дове 
рт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... т 
јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донес 
ло не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору 
пу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам дов 
погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из 
Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_ 
 — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, 
> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада 
и није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он виш 
„Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам  
ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Он 
 сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да с 
<p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У 
о хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — в 
сам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се о 
правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо  
рни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћ 
глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после  
им великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која  
се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која  
Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељац 
ропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја с 
ротив био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устат 
архерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колик 
мо знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица куп 
 овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише  
..{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисм 
Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е 
е напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече ж 
а столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише 
изме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља  
шен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога 
је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам 
о зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децо 
тко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто ниј 
 све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, м 
уђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољн 
ата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да о 
киљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p> 
ба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако 
а шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио. 
 могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред а 
је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} 
да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не,  
Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклен 
ко се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која д 
о на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и  
ганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је  
јдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за м 
љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та  
о, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опом 
 а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p>  
о, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, нек 
једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од ко 
а, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе ј 
ш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљ 
овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђе 
и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног 
 мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти 
<pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим нов 
исмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се ч 
њу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима ч 
 ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радост 
— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз  
} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади 
па, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а 
..</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у к 
тражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p> 
и казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се на 
саше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се н 
ћи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад  
страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме с 
, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, п 
за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p 
 да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је бил 
, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике м 
јмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембр 
уче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заглед 
 „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пирот 
> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао чов 
м врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно.. 
лако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> 
.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одб 
еше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе 
.{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p 
 би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у двори 
оре!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чу 
гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} 
 и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скин 
а нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако 
ле преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса вл 
аде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са  
} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га 
е,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари 
ао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да м 
а куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека в 
азгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> < 
само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S 
у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које 
 могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не  
ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен  
ала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Пант 
што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи  
као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од с 
>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188"  
... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада  
p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Ко 
у обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, 
замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код  
бу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти донос 
сно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одго 
непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица 
 што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, 
могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Им 
уда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици к 
е и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно 
шта ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас  
се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, 
у да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хв 
лаве.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за  
д једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам с 
љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као пра 
епеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <p 
,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир  
... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Н 
што паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођ 
а сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без т 
ћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, 
p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, нарав 
е ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је  
 механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском п 
 Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пуш 
 где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био  
, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стањ 
p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> 
, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p 
је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,.. 
а и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући 
> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Пан 
а кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не 
трах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом јед 
је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са пра 
о, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p> 
о град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу сто 
Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава,  
але хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени. 
већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледат 
че и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му  
ило? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> < 
{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао б 
идим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста 
одох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш 
у до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десе 
 <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све от 
 замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста 
p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове по 
том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погл 
 ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је,  
34" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот наш 
ијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у 
е госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То 
.{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе јед 
м мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствар 
гурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у с 
 упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући рук 
оздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вр 
о у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво тр 
 овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог  
.</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S 
 трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава... 
града, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан, 
јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А,  
— упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, беј 
шта не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с ле 
у се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</ 
 певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се 
ку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имал 
т и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још ле 
ла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>—  
е и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер 
рен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за 
 где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> 
ао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија 
томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, 
 познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај 
</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче 
ро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,.. 
ану, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде,  
какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они 
ве бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, 
елашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и по 
че устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се 
а кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p 
скочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би  
не гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који  
е.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се раз 
ам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} В 
а мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... нег 
 ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико  
, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да за 
икати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући д 
ше...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лу 
опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чу 
о.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан 
било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам  
.{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, 
осподине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испи 
, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... 
 вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачу 
сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне 
 опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурс 
им за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођ 
и ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново до 
 беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мек 
онео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p 
/> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гла 
ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још  
знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немој 
оме се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазва 
ти као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме  
> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То 
ад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бог 
о и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао он 
познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих. 
стор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, те 
/p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, 
образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели он 
 ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се  
ајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мо 
несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали 
ачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Стари 
 ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>—  
Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још 
p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промеш 
ад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш  
 је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</ 
а да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесн 
адити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p> 
пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози 
p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</ 
и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.< 
за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо је 
гне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајт 
стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али  
 одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да  
 на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише  
ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох 
p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рек 
 Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S 
ирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем сво 
зиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Перо 
е.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва т 
се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе 
моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p 
бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овд 
е поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шт 
едаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! —  
p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја н 
а...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n 
гаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да с 
. — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо 
веде у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после некол 
ире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак н 
другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепат 
у већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се 
} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него 
к ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо виде 
о полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо 
, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стаја 
вића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех  
оћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, 
ом у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p> 
ати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одма 
под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p 
рва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак 
ватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох ка 
ло раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p 
затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — про 
...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека  
>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> 
леваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћем 
 сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало  
крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста јед 
а корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, ј 
не.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохват 
 посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, пр 
 ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.< 
или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо и 
је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам  
Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, 
авко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залуп 
мојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати 
из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер 
о нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долаз 
 чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не ид 
а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p 
</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>—  
е од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све д 
о сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси једа 
/p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зг 
ачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљају 
учку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним леко 
ти.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је г 
с му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио к 
 Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа 
 — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније 
нку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при п 
вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али  
вега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом  
е с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо 
м своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све т 
 пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отво 
метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито на 
.</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе н 
о бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се оста 
није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окуси 
ас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили 
бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет ш 
али, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне 
онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче ова 
 <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до  
олажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, 
 код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... 
 кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога т 
ад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад ј 
види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна! 
а ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кр 
дове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то с 
м.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све 
и једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S 
— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових в 
свим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто опер 
 у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику  
ерен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на к 
лак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола крен 
="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна г 
ју га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често 
а тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам  
ена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са об 
н проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари та 
адић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи 
е погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— В 
 пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли  
се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је 
арче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</ 
{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала д 
ирене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима 
 <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p 
} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу ку 
 се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него ула 
 — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, 
с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се 
у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина 
S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и  
ој великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вр 
 пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фиш 
 великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан 
ше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> 
ледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никак 
извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се 
 се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са ки 
> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрам 
 још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек оч 
 бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од 
јући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром 
о куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код 
жи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Х 
а узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох за 
 <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упита 
/p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њег 
ворих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну панд 
 код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад д 
 мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије 
а.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да те 
бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никог 
Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стар 
<p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитас 
/p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад,  
а...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има 
као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, 
де!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... 
 шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</ 
мо да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S 
ц...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао 
.</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим 
— купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем... 
у...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Зва 
омци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго г 
у на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, дома 
 сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>О 
а Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са  
о на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> 
чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док 
ао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> 
ећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како ла 
 га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</ 
 доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!.. 
 и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје  
 рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити речениц 
жа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде  
и дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста  
огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> < 
ћице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо уну 
ећ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, 
ва динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одм 
 оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p 
у је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је прим 
...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све в 
ти.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућута 
кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> < 
гли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торб 
куда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструл 
 био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугог 
знај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа 
 да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и п 
 како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу 
.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, ал 
> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: д 
> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верн 
 зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па 
ење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се оп 
ало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су д 
 кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо  
 се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?... 
о.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који с 
од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпар 
, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свач 
ка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем  
 у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако... 
 опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> 
љу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни з 
оговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто 
садања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметн 
 сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" />  
тајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изн 
исам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{ 
ран, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да 
 незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо  
 у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег да 
 нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Пут 
са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од  
ги — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљ 
х спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих ј 
 пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем 
као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина 
ба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} 
тати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка 
е вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом стра 
ринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и кува 
д Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас дво 
 не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год 
="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће 
ко се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и иск 
д јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи 
за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти 
ти.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на ули 
p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто доша 
 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох  
 нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника,  
 Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у 
коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још једа 
спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две год 
одне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са руј 
ратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми п 
А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изн 
нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p> 
аљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се  
>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p> 
и смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживањ 
таде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону 
че дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам з 
скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо г 
 <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада 
— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре,  
руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цига 
9" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама  
 Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отв 
<pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се  
воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била та 
p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом,  
b n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту 
добри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Х 
у остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Са 
<p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишем 
 стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; 
/p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, 
и и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, ус 
ушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Б 
то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је и 
"126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — п 
звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: 
о о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у  
дан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпос 
емарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила 
 држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати 
>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа 
носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада у 
ени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулск 
ито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дет 
 излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни при 
о што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила д 
дука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} Т 
но служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друг 
 мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="2 
о играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...< 
у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу д 
то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се 
<p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодар 
нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам 
лу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо  
 ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступа 
осподина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да чес 
<p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укоч 
 српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара  
 је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Би 
 једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газд 
 узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јел 
вуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом 
 /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сам 
>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намин 
 био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p>  
гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо п 
д збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што  
после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, х 
за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да у 
, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали  
дноси који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!! 
у те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како  
{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме  
 га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) зем 
хат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предс 
о радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао 
 доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за т 
час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици 
а нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жен 
 посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш  
д у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пош 
ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 
 био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то 
 на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је б 
тури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима б 
хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} К 
ћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико са 
оворих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по  
е?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} Н 
 Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p> 
у ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мн 
<p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достоја 
 на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, —  
еком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг ду 
ио веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, п 
е моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— 
 n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта  
оворите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред 
е, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако.. 
кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спре 
да добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p 
сак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онд 
дараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео ј 
како нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и  
.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труг 
ике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо  
чех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигл 
очистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађо 
у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер  
ем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам  
> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у л 
од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише 
ед мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и пр 
<p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> < 
ајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде  
ндарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад 
p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био  
 из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха  
ео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где  
а.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостио 
изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у с 
 донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не бе 
Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од д 
од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одм 
пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам с 
 па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ 
госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хте 
акер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне 
м уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађо 
морим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош,  
исмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да руч 
 онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо не 
 узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за  
м једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало 
урно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госп 
 вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост 
змеђу нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</ 
ја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима  
е из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, 
елнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био р 
лице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од з 
 да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по ул 
и и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољств 
ној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет п 
утро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа... 
ече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да  
ја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо 
 којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се 
ођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра... 
 једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јо 
, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не 
толице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје 
 него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси оти 
а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да с 
арта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p>  
ли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није  
ј да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у 
о, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење позна 
 гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам  
еком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати 
 па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да  
p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздв 
лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи  
. <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изј 
аса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу б 
м обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места 
{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крај 
е ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неко 
та једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова мо 
p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!.. 
лача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам 
ам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред сви 
е него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за са 
њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> 
 <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у 
е — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p 
адио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било госп 
ете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није т 
е сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У в 
 да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> < 
аше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам  
ра млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду н 
једнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то са 
ар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те. 
ео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер 
ше града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек  
панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце... 
дно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не позна 
главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњив 
павати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану но 
 ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету из 
 на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какв 
бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p 
опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма ш 
> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себ 
 и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да ј 
/p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу  
ах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту 
Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом... 
своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S}  
предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе  
послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И 
х ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола,  
 сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, је 
реко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесм 
 испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код  
евим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p>  
у, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — 
и, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио  
Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и  
изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не пр 
а и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек  
 <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— П 
где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb  
рукше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро  
код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њ 
једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселил 
атрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових  
ду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш дола 
е су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не 
уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били 
е, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио! 
ра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи п 
 чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пи 
о ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за 
та друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва  
.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, 
<p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај  
стим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно под 
и ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш ј 
иче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Ум 
сплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадес 
уз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топ 
ла затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпрости 
г свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала... 
/p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам пу 
то је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше изд 
..{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам  
пођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, 
и, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао пи 
 и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје ве 
Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — 
 био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока пре 
 листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професо 
мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта ка 
 жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, п 
викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а д 
те подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем. 
не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... д 
 јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} 
/> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута  
днику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу К 
их сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској ун 
Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у хо 
 који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се  
 сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>. 
ле ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S}  
p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе 
ор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући 
ворих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам  
 затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер 
д уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од кака 
 <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је си 
хати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Извол 
ч у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лу 
 није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песм 
умео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице  
ш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" />  
вао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја 
сао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упит 
</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на В 
истос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одго 
Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степен 
е! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапора 
.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се  
 био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме по 
уге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачн 
ад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним слови 
у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је  
бе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патос 
учен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу 
не која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећ 
поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурн 
 — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... сам 
у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне  
 Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не з 
 врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице  
апалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запал 
за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици  
х очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад  
е „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао д 
о, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господин 
ли згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нис 
 тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам проз 
а подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су  
т...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их. 
татак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по соб 
иви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу.. 
оме све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен 
примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брз 
ео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прс 
, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком 
чагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти п 
на уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> 
у која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не поз 
о зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдн 
>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој к 
дравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их  
и узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица з 
а као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако 
ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</ 
одуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђе 
в.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звон 
 месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју 
 Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Је 
д стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p> 
, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, бр 
ољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стој 
то се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу.. 
(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“ 
ици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?< 
икну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који  
це, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пусти 
асте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад о 
ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам  
а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам,  
...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима 
би...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; зади 
 је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем усп 
 сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су заков 
а...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на ули 
 госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу  
ио спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер са 
ком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у двори 
и.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, шт 
 ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем 
останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако 
ише не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и поглед 
ас за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и 
, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби 
утра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког  
, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи к 
ави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику ба 
од г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вин 
 гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео н 
о као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред ку 
 али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на  
ога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа де 
и је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла 
и их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p 
о, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа 
вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно  
а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у с 
да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{ 
с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: би 
аше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт саха 
е прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам д 
ље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха 
идео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сл 
веже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се и 
 <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих сед 
 /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је 
ворити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Из 
ти сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и ко 
и отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песм 
 са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумч 
азиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S}  
један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, 
г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати,  
собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три  
на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на 
а би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети 
мео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута 
 пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за 
ро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђе 
рата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у ком 
, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад ов 
ујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем т 
ажи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p 
орбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође г 
зовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} П 
<p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, п 
и?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после р 
че жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш 
чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{ 
шко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно 
д сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџ 
и шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ј 
а чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p 
анем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири ди 
ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укоче 
кнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</ 
 дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живи 
мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме неш 
т пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа  
 сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој  
ам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад 
едва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше 
ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>—  
дном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желит 
и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад с 
ледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу  
едног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учи 
штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађа 
кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, 
ам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код  
Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бри 
"139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капу 
ном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице з 
p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обал 
бије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к  
ијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчет 
за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где 
/p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p> 
 — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он н 
 као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не 
ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико  
зумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадов 
пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила 
ути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!.. 
жити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, б 
> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p>  
потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, дон 
— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало ум 
канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта 
а одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је с 
н само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам  
а бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Нас 
ар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздрав 
евима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! —  
да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми с 
.{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога доша 
, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га н 
рај, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест 
} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да р 
 кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.< 
о ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми  
ра воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех пра 
а директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, 
ро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно пог 
 и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прис 
и у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра к 
ено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена пој 
!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њ 
у сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са ве 
исмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што  
 ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамар 
</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него  
им.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично проди 
d> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја  
један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улаз 
имо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p>  
ead> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П 
p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својо 
 више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим  
 где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за  
а да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољни 
Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио  
као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити  
06" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за 
ним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако 
оћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после о 
01_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући сп 
ш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> < 
и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја не 
сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу оти 
а.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић  
олажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> 
е не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва жив 
 пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу. 
 шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем  
е иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпо 
 дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица сам 
одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер 
м крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази 
а дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили 
каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти х 
се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста пос 
 она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на 
уго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и  
бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, ко 
 /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па  
та на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице ниг 
/p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена  
и смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“. 
 — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Мил 
што се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Н 
де у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег 
воје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то 
о доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не б 
тра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зиј 
<p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у г 
ну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Траж 
цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко ст 
— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти 
ох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата,  
 да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чи 
вај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.< 
мо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији ни 
е у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бе 
ново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим по 
вене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога  
S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и од 
ожа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а  
нера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>—  
ажили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржи 
 руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми 
 пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим  
ече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели 
ратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох ка 
— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи  
ње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасм 
а је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми р 
сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и 
 седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> 
једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се 
 рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ниса 
мињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> < 
 по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћа 
ужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем  
но што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представит 
н да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пу 
је из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не пре 
к.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А,  
...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо ис 
о све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београд 
..{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набави 
 госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам  
, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир и 
кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш 
р, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и св 
оли су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни пи 
сет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Д 
 отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми 
, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p 
одине и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу пр 
о у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о нов 
варају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош,  
 јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ног 
та,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „ 
ство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности прео 
ћевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су т 
ути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Зна 
 моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док 
 ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а 
тру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p> 
 истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фан 
ам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало су 
и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига 
 ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се н 
же пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу уз 
е излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље 
им вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је  
о о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пр 
главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он з 
ћ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати ш 
сно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет ч 
јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</ 
е склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод 
сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стаја 
> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање ше 
на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — с 
е било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Ка 
— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја са 
едан разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше. 
 молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за и 
одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на ко 
чнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва  
ми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао  
видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи  
у јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете му 
ну, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом прич 
ло, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост,  
ете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Вр 
да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — р 
н!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се 
оли или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч о 
едеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из к 
но пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао  
је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао  
оведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам 
 је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва по 
минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" 
ет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њихов 
е неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар  
ошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била је 
и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она  
остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! —  
ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упут 
т стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div 
о домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирн 
оказаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Кал 
има и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме  
воро уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нис 
дих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осе 
 нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле б 
ељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут  
ици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз 
и смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски д 
p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb 
за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан,  
не остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нис 
 њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се 
{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста јед 
> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не 
измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми ку 
оћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим  
... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — р 
/p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим  
сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по 
држава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нис 
та читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: < 
не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагор 
ао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и ко 
е много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи б 
 нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час друго 
лако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш оста 
роша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то н 
ти колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам 
 То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за 
о од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројиц 
 тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем  
питах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари, 
 после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Бож 
гу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити 
ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те поб 
и овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похва 
ајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја 
био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S}  
!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са број 
ла, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од муж 
 нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имал 
ба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобре 
ачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили. 
 мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му  
а се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавал 
лободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p 
, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу у 
Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте л 
<p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо к 
 Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао 
виле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније 
 да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узет 
ану се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док  
аса, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове мој 
p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залог 
о ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест са 
м сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад нас 
ш једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затва 
 познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богињ 
та да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио 
— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први  
наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што 
</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто  
ника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> < 
е запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ др 
 рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у 
це, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је прост 
 доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео  
реде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања  
о тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути  
ва. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, 
ајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву 
увише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.< 
љиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; 
ли каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше друг 
вршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми о 
 па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем  
ad>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да пр 
тајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p>  
вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне 
гледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало  
који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у  
а, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те са 
сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, в 
 наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За ј 
ах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила  
сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од нов 
и.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од мал 
куд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или  
и на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти  
 где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Ов 
и старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде 
леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље 
...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два  
 школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца;  
 о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улиц 
ао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, 
аде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни је 
х му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>—  
ед пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене  
 за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер  
>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p>  
оћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Од 
 и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а 
 би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за  
ио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по др 
 резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</ 
ушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све,  
....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат 
х развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдари 
е; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да 
јпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— С 
олазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, ни 
ише нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд 
аше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!... 
 је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p> 
ужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобр 
 изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> 
 вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ов 
х ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало 
 једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинс 
ње да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину  
ном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p> 
вај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши шт 
дим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као н 
> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мен 
 од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху ј 
сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим 
!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Сав 
а теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> < 
шњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> 
и сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је от 
карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почн 
 на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се  
није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар м 
p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p 
 — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам  
о сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p>  
авили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши,  
.. знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>—  
а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...< 
{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све 
да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може, 
орих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и 
ас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме  
: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, раз 
аво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за 
p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ. 
де повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p 
и речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад 
} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад 
 који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у  
е су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S 
иста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p 
овек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</ 
 <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, гд 
о то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена 
згубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њ 
м узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад  
притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" 
 — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера доне 
олесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у бо 
а бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала 
ма скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на пр 
ува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао... 
тов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... 
видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио о 
гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све леп 
 за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко з 
к и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били 
ежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на  
то из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна,  
дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.< 
сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици!  
 се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташма 
 је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S}  
к...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је бил 
ју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, ал 
ола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гроб 
али...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији  
ш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да  
ру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам  
им посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p 
</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану 
тима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју 
} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно 
ожити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно к 
 носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p 
..{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је о 
лазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> < 
</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке? 
ику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунци 
глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... ког 
код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер  
 један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани  
м испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући рук 
} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђа 
им, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p 
ив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Је 
у ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се 
 сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса 
 носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми с 
 је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле  
ше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шт 
p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше пом 
>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не мо 
е док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми зн 
 Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овд 
а чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Ко 
..{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма.. 
ине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју  
 овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче м 
аме, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:< 
ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждр 
буће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није 
доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико  
 ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему 
 ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</ 
оћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, од 
 вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — вик 
о доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напо 
па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у  
аљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га ми 
ло, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У  
кнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="1 
>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити д 
исти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит глад 
х хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво, 
,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући 
. у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето! 
ги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово 
..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поз 
 је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ ј 
.{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угло 
а тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим 
м пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште 
 сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете 
 да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручи 
ној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> 
 уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе 
нутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињст 
љав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за он 
унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат ч 
ређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стр 
и.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо,  
 пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!... 
ходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — 
?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпо 
д узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Тер 
е избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" / 
рете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме заг 
 Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које 
уг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо 
 се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p>  
пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су п 
есам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{ 
ала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне ст 
ћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шама 
ас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми 
/p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— 
и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од при 
смо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге ни 
м полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико изву 
опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на  
вац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остат 
о.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити ил 
</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек  
ши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чи 
десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках ка 
жати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један  
 свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поч 
 послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и И 
нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао  
, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="sub 
жић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе с 
обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па пој 
 било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по нагов 
руго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Јед 
јао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз тан 
да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га дан 
тано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затво 
њао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд д 
шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам  
 — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p 
лас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да чес 
не био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој кавани 
емља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном 
е но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу бил 
а, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича 
<p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилаз 
 свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова. 
о.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно по 
и бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, 
 улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у пак 
о раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{ 
се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за ов 
емегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у  
на.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао 
</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>О 
="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p 
а моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} 
мем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у  
кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало  
де је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p> 
/p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу ко 
мам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем 
а донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, 
о изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци н 
емегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми  
</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у 
ели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид 
..{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...< 
...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Вели 
ати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— 
застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га по 
 што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p>  
но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све в 
2" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима 
 га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а л 
} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћи 
рло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, т 
бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину те 
дао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— 
о дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Ниј 
га јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто с 
и.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> 
>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, та 
рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бо 
ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео 
мо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треб 
а је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа 
 гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем 
, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам ви 
 баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишља 
хладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам 
 колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин о 
 ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа  
био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење. 
ма...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да ј 
е врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим ус 
а ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господин 
S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одваја 
огао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три 
p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?.. 
оца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прав 
упно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са 
</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> 
а кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирн 
имаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone  
малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Порекло 
<p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду в 
врдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете г 
. отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да буде 
 он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Бе 
еш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ни 
Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за о 
 али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p 
а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одма 
— рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сиг 
тарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај од 
добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могн 
> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позв 
сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим 
 — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзино 
навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сах 
.</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дув 
ном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p>  
Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником ко 
Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар пр 
 види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p 
еш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p> 
ити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не м 
ао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи:  
ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу ка 
а се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна 
љу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испрат 
она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми п 
 њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази 
 беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подб 
ече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па 
во пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је у 
 друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p> 
.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у ста 
S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну га 
ро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном  
е сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви ј 
 сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни м 
нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанк 
... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="cha 
даше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми п 
о: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb 
ти...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p 
икну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>—  
њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важ 
..{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту 
приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се п 
ик оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јо 
у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек  
ругови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће  
/> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али 
пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела 
да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођ 
к...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у добр 
ко...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то 
игурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрет 
ице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја 
 с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да ви 
дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило та 
е читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу ув 
атих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше 
довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу с 
пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте 
ра — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на је 
у закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упита 
ришта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни к 
рела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше 
у, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз от 
ћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али 
 камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђа 
 Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да н 
о и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке ок 
, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан дол 
никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати 
 као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете ина 
а ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледа 
 тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурам 
тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p>  
преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — п 
— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима  
ам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао да 
че стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко 
есеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно ма 
у изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— 
д нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На свак 
а који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва раз 
есправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми 
сте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка  
алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p 
але, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим од 
није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му 
а, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, 
 будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама  
оцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — р 
у пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превази 
 буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико  
о ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</ 
ојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се б 
се лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто п 
ио покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорга 
д којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259"  
једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; 
и нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чист 
"70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Ка 
м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Ис 
 кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана пр 
гу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви 
преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — в 
па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ 
х... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затвор 
 одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је  
... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам  
 <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!... 
и па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осети 
 другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> < 
 динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти 
стане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напуст 
них часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита 
 а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, гд 
ише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледа 
 он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој д 
е полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су 
и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвик 
го и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели...  
 а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да  
е се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем 
сле једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим оп 
дем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Уп 
 испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздрави 
ладића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је бил 
енуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и 
што су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су  
 вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је в 
е!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кр 
о, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савла 
 готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло 
тражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали 
дарила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пр 
е већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико д 
 <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb 
 треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударис 
 апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да 
ораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуно 
оред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли с 
 — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тог 
зрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!...  
...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си пам 
и исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу 
Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви 
де куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по 
и па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби о 
ича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и м 
— шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо ког 
 па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p 
еограда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p>  
 у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита г 
али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих после 
е нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде  
.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној к 
и се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни 
ујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p>  
. био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а зат 
колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису д 
утника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе 
ца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У је 
азговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову  
их натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> < 
што се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>—  
>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда 
>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је  
нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а  
 кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна 
У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београ 
о, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при  
еруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си  
ражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у сво 
оју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа  
шту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одгов 
Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи 
оје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Ни 
миле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у  
е вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не кос 
 поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и у 
сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку н 
ђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су л 
.. још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче 
е не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступ 
"302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те 
а тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћем 
ам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кућ 
ог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим ш 
и да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим 
ње, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку ње 
уставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска  
ше врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руц 
ај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала  
 Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем с 
ам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу  
ада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у  
ј соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне трој 
аво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одго 
ја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем ј 
корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone u 
 /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p>  
е док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p> 
.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и  
{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p 
но сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" / 
 <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је  
 их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p>  
, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају друг 
абусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места 
а могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине 
о, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замис 
путника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем н 
вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p 
да уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука 
— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју. 
 <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господи 
 узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини.. 
 сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне,  
 сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер д 
ко напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта т 
улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурни 
pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у  
им, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, 
у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лак 
са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо 
хану и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му  
p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам  
... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — пр 
ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред  
прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{ 
ки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удар 
т сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се ше 
 <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управит 
/p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез има 
> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, 
ој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p>  
је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је,  
Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што  
нам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега 
сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>—  
i>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — о 
/p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трп 
аред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње но 
ут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздрав 
м се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља 
ве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p 
то завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи са 
 Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц 
S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би 
 А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Бож 
Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нар 
 ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше,  
целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце св 
 јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам  
ајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те  
.{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нис 
олима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С пољ 
 за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан п 
брази отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер ц 
 ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти 
а, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења 
а се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћ 
ну чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S 
 Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, 
 n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</ 
н још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— До 
идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред 
ече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{ 
траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с 
авде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путни 
о, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они 
асмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута 
ком Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно... 
 /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је б 
 је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!. 
ујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што 
p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</ 
на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јо 
</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и  
е ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и 
д, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством г 
ед залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отвори 
лазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p 
е знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешања 
арче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео х 
о хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлак 
 с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> 
 ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пре 
ац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </ 
p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а 
 се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а пр 
и ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.< 
 степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо уну 
бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвеснос 
</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! 
.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код лудн 
у.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив п 
 кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћ 
 се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беш 
 угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту та 
 вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ с 
е беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам има 
/p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?< 
црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти за 
назију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, п 
аском код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које 
дељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа... 
жи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стр 
на, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда  
шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једн 
та госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку  
емишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одв 
м подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу,  
ебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас  
угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге бе 
би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да д 
дан и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори 
школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину  
на са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио  
 звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па 
горе, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па 
пођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сирома 
ста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао,  
овим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Беог 
и се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију. 
цу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили тр 
т-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао к 
ем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ниса 
оворих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде п 
акше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> 
!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми  
 се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неко 
, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељич 
бу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо је 
зи!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— 
рлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље п 
у намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном ис 
а оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што  
ући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље 
— одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој 
 ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — о 
је? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не и 
, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их 
ла она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда 
ц у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господи 
двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме стале 
p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прош 
 несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — 
а њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у 
} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на 
 ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не х 
ом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта 
} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од 
, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки ша 
дескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху  
же</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к с 
чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месе 
— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући м 
мпа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим 
гледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогн 
ро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, а 
/p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је 
аду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282 
/p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доњ 
 држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме  
ене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне луп 
знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше  
икако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је 
 Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубље 
нем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се ви 
а ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо  
.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда 
неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко 
кнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељс 
ођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мисли 
p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали 
ве четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без траг 
 кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb 
 је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмиц 
им сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полак 
 збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро 
аља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе 
 Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола 
на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза  
ред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>—  
таше: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше  
 и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем п 
<p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам  
ићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране р 
ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а н 
 сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колик 
радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролаз 
!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом 
из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је и 
волвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме 
олски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p 
а, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ру 
ев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице ниг 
 греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише глада 
а био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се д 
 До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Бед 
каквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и  
а сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа  
у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је 
невно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пека 
не као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са к 
е колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Ис 
p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у ју 
 нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} 
 истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања.. 
га дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништ 
ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хле 
уша мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на 
то, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је к 
ију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам и 
> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше 
а ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало 
 осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грун 
Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хлад 
, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам ј 
.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан  
дговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам с 
 не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S}  
“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је и 
ух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да к 
 причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Р 
н апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуж 
оловину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао  
ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан  
ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.< 
ијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац б 
 ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</ 
ш? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и с 
ђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост бе 
>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер 
и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и н 
 са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да  
 он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи ис 
аба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хле 
дружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани 
та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се де 
а песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а з 
арио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме че 
ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>—  
едник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су неш 
обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао ка 
, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по  
"226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми 
у? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангуп 
 нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше ј 
малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на 
 сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам дола 
ити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он 
Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро п 
<p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозва 
S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам 
ивио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хл 
Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет 
 <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зач 
— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап ка 
!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуца 
аистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, к 
 Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — уп 
илан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!< 
а радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас 
.</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац подел 
пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо  
ом.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вешти 
p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!. 
 звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као 
окле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре 
ивен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се 
— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... бр 
ило не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!. 
који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволт 
утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите 
/p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спровод 
1" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном 
зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чис 
шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био  
ренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону к 
 нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове  
ј самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, ш 
ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— С 
о ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </di 
м малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.< 
...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођ 
вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше ка 
од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин< 
 себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу в 
рага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахат 
 Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи с 
м“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... мл 
хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,.. 
одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ниш 
То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па ј 
часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра  
вако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е,  
 Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још д 
 вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама крт 
— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца,  
 ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час гр 
сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад прес 
... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, 
 се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и 
бично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш 
 у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — 
чијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш?  
и и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и  
у.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека би 
 и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само 
утка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало удари 
 мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... 
</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се ох 
 суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>—  
У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— 
 тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало  
и, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо  
ћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — ниса 
одаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат.. 
што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а ка 
нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, 
ола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не 
а занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну он 
 капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену 
ску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?.. 
и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам  
и хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа 
ледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важн 
 не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад  
ла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p 
 убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледас 
 чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни р 
им је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у  
о могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зарад 
е који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — зав 
те к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу  
е казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>—  
места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?< 
ти, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну,  
ли да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и од 
 ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брин 
ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у 
али, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као 
ав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбој 
{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да п 
 за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком  
оже на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао  
ек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела... 
 улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Ст 
е могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми,  
аборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, 
ио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не  
спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ 
ом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници ма 
вим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S 
и се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и п 
артију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спре 
рпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— 
за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S}  
>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите с 
тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апет 
сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац 
ка на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} В 
 мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам ст 
цу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се сп 
одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створе 
ег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два саха 
{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк је 
амести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други к 
ћи сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као  
} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја  
о код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долаз 
ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ 
да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме к 
и од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се с 
ујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за  
о до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду гот 
>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они  
иш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог 
 одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до кав 
/p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била дост 
ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с  
 чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, 
ца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка у 
д чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију.. 
ајзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? 
 времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем... 
кочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} З 
но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет. 
ер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и 
дио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за  
 плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и ута 
удан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у  
’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођ 
у да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до 
 особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Пол 
ви тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и  
таде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају  
 фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам,  
а ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на го 
као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас друг 
пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и ур 
а си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: 
р се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Ре 
 у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на креве 
у знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима,  
ма тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама  
о тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој 
ако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — ре 
ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше  
м се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће т 
м посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испроше 
 нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се 
 га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драг 
са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити ма 
...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година... 
тедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хл 
{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Па 
 страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Так 
да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у 
био у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се 
 пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и п 
 и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се см 
а, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те п 
а зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрх 
са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што  
нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицам 
 ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућ 
а чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнот 
 пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемил 
 чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да 
ред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из у 
 из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један 
S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиш 
 патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас 
 и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{ 
и школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу,  
е, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш об 
у испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је 
се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома теш 
тра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</ 
</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предуз 
та ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе 
где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога м 
p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти  
очех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јеса 
их кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише о 
цати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... 
е сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми 
 угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа ош 
 прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зб 
да, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха,  
 види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, кој 
гљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, сл 
="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>—  
претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, 
 овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-—  
<p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко 
 опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, ал 
а столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — 
чне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет з 
ерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S}  
 његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га о 
седник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћ 
е тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац 
од испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј 
ма: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и 
... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући д 
ође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопа 
ељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зач 
ста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, за 
валу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта с 
 <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,...  
/p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љути 
о свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p> 
м га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и п 
 да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се ок 
 њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, напра 
пштини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам 
е мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа  
Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, ба 
у знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молба 
другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад н 
исар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки  
ложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање 
Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну 
— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p 
мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чу 
нута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра  
/p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшк 
узе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је 
 нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те д 
 доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> < 
за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> 
 ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подиг 
а се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и врати 
олуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово ст 
ући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са поди 
ад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу 
послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p>  
 године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми  
ршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли 
напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их ј 
а састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши н 
 раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи 
ка на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом 
— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. зб 
е комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, о 
 више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и о 
p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још  
бе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала 
могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> 
ата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Бож 
ије ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми 
ободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и,  
зненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кост 
 се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам ко 
/p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,...  
медију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! —  
ну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу т 
 милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу из 
ше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала  
арајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак пре 
ро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кр 
</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хле 
во заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена ха 
ко би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit=" 
о, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у р 
лада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновц 
сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу 
вео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио 
диле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да доврш 
 војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а 
човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп а 
тра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} М 
/> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да  
 је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промен 
о неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзе 
 разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у 
.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је 
ја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p>  
 а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</ 
Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобљ 
.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово пр 
гоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек  
о мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам  
човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми  
луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:< 
 за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> < 
о тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на  
уши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка 
анџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата  
 стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био  
 постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни нов 
на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађа 
ренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за  
како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне 
да реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити дос 
а у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, б 
дносно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам мога 
.{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.< 
се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи  
е и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођ 
I разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p 
ку, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам 
о је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштав 
.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђач 
нути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод 
 а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало м 
ћи наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци пос 
анима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао по 
 била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она 
лава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш т 
вали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим  
 замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20"  
е...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпе 
хните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим  
да и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако  
 не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испи 
но одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак 
у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио 
 садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима им 
еклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — 
јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закљу 
"201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, 
снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрх 
зићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кућ 
м исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и 
 па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах  
 имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зо 
д смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мал 
е ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држ 
 писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори 
р штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, до 
е на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,...  
р и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно т 
ц до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је је 
ам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бр 
ком улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџи 
жа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <m 
{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд 
а, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке ка 
у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним.. 
>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја 
амо, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће  
а сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — пре 
..</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла  
оји смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Х 
 На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина  
 а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужа 
е се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим ру 
су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако  
Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на к 
оје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовин 
чито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чу 
 је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох  
 нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико  
и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је  
м те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више  
и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомили 
а, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет веже 
форму, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! у 
ка.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око судн 
 рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна 
ош се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз кој 
олико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>—  
 се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где мора 
, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од оног 
 са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,.. 
/p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз 
е госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а 
правитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="30 
 за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим  
хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, 
те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затвор 
 или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније  
 оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин За 
сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се 
 на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> < 
 чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене 
 — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беш 
д Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју  
...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.< 
о ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана т 
раку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам  
.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући д 
 теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али 
 да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико 
 пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мал 
јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — у 
добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин,  
ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она б 
е штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођ 
 <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p>  
 из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећ 
ло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни јед 
почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су је 
 мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али  
а крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно  
оћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спав 
мена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се 
скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О,  
у урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још 
или и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као до 
ла, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп  
по изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати ко 
 код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан 
о је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој  
а.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, офици 
 лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље... 
года...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео 
о месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од 
ну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у је 
њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу:  
 сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и 
,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим 
анке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у куј 
ио изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам  
 <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, бл 
 се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је к 
о.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несрет 
...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурн 
="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко  
нутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <p 
пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго в 
ов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из  
ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати,  
вецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за 
<p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и п 
трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одма 
ужиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p> 
ако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са 
о за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити 
о, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њ 
> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера ко 
— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Прв 
правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још  
 сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} Посл 
 до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p> 
бу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — р 
} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му с 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја теб 
p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, п 
<p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је позна 
 плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпо 
 који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ј 
угог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као 
а, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није ник 
черу смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претход 
то, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не  
обично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, ха 
 је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво,  
век врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Веч 
 имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом  
апред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био пр 
 У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овам 
и.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, не 
и.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао 
д можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће,  
д сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разу 
енада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и 
> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и  
чинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никакво 
ску момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n 
 у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— М 
 било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела 
/p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека д 
 Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја  
и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужа 
чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити!  
: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље 
живати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, ко 
подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју  
чнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У п 
 беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у исто 
римети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господин 
9001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти мно 
ином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак би 
/p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да 
зласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се је 
вао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други са 
и тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек до 
ад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p 
пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише  
и, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела,  
алих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима 
о на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђо 
 Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p> 
а све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њи 
о, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођ 
и око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био об 
у и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њем 
а; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у рук 
<pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у  
ао помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љу 
вно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће го 
 разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља.. 
поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а п 
 се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корб 
в, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ног 
иште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изи 
ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао 
јући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по с 
м љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене к 
 сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравк 
д писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде н 
</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жанда 
> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обаш 
:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га п 
нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па 
нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама 
сти сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је  
је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у пис 
мачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>—  
ко три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја п 
хватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — пром 
ти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писа 
авити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>О 
и и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то о 
да рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p 
 речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (так 
о кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра м 
> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уп 
Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је  
ао да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш 
у још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи д 
 гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара п 
 право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> < 
уту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> 
 <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта 
 нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песни 
нем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раши 
 и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица 
и погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцелариј 
едно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - 
 хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад 
ас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S}  
цима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да 
грабих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо ц 
ако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у л 
жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да ни 
 Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка  
једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p 
је бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и с 
а око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу с 
оле, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно 
на...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти 
д уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он 
ме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике му 
а ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Зб 
/p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места 
следњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите 
 сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљив 
 тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, —  
а моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га в 
а саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... при 
<p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш? 
е које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,.. 
какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p 
кох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! 
мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онд 
капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{ 
<p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли го 
 озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и 
рхерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ  
по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час ам 
, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једи 
акоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и 
 један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n 
се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљен 
а видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби л 
 држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила 
е; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за  
 дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије рак 
 ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што с 
о те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</ 
е, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових ш 
ред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb 
ржећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p>  
 где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет  
же да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те! 
 смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Сп 
адовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb  
тра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат чове 
м код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слав 
рутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама 
јцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдиц 
и поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу,  
едан фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао 
оју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, —  
ирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору ука 
, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз 
 <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да н 
/p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а  
усати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; 
ука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а 
шно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало д 
да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је д 
 неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Ми 
гло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, каст 
зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!. 
кох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви п 
..{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем 
вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубиц 
 повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам с 
ло, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седе 
орпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да  
p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милуј 
на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орм 
о смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опро 
јмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,. 
им свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у 
ако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? —  
м то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми он 
оспођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она 
летим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топ 
>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци  
, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него  
ај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па о 
 једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> ма 
ам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут 
>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам,  
</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" 
етници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из р 
аред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— 
елникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побра 
..</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остал 
p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— 
, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам  
трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p 
..{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</ 
е Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па к 
, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би у 
озора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — дода 
>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатит 
p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> 
/p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па  
о ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>П 
/p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb  
ам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је  
— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо,  
ам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље. 
 добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам 
е био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих 
о има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, д 
 у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се 
ија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихв 
> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за  
...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка 
еби вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S 
елникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак  
е је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључ 
стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни сто 
ане, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим  
ки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пе 
ти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! 
за...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу 
оди да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, о 
ђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p>  
 да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била 
 вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S}  
о сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на 
о девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столич 
их да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом с 
 овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак 
ање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и по 
смејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немило 
е, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини у 
, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може луп 
 убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како? 
век провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увук 
одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме  
е колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам 
 тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало 
да и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо пр 
 Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јад 
ите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло  
 и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> < 
потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој нао 
ла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не 
 је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа  
 канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сраз 
о ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине слу 
 n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ј 
 <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p 
о му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући 
а кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам к 
авих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не гово 
ве што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т.  
 Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је  
осле подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина 
хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и 
о овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те  
ало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти к 
ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>—  
ила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> < 
на би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и  
о, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p 
дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јо 
 уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра и 
да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је там 
 је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро ста 
/p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме п 
али новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била  
а је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> < 
глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула п 
рити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што куп 
 ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p 
ни.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она 
} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад 
у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто з 
p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не 
а као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру 
.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварај 
је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је  
и новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p 
n" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој ј 
си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад  
} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ов 
ам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште 
зник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, пра 
p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да до 
о и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он 
ника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незг 
и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Је 
тив подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом 
тито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама  
ага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умив 
дно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и  
но!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одм 
ичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!. 
ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмир 
ад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас моли 
исам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а шт 
равно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно 
 једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и 
, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и 
кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S}  
етходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да 
осао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђа 
..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не бри 
 у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!. 
— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други 
Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци 
мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Пр 
— рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па  
у беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> < 
о унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са за 
зи на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље 
да па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде вр 
 је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече о 
!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?< 
са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала 
ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која он 
ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси 
у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе 
ба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>—  
 убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>—  
ком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p 
...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нароч 
кве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће д 
два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, —  
морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудит 
и тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта  
ите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо пос 
ује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с пр 
има:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а  
.{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и из 
к више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торб 
ече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте н 
да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље 
ћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> 
ји извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски кап 
рави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух г 
им рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожу 
да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се ј 
славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, 
ј пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је... 
 истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи 
иђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох 
аквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре 
есмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као 
 задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, 
г саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и  
имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом се 
 те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној со 
 много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун запов 
а је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што п 
S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> 
</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" 
.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости 
е један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!.. 
 лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосм 
но добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, а 
у две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам  
>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год запо 
 на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама оти 
им уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о п 
Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми о 
..</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у бу 
и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у соб 
 из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађ 
изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између 
ој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао 
е Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Н 
>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бок 
карац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи 
.</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде  
 код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда 
рижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да  
а што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p> 
 где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар па 
ша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам  
епамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамни 
о...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом јед 
ати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном 
 ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога 
м у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани ко 
, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађ 
ртију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што ов 
до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спу 
стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p> 
62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздра 
а покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p 
ије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>—  
а, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине,  
седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још н 
а ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто зави 
 — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...< 
ам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 
им на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седа 
.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос  
 ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапут 
ли добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после п 
запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега  
пана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „ 
 ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем 
е ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од бо 
у!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе мо 
а.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад т 
е ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спуст 
повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано ј 
ко велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог м 
.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n 
 рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање 
 на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај 
трпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> 
 кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p> 
вог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажериј 
ало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло к 
 и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је  
 из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније и 
идљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам ј 
> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје 
!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, тол 
воме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за  
 те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек ш 
до, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику 
.</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај 
сподине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ак 
 и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је  
дити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао ка 
и на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту о 
е поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А  
а будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S 
е два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одм 
 празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седо 
м све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам 
стим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није ос 
 дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се  
облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми не 
есми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој ка 
а је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и уме 
 у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закљу 
ика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђа 
е где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док 
</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћ 
у те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва и 
 гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и ш 
пе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле н 
врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? 
тиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак 
ојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једно 
и за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S}  
торица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> 
/p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих.. 
{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речи 
..</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавал 
дремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div 
ана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила 
ник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећа 
ајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почне 
 кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p>  
pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“  
а, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они ве 
/p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p>  
у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако 
никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Н 
е греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p 
...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш 
..{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“ 
а окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш 
/p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p 
овек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам ду 
Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поч 
топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне го 
х пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се мога 
p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви  
остиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће  
 Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Ми 
горело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <p 
 че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће  
 тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љу 
смо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква 
у изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него 
.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <p 
ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p> 
 тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, ш 
 кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S}  
че кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме  
>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тра 
и у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам  
около око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрил 
утасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Па 
и пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати  
тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Је 
, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степ 
— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни 
жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једн 
, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се 
ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити —  
је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, 
х достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда 
</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празн 
ађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видн 
госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приб 
{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их бе 
х на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са зво 
 био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— 
за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет  
 беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам ди 
b n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред 
 село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} 
 замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p 
ра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, о 
и бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се в 
оспођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попије 
м увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може. 
Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово 
е к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостив 
овео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хв 
{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затвори 
рејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки ос 
.{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи.. 
преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш 
 без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле  
иту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама,  
 изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S 
атим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— П 
</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> < 
наест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нем 
чекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори 
,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све 
ројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих  
атељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба  
ан, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох пл 
 те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокак 
 смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које  
сти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се ид 
 у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата 
сетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гл 
 одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако 
м и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало повед 
им на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос с 
ти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало,  
о јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се  
> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да д 
ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце 
има да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зај 
 <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни  
... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растурим 
о у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зн 
 однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако с 
квог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсол 
међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад гос 
 овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено  
p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та  
ако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p 
зми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада о 
а мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII  
и Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од св 
 руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу  
га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па н 
угог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет 
 у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам 
 узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке 
 петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни најв 
ође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано н 
азником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачк 
оји беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која 
ата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћ 
нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штет 
, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју 
аме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе  
еразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у ка 
код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по  
 — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде 
ребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од  
во однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па  
кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици... 
 врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, г 
е и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по 
, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и по 
еба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S 
посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико 
падоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпа 
жаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке поч 
е из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице... 
>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро в 
ћа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна праши 
пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта т 
етићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног кал 
а пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се 
 Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, —  
ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршт 
место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грл 
а и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто с 
ије, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало 
ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Од 
зликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, д 
и, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апс 
дим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног 
у набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја  
ечима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то 
акалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на л 
вити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очим 
овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... 
 же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунова 
инског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други 
ад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да 
, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути  
нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p 
адарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам 
е, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми 
роша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два 
ати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их 
 мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послу 
цу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није  
естре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..< 
би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, ш 
 са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!. 
о.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те  
до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не 
један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате д 
напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</ 
ђу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандар 
да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам исп 
морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док  
код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мал 
— одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, 
ађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности 
о глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао од 
ад попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одго 
— што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траж 
ико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда 
м на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко цел 
лужила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“ 
 је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је  
јимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега с 
се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних 
а љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p 
="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћ 
помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у 
Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жали 
а не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До 
огли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се куп 
старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулско 
о главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме  
арена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — су 
p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхт 
пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше  
ог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти 
реме ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у с 
це, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа 
 и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p>  
 и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p 
S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене 
ати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као к 
 купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми см 
, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да стануј 
увматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истр 
, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарск 
лска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како из 
 и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио 
то и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао,  
 <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p 
 да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам сврши 
а само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало п 
а била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баб 
јаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <h 
том пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија 
и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, 
..</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а 
е председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Т 
та и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђ 
х вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете 
, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана о 
оменила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто... 
ито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати бла 
, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се го 
 <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незго 
 завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо,  
граде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрве 
ао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка),  
вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоће 
. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог д 
ђи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... после 
 вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на  
 свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим  
мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто 
 Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.< 
редузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити 
 и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И 
а именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p 
 а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и  
, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светл 
 изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа ш 
Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једана 
је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Чи 
 три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзо 
 друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p 
-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем з 
о саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!... 
ајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башт 
p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месец 
.{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одјед 
</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш цип 
тано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са де 
 све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад 
е свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од  
ак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су з 
акије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— К 
ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене бил 
о га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу 
ду онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од 
тисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра,  
ост није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извуч 
хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра д 
 из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму. 
о добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро 
им сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав  
грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летв 
требљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали  
ца, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка 
е свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ух 
-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школ 
p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме 
кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али 
би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако  
у...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђ 
један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа  
S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако  
тролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми  
. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу сви 
за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премиш 
месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у шко 
ли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шерб 
, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, кој 
 се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо 
{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није 
ајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох ко 
>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101 
...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смер 
жву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међ 
 чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да 
мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д. 
х пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што нагово 
јући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови он 
ије хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="2 
.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта д 
 гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, ни 
 кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p>  
 чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док ску 
 дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу  
p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти пла 
пит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи ј 
 па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели о 
лба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лев 
дари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Г 
p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.< 
д јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим 
рху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улази 
шкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} 
пах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад ч 
днуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S}  
е опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу  
 не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај  
д нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред меха 
х ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. 
ндарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто с 
свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађан 
амо толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p> 
 повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чи 
ључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за к 
</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n= 
ма тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...< 
а на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.< 
аци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пу 
.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном мо 
ђа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флау 
мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кав 
би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло до 
ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помир 
вати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као пр 
 намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSe 
 <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подо 
5" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p>  
ла празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Св 
, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на  
ем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што сп 
о задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних бед 
 Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад због 
ворих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака шт 
> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност од 
оли госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим  
{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p 
шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет  
што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. 
 ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео св 
во: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад  
) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у 
b n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите 
фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло до 
Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, з 
угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на д 
очеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</ 
а нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како 
м оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред  
змахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем ру 
, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе  
го заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У је 
 и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, 
х нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту по 
на танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко 
господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да 
ли ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одк 
рану?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>О 
пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="25 
 имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма 
е са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме  
орица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна по 
 се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било. 
ј тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док 
као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им  
ед умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — п 
не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но  
урно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S 
и; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути 
ше ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав исквар 
 земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја у 
ложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу,  
зиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што пост 
ца у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред прим 
 се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад 
ола им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимањ 
ам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ак 
ћу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој х 
далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељако 
тра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одгова 
ам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала по 
 у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне ко 
страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе 
ћ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију 
а!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хле 
 међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељиц 
и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће  
лу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а  
х се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао  
но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подн 
орски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке цип 
а сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чека 
жемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а 
у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљ 
с ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и  
о! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога 
толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повади 
b n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин в 
или и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели д 
правити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!< 
p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пе 
 нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујн 
 корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говор 
Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми д 
развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако у 
, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишл 
се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с к 
 плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више 
еоград ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је 
 би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на с 
хођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p 
ам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не по 
аквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за 
 гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом б 
о ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви  
ви или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекн 
х послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесе 
 а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <p 
зао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSecti 
 осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} О 
 у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота 
и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у 
а оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а да 
Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!.. 
сам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{ 
њу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке  
х до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи 
рупи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек  
ш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла 
же, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горк 
и а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам прем 
ако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове. 
ека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас 
скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао 
д сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улиц 
епано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би мог 
ети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако б 
 баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар ц 
ника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једн 
унац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Ста 
док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али м 
 десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом 
ље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на 
анта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли 
/p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се 
p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — р 
<p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> < 
> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу 
вићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те пр 
 <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа це 
писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p> 
 друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто са 
ј.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чу 
ожим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година 
, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Вид 
ући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то зна 
са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лак 
ст доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без п 
лиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен? 
ешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, 
 гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо? 
p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека  
ом.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то 
рида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће д 
..</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба 
 само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам 
а?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни.. 
о отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што б 
смо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божи 
се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— И 
о? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је 
дну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обича 
а он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат ч 
 свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жа 
 на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта  
. мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — наст 
коше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај по 
вим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени  
 си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} 
о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби,  
им те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај.. 
>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навл 
а дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p 
нта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p 
е заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцни 
га, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде 
ђајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?! 
џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам 
и, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, де 
 и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} М 
>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, а 
аче морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти  
 са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо,  
ња.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с 
м.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи 
 да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p> 
 — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео 
ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је п 
p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном 
Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,... 
pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S 
леће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо  
...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или  
ецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...< 
павам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробуд 
е Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p>  
ле подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подру 
 није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навик 
а од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико 
би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам 
ан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуж 
које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду.. 
 си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p> 
ати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казн 
очех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све з 
p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ по 
{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после  
...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако  
ођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће м 
ком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге. 
чали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они 
>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном при 
а је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне ко 
сам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по јед 
 <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу  
онеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ  
..{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и 
 у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је 
та кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа  
авао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу  
а!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну во 
 банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p 
ина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад ниса 
дина; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} М 
како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с 
 ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постара 
 за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, 
собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољ 
уживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави П 
 и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе  
ишта, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а о 
лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а ме 
Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, 
рано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате пра 
а хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра, 
> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?.. 
S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити 
ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!.. 
 од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отвори 
те дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да 
требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или ш 
S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он с 
а купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месе 
а се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га  
живање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, по 
p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умедн 
ани га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му д 
ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> 
заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема  
екиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, гос 
пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако де 
мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У ле 
ва она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, 
рих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим с 
новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ру 
ам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те мо 
 и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div t 
енштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не 
баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једа 
љно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више 
иромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам поч 
, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p> 
то питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера 
ршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза  
 руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, 
сти у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође.. 
у да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако,  
а горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и 
 што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи ниса 
Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочит 
е оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је д 
не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те  
осерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јано 
..{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>Н 
</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три бо 
рло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо т 
 пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим в 
а и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по 
урен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао. 
тника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и б 
ђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћ 
 многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете  
а на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није во 
ран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испри 
 <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натовари 
 знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у 
 ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било 
 (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам. 
Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, 
 Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> 
па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад н 
женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, 
 у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="2 
газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.< 
 ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="1 
чито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S}  
е од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Ниса 
— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а  
ве радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, ај 
Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако 
а него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Раз 
вица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према  
> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но шт 
 дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од  
85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба  
 послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега на 
 и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који б 
док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSec 
н оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест ово 
="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којо 
Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као  
удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их  
<p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадав 
S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Ф 
јући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина ч 
и за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веров 
сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комад 
шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће  
м дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решет 
n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што др 
ћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, —  
оју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — 
 верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану,  
е, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како ст 
, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у  
же кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час 
а кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала 
рших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи 
бао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управ 
Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до  
мо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо с 
о...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим.. 
.{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у ку 
помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што 
м.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била д 
м већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постара 
м, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ће 
и репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била л 
:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није бил 
> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од о 
 Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— И 
о ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако 
кама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па  
.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао расп 
аки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се т 
— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико 
ао у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо г 
<p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а 
мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо 
его наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их слу 
черали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да т 
ет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурн 
ош сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S 
 о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Бо 
цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ак 
ише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава 
p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>—  
око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под  
; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!.. 
оговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувиш 
: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> 
 — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „ 
нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако  
ју с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нис 
бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а он 
плате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— До 
у па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" 
ните ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер  
миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, —  
чито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S}  
удорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још  
спођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког 
 ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се б 
 срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта 
ника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја  
 и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз 
каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вел 
а се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рође 
ну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их с 
но погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ног 
од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — ви 
подину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са сви 
м очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за  
вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема не 
о не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— 
.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је ова 
па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб плам 
у реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако 
 где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и  
бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи,  
воришту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у 
ворим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чи 
и две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Ист 
раду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било 
м — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру 
} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" / 
лакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, 
сподичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног ж 
да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спо 
е се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S}  
 ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате 
аха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако ве 
 у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако р 
е није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља на 
у не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје сел 
 свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да  
 онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече  
<p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно  
есном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцела 
!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима р 
/p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, 
 се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну кој 
 степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, 
вање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То  
сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... 
у, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озе 
ици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је 
пи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут ка 
л акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино 
вам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико ме 
ам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и 
а ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове 
 сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама 
не остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим 
<p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш 
...{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинут 
мо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдан 
и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу,  
оже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо св 
и ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говор 
ити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио кварт 
 поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук  
ка-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо 
 вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бој 
Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља! 
иђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда дос 
 томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у ју 
S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!... 
 су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја  
 — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наста 
 му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше и 
 <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p>  
само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и с 
 размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме јед 
мо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — в 
писасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, 
д чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђ 
 осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, 
зумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем  
е свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>К 
— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— 
ао да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— 
 се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по 
адовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да и 
орим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напи 
на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти кар 
.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, реч 
ца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично твр 
веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоган 
 Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпе 
ео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чист 
рах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у 
— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме буде 
икну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити 
и ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н... 
казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>П 
зећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Д 
ња нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије 
/p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празн 
 него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књи 
о би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора 
. <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући ра 
 ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће  
е с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао 
ју свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити мо 
ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ј 
 овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати ш 
у на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S 
.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутр 
Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а ле 
т муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!... 
ед тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје... 
се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</ 
 дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> < 
е изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени ј 
мбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили 
човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> < 
тане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без д 
а сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати  
пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох се 
и преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пан 
p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да 
 шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те 
ан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p> 
.. бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем п 
</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочи 
сар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после не 
о!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па 
> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="2 
би пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје 
ло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> < 
ану и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута 
врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</ 
ршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хте 
са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S 
олика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бе 
ођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозво 
тојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли  
илосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n=" 
..</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно с 
лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо не 
 n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су сам 
вали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па  
у, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али госпо 
а напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:< 
p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, 
Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њихов 
шаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво ту 
 сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде 
коле?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S 
о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по  
еш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми  
 сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, к 
ла часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене к 
 Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Н 
то наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да сп 
и ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и  
наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p 
.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мно 
о, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо  
 могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти 
јвећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше  
...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима ј 
ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у  
м, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загреј 
а Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шт 
х убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Поло 
ао да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују,  
да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И з 
о мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљ 
човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, пр 
еме уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи  
огунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} П 
шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љу 
иш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испад 
а бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из  
разника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обе 
легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђер 
ј казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у ш 
брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у П 
ад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена о 
ло притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n=" 
лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би 
/p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак,  
је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о ва 
амаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџ 
о а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p 
госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде  
У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће  
а нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде  
ред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госп 
олско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи сли 
е човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или о 
чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то  
е остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да  
екав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти т 
е бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем. 
уго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем 
 који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, би 
 код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и  
.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изло 
 ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да пот 
једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да с 
љу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блат 
 не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега 
 нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, гос 
та ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{ 
та да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на м 
тле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих.. 
ом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњ 
еке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица  
} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом! 
нта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и в 
тању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" / 
ните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не б 
 за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по гл 
 марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а  
шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> 
ле школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упут 
сет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију 
... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити... 
их на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупл 
ер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти шко 
ту до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школ 
служивање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изл 
остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к ме 
да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а тре 
удала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих рад 
а.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор не 
и дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло 
и сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не тр 
ек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу  
 га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо 
орака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пу 
S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим исп 
ши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера д 
је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он по 
 се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог  
и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пре 
та и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и 
сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Ал 
се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их 
, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу ка 
ако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом  
дите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада,  
!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћ 
 ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј м 
да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах 
ем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњ 
она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p 
аже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! —  
неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно 
омешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама... 
епеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су  
еба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— 
ити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то тре 
 те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар ј 
 ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Су 
о да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> < 
ћ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...< 
други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар  
де!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терај 
Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камењ 
рену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу д 
и у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, нег 
о љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, а 
с у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} 
 Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње  
...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљ 
</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами м 
 него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом  
 стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— 
раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, д 
 ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао 
 сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само  
 казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— 
но са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити 
та му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...в 
а трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не 
повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p> 
на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је 
у двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а мо 
те ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замол 
ј снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза ис 
дин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба 
о коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако ју 
за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прим 
или квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хо 
!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је? 
м куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p 
д овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо вр 
 година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те  
ио најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не 
орате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и ч 
— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није бе 
ло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Приче 
укама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта са 
ро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам 
де господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о м 
 да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место д 
 га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа 
p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим 
</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим једа 
ахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати ка 
ориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p 
у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p 
ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење 
а и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као в 
чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле т 
/p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Г 
а да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је 
мам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или дв 
 спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у 
за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. 
да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је  
а пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и  
уговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и  
<p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде и 
 и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог х 
ем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесе 
ажи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — 
е.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био  
 не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мора 
н и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с 
ој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>—  
вам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече 
шобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до 
м да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који  
Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стан 
кше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим 
е не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... з 
> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио 
к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у 
, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек мо 
познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отвор 
ан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах  
лико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба о 
гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није  
јући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни р 
варица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за 
обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="26 
ам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам им 
 да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло в 
Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах  
 држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беш 
 на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>пре 
 опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је би 
ад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците н 
бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих м 
 што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутр 
римише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Ми 
ле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан са 
том брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ  
 смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</ 
у са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" 
и удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напрет 
} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила,  
јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам на 
лу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је шт 
шимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам  
ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан п 
нили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара 
/p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се 
и да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке пови 
 ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба,  
о; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — 
кама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; 
та је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се  
ректор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овд 
овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиш 
онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и  
ачи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте 
ушу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни 
мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом  
те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, прич 
отрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуч 
са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „З 
иша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади,  
ан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао з 
у да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијут 
 да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру  
утра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, ка 
 — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече  
едну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене 
, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Су 
>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линиј 
ви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први  
, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механ 
их онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш с 
ко <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Беогр 
<p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајн 
 одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S}  
и да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох цип 
 сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После 
...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и с 
ш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</ 
..</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изглед 
вој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и  
а руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на 
 имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озл 
> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде к 
о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на ф 
це, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и 
 лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог д 
мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, 
урих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, т 
на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је о 
, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица 
 тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, —  
рило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе  
, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!. 
е нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици... 
ад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали 
ли за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надроб 
и улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се вр 
у се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем 
век морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прик 
н причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Мила 
авати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, пос 
 и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради че 
и!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас  
устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сах 
 сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.< 
је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ  
бали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> 
 смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаж 
 седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — а 
 Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док 
м лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво при 
о!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</ 
ћи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p 
Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.< 
авући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="11 
, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам с 
адовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га 
 кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отић 
p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у в 
 отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</ 
 ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један 
дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше вед 
 и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> 
лази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ  
/p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих  
шати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пу 
тине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Г 
<p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спав 
нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта  
ва се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље. 
,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, На 
поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отво 
ре!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикн 
бично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад не 
гао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да 
..{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</ 
оје чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на ст 
чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p>  
 <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то 
ао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад доб 
ахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{ 
</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S}  
 — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> 
 Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како м 
чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника 
 ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Пред 
д оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини та 
од једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и  
>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих  
аше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О де 
а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хв 
е дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа ве 
ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p 
и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм 
о одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста је 
Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах 
сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У остало 
правитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти с 
p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак с 
и?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљ 
ви на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, 
рну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем 
рха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно 
жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има 
ема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног 
ико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-х 
коловати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог 
 не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим ва 
ац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар 
ем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>П 
о Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису 
ивучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико н 
и...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је го 
ако ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово виш 
их волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.< 
лико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе нада 
<p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S}  
 седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведос 
> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опх 
е овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен;  
ута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути с 
 госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p>  
 њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну р 
а се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи  
апред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на 
 опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пуст 
ина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!.. 
ођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} 
</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва и 
 <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="17 
</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари 
 за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлаз 
ј куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад  
х сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и 
екам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада  
о проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцела 
S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њи 
ве јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима 
па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачк 
ноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p> 
 и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> < 
 /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем ко 
.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгл 
едаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послуш 
ли, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер,  
 радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвиз 
 <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продер 
, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и гру 
могне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни прету 
чи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се ви 
још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јест 
, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше 
...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекај 
обра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p 
ао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад пр 
, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p> 
питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам г 
 се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу 
осади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо  
ио.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено 
дећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући 
 шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам пр 
а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p> 
ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе 
Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гле 
<p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог  
ао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити шко 
> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и т 
лазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дош 
и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— 
ше ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви д 
а се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест саха 
и и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је бил 
ито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа бил 
у лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ј 
hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, ка 
ла луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у 
спођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо  
ђица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али  
вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво  
бра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n= 
?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу 
кидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p>  
подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад ни 
х па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — доб 
о на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месе 
ра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским ули 
орих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p 
д и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој... 
 мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче  
им Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p 
 јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p>  
чеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт са 
 се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме 
а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и о 
овац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах 
есет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам 
рво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од св 
 само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то 
 покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које ч 
.{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одисти 
е к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не па 
</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али  
а робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорил 
Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је  
а.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p 
{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити 
ћи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша.. 
p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох,  
> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у друг 
р и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...< 
<p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.< 
ати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја 
парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназ 
исам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела 
 кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како 
љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на с 
 <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко са 
вари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо љу 
 код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>—  
што сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или  
Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, 
и ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо 
о није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да с 
ш у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима  
мо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни  
 Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман  
а радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи п 
ске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи  
пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где с 
агодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не б 
авио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам до 
 /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам п 
о мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити 
> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, на 
 да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положи 
коме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми  
 тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и  
е било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит 
од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише вр 
 мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и 
 смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнут 
 Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ј 
зио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех  
ан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра  
рљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам ка 
; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извешти 
 се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти с 
. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.< 
.</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био,  
ас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> 
еда и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше.. 
ву, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газд 
сара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо 
 тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на 
но и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће  
такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судо 
ктер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} 
а, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео 
 окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао 
че кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата у 
 угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тел 
Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс н 
им боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и  
идети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једн 
е досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> < 
 више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу 
> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам ра 
чку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механско 
 до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет ко 
лацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће! 
ре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала ва 
у...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору 
 Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта нам 
ним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини ни 
 Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S 
/p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало ча 
ада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме х 
етку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хте 
а не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати! 
з дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остал 
. хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учи 
талом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе в 
 ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да с 
радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</ 
ску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника 
дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући ка 
</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо  
>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шес 
ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама п 
 мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос 
. </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љ 
о једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га  
сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Б 
у изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p>  
оћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>—  
н је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазд 
/p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, —  
ко остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за 
ћ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и п 
 више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу о 
 и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задрж 
есу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка  
асни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се д 
 Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох 
S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друг 
.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћ 
 ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек п 
ба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, 
>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас са 
 поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Сп 
чистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да 
стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија 
де ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притво 
 <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забран 
у ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече и 
..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог с 
аг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју 
301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше вео 
рн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави о 
ви у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би треб 
ући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и сам 
тео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271 
и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тр 
стано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, 
 је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ного 
{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине,  
 То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у им 
 у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; 
м тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{ 
Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни с 
— упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговори 
ске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!! 
ам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где д 
теже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p 
аћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наје 
 без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то пову 
во пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хт 
у празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S 
један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p 
 није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна 
вореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли прим 
 десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још ја 
 путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њ 
.{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао ш 
 нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим  
дељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, м 
звикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!< 
у, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њ 
и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде 
чију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо шт 
е?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p>  
уци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је и 
рави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледа 
зиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам бех 
огледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно ко 
орих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно  
</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> < 
се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрси 
и махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има деф 
 чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица по 
е материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јо 
шла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— 
о, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више 
доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку 
д окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницим 
никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код с 
.{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испре 
ој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља 
рно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p> 
вде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста т 
сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заис 
 затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p 
ид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад  
али...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових ш 
} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их 
идећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у  
есасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој др 
уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гл 
ођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађ 
 као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја б 
сто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на  
па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној  
н...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа  
у и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем 
где трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не по 
овима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на 
атима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног 
ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћу 
, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устан 
 још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до в 
ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</ 
рка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса 
то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајн 
та? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без  
ем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији 
 ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње ст 
дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређ 
 сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гуш 
6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се  
рпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та коме 
 /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам б 
рма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче 
и те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу 
/p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми 
ре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били с 
скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола нег 
мештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, п 
ађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оде 
 — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од  
 брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, мор 
ито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, 
“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, ј 
ише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био 
{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> 
 Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођ 
кве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао с 
че, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час профес 
гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Нем 
/> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандил 
ну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике 
се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{ 
tone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p 
 се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ не 
 почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Бог 
р сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{ 
ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пош 
и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као 
да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дв 
 Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говори 
коро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати... 
p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из з 
спођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу,  
 онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас из 
 није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повам 
ам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију ке 
о свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благос 
ад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у  
!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам сво 
S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече п 
рисуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову накло 
вет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ћ 
ури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> 
— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих 
ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите ш 
ћи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме  
дупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и м 
p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште  
.{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био неразд 
е ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну о 
ојави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два тр 
е моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина 
рдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше. 
каџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих  
о су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам прим 
беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чув 
е кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат. 
 себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанско 
 био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p 
е волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мисли 
едан није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на при 
 хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је с 
слушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ ј 
тко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо п 
.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, 
о, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата ст 
н пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</ 
 за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем је 
> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p 
ало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце 
ред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p 
д главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p>  
што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем 
исто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево 
. чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде. 
о пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога  
а право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих после 
д пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S 
тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га 
и...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа 
позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од  
ћи нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било 
ста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут настави 
— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврд 
у.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...< 
 Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, 
маче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад 
мо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично  
..{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у шк 
ао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми пр 
устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадно 
 знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу и 
 онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, је 
се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порц 
е чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао 
сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни  
стао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух крата 
утији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладно 
 помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживањ 
у од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих ј 
али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да 
но само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њо 
огу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице тре 
да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим  
оново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог 
ито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не  
ећ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па на 
ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.< 
/> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ј 
е хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода  
ва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је  
 <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегун 
врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ј 
ина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви 
ти, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он 
.</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније  
нара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залог 
<p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладн 
 пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк 
шту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у с 
 готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је, 
...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручк 
 Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожедне 
ава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) о 
не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измери 
уза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“  
зло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли  
еразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S 
 штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино по 
ам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли  
дан беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауста 
нзији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледал 
 <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђује 
и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До  
ејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и п 
 — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпарх 
и они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на 
<pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склони 
{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} 
о у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину про 
 и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уп 
оје беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хле 
 доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...< 
оља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: 
- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да да 
ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе 
а ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ход 
амо дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те 
 сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајн 
.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рек 
н замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где ј 
 ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и су 
вуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што  
рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{ 
ас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутр 
 загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао вл 
е,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газ 
ако изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и д 
спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја уз 
ед пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако 
апалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дуван 
и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је 
ше неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш ми 
ознавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четвор 
тити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, госп 
апред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, до 
>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти у 
 А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити м 
>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били б 
а љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима м 
здарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се  
то понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати 
ео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, он 
а да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а  
> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!< 
ујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло 
и врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „С 
школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, 
 Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео са 
заман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење  
на, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на то 
и, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</ 
е рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је 
.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдит 
а она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а 
ђе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све  
ти на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{ 
е још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу  
</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу. 
арче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде,  
имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што до 
и, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди 
Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћ 
етније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,. 
ше ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање 
 прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога 
— и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим н 
 поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</ 
икако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усуд 
дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми в 
— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као 
ма натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лев 
направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу 
чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче ве 
 — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар да 
?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Ка 
авали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у трен 
маћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам  
з њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а нај 
да скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <m 
и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) 
>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето 
куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао сврши 
пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти к 
дговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да 
од Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Не 
>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта ј 
отов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас по 
а, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S}  
арту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— П 
ш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово 
 љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да 
... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А к 
{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се до 
есе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја преп 
 — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо н 
м тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво б 
 да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> < 
иву мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепан 
но прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легн 
Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један о 
школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби  
p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да  
о,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p 
кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— И 
ите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукос 
господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем  
p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{ 
атима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад мо 
ом винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво  
 узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не м 
и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа 
 негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они с 
док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— П 
{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу  
</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља 
>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p 
 особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случ 
и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам 
/p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па 
кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..< 
а за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годи 
х да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да 
ли врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зау 
S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</ 
<p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим  
 <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знат 
ите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо м 
о сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од 
ош како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајућ 
тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Беог 
аног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Из 
тивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле  
{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било  
ван?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар т 
 сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заст 
пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} 
 рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми  
бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном 
p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће бољ 
 у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, б 
окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су дв 
у, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао из 
 била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто једа 
 у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је би 
амотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их 
а где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми ј 
е за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници пов 
де?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p> 
есет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две  
 домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се до 
шим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена! 
, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила 
 новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесит 
ак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата 
 кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити 
а немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им д 
ешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, 
м ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер  
 мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="31 
p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека м 
.. можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори кат 
 обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто други 
у код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди 
е ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жа 
p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то  
ти како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана д 
м казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{ 
журни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро вл 
 кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош 
али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтат 
 испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића з 
вде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као цер 
ао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашн 
о ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао ш 
а узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда  
аба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и сед 
међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као  
утак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо б 
о се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> 
пеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ 
Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто 
м, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши 
емојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне 
</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче 
и ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" />  
вим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и  
служивање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> 
и, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Н 
авом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, 
име, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре... 
ш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си  
 дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, д 
 тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски 
г чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да 
ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече из 
м да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја 
/p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,. 
лостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Бо 
с, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити 
и.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је 
на овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И за 
?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили 
и ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти до 
> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Н 
пе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</ 
неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130 
ве закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем с 
, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз п 
 хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни 
> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али 
здадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично  
у да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице 
 комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се ка 
амо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у  
 ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S}  
/p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све 
пак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се 
е покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> 
еоград да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким б 
есрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један  
су и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поз 
рекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, ло 
жеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад  
нице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха 
а чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> 
оде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гур 
е.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вече 
 викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="1 
.{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми  
мевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> 
ни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и  
а воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера? 
едаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни.. 
ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p> 
Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непр 
...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет кора 
ља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предуз 
у полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано 
ад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек кој 
а, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Т 
риђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мр 
ох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан ка 
 ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сеч 
 један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужд 
оваца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго  
р ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово 
/p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало 
/p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још веч 
о чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она ис 
— ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да ни 
 од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехт 
а још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно  
о у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам мо 
b n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,...  
 претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово д 
 госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с 
јући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох  
 мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао п 
(!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако 
коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густ 
 разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се ун 
} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и,  
, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задрж 
 буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, ч 
...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</ 
то и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> 
дишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у  
абрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом 
у те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах 
и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно м 
 су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ 
p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а по 
и и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исп 
 те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он  
S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и р 
неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио,  
епо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је до 
 бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу  
 си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну  
да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладо 
говиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</ 
 брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога  
еда ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пр 
ајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном об 
.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а м 
="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда ш 
 никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове 
p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо о 
о били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај 
? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих 
, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!. 
ру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох 
о у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршит 
вајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са п 
ма на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре 
то, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто  
 поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на 
могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше 
ма што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p 
142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред кава 
еби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду 
, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, т 
{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празн 
продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубиц 
мо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хт 
о, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми  
.</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола 
кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао 
само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо,  
/p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет кувар 
имо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p 
и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и в 
ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није г 
је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња и 
као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} 
ињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спр 
ајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вран 
 Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, доб 
и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци  
p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} 
ама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло  
ем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми ка 
ста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у  
ад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p 
један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где зна 
ма...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један слам 
би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рам 
Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени ди 
ојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Им 
 и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био  
оља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни зна 
 Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не б 
је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога 
— рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука 
..{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и с 
лицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати 
и рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћ 
викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрз 
— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p 
омоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Ула 
ене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто. 
рани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо  
хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — п 
Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади ду 
их ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рек 
е имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на ст 
р чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један сме 
безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која 
 требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не 
ну, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све шт 
им му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа  
мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах прија 
е гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на 
p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па  
е ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја 
е ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то  
шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју 
ази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде;  
 шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али бр 
хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам д 
 да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше 
/p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пу 
/p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите 
а после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, 
.{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>К 
вај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да 
вде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То  
ивање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах прину 
0" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме 
дао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, 
p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p 
ледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сва 
фесора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па 
аху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад из 
во <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пус 
аче на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: какв 
ве.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у о 
дасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — к 
к сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се. 
диже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колик 
ила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их проч 
нудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="1 
а, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може б 
о ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савл 
гама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох 
...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разум 
чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник 
ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни 
ивање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разго 
мао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један 
шом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те 
 код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</ 
ико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с м 
еба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио  
.{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p> 
у и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла расп 
ам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’  
> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест  
та ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мора 
ао сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не 
це, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу проп 
тупих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, —  
мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће,  
сно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник н 
откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасм 
јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фер 
> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!. 
олико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу  
i> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ д 
ве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ 
, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да 
љено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја с 
о тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с 
 с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га ви 
е у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још 
м била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана 
>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да з 
b n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходни 
ли смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добр 
S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и о 
="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, ал 
реба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— 
ључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зн 
и рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове  
у од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двори 
оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави  
м да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</ 
јави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам мо 
раном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поре 
кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на пут 
пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна  
ш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... 
ад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{ 
ајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га сти 
а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што про 
, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгреба 
ред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак пос 
твари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показу 
упим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец д 
 <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чуд 
...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну  
иромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али 
ог уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор  
p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат,  
 па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми н 
мо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шла 
ји у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гим 
а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p> 
о видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад о 
 наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на  
есто...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем  
 него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао к 
дног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, је 
лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што  
ивот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код  
а.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани к 
аше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја са 
еш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао. 
RP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кав 
х тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кол 
ц дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у ш 
 кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се д 
а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене ос 
и да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да ун 
идео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам  
вани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је к 
ислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p 
она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање  
го савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а мог 
 сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О,  
рно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре н 
иђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кр 
х.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице  
 мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — р 
лице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, а 
</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки до 
ије у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да 
сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као прек 
 својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала 
 Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле прежи 
/p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за че 
те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сут 
} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у т 
ута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, а 
та дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и  
ачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S}  
 говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</ 
!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па  
 време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса о 
је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни 
 године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам и 
потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан,  
 по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим с 
...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један ле 
it="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор о 
, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} По 
сле мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми 
 кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевич 
еликим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, раз 
ових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече п 
што у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по 
— који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући н 
 непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, кој 
ест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шесн 
оришту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи н 
лушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Нај 
p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала гд 
 она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, н 
та она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теб 
цу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У 
суз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> < 
на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку з 
ао.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p>  
један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ов 
оказа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта  
о људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тог 
лада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод по 
нику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и 
игана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни  
лика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те,  
!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, 
ћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућ 
о се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу  
 ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да 
е, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко 
.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поре 
м могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школ 
ам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још  
 вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли о 
ђем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S 
 леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n 
 скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао 
 рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. 
се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео да 
а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долази 
ољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах  
on" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад  
.</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <p 
 друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин  
у дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да т 
овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{ 
динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више  
оце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја  
ћи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пир 
ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p 
ама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у најв 
ам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Д 
но није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> < 
у се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло ск 
ру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да дору 
е видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута 
 и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи  
мни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане 
ао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p 
и...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих  
19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање 
ма где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господ 
 будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо им 
у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да к 
сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један го 
ас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, мора 
 ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима 
Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у  
 па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један ост 
 те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код профе 
по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са  
</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али  
d="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} 
узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог 
и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати 
им на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две  
 <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио 
или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на нога 
 у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће  
без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави,  
; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу  
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само 
P19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра 
ј нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, пр 
утка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који ј 
ноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се ниј 
 да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Ци 
 да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Уск 
> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно мест 
 вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Он 
иђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо  
 ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} 
ојим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одред 
 место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је б 
илулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </di 
ше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо п 
ем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупи 
ра месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо  
milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође  
ара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у ш 
ега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после п 
их изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S}  
 је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толик 
им?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, наро 
доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то 
ећу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} 
ересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду 
ubSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дан 
егали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана. 
не и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се го 
ко погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозл 
 ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на к 
телу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим ни 
> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни ј 
а?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— 
 на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју им 
утру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су  
них.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пу 
тво њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе 
во;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се...  
— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати  
старај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на  
/p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.< 
 ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића 
и рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред с 
>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ 
гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је  
с...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође  
>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране 
нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Па 
радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедет 
уго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</ 
Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Ј 
 руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем суво 
 у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде  
Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p 
46" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао нов 
де...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код се 
љених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је  
од зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остал 
и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот 
ћемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред сам 
 овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта 
шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро 
> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу по 
 могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни 
ку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код прак 
 n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа с 
 <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу доб 
сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које са 
ати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгл 
.. дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима 
оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да с 
ити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како  
p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо  
ћ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас бе 
е поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже 
} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, 
на, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на с 
 као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где  
" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{ 
p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле 
навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тр 
е на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав м 
то, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама 
...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSection" /> 
.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову 
оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам саха 
/p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што  
ао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу 
2" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам б 
г и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам  
њђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у 
 би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пар 
 Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и изва 
азећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска бил 
м могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио н 
ела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима,  
 да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док  
 овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио. 
.</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у 
?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> < 
/p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p> 
себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким  
>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта  
, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то и 
ин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам  
вој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Нас 
 У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у  
.</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жа 
, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у ги 
 госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на  
чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од ка 
ог света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти  
служивање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име п 
> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што  
p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Каз 
време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа  
 флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском уле 
 ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао кура 
је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и  
ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> < 
ао и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије и 
с, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</ 
> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, 
ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце 
..{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене поста 
вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити. 
ли на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се ода 
ази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је но 
а, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се  
 <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: 
 Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могл 
уне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том  
како нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из 
и могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div t 
им путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{ 
за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</ 
, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је мило 
 ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ак 
у већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и 
 сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p 
њства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао н 
навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+  
p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било  
 ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих и 
видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се уп 
бог хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбо 
а добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног 
вен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред с 
е да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права 
 је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо 
уштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, н 
аш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, ха 
вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја м 
ој кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас при 
Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, ка 
еше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само п 
шке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пол 
 гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, 
 си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу дове 
 се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче прот 
ратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других д 
ју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем 
е жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у шко 
у умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, б 
за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао,  
, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живет 
ало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по не 
просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад из 
лирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Он 
овору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вр 
познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на ку 
х тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могл 
од хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу о 
игама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, —  
сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати, 
тео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала  
ео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; мо 
е, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде  
>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћ 
 <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани н 
ме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупр 
S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се по 
сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да 
но мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био прин 
, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то  
 се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послу 
амо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у 
S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела  
<p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико  
 кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне,  
ало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се о 
 које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треб 
 у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бо 
И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p 
едиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; н 
p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали 
х готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се п 
 коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педес 
а пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље н 
се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош 
>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, д 
иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а и 
па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим  
гле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30  
м ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беш 
жљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p>  
идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и 
и полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p> 
кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У не 
 видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам  
рава и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буд 
 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми в 
тече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго мо 
а ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео,  
учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не дол 
не боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам 
 за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а ме 
 и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} 
о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао  
воришта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно 
одно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто  
 су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли з 
грађеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор ( 
апу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извини 
обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" />  
арен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи  
ите се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, 
ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могу 
ек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно са 
амештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојн 
b n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p> 
ја од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> 
— рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у 
ећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи  
осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађу 
руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако пол 
то говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде  
олако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руко 
их у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.< 
унуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остат 
} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памет 
 необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n 
за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завуч 
окле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, 
и...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао. 
у на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на 
евао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао ш 
би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између  
станем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S}  
маш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвал 
двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не; 
аше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јест 
оџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бе 
биљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро гре 
ламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија ј 
ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека ва 
цу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка  
 на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити  
мамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.< 
 ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун 
ј — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>О 
Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест  
 вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дох 
уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, је 
и јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду 
.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да м 
а живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није  
е Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гла 
бро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад 
ору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у вел 
<pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра ра 
дне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пр 
ричали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупи 
 више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте 
плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затек 
чак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели  
 доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељи 
 некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, 
е торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисм 
{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам 
 госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра  
м сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам дина 
х прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са  
 ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти  
ра!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче  
 викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав 
са а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они 
је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију,  
разан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице б 
пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код 
 Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег 
 друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се  
придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у н 
 то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас и 
господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</ 
!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и с 
 пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам  
р“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S 
а броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоће 
ту...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слуш 
од пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лак 
е кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који сед 
рдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење 
ад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p> 
 ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је ала 
 сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, о 
а оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну 
о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога  
, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледа 
није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно 
>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} 
леб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, од 
ог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— 
ече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо 
р нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ра 
 јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није 
 нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је  
; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> 
емо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с по 
епао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни 
<pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по в 
ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... 
о му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облик 
тарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Ми 
и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са вел 
е као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зим 
леди.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта 
мили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим н 
много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су  
збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог с 
оду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушак 
ва моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој 
књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ак 
вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — о 
 у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године 
њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми  
 мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из 
попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју пост 
јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме 
>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад  
ни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је 
ште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На ме 
 крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и 
 пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{ 
туљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима вер 
е је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао и 
 <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба. 
 децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се  
питам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?< 
ља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо  
веди ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има дол 
а се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће б 
ци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Б 
а, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку и 
.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке 
е са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нем 
х очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, к 
рвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „ос 
о време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, п 
 <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођ 
 двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад о 
тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у ули 
II.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степ 
е награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга  
, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печењ 
ом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколи 
ораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што  
е, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт. 
 битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговори 
у, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пође 
а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S}  
викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, 
.</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође 
нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па 
 што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — реч 
Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођем 
превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> < 
ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и пог 
пита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћ 
о и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи 
ати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову  
 драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</ 
е, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у  
колу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године има 
ло не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао пра 
н не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав  
а друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!! 
 јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене. 
о измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовр 
ет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталише 
мо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване 
за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могл 
но у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао г 
Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-ка 
радске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту 
укли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид  
 из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из двори 
ерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> 
а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, пат 
/p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за ј 
 Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао  
} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па ст 
вадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица ни 
места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах 
хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора 
 то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звез 
д њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се су 
ли Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три го 
 загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Ује 
} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,. 
и од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, 
а сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор глед 
ало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан  
а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз 
већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у с 
 може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... 
ретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да  
пији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа  
 наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; п 
има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p 
к што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, 
ледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се м 
не и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отв 
; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за т 
нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капиј 
кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војс 
Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми 
>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак 
о шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври 
лу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, 
ш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се 
ох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључа 
мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, х 
 као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она  
пита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворен 
рећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} 
т се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше  
спрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и с 
 у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се из 
 шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камен 
У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викн 
</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочи 
 испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за 
 на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p> 
, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, прис 
, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше з 
а плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она  
 преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а 
фором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна 
астао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, он 
{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела х 
сапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну 
нудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p>  
 четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема,  
тлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у 
а ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи 
 <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у 
 оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би удари 
ападном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи стан 
 ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</ 
, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који 
ају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих нек 
уго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и ост 
на од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим н 
> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и  
о сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" 
 хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја с 
{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумет 
ицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења. 
ло време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Заку 
тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам как 
и ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S 
ћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, 
, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећ 
у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста  
срету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ов 
а ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n= 
еђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — од 
 пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „ 
/p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми 
орише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету. 
<p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу 
ма, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у 
арту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога м 
гладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да с 
нку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — п 
укавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се 
Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</ 
— Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли го 
 о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад 
љам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и  
ла велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми,  
ц...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војниц 
сам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У 
без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцар 
чак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и кам 
овољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним о 
ицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати. 
но мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и 
ио сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бо 
д, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет д 
 <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није им 
елели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не  
сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!! 
 права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Ули 
што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рас 
ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,. 
о, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз в 
ђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да  
p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>—  
гледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад  
омилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како 
браза још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p 
с ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију  
одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше 
о, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p 
> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показ 
p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!.. 
ик.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, д 
p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — ре 
 унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста би 
> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих ле 
> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!. 
икнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као 
ме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p>  
овао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурн 
?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко 
евим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати з 
ор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасв 
би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар  
p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... < 
нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је  
b n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам им 
 куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, 
а велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем  
S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад  
ри сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скор 
" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару 
а.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p>  
еће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем  
ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не прим 
кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време веч 
не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био з 
бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас п 
сматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да  
секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, п 
немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она м 
искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у кој 
аједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разуме 
ле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензио 
м шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се  
 у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те с 
 смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у 
 ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити с 
ју месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за  
 другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ан 
Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате 
двео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све 
те ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја  
пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четво 
ећ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македони 
смо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као оби 
ачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господи 
ну...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гр 
им би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој дра 
p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму 
 спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождеств 
дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја  
 <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку слав 
>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло 
а му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, —  
ица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није 
ложен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твој 
S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је бил 
оста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се  
пођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а  
у руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би 
сет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, ис 
 апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке  
јашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су  
е, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а т 
 рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу ко 
Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то ис 
ом вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо л 
, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облаче 
дим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде. 
амо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је б 
едан жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле с 
 ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S}  
У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Ка 
р на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар ви 
е да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S}  
тра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и н 
стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе 
аг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму. 
та, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" / 
/p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим  
 <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима вел 
иво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљок 
ом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе на 
мо, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! —  
, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити 
сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек 
 имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслуж 
 Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} Н 
а би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— 
рсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на  
оредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходн 
лико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам с 
, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа на 
ођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете. 
се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војс 
ђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изв 
34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се 
 у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да  
страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи у 
оју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо има 
на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га  
!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа 
ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, к 
свукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој  
него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одис 
ава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; је 
ћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.< 
еч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата,  
о сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас  
{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим  
ј ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав  
 доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да с 
ло добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим  
подине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја 
а шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— 
 се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да 
опло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ к 
 се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> 
тле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још  
аги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кућ 
одине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо 
господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ет 
оме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих  
>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер  
азили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште бат 
адан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да  
бија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шт 
пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када  
материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из  
на натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном сврше 
сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег 
доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајућ 
 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би ч 
џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме доч 
ти, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљн 
ош нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два 
/p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми с 
— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде 
S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!... 
а уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она ст 
што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из ш 
ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да ст 
та сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађа 
 је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама ни 
...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговор 
екне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози 
асмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у 
ило заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је ш 
де и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти ц 
 стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S 
сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управ 
 ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажај 
 ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред п 
ишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су ро 
 хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте пол 
:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Пан 
, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му у 
еска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурал 
мено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила са 
ти?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> 
.</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би по 
деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чаш 
а собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја 
 гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жи 
мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој  
бично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на 
.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— 
о с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из  
 сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола ч 
мо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се п 
а по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпеза 
рно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одг 
е ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био  
љицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по  
 не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио,  
рна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управ 
ме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се с 
једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност. 
 се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, 
арију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту бил 
по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску дец 
и су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „бе 
 Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n= 
 начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који 
ни уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома до 
е одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то 
мо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд  
гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“  
прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох б 
онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Из 
о кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити. 
свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам га 
ли срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p> 
к онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пу 
реме посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су ок 
едах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се 
ок те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калд 
бирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киш 
тене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног м 
 нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те 
 па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек ра 
о курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; друг 
ети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се н 
{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као  
ити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамни 
теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</ 
спођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а гр 
 оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни  
лази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд 
 чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S 
ке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зелен 
 јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си до 
и те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао го 
анске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа ј 
авио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; 
ља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо 
е цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!... 
ог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да 
равим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе пр 
е.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд 
нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p>  
ушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S}  
до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није би 
паљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а п 
слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и с 
школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси л 
е школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мис 
е дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће и 
S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од  
при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао  
 и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>—  
— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана... 
што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mi 
ара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илиј 
урани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>—  
... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам 
ваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја 
м ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један  
 имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам би 
сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, М 
гурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајућ 
чи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> < 
то ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин. 
на“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi 
Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два д 
за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, г 
ику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бо 
/p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни з 
ли, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо с 
вог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар по 
и шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив нов 
аћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p 
чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да ски 
 <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да 
.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и хр 
траг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!! 
p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад 
.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад с 
ет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.< 
адим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у ку 
сле дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана досели 
ели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, бр 
оспођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољ 
лико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја.. 
 бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет д 
ане, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима 
е представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и д 
{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мал 
ун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем н 
пита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље  
ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет 
би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p>  
 у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу 
о да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p 
 поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и 
е писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — по 
 ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> 
есет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију  
м три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и ово 
 само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је 
— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало 
рију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толик 
ан динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, 
ао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси л 
ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по неш 
био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестр 
обити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збого 
дни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чуд 
<pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико 
није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из  
радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не м 
е вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне 
твар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад  
!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја 
 ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо:  
Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао. 
 кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре 
м времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих 
та, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам,  
>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, 
— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p> 
ао клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разре 
у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну  
; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за св 
нда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Б 
 другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директоро 
 у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да с 
колу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се об 
кторову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класиф 
сам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игња 
ора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је 
 убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре,  
ли два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме 
ам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека  
ад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога с 
пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх;  
ор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћут 
е поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скри 
а, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> < 
сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам 
је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани о 
часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Заврш 
укли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице 
више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута 
месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тес 
другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка 
 креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.< 
о са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод кој 
се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да 
 била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њ 
ит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S}  
д које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила п 
а свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја б 
 после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n=" 
 беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагле 
сплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цв 
мак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни ј 
а, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кух 
шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?.. 
ла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити 
то, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</ 
чи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему р 
pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — ре 
 ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то с 
 само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им  
вао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано осл 
е паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, б 
} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па  
јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p> 
ом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> < 
во као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n= 
олазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег д 
ло као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши п 
 сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих т 
 је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</ 
и ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам о 
г свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, до 
...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет п 
мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је  
е тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару  
 отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} М 
м гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао  
у.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба!  
и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је би 
.{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.< 
е!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, —  
 — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући 
добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори 
..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p 
д кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>—  
икад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда не 
ишта окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> < 
н...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момк 
кога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад  
 човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p 
 <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у к 
о већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а 
! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степе 
> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="10 
о узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а до 
ући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— Н 
смо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај  
 тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покој 
="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлу 
она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде п 
мали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на 
е у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Ост 
огаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, 
а...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угу 
м радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор пр 
, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрем 
, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, ра 
д час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прсто 
 Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ов 
По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме ст 
онесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се 
под пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постој 
механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овд 
ва проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>С 
вао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од мех 
ворих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајст 
могнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговор 
газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје  
ве сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69"  
ва и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; 
им Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче ис 
> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p> 
д ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести  
у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— С 
на изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди  
 ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се 
 страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи,  
жа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим...  
 док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер м 
зору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n=" 
 n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузе 
чи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче глас 
канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаш 
вом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи 
лу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пу 
 чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест н 
о на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где са 
не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми 
едног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се 
 ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтер 
и.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хл 
море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме нема 
 допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а пр 
њак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по с 
покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хла 
а са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозг 
иде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара 
се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се  
друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети о 
...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и заг 
лава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео зас 
е.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад с 
 у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли  
е све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Због 
ли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама 
јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло изд 
рчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, м 
 одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да 
и напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и уч 
>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу оз 
е данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с  
 за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло 
огледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, час 
гли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ с 
ед:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас 
аве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — тор 
д руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то п 
p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као о 
} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те 
че она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очи 
 нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?... 
рекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја ниса 
 Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала 
ара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и  
ва соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли  
 <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикриве 
ивка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се б 
истим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатич 
увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, извол 
м гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{ 
ог јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за 
апуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље изд 
смо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах см 
овине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господи 
..</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Лит 
 избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на про 
" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али 
а очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отвор 
се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је 
и направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред куј 
 па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече о 
непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p 
да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, мака 
уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој р 
ен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на  
p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да 
ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст 
гла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила  
p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као с 
ух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, н 
е Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну  
о, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Ша 
узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се рад 
поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>Н 
д степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p 
 <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро  
те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у шк 
црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом  
и овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.< 
ђава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав м 
исам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрица 
господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан 
ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима п 
емо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На г 
имећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после ду 
ста торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а ост 
 бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време пре 
 видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењ 
и с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вече 
случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада,  
У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изић 
за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штикла 
> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта у 
чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цвет 
удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седа 
за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ид 
 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло н 
говарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били 
поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања  
ијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} 
се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Би 
д, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.< 
 а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет 
зо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спу 
</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за ст 
гао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати,  
огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да 
емо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како см 
, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за п 
осла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натра 
ељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи 
 страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p> 
да је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам с 
т проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ  
p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70 
 Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја 
<p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла  
анатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калф 
оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих понов 
не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах 
 ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у он 
 сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сет 
мишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и ш 
и ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако 
са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех  
</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На  
ед њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече  
рви, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се тр 
ох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врат 
— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Раз 
 у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али ово 
d="SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито ме 
ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред  
вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више 
но убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с ме 
а да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комби 
 у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи рево 
.. као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби гос 
о времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, 
ћу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше д 
ом преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с  
ди.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, р 
и осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро 
их наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају 
} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако с 
али.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> 
Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици 
зебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га  
како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука н 
и...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом пад 
а још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} П 
 _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите 
еба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да  
 сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — р 
— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сах 
ку батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда м 
 изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брин 
најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало 
 пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је 
лост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошт 
рхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала 
кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не 
аву да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џ 
о бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се,  
им почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш 
а је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p> 
доше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбриж 
судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном  
вих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Сед 
ља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан 
еликим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> 
емо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам п 
дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући 
а другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!... 
ори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два 
ало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија  
 брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двој 
еним...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије на 
кох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119 
p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њег 
 да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитањ 
 имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, предст 
{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.< 
 шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у он 
жалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у в 
остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређ 
 тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p 
не, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој исприч 
е тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и та 
ам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака нож 
а делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.< 
; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао чет 
ј је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, што 
крати ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то  
о, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана  
едног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" / 
вомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни трену 
} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> 
о прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме уда 
че Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што са 
о?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и јо 
ко идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошл 
 место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је  
аба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се ју 
н; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и раз 
зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и 
ачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад сврша 
знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше 
екати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p 
несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>—  
а празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћа 
>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n= 
 прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и ма 
ожеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S 
о, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, он 
 кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече п 
 цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, 
о нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па к 
p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, н 
имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јес 
 од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за п 
омрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>—  
> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани 
 што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, је 
ављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
и је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колик 
амотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и ма 
расан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она ј 
м горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а  
е просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно 
е не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вр 
> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник,  
ече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му зах 
/p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а мо 
е беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође  
Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> п 
едмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обич 
пођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из 
 <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па трес 
, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ з 
ћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече  
а док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали. 
</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>По 
ер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, вид 
/> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насме 
ли први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао  
ло што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно с 
а двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напр 
 кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од н 
динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам ва 
...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице  
ију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми ј 
 Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти ј 
гу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао, 
рни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> 
отроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, кој 
, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p>  
добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви 
 што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што с 
 у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би са 
} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој 
о...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и 
иближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху в 
 се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стај 
ависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— П 
 рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p 
 ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тад 
, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало. 
т, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, 
а сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ос 
ио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отво 
на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћ 
 Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурај 
да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од 
</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запа 
 На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Б 
, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А... 
с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ п 
ђе дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевају 
 овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у меха 
оворих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Ка 
м казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђењ 
лаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — о 
Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фиј 
 Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у п 
а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог 
/p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не з 
, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p 
 да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар п 
вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад 
p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега  
атуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли 
 ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљају 
ро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од 
е кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро! 
 паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак по 
42" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у  
шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,...  
о је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме 
тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од к 
де ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За о 
е да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S}  
а ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се 
атима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добр 
али као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала бил 
/p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи  
а право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочар 
добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један гл 
лео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од моји 
рло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам  
они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зим 
ш, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живе 
 упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p 
та да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику.. 
и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, ко 
м и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу ко 
 је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двос 
е препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског  
арицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до кав 
цију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!... 
1_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше ле 
авам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђо 
 сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцелари 
те унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми 
 Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио 
 је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била с 
а, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислит 
д је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до мил 
ану одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> 
 влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми јо 
 па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше( 
>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури 
"49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па  
 доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити л 
још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p 
 да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...< 
 ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи,  
унчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути.. 
</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним послов 
јана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш та 
учамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... н 
м живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њим 
 <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборав 
љени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може и 
ражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је  
 потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох уз 
е овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичи 
ну и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убрише 
ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам  
— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са ш 
 кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав о 
, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори после 
ад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, ов 
 Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p>  
сам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узм 
еговој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... бољ 
ка, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, 
још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одго 
ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији не 
се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога д 
арају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као г 
објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци  
во је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу  
 истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> < 
{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p> 
 што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p> 
8" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у  
и, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац  
г њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида с 
јског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту кој 
 људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то са 
 да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с д 
за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута гос 
а ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може  
рзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, гд 
 коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим од 
лских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као 
о му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и т 
p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непри 
ас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кин 
лико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само 
у учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада 
куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p 
 паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће  
 чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... и 
е подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће  
ети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити посл 
а видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим 
чекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, весели 
аније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца,  
> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера. 
рог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти з 
р склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 
 почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p> 
 До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде г 
— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми см 
ио црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дне 
ра прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, 
гу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али плат 
во од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој к 
о успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгу 
 су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> < 
ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у  
час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером 
V.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужи 
ата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шт 
 најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живи 
 хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међут 
лужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах 
?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваљ 
ло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type=" 
..</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, мој 
...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — 
утрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми ј 
а Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори вра 
ем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш му 
...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да ј 
 Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S 
 Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p>  
.</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n 
ило освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У јед 
стичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изиш 
ме мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а 
никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, п 
ћу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјари 
натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом 
и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</ 
ћи час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго  
ада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била пр 
овучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи. 
коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад  
ори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово р 
..</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — 
..{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући ј 
.{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада  
в момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,. 
 га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, ма 
 знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, 
неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се о 
ло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, п 
 кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај до 
еко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су 
си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо. 
марно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат 
еш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и 
>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи 
 отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не 
кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p>  
мем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли ч 
м — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како иде 
 једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали  
— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па 
нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак  
 што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са сви 
 ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p 
ио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу 
важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у т 
но месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми  
се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> 
лади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>—  
 ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</ 
 <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми дире 
т промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, ид 
...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу  
та је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се гл 
.{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревн 
 више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутин 
е што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам ман 
себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</ 
рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p> 
створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се  
полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>—  
, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:< 
видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, д 
нимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шт 
аквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам д 
аво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) п 
свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>—  
 догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у  
>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам 
head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којо 
мети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам б 
рзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
о посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, 
>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу  
арочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је ос 
на.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено се 
нако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било  
 што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање 
их имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта  
 чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја  
тајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>К 
свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте  
> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није и 
ан.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, 
по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Забла 
онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико 
да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бо 
/p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, ј 
а.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p> 
За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се  
а сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам н 
ао врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и  
и — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p 
/hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, по 
и; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица,  
азгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кр 
рист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде мес 
 никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио,  
е на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно 
кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћ 
међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, 
а, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Па 
ош кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и п 
 њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у тол 
<p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, 
.. уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу 
.{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику:  
ујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја з 
ection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То  
још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.< 
емо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручн 
м се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем  
рт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада  
 загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био 
 се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у 
а дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), к 
 ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим 
оји сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, 
p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо ме 
столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је  
од па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а 
Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за не 
лим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још ниј 
на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну 
осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, д 
репирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — 
задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан з 
то и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиб 
х готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђо 
лску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у ква 
м није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов  
 осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата 
их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и 
исам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сах 
ите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног  
и једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарск 
е само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна,  
им и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је бил 
ла само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Б 
 Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по ку 
 да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима  
 месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она на 
ера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што 
је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се про 
p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније реч 
 му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на ме 
добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле,  
>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улиц 
им се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се заус 
{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза  
ђе, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити  
</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S 
чио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд 
а где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у к 
 капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на врат 
 дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да шт 
зостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велик 
ма иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад может 
 чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их  
а...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћ 
ећ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати  
е да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели?  
ице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи ра 
 њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> 
S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку усп 
д ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре 
не! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место 
тпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?  
види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем ве 
ени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћ 
} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме 
 потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим 
} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме че 
елниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — о 
 не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за  
ала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збого 
ћи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И 
примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да ид 
д тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у  
кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p 
/p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговори 
 си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одго 
 ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одго 
обро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и 
ојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево 
 чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још  
ам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да  
 капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја  
 сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни  
 шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље 
ох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођ 
ју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало о 
већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спушта 
?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била  
е јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још ник 
 иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у 
 страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да 
м а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто 
на, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Г 
/p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору 
>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпо 
 што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговори 
причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— 
и од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме н 
спослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се по 
ојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто 
 друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта 
S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе д 
ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и  
ку дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, она 
 пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше 
у прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.< 
<p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да м 
 је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамли 
то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на стра 
ђа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— В 
екох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед  
им, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, 
ину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школ 
.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{ 
 хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са  
дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја в 
рећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па ч 
 пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет 
закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох 
 <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љу 
лници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше нај 
.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, —  
мо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и 
т минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— 
 ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <p 
а останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао. 
а нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико  
ну њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче бл 
е Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два  
осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ва 
 за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.< 
ајвећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изи 
е муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оно 
ему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека 
тола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине 
 прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, 
 капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи 
 тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви 
ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо  
} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...< 
а самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју 
<pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако  
о неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахат 
ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, лу 
 хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дох 
ад,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где  
pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а к 
луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са 
Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готов 
 да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и 
и је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Цр 
бе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рек 
оведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој  
вају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи сталн 
их ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи  
 доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у  
их судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа л 
школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Т 
 ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па 
вала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар кра 
такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужно 
> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се в 
хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је ле 
 ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који 
пишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до  
оћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, тегли 
ч од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је у 
е молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу г 
ава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође  
анаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} 
шао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђав 
дам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, б 
 брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибат 
 њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакш 
на послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви 
моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољ 
а писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петна 
, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја м 
ледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> 
... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међу 
рата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим вр 
 <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лоп 
јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Е 
ене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад до 
 се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то 
ад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свук 
ише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је от 
олу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кв 
/p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — о 
е па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало 
ферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хо 
 пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две с 
и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како 
а и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста он 
ле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у 
љада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешњ 
један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, леп 
исам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј 
а је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} На 
аса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... 
 говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово те 
како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је треба 
о су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти тре 
рот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p 
е је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре ост 
она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S 
е лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху двори 
сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер н 
 око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — р 
, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спус 
авучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p 
 сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што са 
ем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав м 
к, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и 
о што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да с 
не степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да  
ијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хл 
., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе хр 
ме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи с 
свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда 
рхерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја оста 
 дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у по 
више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Би 
 скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па 
дела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју с 
...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за бр 
бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја и 
 из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— 
тињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једн 
— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p>  
нице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за им 
, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на 
смо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“,  
азан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозо 
 па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> 
 који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! пре 
о иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица јо 
p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш 
ио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" />  
и патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ће 
 мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата о 
ици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па м 
ећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмар 
его и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они  
не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од ме 
аме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>—  
већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад 
господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђ 
са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана,  
има укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћута 
е ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори ламп 
, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више ме 
тио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а гос 
<p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ов 
 предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског је 
<pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p 
.{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати. 
јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој 
Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандил 
сни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равн 
 мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде тр 
а мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта в 
бе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S}  
 подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћет 
 заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — 
могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије  
орбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отвор 
ижаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на  
 <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечера 
 То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Пан 
 док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непри 
сио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морал 
 би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нех 
а хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се 
ам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> < 
 никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...< 
 <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде,  
?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нок 
 је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са остали 
опуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се мога 
не.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао 
{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох 
>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној 
ђи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишч 
>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трч 
та слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли 
ање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и сталн 
нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито јед 
 отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим  
олазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — пом 
м више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну госпо 
 ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пит 
.{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у шко 
утра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на д 
ругова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тр 
т и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће  
{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Кале 
је“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!. 
во твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} На 
зиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како 
ако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђ 
лан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи 
 се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чиз 
</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса 
а, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да в 
еран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико 
ко гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а  
р се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просу 
оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда пре 
на ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати днев 
брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисм 
Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за ста 
p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p 
...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступис 
 и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је приме 
 се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11. 
 имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори 
!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдариц 
се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах  
!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју 
едним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајућ 
 се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> < 
опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но каж 
pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из к 
b n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да д 
 се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p 
празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ће 
а...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влаж 
аочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p 
оришту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео д 
 дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац и 
исмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико умори 
мао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за и 
гом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... 
да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим 
данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бац 
е се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад  
ек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> 
сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одм 
се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља 
андуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а  
 ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Се 
 <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако  
 узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко 
а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p>  
у по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на 
уви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један ко 
поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисм 
 пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— 
кије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад 
и к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Друг 
а благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фа 
лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља  
земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем вод 
еслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји дру 
жали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мисли 
лијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред  
 Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје ме 
ар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ниш 
о требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена... 
ослуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо  
мо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по ј 
питах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пиј 
 две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па пос 
рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја од 
више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим  
шку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне  
вани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остав 
ш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред  
шимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} 
во је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — 
Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} 
жају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употреб 
еда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p 
уживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У  
кну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — 
 нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection"  
покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног  
исмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних  
<p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — р 
мали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући 
оспође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; п 
новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно  
 — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом 
их грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитств 
жи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ приличн 
 сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита 
p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те д 
то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише 
е на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста тре 
 дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које б 
о проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто бе 
ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у ко 
иште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позор 
ну, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учин 
 са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195 
уку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у 
собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упу 
ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она 
мали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је 
о ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се у 
а три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разго 
д) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставниц 
ата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} 
...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак  
сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми напра 
убазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову до 
брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа 
 само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скоч 
мо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — 
— немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи ш 
 и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо ци 
ндова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја. 
{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништ 
је ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</ 
ај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида 
за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио  
еома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера јед 
а трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може  
 џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа 
арму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Е 
кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шт 
вљасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— 
лико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сах 
е у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо ш 
седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем  
ило више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била  
а ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Е 
у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш,  
/p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да ниј 
ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па по 
какво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову  
тао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на к 
с покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа ру 
сечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопш 
беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S 
{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим бркови 
 ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата,  
аваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p> 
" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћер 
ју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{ 
дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас 
 ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Гд 
лим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под вед 
кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.< 
p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја. 
овршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p 
стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу г 
улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а 
— чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> < 
 ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају 
жемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан  
ар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — о 
оз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам  
ио сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>—  
, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти ис 
 мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем п 
ици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаш 
леба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе шт 
ору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз  
знад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још  
као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, 
ог управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао,  
с, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, 
а који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега  
с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгор 
занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачил 
а шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пош 
ши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професо 
 сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" 
ко страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хла 
 се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа 
јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро оп 
дио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао л 
ина...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> 
пустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу 
а...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гоми 
ину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошт 
 мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док с 
мо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног к 
о је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши 
а правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште. 
уги пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је  
аху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су леп 
.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше 
сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се 
bSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра 
го није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S 
зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није би 
да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школск 
... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо  
овала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p 
, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да в 
ати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ј 
ив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у к 
вуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њег 
себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p 
лабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, т 
еке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни  
јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ход 
екла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} 
у, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцелар 
их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> < 
поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одгово 
и у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> 
о:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам  
>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?< 
 рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив друго 
 сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању  
 се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их ув 
 један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори пок 
</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухват 
>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније с 
воје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни прес 
S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — р 
м како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео 
атуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два саха 
ажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нис 
аху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад углед 
p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах з 
ећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча как 
њак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали  
S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> < 
 два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</ 
и као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S}  
ви сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта  
твари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади св 
за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста 
 био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога 
са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А б 
међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права ту 
ем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али  
.{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш?  
 у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Го 
и обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видел 
 се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана про 
о кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче  
</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча  
стри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и д 
је место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим 
 знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао шт 
 пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири с 
м тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођ 
останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p 
е тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</ 
 малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</ 
 год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу  
братиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим оч 
лом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на 
м вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба н 
 да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте к 
Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте о 
>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к боле 
ече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — п 
дује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде! 
ам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за  
угог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на с 
агнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао са 
 и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p> 
ди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега  
и она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то зн 
 преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у се 
сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољ 
 левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ беја 
ту, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и  
ој хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи исприча 
се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозо 
, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У 
раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици 
првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да 
раха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — н 
 па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у  
хну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, с 
 би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви  
вући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,...  
ш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе  
ека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака 
 вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за 
.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћ 
 би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, нег 
 али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не  
те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја 
Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца:  
иромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што  
 нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бива 
урише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ј 
у...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му  
у се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p> 
твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме  
м к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла 
дарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p 
 сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да  
кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после 
 са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте з 
ом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог  
а,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се наче 
У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не 
рог срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n= 
и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој  
п са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У  
ме било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степен 
а изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас ст 
јах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме то 
/p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало 
и у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи. 
де.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе 
опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се 
гу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је  
/p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p> 
и се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклеца 
d="SRP19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да пос 
ију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за 
 ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пу 
 упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Какво 
S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> < 
у.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да с 
тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, д 
натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не  
бе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати  
гледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече На 
оји беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p> 
 платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S 
војој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо  
 за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се 
итах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше  
атим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — је 
 улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам в 
} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабр 
чи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи  
 ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подви 
ад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу 
да ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући  
 <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђ 
тим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу? 
лична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда б 
ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш  
 кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“ 
оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не приме 
 овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, —  
p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од  
сто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи 
разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путник 
 фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Уп 
исам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи 
м...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљ 
 којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан п 
 беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред ка 
 Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а к 
причам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изглед 
куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув  
 једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом до 
га ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се уву 
> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант пр 
грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро  
, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, 
е пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, 
о, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков з 
д једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме дале 
ју.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. мес 
де сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Х 
азах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече 
доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, до 
 сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше 
<pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам  
посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу уш 
скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене с 
у се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у куј 
осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба 
 јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степен 
седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, п 
сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још с 
p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга 
ем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p> 
/p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрет 
та шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ни 
м чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...< 
{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... 
мо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p 
чина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све 
а писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје ме 
бу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе изв 
ћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па ка 
говора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам 
ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шу 
јица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче  
.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично з 
упило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна  
м кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... у 
Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош 
ије ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори За 
 у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Те 
> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцне 
 да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта 
 <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са сре 
да ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, 
 да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар  
гоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Р 
зиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и п 
ар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петориц 
и!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даљ 
} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сре 
— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{ 
т-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Ф 
чајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на та 
оне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и да 
таје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се 
 у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађи 
а Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице 
 <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p> 
а од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степ 
пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два т 
шем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада бил 
" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, н 
увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам 
 педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне  
 је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> 
ши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S}  
ложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, п 
био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета р 
авише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем једа 
 <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, д 
, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали п 
ти, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се 
е стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуч 
жним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осе 
у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја 
а буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница 
а...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — р 
ртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је нај 
</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две 
оче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се 
, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво 
лети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</ 
мија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим пр 
 твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} К 
ље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда м 
че да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гута 
р изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад 
азити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— 
 било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, 
Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми н 
Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима 
 говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на с 
 можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p 
тког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам 
собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака  
ко је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p>  
те, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђ 
ИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </ 
 стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валож 
 ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{ 
 кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фан 
плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да са 
ем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подг 
пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини 
испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи ј 
заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устају 
е су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мен 
едног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оста 
је имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам д 
ета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шуп 
ама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог да 
чно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је пос 
, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и 
 тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању,  
а једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у каван 
едан кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пр 
а је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић 
на бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала 
 том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тре 
да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собо 
ли а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обичн 
поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у д 
ео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом изв 
 шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је ка 
а, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох  
ећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На п 
>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — пр 
гли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Ка 
 пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од 
.{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>—  
оспођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше  
засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме 
ректор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p 
чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, и 
е:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</ 
е, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не мо 
 био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му пр 
лише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два кор 
ођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти плати 
у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше 
ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као п 
име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нис 
хтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој 
мпу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> 
јна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била о 
..</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га  
с кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb 
 ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>—  
знад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо 
да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као п 
 кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми  
бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по у 
иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах,  
.</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, кој 
Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пре 
о, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код 
...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах д 
 у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на 
.{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p 
 врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> < 
се!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по  
оји није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па јо 
едак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у 
ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, 
ем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од б 
 добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемег 
<p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили 
е није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на 
о нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта б 
и није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога 
нци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми 
а газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка пр 
 главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p 
а са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ј 
пло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним те 
лицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заб 
вде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спрем 
нута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање 
лом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је 
о ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозн 
великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти ти 
ко ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло,  
вала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бака 
lestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензи 
неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко 
г дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да  
о ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSection" / 
— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као 
p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> < 
ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто ве 
зненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А о 
сецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао врем 
 већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао 
кај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник 
ему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да ч 
 очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат,  
мају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њ 
смо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли ост 
 у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се 
 људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угу 
, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако из 
вања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 
 без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Б 
да смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у 
 <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да ни 
 уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, 
и су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе 
<p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; шк 
ез тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их мо 
јао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу 
во газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са из 
и па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече успра 
ијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити б 
уће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без 
ду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и ово 
ве школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...< 
сао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спава 
 сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све ти 
но зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнае 
па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа  
 кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, инач 
а имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут п 
у, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и ов 
...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест 
ми се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{ 
ке и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да ш 
ш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Мати 
 Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p 
на добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="sub 
ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један јед 
во уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро  
је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника 
“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type 
 како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху  
је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би  
.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <p 
може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам неп 
апке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, оста 
 <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом.. 
отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љ 
>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати 
p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једно 
а му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p> 
 судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умоч 
нем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примил 
жност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу  
 назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па  
а па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви  
а што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас 
..{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да 
 тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они кор 
инови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>—  
</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво 
<p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то  
/p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бо 
Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не  
ник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше 
у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пош 
/p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити 
знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пу 
то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни  
p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, з 
се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изглед 
е стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>ве 
а.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сироти 
едно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тресн 
</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код 
сну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p 
 ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у рук 
м олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе 
еђеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало ода 
 отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, как 
кох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем 
у ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао 
рао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни  
ји се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван д 
е са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема 
 ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти 
ужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „пл 
лику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци  
би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, бр 
>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се 
о због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама госпо 
едном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора прав 
х оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“  
ерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шт 
о вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрес 
тасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двоји 
еније београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђо 
сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар с 
 учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам  
.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а б 
едне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са  
г угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али н 
алом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пош 
цови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да  
индерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, ба 
У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза 
 минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику т 
ет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два 
 је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке цип 
било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло до 
е, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} О 
и,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, н 
е и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што 
а, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног ст 
ћ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне 
 чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ци 
а даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разуме 
 пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврш 
гне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,...  
лости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не м 
 не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са св 
 једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане 
н и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одго 
 ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви швр 
ећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој ку 
шења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека  
ого пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у мест 
ам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{ 
; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ниш 
ех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... п 
ило опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао 
проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ј 
ува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и к 
ра, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напусти 
 па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти с 
се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S}  
а много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам б 
p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку 
ече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу 
ам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем 
 угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос 
шћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до кан 
 жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и 
но одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, 
о?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога заг 
прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле  
 крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ ме 
<p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — ви 
ти друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, 
p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипк 
му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак с 
а Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трав 
Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и  
очита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> < 
 сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али уз 
ло у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што,  
де за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угл 
Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо ов 
 ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Кој 
 викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненад 
имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прил 
 је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговић 
ата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигу 
е десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" />  
т динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послужив 
 n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет  
ан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће 
дар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изи 
у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Зд 
 — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, —  
а, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Н 
 већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</ 
мо ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно пр 
сти, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало 
 ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досад 
прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре 
један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шен 
ај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на  
дан ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране. 
атише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо  
е кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — о 
су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без 
/p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима ста 
 прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео 
о скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ 
азрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а је 
м ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико са 
ам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да ј 
се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дан 
опречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки оп 
бимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће  
ло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{ 
 Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила б 
 за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера п 
идим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, не 
же ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће с 
нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направ 
, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отиша 
г ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву р 
орамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са с 
теђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На и 
г као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе 
, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapt 
ног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење,  
> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто 
је седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са с 
> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком зав 
наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а је 
 ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се 
а Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле ко 
есец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељ 
, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера о 
ци.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, 
 земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S 
и један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком,  
а и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју сто 
Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога б 
ам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да у 
едео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, о 
ј пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за  
/p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој пес 
дној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ак 
на пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, оста 
...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог  
ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што ст 
и јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи 
нимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па ка 
 дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} О 
о и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио 
е утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан засп 
хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго п 
еног, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито  
певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љуб 
ца да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и 
е приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> < 
 сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одм 
земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврс 
мо што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је бил 
лио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна сн 
 ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће с 
 помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мој 
 <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а има 
рам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>—  
јица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо ис 
оле ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио.. 
о преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде чит 
е да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у та 
еносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и 
летах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те о 
га грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кес 
, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који 
унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер  
у!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на ул 
на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле 
вде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p>  
столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, ј 
ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив 
ишта нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо с 
 ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако па 
ах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати н 
"52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљу 
а седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као ш 
 нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио 
епо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама то 
ти, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изи 
добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли 
 пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да рад 
ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан п 
 је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо 
 и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо 
 седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, нек 
о!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?.. 
 Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао 
дох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколик 
редседник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде пр 
еко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико 
ђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школ 
о га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један 
ј такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када ст 
доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— 
само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ 
есовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на п 
та.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где  
 испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојт 
ио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— О 
 кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> < 
инктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад  
ећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче 
 — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p> 
одигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити н 
нем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан,  
огуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који  
 ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном одел 
 и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљив 
Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине 
 с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, 
ста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог н 
 као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у 
 који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и ци 
 сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо. 
} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учи 
{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћ 
мљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, к 
а идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер  
прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је  
 моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао са 
 и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо г 
м ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шт 
во писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах 
} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истер 
ац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку 
олазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је мог 
 нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оску 
онио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у  
т дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета 
ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S 
вана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...< 
ним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> 
никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван  
ла, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме к 
Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече ж 
 <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, 
них шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војс 
е донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како са 
 — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац мет 
 њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда панд 
њир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се 
а шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам  
каше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај 
 један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар  
у и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како  
<p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни  
</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав 
нструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за 
ед механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађ 
робље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поч 
 великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, н 
!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чист 
ут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомог 
 и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а  
тиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К 
>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, бог 
="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј 
ружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збо 
му, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет  
утра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чич 
а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чиза 
ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до де 
 тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том трен 
 пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо 
 је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим уб 
ку, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађари 
исаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми 
све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећ 
представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на од 
ко се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола,  
чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и 
с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у то 
, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</ 
о сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико 
ућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по д 
а као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и 
спођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, 
ретресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — р 
ђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и о 
о устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Уч 
паше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</ 
ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем ил 
и на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При у 
ком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, шт 
 Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту и 
 већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p>  
голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куца 
некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као 
 одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, д 
..{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до  
будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити са 
стано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим ци 
 које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— 
аволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога 
у своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго на 
одни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних др 
о болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих  
но погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је 
, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме 
 зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шт 
лава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу  
и Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S 
ако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достај 
 у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после и 
<p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убриш 
 нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и ут 
!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ниш 
 под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке г 
ћу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочита 
емља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улиц 
.. толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепа 
ужа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И т 
поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била м 
 ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би 
да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> < 
 спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“. 
бе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренут 
/> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> < 
лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, ал 
све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо веруј 
а ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцн 
 се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,.. 
<p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у то 
.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрат 
а, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најпод 
чини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, к 
еме, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p 
в водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди м 
разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стр 
ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и кол 
а имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p>  
плетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но к 
 госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те д 
о зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, 
 четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се  
 <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!< 
о послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p>  
г ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио 
ат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову произв 
Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек 
оласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се 
у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb 
рици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам ка 
теже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући м 
 плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је 
о дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" 
исам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључават 
арење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо к 
даме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан 
где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта  
} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, 
учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из бр 
тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си  
били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пер 
 <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном 
ам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан 
мо кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што 
као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши пову 
 само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p>  
ако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и ш 
 сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</ 
 за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни пр 
о ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — на 
е живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем с 
, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корп 
скоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам чет 
авди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим в 
од једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био 
е глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посм 
ам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p> 
ли, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а о 
<p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ...  
повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хт 
а стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као сали 
а су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те она 
вићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p 
..{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је б 
</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји друг 
>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у м 
ш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти,  
..{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S}  
рак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О,  
 овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам зн 
тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор  
да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код в 
оворах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у куј 
 да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остат 
" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p 
ли ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} 
ице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене 
обудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викну 
је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одуз 
е кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад 
е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу 
ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је уб 
 рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар 
удове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..< 
ле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили 
 нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за шт 
ано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети.. 
акост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>... 
.{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изв 
S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>—  
д није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема  
а окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>С 
анас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чим 
шу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— 
где није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“  
 Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и так 
тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада 
 како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на нек 
е име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам  
да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код  
ко није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p 
.{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах 
{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шт 
<p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код к 
нам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— 
 ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку ка 
 тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жа 
.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си  
било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; с 
целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топ 
овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај с 
ио?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p>  
ова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја 
држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповер 
сподин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране 
 и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n=" 
 Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кр 
о пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не 
ам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{ 
ост, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву  
х ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до п 
<p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једном 
ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му ку 
ем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега п 
је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин в 
 ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савама 
дног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p 
је у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још  
доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак  
епе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам н 
вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p 
зишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је 
 за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју соб 
 и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је гос 
себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога с 
да уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поно 
мамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене 
зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло  
ћи месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са свој 
премљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p 
ри динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тер 
сима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели  
у једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да пр 
/p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им 
ећ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разг 
део сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} И 
 један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо  
 Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја  
е гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми но 
ва од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета 
 ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми  
мите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</ 
е и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пру 
и! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Пант 
 сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме види 
ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, ла 
лаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражит 
ајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори нај 
и дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих гот 
 пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту  
о ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двом 
.{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта ј 
о!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Н 
<p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам 
ђа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години.. 
на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Мак 
ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер  
о, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо,  
одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p> 
. дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му ј 
 куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било 
 се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тара 
 <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p 
реноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S 
<pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p>  
 још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по 
 да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C 
шњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да јед 
а мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што д 
не што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— 
 гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од 
ручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре м 
лу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер ј 
Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти д 
ив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро  
ас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб;  
пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети ква 
е кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми в 
>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из двор 
али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо в 
а идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу  
рострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" 
оврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали прем 
једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао 
="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из 
<p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обич 
рно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас з 
 овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је о 
толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мо 
е била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: у 
а јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи < 
 до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Беогр 
е залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чин 
p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и д 
а што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а  
 га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако 
са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море  
господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n= 
ите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како  
о од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај 
двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет 
има, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друг 
игурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћа 
не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори 
 се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дуван 
село окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам ку 
то газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — 
 ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како ј 
..</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, п 
 школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па ид 
ако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам д 
p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p 
дне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milesto 
 најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она 
п као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на час 
> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, к 
а на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни  
о не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p>  
рати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава 
сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј 
жа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „госп 
у казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи де 
у добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше о 
амо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете о 
/p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситниц 
еш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жан 
на друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио 
о, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајућ 
м, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако м 
м сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служите 
 да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату,  
ен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавн 
не толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али 
тови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи  
 поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у по 
p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два 
говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </ 
о да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као с 
к често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жанда 
 то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап 
— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане ди 
рати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступ 
мо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридес 
ан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку 
ече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кув 
..{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p>  
ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Кол 
викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем 
о дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало п 
 госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, —  
е рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан в 
 још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па н 
 крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показат 
ши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го,  
с на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпр 
арченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дот 
 један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправи 
...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми с 
ком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаре 
... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Прим 
јашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао к 
мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... 
, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола ди 
јте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p> 
, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из 
 га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — 
а, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, —  
та ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам д 
ивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе к 
 му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,.. 
ошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два  
новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена  
 по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у с 
 спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p 
 доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двор 
ачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру он 
рилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — 
 сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p>  
и овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одм 
ежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам п 
>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скуп 
га, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одго 
ади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не  
 са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пру 
 </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза в 
гох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> < 
да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још нис 
.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени  
о, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p>  
и смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да 
 сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријал 
ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збого 
ражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи  
, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те пос 
ира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — реч 
повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а  
ити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио  
ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дуброва 
као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда н 
 очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га ов 
дела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.< 
 није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> < 
улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала дос 
 виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан,  
то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих нема 
 усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе 
 час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда 
а каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непре 
ренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо  
!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} 
на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког 
енутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</ 
аље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који с 
за шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <p 
ини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кан 
ан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јест 
то у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар 
ком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и д 
егао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чек 
 стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама  
ече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газд 
 па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се при 
ријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>—  
а...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— 
десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не ст 
н из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p> 
 куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље с 
е нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком  
бљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох  
иш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — 
е где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У ост 
ирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Ри 
рши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а  
етниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се треса 
ар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за  
ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!. 
 могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и госп 
 да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе бри 
е можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко,  
ију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели... 
} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о 
било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас де 
да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног ве 
..</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат 
ти, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече 
иликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S 
оворих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време ка 
н кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те ниј 
 буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре 
што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде п 
исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито 
 место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p 
ткуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те  
 га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам чов 
 то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.< 
с обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у ј 
е препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се д 
 благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер су 
ати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видим 
 и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече 
е:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ра 
 n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ 
ом заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не.  
ачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и  
ом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен 
ити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и из 
ко много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам  
их устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш гов 
рих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... 
 а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p 
тегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори с 
 и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због сво 
док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</ 
ха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, 
м: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла  
тећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи  
вој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпири 
 минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S}  
322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од 
моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од  
че да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш  
ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи 
ше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако бо 
 једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице та 
уњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>—  
има стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде? 
 на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не из 
/> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="26 
очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага. 
 на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни оп 
амо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у  
ли: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад је 
и му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он з 
т?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за 
— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били ве 
ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S 
 и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне к 
де.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му по 
у, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане и 
е, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом... 
а да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог т 
ке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није  
ајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку  
се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих  
а нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>—  
иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— 
ански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим уз 
 ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме  
те ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и с 
крачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S 
атима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Доб 
 нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом 
а зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те 
</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> < 
згледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у за 
 овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} К 
<p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо ко 
оримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да б 
вар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек  
писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред пис 
илично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к ме 
рт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p>  
што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?< 
..</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — 
и како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се  
p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{ 
 казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикн 
 његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тр 
та у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну 
ње наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>—  
а ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћ 
у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај ово 
...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— О 
ја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрт 
о први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Е 
 <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се 
ос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „см 
Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах,  
ста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи! 
цу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разр 
 тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем  
рашило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао 
дајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос  
 Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај  
е ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг  
p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — 
 — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође  
к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме о 
истова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било  
никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да  
вити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као пр 
зе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помило 
и неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,.. 
тковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испри 
дим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и 
удела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у 
показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ 
мајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загреб 
>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она 
једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и зд 
зања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди д 
че сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно 
.{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну 
 ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да к 
<pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</ 
н корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад  
ште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и  
аво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со 
немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву 
цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни 
Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу 
ате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p>  
а пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз 
ад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још 
м умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви 
} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али 
приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам 
омодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, 
<p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Сед 
— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што н 
правитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те 
а столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p 
ени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} 
распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му ук 
ће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хле 
ивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помол 
tone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за  
сте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније 
е сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу об 
коли пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним  
 па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима 
 Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако  
 вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да  
то се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на је 
о је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер  
а мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече  
 години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је 
..{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматиз 
човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је нека 
<pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... г 
адосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, —  
...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута 
<p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— 
 покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни  
ом дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини д 
<p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="3 
мшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силази 
..</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли т 
ја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, —  
 од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као п 
но погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p> 
 није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се  
тан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хте 
 краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак  
.. дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на  
оспођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: је 
<p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, ка 
 Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били љ 
 она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем ј 
ја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, а 
е к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала 
 као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје ст 
ети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.< 
у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није 
ном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурн 
редсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, 
аиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служ 
х се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Усп 
ти.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>П 
ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до 
ку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... зб 
 руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — р 
убим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја  
рих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ов 
ну руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па 
ет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољуби 
бити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хо 
пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом п 
ем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</ 
руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан 
 — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки 
г, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено 
 чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — ре 
набету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у ру 
Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти п 
ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} П 
че Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него д 
т година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и  
агарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала г 
 краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и св 
ти, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам шт 
лед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!. 
<p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="5 
арт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да  
ла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех ј 
он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, ко 
и <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад раз 
о бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер о 
о на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до  
...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до ка 
лица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S}  
а је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама д 
 смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — реч 
тор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: 
о код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за пре 
рку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и пре 
 — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у  
ако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" / 
ако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за прич 
у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала с 
ам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је се 
 њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био извр 
ез речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p 
у,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још је 
си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику 
 <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра 
најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, 
разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда 
а је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> < 
лажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па  
о доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му 
опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта 
Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стара 
а мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на на 
p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> < 
Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштеди 
="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене,  
д сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и а 
ао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, је 
као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја за 
p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и 
>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она см 
ој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а 
 га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо 
и благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{ 
ло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тар 
, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је  
добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!... 
ата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... до 
а себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврве 
но конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи по 
/p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у м 
ијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по  
 три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она  
 n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај бо 
ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За 
 знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми он 
е упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га јед 
ој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по пон 
 Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би наш 
нта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је ску 
о ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо  
оге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се з 
 живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу 
 као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама ни 
> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како 
а, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело 
<p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору 
нин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одго 
ао и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и 
љао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратн 
друму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случ 
знајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто 
е, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпо 
 Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем,  
 Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли г 
 је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада  
p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га 
брусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица во 
/p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било п 
клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема 
 ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нам 
икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео нос 
 немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно 
>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" />  
ладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Ми 
, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издр 
 валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година 
с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И  
е, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,.. 
сам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што  
у, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам нап 
то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бе 
лијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 
и дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни  
мати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter 
ствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника 
;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завук 
патили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће 
их, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео г 
ји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му на 
 А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у 
се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, ал 
м вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни 
 и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, те 
м имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, го 
, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су  
ну.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у вели 
ко је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</ 
огледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</ 
ој помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио,  
уклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни 
еђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се н 
 сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, ш 
абету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад 
ице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у ко 
уљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је  
оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не м 
в извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, гос 
дну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног саха 
јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један  
/p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да ј 
лимну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Зн 
 тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p>  
сора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p>  
удо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну 
апијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био приличн 
едерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Н 
ене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом 
снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Злат 
то му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...< 
беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да 
>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати. 
<p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и им 
 <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гу 
у свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва,  
сам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера. 
 гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво пр 
е виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љут 
 зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљен 
осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што  
ид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па напа 
а ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће. 
сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо 
ећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто кој 
ш то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви о 
тресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Го 
му је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцн 
но месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево т 
ободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Цр 
ридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио.. 
 прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурн 
мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њи 
 ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је  
о исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и ве 
му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свану 
ем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше в 
 нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадат 
м мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш ч 
прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— 
, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на пед 
 плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је ф 
и напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умир 
с кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p 
цама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ва 
први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово 
кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мо 
справи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак  
питам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>—  
ац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главн 
 ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Ј 
м воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и суви 
 могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву 
 трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет.. 
ампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу с 
анта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари  
као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутр 
д изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и имен 
, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвер 
 водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас 
би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дет 
 уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњ 
<p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за  
адиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам 
цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и з 
 <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</ 
у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде  
у под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је би 
о проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док  
апе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подр 
о, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам сти 
ча-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113 
 одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем к 
ојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, ал 
а Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише м 
То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали  
{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није зн 
вно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није м 
ад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад  
, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби до 
 смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...< 
е за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико н 
S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до кос 
гу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција 
 страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударит 
м устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару 
 пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет о 
е ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само  
 и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Ми 
 је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.< 
вог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим. 
} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} 
> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба,  
 помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран н 
беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и по 
 највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послу 
е, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више 
нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служб 
ст дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Иск 
 беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше  
љен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, 
p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...< 
што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у и 
на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, 
а за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изић 
дмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече к 
баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда 
благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — 
 се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу п 
обро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, си 
е у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упит 
у нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред 
ако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна 
акључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра 
е сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по  
одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставит 
каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити 
спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери р 
олико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</ 
 госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечк 
ћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету 
е баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јут 
 познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> 
цу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Н 
хнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову 
бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете 
рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и  
дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" 
је, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а посл 
p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи 
рло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се  
— само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p>  
у карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, п 
 себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} М 
даред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех  
> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с  
в сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло до 
нер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</ 
— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на  
рад.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам 
ше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршен 
— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четвр 
оћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох 
сподином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине 
 још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју],  
 па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра н 
> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{ 
удели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се 
 овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> < 
ти шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана кој 
родужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бог 
ицирској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га  
S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоз 
сле донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту,  
Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћ 
угог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих 
S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер 
>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди 
жио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како м 
о ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ  
 тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз б 
бе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је им 
/p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од  
дижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбу 
так и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стро 
рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, госп 
о да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S 
старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега ник 
>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета 
љење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови  
. гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</ 
би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре  
о се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе оче 
ворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Госпо 
 Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S}  
му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком  
 <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине 
и си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нис 
правити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— П 
ати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — у 
} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући 
 роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих св 
p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес са 
ледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>с 
/p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три м 
идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. 
ико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је  
гова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и 
 <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>—  
т пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђ 
су могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>У 
 пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата... 
арш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео  
и у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спрем 
> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и 
а, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што 
ехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присут 
је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— С 
 у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у ов 
 био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Беог 
ан...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење наб 
 конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умр 
чех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта  
узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у 
 Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су 
.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ је 
ле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је 
p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га 
наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене п 
опесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 
 пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнар 
а пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење 
 гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја 
едан друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској 
сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно 
ом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом т 
 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици,  
док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра да 
ше разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне  
подин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p 
еко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и 
да, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> 
ка тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цици 
 сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалос 
ебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а 
ст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко 
е као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми ни 
ар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата ко 
 могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, ал 
ла те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у  
p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да раз 
 човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење,  
е и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, 
едног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у 
 пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола 
ка, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога 
да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, к 
мо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа,  
Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађо 
<p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице п 
мих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> < 
 рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управ 
чно, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо 
азгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а  
ти сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим про 
ана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да 
а шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</ 
ледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, нес 
и каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па 
враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стига 
ће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, д 
а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</ 
спремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог да 
твари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да чов 
ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте 
у и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракиј 
</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, г 
е са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје  
ју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чарш 
<p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сир 
међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта  
 болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме па 
бу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли  
ђин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изиш 
о не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> < 
а скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја  
да на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</ 
Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p> 
 па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> 
ржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру. 
збија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи с 
пе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорил 
ђем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у 
ак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам  
одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узи 
и скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под кревето 
а прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пош 
е.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мн 
 се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице  
бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади к 
глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> 
ј Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послужива 
столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе о 
ању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћут 
о пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао. 
угог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки ј 
реко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не мо 
тинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам  
се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све п 
<p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а тво 
р случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим  
 — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p>  
м још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужн 
подина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Шк 
шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче го 
п позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> < 
да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се дирек 
Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис  
шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам 
а сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете 
 не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида п 
рава јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што  
велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није т 
еким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p> 
дим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председн 
самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> < 
ста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме  
е добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо  
 да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а  
који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну 
за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овог 
и!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас 
 се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S 
 смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече п 
не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим но 
 обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он це 
 окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег ш 
 Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужн 
ра: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш 
е! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са сви 
с обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмуса 
омоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано прати 
о приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе пор 
и прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу  
примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братск 
<pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није 
 господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђ 
г позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера,  
 од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима  
као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су оч 
о је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао  
зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из 
— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и н 
рада, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам мога 
по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До ду 
 једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да н 
 имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђе 
 не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити с 
да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је 
 куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је,  
 горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама д 
 на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав исле 
дигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена 
, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох 
икну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер  
<p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш 
 — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбиц 
, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p> 
S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поч 
хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били 
после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{ 
6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, од 
ј напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда р 
ко да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> 
а.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на н 
сти у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p 
 <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву не 
о док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а но 
.</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</ 
а избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изр 
:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у ку 
реди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} С 
 Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао. 
их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па 
зесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде 
/> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....< 
г џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крч 
е сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста 
ила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на д 
а је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробуд 
с не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојиц 
и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стаја 
/p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18 
х за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључ 
ем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе 
 да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у 
улу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти  
поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело 
 ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја ње 
ушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је  
аше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протест 
јзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дан 
 unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме 
к изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у 
 се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две ст 
па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас с 
 Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми шт 
p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде  
дмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем нек 
притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго 
 кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...< 
бу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђе 
</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p 
несите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде он 
платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажа 
госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сир 
и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p>  
поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — 
и осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо гд 
ма, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив 
је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на 
устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и  
г човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним. 
 главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испит 
е нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од он 
огледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p 
ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</ 
а да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За ма 
 Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си б 
Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Б 
о брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је о 
же, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене 
код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео с 
ан и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.< 
 паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере врати 
— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку г 
 оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом п 
седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешник 
дној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем 
— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, 
> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла 
полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да жи 
исмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик заве 
, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати ка 
друм...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од че 
 се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао 
p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би  
исмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај  
држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је нео 
 није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа л 
), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све 
есет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога з 
Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео б 
} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно ну 
 ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре  
а...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам 
ност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после м 
аест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>—  
</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био  
боравити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући би 
— прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу ис 
о се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе 
шко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по  
е, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите 
за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни  
ла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,...  
те, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здра 
 је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у  
, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна  
 ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш вез 
 унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одгов 
узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки 
мо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали ка 
<p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом рук 
еду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр. 
в!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже 
коније које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изг 
 столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени не 
циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по 
арми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољ 
минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет 
Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести,  
чеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се  
 ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а  
дна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корп 
јде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скув 
х, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си  
>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као пом 
дмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p 
 је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан... 
и са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживањ 
 — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракиј 
м се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код к 
 по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем  
Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем дин 
рпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S 
етири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу  
 спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледа 
гао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у со 
мо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> 
ље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад  
али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би  
му и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа  
кујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то пита 
ваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић, 
преман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разуме 
>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп 
 Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до в 
 ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца 
p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно в 
ије био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока  
p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пусти 
х и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми има 
p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се 
 луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.< 
, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га,  
да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја  
ло новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен  
пи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им х 
дне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе, 
 учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане раз 
е.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, 
о добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене к 
и сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред  
о гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се 
питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало ш 
 казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја  
струка.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, —  
т сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p 
 кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике 
ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он м 
 сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу но 
о!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p 
у нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш  
су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак пита 
аљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните м 
! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му  
, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хте 
.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је  
ахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер са 
р повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, ве 
 ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачк 
 памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли са 
а:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартиј 
и пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако  
 силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Ниј 
ст пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне и 
 је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми каж 
и смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте з 
вог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нис 
<p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу,  
љајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само 
113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи  
слила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапр 
p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони 
ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим  
 све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са гла 
ака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет  
 што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без з 
е „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, 
и.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су 
чео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, к 
 на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима с 
кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, оф 
 ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не мог 
p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд,  
/p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу 
уће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер са 
а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата 
.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао.. 
ога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад проф 
иком научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да  
а ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — мо 
 дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стиг 
ј...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{ 
до од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљ 
на, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним т 
ори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама нем 
ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Заце 
 управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као т 
ад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја  
амћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео  
 се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у 
сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама.. 
ам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови бе 
 останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна мес 
лим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n 
јући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена дев 
м све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p> 
аћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> 
чић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључават 
дино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад с 
држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двој 
ња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта 
дна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само 
один је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теб 
 жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, 
: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставић 
ам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилуј 
лио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео. 
p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пер 
оници.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељст 
} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му  
 му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади 
говорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престал 
оше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{ 
пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу 
те ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећем 
одишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо 
едан сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — 
еси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се 
ћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Цел 
емамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо... 
тим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам прово 
 прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је за 
.</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје од 
учајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они  
етиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опе 
"65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим 
 Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време 
ња све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо ве 
 раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, а 
 n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући  
вно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том прил 
о у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био з 
 — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату,  
арица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зи 
рговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико велик 
 бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{ 
етлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, 
пет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,. 
о у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бог 
е примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она госпо 
ш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи- 
аборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних са 
е насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати и 
ли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} К 
па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, —  
>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у  
 она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из ра 
 дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо 
већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама  
но што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајност 
умете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и  
рти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох 
, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било ла 
дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати 
паше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> 
ени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачи 
ох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за  
дало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бр 
 ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи на 
едан динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’м 
вучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двор 
и да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ће 
/p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што 
м онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p> 
 што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, к 
унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и пра 
и, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је  
 поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> < 
.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без  
н, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекива 
 <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" 
тарији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а са 
.{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао  
а ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави 
сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље. 
видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините 
ме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроња 
е за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учит 
 почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао  
ати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као кв 
, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали  
анџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте  
 од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, р 
/> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p 
е с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем п 
г, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p 
 јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, д 
 оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао  
 Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кириј 
ледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо 
 целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њен 
рећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испека 
лужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад св 
ито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Је 
о јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа 
 то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца с 
асапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетиво 
кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада 
 <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, ј 
ој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходн 
све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{ 
о за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим п 
 из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине,  
у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем к 
редмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раниј 
 и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једн 
<p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вре 
 лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, 
 Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Виш 
и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појес 
а па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја с 
ле ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера  
Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{ 
<p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мо 
смо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгр 
ећ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не  
>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом стра 
Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун 
иђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати  
 у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко 
 једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" / 
азнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у такв 
 па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, в 
исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, 
ок нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако  
о принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</ 
, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам сам 
а сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div 
ра, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... с 
.</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет 
..</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараће 
е направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте  
p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема. 
врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло то 
ти колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољ 
места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу 
риште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макн 
 је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сен 
амог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...< 
 по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговори 
ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји  
авола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах 
а то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да  
 кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема к 
ити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад 
 живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље исп 
ајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње. 
, — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би п 
хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а  
 нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест ди 
 пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што  
ге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се весели 
е одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мисли 
љно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер иду 
ога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар  
се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у  
е:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе 
ити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука 
-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па  
ребати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{ 
 чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошт 
 је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и ми 
 ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с је 
оји за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а 
у ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{ 
 знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Е 
ило доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излаз 
 дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кром 
вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— 
ону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се о 
 било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писа 
каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор  
р се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков и 
/p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је  
6" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим вр 
жајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем 
о и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита 
ај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да им 
аки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и с 
 бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, 
сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један  
p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим так 
вала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој  
 разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да  
сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једни 
олажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у ча 
 ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам з 
ана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А  
ед пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и 
вецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сре 
нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у в 
...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био с 
од пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточењ 
владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине, 
ијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и изб 
 име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е,  
око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико сек 
 већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми по 
че се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фр 
оменио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено. 
о ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трош 
 руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p> 
ј и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму д 
 си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, т 
 тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер  
а?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јеса 
сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесн 
 сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толи 
.</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам.. 
андарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на 
по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест 
ам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој  
 нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да рад 
а зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код 
ста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и  
 прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима с 
р, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — 
ори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све 
пке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби  
ах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> 
 — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера  
лечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ак 
ама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше 
као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се 
} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад  
но седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p> 
вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици 
оници.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на п 
 је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, гд 
о добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се на 
сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака  
најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећива 
и било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за  
 гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ак 
.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне 
 настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко  
г кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли  
 одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне 
поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна  
удило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим даје 
не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет  
по, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!.. 
> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, п 
динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> 
 и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако да 
којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за  
рада, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти т 
нам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бо 
ред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спава 
 му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.< 
 завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S 
ратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље 
ао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помис 
и.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни сл 
 тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју н 
ринуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе огра 
стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо  
ше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече  
нгупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо  
као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубоми 
ко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на леди 
часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, 
а?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта х 
ар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисм 
з које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђер 
имаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи..  
не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем сп 
 се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која ј 
им...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту 
 ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се у 
ку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одмо 
.</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле  
а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци  
дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа 
по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо 
јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнем 
 је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас  
делу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакл 
место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час п 
> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку 
рави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш мла 
окушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред м 
е то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти... 
 ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до 
и пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извук 
и смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љ 
ало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</ 
и, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да м 
у и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p 
, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>П 
, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као  
 у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се веч 
угом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били 
иле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слуш 
 у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на 
х од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11"  
 радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим  
м мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађ 
S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерат 
о у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена  
сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Мил 
амо натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, 
е, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе  
 врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро ос 
<p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратк 
слао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђ 
 цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитат 
је, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све д 
отично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да ок 
 кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде к 
 И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p>  
а дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме  
колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад ј 
<p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Е 
Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој 
<p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га до 
есечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — 
а својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средств 
ш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди  
ран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за не 
ири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за ме 
ли са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Ш 
 добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што  
у.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једин 
о!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>—  
се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш о 
 да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква 
Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <p 
 се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно  
уно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала  
 растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте виш 
Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Насп 
 је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Пе 
 може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" / 
о.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили 
 на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, 
обро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> 
 у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао 
 су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели б 
 има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам 
ичина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било  
 Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу в 
" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мисл 
.</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим ш 
онављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <mileston 
дног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} С 
агао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ј 
не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Н 
 увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“. 
...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46"  
читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куња 
а су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пу 
бар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем 
ано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком.. 
увише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што с 
 оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви 
дох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p 
 оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, чита 
ав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватр 
овека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говори 
оводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" / 
али, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на  
 одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико пр 
шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кућ 
 на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак 
своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу  
шао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме  
петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно 
смо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" />  
ти.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим он 
стало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу д 
ла? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на с 
касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где  
з прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусре 
али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти в 
ва сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слуш 
</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слу 
 комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пија 
..вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта л 
орити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> < 
то као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци 
 му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од г 
ата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми с 
 хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, 
ам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни? 
ко иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p 
де сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пу 
ори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити н 
а једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово  
устио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред х 
и немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли гл 
е отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин г 
аред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стра 
во упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, госп 
звидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n 
ле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога 
ам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад 
никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његов 
а ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{ 
 руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био 
де, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у с 
внем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем 
оспођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у к 
 — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>—  
p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се 
 онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље 
оји јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је 
ни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добр 
мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од  
кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам 
ма свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стиго 
 Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се са 
 говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе 
от,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, 
, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиља 
живео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S 
p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</ 
шло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двој 
у остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не 
о премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто 
м је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се т 
хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S 
>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода  
део је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима 
каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пиј 
 Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> < 
 n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и  
мена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах сло 
пођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за за 
..</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно призна 
о донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете 
естисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потре 
 и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој мог 
о...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн  
; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратис 
 да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај пр 
6" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме 
плој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</ 
седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње,  
м размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је  
корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узв 
ио трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био ова 
 се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.< 
.</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар 
p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете  
ви пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се ја 
p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</ 
 џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} 
пођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну  
 изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па 
и ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја  
у која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како 
зненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб та 
кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и  
и, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p 
унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође јо 
/p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ни 
е за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз ст 
ру.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и 
цните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>—  
никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и 
о и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више н 
да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми  
>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи  
мали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси 
на.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутр 
лепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под  
 да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, вр 
шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, ка 
 у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари  
а част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и х 
тигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око кућ 
нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, пр 
 мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Х 
ље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао 
је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа 
 и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога 
примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја 
<p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало  
у...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ до 
е.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњ 
че још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p>  
љао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегр 
са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не 
ори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити. 
 ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман с 
у раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему да 
ка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то 
вам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не з 
у, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— 
 скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин гл 
о је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане! 
Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312"  
 позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p>  
у!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју има 
аман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу 
о комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака  
,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи 
м три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S}  
аву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капи 
ти.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да  
ај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као 
и, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степ 
зе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} О 
 уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми 
...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И г 
о? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на таван 
 све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једн 
ући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а 
о ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са вр 
син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Д 
да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, зна 
дан.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као д 
си те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти тв 
видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је  
, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге 
ост...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, ка 
да мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један сав 
м очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, 
д савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из рук 
а!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наст 
е изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем  
 да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане си 
и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у 
мо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, ниј 
прам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и мек 
ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци  
ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда в 
 <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечер 
</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацим 
чили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њи 
ану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријате 
нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раск 
, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и 
акав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин... 
шли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са о 
 /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не сто 
а слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљено 
ести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља,  
ти!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писм 
олико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удво 
е видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као д 
невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло  
оме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле 
 — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесм 
вор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још 
>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно 
ивљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му  
и то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи кол 
си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па  
и?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>—  
о није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у 
<pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је 
 готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем веч 
тах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се н 
на ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему 
 у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи  
 а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не з 
ро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> 
рилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико им 
ајзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p>  
не ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за т 
у, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!...  
себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он т 
 пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам тр 
 рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним,  
 као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зн 
 беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, 
пет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и  
а коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су 
о детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очеш 
ест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљ 
ах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што  
„Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине! 
и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и го 
</p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — реч 
а, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, старац 
скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахат 
Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> 
, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена д 
 дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово прича 
 ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандар 
лиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима 
"213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упути 
д нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у јед 
 нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакш 
је од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невер 
не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте 
муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. ви 
ик не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се  
ђе на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, к 
ред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече и 
капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а  
ке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у 
ију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуш 
мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео д 
.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече  
ш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> 
а кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви  
та, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече мали 
, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Бо 
сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем јед 
 и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух ј 
ира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како 
о је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а  
обе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и приј 
ни прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим ж 
 на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова 
а густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад  
учковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— 
па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе  
а дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, 
ине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На с 
> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав  
ти како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог н 
ча Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одв 
је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку за 
те <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила.. 
замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p 
— прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чу 
... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да 
 куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами,  
а, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од  
па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рек 
рши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.< 
ник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!. 
из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p 
 ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад 
 <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више о 
вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S}  
н није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример 
испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> 
ј зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, ал 
њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове 
е но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она м 
— одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те д 
азумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнади 
тојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити 
 мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерд 
ру а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она поди 
, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја гор 
...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрест 
есрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може  
 у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме  
скочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао би 
ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А  
ај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам прежи 
p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, 
 она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господ 
ете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који  
оћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — уп 
.{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благ 
 су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, —  
ико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глуп 
цркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?! 
ахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих 
радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па  
 једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде  
о онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи 
рио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо 
ришту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за к 
</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{ 
 док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p 
.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Т 
слим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога  
раше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере  
гуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> < 
м на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као ср 
воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па  
 на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,. 
доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чу 
p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време 
>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p> 
о да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми  
о се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не м 
а!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствов 
ко-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месеч 
, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два  
" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном 
 <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док оп 
> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам с 
а се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка ма 
бља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни вид 
ло је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком м 
исам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S}  
али тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди 
p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — ре 
е истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флаут 
м мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме тера 
о,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намеш 
сар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је  
ине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показ 
а...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег  
ироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — 
ма.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се п 
Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пе 
за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим  
ле испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима 
еђу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто и 
гурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника  
просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сап 
 упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи. 
 кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одго 
ог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се 
 да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Пан 
најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мис 
био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било н 
ођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам 
м непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред  
 гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 
ам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали 
 „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у двориш 
 заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби п 
лада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта  
се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се  
емо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако,  
сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло 
екам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по гла 
све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад  
 посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда 
ед саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем 
ер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже п 
Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него зап 
 мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљад 
 од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам  
ку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осе 
 n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлук 
рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао с 
вом, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност п 
упио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивно 
а за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чи 
 ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ид 
пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем. 
 између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 
седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од  
тати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван  
ан ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто ш 
.</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод 
b n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.< 
оде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из наше 
 владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а 
 радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, 
ом...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> < 
служивао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игња 
„линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одго 
 жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</ 
алена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах каз 
адић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бо 
ти да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p 
тах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом... 
 да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувај 
вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њ 
је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Ј 
 подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отв 
едајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати  
/p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у оно 
о.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још 
оме сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету 
<p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја  
андур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах 
? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми  
јда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег па 
исам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам и 
ан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише. 
еноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, 
 У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, к 
трану, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај ова 
капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и 
уљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто 
остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако 
ји ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва т 
 на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим и 
ше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> 
киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина 
тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим  
ио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав 
 онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме 
 Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја збо 
појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— 
игосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, 
ди да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> < 
> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Доб 
<p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... 
ући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам н 
 мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина 
те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустит 
 затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p 
сти.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Но 
овољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко  
Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по соба 
...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде 
који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који беј 
су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су прим 
чици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то 
мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управи 
еб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио  
свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госп 
 па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше 
био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, сам 
ока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем  
горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S 
у, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потраж 
<p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде сп 
 задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} 
је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се деси 
е кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— 
 испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејин 
плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газд 
94" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада н 
ли смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</ 
од „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика П 
ти... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта 
 може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни пок 
а донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од 
едној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на  
вију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на 
уку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера прови 
ири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обој 
шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{ 
јали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је н 
 у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури 
 бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учи 
> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми  
ину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то ми 
жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су,  
>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у ча 
и, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p 
дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а 
сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто  
 познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и  
ди онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу у 
у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два- 
ј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p> 
p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена гос 
војим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник. 
="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми  
из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме ј 
, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p 
</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој б 
види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стра 
/> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај 
исам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предуз 
арош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље п 
потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко вр 
шим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се ств 
о у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а стар 
чем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум  
а, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не гово 
... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још  
без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне па 
раше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се гла 
 грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће б 
вечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и 
е држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> < 
им?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је 
а се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, 
радио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пу 
 смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш с 
то сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог го 
 захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која  
p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" / 
јући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више  
.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одл 
 госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта  
 — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си 
04" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој д 
едан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао са 
Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи н 
 и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш  
ек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох 
 црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се 
ђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата 
ела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на г 
е преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још  
>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек  
она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох 
нда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се 
неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, пла 
ере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — 
не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће из 
 једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори 
а,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зно 
сет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се б 
и шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отво 
и за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао 
е умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на 
ш и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим  
.. затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и профес 
бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...< 
>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приб 
! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испр 
 све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, нарав 
ћи а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпарх 
о да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављ 
... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је д 
...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као 
а?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p 
мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? уп 
ера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад па 
екну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо же 
Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што в 
 и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид  
 био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> < 
рски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив 
ожа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{ 
редавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и ун 
 напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, 
и: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражил 
 ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали.. 
а се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</ 
ао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— 
вог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, 
.{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја б 
...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да 
рио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председ 
 помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох по 
било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би м 
 викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p>  
ше и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака 
еразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше 
утао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако 
а у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим 
 свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом  
ли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није би 
..</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="2 
јама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не б 
вање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа 
ели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је 
.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле  
чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и 
е као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црн 
н рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да ра 
 да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе п 
ем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожел 
огдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — 
шом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што 
о је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га  
 како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— 
 узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најп 
неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио  
равитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог сре 
{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Пр 
м крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где с 
> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама ви 
Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај н 
пођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред о 
и без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и  
— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на проз 
S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам 
дну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше пр 
 киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна коли 
о му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Ма 
{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад 
сет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми 
 био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Б 
се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у 
пасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p 
е наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку пов 
обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S}  
с стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће  
и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p 
.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи  
а које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма 
, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као  
та, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра 
.</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека ж 
у казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли 
 права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани  
 нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за  
...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-И 
сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као ши 
етој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло 
који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу 
ако човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису с 
ко се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буд 
 школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим,  
з џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, н 
бом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{ 
и само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је би 
есносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа н 
ти...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима 
де ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас пр 
инило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{ 
 ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> < 
до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода... 
ано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и  
ало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бр 
лазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла.. 
о школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више гр 
" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 2 
</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби у 
ћ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће зате 
: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми 
за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S}  
и, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци в 
p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме 
 је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S 
осподине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> < 
 он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде,  
ена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и из 
. пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубис 
обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој  
} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми 
е, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ 
нцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где  
е не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p 
м да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непре 
хата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из  
 те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било  
а врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и 
и био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после бил 
али, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p>  
авнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</ 
 господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{ 
богом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући м 
и...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S 
вала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са с 
 чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао  
а.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{ 
ати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одј 
> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да  
ло,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосн 
ивиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пр 
<p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у к 
ем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући 
— заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајн 
о па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих  
 ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих  
ожда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца  
од куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га д 
х шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме б 
44" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Ч 
огом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја 
ка, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом 
братим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и,  
арији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као ш 
 То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојиц 
 У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</ 
, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем  
по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар ј 
иво... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>И 
ну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт п 
нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати 
абим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: и 
усти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>—  
едах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозв 
...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> < 
се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...< 
ерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше в 
дерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој пост 
у? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела д 
ође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>До 
 добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> < 
у зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом ј 
вајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну глав 
ика има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да раз 
и били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сад 
ног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} До 
ки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био прот 
 пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисм 
поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" />  
ног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или 
ата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није по 
ругом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и н 
 одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно с 
држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је јед 
е мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на 
 <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, 
аво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако 
в, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Жи 
 <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад који 
дите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како  
 да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео  
рло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовиц 
настира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и 
е воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване и 
и: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у п 
рдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухв 
 више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш кри 
..</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне там 
лише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару на 
што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у офи 
јао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам мо 
</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још 
олџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави ј 
p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста  
епеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси л 
n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина 
о, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До д 
</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо 
 од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико л 
атски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p>  
 човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију ст 
је ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми 
и хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у па 
ман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и од 
{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља гос 
лушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор изв 
 рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета с 
 одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затво 
мејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати 
ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p>  
ва два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?... 
ћеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону  
на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Ј 
ик окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова  
 услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме нек 
динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо  
 је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар 
, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад г 
ад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили,  
о не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после  
 морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора ис 
 на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У он 
стао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по  
ну шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим  
е посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога шт 
; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млата 
="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да так 
д то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет  
ег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њим 
г места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила  
емљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим 
 и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао,  
ећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер с 
е ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако 
у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изл 
м не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пре 
> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрх 
пимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са св 
аде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти от 
 и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; а 
ајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу  
 бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још трој 
 из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много  
 ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љ 
, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам 
ар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо за 
 готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и за 
ежи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упит 
{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном г 
 један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна ве 
оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе  
Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у  
се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он 
 </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,. 
 варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто по 
 ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се 
у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда ка 
и би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— 
рам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Мор 
лим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу.. 
а друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p 
 су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не м 
ца закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не  
и и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} 
бро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шт 
Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам 
о је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — г 
ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову  
је ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше в 
жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А 
ађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је  
 био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам пр 
 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане  
еволвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и,  
ицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не з 
ови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облик 
углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Ж 
..{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> < 
> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајсто 
но; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, у 
ена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а ш 
е падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као  
 и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.< 
мљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за ти 
будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рек 
} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у ше 
ред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани 
на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> < 
а...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том 
га, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и к 
кну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекн 
 чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p 
од набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и 
аван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто 
од градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као п 
та, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко о 
и неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље  
крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за в 
арао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јако 
ело и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapt 
о сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Исто 
рим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на т 
га се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његово 
м се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за м 
 n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p 
С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситни 
исам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја 
у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце. 
а, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...< 
 и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово  
та направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; ст 
једаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упадне 
гла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине и 
д се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће он 
ам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су 
атим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовоља 
мање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох: 
...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— 
лог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразг 
а био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испра 
 остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њи 
 нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за с 
у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Н 
у да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену 
 сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајд 
а види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших 
е једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело те 
ећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица 
е избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, п 
авила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, 
гли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— 
 очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није  
ао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од о 
адава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвор 
а га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па 
за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у  
ше на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о к 
 па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај м 
ам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред оп 
, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох, 
 полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена 
ом и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је 
и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ств 
ам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>—  
те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, брин 
ко кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде  
 гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, 
и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па н 
и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што  
еколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозин 
" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а 
авало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле.. 
а.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на п 
/p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије бео 
ориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има дос 
а <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо уме 
ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега  
 је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим з 
 кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу к 
спођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јо 
овели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо 
и.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смр 
 неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно! 
 један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у с 
кој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири су 
ад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, 
вити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер са 
/p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Ш 
ео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако за 
— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?!  
а ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{ 
вку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечер 
уће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на про 
ћи као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало ут 
о исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — по 
гао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мис 
бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже б 
ваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p 
дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се з 
 али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох  
у да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било  
 мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле јед 
и.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла наб 
ле биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место к 
реда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!. 
ла је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце н 
У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и  
ам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— К 
 и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде  
не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу,  
ле и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред  
и али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је  
а улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снег 
ђо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиром 
 своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална ме 
жећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами 
 гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни реч 
 у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат? 
е Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад је 
и, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зим 
то остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
цело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На о 
 ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — пр 
олико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и 
та друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога п 
као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="12 
упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се 
целарије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше,  
го оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од о 
ењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржа 
паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар м 
од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, наро 
 а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да мож 
цима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судби 
 да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци. 
ти стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} 
ке у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би  
рижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је  
олиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи зб 
 грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу  
ени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата 
 сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— К 
светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући,  
ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Х 
сет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никак 
е главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста пра 
почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим  
за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај 
век да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а т 
<p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе об 
ште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Ј 
 ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и по 
ене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу с 
ај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут 
: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а  
о ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око сед 
 сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потра 
едан камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се 
м имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слобод 
— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ј 
лелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза у 
де је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово 
Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p>  
мем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наок 
исина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода 
</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. < 
покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Зби 
алосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене 
 До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p>  
 а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било 
превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког 
.{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и 
је толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме,  
p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео све 
иге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби;  
се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одј 
,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта л 
ворити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на 
е и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У п 
 улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају  
реба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничаре 
па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово д 
ћка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би  
кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та  
 беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја т 
ена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малиша 
 кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла мес 
ише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у ква 
та не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клуп 
тавим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној р 
е збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одм 
.{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone uni 
и, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох н 
е врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>—  
<pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или шт 
 да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добр 
доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да 
е наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан 
за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја са 
а не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кава 
тично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изић 
уда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не мо 
ам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Ви 
ле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мув 
 и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</ 
е, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом чове 
а овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — про 
у да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она  
> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се 
е он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p 
Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Доб 
о поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ног 
а јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по куј 
ушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ с 
е глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток.. 
утра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет 
у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубиц 
ндустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док  
м око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам 
ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се  
Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</ 
лар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод к 
 доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити. 
ни почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четв 
Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је боле 
ера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— М 
 рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих про 
 да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би н 
о полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — 
ј“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као те 
имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађе 
а кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, те 
па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на ис 
 и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подр 
кнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао в 
и једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а 
ко је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} 
 <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај од 
псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бада 
сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима с 
разијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да  
p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер 
p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— О 
е.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>—  
ван гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђ 
, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним оч 
 моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта  
дакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прс 
 на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, вид 
кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега н 
се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу,  
је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>—  
</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз( 
 нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или М 
>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћ 
 је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у  
и, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господи 
сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам  
..</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у 
а којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу. 
ва, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку  
 Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где 
..{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да 
 ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сад 
<p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало 
мо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије  
сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред  
кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу  
одужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>—  
ао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци 
ље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ј 
— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам  
оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растуриш 
оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепш 
 је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора вол 
метио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше ви 
ца или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила  
на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах! 
и те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак. 
амо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи 
кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауста 
аравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја с 
ајрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај л 
<p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натр 
 <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама,  
ше лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се н 
ету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</ 
еограду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је 
тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће п 
..</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја  
ом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта  
ат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет за 
та је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Ос 
и ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за 
 рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда.. 
ло раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си  
тупио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај  
ерати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p 
поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци 
ј све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало 
иковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у шко 
 госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>—  
 видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвн 
Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако  
а, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о к 
ивао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p>  
г начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам 
лико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре 
 крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На ул 
/> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутр 
</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Ка 
 послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title> 
 мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо пре 
Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих не 
 је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добр 
 си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само 
чем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију 
ру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p>  
шљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим  
кох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију с 
изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, к 
е све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам св 
кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже 
до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... 
,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празно 
ето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро  
ца.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно о 
нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имо 
неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — пон 
камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{ 
олико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! 
рно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд. 
 одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празн 
 лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је  
враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њег 
о, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна  
нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, 
оду сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи 
а цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и  
а се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру,  
се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме н 
 или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не  
башка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и 
збројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па 
и нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, доб 
о казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у дв 
не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени  
о, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово ј 
е се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више им 
 Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог да 
ам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тад 
раја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу је 
</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику  
 <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам 
 и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он 
осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црн 
 а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“.. 
држати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати шт 
 једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће,  
 да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце  
разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шт 
ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме б 
 ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући б 
а не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кол 
че намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем  
 не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прв 
њицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача ј 
очнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти 
н љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра 
 мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога креве 
говорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не би 
м!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен 
ти нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку до 
 из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу са 
 <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу п 
од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба и 
до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али сам 
не тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час п 
раку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> < 
уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су г 
да и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем ко 
ам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица  
 начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не  
биља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би ж 
 од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико  
ве више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико трен 
инута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за др 
"78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код П 
— викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од пр 
 гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну ниса 
ко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чес 
 /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шт 
ај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тон 
 на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који 
тим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко  
уда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један т 
ољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корак 
оби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласов 
, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас дола 
p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S}  
ш јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не сме 
... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, ш 
олико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај  
 господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута 
milestone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</ 
е да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам  
колико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— 
 брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећ 
 опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана 
ала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци  
 благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те ов 
p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко с 
то. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајни 
 морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, неп 
на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете пола 
ице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за  
рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и п 
дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, ал 
ић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас д 
аоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његов 
о набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају ст 
олико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гр 
ра, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум,  
и да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео 
 нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита  
 То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да  
 упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чи 
ње промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што  
ме од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција з 
ика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни  
Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шт 
је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху 
.. ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све  
е потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћ 
руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети ја 
што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу св 
<p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спава 
 Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао п 
>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао 
кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени.. 
 „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим ша 
е бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</ 
бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p>  
ипеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер н 
не, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна 
: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на 
ој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај 
 ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p>  
 У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпо 
о ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је р 
 Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Б 
>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хлада 
огу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заме 
ечима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо доб 
бро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком к 
ове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим с 
там,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледају 
и!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звал 
 знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам,  
 <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ ко 
шта не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и с 
нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у к 
 руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човек 
!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам јо 
 Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо м 
ам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где 
хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и  
о рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с 
ју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на 
раво вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида коман 
и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео  
 још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој д 
 се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дуж 
— рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име 
-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="5 
ова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— З 
 — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што 
вана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</ 
<p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кава 
ка варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле  
>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче 
ред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а д 
рни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим 
обај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — ви 
p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем 
зад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...< 
Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај 
на, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И са 
пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта д 
нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим до 
авно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спав 
дноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је 
точне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржа 
зила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана 
разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се деш 
аправи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнск 
мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револве 
осле, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{ 
и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у 
мно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град остави 
раг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше с 
...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ п 
 А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да не 
..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да с 
дан, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и 
ј Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на ул 
, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати 
 била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што с 
ош какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да 
е могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око  
и ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречи 
</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар 
оћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех при 
{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И са 
има, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... и 
х.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати  
у тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, т 
,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам  
.{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче  
о! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се би 
леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механ 
 беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих,  
е преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски циган 
оја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад в 
говор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су ј 
тражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! 
пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Велик 
машан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим 
неси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“  
прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба изд 
тир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас м 
пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за т 
сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поре 
розор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да 
сам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред сврш 
 обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> < 
„Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!. 
т, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При раст 
јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n=" 
итељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p> 
з руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разр 
о зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није 
 мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану за 
ају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим 
гред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен м 
после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у тр 
атијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу п 
од гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт  
 жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих р 
и.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља г 
и, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S}  
рој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о  
говори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћ 
о грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према то 
ту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро изл 
p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја виш 
ро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску 
рле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није би 
 што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За 
> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме  
оће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, у 
 су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и 
Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} С 
Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати,  
 свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у право 
 јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба,  
м у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив  
 на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету леж 
 он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што  
ле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Ра 
ш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дуга 
д П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али 
се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с к 
тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста  
 били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> 
ремена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам зна 
осле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала 
а, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец ма 
теже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш ме 
ријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито  
се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мо 
ведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се з 
едељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Дирек 
у и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љ 
 <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнски 
ти...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, 
ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају ул 
и судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одм 
у, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице,  
аста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем 
.{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим усп 
се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и  
а те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањ 
приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шт 
p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p> 
.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до 
 дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а кој 
о на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћи 
ојицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде  
икад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем 
 други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ства 
ајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се в 
 сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље  
ишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S}  
ском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини 
 прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p 
у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја нем 
 ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни по 
ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Х 
и!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих с 
стуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала ле 
 једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле у 
простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко про 
ју...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и 
којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој 
ожај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме ни 
но без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело. 
и стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљ 
е?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n 
али.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овц 
, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, усе 
лешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у п 
спред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну м 
.{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисал 
е један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на  
 ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, 
очнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстариј 
о код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео 
икао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> < 
сала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелен 
 крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка п 
 <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му та 
г багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по  
љан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи 
тим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, 
тачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, 
 јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p> 
њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</ 
 гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пија 
 је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи т 
, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само тол 
к да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно посл 
 ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду ст 
од нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад  
а пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са ред 
ећ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“  
/p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу  
 већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад  
 и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред  
ност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— 
о беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних  
виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била зат 
 на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — н 
оњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) 
ренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за  
} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хл 
ад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муч 
рочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском 
еријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море н 
 седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још 
 после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног наше 
; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали 
и стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу  
оворих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добр 
ам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше сам 
тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу це 
ти, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одел 
есора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тр 
подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по д 
товао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бој 
том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац  
И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог 
аде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам  
они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања,  
ућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме б 
 свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Н 
ом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни јед 
/p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти 
ате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, п 
 Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се с 
и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку 
чку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у ме 
га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — ц 
упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Та 
и онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад  
 растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— З 
могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, оп 
, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе уб 
као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај 
 сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момк 
пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим 
 — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецај 
 после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="1 
 да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где  
 человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован о 
У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми 
ца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се  
 хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од  
дсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно зау 
ола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p>  
иње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам предст 
д кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, 
и и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми  
 треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра. 
може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу  
хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одку 
ше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не 
 код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</ 
Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било 
ц, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити сто 
 толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао 
г да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> < 
азивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ни 
, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која 
ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све ст 
д сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла за 
 који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што  
 ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је б 
користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје 
још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снаж 
д Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак пр 
S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца  
p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p 
 све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, п 
, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због  
м ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p 
но залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p> 
аније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја с 
вој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца н 
ајзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истин 
едном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово 
на, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати н 
Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито до 
зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једв 
ног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето 
едам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобљ 
 те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Ма 
толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи  
 Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> 
 Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дво 
име,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно 
тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и 
че баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па 
екох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим 
овим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се об 
те ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо б 
ајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Позн 
житељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био кр 
 учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi 
оју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прек 
> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;. 
 од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., 
, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и 
p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> 
— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима п 
љу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није 
где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене харти 
 идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосм 
о рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је  
разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу 
 кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!... 
ваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред 
ад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она 
 тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види ј 
 — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко 
 халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци 
исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то 
о учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто п 
>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвал 
д силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка и 
ао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И посл 
г јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога 
леба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{ 
 па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир  
 и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице! 
о се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити. 
 борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих с 
одрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је  
к што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поу 
о да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах по 
е на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао 
ључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме ј 
њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дак 
ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бе 
о срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем 
„Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако б 
скап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино д 
д би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече рад 
епрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> < 
богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> < 
ли...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не  
и Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! —  
...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није  
ти судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам ум 
ех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспр 
гли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо  
еко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— М 
их дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако  
.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по 
ла да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео д 
познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли  
 сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва н 
шим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући бу 
још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљен 
чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Ре 
 хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, 
Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури 
м руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то ру 
што јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S 
а ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>—  
 дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју 
о, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцен 
дали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се  
ина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим прили 
кох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p 
и, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављај 
кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох  
о да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!.. 
ако мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно ни 
ожић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веру 
има...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као 
ано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти иде 
 рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу  
прсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада 
јзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас  
>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са преба 
ота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од р 
модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати и 
а вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати л 
и.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механ 
<p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро 
мао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио 
јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</ 
 Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде ка 
 Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келне 
 све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат.. 
ар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не 
пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> 
 је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је заустав 
спођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој св 
 икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику  
p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ј 
ље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по беог 
 дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ  
обро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисм 
! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... брав 
ђа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је  
аску за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; ј 
ле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби б 
оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он ј 
уван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под 
р ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, упр 
на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, мо 
м и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи сам 
тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она к 
 руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале до 
ече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n=" 
ију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од  
има пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и в 
а свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пу 
 па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па ј 
ш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишк 
ам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно сам 
и чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадиј 
носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти  
ом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и 
S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре  
а су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати  
рсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, ме 
хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше  
 ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још 
 довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох 
> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> 
зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело ок 
а има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с ти 
 општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у  
е би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а измеђ 
 опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да с 
д земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p> 
 устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S 
рган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, ко 
зору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљав 
 се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби 
знаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао ма 
т дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упит 
цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад 
 и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од 
а увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља 
је име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="29 
о написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д 
ио тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>С 
биља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSec 
ра кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро  
од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> 
сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта,  
да, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако 
 ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p>  
вао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милан 
у за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што  
уго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S 
pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас 
 има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас. 
ико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, 
а и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, а 
<p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хран 
назију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу 
о сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време 
 Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p 
 и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене  
{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути П 
пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и  
како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи 
о морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, —  
вице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је про 
је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — 
 пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био 
естано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А т 
о од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да с 
рно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабу 
еност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p>  
сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</ 
ађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми  
ло.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p> 
ах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми  
није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка 
 биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n= 
 а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је ср 
нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчаг 
а управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Руму 
о ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Н 
 јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер вра 
Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да 
тив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.< 
ам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од  
а улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом 
госмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима  
ева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камф 
 дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није смет 
 одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано п 
к се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је с 
 Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p>  
но ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поре 
/p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, жив 
е, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} По 
ане „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булева 
о стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ћ 
p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, 
глити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је м 
ину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фанико 
 за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо к 
 што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без по 
олико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје см 
.{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао  
ампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да  
ечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму 
ла до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> < 
д врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ов 
црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{ 
уком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, ко 
лашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се с 
рах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа има 
о ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са соб 
не, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилости 
цати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата 
са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, 
хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би м 
 судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог. 
а мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран о 
био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господин 
у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети 
и, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо 
 јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силн 
њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на гла 
си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто пома 
са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више 
у даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле,  
ла сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!! 
а ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајни 
 подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све по 
и још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори 
ма и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врх 
варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гл 
е кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану с 
.</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуд 
издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... х 
оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас  
бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме  
 и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала 
ш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за т 
огама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277 
идео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; о 
шао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева. 
<p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме  
стављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
еница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита 
чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мо 
 Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јо 
ах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, с 
ако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — 
ан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извуче 
е обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од о 
 пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хрка 
о казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врача 
игде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p 
ко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш  
{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам 
ћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час дру 
ладај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нис 
и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио ст 
ао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Д 
би и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да с 
Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код  
читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широ 
<p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по  
ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вра 
p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку 
 дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светл 
ву и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и 
о од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и д 
овао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од 
е награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и 
учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима 
угови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До  
 <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb  
 <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>О 
 унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрд 
 био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јор 
ама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су  
више ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам чита 
почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема 
 <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ј 
, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчин 
е, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у  
едам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо про 
 се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем 
дих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истр 
 пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит 
донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} 
е са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, зва 
6 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси  
ковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре 
 стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је би 
) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћ 
ле подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S}  
" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не нас 
 време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су  
ином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо у 
о ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола  
пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна к 
су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фи 
> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, пр 
брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</ 
е преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће  
} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уште 
 дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где ј 
а.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страш 
ече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се н 
где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим ле 
ндарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> 
} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су  
а, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни  
вала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра ни 
и ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочита 
ове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла 
једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у дру 
на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па п 
и може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се ј 
а...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изиш 
задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно 
п па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну 
што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова он 
ни почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукош 
ра најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у 
жањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог б 
и у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га забол 
а моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће о 
ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав те 
 игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем  
 и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред 
оришту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су  
е то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да ј 
 у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошл 
е кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици. 
<p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или о 
име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S}  
оље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува ок 
т.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="2 
д хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући 
ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — т 
 мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти 
егледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом д 
— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада,  
а после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једе 
атио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{ 
а, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова ч 
ко ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да  
мо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!.. 
је дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај  
p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себ 
— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакн 
p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — сн 
подине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, т 
ујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било. 
зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ 
тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо 
 кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну  
осмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— 
ут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, 
 време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула оде 
 песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> < 
p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узе 
ња!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћа 
 и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет< 
бе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псет 
лижаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начи 
могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p 
ја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у  
м се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изић 
{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} И 
</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко 
ве оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом 
 маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу 
етнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих прим 
, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдм 
кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледат 
ча, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропуст 
> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p 
четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли  
сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори  
ачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнуж 
де пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био са 
ади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме 
 су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима 
овом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бо 
рофесори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то д 
<pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и в 
 по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да  
оније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући 
p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ћ 
таде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек к 
се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам ј 
м је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер  
 и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени д 
/p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с вр 
..</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д 
... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута 
ошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у  
<p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајт 
ишта!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и пол 
 живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: 
 Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мисл 
>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда јо 
ћ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у 
иште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њих 
.</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако  
нови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао.. 
уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>—  
>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчан 
 вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам т 
Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и с 
тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слобо 
дговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="4 
која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p 
ед чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себ 
нских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај нов 
варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред к 
; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p 
 текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{ 
госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „расто 
 тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Лар 
ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она  
<p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали 
/p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обуч 
p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S}  
задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</ 
мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p>  
лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробуд 
емио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очек 
м унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође  
 могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је з 
н за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у л 
е чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, о 
м „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — од 
о седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од  
ћи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали 
 се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако ни 
рмом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у је 
/p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао ч 
.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни пи 
е ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је 
сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, кој 
, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити де 
кад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p 
</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по т 
ровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p 
<p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У веч 
д огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле в 
 кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У  
е стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде 
ачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злонево 
ахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да 
сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину  
пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме  
ели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђо 
 више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читав 
 је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали с 
рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за ти 
 су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да и 
и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешн 
ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо  
и по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрет 
азних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из во 
ика све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за  
вао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госп 
<p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се  
— рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш м 
/p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вра 
 црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дуван 
 воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљуш 
у и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и  
м, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у 
му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај  
 разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p>  
 сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и глад 
ило ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам  
мамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? 
 увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок  
 зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо  
p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На 
ога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разу 
 уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам в 
а није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче  
г печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем 
="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам  
онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућ 
гао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, и 
сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци  
 клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — вик 
— Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут ст 
ст не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корак 
лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њ 
ство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замоту 
ао бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још тр 
<p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском ул 
прила, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни 
шане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе  
вих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астрага 
ћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p>  
нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу  
 Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро  
ан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би с 
ећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољ 
 сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и но 
е испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, 
 шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите ш 
"209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је на 
пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпо 
неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</ 
 распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она с 
 кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школ 
огу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако с 
о пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш 
раћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накара 
 посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фани 
кој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја  
сти.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p>  
одине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а кој 
 па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за ти 
 Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју с 
ечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дугова 
ошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгуби 
у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!.. 
 што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућ 
је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једно 
 су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Пан 
</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p>  
трдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те ј 
а ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...< 
ово?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да 
н да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седају 
 вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За м 
м, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не 
 сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p 
 <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ов 
викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он 
о ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на оч 
мах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Гос 
иле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћ 
 кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лам 
ни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пе 
Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не с 
ати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је 
ад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Ум 
у, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и о 
оново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се  
 које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, де 
лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао  
 висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту во 
ет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу при 
зе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох  
коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да ва 
а имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена 
и, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег  
упе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да ради 
ељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујн 
исам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли  
твори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово 
црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале. 
бе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви у 
су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Па 
 могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, 
пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жанда 
писао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спа 
p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па др 
кивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког вре 
 на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше  
с (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих 
, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали с 
за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па та 
зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти 
газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распи 
ече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам 
p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до 
ише не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... 
ад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим  
<pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ход 
сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p> 
" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те доп 
ес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари је 
а сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чу 
су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то врем 
лушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита ша 
{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да 
 се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и ка 
на, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан д 
емојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без реч 
ајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију 
леда на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на 
е?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>—  
та узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветнич 
ђа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за ти 
риште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђо 
— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.< 
се једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти 
апутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два ли 
кох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p> 
ну,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам каза 
ћи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени  
дарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S}  
 чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави  
дник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p 
ерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се при 
који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва 
е као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради 
пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да.. 
орбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — 
мо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај  
{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он 
</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и  
оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу 
{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му 
ио врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успе 
е ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођен 
 Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> 
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу 
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја т 
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била мес 
мо о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београ 
м, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни,  
исам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима прија 
у зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлаче 
им колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на 
ad> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико пат 
 и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло с 
p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нем 
иформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поп 
/p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете з 
.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече  
оји су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако је 
ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад с 
Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми м 
једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко н 
јзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испр 
</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, 
сар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило  
нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада исп 
ва госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто н 
мрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе  
 пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p>  
 после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од с 
и ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало  
ости у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се 
воре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се 
собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апса 
> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је поз 
пију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> 
у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="1 
 очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђан 
еш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да ра 
јем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се см 
ну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта  
вим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су без 
а чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од  
обро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опор 
дног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украст 
н упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта  
презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поре 
а је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој 
/p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо посл 
 <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, 
код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад преб 
 у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за исп 
ем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, 
, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да с 
ш истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо уз 
зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живе 
ла тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то ос 
ма? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије кој 
ајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад  
 сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па остави 
а из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња, 
обу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p 
је на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је с 
 добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово  
те, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ј 
т к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде 
 поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам 
, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мен 
 понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газил 
b n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, шт 
 се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом ст 
 да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш... 
из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне,  
 <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десно 
утим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се за 
 задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто 
че Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово ј 
торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђе 
врши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и р 
уд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек  
таклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше сав 
е обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, ка 
е!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је о 
и могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p> 
ну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо  
 можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се а 
лази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз  
{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у  
Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па ка 
 што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, с 
ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>П 
 за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре 
 се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једана 
а...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто ни 
олу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им 
пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупа 
та сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је св 
са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за 
.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у 
 у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> < 
 било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо 
 је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео  
ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...< 
сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После крат 
 округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, д 
и око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци о 
ова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> 
} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и 
ге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столи 
гађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно по 
 се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!. 
творене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа тре 
 становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се пр 
-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извад 
е три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње 
о чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било  
ио врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи 
ити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p> 
би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, зав 
јакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — ви 
 нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад  
олске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; ј 
 што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, ј 
гу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у душ 
рим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно 
дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — дода 
ам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако с 
о без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан  
тео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него  
е хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито  
аклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље не 
 већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а < 
н сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам 
сто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Посед 
ињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и  
 <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича 
ем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани с 
два сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништ 
н...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову ка 
једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унес 
о има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p 
 Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А  
мо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер  
мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е,  
> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си  
p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њег 
На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита гос 
е да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учин 
абринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и ку 
о сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да  
 крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су б 
егне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год о 
уне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама по 
ећ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се  
а познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отв 
 носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица 
>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге.. 
по живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га 
легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,.. 
провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио  
бљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и от 
жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не 
та ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмо 
ине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болес 
е добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Исп 
{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцња 
ас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, цр 
/p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није мог 
Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић  
о има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам  
.{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко ко 
сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми с 
ко и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p>  
уде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикас 
јим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномања 
 смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо с 
 малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише  
подину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрм 
 земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била пос 
један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати,  
служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин,  
 помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукам 
 сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, му 
будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам д 
, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толик 
их...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако 
/p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад по 
а, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам 
...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао  
едан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одма 
клоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и  
их леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се б 
стина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен ка 
 али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, н 
никовицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми с 
 мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те 
 цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је н 
ећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му  
колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба 
осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је бил 
ам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој 
 и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је т 
у...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатн 
ану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са 
х у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинц 
увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута о 
двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се 
 кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао о 
избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата 
ка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепо 
и пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало де 
/> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини м 
терије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колик 
} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за  
, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p 
 милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показују 
кле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заб 
ао носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p> 
 једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</ 
„Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси 
ух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је с 
те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао је 
вађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" 
у, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског с 
<p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу. 
о у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— 
вори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — реч 
је му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ј 
да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће в 
 реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узм 
имив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добр 
 међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију је 
он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком 
и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Прив 
а останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет чети 
ло да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колик 
реме ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловоља 
 карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p 
и и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, 
смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале  
да нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у п 
аца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, 
танго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им  
иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, т 
ако је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тад 
нутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међут 
амо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече она 
.</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за т 
ло скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим 
са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једв 
} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на јед 
...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га удари 
хата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и се 
рло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то  
добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>—  
 шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу. 
..{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом 
ит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао 
послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име 
ан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Ви 
рзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је  
p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко  
p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јес 
 пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног м 
же.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за м 
S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш м 
о не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо 
ам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан к 
место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотре 
5" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти 
познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Украт 
и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину?  
ег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се з 
гова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху 
ве собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља 
, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; к 
ество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет п 
ло је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам 
аци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од  
а ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видет 
лави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже 
усти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта 
p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је т 
 одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која  
о учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмакани 
утници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго зв 
 као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пр 
де?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не в 
 се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпо 
е украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар п 
— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати св 
.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кра 
ада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом з 
 поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, 
аше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми  
јте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, ти 
а гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо 
ђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закљ 
..</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два кора 
код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас д 
, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње 
до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па  
 <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у 
а да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам ост 
овина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се 
му...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и з 
д ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите 
/p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест нап 
 — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао и 
ше у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, 
.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете 
p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка  
оди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо 
узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, 
мера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да тр 
ет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену.. 
е гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То ниј 
а посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p>  
у, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне 
итомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну и 
ам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у т 
ујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више. 
јаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душ 
љену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су  
ко варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто  
врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} 
 саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако  
но на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је 
у, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Ка 
сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код тер 
кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а  
 али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, 
ти као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, 
смо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама гос 
ође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као 
 Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици 
 влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и м 
у полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да  
имо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи  
 /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразова 
им и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p>  
доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране 
ина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије  
 сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од греш 
а изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата 
p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити 
9" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ак 
га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се 
ад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад г 
а што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати, 
ак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb  
ат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је  
> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi> 
 n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да т 
и видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми ј 
едаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне ст 
а, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, св 
p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М.. 
тима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{ 
 мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, н 
јајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни 
дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не 
врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би би 
атисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик за 
д кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за т 
у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у к 
гор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ. 
а, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Б 
име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>—  
између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњ 
 n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро  
Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и и 
 од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и ре 
р за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј  
ога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж 
ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем 
изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p 
,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није уша 
кох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... вик 
р кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах измеђ 
е о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ј 
т удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" 
м служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита  
е хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја 
/p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узм 
аци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу 
 n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Па 
е повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер 
ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привук 
е десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да вид 
у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затвориш 
тписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти 
"14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p>  
 па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај  
тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници 
у ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам 
столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту 
 од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам в 
ао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после 
ла и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је  
, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да напр 
p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут 
екох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без  
 Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спрем 
 је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме 
 <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управите 
} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била 
си!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Чи 
.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с мес 
о, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним 
 да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану  
 шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у 
у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па  
у у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било с 
 молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар изв 
 <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти ме 
иганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну к 
учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако 
 кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p>  
едно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа воде 
 какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу 
>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек про 
у се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми м 
игде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до з 
грабим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: 
 куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио 
а неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мал 
е зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтух 
но“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.< 
подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су 
</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми дв 
акључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други ман 
испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и д 
а поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</ 
вори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <p 
ојим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за прено 
ико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо 
/p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p> 
е сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред 
ео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</ 
е отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала ка 
ешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму.. 
ини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек к 
комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега  
 дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће 
 бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад 
х свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.< 
 из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да пот 
руби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На 
{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује ш 
>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од је 
рству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За  
раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p 
 она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</ 
 позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па  
ду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био  
а...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништ 
 позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редов 
увише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да п 
...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у том 
р приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не  
 љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно поту 
појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле в 
 писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, бр 
> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад  
и жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— 
година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од к 
окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај н 
могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прља 
 од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи  
кара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам 
</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретн 
 мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава,  
о мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек м 
ма, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још  
 Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити ра 
онисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држал 
па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим буд 
а ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех 
е.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са оста 
хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретниц 
Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који 
сање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који  
 од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију 
до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца се 
о?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо 
ио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мај 
, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, га 
p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: ни 
 кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — 
а у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше крај 
у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с г 
 по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога 
ри.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замо 
 Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један саха 
>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погле 
варали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и  
надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хај 
и обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек.. 
ем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући с 
 Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависм 
} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} На 
ајвећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом 
за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} 
 себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту... 
огу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало 
још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити  
 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{ 
 четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спр 
..</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> 
 изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у  
то где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапут 
игде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</ 
опаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се  
 Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, 
у њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection"  
 испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте  
...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p> 
 код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за па 
одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бри 
ла...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје 
се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са  
ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако крета 
собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној к 
</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у 
е школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то б 
стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде госп 
} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p 
ић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке 
али, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што 
ћа и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Милан 
им улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам 
луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица о 
, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="22 
нца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те 
шњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигу 
једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мен 
ти, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не  
/p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а шт 
. конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну  
куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а  
обро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је не 
ана па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуд 
..</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Т 
ико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим нова 
е Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке 
да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох  
 имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хв 
нем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред 
сту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обичн 
и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађа 
се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам сме 
о је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице 
дарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — уп 
о како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад ка 
 до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.< 
p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема,  
 врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удов 
ослушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор и 
 опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе 
рицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у  
ј обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n=" 
 глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео з 
тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би н 
мала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце 
p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу  
 кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> < 
ест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући о 
аване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засе 
 сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам  
в одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једн 
а ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Шт 
отово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, зб 
 што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почист 
е једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p>  
.</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво но 
дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињ 
аду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на в 
{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новем 
и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после по 
</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми  
ад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што  
ћи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло 
у окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи п 
абрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p>  
сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама о 
имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а 
о доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијај 
е је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао 
се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно уста 
озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко б 
у...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене пос 
кните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, 
.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учи 
 а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S}  
уван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да 
о саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испраз 
</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождеств 
раг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235 
" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман  
и ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и 
к; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</ 
зберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у шк 
и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном 
и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад  
потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у 
 жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се  
сам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику з 
е свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао  
ног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још в 
ати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми а 
p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им каза 
на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад П 
заше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним углови 
>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али мл 
 да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита 
како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Госп 
оши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђ 
аним кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама 
 се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему 
и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверу 
оса!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборе 
е било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја са 
/p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину свој 
Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куд 
та.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео;  
аго:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не зна 
асних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, д 
ро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати  
ки Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>С 
hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допрат 
мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну уп 
ала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи 
ова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> < 
бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дрш 
икоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" 
ије сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p 
 другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви ј 
 кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба  
.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било  
ам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не  
у и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жиж 
спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> 
ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет сте 
е ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола крен 
 узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то 
баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, 
да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад б 
е ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у  
е био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, до 
Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од  
била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> < 
у, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово с 
и, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо  
ну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>п 
о и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да 
га ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је 
 господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то 
еђу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца?  
а видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се  
че опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је  
 округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општин 
огло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни ј 
ривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега  
е џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која  
ом, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун  
; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљ 
жић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га изву 
 мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ ни 
.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме пи 
<p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— 
те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га н 
нке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> 
/p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у 
к наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само је 
..{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома  
 тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S 
це, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Моји 
p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта тр 
на и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако  
 продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, 
мо колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана... 
слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене  
дам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су м 
p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!... 
 добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног пис 
 градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па посл 
 знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, 
но није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем  
ре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Нај 
и слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља т 
а је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и гос 
не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој  
задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за  
пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Гос 
</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у куј 
ко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега  
д тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цр 
 требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p>  
ој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом 
е било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би 
обро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише п 
 рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Ниса 
?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S}  
у кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама,  
{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све ва 
ој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву  
ање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад 
ноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера по 
рао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p 
си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ва 
<p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>—  
растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> < 
сподин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом 
е и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... пок 
а знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не мог 
.</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и пос 
а један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, л 
а...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, 
г шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где с 
беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам ј 
зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу.. 
> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кр 
етница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури 
 као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Прав 
е у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих  
ити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се се 
ако ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозор 
или готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити,  
мрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ ј 
Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био из 
рима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што с 
м федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта мо 
ле подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем,  
 једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађе 
а карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре оса 
 пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад 
два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и  
у у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица ни 
ће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове м 
нем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад  
 је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багре 
ни...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече 
дина био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше  
беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали  
па.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те 
е би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, пор 
 дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до се 
шљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме  
 најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке прет 
у решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом,  
 коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Н 
p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговим 
е, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повуче 
оселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико  
 сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, 
м цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко  
инулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше  
бету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако са 
уку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред  
апута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, 
ом изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, с 
 не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама 
убомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми 
е.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно св 
требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Бо 
е ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку гл 
т, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној  
е унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; је 
> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268"  
.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.< 
 сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците 
рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p>  
ини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он ра 
— викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме с 
подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од  
дите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до 
и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калем 
 по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да остави 
оје, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим ка 
ки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић  
 мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш ш 
и.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад 
ор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, п 
, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих 
е та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухват 
— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра 
> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута наву 
ком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам мари 
шта ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што 
, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући 
е по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин гла 
ам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а су 
упим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад 
 примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с  
p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под он 
 се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су 
>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше  
ко тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по два 
чи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта л 
!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости 
 ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Зб 
 раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на ул 
са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, 
асти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало 
огиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.< 
средњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око  
ачелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренута 
и, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, 
ио задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с мало 
его због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочија 
а њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест го 
ознавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у 
 мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био  
хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — ре 
т пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од 
елико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p> 
а жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да  
ироке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше  
ојим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао. 
рактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која 
кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он зам 
 сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно т 
 три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били 
жа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по  
сле подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за ги 
доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одгово 
да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време 
ш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу рек 
ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим те 
че испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине 
Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани усл 
дморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p 
 тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— 
ма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио,  
оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо заг 
 старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с ко 
аправити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Пову 
рата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која в 
а немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Са 
о цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној куј 
вијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац 
 ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такв 
 су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којим 
цу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p 
отле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан  
наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан 
<p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која з 
оцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међут 
је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дош 
ој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народнос 
нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одав 
чно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јес 
ви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник 
и сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесве 
ру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса,  
а дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред  
са; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи је 
т дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем 
о издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, ни 
Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти  
гледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме про 
ецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као 
 ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије  
 да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе у 
витом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је ве 
где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закљ 
кт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је ба 
ве и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око  
Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети  
а се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали и 
 брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин 
се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича 
и Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика  
 сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показа 
тасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од  
и то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, пр 
 било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господи 
а.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад 
 је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке  
м.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чи 
и су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> 
} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све в 
ародни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних  
аци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети к 
ме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставиш 
 све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <di 
је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, 
Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хран 
ко смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан. 
тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио  
а у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глув 
зарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> < 
енуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распу 
, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p> 
р фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не бе 
, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта  
их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана о 
ти..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од 
{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јел 
ђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији  
 чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где је 
сам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама бео 
а столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро за 
 „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превр 
е стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни с 
а...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клуп 
она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Н 
илостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p> 
нујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је 
 са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>К 
p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио 
ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем ник 
бнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми нај 
обље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером са 
ина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном  
може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...< 
у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, к 
> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То ј 
 одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само по 
> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" 
и на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S}  
у закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од  
 <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако б 
 због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од раз 
и словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш 
, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад г 
рно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око дев 
дговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше  
 — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Мар 
е знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао 
орбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми 
чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима к 
нгуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</ 
е угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> < 
р, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господин 
еше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди  
ерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мал 
чај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју 
речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангуп 
посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p 
пођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече 
нце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле с 
> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по ј 
оком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо 
ем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох обла 
дговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</ 
м.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да 
ги!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ниш 
чом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за с 
што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на ме 
да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово  
из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столо 
ажио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обра 
 мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{ 
душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзн 
де ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама,  
год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и 
 у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сва 
ам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакањ 
 она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</ 
м у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клец 
ише приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим за 
е му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта њ 
спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p> 
учај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин ка 
</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и 
ао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам  
лишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>К 
ојој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно в 
бочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — ре 
а. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очисти 
и са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, ц 
мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Зами 
ао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је г 
} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и п 
се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам 
ри гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је даје 
улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја з 
лад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми по 
ајвеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници. 
жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у ма 
p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код госпо 
губисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а ж 
 изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како 
ј дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад  
ло: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко  
х још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>—  
аки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме би 
!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам све 
лити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи  
глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је глед 
сет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ле 
 не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа 
спричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сад 
о.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала 
ориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у поз 
...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу ко 
тавио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!. 
рали.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улица 
уцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у 
н а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред то 
правио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајд 
сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> 
а...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; 
и јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло и 
 и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење  
е, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве  
раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, дв 
место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око 
х — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине 
 Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљи 
ијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека  
м, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p> 
вало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад д 
чам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша 
твари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничк 
остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте харти 
ко један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S}  
 ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали поса 
 ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не б 
ету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг т 
ао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу до 
е око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчају 
шту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче  
 био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше  
рије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање,  
вет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни 
уци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „ 
 ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није н 
ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата врати 
 пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био свак 
имисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Та 
м са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситниц 
друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapt 
зорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, 
уговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући 
ем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља 
, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњ 
рбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="23 
а ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури  
а од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с к 
 новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више п 
b n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрат 
На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако крене 
ам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан 
чкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили  
; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подиша 
чун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама ни 
 другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлот 
це, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p> 
 нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене  
г Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан 
 кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку г 
малској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> 
вде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="1 
м се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је мног 
ли зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> < 
 ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огр 
немо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Су 
оче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговор 
 види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да лег 
 иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај р 
де у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болниц 
а, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу. 
исмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас 
ати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напр 
 Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему суде 
о тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије 
смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не заста 
у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два 
.</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од 
ћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било до 
а се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, 
ваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову 
 тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да  
ремена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p 
ош један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лага 
и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по с 
ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, к 
рче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како  
..{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ни 
ху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које из 
поље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повук 
 је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасм 
 — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Па 
а или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на  
 доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после 
> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат о 
оће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама треб 
у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста  
 вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она  
ј, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који  
S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта  
 рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше п 
у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рук 
све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хт 
 не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него зб 
 изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте 
кер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Сму 
мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и  
 беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати 
мо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро  
 од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са 
 /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме 
почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чис 
а држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је н 
 јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p> 
ла и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо 
 само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам! 
но ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Гос 
илом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и  
м се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ј 
риступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Бо 
 Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина с 
и, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму 
рад да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онак 
...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа 
ква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересов 
 то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи мног 
та сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклет 
издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати  
послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан,  
о вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као  
> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборав 
83" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Ми 
,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не мил 
газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај д 
не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну пр 
ња, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Та 
ој ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам  
 подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хлад 
га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од к 
пархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, је 
ује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рек 
у, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућ 
> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме ј 
д клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један трену 
тали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао 
Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити шт 
ам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем 
казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што са 
о пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> < 
ше није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа 
тпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>—  
ушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се,  
 нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и д 
<p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" />  
такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— 
е, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часн 
p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме  
вде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у  
леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниж 
равам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— 
мурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?! 
ука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кон 
е вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волел 
то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од он 
— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Под 
кнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог о 
 Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајни 
 тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе ве 
рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! —  
тим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књи 
одложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p>  
— брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Ната 
ком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она  
смо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упу 
цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћић 
е донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То н 
ек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац.. 
рити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, 
 сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама 
довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се  
 од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беш 
 што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p> 
ијавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана по 
рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу 
х врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страх 
тим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме мор 
м неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дуж 
тим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне 
{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила 
а јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам  
.. не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем б 
По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и  
исам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући м 
..{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди 
вему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго 
однија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>—  
сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је би 
а...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуд 
ветњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја бр 
 <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније 
ше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за с 
та сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да 
ра нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе разм 
ше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а  
и треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што  
се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, д 
м ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одгов 
 <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} К 
т сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S 
 рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у то 
шину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убри 
ар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам пл 
вај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе. 
била, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...< 
— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама л 
 па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си с 
} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред ко 
тиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има н 
другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место к 
ца..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да 
не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као ка 
н уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.< 
к и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288"  
ку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побрат 
Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми б 
о време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођ 
 што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда 
цу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат ис 
не заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Б 
>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n 
ео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да  
лупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, са 
 нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о 
 да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему по 
о провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спав 
 — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ сам 
p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к 
гни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у 
од сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са  
једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко уч 
p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Ода 
ох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Вр 
тава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадес 
...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај к 
...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и м 
а двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто н 
 плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је  
петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре 
и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незна 
ше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је б 
, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за госпо 
глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу вр 
ли и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад од 
ређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео са 
...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школ 
 држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђ 
 све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма ник 
</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранил 
та ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало 
лиже к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успа 
азвијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био дост 
ођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми  
Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из осн 
зиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дот 
 тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да  
ко минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва с 
е труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се 
ио, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђе 
 децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између 
ћи новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледа 
 је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крча 
ренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан 
аче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекос 
е само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У ш 
..{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и н 
м промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топл 
т клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био,  
е бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем чит 
усти, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, 
их питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у  
в и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> 
а радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио са 
 осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у 
љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи нам 
!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па 
 — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те с 
 седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не о 
рим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p 
 на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а 
мао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, прат 
 сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у ко 
учили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као  
у на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим в 
ица још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког вре 
вољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И в 
љу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе,  
м као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволт 
отично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару. 
<p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом углед 
 донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p>  
еклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је  
,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није пр 
кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио,  
ајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим је 
<p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздв 
ест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене та 
ем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола деве 
мао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.< 
осна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а не 
стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напосл 
сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савуч 
есно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Панди 
 идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и б 
{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— П 
кога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ак 
на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У 
несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци  
!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Мила 
бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику т 
S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало... 
леге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да 
ео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним нов 
е они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</ 
лазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зо 
и ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се де 
је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву  
њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечер 
после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вра 
ду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем в 
то као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="sub 
и ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — реши 
..{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешт 
ри скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата поче 
а се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста п 
благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, б 
решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спава 
то сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све  
/p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам ди 
...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме при 
 тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило 
акве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на прос 
 нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S 
о,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... свак 
рали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих  
о правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако ст 
о, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код кућ 
ра из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирч 
р, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бран 
>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој велик 
аде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајни 
воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до  
узимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи. 
 од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Је 
ојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене 
им оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да  
 као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао  
да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне п 
х новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицо 
а врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</ 
екох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — ре 
ла хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући о 
е а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију  
p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај п 
е кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило 
ено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; није 
оли напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и  
</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врат 
а ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан 
 ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— 
раби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа  
 ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер 
 У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на в 
рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... с 
они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта  
 радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту неј 
 па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезар 
е једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чох 
 што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S}  
ало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, у 
 казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки 
џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се 
есет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петориц 
p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, инд 
кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер  
шине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и поче 
а је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин 
визну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p 
ош јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стић 
ањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и 
више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изоб 
а столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном мес 
} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлет 
 плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како 
 десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога 
 једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер с 
у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо л 
јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било  
ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранил 
бље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао 
 и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чист 
..{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути 
но време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје 
>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаре 
инама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урл 
на уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра 
говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино јед 
.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити 
p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312 
 у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, 
</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној по 
окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији 
чати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну 
че.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и г 
е то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах  
ам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су  
да фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље. 
орећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер 
о ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише 
ајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника 
нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, бог 
и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Пис 
ујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет  
не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартн 
плаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови  
— рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ло 
ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви зн 
его ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати. 
привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и д 
о ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако 
 се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз  
вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај 
.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> < 
е, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он 
} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се врати 
.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла 
а глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва ди 
истића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S 
</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Ц 
оспођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ј 
излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и  
ања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има ов 
; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и  
ињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се по 
з икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењ 
оћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рође 
ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због ха 
а кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је 
доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо  
С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не реч 
ечју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се сврш 
и, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је х 
чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада б 
у ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог  
з којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај з 
 благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на по 
 видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, при 
изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад  
ворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује еска 
то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" / 
анова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погл 
век, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <p 
 Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ј 
чинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто дина 
ао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском у 
гао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду г 
као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крст 
— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p>  
моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам д 
а ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поре 
е и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаш 
 да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једн 
} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео 
мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особит 
д кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда из 
опитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ по 
 Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад 
уљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмота 
ад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У л 
 кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видо 
ше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше м 
кње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у с 
 такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и уст 
ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и 
 једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} 
зика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави 
шли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели сала 
чини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим 
...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупан 
ест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један 
у јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у марам 
ед пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се н 
 рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере би 
за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништ 
ли посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме. 
ље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече м 
на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех по 
p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и  
виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно о 
..{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам 
олако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу о 
 панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним кор 
половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин на 
х послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узе 
 упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети р 
о...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећ 
ко зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљ 
ли климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она б 
зарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између жен 
о бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због ба 
еме је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уве 
 пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта  
...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију  
то у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кре 
и чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврши 
 Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са  
 је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узр 
држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против 
мо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а ов 
 <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си д 
мо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... 
оје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обо 
не браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутр 
јеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек н 
 па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на  
 то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како 
 ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо... 
урно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспре 
{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно  
<p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским 
их ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пр 
Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња к 
 био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> 
с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца 
То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај њег 
вити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио  
оћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаш 
целарију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у дворишт 
а?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим  
и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p> 
ећ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, 
нада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохот 
 под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао ш 
 ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме 
 ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући,  
ољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада  
н за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пре 
бној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испри 
ослом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер с 
 а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан  
г је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb  
оћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у ш 
ћи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво п 
е тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљешт 
p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{ 
кли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да 
смо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а ст 
 да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у кој 
седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали 
добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>—  
м.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} 
оји је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих 
ознати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци  
молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за рук 
 изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се 
ве више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш к 
Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не 
у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где з 
илова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако доба 
оша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам.. 
... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију  
ућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати 
 однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав трепер 
/p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n 
егде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпо 
Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса  
лађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па 
...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> < 
влију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођ 
?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види  
и казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да ч 
ити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке по 
ова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту с 
е, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац м 
а,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="c 
и себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му  
последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривиц 
се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> 
очео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин  
рај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пож 
ваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед ч 
тан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — од 
ма и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио дв 
почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећ 
е, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба 
а, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута  
м, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпо 
а плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу 
ровео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па по 
ад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми  
, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово цига 
зда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и т 
СТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с ра 
а кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нис 
чима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Сти 
богом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Г 
id="SRP19001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало 
id="SRP19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем јед 
какута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох  
мркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на о 
диш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> < 
о кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p>  
S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се  
у девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из т 
 он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Н 
е, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све  
је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истегл 
их и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са цели 
огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста коров 
ста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није н 
ити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице,  
да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: ко 
би...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа ј 
</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, а 
тор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер  
е прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих 
ирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зет 
, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих 
 и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од 
твор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне 
. не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ 
 чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам 
е но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што м 
а наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је п 
о оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у  
му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ  
p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на пр 
оба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на 
зумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Н 
На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је а 
аслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђ 
кну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако 
човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишн 
о, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се  
ати а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} 
спођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p 
и и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ух 
 двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} 
 луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школ 
м брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уст 
олико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један 
/p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да 
Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заст 
ине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуж 
гански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад у 
p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили  
збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к с 
ди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег 
ога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи. 
. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} 
стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло  
зора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад  
јавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле вољ 
али су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, ка 
го да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом под 
ео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у ш 
ца“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о 
оду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара замени 
... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смеш 
идећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а шко 
и школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да с 
... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас.. 
које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали нов 
ио редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са с 
 А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. 
 у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... п 
 вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну 
а научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви ме 
јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p 
Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} С 
аво пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, так 
онесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а  
прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у  
 те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида 
н дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да 
ме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном 
се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу ник 
 Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> < 
ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слу 
премила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</ 
и се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде  
рфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па з 
p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како 
мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један  
ере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму к 
 — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а  
 оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њ 
се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их  
евешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче 
нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми 
љаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грд 
о, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми и 
е ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза 
а пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не  
понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у  
p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а  
p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> 
вај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је так 
тка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>—  
 ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и  
 се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Мож 
на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито  
 видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине из 
поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене  
истити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми  
ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Н 
му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи т 
јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова  
пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хлада 
е, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али про 
 — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без 
дину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља 
ешетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у бл 
>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га  
а сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врл 
ећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану. 
ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око вра 
д... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју сл 
држа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>О 
и грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: 
м испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година... 
а радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако 
 начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада 
олим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико им 
 наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; 
е воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а т 
ећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће 
се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викн 
ите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у к 
го иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига, 
апустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> 
корно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не м 
наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спрем 
пак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођ 
ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S}  
да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју 
господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени 
колу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> < 
ш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онд 
шам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и 
ед, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док т 
и не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћ 
овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заист 
адноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни ка 
жњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре  
 Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник  
..{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни  
 гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекос 
ла кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздрав 
Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам в 
p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је да 
ите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста не 
 у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми да 
ио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зара 
устите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,...  
био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у к 
пунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по гл 
вој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од гла 
доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре 
Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фани 
 година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке 
вити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> 
она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са ж 
на показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутр 
сам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам посл 
јући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— И 
ирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће  
е као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пош 
.. за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли д 
ај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати 
стан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p 
пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,. 
а ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више 
е он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... 
о, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа. 
 задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога стане 
сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог д 
ису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне. 
ад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздр 
у кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, с 
 купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнем 
о.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, ј 
мо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад до 
олови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно др 
 стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш 
 — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" 
оспођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... н 
сару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p 
з прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и  
га памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пру 
ро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми 
/p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш 
ло дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме т 
 госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отр 
сму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак 
а мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац 
 Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог  
 он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са сви 
у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, 
це. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђ 
<pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш г 
 Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p 
адроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат,  
/p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>—  
ица са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:< 
="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је б 
 достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја 
орите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више  
<p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам  
" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не ост 
{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече  
ћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива;  
кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упу 
ам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Извест 
о!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћ 
 могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, у 
</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја з 
паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињ 
читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја с 
<p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Че 
, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она нат 
и, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p> 
— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих 
Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тест 
ћао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи  
да ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се ба 
себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знају 
 запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдари 
 се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Исприча 
.{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жанд 
> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке са 
нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам м 
 смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што 
розове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испит 
о и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а  
ош једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне,  
танем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца 
а оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и ст 
ваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је 
из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да  
но добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Ј 
онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли к 
 за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону 
 у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} П 
еоградске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} 
заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе  
 повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате 
илана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада  
 тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје к 
 Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда ник 
<p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем н 
ам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад реч 
дио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не ск 
 у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавал 
етнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања  
а шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у шк 
ло доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је 
ње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како л 
метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намешта 
ила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа,  
нце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не з 
ан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих  
е, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, ча 
— упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</ 
ом, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> < 
с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотич 
рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку рез 
 ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити 
сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало  
} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напусти 
ровириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближ 
један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слик 
 чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и  
, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што куван 
Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости  
аднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се  
ење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда  
и.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само  
ануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отв 
она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дн 
ахом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефици 
робудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако  
?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одгово 
и већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене... 
 <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за ј 
! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано вик 
а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ва 
.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је свој 
друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ов 
јити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо 
</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p 
имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужа 
се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо  
Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као з 
 и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, 
а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а  
кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p> 
} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хв 
казивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене  
била.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора  
и, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим 
е он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из  
анке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам има 
ед.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем  
 се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дв 
p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече 
мо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са к 
екла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> 
ајзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да ко 
о!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин сав 
и, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зо 
>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога  
нта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке  
 колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нек 
212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп  
дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p 
м га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мисл 
е извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи,  
 сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске сав 
{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</ti 
и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе  
 у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда 
, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз ко 
ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе  
сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.< 
врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозо 
разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину. 
и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокоши 
<p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао с 
 па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постај 
м Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да к 
уго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца. 
то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и о 
— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код к 
 /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче о 
не, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремиц 
в лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p 
м био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> < 
о смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Ме 
Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола к 
, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку с 
 па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо 
о се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па н 
интересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по р 
ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — 
 да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако доба 
о што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја  
 ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи  
и је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта 
 <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту 
"42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба 
?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну 
скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како н 
м штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би 
жају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на об 
а платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речим 
ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p 
а не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n=" 
овек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин  
утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нис 
себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, ов 
 — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се о 
тепенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да забо 
ан сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђа 
 <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</ 
је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећ 
 колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само  
удим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стра 
мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зуби 
ла.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Је 
бу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трче 
p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остал 
p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, к 
о је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархе 
ку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{ 
 спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> 
ло поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутр 
.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на 
колико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22.  
>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи н 
Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p 
вембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну 
ђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пр 
>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-к 
уставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ так 
мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну. 
ам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто 
д саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, 
екао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— 
же врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и  
директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времен 
> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти друг 
 полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} О 
ам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, 
читаше нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb  
ала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} И 
о ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда 
 ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укоч 
 сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у ли 
е,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја д 
ко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати предст 
 одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је  
="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног  
полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец да 
једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се 
 могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не  
под појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,. 
ће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да ва 
pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрч 
смо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају 
нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обра 
p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи 
што смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде н 
војица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по  
аест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за 
оме што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплемени 
 делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око оса 
 звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?. 
ећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо 
 докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Послед 
о време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцен 
 од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што вел 
учити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то,  
сеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад  
е имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следст 
дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га ба 
изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он ста 
оздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши р 
е, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта леп 
то сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после п 
p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једно 
ер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> 
ик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разре 
 класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш н 
тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на  
 Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се  
ем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе х 
 јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S 
а, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља,  
а.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу з 
г патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упут 
 а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој ку 
р сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам им 
 се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан  
Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако.. 
.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си,  
 био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>И 
оћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рође 
ет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав 
4" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светл 
b n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једн 
ао јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељи 
и у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче 
/p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало н 
 он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем... 
спитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци  
с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p 
приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам  
олико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> 
т, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и бра 
{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута им 
 после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји 
еш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштиће 
; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Б 
...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја са 
ати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави ло 
а и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем  
ле сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрдн 
 свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који о 
.{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> 
но време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, цр 
> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> 
изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што  
а, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, 
... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждра 
истос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — о 
сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе суп 
оле, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у  
рва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе б 
 се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...< 
зан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а  
} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од  
а понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покор 
сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb  
еш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од стр 
мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним пр 
позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном 
 мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни в 
 сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— 
не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех 
 — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако 
леда у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче не 
ad> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, 
вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити 
> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити ст 
старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба 
ити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбо 
о кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао  
остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно  
х као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало  
се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пр 
зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, 
лом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чуд 
 опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама как 
.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле  
 каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним си 
, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође ср 
а што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим оч 
ећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S}  
иште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не  
ам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем п 
 и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам  
 рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата,  
 уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.< 
та!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полиц 
енут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај 
</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метну 
е избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" />  
сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не мог 
у црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно де 
о му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја с 
асмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, пр 
руго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они тр 
Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — 
кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} П 
ос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа.  
> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.< 
четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и 
е важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикас 
са, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са 
ричао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти, 
 /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута  
 да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив. 
— одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој 
p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се 
 и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости н 
уге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам н 
јих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па сп 
у банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрош 
ли брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у 
 која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а т 
ре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Х 
 — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу 
це свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легн 
 и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре  
ван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за ње 
и свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па ј 
ан, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... би 
а останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој 
и жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен там 
 оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пру 
, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па  
није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата т 
ео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је 
тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао 
завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <p 
оворих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка 
едан жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p 
ти.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом  
н фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изг 
чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам  
д ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> 
 <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три 
и, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо рад 
 остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молит 
 полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде 
инем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долази 
<p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество тво 
аста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве крив 
а се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жанд 
а поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> 
,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на п 
 извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да из 
 је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ств 
им стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Ср 
/p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разу 
а.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мо 
..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Как 
е позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме  
акву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном  
 госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом  
. ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица 
?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, нем 
ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>—  
лаго рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не м 
 <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата н 
 <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p>  
ти од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Пан 
 ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, 
ндур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упита 
! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем  
ринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред к 
!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хај 
чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врат 
 душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам 
ј дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми ко 
.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани п 
целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ј 
их више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купа 
а није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заш 
немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш  
... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево  
{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах 
ну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари к 
ог нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох в 
сач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ног 
на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у веч 
зите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори з 
ага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље 
 изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти  
ритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> 
} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се пр 
мањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га 
рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре 
а сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево  
/p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди там 
па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица  
из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим  
чи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сре 
а се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам 
 подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, шт 
с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због ч 
аре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће 
да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими ост 
ном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <p 
е ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— 
се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се и 
ујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужуј 
ођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново  
p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо 
о он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим ва 
а тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али веру 
</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвозд 
или у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да  
о неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он... 
госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</ 
један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог 
бушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петор 
а деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву прева 
ујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, 
шао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице 
 се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламн 
S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго н 
ти...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ  
 било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла сп 
сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,.. 
 једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали ср 
знури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме  
а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали ма 
оспођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— 
 водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку 
остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали.. 
 сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред он 
у смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> 
чега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} 
цом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака с 
ло или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад дов 
 овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошт 
абрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силн 
мишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је обр 
ик спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p 
м боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће 
Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подје 
подину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му 
еоград.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p 
шена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију  
сном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она 
ита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,.. 
државао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 
х у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере,  
обро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе је 
/> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено 
кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа 
 видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слуш 
да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус! 
Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не д 
 јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, пор 
p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па о 
и радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одгов 
сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших 
из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је 
м, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубим 
те.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми д 
етврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га  
, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па с 
а и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад  
овор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже,  
ан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{ 
пођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити на 
нађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...< 
ије било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам о 
 могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер мома 
ан домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам б 
 у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где  
 ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ! 
То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!.. 
ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нис 
нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мал 
ад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку.. 
 — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу  
араму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p>  
p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих у 
згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам п 
у нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светло 
у у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да 
p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и пи 
 збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем,  
сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пе 
<p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на пра 
па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати  
хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> < 
гу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке 
ајкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претен 
и петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на у 
икну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све  
ба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се  
вене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам з 
ивео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: ш 
> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим 
 се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ј 
упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> 
 ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни јед 
> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, б 
то сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да  
..{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде с 
а, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Б 
оказујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полаж 
ећ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче ј 
 доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко ј 
 ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог 
 наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од св 
х се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се 
рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозниц 
свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, 
а да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразе 
то је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После д 
вановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му  
рича...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто  
ало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао  
 свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, 
није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам мо 
 имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стај 
, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и  
том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малиша 
могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У 
разником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{ 
ње познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Н 
којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после по 
 а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кућ 
је спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме н 
ждество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте  
>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџи 
 могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну о 
м у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" 
 менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час  
ди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједн 
p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину род 
болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице 
стим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чек 
ам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, у 
е жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, к 
/p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писа 
акет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковас 
адржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — пов 
сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две обл 
цише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта д 
ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам виде 
е! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати. 
мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бо 
ј глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом з 
ца у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— 
вануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш. 
а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе јед 
 <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим све 
и, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се 
тим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да са 
у сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом  
{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p>  
 превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као  
 мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими. 
м знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшн 
пим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав  
рпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ уд 
досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно ук 
ано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем 
шан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим т 
 сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све  
отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад  
чини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је  
</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад с 
ох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече 
 сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан ос 
запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно 
ошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада  
те се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један дру 
д него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p 
>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" / 
 Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом  
м!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после п 
p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога  
рло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше 
ајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чи 
да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — н 
оћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном 
јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, ј 
.{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који бе 
ата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на  
јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Би 
а сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није  
е!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{ 
а посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> 
{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобљ 
ангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући 
амо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причека 
ко скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пош 
естићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још прем 
што склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дуга 
} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу 
</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и заустави 
е може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шт 
вако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи 
е видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куц 
господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и 
 му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво н 
ј одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а  
о заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, 
за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече  
рости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се  
ошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи 
ени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и једа 
, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а ж 
а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим 
ладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ на 
ки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину 
дин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потр 
дговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као б 
аше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући с 
.{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с  
P19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Врем 
<p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред оч 
дравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као 
 Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња  
ривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи 
нај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— 
ти на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом  
вачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време.. 
учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хле 
не, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подрум 
 школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помаг 
рата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену к 
 упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да  
а ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у х 
: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и  
али, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти о 
кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној но 
је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме јез 
ла негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана п 
n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу сп 
олске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најте 
о; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала веч 
.</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улиц 
 шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја с 
а се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећ 
изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме тер 
ичини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе к 
кратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших при 
 киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан 
е, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишец 
 сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.< 
преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге п 
ио на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну при 
д јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну с 
два се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зи 
ијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где д 
ре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се 
сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Сп 
е душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а 
воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, п 
управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуни 
е“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама позн 
тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље 
нај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га,  
могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Не 
ам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дува 
..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах 
S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у 
и, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх 
 године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у ј 
вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам д 
 и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет  
и голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, так 
 тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђ 
ти, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови  
...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румун 
пим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} 
тотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонц 
и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану. 
риватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — 
 је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где при 
ичку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у за 
 пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе  
соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,. 
.</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чист 
S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је пок 
.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађ 
итам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.< 
еза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и  
рлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми ви 
 као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће дир 
мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице  
...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао 
ије могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p 
о 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се  
ме, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и про 
ог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по ст 
ском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалче 
— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а ш 
овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на 
{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био  
ер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, ру 
p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој  
кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на к 
/p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савла 
мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан мож 
>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се  
и, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јаг 
ога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да п 
 не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији корац 
који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет но 
 тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништ 
екара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто за 
љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нис 
 Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S 
..{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам 
у дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у јед 
и како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав 
а после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> 
нем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да д 
 снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с дру 
нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази 
 ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ в 
јући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола  
бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим г 
донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждер 
ите и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, д 
ој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од  
ума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу д 
едали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом  
сматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се нос 
.</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но ка 
 трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво 
>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S}  
они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави ра 
Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се  
 протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посла 
де прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по нек 
ошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са дого 
ловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пи 
" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </di 
енуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се  
> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са п 
ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки  
редати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{ 
а се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79 
мора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само  
ам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта 
ам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њем 
сину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на врем 
{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше  
како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још ј 
 па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши  
{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Б 
p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећ 
ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима нап 
одвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну  
дном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао 
, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема,  
а каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чес 
 — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на ј 
д с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа  
себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> < 
</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по друг 
“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговор 
а беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих  
окренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Т 
 кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох на 
почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, ко 
чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а ле 
равков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро,  
била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још  
— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не 
в шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге 
ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу. 
на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста п 
не...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер  
јд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе п 
дигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основ 
сет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За  
гог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па з 
жљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</ 
157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који м 
 вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — 
 месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — реко 
и десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад 
 <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи. 
ричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, 
атрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће 
до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из 
вима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на  
 је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима о 
ге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се је 
г лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа  
а грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам к 
 дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће па 
прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити. 
ужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлос 
кујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си 
ење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим ч 
> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао сла 
трулелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића 
све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја с 
ез улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро и 
дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао 
ље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад  
данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Гос 
пита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише  
е из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу  
имо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га п 
лага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што  
...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p>  
 некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Р 
е прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју з 
евање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, т 
сто свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p> 
но дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се од 
који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био 
тно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине гото 
едну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многим 
оље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.< 
>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајси 
уде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двој 
е, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео са 
их лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ј 
двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било  
 дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер 
.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— 
 празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Нај 
head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешћ 
ар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као 
вила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p 
рош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом г 
ресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истер 
ам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоск 
с,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ  
то се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хект 
коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек м 
ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а  
ко је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оно 
ило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и су 
мене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб. 
: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, 
..</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изоста 
редака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад р 
а; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео 
им вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда са 
 полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклето 
 решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, 
адити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре 
служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је б 
</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено 
.{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се 
 и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су св 
це...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зг 
а за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и дан 
, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb  
итамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> 
шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи  
пи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? —  
се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан  
, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Да 
и је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесн 
и од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!.. 
пет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да м 
х скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино ј 
p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овд 
су, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, ре 
>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је разде 
ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај  
 велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говор 
итивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им 
S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског беде 
их шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре шт 
 играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и 
 хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је по 
смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако буд 
 оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу  
..</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чи 
одина; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да 
и толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или  
.{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба  
, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су дево 
 кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам  
пати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чу 
га у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, д 
сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, кој 
 изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро 
у, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили 
ицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а в 
, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — н 
се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини љ 
ног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са који 
 је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече с 
 можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, ве 
не имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тр 
 самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друш 
е да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би т 
 неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, д 
очим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим 
ује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дот 
м; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно рад 
 гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са 
овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по ка 
молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш  
.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут  
а мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> 
 вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је ко 
тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољуби 
ни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, 
т мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У ко 
зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{ 
тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наоп 
) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а 
 ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно о 
ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку  
S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у ковер 
аније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и па 
 и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да ј 
а клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xm 
школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише 
и потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах ц 
а сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као ст 
дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никог 
 сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више 
грали су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не б 
е задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! —  
 — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче г 
p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам 
о је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време 
Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Г 
бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити  
ћи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није бил 
Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите 
 гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толик 
и неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути  
прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана,  
шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Ни 
ој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва. 
у сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</ 
,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита  
и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не 
м.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школ 
ако су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говор 
p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших он 
ој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им ј 
га, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и 
егли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја ниса 
10" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су м 
даше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шт 
ама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо и 
једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</ 
— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за баг 
еном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а исп 
, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта м 
! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет  
тајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што  
а, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме  
н...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, та 
дох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се врат 
па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко 
ија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ о 
оре на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесп 
 ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо ш 
су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не зап 
 мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под 
не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту,  
диш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бес 
авно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао пла 
а,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако,  
едног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Ниси 
> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Ниса 
— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <p 
— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар 
уде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без ик 
на не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ов 
е зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђ 
да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити д 
живање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласк 
мо та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — 
 изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да ј 
ута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима мога 
.{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај 
{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Иди 
тима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати и 
дну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не зн 
p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох 
, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За д 
 га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у 
рата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жив 
читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваљ 
 наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући 
јте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после то 
 то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаб 
а врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, по 
се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p 
смо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмерав 
њен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече 
 натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише 
ога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме 
пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џ 
м вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да с 
<p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо 
с радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да д 
танем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја  
ијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаш 
дина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло д 
рушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отиша 
те ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чиз 
е од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да п 
 а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћем 
ан на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S}  
о што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица 
ења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, од 
тав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо  
као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Пр 
шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли гд 
чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ћ 
не споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше. 
алог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули 
р сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не 
брану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш з 
а друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако си 
итав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа  
 па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два пред 
е не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то  
аш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да 
— продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док с 
али...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дот 
атак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По руч 
вила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене 
је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног  
паде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно 
, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су  
логај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у  
ови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем  
од луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита 
кучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гл 
 јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није. 
 једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као р 
 трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин по 
алог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и су 
могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и  
нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и са 
ске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђос 
би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни др 
лу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде. 
ца иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану,  
и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Ниј 
унчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си 
ика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на  
м рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им 
“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћуски 
сцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по јед 
а не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чује 
<p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{ 
ко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим  
ад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују 
ито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта н 
л и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степени 
ђе и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колач 
орно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p 
ом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и от 
м, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од круп 
 је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У шко 
оказао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо  
<pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем 
ак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, шко 
о сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задр 
p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за 
 рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо 
ио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је јо 
 је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што  
глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте 
 погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Ка 
о је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет  
> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодис 
 чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као ол 
ну, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је 
арата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имал 
о сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још  
а; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигур 
а коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је би 
 је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је 
дно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукам 
 мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да о 
 што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било јо 
<p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш 
а у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p 
ли трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац 
и игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с т 
шли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас са 
 је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Мом 
а, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров  
иш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p>  
и новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је  
 место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одма 
један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи  
ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде п 
>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој 
 калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} На 
из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишл 
је, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја 
 <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више 
а год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајт 
одиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде г 
мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Ник 
</p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуж 
је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</ 
 дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накн 
госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} 
 љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. 
ош пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киш 
била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер д 
што ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба 
, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p 
 држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гр 
екох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пиро 
ај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те ре 
е могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуц 
тих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш ника 
власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не бра 
боје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> 
p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђо 
?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна? 
ај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију  
,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,.. 
на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и 
,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добр 
а.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће 
ити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га  
о овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p>  
кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> < 
, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да  
е подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хлад 
прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе 
 косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта  
 моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи 
 а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле < 
осподина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с је 
е...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскуд 
жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — 
пио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи  
пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп т 
дох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко во 
аба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувиш 
 практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напушта 
ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... мож 
сту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да пот 
ест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</ 
ро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дођ 
 је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам г 
аром.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао  
оложим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро как 
 не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} 
ило врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим ј 
 — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, п 
о полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> < 
 као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S 
/p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо  
ада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, у 
 је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети 
сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи д 
И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било  
 собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах 
 по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је 
мо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нис 
а изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му па 
чка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни јед 
и тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео 
е.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему с 
 а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада ника 
н, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац не 
ам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у 
из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као 
...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“;  
>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која  
ле коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је 
ео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од  
омешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве  
освађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није би 
т и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саве 
код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...< 
им је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све 
 <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и  
овцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, шт 
ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јел 
 и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело б 
 се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и  
 И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и св 
е који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на  
/p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделис 
а по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парчен 
дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта  
е увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — з 
ртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам има 
.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb  
 Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан 
о се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капу 
и бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — 
але то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори 
змем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа пон 
 и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у ше 
 руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, 
равим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара  
 пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам 
ин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p> 
 и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све  
ком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара ун 
из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хем 
е седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши. 
посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јест 
<p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.< 
увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице 
p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли с 
д куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и н 
Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb 
 путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C 
 сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче 
било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је про 
се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни кр 
у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много 
а радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако б 
ам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде јо 
оћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор ла 
 гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти ј 
 све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и т 
, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам  
о сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер н 
ићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Н 
то кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најг 
Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам прав 
 њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S}  
тео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегс 
е ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба 
Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="3 
радао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја 
м у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар од 
етили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њег 
пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection"  
азио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог да 
дах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме о 
мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од 
..</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— 
.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима бил 
 Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — ла 
 онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p>  
и.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђ 
а стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога 
дмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђа 
 не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се саста 
о зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p> 
енусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
н повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљ 
сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано п 
бруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел, 
ђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су т 
 одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p 
епреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за т 
, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!... 
асвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико при 
{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, а 
упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а < 
дарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствен 
S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго 
 показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико 
а отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, 
 динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго 
ошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, пос 
оваца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме ник 
ам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од 
 Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио. 
 немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу 
 и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једа 
...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, 
...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код 
сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно м 
/p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари 
промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац п 
 врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја м 
 подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде 
ић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ра 
5" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S 
о ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом 
е „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара пох 
p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут. 
Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај но 
 школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div ty 
</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајућ 
 нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S 
 господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се о 
та ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И за 
мажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S 
а мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва а 
/p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже ло 
 да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петор 
премај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и до 
.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта 
 само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао  
{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>—  
али ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележ 
p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти 
и.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљок 
ор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо к 
 фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> < 
ј дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја са 
рви, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапси 
к довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео 
 да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; ј 
рам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за р 
один, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као  
Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све за 
га, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на  
учама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..< 
 новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним л 
м свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био 
мо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.< 
?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали 
ам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо. 
оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код госп 
 пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S 
следњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу  
вог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из 
о часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио ч 
ражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде 
и уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, пи 
— Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију  
 истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима вид 
</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу б 
мо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} 
p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело 
јно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они пов 
нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> < 
да нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело 
е...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите 
огао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди  
ну...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два после 
друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где  
 ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте сво 
себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже 
} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред то 
есет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где 
ас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су д 
 и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p 
уговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</ 
рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и с 
а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или сп 
ите се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде 
S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да ид 
 живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву 
тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путе 
јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму  
 с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој  
нусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бо 
 јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају. 
обро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми 
има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— 
!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо с 
зазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како н 
, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си 
 више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах 
ило.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља  
<p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у  
немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p 
тпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази  
ти, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо прове 
ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} А 
о какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја 
 ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чека 
/p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавал 
е чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био н 
лазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред не 
ојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела са 
ако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чин 
 и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: неш 
и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељ 
свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио  
и који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на гла 
ено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, п 
ерујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према 
.</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево 
мо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кро 
ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с 
е безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве м 
а што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,...  
но што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</ 
 затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>—  
рченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам 
ости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не 
дело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а 
 <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћим 
 Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</ 
овати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла... 
 је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носа 
услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S 
на знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не ти 
днога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од п 
и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког т 
мар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са  
о зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љ 
пет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам  
 при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му п 
ма да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, ш 
ћама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох изд 
м грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p 
укче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест 
али сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p>  
ти, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се д 
 молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим ов 
а да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и о 
ени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусен 
еше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а ш 
102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу п 
дном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</ 
> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцел 
насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збо 
ино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише брков 
к му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб 
та је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчи 
е, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко под 
аланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неко 
еме ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао д 
шов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више о 
е није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесе 
на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда  
— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно пис 
ола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{ 
у.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћ 
рим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али  
а, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовањ 
о сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, 
Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова  
је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати  
жем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато 
д механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскида 
Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледа 
</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Р 
огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с но 
/p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које ни 
есмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и  
ст сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука 
к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> 
табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресо 
узи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} И 
творио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p 
 испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка,  
; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јорг 
 заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци,  
ше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од  
/p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака  
љада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао 
мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред 
е два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам  
немо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође нај 
м...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као 
 други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, < 
ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала,  
по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најза 
 не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Ел 
ли мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека,  
дина, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и дана 
 је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај 
 му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му  
 глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е,  
а да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти уз 
проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној ули 
олу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити мож 
о, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Ц 
х не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Б 
реме стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по  
 у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>—  
х, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколи 
икад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан д 
 живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан.. 
нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одре 
 <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку про 
рује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После исп 
свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не с 
ка и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам стр 
ви језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем 
аширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>—  
дморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и  
го.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да 
е ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата к 
 радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио он 
о да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, ј 
лостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином 
е сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцен 
е.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад  
/p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литера 
рођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као мал 
 пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказањ 
> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома за 
згубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у дв 
/p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.< 
одина свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не иде 
радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> < 
едем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, је 
о си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кр 
а ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чи 
евет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поп 
.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближи 
 скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим п 
ла, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p 
.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговара 
жно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} У 
p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p>  
у...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах вр 
школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретарија 
скрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резулта 
:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један 
рт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор од 
вно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, ко 
, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нан 
а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је 
пела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности  
аво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред п 
 ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута тр 
ребала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко  
на коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога н 
 била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се < 
> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па ча 
ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити.. 
ме другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па  
о сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли 
ај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на  
у карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати. 
овори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет лис 
та не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у ул 
се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја збо 
оли или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па би 
премати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>И 
Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио ц 
итница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто 
е полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему м 
је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна 
 госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вра 
 да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{ 
то сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али 
е хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да  
погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, ј 
лемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за т 
 Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p> 
 под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали у 
 напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме при 
/p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нис 
а говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу,  
} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше п 
се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p 
н (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађур 
ђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме пог 
p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Иди 
а право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где с 
 — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> 
тке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шарено 
ест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чува 
га у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћет 
 ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да  
чах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p>  
донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се 
и од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси  
се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p>  
о преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код н 
јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам  
а, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сес 
 кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше м 
слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S}  
ширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по ста 
д је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p>  
оставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопад 
иле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој о 
вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред вр 
одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познад 
показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председ 
опро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слуш 
ца, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте виде 
 пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава о 
томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо в 
.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја б 
е преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се 
 како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је зам 
опустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост. 
ра.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да пот 
и.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равн 
ио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше. 
 врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох  
 ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој  
а живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Беогр 
се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одак 
с? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p> 
 — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпо 
ља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим 
 сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у  
.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох  
што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дв 
се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њи 
учај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку к 
т зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! —  
рачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да н 
не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због 
ју а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако 
грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили 
кох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се раст 
о и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, п 
ио немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> < 
— одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а к 
ндук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од 
а те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узв 
 <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше 
</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је го 
воје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да 
и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам 
 али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничи 
као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад 
т загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била м 
 очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекр 
ментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто. 
дахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу 
о мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој со 
..{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из с 
 и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде 
<p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> < 
, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стањ 
леменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем предста 
у њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала,  
 да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни прими 
, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека 
атима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Ид 
 да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} З 
ком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима,  
 војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долази 
 што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао  
ђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S 
 везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену ламп 
еше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и  
 Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n 
сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се с 
н ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер 
ља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, 
 уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био  
<p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p 
 ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу на 
а...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини 
остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Св 
у он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим и 
у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролаз 
 чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p 
рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој ота 
о је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме  
апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! 
отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шт 
— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га  
толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S}  
 па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ва 
 преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на по 
на, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо би 
тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у 
едавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам  
 брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам п 
помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, је 
цама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта  
>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете 
 обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва д 
 ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет мо 
рвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио в 
еби (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавит 
екох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да 
кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S}  
ре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топ 
S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која в 
метнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него м 
 вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да  
изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим тело 
и мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунца 
.</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} М 
одуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро  
двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погр 
иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз 
дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши ст 
ворио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овд 
ју, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те с 
едао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелник 
p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибат 
ћи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас по 
а је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети 
ко примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— 
а цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћеб 
дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец  
 је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице  
, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>—  
завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било 
што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} 
н човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алекси 
оговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Бож 
аније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим к 
аред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисм 
е био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни неб 
лаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније нас 
 закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и 
 томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p 
и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло 
подин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по нек 
ци пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам да 
а, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>—  
падних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од  
на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p 
Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целцит 
 се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме  
им путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви  
м динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошт 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне го 
ензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који с 
због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се п 
м од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској у 
нио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за д 
 доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а з 
ету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест 
решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа  
 за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне не 
 госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идин 
 Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти 
зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из шк 
прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> < 
лико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо 
ако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце 
ше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да с 
ако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза 
Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?!  
прависмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво 
.{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p> 
во ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хо 
место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много 
арица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер  
а за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам 
никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, ш 
надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се и 
p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p>  
>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу... 
 <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам 
и, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраћ 
ј држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је 
леба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем  
 држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, —  
вање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за  
подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму  
 тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор ко 
стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупи 
а и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Конди 
 чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дро 
аваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прља 
о неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и  
ти да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек  
е зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себ 
</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од 
, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и др 
шљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да с 
помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, 
Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ј 
се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш М 
ме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се н 
сподин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох  
да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш 
, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда до 
о овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} 
оји су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, бил 
а неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер 
и остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац  
>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме. 
нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете  
е не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полици 
} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло доб 
> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место  
... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки  
а нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а  
е у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било 
 <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, с 
b n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па да 
м вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а ј 
а вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта 
p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госп 
ље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву проб 
 укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем  
олике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ с 
па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице ко 
 натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n= 
живања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито пра 
имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпра 
сеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слав 
 госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мора 
една, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па  
кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш  
жујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Он 
Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш 
 један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговор 
а ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p 
пију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро р 
 валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> 
— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што по 
<p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пош 
тите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више ник 
р сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе 
е школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим 
p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А  
ксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име  
/p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу, 
е!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључ 
 дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим 
> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p 
ли пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпо 
е и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се  
 им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.< 
 и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру би 
ника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећал 
и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лу 
 где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цик 
уда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> < 
 тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — за 
 видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више 
ише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Милив 
 кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица би 
е не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати  
ћу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигн 
 рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p> 
ма, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног ко 
e unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Је 
лу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, ал 
.. они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>—  
 само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо  
 Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и к 
туљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их по 
ућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других н 
ну двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жанда 
ке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p> 
 три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен  
{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном сп 
се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хте 
 <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би о 
мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p 
 веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви уч 
вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с про 
двојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а св 
атвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отвори 
е по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примак 
 станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вам 
и: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, 
иромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да  
пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже к 
у Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких  
p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај п 
тетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна... 
риматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на осно 
омаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденица 
а...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> 
другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.< 
и.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет  
ш горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена п 
цање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључан 
сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила ка 
еона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша 
м послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је сл 
 с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја 
 бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку 
е осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам 
ла овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и  
ед! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи ост 
аки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље 
каних помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за с 
варима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређе 
не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини н 
..</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, ва 
е; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио рук 
е овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за 
оше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како  
о новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што дру 
ди из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се оди 
ко рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полак 
ијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам  
а прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p>  
она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај,  
не сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора 
док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Ба 
ћи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с к 
.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чиз 
бу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир,  
ула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, го 
м...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта  
 не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посма 
ци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на про 
 јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја  
номе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> 
ра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном 
уже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и 
 кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огр 
код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сут 
 опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њи 
је њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у шко 
су све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p> 
ане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би ве 
ли су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у  
..</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било  
S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао, 
сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те 
мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја 
ру полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани  
 баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а 
пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тог 
 смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се се 
д шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сарди 
анта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза  
е доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му 
а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а др 
ри нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јес 
— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питањ 
погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пре 
 и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам 
S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракиј 
а без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их 
за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госп 
ица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер та 
и?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни јед 
, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... коно 
жбовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем г 
ој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи  
 одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет д 
ати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи  
"63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми 
Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се  
а проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пре 
стане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи ок 
вао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} По 
ота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата 
тор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били јед 
прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео 
, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, са 
ито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, 
учак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погод 
имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није про 
/p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>Д 
..</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а 
. још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — преки 
 <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се  
оследње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био 
 децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Как 
ела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуш 
наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна 
ас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто п 
с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S 
ије ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем  
ирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се  
 за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и  
о они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p> 
осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали гд 
нта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шт 
</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озби 
знати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па с 
било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу см 
о били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу 
и зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли ш 
, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове глед 
и је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шес 
е било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао  
но бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и поврат 
ти док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам  
 нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак  
нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причањ 
мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко д 
а му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодари 
е и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љуба 
угог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао ј 
/p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу н 
 чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи ст 
можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица. 
две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грум 
 зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Тру 
сем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох 
ш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове кож 
...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђ 
 заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код 
 сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим  
није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има,  
адосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на кр 
мо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су 
...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном 
tone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тиц 
ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам... 
ао деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче 
ахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, м 
> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што м 
је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу 
 полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p 
 цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није 
сујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа ниса 
т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S 
ишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми га 
} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, ш 
ајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} 
один је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз про 
.</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жа 
пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас н 
еру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме  
/> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p 
бицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати ј 
</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам д 
/p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учит 
одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници  
и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да  
ња, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд  
 <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носил 
 Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p 
 на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрља 
страдах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам  
<p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> о 
ат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, п 
е нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали,  
о како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете 
.</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Мат 
S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, 
каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Бул 
 <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али 
ла од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из ко 
ш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред  
 уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није гос 
 необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спуст 
 ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једв 
м био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину упра 
., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, чет 
>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се в 
ао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашик 
ам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћ 
...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и  
 ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара б 
 у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и о 
гњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кв 
држа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p 
уха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти расто 
овах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p>  
тнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине 
ан рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој,  
икну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио 
ло заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферише 
у на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Колар 
је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли гл 
мо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми,  
" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „к 
видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (к 
знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма... 
но.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и ста 
<p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо  
па, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би 
ала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Вазду 
 целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, бе 
е према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако т 
де не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, ка 
,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, 
то ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не прим 
 си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље пре 
ази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу стра 
али су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро влад 
а петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за 
а за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазн 
матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и не 
о после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на 
зати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах  
о тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем  
 нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи каш 
бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака  
/p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад б 
ађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасн 
</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плат 
у што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позн 
ну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога  
е да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац  
а?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Ниј 
печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{ 
} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупа 
ва мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а  
— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Поче 
кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога пр 
 и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кућ 
нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, 
 али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она  
ак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли кој 
удове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку по 
т не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да 
урно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Как 
а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S}  
>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике мук 
да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку ј 
ло и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто 
 нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послужива 
атим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта с 
ри као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио с 
асова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему 
 из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и згр 
неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај,  
сподин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није п 
 на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати ули 
ем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у 
 кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да 
...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше ка 
о...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> 
ва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам 
витељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једн 
ретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле ни 
 приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S}  
ку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што  
</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{ 
<p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох 
су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам ни 
ица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не  
> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се троји 
се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослобод 
 <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Ос 
е, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, 
 треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам не 
ила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на  
 наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре ј 
ме више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p>  
ни светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не з 
онео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао, 
 му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</ 
>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног са 
 јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са м 
страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми,  
е заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без  
ем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" / 
аш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи мет 
био, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем  
ам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас с 
> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих 
годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фан 
це!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Са 
 шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуг 
 у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо ш 
мо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак ха 
х, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том са 
а, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси  
 је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не бра 
.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да  
— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикћ 
 Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које 
 ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> < 
ри дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим 
 само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је 
p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мн 
да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали 
 Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и  
ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођи 
p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу  
опиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све је 
 се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. 
није(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете д 
би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> < 
мо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и п 
ац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S 
то сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма к 
ам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она јед 
главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— 
рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола  
кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па  
а се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама  
ће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одго 
ложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.< 
<p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам ка 
на, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни м 
права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренут 
 упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За с 
не кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си  
 прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за  
ате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема 
волте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, 
во мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, п 
обро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш ки 
толу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину упр 
.. ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је л 
рдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У остал 
 отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих  
ад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сен 
м с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и  
о примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пр 
овала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом позд 
оворих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узв 
ити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи 
 да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом  
 одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се  
рштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да  
апа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У м 
о строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај. 
и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати к 
слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Ре 
стије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намешт 
сима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...< 
— одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба ка 
— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда 
д мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах иди 
 па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види  
 и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је 
мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним л 
шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам.. 
опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда из 
 т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S 
, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, је 
!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за м 
ију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <di 
 упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упут 
у одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми уж 
м и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закљ 
ан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде  
ађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозрив 
>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што са 
ћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али 
 је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари 
згубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га 
ти...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући  
дим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта 
е и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто 
ле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабе 
 <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку 
молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у 
јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим ва 
.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер м 
 школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у кв 
пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским 
<p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p> 
инко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући сти 
т динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао 
ори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ 
Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну 
цима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја с 
а Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти  
а пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све 
на се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ход 
н, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p> 
т дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</ 
шавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>—  
— за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни по 
S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо 
 доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна 
 рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде 
.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва 
на наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њен 
мо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити. 
ви мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима. 
изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђ 
у у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Б 
чина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао  
о здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мен 
 /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема в 
смо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попиј 
 те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ни 
тила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро поло 
и ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном 
 најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{ 
гупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., а 
 купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута  
, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарам 
те, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пиро 
м те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После то 
х као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с 
 и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</ 
{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори  
 А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— М 
а тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, —  
ова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим  
а вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пођ 
 о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...< 
а свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја  
. слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога н 
 који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђац 
.{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да ст 
и Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како  
м путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због  
упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, —  
 него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.< 
} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да в 
> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је 
о?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио 
} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n= 
у пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га  
, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb  
и чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајућ 
, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шама 
казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га ј 
, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице... 
уди! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано  
идиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p 
о би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како  
у спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Буби 
још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећ 
неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем 
кну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брв 
е у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викн 
а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде 
 Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја  
 не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући так 
илан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги чита 
зниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рука 
смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кава 
! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газд 
ко,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му 
или такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> < 
ам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уг 
 на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цик 
ита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај  
кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, д 
ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p>  
ј, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нис 
им и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обем 
 ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без 
у подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекид 
 не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она м 
алапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,. 
силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка исп 
а ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и  
орбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са  
тео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, к 
о јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S}  
ро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо  
 откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беш 
 правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, моли 
е жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="10 
ко баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још ј 
овољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох в 
зију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу д 
ћи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и ос 
морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — ре 
ети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био х 
 му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сас 
} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам з 
p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он  
— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снег 
удити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужни 
 пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам  
b n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и вра 
 <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће  
 тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још 
>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, 
стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде с 
 код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <p 
 они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се  
ри кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече  
еду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем 
останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири 
о добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то бу 
ва приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху о 
ти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта ј 
ници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звон 
/p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратк 
посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p 
.. брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао  
4" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p 
д другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам веч 
ох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без ра 
 али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним в 
{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са остало 
ећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, и 
авани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба ко 
и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижиц 
ла слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p> 
рднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није 
нам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, и 
је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и госпо 
p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни 
 снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега са 
...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Жи 
..</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, к 
ше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јак 
и готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а  
ећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад ј 
би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред 
по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас  
 стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише  
 је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од  
ни, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији не 
а мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Нај 
 мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки 
р и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смуте 
рхерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер  
донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам 
викну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из 
авише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана поло 
че Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу к 
врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха. 
му и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго в 
p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније ш 
и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> 
на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас 
га бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере, 
им сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило д 
 јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, 
ја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрх 
сетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад т 
pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си доб 
е толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје 
од трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што 
номе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, би 
 два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печ 
кне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оно 
р или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер др 
ују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам н 
е овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и ме 
/p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,.. 
јац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда 
шио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији. 
— рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?< 
>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="22 
м шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си п 
{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим  
а те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја  
азали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми м 
ед кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ пи 
идати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна 
сати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и 
к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори 
 онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> 
На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој нево 
> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да  
ча сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојиц 
 се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни 
, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p 
епљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја пра 
 губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи  
е ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуд 
 зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и и 
ошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се на 
ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам зна 
 не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин 
<pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло об 
, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу  
наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и  
милостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парчен 
у, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!. 
ћа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примље 
се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу 
мцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, би 
у ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман 
к, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од со 
као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој.. 
лас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>—  
а ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало 
аку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што с 
верења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чист 
кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег 
> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори  
тац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му 
јан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он 
!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава да 
гати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа  
ли управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p 
 било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — реко 
 па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети по 
едан од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И т 
али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше. 
е и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осет 
она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>С 
е не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Мног 
вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мен 
епо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узм 
..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну 
...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе б 
он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаш 
кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — 
а, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још им 
радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише ос 
ући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја са 
е, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви 
ост ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозр 
..{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се... 
>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади нов 
 за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свр 
 једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,. 
та за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није м 
b n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају  
јну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате мо 
р...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма им 
> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помо 
е директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хе 
мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p 
.</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... прич 
а сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам  
одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив би 
ло час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми ст 
бог бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто са 
 нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Францус 
 Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... 
ти; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb 
.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим 
ија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстари 
, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га 
с у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p 
... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и гос 
или су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбедниј 
е лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице,  
и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на че 
гупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...< 
да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде прено 
 на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, до 
</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> < 
исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месе 
би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна по 
они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче 
врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо уну 
p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време швр 
ко да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слу 
уга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до  
.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — пр 
због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни 
х ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити 
коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја своји 
ечи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци  
икад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— 
<p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазе 
 била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p 
p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе 
> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти к 
зор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог  
госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Моли 
ући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Та 
 n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{ 
јој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити рече 
дмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја ос 
м у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Каз 
> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шт 
 овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у 
ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> < 
мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнер 
ем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на  
<p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за 
 ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у к 
журни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p 
а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу. 
у од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си 
то га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле 
ам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сач 
е...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја ов 
ека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S 
мах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти ј 
ло што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам мога 
орбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред! 
ије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" />  
 да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слобо 
ђа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све 
Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је  
о.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја  
 кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече 
тиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако пит 
. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једе 
е, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по 
тицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад уг 
p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да 
н буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви 
е од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.< 
е мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме  
ају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вал 
жих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одк 
је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редова 
Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће  
ики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах 
е ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која  
а каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру с 
 руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам про 
е,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с  
 стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при ч 
клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе 
о склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киш 
 него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде.. 
 паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> < 
жија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што  
зишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта 
/p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику  
битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на дру 
— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>—  
 загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио. 
води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писа 
у...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се 
.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу  
 Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер ш 
пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је  
зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сах 
<p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта ка 
ше, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се 
решних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад з 
један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... 
, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе  
ледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат и 
ма,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо 
сор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам  
ече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужу 
за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Б 
семо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,. 
и нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} По 
ремена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било м 
.{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} 
исмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изи 
то ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви см 
а останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не  
ратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим  
еда нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад 
 Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се врат 
код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</ 
комоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пу 
ици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам к 
оја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју тор 
/p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш прав 
в начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим 
ома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам т 
о, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се п 
,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат пока 
/p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се заустав 
тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кра 
 би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих чет 
у ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p>  
уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.< 
ам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од ра 
ћи преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за р 
пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог в 
рофесор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што с 
случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После дв 
ко ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Зн 
p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече 
зи кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим 
д је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје ста 
да лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канаб 
дан глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, ј 
а се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико с 
а стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Ди 
 — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.< 
а као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, прис 
кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код 
>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо  
ш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на д 
 <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p 
pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служ 
ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати 
јанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам 
ватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута 
ујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је  
 га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке ч 
н, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са сва 
 и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим от 
S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох,  
нику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, те 
p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита м 
лити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што  
 госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што  
за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>—  
та хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</ 
а један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} 
вно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> < 
 примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ни 
 вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час. 
опуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</ 
едоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>—  
 глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да  
лио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Доб 
 ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похвата 
н намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу 
хову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S}  
 моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовим 
вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и  
ш, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне 
епрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p>  
ица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за ти 
и слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ов 
тле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за с 
. види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па к 
о паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, мор 
е стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било до 
, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по  
ојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос п 
акашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми 
 ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саста 
 се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе 
рхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но к 
одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упада 
0 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p>  
м канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхти 
 Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седа 
 два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан 
азговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем 
изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му 
ит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био  
ед механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, 
 Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Ми 
ну више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што 
ше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро ср 
си, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја с 
рнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} На 
очеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару... 
и си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду 
 сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уп 
 јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било... 
ије могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти т 
 а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам  
а се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо коли 
еше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут,  
сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде ни 
је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику 
д ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни 
гом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, м 
тим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан  
авити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем 
еш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нис 
/p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам 
 пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник. 
?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где з 
у ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јам 
Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара. 
тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јо 
рат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одр 
ли.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради?  
е стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — реко 
о једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не де 
/p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жаго 
} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је нек 
отегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћ 
 магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби 
табам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb 
и једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> прибли 
на прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} 
> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за  
 више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем в 
ај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> 
 су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравко 
ле кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане  
та само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вај 
а ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу  
и...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосм 
ђа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.< 
,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним 
бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чист 
 после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убр 
х, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Госпо 
 из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом  
 војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило м 
адим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог 
евету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p> 
римети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" / 
 дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету 
<p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не д 
ју удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — пови 
ориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме б 
p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори  
о да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више изми 
.. срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у  
 зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> 
 му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, 
икну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеј 
, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта в 
х.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на  
занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову про 
кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече 
сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p>  
орисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 д 
 у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше мол 
јник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у д 
и приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хлад 
ћи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S 
 топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долаз 
ко усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама са 
>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н.  
>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговор 
едног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p 
не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се  
.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох 
нара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао ис 
тај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратим 
зно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа н 
(из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу  
н ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа. 
 буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толи 
е вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да он 
 се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријат 
у не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога 
 ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Нем 
 нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... прост 
 је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да 
 речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико 
> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те ми 
и ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне до 
...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и р 
 се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту  
 доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са  
е искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није на 
ашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино 
о је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p> 
кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све врем 
 на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице 
ци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у 
.. јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси т 
Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми 
о није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они 
 Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је в 
 изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече 
, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p>  
ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом м 
ш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p 
 хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једе 
мо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај 
е све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p>  
е била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само девет 
..{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуг 
попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговор 
тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти по 
де на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем 
и боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој о 
о су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са детет 
’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код к 
 замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међути 
на не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим 
ћи у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </ 
 је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </ 
="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите гд 
еру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба  
делу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Држ 
заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једно 
подине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је 
 да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" 
 сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...< 
ро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да 
но и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао! 
како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у  
 Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дув 
лећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту  
тине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не ве 
о ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам м 
јац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас  
шта не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било кр 
за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би в 
и, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесм 
јању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно с 
те. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро 
рије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још так 
ђо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког ку 
у она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, м 
а је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те са 
и...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нек 
иши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим  
ји је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била  
е се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би б 
ги...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и п 
кав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње реч 
здене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ниш 
— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно и 
 помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и ина 
то динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{ 
ема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p 
су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су 
дам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апет 
..</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p>  
ишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p>  
једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зва 
на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а  
а, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има си 
 извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,. 
 па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</ 
 ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више о 
с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више  
е један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се 
 доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бед 
прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата 
ти на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном  
 растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтед 
вала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учинит 
S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунч 
 али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да с 
је; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна ни 
кну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> 
рва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде го 
дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио к 
вит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показ 
?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И  
ога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код стар 
} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред њ 
 отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Ш 
 трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појав 
ш једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђе 
</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у о 
 пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце ог 
ибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...< 
нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било ма 
Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно;  
одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерд 
м му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, 
рицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се све 
е окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, про 
и па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам ово 
па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Мож 
, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препати 
ако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих  
 мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана о 
како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у 
ђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на 
закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув  
ећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „за 
оде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — 
олако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и 
им ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заи 
на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не 
лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми вер 
 и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пр 
 марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, 
цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p>  
и пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био 
} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све  
тра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега ј 
ајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да 
 отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто 
, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукав 
...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велик 
не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} 
а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — ре 
за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше а 
</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је  
p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...< 
сам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је ма 
пархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару 
{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... 
 рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, 
 ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам 
ла, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу у 
 кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари п 
 мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала  
еме, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је  
 храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело д 
</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и зал 
мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и о 
ици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то  
пођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим в 
— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажет 
ена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми ј 
станеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не зна 
 размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и оде 
било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме з 
ино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветнико 
> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и 
свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долаз 
 њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њено 
њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам  
сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала. 
 друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S 
станем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, к 
 <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна —  
ране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На то 
око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља 
код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио ка 
 у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прв 
еститу и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} 
м и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носи 
Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p>  
 газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат  
чили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали из 
 собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јор 
 уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуш 
о апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти мог 
ак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видел 
а продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препи 
 шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" 
арим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копк 
од од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина? 
 капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.< 
 смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин 
нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p>  
 прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се  
нако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не о 
Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p> 
и.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке шт 
вац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> < 
 у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а кол 
их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</ 
ари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи п 
ича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет г 
— опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори 
рви пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па 
стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удов 
ао од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у б 
ђем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а  
> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си 
а...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима 
 већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — пр 
 показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших  
 Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она  
која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло ле 
аванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако  
одим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засу 
Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарап 
и до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана,  
 собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало  
појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алекси 
нице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седел 
!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше  
 некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да 
има.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} 
вковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су сам 
1" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толик 
 или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино  
ђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се 
ра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, ко 
толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру  
{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један брава 
ме, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад 
..</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са 
> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам  
 часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша 
ш више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ниш 
здахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног б 
ђа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n 
е било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену боле 
ла киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају 
— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад  
 једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја 
јала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, пов 
 савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шет 
ше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој 
мао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а 
ав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје неприја 
е у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са ули 
тено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми о 
раном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p 
ешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то 
се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро  
 било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим ва 
рајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта рад 
 да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да с 
од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем  
 седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми но 
и кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око  
 фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту 
оље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво пис 
, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала.. 
преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљув 
 кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је мла 
 благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па  
 излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више н 
тило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја кој 
 Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> 
доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а д 
едну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој по 
говори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</ 
ародности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића,  
као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин 
е канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а ле 
осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и 
винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, 
 служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда ма 
е, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде ок 
, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он 
 на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмање 
нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требал 
вољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као  
воју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p 
за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која  
 Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за 
осподина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, д 
 у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве ча 
{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала д 
 шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с 
 док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно 
гали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако  
p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак  
Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, п 
 <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим 
 му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао дон 
н другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији 
?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} И 
је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а ст 
ш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке  
,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се  
т гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде 
ик па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ 
а њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман зауст 
ву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад 
у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> 
<p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох поку 
 она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш 
 се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га 
ђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је  
кну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и  
... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам к 
е житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она  
рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p 
ку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим  
тању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада бил 
ао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите,  
Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — р 
 — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а  
један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговар 
 не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.< 
е која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>—  
канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p 
 лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</ 
шила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим ч 
познах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква  
зрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она н 
 муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викн 
ако ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, 
Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p> 
S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се сл 
е у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита у 
млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног 
 почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <p 
пођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Там 
мир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази  
о сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло доб 
мо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам подн 
дан, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те 
рио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,.. 
под очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београ 
с су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера  
одушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што ре 
га испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је 
гнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће св 
 сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико д 
 најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жен 
оту шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, 
 Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастил 
ине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</ 
о ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило 
 није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „си 
родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам с 
> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти ј 
а под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не 
/p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — ре 
до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам блену 
Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да 
едан дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио 
p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сус 
 по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је завод 
љак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку 
д ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник 
им се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и трес 
 јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах 
азда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад 
благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да д 
викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је н 
гом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на 
лато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лев 
 ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга  
почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти 
мо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се 
вод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу  
кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се ок 
него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могл 
 њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лак 
<p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам 
 да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с ме 
Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био п 
.{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала. 
о да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити! 
говори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало  
ројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту ста 
остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капи 
е где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде  
 и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и 
ришете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само  
 лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мисли 
м!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за 
их се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, др 
нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она ис 
дужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је  
ио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стић 
иваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један д 
ничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метну 
> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.< 
јом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпарх 
 имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да 
 Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је 
вном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, о 
 Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један 
 пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло 
 кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замен 
 с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је бил 
не сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — 
} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од  
ије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...< 
спођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да 
пархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га,  
, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га над 
у да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? —  
ово...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна 
га осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти д 
ти...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па  
з отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или  
 ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мр 
 осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једно 
> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је п 
 Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сеља 
лушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигур 
е,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћ 
учаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, 
.{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; 
павао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се ко 
<p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава,  
ним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо до 
„невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти к 
м спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа  
ило страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себ 
 мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже  
 <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, госп 
тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— 
ћ у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у ру 
 ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад у 
 n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док 
а нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торл 
лтет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се ни 
служивања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. с 
>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од ка 
 Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога 
аговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи ист 
дина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,. 
ила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може п 
 криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 дина 
орали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зор 
ију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу 
једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опорав 
ити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су  
ћ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце  
аше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одго 
Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри 
, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? 
однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговори 
али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну 
к не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Саст 
и опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог л 
и твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} 
="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам 
одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правда 
хати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао  
>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а к 
овек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У 
лаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти с 
у са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не у 
где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега стр 
 сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге п 
авијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се 
 окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо  
есму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Та 
ш није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, 
, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не  
ам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци ч 
пенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; 
м код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... 
 општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражар 
21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја з 
ошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама 
се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да н 
ћи празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта 
ђем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани 
ред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове же 
 разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забел 
 живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, ш 
аспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:< 
ставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би дру 
на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на ул 
одара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах  
 од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво  
и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде л 
 сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми 
у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој мал 
ељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S}  
седник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је 
 е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ов 
понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме 
Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p>  
м, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела п 
ам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S 
бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима с 
 а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало  
куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица з 
ха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила 
бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месец 
 неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то ни 
— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име кава 
гуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са  
у и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једн 
како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубок 
и ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим  
.{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120 
кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао ко 
По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва 
а у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто 
ло топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара к 
то је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођо 
ишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се д 
викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи ш 
ојима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго. 
{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим,  
 индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била  
 нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрм 
 имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ј 
 да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помо 
 <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, 
стојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p 
ежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен... 
о је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то  
 прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова  
о веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> < 
 један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спа 
{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах д 
цу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и пра 
рло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети  
н снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала...  
х како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Каван 
одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај  
чко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, ју 
 мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које 
на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана  
..{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута би 
ш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш 
видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајн 
та кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зре 
...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на на 
ићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније,  
нији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало шт 
лила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у  
се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је 
готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као м 
..{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде 
<p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па 
на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пус 
ругу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Может 
ожеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и ње 
 поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p> 
S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је би 
ше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која с 
а га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p 
амо извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам 
притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је 
теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухват 
Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла  
а свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су  
, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био 
 ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p> 
довно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је јед 
 Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим. 
а.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог нак 
о и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво  
ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу  
а?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас об 
дај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— К 
/p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „С 
речистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски ква 
p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ о 
зад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци 
— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се прими 
у часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове  
м пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</ 
V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{ 
оћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> < 
бу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашч 
 послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p 
, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак  
ик општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојн 
механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако 
су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу д 
 скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.< 
е помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пр 
/> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p> 
ах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.< 
p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да 
е могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беш 
— настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi>  
 — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се з 
и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена вр 
стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у 
х у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело доте 
> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> < 
анцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Б 
вима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну  
 послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад 
ем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је 
а, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење пра 
ше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза рев 
м премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем 
ођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У трену 
..{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена. 
охвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљут 
м, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више  
?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тог 
била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравко 
роз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у тр 
рага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад д 
 смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет о 
 трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>Н 
"116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отв 
ву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва мог 
вао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су  
едеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну 
жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> 
 крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и бо 
ан остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивал 
џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазев 
нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="su 
ије, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за  
ли, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Так 
ве до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, је 
.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека 
смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам 
 да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, чов 
есемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама  
тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му 
ицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шт 
познајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — н 
м...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам 
 бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или  
а ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испа 
" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</ 
у госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их  
 одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А им 
топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је з 
} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета,  
ди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладно 
о добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико о 
помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово 
чај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о  
имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја ни 
па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим т 
е, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се. 
 њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p 
 смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе  
. је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је о 
ка грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох 
ла врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="2 
мао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку 
није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада им 
 чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети ра 
 већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обич 
е у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је  
и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се св 
и ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би  
доцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради 
 сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш?  
днем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова 
м клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше бил 
— рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погод 
? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са 
</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као т 
чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на после 
} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намест 
ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих 
...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђа 
о,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продаје 
ј жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер са 
та“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш бе 
, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Т 
раја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећ 
а ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом В 
епрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитс 
ноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{ 
ом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам 
топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> < 
 да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико то 
ру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом н 
ше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код се 
 с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до мил 
о, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало  
 јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео 
е са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“,  
 могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за кој 
озно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао  
амен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару к 
.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.< 
да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави гос 
 какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, ј 
 земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за 
гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео укр 
рише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само изв 
вучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те д 
љало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су  
љисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; 
 ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од 
им воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде  
 пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве ј 
ао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад зами 
ље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео он 
и, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заје 
аде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем н 
ћи као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У  
у, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи не 
 сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— А 
еди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S 
и он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а ш 
дмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о  
 љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово 
а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесе 
ови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам им 
плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на па 
је сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити,  
... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер о 
уку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па  
 на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па 
 На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпе 
е могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па п 
ости прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не мо 
 то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећи 
љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што  
ођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а  
 ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу ч 
пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се вра 
 сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака  
ла једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p> 
 — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем п 
шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још  
њаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је свед 
 их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови 
 нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слам 
еразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђе 
је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако бра 
омаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ј 
, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну г 
чке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам 
в брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти? 
р.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ у 
лим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што  
а не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесе 
и Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага  
 а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека д 
и ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео б 
оре каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</ 
а се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу,  
и?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n 
де треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па  
боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала са 
жа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много  
мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пун 
 даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и  
у...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечера 
ати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре 
ош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе  
</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али  
и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила. 
дости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће 
пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући нов 
ући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узима 
у здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, 
/p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура! 
вега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко  
.{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук! 
их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... го 
...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{ 
у, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао  
стала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла  
е!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> < 
е, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће 
м. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли 
 сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба 
.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> 
сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Д 
а даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти 
 корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>—  
о сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега 
видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — р 
ану.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>—  
... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послужив 
ђа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p 
 њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им  
а цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са з 
о...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив  
мог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...< 
ве: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да на 
е, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> 
нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> < 
е у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зо 
— упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за шт 
ма, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам каж 
љао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, из 
да <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам н 
ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема т 
 данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нест 
е!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове је 
p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био 
S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упи 
 се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осети 
ажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, п 
ило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само при 
<pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске годин 
 два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <miles 
нам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило  
г калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — р 
на је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, 
он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Касто 
 једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер 
 госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p 
она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни д 
а „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је би 
 није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ва 
не пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p> 
и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, 
асти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да с 
та неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, 
 /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику 
а, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да  
кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре ч 
азвијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред т 
га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео мо 
и пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт  
 сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе  
ра изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док с 
ајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али  
скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: 
 Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Јед 
ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се оп 
 <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде 
варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз јед 
на земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p 
ладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар 
првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди 
, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у  
о и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопошт 
прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не  
вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро,  
 брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а 
ки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата пр 
ем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прил 
ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и 
алог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећ 
та не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да  
би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p> 
 да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајућ 
сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај  
ећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрет 
м вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера  
о да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у 
ребали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забе 
.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле 
шли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми в 
етнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „ 
шати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да н 
едној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас  
дамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> 
у по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету д 
ми само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа 
а и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађ 
После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим реч 
p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут прв 
шли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све  
, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
гледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покр 
 други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> 
о приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то ум 
 данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре д 
ест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком  
оди ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Та 
фесора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S}  
у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никад 
ВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљев 
 можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели ст 
забраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после  
е и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге ка 
..</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо п 
ијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту ску 
и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и 
вао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не б 
мо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, 
 вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би о 
и морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p 
м рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— С 
а младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила? 
 ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом о 
твари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без  
љено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто ниса 
ву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да б 
ш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад 
/p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ниш 
тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу 
ли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би п 
рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче госп 
 им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Госп 
 школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било к 
 је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам 
арактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би 
 а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за 
 /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су мора 
е, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта ј 
но живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p>  
д којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у 
а, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе н 
> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати 
тим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро 
 столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ј 
ад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.< 
му.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p 
 више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао госпо 
Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших прич 
е изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> 
јатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад 
госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики ав 
им дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p 
ко би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и пр 
о не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се  
а и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да 
 мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум 
им...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно при 
...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати ко 
и — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Беог 
.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али и 
дмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови 
ба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нар 
дмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а 
вљао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје бе 
?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</ 
еликим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спрема 
кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распоз 
се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда 
мо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје  
 ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,. 
 да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта. 
 ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одг 
ла гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера 
 неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе 
д Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Оти 
ше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада поз 
и, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова  
а смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајду 
снама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, а 
.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онд 
нем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчиће 
 — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шт 
био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже ос 
milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промен 
ио нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у шк 
јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познава 
, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћива 
/> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задово 
 беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше 
 писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после 
 танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на  
 нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта,  
а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише бог 
уж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!< 
, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, а 
колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмо 
 одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter 
аље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потра 
а кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило 
ћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред црк 
/p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у  
ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, а 
ј ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој леп 
p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... прос 
ик ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу п 
Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам,  
очио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, 
ило шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се  
</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n 
 теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као св 
 па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да  
 за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну 
и руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као  
рстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — 
 Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пер 
 парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако  
сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очи 
 Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно зна 
љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их зн 
з зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао 
итеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара,  
де на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до 
ерица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручат 
ед очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете  
одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit=" 
ме добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онак 
м је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школск 
VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам  
ем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад п 
 не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтев 
ово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила  
ан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су 
о и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док  
луге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју кара 
м.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећавах 
о мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда 
 — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чи 
еко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам гор 
ошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам им 
ик, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу 
 што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичи 
вари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а  
да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, ра 
вори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко  
етина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</ 
и у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један н 
мах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит 
Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није н 
ушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим,  
Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу 
сам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p>  
ему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да н 
утим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год ја 
амо каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао  
о, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао са 
ли кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо 
!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмур 
ађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит  
то, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се из 
 — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} За 
ника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угоје 
ју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чеш 
 и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе доб 
среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била ср 
заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земљ 
алима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и нар 
 по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у  
је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је 
чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Св 
реме је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на  
p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући  
акне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле пост 
м у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седе 
и имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; да 
а гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: нов 
авити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко н 
ор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га н 
> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више 
иви били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зн 
е мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најгл 
помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p>  
> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са 
е онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су  
</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и с 
етљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе 
сам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо  
па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотер 
 као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму. 
појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло сл 
мо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити и 
 ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабо 
о је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку и 
а је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам к 
 тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну гред 
оца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да 
...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, —  
е, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> 
зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> са 
 Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито к 
 сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" 
папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, к 
 бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испи 
роклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и  
не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ћ 
ас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита  
шем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за  
ст дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући мес 
 идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на с 
ио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана 
тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то с 
, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад в 
 лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо 
а међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.< 
 једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружај 
ану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте д 
ечју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје  
е сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је стариј 
ра и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и пов 
 још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо 
 чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ниш 
лости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нис 
о њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући 
ош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и ж 
, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за дес 
/p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, 
ио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухвати 
дан очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па с 
оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па 
д, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, 
о, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Ха 
че ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.< 
о продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни бро 
авим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може б 
> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па ј 
ндилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад ни 
купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друг 
им на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на но 
 — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жа 
о мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настад 
рошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p 
колу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</ 
исти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" 
огли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изић 
анат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не свр 
 је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепо 
 то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="7 
бично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, ст 
јни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска 
скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о који 
увог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако ч 
м у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; је 
чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио и 
 тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по 
</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту б 
 као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде  
 коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђи 
онела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то 
ати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног  
им зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, 
/p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути,  
 и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад с 
ли да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема  
дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резан 
љаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који  
{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била с 
} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сах 
 <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два к 
једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} 
ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза ш 
спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше и 
 да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо  
/p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p> 
/p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај  
и стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да остави 
д узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на  
е сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио р 
>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш  
д се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече до 
била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже з 
о протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога са 
посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде  
/> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и 
сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених и 
енима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на 
с:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинам 
страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два мин 
ilestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није 
а идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за ру 
{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу  
— рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... ч 
 беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.< 
{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Дон 
. за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам 
уга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко  
ма, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се не 
а соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао 
онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак оном 
н да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и 
им врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити.. 
ине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чује 
 која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „с 
,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да  
ец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у је 
роша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку... 
>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за 
 извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазу 
мбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије  
пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово има 
ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, 
ра,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p 
а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умеша 
анабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>—  
 почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадит 
сталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља,  
стала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> 
олим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, н 
 а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говор 
био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да  
о иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p 
 <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ц 
<p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја  
укама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, ду 
ао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} 
ога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито  
е ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисм 
ека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и чести 
ијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p> 
то,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на  
аздарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до  
викнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најм 
ослуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац 
се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам  
ст и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да ура 
твори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у соб 
.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак ла 
вакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је 
</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p 
 ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим са 
змишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо 
сећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито к 
је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и и 
 би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете д 
еограда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам м 
ога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу 
</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем 
воришту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на 
менита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,...  
вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин  
 кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни с 
. био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p 
/p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да 
 што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени ск 
</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш  
сти, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра ж 
ебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p> 
 то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и  
а, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, 
о нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно 
 се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са 
стора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зарад 
оше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено. 
 <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пија 
 у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначк 
ине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>И 
е, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До 
.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко та 
вао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! —  
је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у  
овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.< 
оздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, и 
рити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До 
у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што го 
жи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће  
ти сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе  
ко поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да  
м давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми в 
 јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} 
инута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још јед 
дну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај д 
оје је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх  
 рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па  
ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче 
је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што м 
жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и д 
ам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на 
то многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, 
 ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији 
пита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, 
авати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топл 
окра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих в 
о грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико стра 
у.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођ 
ише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слик 
ремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96"  
га таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну р 
ни плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да 
азао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило... 
их и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све  
цу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па не 
абу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти 
 сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показуј 
Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па ост 
м лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању  
ир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је тол 
анаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раз 
ли мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпил 
ошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор ку 
а, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... 
им, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, 
.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ј 
... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Ро 
а учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђ 
а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем 
Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрве 
покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет нека 
бавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322 
исам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који  
 ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити,  
у собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> 
ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вин 
ечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си 
јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог ц 
абак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео? 
 ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин ј 
ати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита  
ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!.. 
те обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S}  
плар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао 
у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, н 
нанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој ис 
p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом 
гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p 
 дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни  
 здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме  
је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола 
Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали 
вио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању п 
</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацис 
ма награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и  
га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече 
ну ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауста 
м се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је 
 долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... е 
 сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирал 
} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описат 
д живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</ 
Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он сну 
ачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече до 
ерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То ј 
це па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима мо 
ије надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је др 
шам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати не 
к или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе  
а.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Мла 
 професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је  
икоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са м 
 се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, о 
ло ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,.. 
 У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> 
аћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све 
котила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се не 
p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине  
 <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у м 
о, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није 
жа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило 
>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној 
аланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош!  
и ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану  
мо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски пома 
 је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито ј 
оле, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и с 
брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали 
ред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у с 
>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви  
спођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у годин 
<p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам  
 су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p> 
 веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.< 
ора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, пи 
тићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи. 
итао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш 
ицом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> 
риште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S}  
и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио 
и.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га  
да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода  
ог Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p 
.{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време 
ао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо  
p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога о 
ог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запали 
ље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хрка 
 киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја мора 
 ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио 
а се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није 
ито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га зва 
сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимна 
ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али,  
м где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржава 
оспођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из  
 нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох,  
и а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га  
рају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба 
ита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а ср 
платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Пер 
 шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговори 
обро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, нес 
хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала м 
викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо 
ешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> 
а...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па пот 
ишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме и 
оја ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.< 
опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да  
ве по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда,  
обито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да т 
ком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком 
сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Ч 
ан од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад 
у, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви 
стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још зва 
па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање 
после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до  
 чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо 
а у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад 
и и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба. 
о слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полаз 
т,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а 
ло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</ 
очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ла 
пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се  
> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру са 
брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка с 
:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Намести 
тах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре 
, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — ре 
 коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и о 
под степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она  
" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох. 
да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али он 
сле тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се ба 
па.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па  
иснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће на 
ја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чи 
док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојит 
не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а  
рана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> 
дим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш т 
nit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једно 
и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— П 
рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако с 
Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... 
полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за  
то ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога д 
нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу л 
лу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравн 
 <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!.. 
о волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности 
и округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напаст 
 га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: 
жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> < 
госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p> 
>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, 
пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— 
 свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> < 
соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није х 
?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем 
овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири 
нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} К 
ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас от 
p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини м 
ајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам 
ина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, д 
 <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p 
ачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам  
во је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p> 
/> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p 
 Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засукани 
о пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а з 
и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш н 
ад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори  
тири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госп 
 Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — пит 
по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не в 
 затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао 
 пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорско 
павамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше пос 
ац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из ово 
ва динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни троша 
та, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине  
.</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати  
ором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао  
одник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног м 
 пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна  
, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> 
о доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у 
 двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију 
е знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из зано 
о осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> 
ијатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмо 
госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милан 
себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој  
узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директор 
утра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговори 
сам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врат 
тра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљи 
смо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео 
ле кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Дов 
е ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n 
>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљен 
pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме сн 
 Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро ч 
изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почн 
м нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, 
 да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао с 
тишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођ 
е могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, упра 
</p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџи 
 куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио 
о сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта 
 одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пр 
града.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало.. 
отпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као ш 
ух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> 
та се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Т 
су својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти 
 се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути д 
Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у в 
{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни ја 
 се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, к 
ди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече 
знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо о 
био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути с 
хата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама  
идова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је 
оба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао је 
то од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све сврши 
</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — ша 
стио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по л 
м?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, п 
чју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала ј 
Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="10 
ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати ру 
м руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу н 
.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали  
ег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно б 
 што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо ку 
 вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја са 
кав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпој 
купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време 
 Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, 
.</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш н 
сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али 
> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све  
 ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> 
p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо  
 <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не зн 
</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на в 
три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као г 
p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и ов 
ња... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће др 
 пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, 
зију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школ 
 па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— М 
лакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласо 
ше за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — реч 
о добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ниш 
оју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрст 
им рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> < 
>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са раз 
нице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пс 
 у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи 
на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше  
дан велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек 
један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на ци 
али из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит и 
рно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана. 
е су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћеб 
орми са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах попла 
Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једно 
ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише. 
но, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи 
ва војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет 
.</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мен 
лате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је јо 
ђаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је 
 окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам ми 
шљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту? 
прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку прек 
} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, 
толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... б 
 Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање 
/p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где  
за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пре 
пали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S 
јатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу 
 седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Коли 
х у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у  
дати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанк 
веде да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума 
о једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест  
ловима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох мест 
.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну 
цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знал 
ео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</ 
има прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита кап 
>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се  
— викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја  
д мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: 
 па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их ви 
ш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, 
тило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам з 
 гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право приј 
о сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, д 
есној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести.. 
о се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p> 
а сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{ 
— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико д 
 Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му 
е ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> 
камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало 
 извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Хри 
ру и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, пр 
х нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију 
.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба 
ахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p>  
Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога 
дника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се нала 
> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину —  
а средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће 
ог покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на 
една кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S}  
ети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} В 
нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Кол 
.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После 
 само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногл 
, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са 
же да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели пауч 
ом плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" 
ријске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним обла 
кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S}  
вети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У ра 
 писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта  
/p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погл 
г да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутис 
имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а 
/p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате до 
себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изаб 
дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се 
} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="2 
и извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насут 
биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутр 
злике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћут 
 у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам  
 лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда  
опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речи 
абим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сро 
ио побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сах 
ромислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па  
омаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи д 
у да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред с 
> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера п 
довати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судо 
ица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину  
.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме  
р!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S}  
!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Им 
p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поч 
..</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо 
p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на ис 
>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва  
<p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити рад 
> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи 
о се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Ми 
/p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихо 
а једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако  
лом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тад 
мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Т 
 шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да  
кама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац 
н вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад ос 
p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару  
...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: јед 
ису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио 
мо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Нај 
дном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не  
 могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот,  
м на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни 
вај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра уч 
је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмањ 
вори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,. 
 ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> 
ем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, ј 
е положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им с 
атвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем  
јући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, 
ар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, 
 не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре,  
...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вин 
ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и  
Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо посл 
да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније ди 
аца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, 
ог вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на 
х ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је  
C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код  
о искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана ре 
а понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе,  
 и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озеба 
а их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада 
упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.< 
ећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спрем 
<p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S}  
ад сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да 
, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Касто 
S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног др 
" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фиј 
што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као ш 
а их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо  
тле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стр 
ам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути  
 наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику к 
онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала  
лих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: 
м смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем  
нем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако 
ети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> 
тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се храни 
е шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</ 
е било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сва 
еху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ дост 
тријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак ни 
n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Дру 
е!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм  
и куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су бил 
/p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у к 
 полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја ње 
.{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас  
м Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>—  
но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приб 
ар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,—  
та чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бит 
ану...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам п 
љада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово 
о муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурн 
 <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе  
тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица 
 читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натр 
.{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога позн 
је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој год 
чно рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од они 
е...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај  
чери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађ 
 је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим 
осподин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он з 
капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочи 
а сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могл 
 осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити 
 па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чар 
етра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем је 
Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха 
ад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно,  
ао змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе клан 
одине.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Шко 
 баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и ба 
ладића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p 
и, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти 
аху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се бех 
био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на пољ 
е био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђи 
.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде 
је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот  
тише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели 
 јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала  
Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео  
је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскра 
крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>С 
око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она ба 
е за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У т 
а ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни 
..{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам свет 
ини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n 
еце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом в 
ељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директо 
ице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најбл 
 новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше 
е била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана прове 
ефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката  
есту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухват 
риште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсо 
после ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Мора 
н ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> < 
дноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и дру 
с кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми н 
запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нах 
 не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађ 
сам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим 
тисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од з 
— опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изглед 
а време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S 
 <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљи 
? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитн 
 далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фење 
нети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, мило 
за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну мо 
удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав 
робисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај  
више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо трој 
l:id="SRP19001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Беогр 
ати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отво 
пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Ниса 
, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од позна 
е, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без друг 
преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим 
 те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а з 
у сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је 
еома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> < 
из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, по 
но је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти 
<p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се р 
лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај 
ат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу ис 
оворих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на  
не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево 
а носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за  
 сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти  
>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најда 
ви сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду 
 да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала 
 надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да ј 
>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> < 
еб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му  
ра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва  
ос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и 
и што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угреј 
у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико са 
 позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки и 
.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба пле 
 помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и  
бе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад 
ересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитни 
 јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак де 
 а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатил 
жући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</ 
, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, 
ки одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве 
чио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пе 
 с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрб 
ати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} 
 Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> 
 у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила  
била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била лу 
сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није 
 да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су 
ила та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба з 
е а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног 
а имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену  
 оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтед 
ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још ка 
и, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас  
ата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под ко 
 као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се 
ин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најза 
 па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташ 
 чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре 
..{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом. 
 ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним 
је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу с 
 као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завиде 
 заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана кој 
ије било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> < 
нске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је  
м за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засукан 
вић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само б 
 На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар ( 
/p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са ме 
 <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једни 
е.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, трећ 
S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад  
асковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме  
кочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о раме 
љку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија 
 које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— М 
о на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — 
 виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња 
таше око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вук 
" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао  
огу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсе 
.</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу 
ах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону 
и дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим по 
 идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!. 
м ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук 
о са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „ми 
ио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викне 
 одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љут 
подину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} 
које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и ј 
нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би  
и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S}  
елисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне ј 
, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју 
p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају,  
плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све  
псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!... 
метном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако 
 једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, 
, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако 
рњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбаца 
 свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду,  
ивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала је 
х ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи 
ад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути. 
ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општи 
а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{ 
ио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свр 
...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио  
ичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, кој 
{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спре 
ног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло 
ана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасл 
вим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подви 
у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пр 
 притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред сам 
павају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они  
и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео... 
би а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као  
о зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су има 
е — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без  
 имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојк 
патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и  
ам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50. 
 па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из ст 
примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала  
ршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца п 
ој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали ст 
 је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрдн 
{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с пана 
дила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отмен 
зу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана  
о и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти х 
>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p> 
сланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом 
у, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од ка 
 свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред  
фесора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је 
 сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо 
I.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не п 
 али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?..  
 пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година,  
пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и та 
а ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одев 
еде, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен са 
ленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и  
 да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче. 
{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како т 
</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у п 
ам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео  
, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју!  
>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитив 
кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће д 
S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерд 
; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речј 
го; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе 
оли, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и  
 два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијаке 
механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са ови 
едњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата,  
 — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико в 
уру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p> 
они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестр 
 ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хо 
 људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љу 
зима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно 
лици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали к 
итаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од нек 
 у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да ј 
мером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић д 
ут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“  
 на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По два 
господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на 
Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зов 
ра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле. 
руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Ва 
> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удар 
Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим 
стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали 
д су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак  
је свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак би 
еле зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече  
 у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окр 
та.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно  
изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се о 
е тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послуж 
ваца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и  
; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заи 
ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да ист 
рошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.< 
а ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— М 
љицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за 
еби, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p 
 слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест с 
,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S 
 сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са п 
 најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{ 
вац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на 
да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а 
уће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићево 
p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери 
м трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, 
 — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва 
ај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство б 
упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одав 
стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а кој 
послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
/p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле 
оћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајд 
а, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нис 
ана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вра 
тепенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S 
ега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S 
ао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, т 
м уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју с 
цу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву 
ући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе  
ало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђ 
ложен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично п 
 је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> 
могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја 
<p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам вео 
та; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори  
аше нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n=" 
у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуж 
ру са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно  
ам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену 
обро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p> 
ло тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухва 
ај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега за 
 љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих  
сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло 
н, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па с 
се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражи 
улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сет 
сет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог д 
едном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени  
дам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где пол 
лизу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош,  
арт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> 
ирок.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића,  
свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису са 
...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице к 
на је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је жен 
на по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, кој 
ито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и нес 
дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Нек 
же бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где ј 
аспореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је ра 
 за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене ј 
 <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито 
иђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у 
..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази п 
S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Бо 
ли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га 
type="chapter" xml:id="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за руч 
:id="SRP19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца се 
у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сув 
ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, 
а нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у 
та било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам ост 
 то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, б 
аним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да 
 навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше 
ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он 
p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла би 
те, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се 
рија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог 
ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно;  
и један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Гово 
торице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква час 
 један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је 
</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба м 
 <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледат 
и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и,  
ини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад слу 
. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноста 
 ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на ј 
е око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није мог 
о доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После  
колу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра 
иште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано до 
тигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Предс 
би пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једно 
вка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно  
, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју  
аг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— П 
пили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра  
е.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узим 
ка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад с 
сам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није н 
кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под каз 
 ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну п 
и, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној 
ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>—  
и.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и и 
ман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то и 
молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топов 
о не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити 
, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?. 
у, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци 
о и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један  
под прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им ни 
очнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p> 
 говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутр 
 <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама 
таше на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад 
ки пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим феде 
уги као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у  
 гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се он 
ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва н 
<p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај т 
е киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много кисну 
већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ни 
 ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p> 
и...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се 
 баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па м 
вић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре,  
м напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленству 
пио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и 
/> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као ку 
да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне,  
итао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! —  
а радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у упра 
p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу баш 
<p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и  
 посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог 
да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала  
не шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са пле 
 га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и нек 
ђа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно шт 
 и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стад 
ри до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ она 
е савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут  
Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па 
чера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја.. 
дам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандар 
римети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; с 
овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> < 
 још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прили 
p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну  
смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи  
стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женс 
 и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владик 
рајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — уп 
е радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p> 
жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако  
оле седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге.. 
оре махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не м 
то сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише м 
ат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо и 
о одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па с 
 ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања 
оменио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која 
инара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати  
{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га пок 
овори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теб 
ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{ 
и?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затворен 
о празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам 
узимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћа 
а и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које  
ести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу 
 спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетен 
шу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред с 
би са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми  
стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>—  
е они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику 
так првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну 
раним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</ 
го.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она 
шта, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо уну 
 разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и 
ез намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S}  
тук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са кр 
 руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана ц 
е би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за ш 
паш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђим 
амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и к 
} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опе 
авани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме к 
ћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрдн 
ера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само  
 били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред 
и смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, 
о не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очим 
тоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала к 
а један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <p 
стионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли 
{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p 
кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Б 
д доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, 
нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па х 
> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш о 
и, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо  
ан крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем 
} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а ко 
крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере 
еш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада с 
д ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми тр 
p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, п 
?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи 
касмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав  
ђа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима б 
 морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрил 
у узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично  
епове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по ста 
д га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао траж 
 старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а  
ла! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се  
...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни реч 
е бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S}  
м и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад  
ра и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треб 
од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кол 
разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом 
предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга 
разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дво 
ана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом пут 
испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини 
 куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па 
и — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја 
 скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике 
 пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој  
жала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприк 
и пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p 
 Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, кој 
 <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра 
</p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод т 
ило, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља хран 
{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе д 
 кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостиви 
зи у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кл 
а пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јел 
естито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше 
тка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече 
где се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим 
а околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога  
сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам п 
 живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,. 
 чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како и 
оће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку 
ислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба. 
ије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгоре 
обра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као  
ија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми  
 њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пија 
 господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представ 
да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — м 
е прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— 
оше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p> 
 ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} 
ржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема;  
 друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} 
нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у  
ђа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту 
 ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из со 
о сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам г 
 кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно  
> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, 
сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И је 
о кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица 
њу спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде 
а сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезариј 
илост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах вео 
сам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу преста 
 добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са с 
а.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динар 
абрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p> 
ворио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у 
овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p 
Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топ 
лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... к 
је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати 
 пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим ме 
орбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од кл 
их додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, ми 
 — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти  
.{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути... 
дам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по 
овој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... ч 
ограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти  
 то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на  
о и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана и 
и.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикива 
е али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу к 
 познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у ово 
стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Ј 
ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутал 
, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двор 
Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је 
рту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми  
p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе др 
са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, 
мо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Ј 
потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза,  
 Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - 
 не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем 
 сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; 
усти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чи 
о сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђа 
p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и о 
? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нек 
 у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" / 
ну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За п 
ао од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија 
водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше  
етета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта н 
ув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису 
сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше 
 је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на 
било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> < 
 да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђа 
ам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав пос 
метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо  
м лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држ 
дарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој со 
ње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи  
о нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хлад 
ри другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не  
код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ру 
 _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“  
<p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у ш 
ског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно:  
адио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рад 
 шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а 
.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ пис 
ш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после при 
месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа 
Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристај 
о врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он нала 
 рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање 
видео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, им 
p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па 
мрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер 
то.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам би 
ој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој  
ри, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствар 
 столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове.. 
сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не х 
аправио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би да 
чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: 
ја беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам ј 
длучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Мол 
</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по 
> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох 
е се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме 
разијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одм 
редите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жа 
арочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније  
 месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се  
а...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било 
 очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу 
е господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући 
су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа 
ти у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је ос 
 сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са праз 
ајбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели 
којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништ 
задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видеће 
 за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретур 
ено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље изб 
кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо 
ронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обича 
м смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па 
им вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнс 
ти.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би б 
<p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј,  
м, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Уч 
м чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S}  
>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције 
ног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотон 
жину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест најв 
 иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{ 
чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блес 
газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их по 
знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" />  
 имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с к 
дно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>П 
 нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветр 
. буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p 
ећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а има 
ња и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p 
ије могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n=" 
а пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куца 
— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађит 
ио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n 
 право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на п 
о сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога  
зисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштал 
у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад им 
егуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чиз 
... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући 
 а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што н 
Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан  
иђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> < 
а учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а  
там га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш —  
м судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>—  
рио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта 
 <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајд 
ладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни з 
помену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи за 
ем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта 
 смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, н 
радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веом 
осовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се  
дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово инте 
е да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стража 
ече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на 
а сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидо 
— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако 
м гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти 
м да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та 
го...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите за 
сец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стан 
алију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у  
а не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,. 
и он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то и 
е би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кућ 
сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћен 
ељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђа 
им.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, 
едео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је сек 
 се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нис 
гара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Ш 
Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала 
м Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и уч 
..{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да оп 
ише пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црн 
но што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати пос 
, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је прав 
жао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски 
о, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столиц 
м за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се св 
 једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с 
 своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двој 
 у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се 
ојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим ва 
, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чи 
за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог чо 
не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те т 
а под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворе 
павамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се раз 
 сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а 
њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</ 
} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам мо 
> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.< 
а и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта 
јте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који  
изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити 
поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нови 
Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај куп 
.</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча  
допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301 
разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div  
p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи ј 
 да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити је 
Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он 
дим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму 
у ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао са 
 <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он 
 од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се дов 
 међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на  
 окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не 
ркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим ш 
е и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} На 
овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...< 
ошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да са 
а служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код 
о, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три нед 
ије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари г 
 пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p> 
равиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа н 
</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмет 
>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим 
ламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увеч 
исто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на вр 
новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би  
у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да 
а преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно ко 
коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У 
 истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S}  
а сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископ 
p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише 
пенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колим 
p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове... 
во и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа ником 
ом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки р 
и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p 
дем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могл 
о насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче не 
 будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из 
 <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је на 
а пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, ш 
ичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а  
само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом н 
p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не позна 
ме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То ј 
 женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе ни 
есто за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> 
противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поц 
ослушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрат 
,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држ 
и да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 
томак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од б 
ао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, 
. ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>З 
 прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, а 
лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p>  
ко чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога  
 мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} 
е друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него 
м се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па из 
а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, 
ога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа 
и отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би мога 
 а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла  
 не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Беогр 
ђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не в 
х, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда ув 
а...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо. 
и ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у дв 
и да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакл 
рајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизм 
 у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напо 
но мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а  
почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа,  
сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празни 
иште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S}  
аре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо сваког 
пло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S}  
нем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар 
а.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> 
.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан... 
де пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо,  
 У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да  
упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је. 
и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред 
>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницим 
 од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зим 
што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S 
одине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих в 
 укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој с 
пати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању,  
претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те моли 
ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Бог 
..</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко сред 
пита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено 
биља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="c 
и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам  
ојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћ 
молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да  
бојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толи 
несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се 
одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем дола 
— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то дол 
упљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкањ 
два сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело.. 
а ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад не 
извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Вал 
етог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао 
 уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна г 
да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув мес 
ула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта с 
а, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да 
онице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу 
 за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље 
, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим  
че оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста кр 
ио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, 
ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{ 
дила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин  
о радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>—  
, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити 
 нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стома 
а:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити јед 
..{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и свет 
о лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем дес 
> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p 
 <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био,  
 поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p 
иш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он 
ћ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо  
>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до 
аједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај ку 
 упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Н 
си ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,..  
 зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда  
> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи там 
 <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p 
уго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти пока 
уку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањ 
нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} С 
 Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала, 
 врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајућ 
сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сад 
редузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који 
ом као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђа 
ма, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га о 
аког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, к 
а гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у д 
у ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо 
 немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врат 
зад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни  
подин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити 
утра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао би 
ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p> 
упе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово 
ер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти 
иже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док  
сподин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Уз 
о био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му 
паде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих ск 
млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам 
вао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> 
одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, би 
де Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p 
ма, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих 
ако хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Ка 
рно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни 
Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> 
у...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се м 
p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох  
д уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p> 
 „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговори 
мо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, 
м скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много;  
дајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вра 
за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах,  
еш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познај 
 настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући ок 
S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао  
 ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче м 
 /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разл 
ни...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав 
а ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са соб 
>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рек 
 ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде 
ошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, —  
е изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се  
ан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, ова 
ође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ см 
="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметно 
ћеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да 
ственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам к 
! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То 
ли је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала  
еба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојат 
рема мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb  
 Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах 
 заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бог 
о су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у слу 
ечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла  
="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вече 
тар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Доне 
ишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не  
почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с де 
нутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало ра 
едње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње пр 
ечју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лам 
ра печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што? 
н венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="2 
а би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно иск 
хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо  
им шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука 
осподина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда 
под миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге  
ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Ц 
ао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... о 
су ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рек 
 <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај, 
 писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> 
р је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17  
</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша. 
и они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили 
ницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!. 
 вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног сво 
о...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу  
ка кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он ј 
p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да 
подине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— Д 
ила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“... 
и, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио т 
Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чин 
 госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас 
S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хт 
рског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, 
 поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по гл 
на је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p 
стом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се  
 одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се,  
з воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, 
у дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међу 
 па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, К 
<p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде 
ија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле соб 
и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздра 
збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно мест 
а тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи? 
 Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у  
{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и 
 ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш 
ствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам ск 
 седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лак 
е.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је ви 
одера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више 
оспођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „м 
е то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, 
Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку 
тавна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину  
ђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p 
ли не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у 
чам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој  
Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти  
свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Б 
 да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она  
>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега 
а: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи но 
>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{ 
ни да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако ј 
о собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и кварт 
е госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећ 
аздарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежур 
синцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к 
, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — 
ц предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо наче 
а због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кир 
...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш  
p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а  
прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Доз 
о да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац пред 
ала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p>  
оспођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде  
о да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је бил 
 стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> 
 новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S}  
а код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре 
<pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>На 
ад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешт 
е немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала па 
сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби 
нао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n= 
 с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Так 
ље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, 
та молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи 
ије хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, 
 но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече  
 ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане 
те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажариш 
ј све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не може 
а динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери 
даше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Ш 
ћи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она 
рна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја призна 
пропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако,  
н, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је  
егнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево  
130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је на 
ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих 
а онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено  
но, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми ве 
ена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, п 
чала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и ње 
кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и п 
овору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“ 
седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију 
милица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други  
ара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p>  
ла развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... пор 
з степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — разву 
рма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам  
била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се  
и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, оче 
ла.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је 
па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те 
један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверује 
p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца!  
или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ног 
ворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али 
е испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за ј 
авао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић 
мук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покрије 
собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима дон 
 Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љу 
ас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су. 
нка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жа 
обља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз 
м, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претр 
уче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, глада 
ох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га 
ма пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта 
 идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те 
да хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом 
мо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо  
прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармал 
шим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше  
</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране 
ше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.< 
S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим 
таницу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост и 
у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа глед 
 боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намр 
тина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, је 
ђу господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да 
p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затв 
, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид не 
ожа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу, 
олико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више  
 /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предад 
p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече,  
</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд н 
и.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топ 
чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од п 
државајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче  
p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто н 
на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с 
ћи.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцниј 
што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да 
</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми  
опао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана 
о једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуру 
итаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!... 
.{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико  
 угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{ 
ко се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у 
мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: — 
 могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне тр 
 би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу! 
с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p> 
с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим  
.</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из  
/p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао с 
<p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за  
 писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у с 
а; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола 
удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где 
це ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су 
 те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећн 
од вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да  
ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим  
м препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни ост 
већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћ 
; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташ 
си те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нек 
оже нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, са 
оме сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицам 
 <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — в 
p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свач 
у, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и вид 
 Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не 
 човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо добро 
општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним  
е ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оста 
 знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву г 
/p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху з 
 је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77"  
и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђак 
 је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све ње 
="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног ј 
етом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!... 
 три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за  
стиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се  
 морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи 
не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="13 
међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седа 
 вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Н 
 осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S}  
/p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се  
онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? на 
. _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као 
ан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...о 
вима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, б 
лика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло 
сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још 
 вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати д 
роклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некак 
,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткрепис 
р преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хвата 
 <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, ел 
а, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходник 
и: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она п 
 друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака. 
кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим кр 
еки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или 
аће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац. 
сам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага  
09" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наго 
и, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја 
е почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођи 
>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим 
о због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијаши 
њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест годи 
и као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни  
 пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p>  
 са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посл 
лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче п 
ма више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два д 
јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина 
ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p 
тра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући 
е се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ј 
 се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.< 
о.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> < 
ишом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане 
ујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом  
у један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без 
реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројиц 
у ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,. 
е он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може мома 
>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше  
н; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај ни 
 се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могл 
ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу  
 кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> < 
 мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде призна 
ра хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због шк 
адост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и 
о радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке 
ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и м 
е Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и друг 
кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од у 
 дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с  
<p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да т 
хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хте 
ујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био д 
д новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину,  
а ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па су 
ка и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му ј 
.{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо  
а нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> < 
сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаш 
 у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна дево 
алапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах преста 
риште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p>  
дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли по 
а што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у шк 
е колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га сам 
 дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Д 
есто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>П 
 би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завод 
p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо  
нак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободниј 
штро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да ниса 
ш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или ј 
че?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од 
ругог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што  
касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... к 
љу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање п 
и.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — 
раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и  
нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико ко 
повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у ка 
ј ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стр 
И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, ко 
лџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све  
арм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу д 
н од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао  
 чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у се 
 исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину  
 сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су 
.. цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се  
пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа  
час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи  
м! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну пот 
</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бави 
ка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p>  
емо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазво 
 код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представ 
:id="SRP19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} 
, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпље 
е, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби  
убице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испо 
/p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ј 
а, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у  
сно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали  
лазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?! 
ув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубиц 
врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди  
 гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ зап 
е долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Ку 
стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са 
орих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро  
мче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било,  
рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се 
збити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу к 
ад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S 
 одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко,  
 погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!.. 
 то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi> 
 Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађ 
ње набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подн 
у астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег б 
 не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не тр 
оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, госпо 
арађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час при 
 се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутит 
 ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупи 
ка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо 
акар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине ди 
S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади 
грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p 
е сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, св 
поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господин 
p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушк 
 оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура ча 
же покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад 
 се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p>  
У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је 
 спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у ве 
ђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана  
ије тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориш 
 који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без  
 тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да  
бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас к 
ј радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо шт 
за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благо 
{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата 
ним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустр 
 за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p 
ро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чинов 
луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} 
а, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, т 
— одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се м 
тина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, 
једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет  
ма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и на 
 с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут прича 
 Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да р 
по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на ј 
мо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као ош 
и ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече  
 улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избиј 
о јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26 
ој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мор 
гурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли  
.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти  
тео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p> 
ам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако 
 Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени см 
га што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што 
атима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сах 
и пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи д 
сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једно 
, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Уп 
д сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим  
 и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка к 
ако да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</ 
— поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио 
..</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, 
 ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништ 
виле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, бил 
— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, 
омагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђ 
једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на он 
 и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се 
 <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, м 
го место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави 
ући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра 
орено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена п 
ед!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к 
та има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог 
ах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечк 
/p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господи 
олико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb  
бема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих 
апцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако 
тељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писа 
де ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесториц 
 са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једн 
 деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке де 
етурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита ка 
! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си доша 
лако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са  
а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој л 
</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лице 
 здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, 
е још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у оста 
>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава по 
p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у х 
Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, 
..{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p 
— опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене м 
 уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих 
кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један  
.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита 
д вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p 
ну.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очим 
 и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да га 
рам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржин 
в да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне 
дну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са  
Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, бле 
!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уз 
кле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, у 
отиву мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дан 
исам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто  
ребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p 
м човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Изли 
њ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што ј 
лико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и  
сподине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, моли 
којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи,  
Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе 
л бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из к 
уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко 
стисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само шт 
екајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понуд 
а стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?... 
игде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, 
и изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно  
смо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде  
 <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ т 
 сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног 
 па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу  
та делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдариц 
 где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопит 
ио, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршен 
 седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмара 
и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе,  
родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам  
 Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - 
а упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
онице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Бео 
уда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред  
аму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а  
>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p> 
 — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не 
а би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратниц 
д беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану —  
не вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа, 
у са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, 
идом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола —  
к доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење 
твар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се ж 
и; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вереси 
ница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, ко 
ветлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте 
м.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кава 
гом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет н 
вео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео каз 
пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час д 
...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са каве 
у...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отво 
смо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети  
p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упут 
 за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, про 
а.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.< 
> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На сре 
се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе 
ници, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ј 
> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну с 
а нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос пом 
војим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На  
м. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и 
наест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је б 
им на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрош 
 је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и  
рошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу  
Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао 
ланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пу 
познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, 
ао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера с 
, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Как 
даљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакер 
 десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док с 
а...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељ 
три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до триде 
киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем М 
 се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, 
доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се д 
 ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена  
е враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, а 
ам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} 
света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на 
м и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад н 
од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</ 
смо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapte 
, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београд 
било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,. 
и жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од ов 
ори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са 
лици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се једа 
 их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох  
ришту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред врат 
 Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гле 
амигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, мо 
оштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратко 
 са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наје 
} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један 
 знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду  
дело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положа 
 задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p> 
кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је  
ључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке;  
рже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се п 
 год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, ј 
е ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, 
реде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и друг 
е године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се  
мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Бо 
 удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пар 
о, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс 
А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да ч 
реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, с 
 га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора,  
акве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у в 
м и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с 
е сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су уч 
<p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све 
, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У  
.</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте 
ок се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом 
д и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваљ 
ојмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле но 
 јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, м 
 питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они пост 
...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи  
та би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести  
да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата о 
кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тог 
т њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене н 
мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим са 
 устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — р 
ео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко 
о и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра 
ле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у 
еоград, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште ка 
 сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и с 
н, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше 
е потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, м 
ским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањс 
.</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да са 
> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, 
та, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него 
и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим вод 
на излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало  
спричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би  
то за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали на 
ка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији 
— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо прово 
а оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима б 
ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овд 
оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.< 
х од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови 
 под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани.. 
сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде 
{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио 
 <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испа 
боравити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што  
ром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{ 
а и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, он 
 продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што 
<p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохвати 
Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb 
ословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно 
 Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао  
ближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На јед 
p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком  
ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави 
тати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш 
 својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепша 
ам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из  
p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој ма 
ут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу д 
..{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где пром 
не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— 
с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, к 
ашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, ниса 
сетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи ти 
ма, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без  
ажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се  
е молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> < 
 Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, шт 
ло дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без т 
</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу 
 ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и м 
шао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од 
 то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељ 
да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доруч 
ени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседав 
/p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пре 
ем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитеље 
о хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи т 
 <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао 
и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате 
једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и 
 <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на с 
 испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгл 
ира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свак 
на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; ка 
рца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођ 
убица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице,  
 игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад ни 
руго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном  
 друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да  
разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устан 
а врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О ча 
..{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму гос 
м силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не зна 
ам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено сн 
а...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! —  
то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека се 
стине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац 
иђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ов 
епуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, н 
су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она  
 поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар 
<p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стаја 
> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак  
ло врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, он 
ив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман. 
p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише он 
лама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јо 
 снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод к 
.</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Мож 
 намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али о 
о,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се пр 
 то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју 
она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> < 
 школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у  
-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах. 
 прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ид 
па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три, 
По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нис 
ђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, м 
сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишт 
 дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам п 
услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ј 
а мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, 
у којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са ш 
очнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више  
азити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити 
а а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знај 
дина имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви 
 па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стра 
о и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида с 
, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што ма 
 пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али н 
а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p> 
у што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и 
{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина ко 
рпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а та 
је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложи 
анчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, 
е више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полак 
мегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спа 
<p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како л 
 се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам  
ротивном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, нег 
ту,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гл 
<p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати ј 
...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку 
скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Зб 
 полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражим 
 а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао 
о и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p>  
у чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш.. 
е овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам  
 главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помога 
> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два 
с сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама 
јем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више за 
ићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава  
али новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа 
е прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</ 
је било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на  
/p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас 
чуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било  
у све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам 
х нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова ху 
кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек шт 
зео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима,  
вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице 
ицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, 
а је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу з 
ашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја 
н дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну 
 по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нем 
ике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане 
p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишт 
ет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би  
мо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чин 
> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p 
квом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигур 
те ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдариц 
 дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис  
илим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је 
 беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{ 
то те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја посл 
 се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе сп 
а је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни б 
ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још 
еси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем 
.{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну га 
кле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде о 
илане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред б 
 — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — ви 
ав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпо 
није сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p 
оље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини пред 
да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у свако 
 госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној 
 што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за је 
, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах 
>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао д 
Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купус 
....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и заус 
..{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био рас 
едног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разум 
а дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујн 
чистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи 
ет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два 
м табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n=" 
у.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па 
каква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге? 
 <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,. 
му који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, до 
е свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћ 
 Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом 
, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реш 
м десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да пра 
p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечера 
с.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p> 
, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S 
кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стиг 
</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали... 
ше не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— П 
 <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.< 
е, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на  
— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо 
 ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим другов 
>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да 
д сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако 
Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била  
сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисм 
м госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, ка 
ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...< 
/> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида  
ше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим 
 док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром 
м о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму. 
око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни освет 
<p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се ш 
 <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој п 
 да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај  
у нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући 
ог јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић 
/p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама,  
, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљан 
S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим  
игурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога с 
о си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад зами 
е Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подиг 
у ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љ 
ожете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овд 
е оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако ск 
ље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и 
..{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Бож 
"205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и на 
!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја о 
оже?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искрив 
упи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — ре 
како, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га 
лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <p 
 и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад к 
а што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам гр 
празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих,  
 сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кра 
упло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш 
елу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајућ 
="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисм 
>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се по 
изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није н 
може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и  
вима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Доба 
 си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех м 
ве...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им ј 
м, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у ста 
ичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао 
то?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљин 
ајмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степе 
кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да иско 
ажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је 
p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </ 
гама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпра 
еш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чек 
ас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време 
их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био ред 
о: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.< 
</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној таб 
ма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим  
лутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра 
и.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја 
/p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже... 
озору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издај 
го у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури м 
оре хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад  
е промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леде 
кат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудит 
/p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писа 
 поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да 
етвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спров 
једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p 
га нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио аш 
на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Би 
.</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па о 
казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чуј 
, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> 
дравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p 
сим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти 
ти?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, ј 
корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још  
лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се врат 
цају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за д 
 време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од  
} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгор 
p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало м 
жва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је  
газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави  
, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог  
ринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу 
 кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја  
е могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор,  
 Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи 
под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењив 
та...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песни 
ад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па 
 дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је.. 
.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти да 
есор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам ка 
исам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... ј 
 газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно с 
оје се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p> 
} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки  
.</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад  
ко није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику) 
сте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете 
прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће 
 — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она 
и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам 
а киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прс 
ам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је 
ме надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и пон 
ди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме  
могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девој 
 од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Мила 
жи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај  
ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клуп 
упим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред 
ао безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Доб 
а Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехо 
убимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми 
д ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несм 
— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Цига 
.{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један  
пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p>  
p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{ 
ојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама ник 
ије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> 
е овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да с 
ифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш 
ам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносн 
а ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и 
p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служит 
ра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долаз 
о ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако с 
/> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љу 
p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме из 
 случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је  
или!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих после 
ти: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као з 
 на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њи 
 што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и  
у ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као  
— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случај 
p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину 
усенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом 
и се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви  
требе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по 
и један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</ 
p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благ 
>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p> 
ној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме 
а.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, ов 
да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам ск 
вара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а 
 могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свим 
лџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле и 
лико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш ку 
 дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> 
живео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у ње 
г случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича  
S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо бит 
Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директо 
вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, ла 
{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; т 
 ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели  
во, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога  
о си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у ч 
ет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне 
 овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, —  
стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да 
Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи ш 
е!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у с 
ре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су с 
>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни мо 
/p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спа 
м.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — 
ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!... 
вајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао с 
>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врл 
ослуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро св 
од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилу 
а мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p> 
да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p> 
/p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — 
ам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и г 
е...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св 
адићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, 
..</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се 
кључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>—  
ћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гле 
е било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше рам 
џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а  
еп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је  
и то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш 
 Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код 
оје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!.. 
> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се заб 
 Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође го 
сталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест пр 
њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заш 
су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погл 
вим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p 
,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко 
аметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имам 
дна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе стар 
о не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да пла 
љно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ак 
ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу  
 црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву 
тао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвене 
сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се г 
таше...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p> 
За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те посл 
о би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у шко 
ци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још ј 
..</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... вид 
мпир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непр 
{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао нас 
ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,...  
епа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не  
ега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Су 
ју спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак  
ођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника. 
 од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извад 
 завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђ 
околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се 
</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p 
се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах. 
у сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Б 
ече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — укра 
p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Па 
.{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S 
те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у 
нат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у с 
лико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за ра 
био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А може 
мети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да  
ав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио 
вде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за вр 
никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу  
још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</ 
вати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро 
. „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Пр 
S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем с 
ан сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} 
 сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког  
оже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — о 
дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од  
 <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрек 
е.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен 
еда, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Т 
ма, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се.. 
</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала,  
 видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим у 
ле подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икак 
 био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на 
уће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њег 
дам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, 
l:id="SRP19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладн 
l:id="SRP19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим 
</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!. 
минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем  
те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p>  
јици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајал 
у врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндер 
 је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану. 
е руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S 
оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесе 
им, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у в 
ије.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпо 
ито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест  
.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, 
 од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли ма 
дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа ради 
 винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викал 
 нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и 
.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?< 
ни ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да 
оспођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разго 
суству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину слу 
ам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочи 
остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме 
 зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Бо 
 убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим м 
који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам  
.. једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху ра 
 ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и по 
да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, а 
 сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха п 
са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то б 
ишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим из 
ећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са исто 
 што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и д 
олести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџ 
p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро п 
 могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био 
рећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо как 
 те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пр 
ога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело па 
орњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“ 
а клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за ј 
ти, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из п 
раво носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи  
 другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог по 
ти.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за 
ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи т 
аше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка  
аганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу ко 
ровалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> < 
асом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, 
гу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек 
лестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш 
 — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спр 
о од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас.. 
го метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта ул 
е за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што ниј 
елем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — реч 
 али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели! 
а кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...< 
имназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста  
едаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> 
Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам 
сам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, к 
 куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала  
мо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде 
очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми доз 
 д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те д 
лаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја  
ђеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— 
задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа  
собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а  
нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи з 
{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно  
у, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> у 
о си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то  
етураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово доне 
у изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, л 
на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да ј 
е су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, и 
 виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена 
 пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној 
уп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био ш 
ли, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да рад 
м.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак  
- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив глав 
кнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — оп 
. одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најради 
их се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигн 
..{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох ви 
ног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је с 
естано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мен 
ојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мисл 
ведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ак 
х сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, 
упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па згр 
х зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?... 
>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами 
ни да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, к 
ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p 
е, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После  
веде ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам  
д и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пус 
 <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа  
 председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирн 
то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи  
.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико  
</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Бе 
вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете 
ијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пош 
П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али б 
азала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале 
 наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежи 
ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Не 
ије да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се успра 
стаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мо 
ше нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циг 
вно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет 
в мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу. 
осмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,. 
 скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао чети 
 детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, 
ча као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним 
 пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола но 
је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степе 
нта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим л 
/p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како  
 она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели под 
 кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тони 
а, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово,  
оша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечер 
Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомиро 
 спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где  
лим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи п 
ете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате 
оче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо укр 
оче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му треба 
ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од п 
ежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а 
е заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{ 
p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p>  
а је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се:  
p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварају 
ед власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш м 
смо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 дина 
 и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p>  
чекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака иша 
? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ  
.. да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сув 
којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати как 
 стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била бо 
р целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,...  
о ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази  
е у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да т 
/> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео мо 
чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одгово 
{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фи 
стој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што 
, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пуши 
 ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p> 
 да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице,  
...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрави 
аздарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.< 
Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више 
пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не 
елу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима п 
угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест д 
, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има  
отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне 
 није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као шт 
ст да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти  
кавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била  
штајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати,  
 махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... ј 
ултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи к 
S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадо 
клониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бић 
и?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му 
<p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала 
>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.< 
ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p 
ли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с 
е си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p> 
се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, зн 
 ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он м 
а мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је  
лободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одш 
 <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда  
и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку ци 
ђе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма  
је овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш  
своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице 
коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толик 
а у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару.. 
а Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе реб 
тније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око 
жар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто,  
а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десе 
p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала 
н глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш п 
ујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> < 
...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Мо 
лас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и  
и двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S 
деш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш  
у ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај 
 се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — р 
: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и г 
Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!. 
че жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено. 
кају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
е у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће 
то ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш л 
ајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не ск 
 нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није 
 Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у ко 
ће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале 
врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учи 
ница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржи 
здену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се ј 
се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, кој 
 седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упи 
ебацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкара 
м поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева м 
у, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам и 
м на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Та 
а ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је 
дна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!. 
а како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" / 
ико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој п 
а и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити  
ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба  
 непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> 
која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити 
 овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти 
онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам  
 само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох дос 
<p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n=" 
 други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — 
Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше  
лу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто с 
ам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој не 
ерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала с 
ање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаник 
леб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће  
и без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који с 
о бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест  
штина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема чест 
 не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм 
 сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да 
лике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S 
p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан  
најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице прого 
гледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом нек 
 мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих 
ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест рав 
</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено  
ека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До кр 
 ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Тре 
 на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи 
ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас н 
мбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да 
 Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све  
смо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} К 
к била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — замени 
њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што ј 
 из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњ 
 био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуч 
до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте м 
х сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем  
ом зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> < 
гдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу бо 
ије могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан поло 
 да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спа 
учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз нек 
дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, д 
вати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да к 
<p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управ 
 немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим в 
— захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — н 
а, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поч 
јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и п 
 затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у ис 
ко уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, по 
едала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу.. 
о у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло 
мо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се н 
ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — 
 нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо 
их, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада н 
итах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и 
владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, он 
 код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм у 
!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и 
дем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{ 
ли, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Б 
 ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика 
љини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче па 
д госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предло 
сати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био 
аспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да с 
 требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она 
вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p> 
S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити! 
 упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах о 
оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја  
е у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу с 
.. још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пиј 
нити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако  
долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгуб 
 новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> 
 бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, 
р сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је  
њем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро ч 
и смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предм 
седе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем 
емишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично  
љо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</ 
ишта!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе мо 
 будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и о 
латим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђ 
ајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} М 
 ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је  
на послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S 
ите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо 
 вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо. 
ера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца и 
е седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако ј 
хата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени  
 не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па 
ко к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> < 
да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, је 
ву у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</ 
 стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заб 
нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у шк 
 чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сван 
 Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сеља 
,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</ 
 вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се врат 
ите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мно 
 је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан 
„Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари 
ако се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са 
н? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још н 
 <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим 
а од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нех 
ознајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам  
ече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,.. 
дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратит 
о небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово,  
би у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још  
 сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу 
"5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам  
азах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ет 
иљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем м 
— рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шт 
је ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не мог 
је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор 
сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,...  
ар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види,  
 се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав но 
!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нем 
 да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем п 
дина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати. 
</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и 
бог попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се 
ло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја п 
е ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном с 
е,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у  
дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако 
ече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150"  
чима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала 
каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем т 
 га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек за 
и за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа! 
 испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онд 
че до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Стара 
ео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршуј 
диш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити 
а осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде 
 испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки ч 
ед јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и ме 
Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предав 
.. нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стиг 
обу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>—  
и да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико ниј 
 и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад п 
 динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно под 
, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће 
дне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два 
рестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p> 
сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух  
.</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио  
неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало  
тражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у н 
, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун во 
радовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после  
 ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни  
 <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси л 
ак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох  
ли ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекар 
ване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и  
 зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком под 
а се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био вр 
и и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навла 
 опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаш 
ала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једном 
би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали с 
ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Сва 
преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и  
ној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, х 
ео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послу 
ем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам б 
ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекат 
орих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике  
емам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са  
ког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двој 
их створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</ 
 посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ила!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром  
ти дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозниц 
ко у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод и 
е грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао 
и имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, н 
итам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог,  
же сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни поглед 
мо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попић 
 што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам друг 
и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомаг 
оздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n 
х рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртља 
 већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држ 
не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољ 
поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се се 
па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се  
тства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи,  
ла, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети де 
и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван  
и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од  
сило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, —  
де ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом— 
мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то  
.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико 
ојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му 
вљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.< 
<p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо м 
</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш  
 <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш в 
о, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмо 
у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси 
ати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл 
м ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам 
ћи празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</ 
е, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предлож 
то тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S}  
 број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две д 
 да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научи 
.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти  
, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што  
ољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну 
че ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ће 
 су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знал 
ем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код к 
ље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У је 
ђем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не м 
е ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново с 
е и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра ов 
 кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад  
ове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо јо 
омени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све т 
! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викн 
ох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад забо 
! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на ваша 
...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се  
ам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху ве 
ћи фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</ 
> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихо 
 је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на  
и чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то 
ост...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту 
" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепај 
а ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новемб 
с онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само 
ен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и 
се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} По 
 дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвни 
ника на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ов 
 дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попе 
вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле с 
ина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува  
 завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпун 
ака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи! 
воришта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној г 
тара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могл 
а,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као 
ко ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} 
свете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чи 
ху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако ист 
што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 с 
предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна  
ијавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима 
пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се з 
ришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакри 
за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узел 
с било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног  
ворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим под 
олим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак о 
то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у о 
о дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на в 
 ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам ч 
 ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с кр 
по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жб 
ћем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— Т 
утра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу о 
вартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упути 
/p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да 
} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које 
 и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехо 
а боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" 
слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас  
хати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама оче 
и руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојк 
та стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оц 
х где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} С 
смо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! 
.</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ак 
 — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће ок 
ј да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју к 
зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су 
197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе... 
на шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав с 
 знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он за 
стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је 
/p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложил 
павали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да в 
S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Дв 
у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека ја 
а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварај 
рављала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту 
 човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола  
покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих м 
викаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гони 
тио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини ма 
ром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кава 
пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се  
 овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајт 
ема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Б 
у му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта 
 ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и в 
 оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време и 
</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу 
ам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох 
ати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво се 
о секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично 
ћу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему  
осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час уст 
есох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три п 
има, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив  
код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад,  
вао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који с 
у.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене нови 
 још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи. 
матрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи ст 
ну лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су че 
замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не  
 — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где 
а скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста ма 
 Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече: 
че он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>—  
звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга  
о сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и п 
 n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из V 
спођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред  
дног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђа 
<p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад  
.. немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да ч 
ш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се ок 
 се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — 
кови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну 
како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око гл 
ема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина  
је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писм 
тво, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с  
 он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p 
{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писа 
љица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> < 
} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упи 
 довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Ш 
 скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше  
ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутр 
екиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— 
 Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао с 
ди? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао  
а то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погр 
дине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледа 
нео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад ст 
уда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам ником 
х пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам к 
ој соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док вр 
и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му 
лаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не 
а долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалк 
..{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за с 
ворих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е,  
 и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан раз 
<p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усп 
бодив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада ос 
 ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубиц 
p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ј 
те, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута 
па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио вр 
 дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцелари 
д кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p 
 сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не приме 
 на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити ше 
 чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауст 
х 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да  
а подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа 
аветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} 
 — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од стра 
 сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> 
и к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у стр 
е оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за 
кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Ха 
 на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао:  
очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са сви 
је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви  
 су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне 
навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигар 
 и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет по 
 ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу у 
аву, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали нек 
естито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проигр 
 с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпим 
 апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....< 
 у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док  
а операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању п 
х како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болес 
бро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Уме 
S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште 
на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изг 
ад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам 
>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотн 
 чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које пре 
но кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако 
цене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којо 
 Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигу 
, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госп 
уни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</ 
смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено с 
... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они 
јници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има 
 као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лиц 
<pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... н 
 живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно. 
слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгре 
се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му т 
 отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p>  
а сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се  
о и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по дор 
исам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— 
 ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да м 
ицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> 
>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли б 
е могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма ко 
тири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n 
 као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чин 
озну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Украт 
мо пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велик 
на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити мн 
 имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и 
рела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена прист 
бог тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пус 
ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред о 
о носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче 
ства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва  
му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,...  
 Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало ра 
ук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојн 
во код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло до 
 те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао к 
ити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто 
пушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Т 
 како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са св 
ју...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није  
шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу 
имљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељиц 
права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била  
и нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с м 
кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и о 
 нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали план 
 сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код к 
а чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црн 
{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим мат 
>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p> 
а, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у 
о да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући  
ад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> < 
кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са  
 питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и п 
лост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви 
почели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали 
у држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као па 
о за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код  
имо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, п 
а улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... ј 
чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S 
трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</ 
S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо 
о к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен  
, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски р 
ите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће ред 
 гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ  
т <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у исто 
ти...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се и 
ње мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, 
је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.< 
А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, з 
а њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије. 
>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош,  
 смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргај 
овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под мин 
одно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармск 
 велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледах 
ћи одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} 
 <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p> 
јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријс 
х иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до  
т капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклам 
 и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно пос 
е ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} 
>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Р 
не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на ок 
еда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ос 
ко леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу 
оред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром  
сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p> 
исту, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> 
а, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се 
ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и н 
 постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта ка 
и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> 
 Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што глед 
рији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита пис 
 — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p 
ам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало 
сечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачув 
а би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не мари 
ма овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — дос 
а на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме г 
у мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом  
о за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то на 
} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...< 
иви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара  
} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" / 
 ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово  
раво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газд 
раше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после шко 
мо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, 
очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете она 
о шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се п 
милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она 
у ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и 
јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам т 
 када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен о 
ћи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник  
те,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва 
та чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p>  
за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја  
ово се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, 
че немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћем 
, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — реч 
де у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља,  
 вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам п 
S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S 
тим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се 
и циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се ни 
а је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три ме 
>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби 
и диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју стран 
 <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док  
себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</ 
рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали! 
, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша 
ај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а  
имом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — 
у на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти ко 
вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Па 
пред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом  
инио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не зн 
оји је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не го 
/p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и дос 
ас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с в 
не да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе.. 
 примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упи 
ћ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу  
 запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ов 
 <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она 
дех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— 
вучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S 
..{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао са 
а.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један 
био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p>  
аспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која дого 
<p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па  
тано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она  
p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а 
} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и  
а велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа ниса 
кну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам вр 
,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима п 
о блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јо 
уј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезд 
човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукам 
ака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шт 
 док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ва 
нем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се,  
.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бит 
да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био др 
икакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на д 
госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с  
ванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на  
а сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— П 
 знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио 
спим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала  
а ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што на 
 Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> < 
тили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p>  
не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне иг 
а са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} 
едва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана ј 
 да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог да 
а, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе 
љ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се  
на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а  
е што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео 
Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба 
 по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.< 
а чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће 
ого света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били  
једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, с 
тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ни 
е има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо с 
 стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госп 
ијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пу 
 ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко др 
оговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. апри 
> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше 
и није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана 
којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен 
ни, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице п 
рсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подиг 
радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришо 
о...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако 
одином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, —  
ограђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај стар 
 па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и 
мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а н 
сталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а  
ни, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милети 
о, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, 
бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе 
е знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био  
ладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госп 
за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна в 
 би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример 
 то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах  
 што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом с 
 <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпеза 
 предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа 
n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Ник 
 се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже  
 сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем 
а дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> 
је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из 
е апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе 
да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни трену 
!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију 
што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себ 
 видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак тер 
ко с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати гд 
<pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју н 
лауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите. 
ише од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо реч 
у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!. 
им...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а мој 
ди без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога но 
S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговор 
 превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао д 
 а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики  
.</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти  
 Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а  
 кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе уну 
ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — ч 
а нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више н 
.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти  
<p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз 
к знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бо 
остајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb  
ека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао ко 
било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и к 
а руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи г 
} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p> 
иректор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узви 
оји си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти о 
му...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа  
Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због упр 
одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер са 
х узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа 
 заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво 
 висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али с 
а вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Ц 
сем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p 
{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На ист 
дно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук ви 
господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шт 
а топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, г 
и тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на 
 капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђе 
о другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се,  
одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам мо 
а нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама 
ио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.< 
као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, 
бље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ле 
на, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би с 
 имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за 
ругом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћ 
ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добр 
апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!.. 
 да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био р 
ла доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не м 
ти и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p 
ри ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи оде 
стане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ  
ца за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се 
с ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ам 
 обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{ 
а хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице. 
 на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тош 
о на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, п 
ћки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде једа 
ље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од 
мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су  
54" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са север 
еше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубим 
по, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако буд 
своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној стра 
мшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим  
а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео 
муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па у 
аше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не 
ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно  
ем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Д 
о му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и  
ље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минут 
па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могл 
ва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> 
обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави... 
пет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја. 
 станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школ 
 повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мо 
а ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S}  
>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се  
н дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60  
а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један муш 
ледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{ 
{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... ос 
о за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним прок 
ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо  
 сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p>  
м да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наред 
 а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{ 
а тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалче 
и.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вр 
е саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’ 
 На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година пред 
 што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час  
...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у п 
ивота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{ 
дић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеб 
к и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте то 
е, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим плик 
спаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрат 
ње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тре 
 за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео пола 
ворити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Т 
ш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и 
бу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну 
купио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред с 
рим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем рук 
ки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је с 
а; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе  
 као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљи 
вориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазух 
ога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам  
У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад 
бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно 
карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали  
они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Нем 
вољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико 
е баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развиј 
це, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам мо 
о игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друг 
е знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шал 
паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се ко 
а случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се  
? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мис 
ом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису зн 
а, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни 
<pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани ж 
ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш нос 
таде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем  
ао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда з 
 четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке пот 
ледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су  
икоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили  
ога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра 
а белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцел 
?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно у 
тано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо ку 
</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Б 
па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морај 
њи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у двориш 
и на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув ру 
да, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бит 
n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи  
изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди виш 
.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и зак 
соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо 
а бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном  
 ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојниц 
 <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја  
н се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — уп 
ионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде  
Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један 
а му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо  
и „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јо 
им оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола ни 
еба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, к 
 кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац кој 
а трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим 
p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не  
p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао  
ст, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — ре 
сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска вра 
скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи п 
тедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису  
ед Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се раз 
шта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно дру 
розор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би бил 
 нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p 
беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам г 
е смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не пре 
не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.< 
ј кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе д 
зиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет  
ља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати 
п, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, усл 
 се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракиј 
а њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми 
 рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због увере 
ше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата. 
лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један  
ако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, п 
 госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p 
.</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, 
а,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу... 
за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p> 
ах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благос 
/p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да и 
.{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима 
е толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учи 
 ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, поч 
вице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к м 
сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђа 
одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета  
а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остал 
спођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канце 
бе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или о 
 други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова 
а на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола 
ој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко  
гнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи как 
 не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пош 
е он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>—  
и и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чи 
а сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим... 
уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном п 
послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети 
слио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p>  
 који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и с 
им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца к 
ет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њ 
дак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим п 
;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се с 
а прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се 
, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло 
 сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је бил 
оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе је 
м скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и ка 
 ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици 
— примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпа 
 ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а 
> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме  
творо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то  
ећ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад са 
днеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим 
даде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{ 
рих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У ко 
е ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</ 
</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момк 
 ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на ч 
али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе  
та.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али бе 
 пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одго 
ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасни 
 корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби он 
..{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спрем 
ене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе одел 
, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет 
јрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав х 
бица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет 
 шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усп 
есе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих п 
рши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па п 
 кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</ 
а кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па 
...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџа 
 од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, игра 
>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле! 
на, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја 
на опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А ја 
...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад  
 сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охлад 
че, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе 
иђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покр 
ођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Бео 
p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’,  
је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла? 
м новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ства 
 мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену трој 
знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> 
е у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је ист 
 лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Морал 
 то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих 
у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што с 
 па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој ка 
Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше на 
 преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљд 
ру; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво  
ни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стот 
им тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она  
и баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му с 
 сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ов 
 заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан н 
н је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и 
ао сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам  
о на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послужи 
твено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо ко 
дарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> < 
 Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место.. 
о у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по к 
у, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандар 
рзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p 
ажити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћ 
путише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сам 
упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће д 
лите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кр 
...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох  
им од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, о 
ст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо пр 
 викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</ 
тупио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и  
у срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у ка 
рви чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, 
се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мир 
 да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого до 
д...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вр 
 ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Кака 
је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио 
о па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а ово 
ће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, кој 
на, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мис 
.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозво 
а си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачу 
говорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је деж 
{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам ј 
 се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу.. 
м у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{ 
 нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад ва 
тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако 
вде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта з 
ило је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да 
ilestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске годин 
огао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.< 
ећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким сед 
 у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске год 
ост.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па  
Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од 
поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво  
ох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чино 
утати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити 
виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Мо 
</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим 
ангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држ 
д кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем ту 
јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је с 
ставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми 
 Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да про 
. као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донес 
 имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p> 
 затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво 
творити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</ 
 били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си по 
рзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала 
кал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнат 
лики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што с 
 сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — 
 у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и 
е поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево ва 
аним рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет г 
о хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механ 
у и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света ка 
ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке  
х наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну упра 
 ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p>  
и тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше  
к смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!.. 
! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас д 
р ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши са 
недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је до 
Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да са 
 њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам  
ћи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети, 
м, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месеч 
и, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа 
се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону  
Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— 
бјаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се 
крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћ 
p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечн 
ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но и 
ели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну  
д зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре м 
а голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> < 
} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набав 
т - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теб 
дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> хр 
ветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре  
напред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S 
вити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем  
ама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике 
м, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме п 
ети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> 
ижњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог чове 
, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од мате 
пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</ 
ећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај к 
к.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним  
 ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох д 
...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трча 
ах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим. 
идети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до к 
а и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго  
м баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би у 
тиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чес 
ају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влаж 
рајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресо 
.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу,  
p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црв 
д оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем д 
о је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Мол 
о мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није 
изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата п 
еше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати д 
ко заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне ј 
 капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа 
 и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољуб 
исам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело б 
т минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта б 
 да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте  
де; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла 
 <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мо 
ед пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољуб 
S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва б 
е да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био до 
 коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до кр 
дао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралел 
</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи  
чекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књи 
, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро  
смо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топ 
и и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао 
 па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја поч 
ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, чита 
p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као  
ва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика ј 
</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме мал 
слите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положа 
лазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме 
 дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб....  
и, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што ј 
 — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се док 
е по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" 
само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграф 
рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра 
>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пр 
ана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p 
на врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена 
 и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако  
ије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не  
} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху 
 столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три ве 
рнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже 
Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p 
ра ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави 
 у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S 
е слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, зб 
 <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на 
а одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку.. 
м морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да на 
p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо в 
ирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговарах 
м у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: усни 
</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан би 
е сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код 
шта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посма 
ила је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми  
орен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" / 
 остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од пр 
че, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — ви 
е се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити 
ење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра г 
 се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу д 
обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад  
 тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах  
 спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата... 
у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи  
 скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех  
је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не  
, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год н 
о у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало д 
леб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад је 
о премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испо 
>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Д 
имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чв 
...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мо 
чуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо 
 је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> < 
знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тог 
? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу  
b n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо 
им вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење  
pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме  
и разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно л 
м се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље 
д настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрв 
 нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу сл 
ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p 
ку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а 
ш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књ 
рму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред! 
у...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:< 
ше куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Н 
журим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да 
 који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb 
"47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођ 
> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Госп 
ти.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника сед 
е...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој ра 
дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми  
d> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и поб 
ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом 
бу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, 
 се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом шк 
им...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта ј 
 неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао 
е.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојч 
!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone  
p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазе 
.</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> < 
о?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>—  
једно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p>  
ог да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, 
урци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седо 
авитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>—  
иђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,. 
не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта  
беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p 
ху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или 
еба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се д 
ра.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну с 
а а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је овакв 
 — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш 
за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или 
 Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</ 
<p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето,  
 отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>—  
.. уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p 
сте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра. 
p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,.. 
ећ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње поли 
бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд 
као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио б 
 се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p 
и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни једа 
 <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми б 
ро?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Беогр 
гаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доц 
ођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али мол 
мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— К 
 пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— 
 трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и св 
иромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па к 
ам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да ид 
 себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> 
 А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад ниј 
о сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p 
ине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ов 
ник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је не 
 други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гв 
 корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зим 
, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени 
, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— 
ју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти 
ао за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја 
 сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде 
 слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да ради 
то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први 
тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије с 
а, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га 
успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S 
ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини н 
осподине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији 
ти.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома пре 
p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у к 
ехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега и 
S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, х 
ин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пу 
мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошт 
>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</ 
примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад  
и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, д 
међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год 
/p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку ј 
нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотич 
е само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је им 
рену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!.. 
 ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао 
идели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто трго 
оли!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Ж 
а.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несре 
а извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити,  
овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код  
ог чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одг 
ме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад  
.. дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га 
ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме  
е на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— 
ш се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити,  
знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто  
е гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад,  
 имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Исп 
..{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посмат 
трешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам  
ицу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, одне 
 <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала ва 
ло рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их виде 
.{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграби 
 буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја 
од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло  
на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, 
ошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одм 
} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдари 
"200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац п 
 само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти 
ва, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за тв 
ироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школс 
тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се ло 
анем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; је 
0" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас какв 
 закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себ 
са.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.< 
и ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p> 
ђе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полица 
 <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се лар 
оме подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, —  
смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни дес 
вити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па з 
— викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко? 
седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="4 
дговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... 
осмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога см 
час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, у 
, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви ст 
— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с в 
 а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — н 
лици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могу 
. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме  
ута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друг 
о још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пе 
аблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да  
да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овд 
али смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем 
ти господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Извол 
оповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали 
 а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви п 
олу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време 
жбу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (ш 
/> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздва 
 сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћ 
...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код јед 
на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Го 
Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био с 
, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се  
 у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме  
 зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам  
да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ва 
 па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако остан 
то кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} С 
 Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је до 
ј голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код  
 њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону је 
кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола 
стави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у о 
викаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате... 
м одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошу 
" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са  
<p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног м 
 ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га 
Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете  
рише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадр 
кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат  
кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p 
и.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такв 
хвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и к 
беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубр 
?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта 
тро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава 
 службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам дец 
 и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сест 
и речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у 
 Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, 
 у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми  
анцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. 
89" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се ра 
?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у 
де га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и 
/p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?!  
аљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p>  
 један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а  
 упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу  
ако не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — 
 реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Ш 
</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Ораш 
а ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; к 
аду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код 
та, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p> 
p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре б 
уба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме 
едем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши 
е ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кир 
е Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где 
ики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са ул 
цу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву ру 
ог навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако 
ици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу  
Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да и 
ом дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послужив 
p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> < 
те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те  
сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p> 
Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у т 
ем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се 
а си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изг 
д су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао 
кох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — 
и је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли з 
ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не тре 
поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео  
овац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам 
части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала 
 јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти  
.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га 
...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам  
 Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</ 
убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— 
ју а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па од 
зиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас иг 
 школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником  
же, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао 
 се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>—  
ило дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна 
<p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољст 
 беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, —  
p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите  
а идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу 
Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде  
кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дак 
/p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреч 
лиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не м 
нужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта,  
 била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођен 
>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га 
 чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и  
 вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не  
 по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости,  
ог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три од 
 Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом 
о месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем  
 <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите  
p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у ц 
ба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а 
о комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш 
 ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су 
ље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да 
 — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“ 
а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сре 
бу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код 
ебе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,...  
згубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим о 
 краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p> 
 <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако мог 
г матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба и 
 се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били бесп 
 по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња 
 ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а 
 себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити.. 
 <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља 
асова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тог 
лицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам  
р сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах: 
ин вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му  
p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p>  
p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — ре 
пет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тав 
је ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру уве 
а она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S 
ј да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за изве 
Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати  
му...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима в 
о, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе 
> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у 
и чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад ј 
у девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у 
тна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку мо 
едног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џако 
</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p 
иш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Д 
.. четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где 
уди имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, уч 
та си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради там 
си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p 
ј...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... в 
 — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну служ 
 ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сув 
ела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врл 
— прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт  
х од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па ни 
м у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Је 
дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцелари 
 <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој 
сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и п 
му госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.< 
дмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној к 
имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у У 
аш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се за 
p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек  
 се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При п 
ње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо зв 
пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем  
>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p 
ш премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и 
 школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, ј 
 па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p 
{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да  
<p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно  
 Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... уп 
м викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а 
тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131 
> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка 
помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од ку 
сетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и чов 
м се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе  
Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> < 
сар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p> 
ачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу сре 
ван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мн 
о суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно по 
 угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекид 
</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Уз 
дговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мач 
/head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније 
ошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и  
та га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док с 
и врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мир 
ближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање оно 
му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми  
наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не  
у.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</ 
 било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао јед 
е тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и п 
 ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да  
 па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш. 
анити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има је 
 осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вра 
рисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим  
ћи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p> 
после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу 
г дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 
 <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како с 
у и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе ра 
о да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да  
ебити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био д 
/p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тра 
м одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам  
професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш? 
 <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим 
шло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се р 
ко хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти  
тисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад 
е без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго,  
</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним  
ована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад 
ам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и 
по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, је 
пет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне зада 
ута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што 
шао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем 
 али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар  
лама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо  
овече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада не 
оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго с 
олако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема  
шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав 
..</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде ос 
јно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у пес 
е врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стома 
 неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакл 
сето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђавол 
ди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је  
, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми ни 
икоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда 
 /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за 
м падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, 
S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладн 
чи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити 
ла, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о  
сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, 
м у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама рашире 
во и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пу 
па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p>  
> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити за 
пита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући 
ата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отво 
како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста  
 била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој д 
обро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен  
Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по 
 вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а  
школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га  
љине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што 
н је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна вра 
дрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали с 
ну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину 
изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, 
о долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима уп 
се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за бра 
ам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>—  
ђе нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на  
лубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от к 
вет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то 
м слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац.. 
фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појас 
ана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара мес 
та застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ д 
 пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрд 
ла за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала з 
не стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p> 
хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метр 
тала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и,  
вање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам рад 
м био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао  
ђу женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али  
ине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за приме 
кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у див 
пустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој 
> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника... 
овори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз с 
> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су мора 
 га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са моји 
ој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— 
га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и у 
, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па 
оба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнут 
 и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас о 
ивела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је 
pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која с 
на песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово 
а кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — р 
вде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репо 
поредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <p 
аки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пут 
 сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо п 
садило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине 
а имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију н 
трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацов 
 — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше блед 
ох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запал 
мо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> < 
овољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и т 
ч...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на кој 
 једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таван 
 — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патр 
ренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је  
 врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се  
Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n= 
комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се му 
бин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење  
ећ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је 
{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> ра 
 је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мр 
 задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, 
у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том са 
равље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење у 
авати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко пл 
 се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишин 
 вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и гос 
и нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куд 
 очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S}  
и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута: 
осле једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час 
уку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Ниса 
 и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага 
ица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није 
а тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим  
 утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и,  
Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p 
ви од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо. 
варати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњ 
/p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пу 
ћи новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.< 
волте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,...  
ву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне мла 
прича ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми  
 рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у  
и зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а как 
 <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже о 
извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо со 
 сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњ 
ко себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, ка 
Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрли 
кле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја м 
тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p> 
 вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опан 
кнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп 
а тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се  
 погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Ј 
 јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, к 
ити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме  
а једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p 
вно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаре 
, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким  
i>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} С 
 пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У трену 
></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте 
о моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало д 
одигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка ка 
ојима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канц 
а уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p>  
 мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој с 
 предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта 
мо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни јед 
 због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, —  
која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би 
ад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова б 
беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих т 
пити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих  
ажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> < 
али;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, пр 
едва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које б 
ост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p 
напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново  
а ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по г 
до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди  
S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по  
ле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадни 
лу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу 
<p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. но 
десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, цр 
ушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од 
 не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пр 
во чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам —  
На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> 
ратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p 
раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово с 
ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу 
 па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим  
 /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљат 
> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресав 
траха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што те 
> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрч 
илазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну 
ржи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим 
ребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође ш 
на на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада ник 
/> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост 
S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мал 
устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n 
рзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин г 
лексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три г 
а ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, 
ут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стег 
p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урад 
} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица? 
ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема 
зе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао б 
е кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији ба 
 најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> 
ту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погле 
 све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да  
око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или пев 
 /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери 
младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата ниј 
мете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p>  
..</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} 
 камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поч 
ао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.< 
 црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву сво 
творим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од  
ицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света  
олуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага м 
велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала јо 
м причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он ј 
лике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају пра 
гу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.< 
пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болниц 
најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је дваде 
> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се  
ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него д 
ашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до 
зео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</ 
т до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ра 
пходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло ра 
јаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколик 
се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S}  
 крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — про 
е у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав прв 
е тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузи 
 ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни једа 
дговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку ниј 
ћ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канц 
едадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек весе 
вању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те позн 
 позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са 
“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“ 
смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p 
head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описиват 
 је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?< 
м торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врст 
фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је  
им на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима. 
ао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим  
ада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и  
што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни 
омака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изост 
дседник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим п 
патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па  
ећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет 
...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> < 
 шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу п 
е се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дув 
мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се под 
два сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта р 
 из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то ј 
воду је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у з 
је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... 
 поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме ко 
ски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звек 
ји прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве. 
дмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да 
— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђ 
 управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ла 
 па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газд 
а, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог ил 
а дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из ва 
и код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат  
а буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем 
ама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p 
е наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротаним 
мо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ уст 
тересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и  
о моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу  
квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор н 
ате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места  
прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па м 
а ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p> 
вршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ в 
укли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад 
 није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — ре 
нам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад с 
о њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непреста 
"31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p 
, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не поз 
 ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха 
е, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у ва 
/p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н.. 
ња са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Шко 
дан једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с п 
ов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је  
ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добр 
вде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Д 
 се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа с 
ити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт< 
дићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих 
те сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији 
рата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворе 
едан стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило с 
 другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посм 
, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаш 
и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата 
а, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер н 
м одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело 
!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј,  
— рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имањ 
о и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њи 
о већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви 
> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и На 
раја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: ч 
 „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>К 
е.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.< 
та готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео,  
ове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI... 
дина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.< 
остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу  
Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p 
жи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим в 
pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>—  
 џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на ст 
у се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} О 
а сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... зна 
а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скор 
 приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господ 
, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим х 
рисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављ 
 не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах на 
 Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p>  
ну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</ 
е Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па ш 
иканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнењ 
ганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчин 
а оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању и 
ба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од је 
било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам  
..{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад 
е! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у т 
“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: ос 
могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Усле 
вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац 
 висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади из 
еш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за  
 настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p 
ли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни бр 
ио сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видет 
е?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="3 
ли..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји дру 
о по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао  
ише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаш 
 госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У  
нати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до ко 
о чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето ј 
ам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!..  
шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно  
.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p 
Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после збо 
вукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и 
p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо 
ивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу 
и руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану  
дговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље  
еден VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим.. 
 је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па 
 изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове 
 могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>—  
ку осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа 
ша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били нај 
ишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се 
им полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом 
дем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и бил 
.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p 
емао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>То 
.</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је б 
 тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!. 
колски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и о 
ане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирј 
10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у 
> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n 
екох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по  
двојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту  
 положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, 
у сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба доса 
 мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја збо 
лице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Зд 
е цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена,  
чем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић 
{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обичн 
без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу  
ерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" 
лужи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дан 
ело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо 
> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим би 
имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су о 
 и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> 
приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један  
 <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не 
"228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти п 
pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уст 
вилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљив 
еђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећ 
>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосут 
им у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један 
p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те  
жег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хлада 
ичке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље  
 донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, 
нај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни п 
нем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једв 
ити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата  
} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине бил 
 шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, 
 се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> 
ођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... с 
его ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> 
еома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу п 
јде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у  
мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен) 
се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и  
де ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један вел 
дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако и 
овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти н 
.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе! 
га?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговори 
! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног те 
 а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састан 
н, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на ко 
вци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим поч 
е сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} 
 греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући с 
а а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, ме 
ам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затво 
м, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је 
о место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> < 
 дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S 
н, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно б 
о, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Ми 
едмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори 
ез мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим 
>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p> 
ам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам п 
орио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, доне 
ече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано: 
че и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема н 
у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће  
ца правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију мал 
ђе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам 
и се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се у 
е ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет 
 зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђ 
чи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у тре 
Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да пад 
добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једн 
латим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:< 
време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу. 
ене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на 
узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не х 
тупим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено  
/p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола 
 што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих се 
о њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како 
 на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а кос 
 зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, 
 мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„О 
p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се 
 сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p>  
 А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, —  
 наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после ч 
оја се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из 
е вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} 
 ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и 
ећа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године  
рпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо. 
 скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати 
еших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p>  
 ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се при 
 човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, 
израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не 
очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и  
сту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по ма 
а, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, —  
и господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори  
оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцн 
жаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка би 
 постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли 
ати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> 
; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота,  
онио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стаја 
ад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p 
аспознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са 
хата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам 
е је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, т 
по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога  
, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што о 
један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p> 
S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а  
опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p> 
ар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у с 
аправили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb 
ризнаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље бил 
гао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме  
ци са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а 
је било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пу 
 могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хл 
з пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу с 
се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла.. 
е под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу.. 
према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, поб 
 на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се 
улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се у 
 свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила с 
 приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...< 
и, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Ч 
; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а  
нуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по к 
еби и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава им 
 чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти изд 
о у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фе 
 не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и о 
и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе 
мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече пи 
 па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовиц 
 Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив,  
 креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер 
ао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — ид 
а је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце 
ајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рожд 
и ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шета 
богом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџ 
нца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша  
 разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали 
им су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоко 
Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола  
м и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна  
било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на стани 
о ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну о 
своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну 
, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На 
 дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун п 
} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — 
ођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — пр 
руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер  
 и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и л 
 не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи јед 
то Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окрен 
налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, 
Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе 
м већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта  
 дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашт 
олико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочи 
ада са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и 
зумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на  
ноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отво 
регао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер са 
 сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрха 
е не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека 
енађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде. 
p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нек 
 узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} 
ница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с 
ораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад? 
ма доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.< 
ше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, ча 
и појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочиј 
о па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, посе 
и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече: 
дарио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни 
бро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, до 
Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње ули 
о ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb 
изу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“< 
подин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја 
<p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући 
та ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад  
пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Тер 
е је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитств 
епо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести к 
у.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да 
 стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двој 
на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина 
..{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао 
 <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то  
борисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрч 
усти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвес 
 неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и оду 
ово се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чу 
по да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао гд 
а једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам б 
 видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те из 
{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у завис 
ам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> < 
нео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Б 
ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола са 
тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — о 
ам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш 
 за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p>  
нути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног болов 
ба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауст 
а.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> < 
 <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p 
 музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не 
} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа дру 
огао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљут 
и се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера  
...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учи 
ека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, б 
 <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четир 
 дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене... 
вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у  
рпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као 
те ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачек 
 бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад  
о крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S 
 одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог 
ци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (! 
чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам мо 
о, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" />  
им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ра 
и то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири дин 
рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шесн 
> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> < 
/p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе т 
 и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као  
ље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и пог 
</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, 
ао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући 
рој?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не 
херд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очи 
 купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са  
</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно  
 мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја 
а педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пусто 
ас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога 
колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест 
олике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — го 
о зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а 
{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> 
е ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао 
сим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам исприч 
ожа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{ 
ио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи с 
а већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као 
љак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер н 
код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто 
о глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим  
{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> < 
смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при улас 
ко ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом р 
 би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p>  
шу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре н 
n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> < 
ислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не осл 
се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не прого 
м довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p 
пимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— 
а нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индуст 
p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлење 
 руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осв 
ађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и  
им да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако о 
p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим  
 се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Т 
>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем уну 
у и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чи 
" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, п 
 идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не м 
грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориш 
д капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Оч 
ом.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако д 
буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав  
игде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, 
 је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али ник 
ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, и 
морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседа 
.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроз 
путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што дола 
амо могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставиш 
рво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља«  
колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби 
ња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <m 
ича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта 
} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас моли 
збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура пр 
 сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужд 
ија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију  
, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— По 
твори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да  
 натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од 
 стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо 
ри јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста 
мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се  
сто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најп 
ух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једн 
ајпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја 
руј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж 
о хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама 
карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ниш 
 изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је  
} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone 
— ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да  
лне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чи 
ш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бр 
рош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из 
ујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми  
већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком би 
р.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах  
 кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Ид 
ћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело д 
рших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти б 
уживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије  
се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и ње 
јави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана 
ворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози 
ицама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дират 
ном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти  
но што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..< 
е и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво од 
ечану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као  
но је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја са 
утра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бе 
ом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом  
та, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу ви 
који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — п 
ји беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи 
 не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толик 
 <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спал 
ђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан 
p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упита 
еди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не р 
и се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину је 
 и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фи 
ово и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упи 
нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приват 
није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да 
?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача. 
равимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили 
/p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n=" 
ла, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су мор 
> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној 
, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type= 
 сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — број 
авучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и 
/p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију кав 
и.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се о 
знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>—  
м тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.< 
е и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у 
 <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођ 
 који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ц 
грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — 
ута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где 
ло ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче мога 
..{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повик 
 Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у  
е истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне  
газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на  
вао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и проф 
S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да чове 
 сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Афр 
е поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада ниј 
е преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда! 
 прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта:  
 те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је но 
о, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао гл 
ипеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене го 
ега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} 
тву.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За од 
>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Уз 
ао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S 
т и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у П 
жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> 
ово дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умла 
по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм. 
 када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лак 
пала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, к 
у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам има 
ено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити к 
ва дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих  
 n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој 
к ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурит 
{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из 
лико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече 
одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све  
, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — р 
лу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за  
џака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га ок 
 нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не 
 је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и о 
/p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>П 
уши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се  
то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми 
еба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусениц 
м...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, 
реснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли 
Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме оп 
лицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Ко 
у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините м 
ица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> прич 
 ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи прог 
/p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњ 
ну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за  
="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем 
.{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо  
бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем 
один</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад см 
...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер  
ох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух 
зи одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — 
 оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат 
ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуљ 
S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S 
... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсит 
Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{ 
о сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, 
38" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати 
д ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> < 
ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упадне 
за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, зб 
очена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак наз 
дно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од 
усти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — 
Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у пак 
онос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и 
пасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицо 
 овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за ва 
не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Слав 
ече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p> 
p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим 
зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле  
} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскак 
д куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око уши 
а уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепеља 
као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну  
де потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светл 
 си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муц 
> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаница 
 на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера с 
ли, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао и 
а цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић  
т ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!.. 
S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} 
ршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S}  
едох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра р 
а ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није  
у, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од 
убопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и  
ило половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салон 
 Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободн 
уме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и ос 
<p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћ 
p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p>  
 <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb 
к ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће  
едног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох 
у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S 
 у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва доне 
ворити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа: 
де жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је. 
, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја 
заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све 
тави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, п 
} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пиј 
ече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу з 
о подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, 
.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на за 
што помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске чет 
едноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се го 
ама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ  
во створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугач 
знанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацм 
смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног  
е диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше алб 
својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако и 
ли га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима < 
м на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неура 
да ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, ре 
аге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто др 
м господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало кости 
бољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али  
 и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, ника 
исох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладно 
пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти  
зва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна  
о страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна.. 
 n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није на 
и „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога 
вјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не м 
ђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком  
 овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су  
дина...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад 
ујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још к 
ло коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су к 
оњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме ни 
 а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мик 
више, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>—  
ао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола  
раја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећ 
апијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, 
ови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</ 
 овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нов 
p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „може 
ле подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу 
ка помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпо 
тране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стран 
шљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не  
ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите 
... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде 
е може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао 
 јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних о 
им гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — р 
ака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> < 
и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се бе 
 слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се гро 
ета: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели 
исање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, ко 
и на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада пр 
.{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упит 
 никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у тор 
 тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S 
олове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапу 
раља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем. 
како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за ти 
 врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено пл 
а тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар. 
ку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми про 
</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим 
аг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте  
</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Д 
ction" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости:  
 пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах  
 где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што с 
 потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} 
 ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну зам 
дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни 
ни у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гл 
њаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад  
ог да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у об 
и господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну ил 
нији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло ол 
а они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више 
ахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат< 
то да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику упот 
е пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јец 
че ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чи 
bSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично 
чање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету 
јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p 
е...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо 
о намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а он 
 па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p 
 рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била 
глу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше п 
 под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био ј 
, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“. 
овима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини п 
{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе кв 
ј, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сут 
 сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху 
!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо о 
ћи ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не од 
ребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и п 
у онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам  
децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, 
р!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на 
07" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук к 
и црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на  
 „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи из 
Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљ 
<p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће 
чај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад 
оме квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи,  
, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одв 
уражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришу 
 врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих,  
тина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је 
, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану з 
то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> 
и и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи  
 рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче,  
 сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му др 
жди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе  
> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени. 
то сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кри 
о, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пут 
 пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји в 
и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; ис 
сцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за прос 
и...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало до 
 без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, 
м из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да 
мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је б 
ер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљ 
а једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа д 
свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све ви 
ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђ 
 неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почн 
а нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло рад 
 <milestone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, ( 
е раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господи 
 дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</ 
 од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху,  
а лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин  
p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb n="II" />  
 где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је ста 
p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем свој 
авно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... 
<p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и ост 
: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSec 
ита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... вид 
пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се ко 
дом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас ми 
, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p 
/p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S 
га ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то 
ан по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица ос 
покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" />  
јмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу...  
 ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја 
 — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.< 
е ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, 
то ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, 
.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину  
му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</ 
е их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојн 
ајзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати.. 
е к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив мома 
 њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако 
о ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њег 
ог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна 
 тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох ка 
јно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> < 
Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је,  
 Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замо 
 постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде жи 
ху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, 
, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си 
асмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица зајед 
 по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... 
 док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на гл 
, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не мо 
.{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана  
мери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за т 
 свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би 
тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју 
 Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на  
...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за  
ладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: 
ите се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако са 
дмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други  
дим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо с 
нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, н 
те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим,  
ота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрч 
 и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их дове 
ти имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо  
.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве р 
еде на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и поч 
кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А 
а моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господар 
 писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост 
у...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја 
о време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и 
.</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...< 
лењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто  
А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — 
докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим и 
те да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица поч 
их по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите 
домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала  
сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у р 
да ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> 
 пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића заустав 
а с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се  
се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на  
зад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они 
 очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесм 
о, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} 
шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишл 
не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на 
 коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се  
ечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло  
тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео 
Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле годи 
нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с дес 
 ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањи 
ј страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на л 
it="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и  
и си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло б 
учали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на пр 
 спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непреста 
а онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и пева 
в <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиш 
о су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а  
 се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви 
оно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p 
до земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да  
нутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} 
е ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Наше 
hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем оби 
хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаш 
 на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти  
гу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ т 
нио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет  
— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше теж 
...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах 
 сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што  
Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговор 
 рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезг 
екох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче ха 
сећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на сте 
и по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; св 
амо да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,...  
у другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n=" 
ала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете 
ст, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте к 
утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не  
крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходи 
ашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас ника 
исам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред ње 
ш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследи 
/p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање 
а Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем  
сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за  
 на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колик 
узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше 
 сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа поз 
ан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их посл 
рили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носи 
ци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S 
p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори гос 
, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је  
ј џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упи 
хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зв 
а површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за п 
квог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови,  
 а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са 
</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то 
адовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем 
реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један лит 
 био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан кој 
ако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter 
кварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега 
такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се 
о унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијени 
или где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> 
 Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држ 
у једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" 
аква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на 
д прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше  
</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита 
арим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми 
имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби лож 
нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само з 
 дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Бр 
у...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што с 
ила пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде,  
гнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не  
 је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе ко 
p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах  
е...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока је 
а Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...< 
еше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се з 
 кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S}  
м видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако н 
 тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p>  
к многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако по 
 на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трч 
 разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у 
е има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам мога 
го кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S 
ети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клуп 
ја су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Л 
раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено, 
, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто 
 кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад 
 (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде 
а.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех п 
о се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу ње 
; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у 
а ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, р 
p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се 
 видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја с 
звештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је  
мегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у 
 дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох ка 
рим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево  
нке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да о 
ило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не з 
 је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да с 
чно узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наш 
но и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p 
ојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном  
е један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двоји 
ознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пре 
базно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту доша 
 тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, д 
брете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан  
 за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механ 
ње...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра у 
 крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>—  
оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам з 
спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде уст 
браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас 
и ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Поч 
о имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра  
 га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велик 
инио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту:  
>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{ 
чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни 
лане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Па 
тетом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав с 
еше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу  
 заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђ 
оју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одма 
 је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је о 
 стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у ру 
 како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испр 
ађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафо 
оклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што бе 
 крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за го 
уку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само  
 ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, мол 
еке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на среди 
трану и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим 
ма, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су 
па срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био за 
тку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога 
се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на п 
елук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,...  
/p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отв 
ата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се п 
— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Ку 
> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један кр 
ок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по 
 Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жил 
болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођ 
и грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са н 
 код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почне 
паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох 
опалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на пр 
атролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим  
ече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми 
м у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио. 
иликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где  
уже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим 
иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где с 
<p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Н 
остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње ше 
ћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана 
ам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послу 
оме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегда 
— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли  
ју имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске  
што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколи 
неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мисли 
ко ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта  
 и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у  
 — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>У 
ици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок.. 
 грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше 
великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, 
</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав  
врши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се.. 
се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</ 
но посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандило 
, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и  
ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану. 
 — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновн 
д њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда  
во трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без за 
p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће је 
>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је  
а капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</ 
ест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па ш 
Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за ш 
е вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести з 
ом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се 
а које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех 
док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви м 
, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она  
 они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И 
орао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством  
..{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговор 
н извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се к 
у не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — 
руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом  
зиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скин 
у са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, о 
> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе  
ох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам  
 трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К 
 Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу са 
 се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува свој 
 шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, 
 а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у остал 
е нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Поче 
ђем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред  
.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од ку 
 рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од  
</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђо 
спод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћем 
S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> 
 <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли там 
 ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо  
акле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мен 
м.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — о 
м још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка 
Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Ва 
>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p 
погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!. 
мурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?< 
. куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само т 
днеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</ 
 сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по ули 
S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам је 
е дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{ 
је, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама к 
ему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спаз 
о изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не  
 је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах с 
ута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, го 
гушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — 
ј никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког бела 
тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,. 
 к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао 
а, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко друг 
 поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...< 
 Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене по 
 нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме 
азуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са  
е,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фију 
p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, к 
ад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас би 
е од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми см 
ратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у 
 се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најза 
улог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше да 
твари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој оград 
мо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутр 
ио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам 
ама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се  
која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не б 
ући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма 
дох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разб 
 <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</ 
рад?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> 
} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од стр 
дите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер  
тедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и  
ам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим  
} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S}  
в нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њ 
, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухват 
мена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,.. 
устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака пре 
ишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо 
то...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једв 
д стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред о 
вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; 
аничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, 
 од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вик 
једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" 
епано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно про 
с нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш 
ри показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу,  
p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у  
држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором. 
{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе буков 
розору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред  
ви“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, нај 
 ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац 
-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо  
> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми  
 па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче 
S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам доб 
почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало п 
 тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нис 
а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре  
а Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио  
е иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" 
 што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на пра 
х и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код  
— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би  
рок једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p>  
за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као 
поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину 
жа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам 
ху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укоч 
.</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожали 
} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...< 
нем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред 
мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити  
е се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледа 
 је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и  
а се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десно 
иште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситниц 
е.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвал 
е ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах  
тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угле 
ш дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи 
е на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је т 
век могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђош 
<p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше п 
 свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сети 
рдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на г 
није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па лег 
 свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да 
е: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет,  
ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и 
а једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу са 
седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p 
ју и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је 
о спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вредн 
 га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прили 
но продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро че 
уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а т 
ље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан јед 
та ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Н 
газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох  
ти...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у о 
.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ  
се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најс 
{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да 
 онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, мо 
е, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам  
та више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надр 
еостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече 
оше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, 
ам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у 
испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псуј 
је, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је  
осао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја  
што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута до 
ице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица 
сти, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — 
јући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, коли 
тварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помр 
 знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{ 
ла и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па.. 
и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо о 
 су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> 
ше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте с 
би а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих у 
..</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док  
ајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!.. 
проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба 
на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом 
аже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непреста 
рског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око вр 
 ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да рад 
 тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји,  
ктери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која о 
ја је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и вар 
 несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти 
г да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Врат 
уња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од к 
..</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</ 
и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим  
шла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— 
> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p 
тавим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје гд 
сно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p 
опли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а м 
с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те н 
лагодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!! 
овац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пут 
убаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грд 
 опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разуме 
ти,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин г 
<p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим пр 
е ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље 
на па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сре 
ова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар  
ојничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столи 
се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам 
ве па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој  
> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу го 
 имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један  
а ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш в 
p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхође 
но сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, 
 ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да  
 улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола 
по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали 
.</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p>  
 радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нес 
ујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна ж 
 запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних 
 враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем,  
ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могл 
ји им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах  
могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, 
и новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољ 
н замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити 
p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу п 
слећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми ост 
а говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи нова 
ека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхт 
и, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми 
е већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим  
 <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ћ 
читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бо 
<p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, 
е већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах ле 
кад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</ 
херд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па  
 кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам оч 
исам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина д 
..{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећел 
е скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p> 
ало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо о 
стим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и  
е чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа пра 
од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу  
 је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спават 
а, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> 
е, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и л 
Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн 
ечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од  
кедонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти ка 
 вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох г 
бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа цркве 
ро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опорав 
<p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и за 
ру и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка бил 
 ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> < 
реме, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни о 
стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо  
се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обрати 
...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова  
е дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасм 
2" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам са 
ије легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ић 
одужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркали 
ти приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због 
станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једн 
еца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет- 
ту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде је 
приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре... 
р нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз ко 
е бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило  
угови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по под 
и, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред с 
>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, 
де је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ д 
 смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где  
у кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао б 
рског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудраво 
тра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћем 
авале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуг 
 школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у п 
...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узр 
и!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! —  
окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиљ 
Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— 
Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече б 
 од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно  
етврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је, 
оспођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p>  
 се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутиј 
 куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учите 
га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ А 
о још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један ч 
до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, 
аванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино 
госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам р 
него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам 
олико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; ј 
адаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —пита 
, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љ 
p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! 
 и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак 
ога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се з 
им би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо 
 она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по вазда 
p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну уз 
поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра з 
мао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствен 
ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући  
овео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио ко 
и у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пи 
о у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте  
тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама  
м!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да ку 
его запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не  
{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се,  
еш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ј 
а:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Ова 
и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— 
d> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S 
кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим 
} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> 
е подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопи 
екох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, 
 ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топ 
анаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам  
јац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао 
два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ва 
е још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али  
један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за по 
ре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У  
метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се ка 
ан испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих м 
м!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она с 
} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима преч 
ишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше пот 
писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</ 
е ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше 
.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поч 
ру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не  
нгупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која 
ли оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до с 
О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окрет 
је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на 
 у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страш 
дељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одв 
приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт  
ојим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S 
те ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам ни 
а да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча д 
 вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> 
/p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири  
драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљад 
мо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не дес 
 лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала ј 
рих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара 
по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S 
рло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шак 
о овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задово 
к сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је шт 
и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилу 
увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чув 
врт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да 
ечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> 
те нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходн 
у доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.< 
аја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања 
еци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим 
већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је доб 
исам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, 
р...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре,  
ре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце заз 
. овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жар 
Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— О 
 јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p>  
за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинит 
е с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она  
ригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би св 
ме њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова  
лоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку г 
како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо 
познао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се дор 
о у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та ј 
 замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Ост 
 сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Об 
а је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно 
о, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не р 
, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука  
заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са ст 
о у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,.. 
сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p> 
ем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурн 
едини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини м 
арченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и 
ма сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас... 
>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!.. 
страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећ 
S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко  
умем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p> 
— завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газд 
 ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих  
<p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде л 
01" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ  
и се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} О 
е, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам 
 Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,...  
у код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њо 
рпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону 
ње под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газ 
 се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму  
рсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по 
њег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где  
и љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, в 
д „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох г 
, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столар 
наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје 
о двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није мо 
</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спров 
, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим  
е довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке! 
еме брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,...  
 Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту  
 је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније би 
па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли  
оли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p>  
ло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — 
 ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S 
175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— 
у.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи в 
 улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не 
м са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> 
 колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа 
бро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу и 
аклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније. 
— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> 
Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.? 
Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори ч 
И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах 
како друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате  
кад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до пр 
ану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себ 
но што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили,  
свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсил 
едино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубил 
 и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: моп 
већој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и 
 привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем 
није дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb 
 рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која 
 Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако 
асно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат 
, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам  
Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p 
емо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— 
врвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и п 
. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај к 
 госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког пут 
 нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао 
 рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и н 
гао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде прек 
!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Мол 
и, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто ци 
учајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га  
ућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватр 
 лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него 
е ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре! 
стину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге 
ат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога биз 
себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се 
ала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако ре 
орисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> < 
 одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста. 
зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p 
 <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита о 
...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p> 
 ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече 
 изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="24 
м на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова от 
пираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко 
p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... 
раму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда к 
о, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај к 
подине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="17 
> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p>  
— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84"  
 поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нароч 
м; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас п 
 беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n= 
а попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љу 
зреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад 
ће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово  
рта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а  
што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо 
тара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и 
е не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у  
е, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити ч 
о је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздр 
 три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекас 
шовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак мо 
тића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S}  
мо да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са з 
ста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтив 
 доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом  
ан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склон 
сми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам сме 
 ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ва 
лужба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још как 
 собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Је 
ако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а  
 ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгле 
свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши 
главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а су 
,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Ј 
а патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратк 
о.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</ 
Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица зас 
где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шч 
жем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и д 
...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је укра 
 а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако  
 и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
их тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморе 
тите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако нан 
о да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре 
о је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p 
 бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и пр 
</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих да 
ерге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири са 
ан крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њег 
што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком 
тајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се је 
.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, д 
 воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осе 
ворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Ш 
 куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — пре 
е она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба 
а нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па 
<head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,...  
 Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— 
ити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разгов 
се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је  
сти нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n= 
а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуци 
/p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од н 
 лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних 
во је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док 
у је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> < 
је, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се  
стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n= 
на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили ц 
ама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу  
е добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у  
 а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је вел 
"135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово  
 скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе ун 
 као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки б 
ешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли. 
дуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су м 
Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра 
дина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито к 
ан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајс 
ш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може л 
 ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред  
} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у зв 
е свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беш 
спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p 
 професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар та 
воришту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а  
па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кир 
џија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зи 
уђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.< 
p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и њ 
p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с вре 
>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у  
вила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашев 
стали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изнена 
толицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе т 
ше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку.  
ине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме  
а потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а 
о ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега  
мо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас б 
од управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p 
се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав 
риградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што ј 
једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео од 
верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох 
 <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних т 
гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице п 
 му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоар 
} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хвата 
>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану 
не изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,.. 
оворих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>—  
рејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу ко 
чао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, дон 
авно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и 
м.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту 
ред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S}  
 — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приме 
 питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p>  
 снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед сил 
ворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите ва 
њиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{ 
црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио  
д,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> 
ра узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати  
} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке н 
ко јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у д 
један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи. 
{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се  
в и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом. 
ио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а к 
био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мно 
ћи:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из  
се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад је 
ку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, је 
но, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... те 
азболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; 
о се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах приј 
 онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би к 
ма поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам з 
у јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један је 
јте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао 
би говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског г 
ршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешт 
 колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S 
смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навуче 
м ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више  
 разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и 
ан и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата од 
то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, 
одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставит 
давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је б 
:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доруч 
 још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дува 
уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p 
рих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави  
од живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> 
а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа м 
Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира н 
.{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, 
ди њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на  
 те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта 
<p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па  
<p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пр 
Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах ра 
.{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону 
 одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио  
се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрест 
е,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут  
опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а  
продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскоч 
и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није с 
 даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас изве 
, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако са 
поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш по 
ном, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и колени 
 задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да шт 
} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако 
ах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, 
олима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам  
лексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 
е, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!.. 
справих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете,  
по се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири ж 
мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без и 
што мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, ниј 
 ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p>  
 сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се криш 
 на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето  
ио њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у ку 
мегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p> 
м и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичућ 
и дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача 
одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја  
лости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у  
ругова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да и 
продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко 
с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло л 
.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати 
 приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки  
, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у меха 
атио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну н 
 и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модр 
 да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он 
адост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да  
 соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже 
/p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, 
,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, 
оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на пат 
ко слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој  
 то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као  
кару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и об 
ино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршен 
— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прег 
pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у ма 
 Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како  
9" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем,  
</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „л 
 подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хте 
/p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био м 
е не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братс 
где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p 
...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био н 
он на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља кућ 
кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачк 
т пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе  
ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је  
седаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема 
дем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју  
па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам н 
естој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, ко 
аване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљ 
е да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али  
, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — н 
Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.< 
 љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSec 
ојој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} 
моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио 
 у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се  
ред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како 
и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осе 
 нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом 
ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар 
рио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да м 
рану.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде  
а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по  
а их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопст 
ечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брини 
жу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима 
иђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз вра 
 још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} 
 на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мен 
м говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај,  
општим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу,  
ведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећ 
 којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од ка 
 оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробниц 
>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p 
зо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на к 
преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, а 
ста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи д 
е дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговар 
 шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите. 
 то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било д 
наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1 
ве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије 
/p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке јед 
а можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а  
и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајт 
и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано,  
ђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржава 
} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — 
м се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по ул 
чех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити.. 
ма а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужно 
тупимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо в 
уживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац ко 
јем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу 
ох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без до 
 тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с ти 
 Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљ 
ађено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна зем 
 препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, 
 мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не  
прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На ср 
 чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а из 
е издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у двори 
ве књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div  
 сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>—  
.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја н 
 као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обр 
е навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p 
да, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као  
о вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође к 
н и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал в 
сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли  
 кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто  
руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S 
 у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату  
биља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако ш 
се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу в 
..</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она 
ону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један  
} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна 
 клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни де 
 распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{ 
ли, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он  
е састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препору 
м ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не  
 од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажн 
 стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и 
 <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тад 
 Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али  
Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — 
посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столо 
је знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу к 
рирода сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посиг 
ђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S 
ади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, т 
у месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од пр 
 може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти ј 
ам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и при 
гао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Б 
>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов ниса 
н нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече  
н је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама б 
...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваља 
ле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су  
{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се  
/p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди  
..</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати мо 
но.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни по 
им капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p 
е ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, 
 учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на 
 намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган  
} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у 
<p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послужива 
о се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не вид 
м,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П.... 
 који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу,  
нај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у  
уждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „ 
> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле 
и у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.< 
и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола 
 могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињ 
их комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за ње 
едаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом бело 
или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:< 
дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, и 
олико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Бе 
 шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко и 
<p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — реко 
ем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} 
 копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, гре 
ам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим  
д страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уп 
249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго 
 па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — реч 
 срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — од 
од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја  
преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам.. 
.{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кр 
таше.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједан 
а су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек  
бро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али 
епрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мој 
с!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну пра 
и створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах 
>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну  
 изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта  
, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А 
орам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.< 
.. хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече 
мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?. 
{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и добр 
еш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми ј 
је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у  
езобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич  
подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по п 
м размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упит 
ва деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику ј 
ни се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са у 
.{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревет 
ба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у 
ци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близин 
 нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе  
о и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се 
лагодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} 
 промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта вели 
/p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на ова 
ем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жа 
 и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb 
школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе  
низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Г 
повске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим. 
усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад,  
</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђ 
 по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога 
 <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Слав 
 подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излаз 
па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; к 
ори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— 
Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас 
— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и ч 
p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник знач 
тишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,. 
би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једн 
цу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{ 
ини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане 
д год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговор 
 овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="2 
огу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи  
а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, 
,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно  
ј кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију! 
поздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је ле 
ени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319 
ца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све ј 
кривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су 
х:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шт 
 се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено,  
каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам  
у натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пр 
здравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти 
а најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га остави 
овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко вел 
дај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго  
госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пош 
ј говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p 
а викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га уб 
.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда 
ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја  
удеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад и 
и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писм 
мам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге 
бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти ни 
н кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми ше 
 променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се п 
преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидају 
џије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> 
анику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— 
вем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на  
 Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Је 
 руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му н 
оће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како са 
д ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о че 
и дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— 
S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш 
>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући. 
образлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и и 
 предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није 
дао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео д 
и наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима. 
но, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главо 
 ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и 
одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још ран 
рве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква п 
Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{ 
 се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спу 
да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као 
леда сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, сам 
бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хла 
p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув 
и шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо т 
урисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одме 
ити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш 
да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не 
и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна 
 као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на  
брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже з 
, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га 
арно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не зн 
 пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, о 
 потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{ 
сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p>  
пћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као  
ина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајд 
зва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне св 
р, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— 
дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох  
о, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бог 
, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико ова 
еђу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глад 
 — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p>  
м куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за п 
а ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест 
е господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Так 
куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>По 
и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за 
е бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга н 
 који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Мог 
з Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му:  
мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л 
 уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш ка 
Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад вид 
а да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се у 
те ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћ 
ђа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>—  
 могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У на 
о двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметам 
</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господи 
хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш 
уци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих  
оћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете 
 му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је  
p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да  
/p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако  
е?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изг 
 од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком  
у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми 
ан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене за 
сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; 
шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада 
дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p 
Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у к 
ј мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да 
се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други и 
мо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да  
још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беш 
/p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{ 
Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" 
и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али,  
, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запа 
руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} И 
> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> 
 две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, и 
а.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништ 
хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом 
ла, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје ст 
присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би мога 
ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танки 
 измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет. 
ек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> 
и месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле 
у оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав 
уд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је вид 
рчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> 
погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао. 
..{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу  
еце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по  
иње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа г 
кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степени 
мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав 
нављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме  
 ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, по 
чине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире 
гах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p>  
ренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади му 
и дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једн 
 упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем 
S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља,  
како ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и  
о...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама.. 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди  
 наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“ 
лавно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за 
мо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан  
а гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су по 
о гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа св 
атила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао  
је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,.. 
атарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одисти 
, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплете 
ли не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим к 
битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула раш 
оји сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> 
зиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — 
олу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи при 
ло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толи 
ако је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро д 
сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бри 
оја она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — у 
јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах о 
безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле  
азред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бо 
ореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Ов 
од: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид 
ијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад 
ече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ от 
ложај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у 
ем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам  
пеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу по 
 и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуб 
е...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S}  
као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим 
и врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био та 
S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла  
ољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побр 
чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим ва 
андарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда 
да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, 
<p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај бл 
а тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипају 
> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љуб 
 изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, 
по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо 
ао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су  
p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зе 
по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наст 
е запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, ал 
На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом гот 
Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Пр 
ета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, 
љ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину 
извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пре 
="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече м 
 одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по гл 
и знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ст 
криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађ 
мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете  
еној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећ 
 пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбит 
што и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осети 
 дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, 
зговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше 
свим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако  
о капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојниц 
ратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га укр 
молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из мо 
м гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим ва 
<p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p>  
 се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!< 
ок нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један 
жем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p 
</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам са 
а, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај по 
— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчеп 
поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председн 
упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим  
готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не б 
ођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, —  
ну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати 
коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S}  
!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је  
а њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и врати 
јим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш 
а,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену ма 
олим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p>  
</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би 
чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти мо 
..</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним  
м морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете 
радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам. 
им па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући 
у о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу 
сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снужде 
ти бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата н 
... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више све 
 сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима  
 па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори!  
="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја у 
 капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакив 
ј добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на врати 
 срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћ 
{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — ч 
упати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190 
 је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, 
ва, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју 
г метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне ве 
ратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p 
 спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже,  
дине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, там 
једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</ 
ек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ. 
ам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна 
еве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне  
ца (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да  
 оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се 
та...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Шт 
омаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S 
би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радил 
дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече П 
 њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног  
 <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непре 
алишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од  
ере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлу 
поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у с 
 је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечера 
!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклев 
руго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да с 
на и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве  
/p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под минд 
иромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете су 
м знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ о 
 <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе  
Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један  
о, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S}  
ном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш 
ји ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећ 
е Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин на 
тим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад 
акле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач каз 
S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S}  
доџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје  
ње па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а извол 
ца; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати,  
викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог  
а жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p> 
бије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор 
ућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом 
" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си 
у час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека  
и!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те 
 на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити 
 Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-по 
ло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Ову 
је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерам 
 мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да в 
им и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим 
e unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, ко 
66" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слуша 
 је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док  
ред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завуко 
од миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај 
стима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једн 
ер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме 
стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже 
 дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем 
цу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човек 
авали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати 
етири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, 
 истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам 
т позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио,  
ку смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, та 
 ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети  
<p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста м 
достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцрка 
е могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озид 
p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шт 
>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се 
х мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за 
мдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, 
општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми с 
ћа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ов 
ти да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење 
што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад  
 човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се у 
 зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за т 
мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го 
ш ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао он 
, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су бил 
одро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесве 
е!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} 
>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали  
ог хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и п 
ли...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Накл 
ељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотн 
а ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, 
мрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја бо 
танем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута в 
поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на 
лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљ 
 одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш т 
ржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да с 
сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</ 
ли, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћу 
ах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла  
мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Мор 
је одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p 
иде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што го 
корити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као н 
дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> < 
 и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, 
и ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку ра 
еченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она ј 
ка, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} 
ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у д 
Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика бе 
децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у 
: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како 
естано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} На 
 боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд гу 
 ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече 
 <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</ 
о опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва 
 салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћем 
pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасм 
а нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да 
обро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикн 
 <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест  
сам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а ко 
p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви б 
исам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> 
 колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један и 
ци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели ц 
нима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица поз 
адио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и 
брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог  
p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пол 
га, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кућ 
 свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад  
се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући 
нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим нег 
жати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти  
а по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к ме 
еџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p 
 мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим 
.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он  
</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест с 
ичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" / 
/p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — р 
асова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, о 
з сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде 
</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час с 
а говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очиш 
аном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетк 
 које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад  
та, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>—  
и кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ов 
је нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући. 
ладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и 
и на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како  
ш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петна 
 да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних  
тити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, кој 
 бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређ 
ражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> 
по, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се сва 
.</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће 
е би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би з 
 <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p>  
ављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да 
амо двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас 
шио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет 
 име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо инач 
око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.< 
 и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градов 
чином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p 
 знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу  
а, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи,  
, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случа 
ледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у  
а, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине им 
 — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да  
 да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, 
ло час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим 
и Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да ради 
лим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих 
та је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, 
требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример пра 
 гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко груб 
/p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> 
ло је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми  
ам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам 
 звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја 
ата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком 
p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш 
>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех до 
 ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче  
> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. < 
ути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У та 
не, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољс 
</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно бо 
тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући б 
ану а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и 
о су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било б 
ржао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, 
воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео.. 
због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео 
кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију 
 и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће,  
...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у ру 
ти кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До п 
 трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац 
орили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" / 
 год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чека 
 чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се њ 
е мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајк 
та.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И 
и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да 
 а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у р 
.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у  
Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна пор 
састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном уну 
 ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је ш 
p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко,  
еђу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест 
n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам 
/p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој 
а без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену у 
рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{ 
p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем 
и на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type= 
енцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није 
та влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на 
ине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Б 
 озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у дирек 
огао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, 
ом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем т 
“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у т 
у корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека н 
> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>—  
ислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај свет 
е сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мут 
> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем  
p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као  
али она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као нек 
p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до п 
им да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n= 
о, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то  
оме кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване 
ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих ду 
динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хте 
одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p 
} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме сти 
лади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено 
ех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет,  
Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,.. 
си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа 
ак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено об 
госмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав со 
 послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у 
могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукам 
е и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S}  
 а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и сме 
 упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита 
 где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> < 
 сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како са 
иста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где 
" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са 
 ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми  
ио сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и г 
снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз 
 Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али 
ме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола 
 морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро 
та висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; 
ао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и  
ећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скоч 
 би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, кој 
ча Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгуби 
на отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излози 
газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника ис 
} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај  
јатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је п 
сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> < 
 А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем,  
ћи ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а  
 <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив 
е!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кре 
 имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није х 
но рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили,  
<p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани ис 
тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у п 
 књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако 
 радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље.. 
азред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} С 
ћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n= 
гдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у вар 
рло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснам 
 <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... 
ка зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ 
се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, 
то смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо 
соша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше  
 може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне 
ваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише мно 
 шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док т 
таћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Им 
... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први 
 мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене уч 
 за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, н 
кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече нез 
- Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госп 
изнаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се  
днем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи:  
До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније 
еколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те ј 
и, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за  
 и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, 
хо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} О 
ито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо 
утра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз  
>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, 
а.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седел 
у узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам 
дустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врл 
а да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у ква 
 хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још биј 
м што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Н 
и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш 
 које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита пис 
обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да  
олео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је 
арали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; н 
ровео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично  
ну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим гос 
 испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћ 
што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих па 
и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој ру 
изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123 
и маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обила 
е, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао мук 
> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само  
паметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се 
а до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p 
р сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам 
..{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и пок 
и, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како 
 један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! —  
ти побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мој 
утра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она д 
 ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми ј 
е учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби:  
рнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред кој 
квом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S 
а спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану те 
дну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад 
смо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе... 
пањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехот 
Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у 
 уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак д 
у ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаж 
 <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти свед 
но, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако,  
апију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијак 
Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n 
або нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет. 
ње док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово  
и кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде о 
е ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избриш 
е остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган 
 као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи ка 
така па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} 
ештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно неш 
ме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> 
 што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи 
 ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, раз 
уги пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59 
н од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара вод 
гу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p>  
ога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А с 
извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је ко 
н, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — о 
киња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећ 
 — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није д 
и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не  
ељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу рад 
осмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удар 
идети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стран 
пим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док на 
зна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и  
упаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— 
 неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!< 
да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Ка 
</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме изб 
о овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све изба 
и пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице  
ем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p>  
и док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао  
и торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ у 
Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се једа 
ео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали 
 се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као н 
оро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја 
лажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферис 
едала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако 
и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Ка 
и ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога  
 сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Н 
издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на св 
ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се прек 
но дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговар 
очила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска  
кавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чут 
опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овд 
 ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво 
— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они р 
е време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз с 
уге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упу 
224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат к 
.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би 
викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога види 
труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, ба 
брим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак  
ти, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не  
е, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} 
!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— 
икнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би  
а одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене нав 
ази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, пи 
вест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и оде 
е беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред  
ач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком 
 повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" / 
 <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам о 
 те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да јо 
 — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који  
ње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од 
а кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но 
се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мал 
!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фан 
дан замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца 
 полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак до 
 новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта 
 Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту ко 
 шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу а 
варајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ам 
} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне с 
једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула 
гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо 
могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа ко 
..{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако пс 
пала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао. 
 ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улиц 
век намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када ч 
лео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђач 
дна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефс 
>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече 
та се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта у 
зге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко каза 
 си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља,  
очито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побра 
а!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али  
 никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — ци 
..</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,.. 
н).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад  
роз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава, 
зах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причек 
ника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера 
 једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изн 
повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се ов 
,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,. 
/p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп ни 
цу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем бр 
а...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе 
 <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајућ 
ас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не 
сао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми  
 се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћ 
 опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно 
т жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас,  
Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам 
 за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за сво 
с, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени 
смо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Мо 
/p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате  
ли без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништ 
 нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, 
 поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, ре 
од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштају 
 ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу им 
 из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је На 
естало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S 
штовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, рад 
гар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази 
арити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом ж 
и па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како ниса 
данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је  
данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!.. 
 га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Ни 
мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и пл 
ао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се исели 
га ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам че 
 имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, д 
нагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех вика 
 је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обу 
...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврш 
саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су 
 светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост м 
награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и м 
ли бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну  
 што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!.. 
 то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој 
ао под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше об 
усмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгуби 
нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> < 
мо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви ј 
а, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем  
м, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем  
 <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер са 
жах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Он 
есмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очим 
 други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја 
ших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па ка 
а Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за на 
емам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> 
е да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...в 
о и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изи 
о болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио  
з којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до з 
ла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем  
нао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до кр 
атима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, нем 
еш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А са 
 па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што  
> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познаје 
пљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је  
рт не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ет 
 живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало р 
</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њ 
 пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет па 
 добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!. 
ијави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— При 
мам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да 
о.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта са 
да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> 
би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми 
тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја 
 трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху д 
} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца  
ду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало  
 се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S 
а засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до пе 
ла је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано 
д некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окре 
амо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играју 
 кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемирав 
би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па 
шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се  
тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече г 
не, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати рани 
 шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат луп 
помињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" 
твртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроња 
..</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</ 
p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међ 
 место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави с 
 кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, 
 као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свог 
ез мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињ 
мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив  
ели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да и 
 одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одго 
т.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та ра 
најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живим 
"307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по по 
it="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фа 
тине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био —  
етну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хо 
у већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га На 
априка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени 
грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корак 
о прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво  
аждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну 
г, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто  
м носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} 
едном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је к 
: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, —  
трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између 
 ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му  
ито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима,  
ији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему ст 
: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред мех 
p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>—  
} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекин 
 тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а посл 
добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p>  
држа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> 
</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да с 
!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је  
арица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво за 
 отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на  
, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па 
ти, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут.. 
</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа  
био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора  
ника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Пол 
екара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и  
 је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове  
им ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И  
— цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну  
т, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кр 
 то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је 
на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти нар 
м се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи 
...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} 
е, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувш 
жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На пл 
{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину  
ске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до 
д бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам 
ата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ј 
 пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њен 
алисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — у 
о и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало  
си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти тр 
 је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на 
 на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> 
на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испи 
 би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти 
<p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, 
редседник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе 
љиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест 
о и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Сва 
нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да 
 Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после 
На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити са 
лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу 
, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за  
ри по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их чов 
кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на 
чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну 
, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема, 
 вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која б 
м и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам 
и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја в 
 свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше 
треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и  
 грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао ос 
сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими о 
 мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предов 
уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на п 
 брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ бил 
pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која 
мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лиц 
е бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и с 
ед!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ан 
ет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите 
>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера с 
...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад х 
игнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није  
т корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у  
 чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом п 
сет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача  
кова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима д 
терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто  
ожете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих је 
ро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој  
боља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...< 
сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне 
прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем  
адава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље с 
школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брат 
е толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p 
кнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" 
 врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао 
е јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се  
а се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати.. 
— живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали бил 
ледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти  
 нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као све 
инута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</ 
ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув ј 
.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— 
окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у ру 
б немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа 
м на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господин 
 примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест напо 
хвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p>  
али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво ту 
 сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ћ 
 и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече 
што горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногам 
зиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно  
 сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месе 
кох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџиј 
ити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници п 
д глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребиј 
може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{ 
е сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз  
варила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а  
м, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</ 
есем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтел 
а сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли.. 
ји бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којим 
о провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обич 
p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p>  
 у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p 
 постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — 
нем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав и 
но, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по ма 
ај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити 
ет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на п 
 подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на кол 
Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта. 
што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе р 
кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те д 
те на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и г 
им куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породиц 
ве.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по д 
ђа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну п 
о идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — дод 
диш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо м 
ом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућано 
</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се 
добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јо 
е да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за ст 
ила, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се на 
ионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже о 
оше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста ш 
ор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" 
, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе 
бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи г 
 <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се 
 Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се 
/> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, к 
> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз 
сподина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођ 
игу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299 
/p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу. 
 <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шт 
ја?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одго 
 руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим 
ију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132 
ола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p 
..</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало позна 
..</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, госпо 
ека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му. 
итељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја са 
с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>—  
 <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Ниса 
ао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, ниј 
Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дал 
атим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац 
</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам зна 
.</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавиц 
/p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чис 
.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине 
— рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде у 
</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођ 
ик! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество  
3" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми с 
 окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S 
ко сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од ме 
и, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те д 
 <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби как 
> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити са 
е радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Мила 
 лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се н 
 писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислит 
..</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радозн 
 <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, при 
е посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не пи 
>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — м 
Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... 
че! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што пр 
три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <p 
ими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> < 
г човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох 
дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцат 
.</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је ке 
...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рук 
ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p> 
.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ 
. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни  
ј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Каст 
S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па и 
/p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину б 
ла, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку 
гове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>—  
<pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао од 
е удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме ов 
/p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега ше 
/p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме: 
ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n= 
ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме пре 
 ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, н 
ати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовс 
н поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче раз 
 о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> < 
упам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад  
одне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како т 
упусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро  
ам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла ко 
 чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} М 
ле велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по шт 
а, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то с 
арм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако,  
>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (т 
p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S 
62" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јес 
 да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и 
а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и с 
Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти па 
а што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да 
 Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох 
!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да ви 
 или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и  
Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, 
а.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте 
 одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну г 
али бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... раз 
адника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да  
— викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; ј 
бијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала ман 
рно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест са 
p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Н 
 ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио.. 
а,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући та 
ш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не 
адам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, 
ши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ће 
жио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпо 
председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече  
т, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!. 
ево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну 
 Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам н 
на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих 
 хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам с 
нусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко.. 
ед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком 
воје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњ 
ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости,  
е...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста сл 
и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао. 
е.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најп 
у очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче г 
поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господич 
p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто ч 
 ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „неви 
о и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> < 
ад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, 
арма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поч 
, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Мар 
о бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим ше 
а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме п 
много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са  
без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене б 
 у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији 
 треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешач 
роз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и бе 
/> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако посту 
пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опе 
/p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стоје 
одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па р 
мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Н 
Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао 
рковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Д 
миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгл 
о хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p 
, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти ов 
рвог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се  
били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што  
ма око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газил 
е напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прил 
траха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплаш 
} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз  
ји се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу,  
{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како 
нух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не  
е кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се 
 познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем до 
рног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбран 
х: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила р 
Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, в 
 воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немиц 
черас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за  
спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" / 
бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је 
ебе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено 
Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шт 
а видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се  
 пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифте 
зо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу  
и мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито в 
д ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је  
најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?. 
издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, д 
 <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} К 
 сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S}  
ре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђа 
емегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечит 
, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнак 
дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео са 
за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спуст 
о ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута с 
слови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упит 
кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак,  
уло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Мо 
мој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији р 
си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку тор 
пе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ н 
 сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва п 
бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p>  
 овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно 
је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по  
не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два ме 
</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата и 
а и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то 
<p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име к 
 једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од стр 
А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу ч 
 видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Каван 
оји је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и веч 
а...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне  
Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Мил 
дан мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрч 
ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав саха 
 ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окр 
у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Ниг 
</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p 
кушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао  
, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у је 
има се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздра 
 Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем,  
..{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па  
 реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло приј 
 могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се  
скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку заглед 
 онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p 
анцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале,  
је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, 
ина председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> 
вају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су ј 
знаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила 
!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p 
од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и ду 
аше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p>  
е почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару 
то је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> < 
једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим  
а би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жал 
о...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n=" 
 и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао 
— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је ј 
р ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми  
 Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је 
S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да  
за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће 
> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад 
е, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући  
три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — р 
ед хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега 
обричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... би 
 ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>—  
еше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе 
дживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и приву 
 ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— 
S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Је 
сам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам 
им у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} По 
} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се как 
тране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим с 
уру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p>  
дила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>По 
 било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пар 
 <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</ 
} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како д 
 љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> 
ворите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте п 
м у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био 
 изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми с 
нда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће  
сам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{ 
p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не 
Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n= 
 куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми  
мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је  
зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту 
адно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено скл 
очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког ора 
на.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам 
 један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема ник 
х, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213"  
не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ист 
чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по р 
оље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било 
 — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећ 
авршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> 
а, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у  
д чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помама 
е тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га  
а којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он стро 
лињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само сва 
ини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за 
 сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ нед 
еђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову 
 срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; 
е...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо 
је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан обја 
у, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једн 
мо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбуди 
 ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, би 
шта.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици... 
ри по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p 
атећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико  
p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не 
ж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед п 
р момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави к 
 стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, д 
ло измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и  
ви, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на дру 
кне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро про 
на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и у 
довине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други 
 је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох  
а сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише стане 
ака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нис 
нем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</ 
ре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како 
нем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повика 
Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби  
на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи 
уди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провали 
шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послу 
ње кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата по 
у и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник в 
 Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног кам 
сти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи. 
 чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога  
то веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера ни 
тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> 
троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам  
екао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтед 
<p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{ 
цу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извин 
 поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код пи 
а: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош?  
 кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по в 
и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попуши 
ти...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оц 
ачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n= 
сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека 
дем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је 
p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај  
ишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу  
е видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше кр 
ити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој рад 
ше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то 
 славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непре 
</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, је 
оло поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Ча 
а!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Позна 
направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим она 
који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и ње 
, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: ка 
неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више  
смо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у о 
служивања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p 
мислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Он 
бично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зим 
те, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква р 
 — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваш 
: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>—  
 собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побе 
м да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам  
ца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш ник 
већи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека с 
ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама н 
у, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те 
оста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер,  
нао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Нај 
 ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> 
 да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахат 
Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баб 
ана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комед 
Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Х 
тупи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну но 
сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та 
 што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао св 
..{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред  
ку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p> 
</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручкова 
уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{ 
идела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово? 
о је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу 
г кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близ 
бицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са  
ођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах са 
космо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зо 
а ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих в 
 и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га на 
па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте ов 
а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа  
си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Сра 
ригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет  
говом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да св 
тери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе с 
> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништ 
те ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на 
 сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је п 
а како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита ок 
и кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...< 
есет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S 
акао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флау 
је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да  
рах, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — 
још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више мо 
е овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекив 
ћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио к 
 никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи б 
а, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао д 
мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе  
ок се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи  
> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>—  
овека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p 
ека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног  
ли, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно 
 код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље 
х иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Ве 
ука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — ниј 
а гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељс 
а њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим позн 
 изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ  
ице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него са 
а оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле  
о болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим  
а...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као 
дном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, 
амо да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <mileston 
 куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... по 
о се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са ово 
бог ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и о 
другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако 
би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши 
е...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче 
, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки с 
 изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 
и ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново.. 
воре, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но  
е дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини  
почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћ 
е га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем ло 
S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа,  
урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није 
у женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово бе 
{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облет 
еном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о с 
 хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако 
ци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини 
је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е 
ђанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да 
мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испит 
 рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, —  
 Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друк 
рах хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стад 
Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да 
а је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угња 
ве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, пре 
се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да 
иким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што 
 ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу гд 
сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима к 
та“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство во 
..</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера,  
томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељ 
 нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник п 
 се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{ 
налазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пуст 
рекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име 
е те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> < 
</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека 
иш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет  
Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ић 
туранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испит 
м наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је пр 
..</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећ 
еди мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко од 
нији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајд 
раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам. 
дајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Доте 
ах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа 
<p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело. 
вао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва  
о рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему  
ом речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева им 
Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — по 
дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита  
је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој к 
нго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је 
 тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па за 
служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме 
ити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад х 
са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црн 
ко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио к 
 ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш ал 
 нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> < 
 уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако д 
римети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо  
ци да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођ 
е?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти ј 
дне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нис 
 <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано кра 
ња...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Бож 
олу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера 
ли из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сир 
наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према све 
у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те 
 више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без њ 
дног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје др 
{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је 
и га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када  
, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа  
шина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мо 
ње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све бе 
>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке... 
на из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули  
да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад 
ле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за 
еш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и  
о и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често 
{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му 
>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом д 
 вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у 
 мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, ка 
 баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чин 
устим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> 
 оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи уда 
а господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут п 
о ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на 
чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“ 
тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана  
p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели 
 ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи траж 
те пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, 
о неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — по 
p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са остали 
 ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Ав 
рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном 
е ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p>  
и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно 
, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се са 
ндарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре оч 
тим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио 
орби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше г 
о је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добија 
руги него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>—  
че Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам м 
гурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том п 
е и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи з 
p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича с 
си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хра 
— пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба  
..{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах к 
спричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико пр 
 и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом н 
лети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу 
ако сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује,  
 и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: м 
а.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили д 
зазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам 
ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна 
иког чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Т 
, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па куп 
ла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после  
 положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура уп 
и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној к 
..{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један 
з овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђа 
и беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{ 
живања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то  
> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу да 
астанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збо 
деш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо  
о у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</ 
нати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се 
 показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпо 
 <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао 
! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— З 
је,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— 
, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се г 
> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине 
 ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице  
урајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад  
p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем  
још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у остало 
ера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посл 
— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ход 
д госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, н 
{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p>  
опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене меш 
би? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих п 
мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживе 
р за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... ни 
дма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> < 
разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељим 
урно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио пут 
> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> 
треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добиј 
и да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би  
и моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко м 
но.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем!  
Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну,  
<p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо друг 
ишта нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као  
ни...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби  
Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све 
 па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све  
 се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим  
озору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па ј 
а није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, д 
е нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, м 
>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што  
смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али  
а соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало нагр 
>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На с 
треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено 
осле ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта 
у чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да  
<p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Пант 
 Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја 
 <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да н 
 Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p 
ми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се з 
ку на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војнич 
 још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упит 
 отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је о 
ћи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за 
чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца из 
шћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвај 
мо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за ч 
у куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и ов 
.{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења прем 
 у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSecti 
легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не  
 па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Ва 
 моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе ж 
ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седа 
м је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куд 
д практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад за 
ше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као  
ек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ов 
 дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру 
шта, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше му 
који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га 
 мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љут 
p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука о 
17" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејућ 
ину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као 
едеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у т 
 дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а ос 
лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше < 
 — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, —  
што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и  
ем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од  
да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чу 
ог великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађ 
stone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако с 
х ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеб 
е — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучи 
Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не 
<p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни 
ског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене 
, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам  
и пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче  
едном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам и 
<p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет 
но плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, 
аше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем ш 
p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па 
 и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао 
ег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</ 
е, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> 
ондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаво 
поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, 
 прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам  
нео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи рук 
 глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био зна 
p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> < 
е пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној пр 
?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпо 
Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу  
:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио 
 сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да 
S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади нова 
м кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам т 
отов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово  
у стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да  
ку Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима. 
черао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се то 
едосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задово 
ме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и т 
ер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршл 
ити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> < 
нем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се 
 се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с р 
 хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа вид 
е, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из ов 
нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или 
ођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што о 
шке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на своји 
 — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, п 
х да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то по 
ти у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће 
 битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове 
 знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђац 
... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дал 
 пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{ 
и инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p 
корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођ 
г не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш  
редом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на 
ин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једно 
види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису 
ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му с 
 дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно  
н ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спре 
а великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше ц 
, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Па 
су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала 
</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господ 
исар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жан 
укох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="5 
а и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У  
и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то  
 то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што с 
ци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим ов 
је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се с 
че ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан 
p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погл 
 одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> 
ојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— До 
га била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку 
одим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена  
 показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена  
 употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ 
<p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и д 
станка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} 
оје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње  
— нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p>  
празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо  
ровукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим  
жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито  
на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично 
е био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из 
ким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И са 
у тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> < 
е...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љу 
таде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> < 
ик, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник 
обро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p> 
љак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један 
а мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра 
id="SRP19001_C_P"> <pb n="III" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је  
да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао  
полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор  
 да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао 
а, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћу 
мо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђос 
...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да  
одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и но 
ре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Свр 
урно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, ст 
је то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,.. 
сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме зв 
донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је има 
виждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас 
у са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним кома 
 проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа.. 
тити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а он 
позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p>  
 била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да вид 
, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неиз 
шетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет 
већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља ул 
из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, ина 
т!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да мора 
епрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{ 
 учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао 
 <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S 
испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на 
ти то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, о 
а и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а  
ем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако 
..{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type=" 
ускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S}  
а ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле 
кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на 
није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и  
јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму  
, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> < 
лажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену ч 
 даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је  
лу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам 
="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно ј 
јници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, 
 ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у 
ад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, 
у посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>—  
спаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се 
ти беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, 
одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља,  
ста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима каж 
е што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а 
у лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни  
енити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да  
 кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под 
м с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један ши 
ље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Кој 
Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе 
ги:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па  
глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, 
>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Ч 
му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, п 
орих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаш 
штру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су би 
ео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чу 
 мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси 
промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разго 
... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се н 
бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келне 
и коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ст 
, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после 
ца а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>В 
м да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само д 
е најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошл 
ли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако 
 чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик 
руће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче с 
оленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бр 
</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па 
ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакл 
че по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... од 
 беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се с 
о, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S 
 оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се 
пи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S 
— рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове 
лим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је 
м зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме г 
еду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз о 
 начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чуди 
зећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> 
 које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крв 
видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а 
> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!! 
апаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била гот 
 да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У  
азумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити 
азно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћ 
 имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа  
а могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S}  
Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединос 
о?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори 
авати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тог 
.. — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а гла 
вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то  
— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>—  
ди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у хо 
 четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре 
ри, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је о 
 имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, е 
уди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од  
уришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу пе 
оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, ш 
о задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо 
лика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод  
" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо госп 
 прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изнен 
е умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо  
реченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>С 
корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само,  
ило лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је бољ 
се три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше ви 
и у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} О 
ради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу доб 
итам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?. 
>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за 
.. а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док  
та сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Л 
раћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па мо 
овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој ули 
ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико 
дне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с маст 
оћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га ш 
b n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њи 
какавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила о 
и похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву 
ос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напал 
стављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друг 
а обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не б 
ећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи д 
а дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажа 
ш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је  
а с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више н 
ена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шер 
 индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p 
> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.< 
 био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт. 
лице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер  
/p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу. 
ли и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се 
ледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан. 
х би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно  
после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p 
аричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме 
ише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми оп 
ркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а  
 чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо  
.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих пог 
 ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да с 
 роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешт 
и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја  
 испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S 
 <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одгово 
ча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p> 
 тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди т 
а сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћ 
јем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...< 
уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа св 
и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ј 
а и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући 
 пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад,  
 задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој зар 
сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не мо 
то је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже к 
не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> < 
ам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — 
, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од п 
и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на  
шао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи 
 с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он у 
где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спава 
p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одпра 
 седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се  
Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комад 
непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n 
ара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ј 
свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше  
ов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени  
бало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што  
о, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако по 
 не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSectio 
јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стоји 
} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни 
рчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме 
д ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде по 
на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло т 
> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами мора 
вој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати 
 отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо  
...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим ка 
о год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћ 
 ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да  
чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за  
 ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем ма 
 степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно ма 
.{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је госпо 
спођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p> 
, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А  
иште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>Пос 
?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на 
обију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили т 
ко чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на по 
 књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, 
ана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у 
иђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог 
ше сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу оста 
р, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох уз 
еним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли примети 
.{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа нам 
 и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми 
х сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедиј 
 ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>—  
 вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га ос 
 сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, 
подину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у ш 
 у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па ш 
 Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опе 
коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице 
 одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исприч 
Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и рани 
... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео  
> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде  
ред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{ 
дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p 
ауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад реш 
зјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га 
 зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један с 
друзи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погод 
 <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У цело 
ам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фи 
сош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, 
p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних т 
 нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати.  
ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто  
Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да прод 
одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лај 
ео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви н 
шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше р 
је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољуби 
 осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њ 
сточној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовин 
глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописм 
 не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додија 
е одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали 
о по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се 
убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред по 
 тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер 
брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш 
-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично 
о причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево  
су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте док 
смо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Пан 
ало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест д 
ли то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хл 
ола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шуп 
че гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах п 
сте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> < 
и, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..< 
 док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p 
 пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно  
очетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишек 
n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се  
у праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измиј 
нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То са 
омагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</ 
ао кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p 
а пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душ 
о краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше нај 
мој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!.. 
стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком за 
нув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!... 
с устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу 
ауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемег 
е осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у па 
е, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>—  
баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зелено 
којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друг 
... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} 
 ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на 
е, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> 
ти: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, у 
м непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубоп 
ах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети... 
не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мисли 
ш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући  
је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="18 
ијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па не 
 много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у м 
у сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клуп 
а се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све з 
преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место. 
 на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седа 
>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио,  
и врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали  
ек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> и 
лебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу  
i>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим 
ого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах 
не топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p 
тио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико 
баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не м 
 условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </ 
те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} С 
сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је и 
<p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S}  
ица...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</ 
рећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или 
руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам гос 
јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбо 
и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам 
хнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, 
мишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера шт 
и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем 
, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек  
на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако у 
p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли цел 
а умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна 
тности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак забор 
а и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцова 
 још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној ч 
 т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми 
 улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и пор 
икаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код 
о једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах 
</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће 
} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим 
ла.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме  
указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила к 
би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је 
ве да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити  
д куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да 
S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ.. 
 ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да 
 крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p 
 вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задов 
а је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Л 
 ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, 
имити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако 
ри минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао ше 
трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана 
вим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесм 
, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и 
лим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до  
азно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је 
{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засук 
.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш  
дам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз је 
огао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешава 
за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радов 
имети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако 
...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p>  
да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута б 
ницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и,  
ладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем н 
.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто д 
овек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам у 
 ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао мора 
.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рек 
овор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; ј 
уства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје мл 
е свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, др 
х ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помис 
— викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окре 
 његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не 
ебе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и паж 
вац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих  
о и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на 
ући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам  
екам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S 
 <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам,  
, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара м 
 а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна м 
им, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да  
.{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— А 
наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> 
 шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај 
момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и  
ест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легн 
а поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спо 
се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђав 
авде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не  
и је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, не 
тролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} 
>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јест 
е тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рек 
а велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Доб 
 да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говоре 
д ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, 
 вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ниш 
ет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Зар 
ма толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,.. 
p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, 
ђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и 
> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да п 
ој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде. 
 ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи  
о саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! — 
 беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој ср 
шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џ 
ворио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева  
ту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сах 
то сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говори 
дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да  
 време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,. 
...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно сп 
{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послужив 
осмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? —  
едно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити ко 
ици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу д 
.</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и ус 
 сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вр 
.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не пот 
 </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чес 
за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох 
ио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и к 
о.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га г 
.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спрем 
 вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић о 
места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја са 
гла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуњ 
..{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унут 
, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево 
уку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p>  
руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли до 
/p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где с 
ину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замол 
>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један исп 
есеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха,  
да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О 
<head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> 
упа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и и 
 па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 
 плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на 
овним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно ма 
оби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p>  
вук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И з 
..</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог  
ше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само н 
пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си оту 
им јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна в 
/p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</ 
 позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко 
номе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бри 
ву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p 
 страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина од 
не књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} 
 и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па 
е или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше д 
м се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се поја 
(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Н 
пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах < 
ста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђ 
ари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се преву 
 у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p 
е,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно;  
/p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по п 
еру, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру 
 почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше  
трдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви 
 Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је  
 /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти с 
први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? —  
тво твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пут 
 <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{ 
 је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не са 
равити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче 
који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>—  
 дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова 
 у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу  
 један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано 
 Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га 
ти, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, з 
а пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi> 
есто пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја би 
само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни п 
исам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерск 
све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џеп 
>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p 
готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног велик 
би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</ 
аред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем с 
а ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је п 
 њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.< 
да показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прос 
ицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из ш 
ар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> 
ханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</ 
у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био с 
таше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости 
олазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут 
ам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите 
 г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, н 
овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро ост 
, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њег 
рих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него  
ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко  
хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, нег 
за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан н 
смо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за  
>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако  
е вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих други 
 ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не з 
о позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чек 
о...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је 
реко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фију 
3" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону  
> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти гла 
руги? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано са 
них Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како 
у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p 
 трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш п 
<p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е а 
ама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за о 
тигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда н 
нчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном уг 
 нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од 
— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће  
једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге 
да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?! 
а, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вече 
мам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва 
унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној к 
ког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онак 
ао роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб  
ђен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цм 
ију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госп 
и па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се пр 
 у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека 
 расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> < 
 мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, —  
 лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстан 
а, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и зат 
оџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми 
 Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и 
</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели појед 
ло се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би г 
 светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у ње 
 дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим,  
<p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S 
и гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писар 
а како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у 
, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид 
јем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла има 
пођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја 
Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p 
, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</ 
ве дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше  
обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренут 
иђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, п 
 врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече  
оји поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p> 
поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто  
; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{ 
, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n 
ити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</ 
ћи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! —  
више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био  
реко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан пр 
ани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издрж 
ини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једн 
од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после под 
, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку  
те? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на  
ика уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и т 
 и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави  
лук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати 
звади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се  
(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а 
</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p 
топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи 
 је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, < 
та предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху  
такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зл 
ње гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео  
творише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само  
е окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зуј 
 одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду т 
 ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле  
вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или гд 
атељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их  
млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те  
— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи 
аше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не 
точим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму па 
ке станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем ј 
у и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какв 
емићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти! 
то спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — 
 кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адам 
ало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је б 
а ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле 
ј кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— 
 имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад з 
 воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео 
речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом з 
о паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лице 
шћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} 
бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што  
ажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну про 
кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавит 
ишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима ко 
чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи 
аспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам 
 изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусењ 
сам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p> 
роцеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу.. 
с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад 
вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати,  
Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда 
>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвра 
на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем  
гу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај 
о одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда 
они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у  
е, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити ј 
часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам 
се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на 
.</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету, 
пати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико < 
 моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бит 
ју,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, је 
у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она  
ељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, 
p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада т 
а не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, п 
ајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не 
ако се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свег 
ка била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће! 
али, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у  
е преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p> 
 умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и 
 одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини п 
али...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном  
ај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији 
а ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече 
и корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>—  
тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спава 
.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то врем 
али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!< 
мо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с  
адесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила 
ратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехот 
јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролаз 
> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђо 
што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина н 
дох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити... 
вим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати  
страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па 
еше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј 
 а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам п 
ложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох 
сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног  
ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори М 
 није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе и 
ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се пола 
у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решет 
..</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа уч 
 и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, ш 
b n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како у 
тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба дети 
оспођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, 
p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забр 
 каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за 
о пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразо 
ико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијац 
.. пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се  
 — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двостр 
>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово д 
сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три кора 
их унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Бога 
вему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам 
 тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је 
 била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p>  
ћи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седне 
 Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајни 
ти шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме ј 
звикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћ 
 чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је с 
>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p 
{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их  
ао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, 
им, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са у 
сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски час 
 шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршав 
атим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> 
ече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у с 
јзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>Пос 
у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло да 
сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} 
о неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да пр 
лопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, —  
му је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако  
сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене,  
та кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год мо 
ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти ј 
аво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекн 
 мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не з 
а и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па как 
 т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да с 
p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <p 
ући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, 
! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Или 
 му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици 
едну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S 
 у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше т 
као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у дворишт 
једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Иза 
е.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> < 
>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог 
га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се  
у и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{ 
и толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} 
p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S 
о је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас пола 
е,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то  
позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мик 
идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски о 
пођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и  
 добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од р 
мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучи 
 долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је в 
о да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред све 
жим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Ил 
писати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мо 
/p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме  
сапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, згра 
ли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара  
нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточи 
ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, 
легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер 
исера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на 
</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{ 
егов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога  
озор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи ни 
апалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Ш 
 /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка 
p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,.. 
сора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари 
д чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жанда 
— а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, 
е да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га дон 
гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти 
кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајн 
десет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми  
 вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да ч 
 ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како п 
озвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се по 
један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешт 
ко му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошт 
га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Ал 
.{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутр 
ерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели,  
вила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста све 
кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђо 
сар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену со 
ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржас 
а писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака п 
 кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ј 
увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда 
/p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— 
 Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаче 
p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потрај 
Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p> 
јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— И 
p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из 
у ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да 
ни:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, 
пет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Зн 
ко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се у 
> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... 
 сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја  
>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> < 
изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове св 
...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ен 
 <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни мате 
</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се  
ешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p 
да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад 
а сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код 
пе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да на 
доше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му 
</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам 
већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одгов 
у да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него п 
ри Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Жи 
се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</ 
 <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам.  
 смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било 
— одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> 
одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње б 
о досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе 
узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склони 
...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступ 
, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана,  
 и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало ш 
 се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у тр 
="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је 
 Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слуша 
ше се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја 
н врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем глав 
ама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до 
уштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и 
о ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер  
шао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> 
</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.< 
/p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, 
гом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да д 
> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, 
а кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и ж 
х госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и и 
> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте,  
.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе д 
утак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођ 
 јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — о 
д хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, има 
и причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој гово 
д кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протр 
устих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — о 
а не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> < 
ти на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свим 
lepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПА 
 а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду  
седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме посл 
 а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На к 
а, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспат 
{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од 
јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац 
подаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан... 
ограду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја ба 
у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата м 
пирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S}  
ра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{ 
 имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем  
не један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, 
а њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он на 
од послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео 
сподиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од о 
ћ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке  
адржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у  
о!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то тр 
рат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p 
. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се  
 и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком по 
..{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; ј 
тење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p 
 у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам  
ани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старин 
 на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше 
ће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p 
на преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена! 
као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш 
 не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити  
p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене  
а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја  
по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођ 
 </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми,  
кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џ 
 мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — ш 
ло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: зн 
чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било ос 
> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{ 
 па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни н 
 зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога н 
pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад о 
уњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме  
ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се  
лед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те  
 куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није мог 
седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од о 
д страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од с 
кључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..< 
имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитељ 
ржавну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиц 
м ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{ 
једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да с 
или, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата  
у изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb  
 и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једн 
у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао виде 
знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као 
иђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађ 
 читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој ј 
 шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сиг 
лика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: 
н, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако н 
већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рука 
 уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не под 
и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S 
ражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да 
ти цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је  
упили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу 
 узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати:  
 се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Прим 
 и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{ 
г боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још виш 
 не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви нема 
а десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плат 
 Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по с 
шљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{ 
тао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам 
лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и о 
у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја ж 
о на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како с 
а знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S 
ненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао до 
гог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Как 
х мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, у 
оцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да о 
.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> < 
p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к но 
а са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замо 
лије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпез 
емате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим 
ило насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p 
х очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души 
тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар ј 
а није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма 
врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауста 
ју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у 
и место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вр 
да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући 
ступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа 
лом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам 
одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код  
него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечера 
 <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да чов 
 озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мен 
{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта 
жале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— 
рот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — 
едајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или 
— одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — им 
мила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најз 
сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погле 
умим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за ти 
p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису с 
о.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па  
то правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да д 
бало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опе 
живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учит 
е Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намер 
 сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зо 
и шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су бил 
да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане чит 
еднако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p> 
иђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласк 
врљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</ 
роклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта  
а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да ид 
b n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу,  
Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гла 
 је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све 
} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам о 
Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле прежи 
упу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} М 
p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а в 
ло господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злос 
 <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам  
аге речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој 
ркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да н 
p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику  
/p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похи 
ећ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишо 
ој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грун 
те загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то оти 
у живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартир 
сто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а  
сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све 
азила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне о 
 <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала ко 
 платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим  
отом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то 
а; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о 
— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати 
 <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одг 
е доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па  
докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.< 
лиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лопо 
 Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} 
кторе, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окре 
 од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, си 
 после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да  
наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само једа 
</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала:  
е могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по год 
, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако 
ли не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога 
ћи, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим. 
прати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p 
.{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, до 
м се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто м 
>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се  
д предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} 
о спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет 
ћи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко. 
ремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па  
ме док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до к 
 сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно уст 
 оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десети 
 какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увуч 
то ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> < 
— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па нема 
сматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавил 
што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дет 
рстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и 
 је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S}  
зованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако са 
есплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће  
.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и 
че господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку. 
 овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати с 
ена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче пис 
в остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSectio 
о као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек 
 пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна пов 
е дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред 
и могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја пап 
p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутр 
у дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у 
.</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вр 
т а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико  
ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи  
, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо  
ан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — од 
сах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао б 
 Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управ 
жим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео 
 су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па  
на, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад  
 се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгор 
ања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам  
ућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала ј 
онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога пла 
оспођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени 
табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“ 
 <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој  
 одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за це 
 <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, 
 нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направ 
од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чуј 
нас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам  
н заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а 
ћен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог 
 се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— 
ико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху см 
ом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу 
 тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не ос 
 Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да 
 сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку ха 
и — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади коли 
..{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас об 
 не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} С 
о ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први 
.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад  
 који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се 
х се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми суз 
ужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара ни 
, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми 
ади шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић н 
о ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; гос 
а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у 
својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више прибли 
редложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и поглед 
око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем,  
и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јур 
текао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је т 
пао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не мог 
 руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не 
о украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћ 
Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.< 
а њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар ви 
а кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш  
кад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, д 
pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те  
јвећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била ј 
не удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу  
А</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима 
 која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа жив 
ити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времен 
: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено  
ети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако ст 
што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рук 
 ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код 
шала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео. 
мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде 
а...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је сило 
м ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима  
ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... 
оме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без  
ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво  
помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана 
рећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, к 
о видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох в 
рате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгле 
т, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку  
је старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидов 
унђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се н 
 али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</ 
е, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе з 
ати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш 
> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S}  
ајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све с 
.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи 
е...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад 
, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако 
тово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то ни 
госмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се  
гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћем 
; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду... 
ко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала 
 једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по р 
после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дош 
ар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи  
убиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" / 
што један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна 
ло, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по 
" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{ 
дног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сик 
аву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа 
велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ пр 
S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се 
то бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чи 
краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али  
од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца. 
јица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред м 
иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из р 
е у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Ма 
(и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих п 
 је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледах 
обудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само 
знесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размис 
брижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке м 
 која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити  
>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох  
 одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена т 
ико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се пр 
циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано  
о им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два т 
јма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје. 
аковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод ја 
 следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да буд 
S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и 
Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, 
— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Б 
и после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино  
остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и д 
по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници 
 једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога  
дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би 
 опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко 
здарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распиту 
вана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замиш 
p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p>  
оји је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне 
уће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, в 
о за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не оста 
ања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госп 
гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево са 
</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позо 
до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Б 
ом оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред ово 
но легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам треба 
 изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се! 
што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из 
ени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описа 
аш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</ 
ле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда,  
дне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га  
је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније 
 Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао  
ољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосм 
</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торб 
ин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Ви 
он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по у 
ико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то м 
Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком  
 он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би мог 
ва помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... 
ман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео.. 
до ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више ј 
озоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јо 
о с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпун 
. убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у паме 
цу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ так 
боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ 
пита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три п 
 — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</ 
 рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више с 
ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу ниса 
им са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега криш 
у...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад  
p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас 
ајзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то!  
>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми  
сто, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не може 
, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није  
p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам 
 <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих гото 
д уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? —  
хат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица,  
!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и 
лицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није т 
ам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="2 
— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p 
можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега н 
p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће м 
кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапа 
од вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канце 
ер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран 
та сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је п 
опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока 
амотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звона 
 <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера к 
д!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не м 
 послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад о 
кљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од  
ико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. авг 
Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са с 
а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придав 
ила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последњ 
 <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p>  
и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и 
и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, 
њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много ви 
 То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао са 
е чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвор 
 велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно  
.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си  
 тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац папри 
ва корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако 
т нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли  
би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те с 
а на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празнико 
у?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види,  
дин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлос 
ред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" 
држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме 
 толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у  
еже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њ 
лармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? —  
ет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад у 
ега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче о 
био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници  
аоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се поче 
и; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у 
p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У  
тиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има  
Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како 
им се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на м 
/p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о  
ао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја з 
ктеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би пр 
е трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имал 
мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили г 
да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно д 
...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.< 
се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и  
педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све г 
е судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме ме 
рчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Палан 
па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац 
куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми  
е ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — од 
p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примак 
окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, 
 и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, а 
и!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају д 
А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери с 
есио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше  
жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу 
а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога 
ало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вам 
закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом 
просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S}  
из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога 
р су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу п 
 причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се н 
збацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, дас 
јући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме б 
ног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљ 
нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из свој 
S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S 
ње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...< 
уна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасн 
...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у  
ш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвоља 
адом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом рад 
пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, ш 
ек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се 
 старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ 
 толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се 
 те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада 
ро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да иде 
 потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уш 
.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспа 
о зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз с 
 сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване вид 
 се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, в 
оследње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само 
је, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.< 
ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, 
помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од пр 
р уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли 
ма рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта сто 
 Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу  
а је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а г 
бом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђо 
поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} 
апрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С то 
тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А 
це ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не з 
и ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> < 
 је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко ра 
како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста  
уно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распити 
> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико н 
да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом 
а нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну д 
ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла ут 
ју, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам  
о целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад у 
<p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p>  
и дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох 
ма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако озн 
о сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад 
а што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p> 
 нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту 
јацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се  
 тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи 
.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, 
 лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз зм 
ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устај 
 и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма 
дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној со 
 доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, 
 јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига б 
м се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да ј 
мо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ  
 Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам 
 ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, д 
 апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учин 
} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођ 
 нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у р 
а толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке,  
ју где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу 
се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возил 
од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће н 
зне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.< 
о послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> 
} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, ов 
некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих 
лу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} П 
ој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело г 
 хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у сво 
 али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али как 
..</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном ме 
 дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, 
у, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па и 
.,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</tit 
а макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вр 
дине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које бе 
им, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започ 
> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам  
ледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред ф 
се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан  
и, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> < 
S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вриш 
јах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахну 
ласто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра.. 
<p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n=" 
ете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... п 
ја је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће п 
 без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а 
о од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера кој 
јах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита профе 
па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кириј 
иту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Си 
а у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p 
p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више мо 
 који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући ср 
чици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица  
носио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву  
и врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чут 
 и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам 
ам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад 
ко удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад б 
вао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело 
погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко  
 до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочи 
оже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништ 
и у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздр 
војке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак о 
 од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао 
 једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час б 
ох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</ 
 што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказуј 
пођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окн 
— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S 
ет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе. 
ване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15"  
јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седо 
 се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинаш 
је млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на  
о то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до би 
м ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана  
 да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту. 
то, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намешта 
 док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приват 
ко смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу н 
та доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму  
дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их 
Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си јо 
та по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најс 
мницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнем 
о пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет 
оћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се ш 
овац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S}  
го кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две 
у за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет м 
ојима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке. 
 као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако ре 
и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p> 
ној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на к 
, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио 
pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала 
аздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигу 
 пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање 
у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седн 
ила преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветори 
окте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p 
 кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те  
на нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд 
хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Ц 
ада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога  
 али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла 
ивањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>госп 
 су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је 
три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да  
— одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чиниј 
на и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога зн 
<p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као 
никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Шваби 
доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} И 
м добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живот 
беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и он 
 бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута г 
еистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути пис 
 зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После ве 
ридолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто с 
>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се му 
ише од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу ва 
поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час  
 Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p 
о сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест с 
а загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајд 
живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и зн 
ј, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се св 
а...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе 
о Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам  
а учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочит 
сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карак 
аја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала  
уће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је 
севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим 
, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по на 
p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сун 
 и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у др 
 избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тог 
/p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p> 
н ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Н 
 мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— 
в. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана 
обра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, д 
тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> 
навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне 
...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати 
од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога  
 бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хра 
p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!... 
ео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и  
 Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p 
/p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђа 
а после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих 
прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>—  
о.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад 
и помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједн 
д он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канце 
купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне  
аш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...< 
трпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместис 
>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,...  
 вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— 
 ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и 
 а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ј 
ињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа 
жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке бе 
решинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за т 
омак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми А 
ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на с 
дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, н 
</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Јед 
е.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана... 
м то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учини 
ашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, 
 заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само  
 А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам д 
 <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш 
ња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за  
већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодн 
сподин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p 
а, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, раз 
ку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробуди 
<p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, нег 
љада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И  
м скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p 
м да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и м 
 сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не ост 
м је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за  
ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд  
ремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хва 
ину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну  
има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, 
>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранит 
. код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута,  
,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар мог 
 и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету 
<p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене прим 
послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p 
"257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога 
ити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и  
ко варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147 
и до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „к 
е стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам к 
 то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге наград 
име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат об 
омислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} 
 заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја ба 
е да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада св 
ји је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова 
 које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не 
 да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири годин 
 седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, х 
ико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окре 
а послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама беј 
ма, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима жи 
ано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисм 
 иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у  
 књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S}  
држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и сл 
Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је  
, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>—  
о би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила.. 
 у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље. 
 мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> 
 из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с в 
ево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио,  
 да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, 
овека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта 
 лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморе 
Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти м 
љубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p 
ије било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мен 
ло,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ће 
же бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „д 
ем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ће 
 од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешк 
>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу 
омка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p 
 Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на у 
сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да нас 
те у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такв 
 дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе  
ребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба 
ет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било  
 Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p> 
и ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; 
есет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} Посл 
е може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за  
ара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви 
 — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и б 
 и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није х 
А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свог 
ес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не  
 кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. < 
/p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека ва 
еља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — 
 не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад и 
који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох 
је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је 
— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим проте 
ма за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којо 
 Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је у 
леба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем.. 
е,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полаж 
и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, —  
ам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех г 
етале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл 
 нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме п 
рејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати 
ука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било 
.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу 
 Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимн 
к у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо за 
е то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сад 
урао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да п 
ше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само  
но устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно  
 четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте пр 
то ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краћ 
сто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка коли 
з икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ци 
лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p 
, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се о 
<p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув ра 
 предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S}  
.</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег. 
ђа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младо 
е би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на ов 
де нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, 
— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо с 
лести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише п 
викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p 
ће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ух 
варати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима 
амо столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало пове 
не разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетк 
рамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нис 
ли у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи  
/p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари ни 
номе на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасм 
капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко д 
.{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Мож 
е брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су ве 
д смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!< 
..</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немој 
ио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио 
На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пр 
с двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђ 
мо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете 
ему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре 
>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријан 
 сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте 
ишта учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ј 
рити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да па 
и си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује 
ити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија  
ку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало  
 да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи 
</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи.... 
, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="sub 
по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћ 
имо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим г 
 чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што 
а ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скида 
не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та бит 
емо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те прими 
гу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти да 
 Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговори 
 — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испре 
> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога 
ати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми запис 
исам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Гос 
.. последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да 
ати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад 
гледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попр 
 чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњ 
ској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, к 
<p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио д 
тима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засм 
краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p> 
да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два 
а?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за 
е.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да б 
а се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а  
 изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... 
 породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од  
љиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче ше 
</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто п 
p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} П 
ст поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно па 
амо она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт пој 
 госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један 
се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — 
шио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају 
ћи онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам  
могло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела ма 
у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и 
чељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до  
убав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> < 
алека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше зву 
а одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потова 
то вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без посл 
<p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— 
 на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све 
 је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пе 
.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратим 
кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих с 
же по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се  
ји беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањ 
="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се 
нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме  
ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, 
 ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у п 
tle>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше  
ао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с 
меш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— 
, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, 
после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто  
 најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда ре 
н новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је с 
 баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у шко 
 његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</ 
ам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам,  
 убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто н 
двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улиц 
е око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био 
те?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p>  
ога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском слу 
ене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>К 
ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас  
ва равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми  
рах, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек  
 и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је 
— море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спрем 
а!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе 
ичао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није  
а дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повуче 
ело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, а 
 пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукам 
који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ов 
е и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око  
ти у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се о 
> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа по 
сала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несре 
иди, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> < 
 се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што  
ао да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p 
ња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам  
а швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика т 
ти кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком 
 <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс 
Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак м 
насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Св 
Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према о 
 После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном тр 
гнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену за 
>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у 
беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> 
више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича М 
коваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из  
рофесор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да од 
тави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Т 
.{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим  
> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p>  
Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p> 
 кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... а 
био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ев 
могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чека 
а био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>—  
е у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо 
сише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па с 
 запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то р 
 ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја н 
што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио,  
мо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, 
овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ј 
 јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> 
е могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слат 
 па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе! 
се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то  
> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одм 
р ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Н 
ну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог 
азговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, —  
 још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са 
днео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једн 
, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> 
показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кож 
</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре  
ам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама и 
чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а 
о још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па  
 како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p>  
и; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p> 
 трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по м 
 за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он муч 
p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде он 
ка, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да на 
 нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а т 
д њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n 
још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју ро 
а цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђи 
на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би  
али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не за 
м стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну наб 
таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и оста 
, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам ост 
ем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се завр 
у?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха  
..{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо 
у једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улиц 
лико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је ч 
врће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало,  
кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Из 
е и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора. 
S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се о 
а дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, д 
Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, б 
ајвише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим доб 
 Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p 
 <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви 
ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпет 
избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по 
 <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што  
{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" />  
ропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</ 
 у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Буб 
ди, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у 
ислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије 
и намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово на 
 за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и 
ве набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне 
 ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се до 
алу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мрта 
мо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Ча 
дмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни т 
се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам сво 
во ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници  
 из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се 
у и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођ 
 ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и д 
нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан  
а њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас 
ела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима  
ритетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не  
Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не по 
на лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p> 
којним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, до 
укао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати 
лупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну 
вучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху м 
данаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огре 
тера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и 
м поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и рас 
киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи 
а која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очи 
ог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо  
з чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; ст 
грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо 
дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одба 
аког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом м 
м нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у 
 нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Г 
 сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде,  
ле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Д 
p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорск 
>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нист 
еси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу  
н није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја 
..</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p> 
се и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{ 
 нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у про 
давала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоћ 
епо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да  
га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> < 
тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као па 
та је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у  
рт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас ј 
.</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече го 
канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није ле 
арочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?... 
љској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да пок 
ће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — нем 
ешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, 
</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S 
 Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С  
ојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво  
полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, брат 
уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадо 
 ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник,  
} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па  
ах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... 
, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци с 
у,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па 
ла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу 
. шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту 
</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је н 
 не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а к 
 чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о  
она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — 
марљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она 
 страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S 
 Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једа 
 нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми ни 
а ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратит 
је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> 
 уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи 
ет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, 
авих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи н 
..{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пи 
лим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окр 
че госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах  
кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи 
 га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се пр 
ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам  
 <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p>  
мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! —  
пет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох —  
ећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не  
о доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа,  
ма честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је нареди 
шем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и шта 
помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег  
иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађуј 
 — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто каж 
упи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста к 
хватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта  
ати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на с 
гао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме мол 
ења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиро 
 да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ј 
е гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, рецит 
ре, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да  
 <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека  
м ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси ш 
е, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да 
ни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb  
хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац  
вршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу  
...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p 
</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г 
к те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или н 
и изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угуши 
ао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подрум 
 само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите гос 
о ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да  
ените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се  
ам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,.. 
код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, д 
ћи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А  
е ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разгов 
остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за уч 
ахтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, ај 
бати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу ј 
 пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам к 
на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p 
 кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: с 
/p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Де 
ца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и про 
</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S 
тишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш п 
често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће са 
 тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацил 
е, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и од 
p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу но 
треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у 
..{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђе 
осподине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... 
о и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједа 
јаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се доче 
ђо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра 
што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође б 
лед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ 
 изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију  
дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је  
.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче  
, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све  
обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спу 
крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га з 
ви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Мо 
мена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога м 
ану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати 
д не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, ме 
. само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо из 
 док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устаје 
ак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она 
 <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам  
јали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме  
} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину рук 
во, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље  
лу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад  
а поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље 
...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> 
>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} М 
ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче је 
 распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и дана 
д угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да с 
 <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> < 
{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме  
е малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али н 
е позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који 
 <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљ 
 Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас 
жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен изву 
мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочиј 
могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господи 
аспитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака 
 Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да  
еменитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p>  
м у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстим 
днији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да  
спод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улиц 
о не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </di 
а-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>О 
н од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, је 
мо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да  
ј је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљив 
ох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица 
 ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p> 
е да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим 
<p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас при 
иви како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидос 
а често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која 
твари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела 
Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају сва 
жили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок  
ме отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p 
улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрест 
ду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је 
 капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав  
е напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се р 
ћ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p>  
на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, се 
ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, 
мље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умук 
трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се ј 
ада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примеће 
н то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се 
 по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са л 
ти.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам  
> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у т 
а већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћи 
рно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жа 
озе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиро 
Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажа 
инара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремн 
ко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме  
/p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="10 
 <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се 
и, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадо 
пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог 
 стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече н 
жила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.< 
казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је 
ва господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је  
ео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам 
оћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и 
 једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни  
ро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор  
д.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Б 
и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се изви 
 за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p>  
мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена кој 
/p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— 
кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије,  
ораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, 
момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна ламп 
— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштр 
светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш 
бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,..  
да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш 
 вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш? 
јни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће  
ети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси  
е дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> 
"119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и  
а,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана  
вољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити 
ад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво се 
S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми тре 
провешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот. 
:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога мор 
мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, реко 
ога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак н 
и ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S 
да јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад 
 О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошк 
 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— З 
 их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене 
ла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених рук 
чљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{ 
на, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви,  
пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се 
<p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спават 
 време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што н 
од матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад го 
е би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа 
 да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на по 
ислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и 
ију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — п 
ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајд 
кинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако 
нгупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја ниса 
 чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па с 
е нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда 
је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџ 
 ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи. 
еше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да из 
е лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је з 
е муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратим 
кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда 
ији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... 
 и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам 
ад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зл 
.</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио? 
о на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по 
ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пу 
ио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— 
г и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S}  
али по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек 
м му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврш 
 сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јасту 
 за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једи 
о булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спават 
 два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спав 
аклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец,  
па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре,  
емаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао 
од куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не в 
како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се,  
и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад 
 Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— 
у, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</ 
лара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, 
>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те мож 
и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их  
ти у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а  
дати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити 
 Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и остав 
ш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Кака 
и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас 
Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да г 
,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — 
ре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, 
под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викне 
’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> < 
за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руко 
, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме 
 <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та 
 свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао 
Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште о 
уда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како 
ревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — пре 
поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а 
јте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кука 
 је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рис 
валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к 
он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црн 
 је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би дру 
— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта 
мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мал 
 да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него ова 
у страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу 
нао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана,  
риђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, 
Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде  
ега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир 
/p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже св 
аливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи,  
>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога с 
и једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како 
 било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>К 
 албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S}  
оцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињ 
> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви  
 бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, м 
 могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо  
 пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p 
а Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се жив 
ба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поце 
} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а  
ли као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да 
, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— 
ко му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спаса 
че да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина ј 
сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих л 
трашно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на ули 
м од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу 
није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, 
 Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим сту 
<p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци 
 кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим кресне 
е само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци пре 
адио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, ј 
о онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и м 
јаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би ре 
обу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове  
азумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке 
дава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да  
гаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да зап 
— рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ок 
хану где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механ 
нице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам м 
 стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је 
 <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се  
ово седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворит 
S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p>  
Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, з 
!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет  
. мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто 
пчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> 
а што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућ 
очито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не 
орпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страх 
дарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко во 
миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ру 
мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи к 
елу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се  
едва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начист 
у махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жен 
Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари  
те, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице 
ко.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми ј 
>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може б 
у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек при 
ге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да ј 
а сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да гово 
ом дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога  
 и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разум 
, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се ко 
ања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три г 
давање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p 
..{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод 
их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?. 
...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— О 
! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама  
не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни 
е: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> уса 
му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта њег 
не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Т 
/p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да  
нила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p 
танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко је 
ђу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица,  
ше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> 
ину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим м 
е код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је  
и је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори п 
жи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом 
де...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред г 
 Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него о 
опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он  
дели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо  
а учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>—  
им вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли? 
ер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{ 
една, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га поч 
е крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад тр 
 Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Ку 
та...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у том 
 упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а 
 „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двад 
 Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p 
 био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну к 
уди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осе 
децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па 
Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у  
ара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему 
ао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је 
 нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p>  
 љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту д 
 <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише 
преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разг 
чај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-т 
ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, 
е према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање  
еш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код го 
>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>—  
има пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са  
му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика  
 ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ј 
> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нек 
— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одгов 
о добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда,  
.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.< 
ад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под ус 
 и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвал 
 — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако  
жа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је са 
 није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакв 
м унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, м 
 Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да  
...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb  
о који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на мој 
ушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, гот 
е бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас пето 
, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...< 
> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у к 
ао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох 
 имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да 
, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја  
је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p 
p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — 
маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше ша 
 на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би м 
ичах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна 
<p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити 
а вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учит 
и да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја  
о, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — П 
је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>П 
 Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама  
S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да  
написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</ 
маше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови 
лазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују 
довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио св 
 Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио с 
а се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! 
прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Б 
 због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би  
сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док  
о,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори  
<p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београд 
ћа, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто др 
, ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо,  
и сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још тро 
има великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је приве 
Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па  
азмишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита м 
опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво! 
— викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас м 
, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да д 
ати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздр 
му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћ 
ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, 
 Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркв 
а заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рек 
 провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— 
 си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, —  
жасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само  
 Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>—  
у у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи бех 
ца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну м 
b n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врат 
ди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (В 
и мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по 
ди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он 
на нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</ 
све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{ 
у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим  
аву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт п 
ог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чо 
>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно са 
p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>К 
p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање  
, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасош 
лом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p>  
јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час 
школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он к 
 код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,...  
газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прожд 
ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо  
ости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах  
.{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам  
<p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрв 
 пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то и 
г очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на 
и све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онд 
м своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и 
 особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео д 
мејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолош 
 јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као о 
о једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте 
 није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке 
 — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у 
м од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на д 
ио сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S 
муран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек  
утку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га  
да и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и  
а се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена 
их стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још  
и; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послужив 
ом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима по 
олим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај 
 сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му ис 
 бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазв 
жа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили  
сле чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легн 
смо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!. 
ија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцах 
екиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа 
те да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А 
врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајућ 
век доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што  
зуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахн 
м из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће  
 испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p 
...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет б 
о.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета да 
Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао  
о мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па 
их а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако д 
о џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> 
ашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му не 
и испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Нем 
- упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја  
 врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хај 
е да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама. 
ћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја 
 породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је 
 он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио с 
у.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред  
 <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> < 
и кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану 
!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и  
 можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руко 
креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне 
 кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу пол 
/p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од стр 
аба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје с 
ити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми  
дох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше к 
на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S 
дмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси л 
Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, у 
на била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— 
 <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по то 
ога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Н 
а, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је вошта 
а му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је  
 неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му пра 
 сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја  
звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у на 
... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> 
 лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је о 
p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати 
игани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг,  
уда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане цип 
 у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити  
трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта би 
сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Ла 
S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к  
сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и н 
оји грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју д 
остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум па 
ј, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па  
лим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да 
о носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, —  
ђе ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим тавано 
боли стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кљу 
ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор  
ма и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за 
S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, с 
дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њи 
ар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити. 
е.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују има 
емо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни поја 
кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки на 
 шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз ст 
трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског  
 како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим друго 
n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три 
ме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не зн 
под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На  
ољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене 
онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па к 
општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад н 
 га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у с 
 рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели  
је у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесм 
p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p 
а признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку  
> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p 
леда.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с 
 приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, 
за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак 
!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...< 
 угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ће 
ао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког 
што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим ц 
а, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао 
фрици...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да  
Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни ср 
ет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ  
ћ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука чове 
е тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су 
 се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окуси 
да ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Ст 
.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замоли 
најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не 
ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" x 
ак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то  
 време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и 
ша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука 
 сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У  
 и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех 
х да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад  
S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у л 
с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саон 
 Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте,  
нту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S}  
ачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде ј 
есеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женс 
 месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S 
Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разуме 
 ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш,  
рио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p>  
 — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан  
p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала  
оћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> 
оворио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</ 
о мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> < 
вом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S 
50 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више 
га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Мил 
!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас оста 
ћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох  
о ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Би 
 мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је пе 
p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p 
а хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.< 
иша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем 
 кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто к 
бље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> 
гурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја 
реко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, к 
у:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби 
м празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доруча 
 једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи- 
ави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а  
!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко  
није да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код јед 
ало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, б 
у ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управи 
ски греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ућ 
но, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђа 
та, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати 
није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <p 
гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дот 
 Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи м 
 мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Так 
досмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из 
м одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка н 
{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном 
одигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену 
Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам  
 <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динар 
} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље  
>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступни 
ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.< 
 да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ 
колу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле  
ико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p 
.</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад 
 унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све 
белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном леп 
 пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу 
о погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика к 
нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Глед 
едонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло 
 на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проход 
вај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ј 
ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тр 
а,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово 
м, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке,  
 у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још је 
ишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико 
, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мал 
у.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног 
<p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо,  
Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између 
ла, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као  
, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У дру 
етна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну гос 
д ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље 
нез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са  
што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара. 
едовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је  
блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „с 
ки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у  
141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних  
места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, 
> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад  
 — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Х 
милице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него 
учењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терат 
 на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као шт 
гара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње ч 
љавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, ок 
 трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овом 
у само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног к 
о чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па  
се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чич 
та на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p> 
ама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> 
одином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо к 
д тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ  
а, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредн 
Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу п 
та од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и ст 
 <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} 
е: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти леншти 
ћи у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена 
 — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа 
учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p> 
из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p 
/p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а  
 се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p 
 да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама ниј 
вој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин  
ну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госп 
уре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— 
кру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.< 
</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас гор 
! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачу 
>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што 
Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што м 
м, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га  
па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p>  
ку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не м 
 брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме з 
е читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека  
азухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p 
 из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,. 
ишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, ра 
 адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује ис 
дих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... воли 
— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p>  
нам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, н 
 кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига  
— рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест да 
ана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми  
еко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му,  
ше; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас и 
нули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, 
м могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни 
очех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p> 
 који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако р 
 за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер за 
укла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стра 
рднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече 
еко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде 
ђемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само  
. славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар 
шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до п 
о псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо,  
р су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то с 
еше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као је 
едељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом  
уха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре 
/p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погле 
 цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рук 
S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> 
 могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да 
екох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио 
гу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</ 
, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дот 
.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима  
 досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево у 
роиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцелариј 
луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у по 
 га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у  
медију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењ 
 шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа 
 пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређ 
главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> < 
јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за т 
те тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — 
емаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> < 
олико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, 
 па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад 
бар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста  
 Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p 
пава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала,  
енутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну 
 једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да руч 
уку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако 
ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па н 
нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако и 
 метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је н 
мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи. 
изу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, 
ше се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p> 
а да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном дв 
 збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и п 
и смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији 
 сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан би 
олико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно 
ко усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер  
 чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у њег 
евом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали з 
 да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али бе 
но бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођ 
тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак 
гама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, 
на иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... 
о гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се  
ји су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p 
енувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад из 
м се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежа 
ини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао са 
тна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чиз 
о моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар  
мо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад см 
 то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, је 
не.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у за 
јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче и 
док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах то 
у стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се п 
поја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како 
: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико 
на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p> 
но, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причат 
са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мис 
ажар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и 
овом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони 
 /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште;  
то се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо је 
ражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах 
ратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно ра 
тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свиј 
в га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку 
<p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да 
.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Ниса 
купим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола 
разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столи 
</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва мо 
а што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак  
а му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и 
 неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахат 
 Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S}  
p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доб 
!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело  
тије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је  
ндустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао засп 
седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ за 
же трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као па 
е свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе 
 <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусм 
ле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све 
ђо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше б 
рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе за 
ћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Н 
 страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша с 
с, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш 
ођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих 
али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа д 
ем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек  
>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им 
тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо 
р а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца  
ти седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> 
рганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и кол 
очи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете 
примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер м 
екара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кида 
 пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од ч 
 вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух 
е нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, —  
а сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осети 
ка што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 1 
>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим  
" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад 
, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад мома 
 и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S 
бацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претр 
p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па 
рбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Нек 
 школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговори 
!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за с 
.{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али 
само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде  
у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо 
 Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољн 
ет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на  
ледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се врат 
о само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <miles 
оведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно фл 
<p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране о 
н мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој,  
не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> 
овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред 
нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... ре 
ама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији,  
, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством госпо 
ојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Че 
ме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их ов 
оче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огреш 
авити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Па 
знадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд. 
 моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене ше 
ржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључ 
ом морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што 
је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — 
.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше  
, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико в 
да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дош 
диште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Пр 
идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21"  
 Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благај 
 је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим 
Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а н 
је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право  
о ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у ово 
родираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирет 
“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећ 
} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман 
у се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p 
сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате  
, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Мани 
оиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова  
ао и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи,  
ма решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечисто 
 волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био пре 
што говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов проч 
 он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да 
шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све с 
а-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика  
ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам  
ај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохват 
о ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S 
 прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </ 
з пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам 
аде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и 
<p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер 
а <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — 
. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су  
едим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одма 
ли, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва пе 
ише нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам јо 
влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио,  
е и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа 
... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свр 
ице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе П 
ама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газ 
спи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени 
и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p>  
едала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка  
— рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја. 
4" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Дор 
 Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... 
ати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док  
о као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетат 
че писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину к 
е један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на со 
рисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријат 
ноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам п 
Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из 
</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</ 
<pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред бу 
, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, пом 
а, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p>  
 <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искрив 
овуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не над 
ед зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом 
е, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав ка 
атраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, 
>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао  
<pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим. 
ицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва  
 што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са  
 тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро по 
тераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљи 
ече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „на 
афа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div t 
жа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан ј 
ајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школ 
 поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима ис 
 толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се крену 
 <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бог 
кав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја мор 
те љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву ј 
радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларм 
стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па пр 
старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је нос 
ри унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам,  
а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>—  
лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандарм 
ла, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро 
ставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она п 
ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад 
,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега има 
е у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капиј 
него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>—  
!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни 
а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њ 
ирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је,  
 сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} 
ма, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за т 
арапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити 
ам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зи 
Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај  
</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <p 
врши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам виде 
 требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши  
ладаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је зе 
ирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли од 
..{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> је 
ера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb  
повима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, ж 
отера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му ј 
ста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена 
је започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само  
 јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и п 
уђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била н 
 викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венц 
оспођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масно 
кој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим ун 
 до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку 
 — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и те 
едва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљ 
о због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње  
стисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p 
су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се 
гле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда 
в пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам д 
поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Купи 
руговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка нов 
ултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли см 
/p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом в 
је другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и  
S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем  
.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>П 
вори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, 
; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Разм 
ла и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене  
 тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сва 
 могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зи 
улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Д 
ом рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо уну 
у ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима к 
> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен 
та ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што 
е чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад  
 год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам 
ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети  
акви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу л 
 није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на 
сам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед 
су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> < 
дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад уг 
зненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и 
кох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... сла 
вориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна 
а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то 
о из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстач 
Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и пр 
ако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обу 
жали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против п 
м се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у 
 се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом 
аман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — 
Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево,  
у и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни 
ђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једно 
лане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше зарумени 
ли дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је  
у ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као  
/p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рук 
ох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, шт 
и је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, 
нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити с 
сврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па  
рио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам и 
упим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна с 
да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад  
руго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, п 
ив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да дру 
 — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — вич 
ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети < 
смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, јед 
се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не ок 
 глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па ка 
еше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да 
 нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у ве 
а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} О 
што то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постав 
а лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им  
поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из он 
и пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и а 
.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само 
p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак  
реко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема н 
ест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што са 
и, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала 
о би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p> 
на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам  
.{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би т 
ну улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред врати 
<p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна з 
едограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разгово 
 сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мен 
то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладн 
е сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек тре 
ти!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако ус 
предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обо 
а тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио,  
с да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чује 
о апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији,  
ам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које са 
а никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцка 
а сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>бог 
елики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим ф 
заше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињ 
 и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад,  
екивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћупр 
вац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, 
 <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђе 
едну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде 
и, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а в 
одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу и 
еторица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црни 
 бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, 
о ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— К 
 добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник  
 Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, 
не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окрену 
 и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пр 
 мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — у 
<p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало 
ећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај дру 
 — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар н 
ају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од на 
а није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затв 
а је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Н 
ер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се ра 
е и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с 
а с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полуде 
 прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек од 
вом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа  
зао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>—  
ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом 
у уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад од 
ње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретар 
</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови  
цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни ча 
 спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме нес 
а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од закл 
атери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да 
ни изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо 
— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже 
он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па н 
 Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — о 
то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја 
е паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се оп 
, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави... 
пођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, м 
 је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ М 
ола све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! —  
<p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,...  
са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан пресе 
ме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S 
неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше  
чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику у 
... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље 
ад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми 
ни месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживањ 
сле ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрез 
лушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво 
храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вр 
— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне спомени 
ад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода, 
— прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм 
есто, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{ 
ам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их  
S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ сте 
бима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{ 
!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milest 
/p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам 
остану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне 
ем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше н 
анце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар п 
сигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу ре 
 задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет 
/p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је с 
вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место к 
тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да  
богом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће рад 
њи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог 
 <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, ког 
е ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беш 
ли кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p> 
рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p 
 довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шт 
е казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одм 
 Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дођ 
 извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у  
р за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућ 
 врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се 
ве појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад  
ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кв 
, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу  
а одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао 
p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да нева 
и тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем  
 и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{ 
ед канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>—  
е да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она ј 
уги пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао  
им и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и 
ља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог з 
осподину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомич 
 пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са кој 
ини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, а 
едњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S}  
, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било ј 
ресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умиј 
шио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне  
уди!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За м 
упници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један к 
би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју стра 
 променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, к 
 кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p 
е страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчин 
џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим је 
 на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из  
 ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била ти 
>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших 
 рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није би 
одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После  
ано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер с 
вим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам 
 збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} 
ка ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац.. 
огао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван,  
навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, 
уго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме 
уго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам 
 пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p> 
/> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>—  
ам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре чет 
ну и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини пр 
а и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомес 
а.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чес 
 <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке б 
рбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> 
нем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... ника 
 <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испи 
 Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер 
> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме 
 не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час 
гао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скор 
медох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахат 
не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збун 
 на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом 
престано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на  
 собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, 
ошен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад с 
оспођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође за 
акло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод  
адржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесм 
дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S 
ни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као 
milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми гос 
па у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући.. 
зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тад 
и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухв 
а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам 
од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и п 
<pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си п 
аносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, миш 
радим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као зак 
испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" 
а!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све м 
јих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, с 
ана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини 
ршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{ 
/head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му 
це“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричн 
могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љ 
у имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила 
ош било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за 
овац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет н 
т динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем броја 
S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у си 
вадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — р 
е говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин насп 
и као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао з 
ти — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети С 
 фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је гос 
волте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и 
грамо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше игр 
, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар 
ера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пук 
н, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом нећ 
кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам пла 
поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прап 
и дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим 
та места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, ва 
вај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме у 
исали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њ 
приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако упла 
сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" 
оста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у рук 
и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> < 
ста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки 
 људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додирива 
па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи би 
са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се  
 други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу 
ска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и јед 
ошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар ка 
 се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли 
ћао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам се 
ђа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам 
..{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е,  
ажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p> 
оме гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се 
 школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни 
 сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да 
, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нис 
рни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светл 
ах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати 
ам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака 
и капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, изв 
једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господин 
..{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не 
реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док 
, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуд 
а то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; н 
n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован.. 
јући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му понов 
ма, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох  
ам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да с 
...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с п 
е зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор;  
> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, н 
са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па с 
дном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљил 
земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан  
 викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степениц 
биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно  
о је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није  
х два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куд 
> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...< 
 не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао 
о од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге о 
 зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} Пос 
 рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву 
се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у  
> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </d 
/p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p 
на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па  
и...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних о 
сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, н 
сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они 
пљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајк 
а до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из 
/p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стиг 
.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне рук 
е ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до  
 у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко  
ја остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив 
камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред  
у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједе 
да.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крај 
писе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на јед 
вори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с пе 
те, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није 
, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокач 
 да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p>  
општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како 
ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нар 
о, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу бл 
драво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са 
 ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ  
ћи по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу  
 Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се ч 
>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не  
жити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будет 
и пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај...  
p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одма 
...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, 
</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметиш 
ама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се ш 
оришта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли по 
стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окр 
.{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак 
.{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се з 
...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га  
том сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p 
а била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и  
 <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва 
 болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ов 
Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159"  
а беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пу 
мо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочија 
 рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се р 
е што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;.. 
 — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим ме 
 прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа  
 сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо пат 
амислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</ 
p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је так 
.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спа 
реме гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем зви 
о злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће иск 
 зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на  
.{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата пр 
речи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — по 
н по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајски 
ру како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате,  
е: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верује 
е у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> 
 мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?.. 
у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Су 
ноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано 
<pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и  
 и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p>  
ођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже за 
нао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стра 
>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, дана 
ди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет П 
затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре,  
жао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо!  
д сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p 
p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p 
Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где н 
о паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као залив 
ићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.< 
одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево  
ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!. 
 преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ев 
 облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим т 
ли, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би 
седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пу 
по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, а 
.</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита уп 
нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена сп 
а га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p>  
</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треб 
 <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чу 
лици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица 
едаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разг 
едао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су посл 
отиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> 
изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз жив 
з квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и уп 
у те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столи 
би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не д 
 сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кест 
а колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У сед 
а тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако  
е ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затво 
 онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</ 
ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зе 
имајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи 
ужи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</ 
о се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{ 
тране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали 
ожа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезет 
у.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих 
жајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја 
тине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чи 
 уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те  
њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка 
авод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом настав 
ешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> < 
испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> 
.</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписм 
и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све с 
ор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме  
га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта  
увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме 
м изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се  
де да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажа 
рка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве б 
е смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са 
д прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу полови 
 — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреш 
ко воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној 
кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па за 
>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је 
лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде 
киде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем 
т Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
..{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и теп 
— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је м 
ођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му  
уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта ст 
p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду по 
ико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите до 
о издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци о 
деш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадић 
е па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпар 
е први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у л 
спођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...< 
сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао 
тити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радос 
а за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одри 
ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима 
ло дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.< 
<pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, је 
 видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за 
 Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах  
е а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.< 
 тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме с 
 десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S 
 Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па  
вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p> 
— а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</ 
повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разгова 
са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничег 
сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију. 
а вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бр 
и?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и,  
и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах  
а нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p 
ко уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у 
овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим  
е као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не мога 
сећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја 
о спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је б 
Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпозд 
остаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па м 
јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт 
јах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја в 
д стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Пр 
 Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брков 
и више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаш 
ека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Боја 
ах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једв 
 био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад ни 
<p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, тама 
>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232 
у низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па  
врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм л 
да ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{ 
 прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помама 
S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, ко 
 обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се вр 
сам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} С 
 је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме 
.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су ма 
биља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде 
к после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Из 
тисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} У 
сило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођ 
nit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен 
 по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако мог 
</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, 
p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и 
 и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не мог 
казујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос на 
Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p>  
 вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, н 
о положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} 
 ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави  
 ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се п 
 — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупка 
<p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни 
..{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер бе 
та друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умив 
Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који 
а отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се гос 
Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена  
ако је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, поз 
 рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да  
ко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три ко 
е само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт  
а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се су 
 Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резу 
г, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био м 
спрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био  
још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за 
ише наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем  
побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим д 
.. рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гол 
оликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што  
ошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара 
 моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођ 
пуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општин 
 распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми др 
.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n=" 
ведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном  
 јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију 
тити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи  
S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела 
едати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јаса 
пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међ 
иког терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топ 
ицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад 
ако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Х 
="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечера 
?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> 
три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више  
ле још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох И 
 умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на иска 
обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бек 
а служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, 
его дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p 
авним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите н 
и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За  
итнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем к 
и живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме ма 
ла и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од 
г ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је б 
освађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се  
рчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје н 
о четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, пос 
 је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капиј 
е није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место г 
p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.< 
 било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у  
еосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде  
ори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p>  
 обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је  
ам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и  
рати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па 
паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за дв 
 све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трк 
аставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам м 
учајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце! 
 лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта 
и се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их посл 
</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мисли 
 да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту за 
сприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и ка 
е довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад в 
 поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, 
 њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове 
вим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двад 
 ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио 
истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити 
у страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете р 
ш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему  
 радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> < 
.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,...  
му казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко нагово 
е истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се мо 
ити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу... 
 сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Так 
зва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гле 
ослуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога  
ац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем 
.{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p>  
Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм об 
ндрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што  
богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама  
бар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви кој 
} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у ше 
е се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрп 
ругих незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас  
Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лак 
 ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута д 
јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изл 
и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижав 
ве ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хл 
ичаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и т 
ђосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора  
 на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред 
о у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде о 
енада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја ј 
 вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећај 
целарије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда 
дно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и 
ерен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај  
урим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, 
о, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа бил 
е ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S 
и...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они п 
ују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и  
тара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зл 
ем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Р 
 па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу 
ек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— 
одим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђа 
ајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори вра 
 Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто 
а ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде  
ебе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Ма 
ем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Бео 
о дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо д 
ог хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икак 
ама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао поз 
 често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвозд 
ла и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нем 
/p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу  
.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох  
тражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обр 
немогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жало 
та извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...< 
/p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахат 
Section" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, ко 
ио јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану 
ратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Х 
аћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нес 
> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у је 
е завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код  
нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах од 
реноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандил 
авати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у ње 
је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по д 
 за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се у 
амишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је к 
апоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Назд 
м приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата так 
 осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се 
ит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим... 
од њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у ш 
</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и об 
ца, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно врем 
квих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S 
и заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим ј 
та не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на кој 
...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месе 
 на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисм 
још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која ј 
смом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест  
n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој посте 
, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — ви 
га ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рек 
 с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај 
ећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском пу 
 <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има 
 Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, да 
а је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко 
нуло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада вр 
лицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бо 
ила највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се тр 
сетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајт 
ећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, мора 
p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здра 
и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње до 
а дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> 
х стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</ 
да вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беш 
 зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових 
 рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се  
 ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у 
сем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па г 
ор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао 
ватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жан 
ом шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После в 
 задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити 
а је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим  
 тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се... 
} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до 
 књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полуд 
се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — пом 
 патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај по 
а...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од к 
има својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S 
омах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи бил 
рчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, оба 
 пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S}  
што сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изуз 
>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p 
го милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах м 
 угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — 
у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов  
 јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису 
чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то 
м научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми  
 — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукањ 
Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је  
SRP19001_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били м 
већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за  
ли најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у  
лагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио. 
та недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p 
Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања 
.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Сл 
са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у бо 
е се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због  
е код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам 
иву мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана  
гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.< 
 школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у у 
Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n=" 
 било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја  
ка је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја сп 
хати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи ни 
о, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Мех 
 а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим 
чи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земља 
ене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода 
"258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи с 
ами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свог 
> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећ 
у нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра ус 
ко опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не  
ућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам 
{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, 
о у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо 
 ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу од 
где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шт 
 да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и в 
лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p 
 Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129 
шта, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не 
мао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског ј 
спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,.. 
> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, мо 
ст као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рука 
дем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој 
ај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти  
е остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и појед 
ао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div  
е новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни б 
туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шт 
шина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полак 
!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотва 
се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} 
аћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зор 
> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} П 
ожда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследње 
p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</ 
...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече,  
Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је  
рича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, 
, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи п 
уги. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари  
их се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ст 
ем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија,  
а који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепо 
ао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времен 
у дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам з 
ке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кав 
и сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па х 
во беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог п 
оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти;  
о или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би 
зо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> 
/p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо 
му и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, д 
, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се к 
на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим го 
</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n 
врши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном мес 
јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу 
смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробн 
Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари  
на дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим 
 ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако не 
азник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Тераз 
ове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми ј 
ње, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Гов 
ао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којо 
чим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и њег 
, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се  
чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овак 
ка буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још је 
 помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се  
во беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и 
а у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисв 
ах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!< 
 <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу 
ру скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли н 
тљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p> 
ко пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта ч 
..{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“,  
ичати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са ж 
ети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — реко 
сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведо 
д ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чу 
р, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас мол 
.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом 
и једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и  
еловјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од  
енутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на  
иромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда 
нута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дак 
чак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом  
p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колик 
железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше пут 
и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Н 
раха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</ 
 до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динар 
чку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мно 
;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, од 
 Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред вр 
ујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} До 
ља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да пре 
к сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну  
то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре п 
ав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p> 
к могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сад 
ли у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам  
м...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’ 
ој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не  
ики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван  
, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати 
од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада т 
кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве после 
одина,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S}  
бојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгуби 
 Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n= 
ујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигу 
а ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> 
енут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{ 
 се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S}  
Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод 
!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мн 
— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад с 
 али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како 
 — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту,  
ти, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја прав 
едлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старе 
 с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савам 
наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи  
 и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> 
ему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи 
кве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене не 
а, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудил 
дправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене на 
да почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, п 
ници, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно  
но ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја  
провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам 
Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: б 
шеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору с 
мад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два  
еликој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... ј 
ван од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!... 
 има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледа 
 од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и  
 Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зид 
0, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из ф 
ликог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла 
е време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће б 
дила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађ 
сам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ с 
не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>С 
 рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш  
ц седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на по 
с, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да  
ладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше и 
а друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— 
роживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{ 
зад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али  
 тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. проде 
езарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г 
био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Мил 
 свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, 
"71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док св 
 нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је с 
исам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па  
ше од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је  
а за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола 
диже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра 
адражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газда 
 смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности  
и, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> 
 стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит 
 то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући  
узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по је 
Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p 
 разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођо 
сто за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</ 
тим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{ 
> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p 
о, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} 
ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> 
 умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице.. 
 се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара  
лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, к 
и се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљ 
ам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом  
Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спав 
ачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би прав 
скидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да с 
мрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и 
е греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{ 
 <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну 
 шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> < 
ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао.. 
на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и  
н сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Прав 
>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна,  
 умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен,  
мо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек 
Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" / 
новнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да уч 
— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— 
се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је 
а нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућ 
 тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>По 
, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче оп 
уцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попри 
у, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> 
 у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако  
а, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се посл 
аћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, гд 
 моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,. 
из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу 
 гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни... 
где морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Ка 
и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре,  
>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнем 
<head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, 
а двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S 
 нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио он 
p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро полож 
 нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирче 
 прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако н 
 n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по шк 
 нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више 
ицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем д 
лико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, 
— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник про 
ламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S}  
хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме ос 
к ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну ко 
заше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста 
здржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживат 
 ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други 
stone unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, —  
еко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И  
,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију  
цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то  
ма сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купит 
и шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо с 
> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме  
...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не зна 
акво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не уме 
{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим 
ји беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те  
е.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут 
 отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и  
и“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као но 
љубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико зб 
руго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml 
>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио  
с двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p> 
> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке 
есор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе изву 
} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спуст 
ико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми нава 
е изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим  
p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и  
ке вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно па 
тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други  
<p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љут 
ст а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали. 
нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше т 
— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Б 
ет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на не 
слободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> < 
ључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и св 
сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, ко 
 професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик... 
ога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам н 
ЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним ц 
и да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, нег 
а се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узел 
но изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се по 
о...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи мој 
лажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ног 
гао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађос 
ем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту 
епо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писм 
риковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој  
у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, пр 
жан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, 
оја постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје вел 
ело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта 
олисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задово 
то у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не  
 — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p> 
 и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?. 
ахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао.. 
 је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирен 
авани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио  
едну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни п 
ред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с другов 
а па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч  
рски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митров 
.{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p>  
та да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опста 
м...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега  
дно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> < 
...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих 
 томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман... 
</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском д 
х незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није 
 од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосм 
ом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих  
смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи 
ма при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је до 
гом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" />  
о је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад 
 од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка  
дравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, с 
и се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађ 
 то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је по 
ој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд  
ругог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S 
вашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, по 
ивео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући г 
b n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред т 
..{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости  
ренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то разв 
но живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано 
о се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Н 
у,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора  
ио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела го 
<p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник 
ред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p> 
рва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је непри 
 главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један  
итање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово х 
е: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пу 
ије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само  
узе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити бе 
у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па н 
Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ з 
им прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео з 
 што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана прип 
 глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима.. 
 да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као 
та грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намеш 
диже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред.. 
 пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а  
ас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Ла 
спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа 
ам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер м 
капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — в 
 сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису  
 дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То 
 на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" 
обља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен 
 нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у  
едну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати 
ла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослоб 
 кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида 
ико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него 
ли тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: про 
 собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна крев 
реко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту  
спођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим вр 
е, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одма 
добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми н 
 да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми  
 би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ст 
е да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} 
.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госп 
са и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шу 
ше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боц 
си ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— 
а изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не и 
свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину жи 
ко сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде 
о са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других  
 што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог п 
ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди  
 ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му 
тнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан,  
ати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачн 
о па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави  
 једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је  
 Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима  
S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна црт 
 ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних  
ети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз к 
ци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?< 
 на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију дес 
био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— 
 би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна,  
, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> 
ље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али 
морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели  
рисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде 
ите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ј 
 мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> 
писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код влас 
ао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је  
, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у  
 <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непреста 
ством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сва 
ао прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Ш 
огао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зид 
 гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као кака 
седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— По 
ди једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речи 
на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа уну 
ата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лу 
 школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p> 
ошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Пр 
ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — р 
ам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако 
, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од св 
а, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попу 
 се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи п 
е кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!... 
.</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих ваде 
и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих сп 
</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени 
 довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад чов 
/p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како  
— викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си  
е био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — на 
икће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима 
ма, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја уста 
 <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шип 
е онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо  
што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле,  
уштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из куј 
оје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сус 
ајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</ 
степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, а 
/head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихов 
/p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на 
огао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала г 
 преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,. 
5" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их 
на...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од наш 
е но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спа 
> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посм 
га сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S 
ад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали 
ше од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу ку 
ле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па о 
="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао 
а, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем 
 <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго пр 
мпу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда  
олица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрв 
</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ д 
Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши св 
цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један  
> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви напра 
и су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш г 
ана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их 
десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види  
една цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви и 
ј!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је б 
 — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60 
тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима и 
{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а 
м! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где  
ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викн 
а с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати.. 
а на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p 
ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> < 
ети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који 
ча-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на нога 
ање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.< 
кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
е карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па ј 
викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у  
> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет из 
е...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз 
 аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— 
, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска 
ујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да ч 
пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега чет 
— рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са 
говори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где см 
ика се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, ин 
олски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</ 
едва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју 
укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S}  
ма на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корак 
столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу 
имо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може 
истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; обори 
 а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину 
ма па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у се 
</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p> 
Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: 
мах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта  
...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али п 
ослуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служи 
ако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, вал 
имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ни 
у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам ниј 
човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад до 
> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве п 
ао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече  
b n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш  
 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао,  
мењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, 
и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не з 
ти самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму  
зму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчи 
 ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица зауст 
једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћ 
ци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type= 
.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце,  
своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих. 
м што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки 
олико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо,  
ад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потр 
 чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама,  
испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због 
="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још  
 што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од 
морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одгово 
ј новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избр 
ела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим ст 
едне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи 
ембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак 
одне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на ср 
ма.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не 
 и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући  
 Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично ч 
.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Раз 
сле ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се врати 
, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онд 
/hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе  
јући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам,  
орам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> < 
упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би 
оче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш 
међу првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи  
 казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш 
 ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n= 
нај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се поту 
 На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и ни 
{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особ 
не за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари 
 на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сиг 
не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материј 
дном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бо 
ливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св 
 <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вреде 
но друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујн 
рате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,...  
ле, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док о 
..{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кири 
,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да 
{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас он 
, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да  
 се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдан 
 ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — 
кви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се д 
в. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настр 
ве тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упиш 
љна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би и 
ак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... 
е био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцка 
азио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... 
.</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, 
сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се врати 
 прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам  
нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је д 
е, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе 
, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо  
не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посва 
час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> 
 у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...< 
никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после 
ивали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око јед 
нда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе гла 
није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао с 
 кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује  
 то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети. 
} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово де 
у као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као з 
>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера к 
 за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у 
а спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око по 
к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, са 
> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђ 
ријих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској п 
 дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо  
ском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да 
ња!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиж 
е тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!... 
је с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампир 
 таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путо 
 дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, ц 
вори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да см 
че Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на кл 
е нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>О 
гао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и неп 
ледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p>  
 — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да  
озади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — х 
</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеб 
 виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из  
варту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на  
 за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађам 
на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатн 
</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплат 
вши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе 
лу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Вар 
бро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не  
p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да 
јзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше. 
 — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније са 
n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђ 
а радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге т 
 затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим г 
ачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмем 
ао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, кој 
злазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што  
 одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцк 
за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не п 
г циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Гориц 
трову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом  
из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца 
андарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један  
, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радос 
 мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минут 
та; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете. 
>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да он 
ик ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p> 
шли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSecti 
а другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана.. 
p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо св 
у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не до 
сподарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их мора 
<p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> 
не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одг 
/p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и до 
рло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још 
седном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљ 
За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим кру 
паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице 
 око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би у 
цу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газ 
лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чек 
хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се  
ати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио,  
о..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као м 
d>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ  
, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегд 
 <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.< 
 радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле са 
и написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нек 
ка ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони с 
 ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ће 
 Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији преда 
, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: 
>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече јед 
 нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече једа 
рати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се 
армати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо п 
/p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p 
томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од 
ба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p 
месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати от 
 овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.< 
за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p>  
и помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од  
 пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је бил 
решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски  
ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, 
а је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову с 
ам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које вил 
 — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је упр 
хану...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити 
ости је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особи 
ех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у  
е школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему 
низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису з 
 напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли 
бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански гре 
 <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овак 
аје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.< 
 шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се д 
такло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада 
> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте 
 <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по под 
в ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ 
ади, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на  
ad>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге 
циће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; не 
добрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина 
тави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њем 
 се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док с 
на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види  
смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечера 
 то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су, 
је и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па 
енео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођ 
о светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све р 
ола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На сто 
р њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и приј 
о, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па он 
Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је он 
квих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и  
етима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави п 
То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме он 
 ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p 
осподин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђавол 
опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа. 
змем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, 
ловину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин наро 
као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они при 
ли како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— П 
из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бу 
та од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани 
, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шт 
е и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преп 
само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У шко 
ам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да  
и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио н 
дговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред  
еуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћ 
 чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>—  
ом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била сам 
на...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шп 
 и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке с 
ђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше д 
осно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустави 
господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} 
, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће  
ок не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак  
ујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код к 
S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S 
орих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена вра 
} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; ка 
ок смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларм 
ед...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопр 
у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један к 
је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни  
ите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — в 
>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и наша 
може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате 
ама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас 
 да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p 
из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и тр 
ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви ново 
нгупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вр 
ба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже д 
ше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же чел 
ство твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајн 
а, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а п 
у, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас 
ш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ п 
.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиро 
рестаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али  
једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не б 
то, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две  
а отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа 
и а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома преп 
епо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у тав 
ете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо 
ан.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље 
/p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи  
адоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве проме 
и преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот 
 те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледал 
је било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочи 
јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва 
м корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да  
! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно 
 уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опе 
 о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па  
>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, гос 
н у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, н 
е пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају 
к, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остал 
причати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра  
 тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газ 
еже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао,  
 прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи 
сле тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све пре 
и...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При кр 
би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довук 
>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело беја 
с се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одгов 
з занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно  
исати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти,  
ано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага... 
власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви 
.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем 
оручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да 
што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— 
 да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она 
{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се  
Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њени 
ити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Ха 
ени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сах 
 реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би т 
рекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм вр 
алити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живе 
/p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим  
 здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— .. 
о ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ ус 
овек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Ка 
али да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го ш 
 и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових п 
а месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је 
 то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>—  
, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је 
а молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тог 
андарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100"  
читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио с 
екне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после јез 
лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу к 
<p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њ 
за“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи м 
нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то 
Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљив 
 то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} 
овац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p 
д госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништ 
већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом 
64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред ода 
ми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш 
-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.< 
"7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариград 
 читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Ав 
га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не 
 себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупн 
завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па  
још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред  
е смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишав 
за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац изброја 
че као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајућ 
аспикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине з 
 к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али,  
{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине?  
а...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књиз 
ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То 
ата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам 
да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да се 
д да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пу 
нтересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лако 
п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десн 
исмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; 
адам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па пос 
 хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без з 
каквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и  
ако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матер 
о је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упути 
е остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао ви 
 послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас  
ече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, 
ено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме р 
 стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђ 
а преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p 
, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као  
ом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно с 
иму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна пос 
е чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршет 
 било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам 
 идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцн 
 памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви г 
 знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како  
д изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће 
ам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта л 
тиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у д 
ко, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</ 
ји им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити  
 подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, ма 
м тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седн 
 лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па ид 
си и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ пок 
од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тум 
олико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и 
Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице р 
 па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чис 
е риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек м 
> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је б 
дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одве 
казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо ок 
хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу о 
и!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већ 
во ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и  
према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горч 
 је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распрода 
ва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за 
о.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и пр 
 ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог  
ади?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рад 
а изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и но 
ћеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, 
ите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у каван 
/p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да ради 
издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису 
а јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо 
ила је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђ 
м вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу 
гом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газ 
ама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотичн 
ше се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не 
 се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ак 
месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавил 
Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а 
ник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, т 
уком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псе 
а — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била 
ако вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и од 
ишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је 
пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који с 
зујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја 
чив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече 
зумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За  
зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној но 
 те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене ол 
 никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа,  
 и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш вр 
рни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</ 
 тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах т 
то по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> 
од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случ 
Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу т 
аш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земља 
х — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати ст 
потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако пор 
о смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све врем 
ређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки  
 човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећ 
ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сач 
та предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабра 
 вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га мог 
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p> 
омадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било 
што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би  
али смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он 
ер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који  
енице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборав 
итна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а 
ло је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milesto 
у...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и  
се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се н 
</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најп 
мали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали кој 
а: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није 
вно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на и 
међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана  
у слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче он 
кварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од не 
Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред 
 да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукам 
несеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш т 
и неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела  
 би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, го 
драви нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо! 
повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али  
хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо 
о од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланск 
„Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S}  
канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад у 
оже мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе 
 Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера 
анта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она бил 
 да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мисл 
путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим 
n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини пр 
 корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако га 
вдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до сврш 
ра кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја  
руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим 
 да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је 
 што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше р 
..{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и в 
есе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у  
 би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S}  
а!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором с 
ане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог ниј 
>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да с 
 се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш мира 
 ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се раз 
 Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко 
младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, че 
Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мир 
 знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њо 
аше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац па 
ви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Ник 
туримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње,  
зни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то 
го, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али  
д стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> 
та Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,...  
е подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p 
, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, ко 
 Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Ч 
к, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало ч 
екох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу п 
ла цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико 
зионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p 
 каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извид 
>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам има 
ки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома  
 бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узма 
остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први зн 
 боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а  
и се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про. 
 Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p> 
ахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, 
ску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен! 
а јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владик 
и деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје вел 
ако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н. 
</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јао 
<p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор н 
/p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још се 
 говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох 
то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љути 
p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни  
> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се  
 и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се расту 
, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да  
у те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав 
.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— 
.</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве! 
ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, г 
ровео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је 
а, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресит 
 то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито 
 са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној по 
ли оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најл 
p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> 
у.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека 
тила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S 
/> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта 
p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари. 
витеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем 
..</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... 
га ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног 
, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудр 
тај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара 
е сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>—  
 због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одгов 
још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ће 
 рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} М 
, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господи 
док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора  
сти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере  
приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше 
ти доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате 
баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад  
еница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи води 
>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича М 
стио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот да 
ва на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одм 
тиву дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, п 
чини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мр 
ао прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p 
те па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испра 
ућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја  
.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам пос 
о је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим ва 
е.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће 
шено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред  
и ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде зај 
 <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ни 
 ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада д 
вити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља попр 
т?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p>  
 бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме  
иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми 
оришту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет п 
аш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зау 
..{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо 
и наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ј 
андарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми  
 ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, 
арочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— До 
ш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на она 
, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да 
} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се м 
...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошт 
p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац н 
 да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најза 
јицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истер 
је који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — ре 
, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и  
е! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести 
е, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у шк 
е да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш  
ишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно 
ји је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То 
/p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вам 
 Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се прид 
а, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, 
ш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, з 
<p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим пр 
 више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми с 
Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу.. 
о!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.< 
/p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али 
у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме 
 Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — 
та тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Бић 
от...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас  
p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ства 
 Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука  
.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја бога 
 ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази  
 капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу н 
аст</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n=" 
а газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој пла 
рљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаес 
х као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чуј 
ницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и о 
ш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узет 
д жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Ки 
Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај др 
а пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p 
али без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни  
ма...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном 
аде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта прија 
 и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не може 
е, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p> 
у био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали. 
 ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине 
 више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко  
м у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, твр 
у биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} С 
 камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајда 
м после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — 
читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово ње 
ражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, м 
иком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште ка 
ој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p 
дио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, г 
и се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“  
ворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сео 
чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Пан 
мет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао 
деш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је в 
 кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из ка 
 тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упу 
се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код дру 
м да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, х 
а су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгле 
<p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за 
ти зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанско 
љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту? 
 он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли с 
.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...< 
и...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они ис 
огима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у к 
 узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" 
ке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџини 
... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата и 
ана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло не 
.{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу т 
спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу к 
шам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} 
, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требал 
 молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још  
 што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Бож 
 лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напом 
у мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</ 
среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на феде 
ували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ о 
овати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог ст 
о вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала. 
дим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима 
— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сад 
ије било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спав 
сам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ 
па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били стал 
Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па м 
уством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклонос 
 ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви ни 
{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она ј 
Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту 
а баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити. 
а хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти каже 
цки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да за 
,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје 
у тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што 
p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он 
да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те 
ао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на 
 натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и намес 
ам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у  
 и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време п 
е <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је јед 
нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као  
S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера 
е купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном ди 
ца.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у  
 <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,. 
лим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> < 
сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет 
м шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} 
рема пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у 
ере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; 
ни живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и 
— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а 
Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахат 
, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онд 
 то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним 
<p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном  
ће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно 
ита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све  
ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли б 
глави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом  
 мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да  
заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је ов 
ао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је т 
м,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани  
па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и остан 
и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго врем 
ипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си посл 
ти чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, к 
осподине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га по 
 су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.< 
а терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> 
јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послу 
 Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљај 
клониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и 
 и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у р 
 кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми см 
ако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва ч 
 и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у јед 
 сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испр 
 неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох пра 
вотињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госп 
 сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било... 
 јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у м 
јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у  
р за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— 
 литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера.. 
г, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да шт 
и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђош 
у где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су  
 Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ов 
да на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који 
 и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке 
а два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а т 
 зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита креште 
 тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан зад 
p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и д 
је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на понов 
..{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи р 
ем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но к 
старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би з 
; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде м 
у.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари 
рог дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и 
та велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу 
го је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па 
ље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрве 
на;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да 
х чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже  
 зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је  
у,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што 
 знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за дире 
што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми  
 је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p 
— викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити  
 зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боц 
ма их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са  
 унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав пред 
вадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S 
данаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испо 
воје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! по 
је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу с 
ложио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош з 
ам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а ко 
 треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се з 
сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на б 
е свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пиј 
..{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и  
 не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а 
гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане 
ео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положи 
дао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајт 
флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S}  
 добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравко 
 према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутр 
ли замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила к 
и ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упор 
нао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" 
ве што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите,  
 на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећ 
а до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p>  
е ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок  
/p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларм 
 у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најб 
већем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па он 
p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> < 
иком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта д 
<p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми она 
 почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опе 
ј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p>  
о господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, ш 
лико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Нева 
ства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, —  
/p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</ 
 њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се 
 ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам 
 у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној 
зу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> < 
.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем З 
ајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!... 
ја би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав 
емо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — о 
и неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чуд 
у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили 
лике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фија 
Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту  
те ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока н 
луживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</ 
руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај ка 
ци учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим  
 ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и л 
 као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа ск 
сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ  
адне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p> 
ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли раз 
омка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до 
ће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, 
надох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p> 
> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар т 
е велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корац 
Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Бо 
тојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл 
д имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провал 
" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење д 
оворих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.< 
 који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много час 
не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у м 
испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба  
да ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S 
нем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S 
ривуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заг 
 тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, М 
а сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја виде 
а три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина.. 
„нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разј 
 и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па 
.{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у 
 се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих 
леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти 
у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полак 
олако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како д 
ако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуц 
.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p 
о би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде у 
за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком 
ањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва  
шло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годи 
шта да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим 
>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек  
ри поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво 
м ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— Т 
осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити о 
белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година има 
асно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме  
 ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{ 
ан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p> 
 изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече 
 би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ного 
уди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се уш 
могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, 
 види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељиц 
руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију,  
ђа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију 
школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско дв 
 би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, 
лском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да то 
наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш 
разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем  
е по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни  
 се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти  
 чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упит 
кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, п 
амићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и вели 
 са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положа 
— рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p 
 уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана 
х треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситнич 
 живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам г 
рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренут 
ред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Б 
зети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло 
то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, 
тупиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без и 
ости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p 
(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати ул 
уживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би  
ног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову ж 
сам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на  
 јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Ни 
о седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а 
 сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p 
 придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра. 
ржаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, д 
стива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с ко 
 време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} О 
 све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Ов 
си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене  
p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуж 
стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем 
ш има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо 
порније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном п 
 те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да 
рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутит 
о сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одма 
лану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, п 
 <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака 
 прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S 
 те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући м 
та би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини т 
адовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и б 
нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло ко 
Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан  
 остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде.. 
и још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су 
једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе под 
 одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} 
</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми 
верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само о 
о придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђаво 
 вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико уч 
 угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти тер 
јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје шт 
аголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутр 
За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме  
а мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији б 
оду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на ул 
мљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана ис 
Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у г 
 је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пи 
 на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На 
 а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бу 
бро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Сед 
а индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, д 
ш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред с 
...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не ис 
и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само  
 кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро —  
.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>—  
у а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником  
укала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> 
преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он 
} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Ист 
чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одм 
ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи  
има које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се 
...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно 
е до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаес 
ило голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-ж 
да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини  
 ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокн 
има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на 
еђутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела 
ви..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</ 
 у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, в 
олим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извид 
сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред в 
цу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у по 
и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показ 
ље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам  
 сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гле 
око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући 
ем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог обр 
богом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници 
тњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо 
 <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакл 
 <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Врем 
едох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осе 
ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се деси 
агајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, бра 
ак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито  
ти, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си 
ларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, 
за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред  
вео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па посл 
 са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми би 
..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то н 
ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да 
у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам  
човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причат 
одрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Ме 
5" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али с 
 т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати  
 је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тог 
едини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и 
и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридес 
 два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је б 
ло док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!.. 
ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошч 
ох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Нос 
ешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> < 
ош бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> < 
 Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам исп 
га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— 
S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: 
, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на 
 погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних п 
p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb  
ису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Има 
у у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти са 
 на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<tit 
мо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још дера 
, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо но 
и“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо  
аш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево  
>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих 
где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Д 
ви врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо ч 
у више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу 
е од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав 
ћу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!... 
ила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох ка 
 Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је  
 Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки  
него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим 
длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
о вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст 
ући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам,  
{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само зна 
Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу  
p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, ко 
динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који с 
— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и в 
 гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене ник 
 <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те с 
/p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пе 
тарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио  
о је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>—  
 гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p 
помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обој 
у кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет в 
м смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред п 
ке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући 
За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бр 
ље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А з 
реке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеш 
сподине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које 
ре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу 
сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђе 
...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Е 
загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно д 
.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим  
би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер с 
о и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је до 
 види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита пле 
мо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого н 
ођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова... 
ијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су  
до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате 
и ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кр 
јте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p> 
</p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим  
<p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет  
нту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би  
одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам 
а код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну  
и, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— 
је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, шко 
а, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ов 
Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ с 
звучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам харт 
јчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</ 
иришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим свој 
 рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премиј 
ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач 
е је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам 
ом кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Л 
се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци, 
уди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној пра 
 псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Доб 
 беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, са 
зница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једн 
та нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме  
ше натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом сна 
утни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица 
аглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свр 
то сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив н 
зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потраж 
им се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрип 
ам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову зг 
> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господи 
на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на к 
радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује за 
а би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} 
ла, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам  
!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>—  
језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако 
а се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одо 
<p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на по 
 и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да ст 
оже и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу 
Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Мар 
е морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју стр 
 <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — по 
и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној друго 
у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, д 
ох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да 
најест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одв 
одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</ 
, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако п 
ах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, —  
мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>—  
едва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, ш 
е да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде ш 
опатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рође 
шао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Так 
д зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтит 
ачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао 
рсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где  
авно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други 
ко...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица дру 
ије за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види инач 
чијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, т 
ан камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мно 
>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би с 
уги капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвозд 
рака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима,  
 а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не 
торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти до 
звесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — о 
вета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили бе 
 ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као  
да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n 
м, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довоља 
,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p>  
 али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни 
обро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,. 
... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам,  
: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни 
лаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нис 
а пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ран 
е зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са који 
е време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора. 
у; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставнико 
једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упит 
часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — настав 
е добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беш 
p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мог 
ета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигл 
и је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћут 
ез судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене примет 
а за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али в 
 овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да 
ше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар так 
саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читав 
и боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас 
за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем 
p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Мила 
ити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири го 
 мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Беогр 
 ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки пр 
ђем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме  
на враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за  
ошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију стра 
 се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер м 
се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процед 
 питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих глед 
једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: јед 
едосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као  
оз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хл 
 пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљиво 
прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта 
а власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас  
 гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за т 
повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме 
 господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> 
ре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се д 
на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Так 
га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, —  
За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отвор 
.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доб 
би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтат 
 за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји 
д сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу 
таде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је  
била, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете.. 
рих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин б 
?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш л 
ошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, 
 Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сах 
хати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се з 
ето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја т 
ући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из у 
 И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, —  
заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су млад 
дука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало 
да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</ 
олестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>... 
ш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и  
м служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што 
 У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам до 
ошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, 
Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрл 
коро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно у 
 се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окре 
лико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње пресед 
оћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих вол 
 Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува  
дим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у је 
.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове 
ро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу,  
излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,.. 
јама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах,  
к до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да с 
ти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни пе 
ишта учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, про 
а ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> 
 расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама 
риге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до по 
кринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на с 
?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, б 
димо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те ни 
нути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута он 
о с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре 
 другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутит 
 и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све да 
...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Н 
 морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и тре 
 иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али  
...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било  
 слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном  
роњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух  
ш, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p> 
тирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се проб 
p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити,  
и да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигур 
 ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} 
исам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?... 
вађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да 
 своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући  
у па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и 
гледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долаз 
женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али 
да ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разгово 
ољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву б 
а места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места,  
нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте 
јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске  
уго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опаснос 
и фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада ок 
</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав с 
 га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па в 
роба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, —  
ије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упут 
 јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече,  
 сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби  
м ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе к 
мо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад пре 
ј да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, к 
мах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не  
ш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по 
урјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно 
 ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p 
p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и ос 
pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто нарав 
ратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} Д 
ћи се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да м 
атна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама  
ршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех  
Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би до 
аву или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник  
има у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет по 
лазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} 
ло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, ал 
тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са ј 
ера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко 
о, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог  
, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и 
под жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поно 
ви на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{ 
роводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли пес 
— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја са 
е с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем 
и да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико са 
p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном д 
/p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му 
екох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти 
о не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали,  
!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и 
p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгл 
зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех 
а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ б 
на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад усп 
добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам 
вим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер ни 
. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи  
вета у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет,  
иметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после по 
окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па  
} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у по 
/p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p 
ра му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној ку 
даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, ме 
него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао 
м се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жва 
3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам по 
и да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, в 
 да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде. 
 Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>—  
 и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а о 
р ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по  
олим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашк 
свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким го 
попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p 
 их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља 
тражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брук 
о си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рек 
келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече једа 
куда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хл 
 кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаск 
вај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... 
 лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> < 
кавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се 
че један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо пос 
.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао в 
 после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође  
ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у остал 
би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном 
> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> 
 Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> п 
тито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а в 
 ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово п 
?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гл 
> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми ј 
и а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут ви 
гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда з 
 наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам  
шаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не ка 
то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шв 
.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не з 
.</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни 
о и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> < 
ка их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, 
рсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам м 
 и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћ 
 рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господи 
<p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака 
ко ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Д 
!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не 
е било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас 
 неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и 
 <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. 
акључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно 
, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавит 
је крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забр 
 <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, он 
 претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“ 
!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осве 
ђа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па п 
 бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то пи 
p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић, 
отужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p 
Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матер 
</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p 
лицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо гра 
ка ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једв 
умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и 
авно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућа 
 да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино о 
дино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано м 
 ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? —  
ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио.. 
> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одго 
могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Так 
/p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је  
вдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да ј 
е Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и позд 
 као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</ 
..{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да бог 
куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... рад 
јстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти нај 
ад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" 
злазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па б 
<pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десе 
варим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми по 
S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно 
 се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер ј 
>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</ 
е а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити 
 или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше зак 
то не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио... 
њиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> 
...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p 
{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану  
head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спа 
су врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим 
воју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом  
та је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у  
 имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано  
рива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом  
вом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није проша 
ре: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држа 
м кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као к 
оспођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме  
ли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу 
и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а са 
инар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остал 
о је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију 
јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је нек 
невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова. 
ижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, т 
 немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пр 
етар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" />  
чки живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S 
разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити  
о на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из на 
 господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицам 
ше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео нич 
вио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, —  
о тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на  
.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам г 
на, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше 
ст година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде  
у остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да иде 
 у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао 
 су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити. 
ркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст  
ита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... мо 
анта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са с 
— поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у На 
римо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако. 
> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га  
ода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо  
да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајућ 
ћу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта на 
ра у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох у 
перим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша д 
вадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узима 
говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> 
ану, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> 
башка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем!  
н грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да,  
>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ок 
 сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати,  
утим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно па 
</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> 
ађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" 
скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; п 
х пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Ци 
 драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори 
уби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, —  
е хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече шт 
.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p 
и само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S 
е чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у  
тим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас к 
ле нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Так 
о за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја пр 
и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте  
</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној  
новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од мук 
е савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у  
ада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познан 
 дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p> 
/p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, 
ћан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чу 
 може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p>  
љине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> 
ар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод паз 
а.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онд 
 не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно 
ста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио реш 
/p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе 
> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, —  
p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који ј 
награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући  
... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори  
> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један 
омоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви  
е дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво 
 знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S}  
гледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ног 
аху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као п 
ећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико 
орени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи  
 или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са м 
ером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше  
даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добит 
ам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ства 
: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење 
талом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће н 
ати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходн 
ћ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном 
, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одма 
 нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадо 
и, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладн 
обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава т 
Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p>  
х кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пу 
p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да  
увише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са 
о јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви 
о пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какв 
спрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са  
толице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она  
у који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада пе 
убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се  
ти,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто  
тим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше позна 
 <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја  
милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгле 
p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, ов 
ачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млаз 
д те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе  
ља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од  
и, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако у 
 сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити 
онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли оч 
на се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа 
 молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет п 
Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље поз 
акључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о  
сти и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборави 
 играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј од 
оји мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово 
х устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госп 
 искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> 
не на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали ст 
 одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за кој 
тио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не поми 
ли; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у  
ту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу 
о шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратил 
е била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако ист 
 мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ств 
о постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја 
ровео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада про 
ви, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врач 
ви дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав да 
већем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас ј 
асићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колен 
ена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца... 
а беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, оп 
ење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида  
дало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а 
олегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опе 
радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: п 
 хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рука 
ше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двор 
 пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио  
 урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав  
румом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а 
, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Из 
тала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; н 
нске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на 
(или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што 
м за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису 
м у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже. 
о почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми на 
е своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p 
ним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеш 
оред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), ко 
огама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!. 
дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио о 
утисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тр 
ол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Б 
.{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у ч 
> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Има 
облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.< 
вори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим уда 
 седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не до 
 од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“ 
ећ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита  
Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих доте 
 тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођи 
ли чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> ока 
о се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{ 
ој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међути 
вања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађ 
то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо 
се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p> 
и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши п 
, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло  
у са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потраж 
одозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам би 
па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са св 
јој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашика 
 зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресву 
/p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре 
аздарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам.. 
>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо л 
>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта с 
е дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а т 
 подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У  
 гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда 
е и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним сто 
ог тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</ 
узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дан 
дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био  
{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ и 
шише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Доби 
о ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без зани 
н да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, 
м на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу  
јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?! 
p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју! 
ворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта  
ворио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину 
је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од 
се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор б 
а никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да м 
ућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао од 
е један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекид 
 <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће о 
спођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>—  
а дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати 
Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног 
>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин  
о.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гура 
окварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре к 
ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак 
 треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кро 
уке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то пона 
/p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље  
...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укоп 
е им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и ди 
то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше 
но време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не зна 
 од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>—  
 ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле 
само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са  
и а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај  
 и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p 
и...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у с 
нуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за 
тима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми 
 патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледа 
дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p>  
 лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду 
 па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само 
ао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј,  
 без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну 
г сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим ка 
арм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби  
очеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо пр 
ље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе при 
 n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— 
ао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити м 
е субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— 
а сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке 
 устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мир 
ебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни поме 
три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње м 
тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој с 
 Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Он 
иког домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам м 
S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{ 
} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотич 
оравих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе с 
ила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу  
 <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделис 
ној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити ка 
дство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам 
наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцим 
</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не  
е су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су с 
.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео м 
у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „пр 
ј: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки  
рагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу 
 госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које о 
слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стар 
 не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијак 
 као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну д 
— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман д 
 цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она 
сам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав ост 
и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо 
е поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пр 
 оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} 
рађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те д 
.. волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва узд 
уку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се ј 
и је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управит 
нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} И 
јмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону  
ла једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са с 
е истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Терази 
 са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{ 
 од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдариц 
<p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад са 
аше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у к 
ох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди д 
прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведе 
 вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тара 
дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да  
ела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он 
сти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мен 
 дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!. 
.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте по 
итељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вра 
>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, ка 
 тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — о 
их писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џа 
ема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</ 
оро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне  
араху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете брж 
од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли  
p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један дина 
ма,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш 
 — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале 
> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у  
осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>И 
ела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крч 
но“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом дво 
ренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S}  
о из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, ј 
> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче он 
мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пу 
до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било р 
ну, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви 
је, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме вр 
разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта,  
прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у ј 
Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послужи 
 знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n= 
одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вра 
светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, —  
лиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>—  
 она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под слам 
 ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела 
и јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може би 
тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема! 
је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишл 
ће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми јед 
лабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</ 
р извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и 
едах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p 
чом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на 
Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре је 
 <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек 
ату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими 
те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска де 
ези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без траг 
p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је с 
еца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у ју 
се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну  
ставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „ 
 као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!... 
p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлук 
? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукам 
иш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помам 
..{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме П 
за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске годи 
е, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежни 
 да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам е 
сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</ 
ара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири ди 
бу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одг 
</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати  
-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Нег 
ко, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До расп 
ће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана 
</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш?  
не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— По 
е ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше ко 
азах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S}  
и.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах вео 
рпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца  
ћи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</ 
и разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онд 
е што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам  
 упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим  
 <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Дана 
а не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд са 
шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p>  
е су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије 
 тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он заглед 
атио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њ 
им вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - вич 
ш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не ре 
у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?. 
и, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А 
разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после шк 
 како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за ла 
храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>—  
/p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захлад 
авци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од з 
о је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник п 
ни? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазе 
> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања 
Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ће 
љивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изј 
ш ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивос 
и? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каж 
ан други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцелари 
динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да 
ани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} 
., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокот 
донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати  
ни је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо 
амо куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је 
.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n 
ли паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах 
е отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у  
<p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас 
сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, к 
у ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа 
ше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја 
ече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле  
тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p 
, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одма 
за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још  
јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао с 
сподин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа два 
е штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај н 
За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом  
ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изи 
, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш 
 Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред с 
е се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комеди 
вако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану о 
а, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и мил 
е оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био  
оме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако 
Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> ше 
бице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин  
је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад 
сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p>  
ворих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S 
сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу ка 
о само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинит 
 Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... од 
>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p> 
 служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има п 
 — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме 
че са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док  
ошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, 
ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— 
е, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео? 
се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се н 
екосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдск 
p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>В 
 одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!< 
Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не  
.{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после 
вољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Ниса 
добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, го 
ечење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p 
жајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> < 
 спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,. 
а у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтед 
ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте т 
из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.< 
 их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу 
 не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је 
ај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад  
 нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размиш 
 за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потук 
овати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како 
ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите,  
 ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим т 
 на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако 
мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би врши 
и пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави  
им је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ зауз 
уна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им  
>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у ха 
пита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам 
{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у  
ног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходни 
ати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело.. 
бар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... има 
овина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро 
аси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика из 
реко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко мл 
е прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као 
 ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме 
тати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p 
Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да ле 
лицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толи 
 смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До 
о су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у 
 <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где нов 
о овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.< 
p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пође 
 за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се пла 
пустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам с 
ни!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за  
а па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и 
ене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викн 
и ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана м 
 јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове цр 
бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случа 
> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим,  
 се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико  
> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу пров 
ђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се 
, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог 
 <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац 
з оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и п 
 сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам 
о пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је 
 која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала.. 
 као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одмо 
 штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{ 
лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не у 
касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридр 
пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озб 
е, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања ј 
ћ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај. 
мала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно, 
... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут,  
ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуш 
 се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома п 
 <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је  
ем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, за 
а слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчи 
и ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог п 
ло...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се 
јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за шк 
p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>—  
ила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи  
и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то  
 онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен 
 куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непре 
зиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа  
о у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас инач 
 зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче  
м, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S 
ога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу 
д их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, ина 
д њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког уби 
рва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије кој 
:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се к 
повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па п 
мањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не  
викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му  
знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене  
 Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p> 
ост и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p 
 раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећ 
сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међ 
 залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу  
ле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi>  
сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! 
у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се м 
ине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много с 
 она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту 
дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љ 
и да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица к 
а ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљ 
и да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је ф 
ега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав  
лажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Н 
ређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" / 
оплоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по некол 
славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрз 
а се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пит 
ће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S}  
н литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало 
је и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику тес 
ен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да с 
сам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету и 
а вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се к 
смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповим 
чима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гро 
се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше кл 
е куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло 
г одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се раз 
, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом ја 
р мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо 
ктор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... 
те.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p>  
осподин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Н 
иште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ћ 
р овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мра 
им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито и 
хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— 
па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</ 
ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртв 
 — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно 
и и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или 
ејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох 
господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не  
ику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини. 
о црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш сва 
едак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра мора 
ден у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> < 
колу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме 
 тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдари 
 књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљају 
јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у 
те заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!< 
нара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој пом 
="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: 
де једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих по 
сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одм 
спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на друг 
аже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>У 
</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — реко 
де угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам вели 
>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три 
о!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... ка 
ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св.  
Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за два 
 професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем 
 најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је 
еш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> 
а л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко 
>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb 
ну, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него т 
одина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две соб 
снији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чис 
и предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: не 
 ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, на 
 ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — 
на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну 
 Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле 
 узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узм 
шући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази 
јстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берб 
амо немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох ра 
 хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си лу 
хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Из 
 Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате ов 
целарије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44 
е због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од в 
, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — ре 
ри поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина д 
би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђав 
 је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми н 
ћао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262"  
како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана доби 
еторици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бо 
а.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> 
мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, 
роњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе 
па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко  
и,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам  
ај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И до 
ојој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— 
ите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађ 
<hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајд 
и.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо 
 овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жи 
ј посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одгово 
а било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S}  
е моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; 
ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник  
е би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко  
а беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње ср 
<p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „За 
азда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали 
и лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врат 
м... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео 
а...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам  
о смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити шт 
 неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!.. 
га ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и ин 
ако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> < 
>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и  
о столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.< 
p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег добро 
ј ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</ 
улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати 
у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти  
кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло доба 
бе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Мол 
 залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>—  
За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати свој 
багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по од 
адниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> < 
тељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив 
румчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је би 
да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почн 
а.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од рак 
од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се  
 са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиш 
у, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им и 
 да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико  
 минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам 
несе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу 
ора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек.. 
ам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да ск 
одељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, вала 
аху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p 
 месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> 
ца разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Сва 
ше око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше 
што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— 
мао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од пр 
 учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да ви 
пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем  
 ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, 
 у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме 
 га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велик 
ив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од ког 
остиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце  
а тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> < 
pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти 
мо шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрет 
онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражи 
 нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат. 
у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био в 
и се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу  
м слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> 
 онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове л 
 Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> 
Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, ка 
 Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми 
мо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за т 
у госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога под 
о обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати ра 
ај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата. 
 последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако 
пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од д 
м подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шп 
а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију ис 
анорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корац 
 потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Н 
p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо 
м Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p 
, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стањ 
ам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер 
р извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде м 
у. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом  
аг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у је 
p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" 
ама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед 
 била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{ 
а у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p>  
 те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, 
но за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих са 
/p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе п 
; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с в 
н те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, 
а Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од 
вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?... 
служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три мину 
нике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p> 
 оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало о 
е извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лол 
 цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста  
</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарн 
ам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава 
ад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа:  
рофесор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам 
да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па по 
не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожеле 
е снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то ла 
ада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у дру 
ју?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о том 
 да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду нећ 
 све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курја 
асипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда 
пријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у с 
p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!. 
ету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваћ 
, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,.. 
 себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих к 
и растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човек 
S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој н 
екох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти  
<p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један вели 
тог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхуна 
о је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио 
 оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, пр 
се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто п 
а који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећ 
нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајн 
р тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати 
а добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p>  
аба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} К 
е преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За крив 
оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови 
ући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p> 
 <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као  
</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам  
ашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленс 
владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и прист 
оизведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без спораз 
први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!. 
а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-ше 
о, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} До 
неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су  
столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох м 
"84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј 
p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Б 
војим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{ 
 Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> 
олим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данаш 
е пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само  
ео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се н 
емо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а  
ст од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сад 
ас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом о 
лосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је так 
ећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљ 
ена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут ста 
 чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обо 
у сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које 
ам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве по 
вања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне  
 се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога 
ом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" / 
и он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са  
алили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати 
намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиљ 
аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а дру 
учајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као  
есило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо у 
што нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за руч 
ћи, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а к 
а ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га 
p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да ког 
, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њ 
а одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> 
ction" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух гос 
д које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p>  
акво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која с 
 у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се муч 
} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега 
о година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{ 
ита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео 
сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем 
м се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, б 
н са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру д 
х пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збого 
по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо з 
..</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио б 
слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, 
 двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и прем 
 кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овог 
а нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му 
стајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да  
а и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никак 
доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb 
 љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p> 
е корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од ст 
и...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејас 
а ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам до 
лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми м 
газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко 
осле да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате пр 
ћи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледал 
не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његов 
пло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан 
ш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послужи 
ш неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S 
 ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не  
 напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n= 
ака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто  
еће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за 
} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта  
} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити 
 од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њ 
и ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три  
ло, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменим 
зе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!. 
подином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам стр 
њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу 
Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочен 
.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегле 
љевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи  
уго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело  
учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај св 
мршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим в 
и ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад св 
дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред в 
ичање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p 
/p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве исти 
г капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод  
 доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> 
псани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравал 
/p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="17 
оноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам жи 
имчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе 
којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је  
04" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> 
 па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у ве 
на... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла глав 
е примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а ка 
треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само  
ан миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби 
, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,. 
чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb  
ошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш!  
Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изг 
 у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хр 
у капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фи 
 смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна по 
p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо с 
ило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у  
 /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, 
ћ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против.. 
хвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога п 
е упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би 
говима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита  
, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похв 
ело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По  
по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш ш 
ихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напо 
ени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Беј 
би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим 
оворећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, 
м, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен 
так смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, —  
ад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није про 
 механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у ме 
усенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина ниса 
ћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам о 
и се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче п 
пште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе д 
 <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима  
вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљ 
 том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг жи 
пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} О 
би и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, 
и! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу  
да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ра 
за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надраж 
и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказа 
 два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi> 
ино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, 
резања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео са 
сам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две дв 
 се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говори 
тио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их 
и од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S 
оспођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што ни 
т показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје с 
ху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем  
, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то с 
м ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно 
штиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно де 
иш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послужив 
и код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и св 
.{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сва 
кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежу 
ече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо. 
тете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за 
и за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измица 
ји прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> ви 
279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољуб 
 у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дан 
р и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан  
<p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше  
бар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене... 
 Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозо 
и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на он 
риближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пош 
 она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше 
ајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и са 
 нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав с 
је замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења. 
м био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом  
где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео 
уше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Миш 
ем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама о 
сторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узв 
о обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад 
о никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је  
 ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седош 
дах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подиго 
ња бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога ски 
цкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена п 
ам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу ж 
вратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао са 
д коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео о 
и као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, —  
х и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш  
> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; ј 
 је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} 
е нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на кра 
ћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива н 
назији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много изма 
орим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад ко 
ада по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађ 
ад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p 
какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као 
не ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не п 
озница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим.. 
 могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао 
е...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни к 
илан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не 
и, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p 
 у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време  
, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњ 
дин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Ко 
ас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је би 
 већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље по 
S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем  
не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће на 
икако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходни 
а као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p 
 посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити  
есет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети  
днути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин р 
ам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p>  
кара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осет 
лску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред в 
сам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, кој 
ох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели с 
 пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане пр 
с!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче 
а трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине 
премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја 
о које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на 
 немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја мог 
?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш 
 кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у  
влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да м 
<p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте ост 
ола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред 
 ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{ 
ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</ 
ласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми  
ко.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са  
мо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тр 
осподин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад 
 <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту ка 
р целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима  
ем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два при 
</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним  
по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати  
</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али уз 
тати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да чит 
 ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо  
/p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си 
 она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста 
.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам ка 
ло, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен  
па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На о 
ебијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом... 
гласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво п 
ази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад 
 у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{ 
<p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, глада 
 не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одов 
хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа,  
 по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако бли 
 краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох 
 била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћ 
и се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати. 
оге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ 
ивисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</ 
ну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S}  
..</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви 
 <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у шко 
о то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу 
 десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући  
изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, 
ицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јес 
Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвик 
Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове  
> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако т 
на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним 
мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата з 
 па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку ме 
сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду на 
сподина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће шт 
мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помам 
ли тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, 
м се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> 
е, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се 
p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „ 
у немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па б 
ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад  
се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пут 
где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муште 
ут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" />  
 мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра 
 у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си  
иротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ниш 
осно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосм 
 онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих доша 
ипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар в 
, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док са 
у у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ сте 
..{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукаво 
{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упит 
 Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, 
оложењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате,  
ца и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— К 
ретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> 
 знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чиз 
</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n 
не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а  
јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — де 
 кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газда 
 устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је к 
дгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљ 
 ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> < 
 школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти  
.. </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били  
ас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздра 
та одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> 
јпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па м 
је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла  
ог...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особит 
вом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча. 
 у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах попл 
p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам зн 
их причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији са 
лој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер  
?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве 
панска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, г 
упи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по стар 
p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шиње 
н кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше 
S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа 
зао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Мож 
ветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О  
ироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и за 
школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Ни 
апио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и 
 пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем к 
у ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она нако 
у се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри кара 
од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се ка 
рчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ак 
 одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина 
дове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим 
аст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, а 
Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био проме 
 из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је  
били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после п 
едало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. мар 
је имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне л 
стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала 
ан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином ка 
ед и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за ин 
днога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавају 
брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те 
, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ре 
, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао. 
творена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем  
— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на  
ије госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам доша 
ђина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код  
 код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S}  
устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с вла 
ођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, 
ије дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти  
мо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— 
> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p 
<p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па к 
/> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није д 
у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак.. 
 је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли  
тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и провет 
а ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзне 
се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му 
е сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p 
ерење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе са 
ко, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта ве 
безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чав 
ку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поре 
 ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није с 
/p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а јо 
 дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који п 
е Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није  
 лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме о 
од тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, бит 
ђох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb  
м, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни  
} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвој 
олела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила  
ајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,. 
p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па 
 па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под м 
бом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихо 
су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Сврши 
рај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" / 
столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а сто 
ом углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске г 
траху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадо 
изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — вик 
знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и 
нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам  
а би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари исп 
их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-т 
 Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочек 
могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад 
 од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и гос 
 дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их  
 она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више 
е Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p 
илом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали  
p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био и 
 разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због х 
 са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише  
име сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је 
уо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, 
ао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао 
плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако  
руго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно у 
 рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и  
на 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца,  
!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре  
арица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађ 
{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јо 
укчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p> 
 од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим  
} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже д 
испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва по 
е било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} К 
 Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једн 
јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb 
и људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могл 
 разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се греј 
е она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу на 
давде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам и 
огледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је н 
у су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађа 
S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује:  
рамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључ 
 по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја с 
 осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам до 
је ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута с 
ехану на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је 
слите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикн 
о је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице 
м, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било 
ризнајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не 
 — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а мој 
аква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу. 
у и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи 
есец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> < 
 бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била р 
 се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са  
вети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог  
где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа бр 
топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зо 
еста, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту 
дајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њем 
P19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан бе 
х, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— 
 ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће  
има.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је до 
ра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вр 
у разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а  
60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурн 
талом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су  
е но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — преки 
едну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни  
небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом 
им вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на  
ет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као га 
био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>По 
хтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао.. 
ужио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго мес 
еко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче... 
сио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!< 
ник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију п 
 Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се  
 добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатни 
 радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, шт 
пита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне и 
тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам углед 
те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао  
ослуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi 
марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— 
рестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="2 
м се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, је 
 викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам 
не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је 
општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто 
 n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— 
 у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се по 
а на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше  
ерење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, ми 
} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изуз 
а, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од с 
ем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и  
овац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати 
но с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од јед 
 су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на сво 
кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њем 
.. видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу,  
 воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је з 
. разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се 
а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што 
ржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Из 
м ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод  
.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у  
а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу  
те упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи сво 
а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето  
н раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на ч 
 давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам ос 
н је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма ка 
амо да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — по 
уком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и с 
ло с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а бил 
о неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста од 
ио тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем  
 n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао 
p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S 
 доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био 
ог вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла 
улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда 
ико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, 
е, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све ш 
head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку 
ре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем  
адати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се с 
 и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво 
ађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се  
} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да на 
луку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. дирек 
. рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим б 
на преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пр 
ити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио... 
епо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу 
 вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га 
еђу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим ис 
читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесториц 
беном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службов 
 се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам та 
; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али 
рица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао тро 
м жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водит 
руга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада 
 ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска 
А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чин 
тајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, 
сподин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући нов 
/p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — п 
ишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, ј 
руго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случ 
моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Т 
арити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали с 
да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> < 
на би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је 
p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече пока 
заљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не 
 дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије  
 нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Ха 
је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је мој 
им састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас иску 
 разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило  
огата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Збо 
ћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра  
азред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчиц 
 док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код м 
је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроња 
уда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, ј 
да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрч 
</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучем 
ли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећ 
ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатн 
 бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за ј 
био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</ 
би, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p 
ов зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари  
лостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и 
причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше  
а да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко 
ао ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с то 
 мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра 
братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи 
м жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — м 
н, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и н 
 Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кав 
бе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би  
амење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и  
оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах прв 
чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава 
рећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упит 
а.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који  
о...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми на 
а нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише нова 
а она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине  
 зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она 
 <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово по 
ај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата н 
о му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!.. 
 је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође,  
а.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаниц 
 /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвр 
 Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики нова 
..{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов бра 
боравите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могу 
дговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било ст 
адноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ 
ма испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на з 
све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Н 
га познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош,  
био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква о 
!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жанда 
 клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих  
 они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући... 
еоград 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у 
и од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам  
 никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p 
не:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије  
 што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а  
идео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако  
е, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какв 
164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђа 
</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је в 
ставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <p 
 тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> 
 свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрач 
S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишт 
ра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко  
е ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта 
ленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког в 
суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо о 
 тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест  
p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног из 
<p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведо 
 викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у  
а, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да 
ме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да 
е подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Н 
, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа  
до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе нас 
аз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазим 
ако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био... 
 као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва 
е паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? 
да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаон 
 О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — 
 који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстим 
— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> < 
била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помо 
 ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до 
ече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо  
 кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао са 
талом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обиш 
о гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе ст 
над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто  
> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим  
иђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и ме 
 ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од 
S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не 
, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако м 
...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју! 
p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћ 
у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, 
у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Свак 
сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та н 
е...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече  
/p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досад 
, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледа 
време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит ј 
</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, до 
г црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и про 
где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, су 
 трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p>  
е госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду 
о попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан.. 
 упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{ 
ра.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам с 
...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш  
м на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог ра 
 сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не и 
дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи  
 то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту п 
шао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене п 
 пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађ 
причах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има зл 
а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаков 
волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> 
ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим 
уда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у п 
заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један  
т.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, пр 
ојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрл 
ад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем 
а се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p>  
имио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пу 
тори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих тор 
кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста п 
а сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме 
а ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам 
ам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subS 
/p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</ 
е ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш... 
>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким в 
е да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А к 
е! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се  
тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо н 
Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га з 
д ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти! 
 добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући  
p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу н 
имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати кап 
Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> < 
, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не м 
ајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не  
у.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> < 
е то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим коли 
.{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам 
веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ст 
икну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полак 
>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p 
и године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој  
{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да и 
 Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам др 
ам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би ј 
 појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке  
рима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се 
ета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био са 
?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема ког 
лучај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана  
 дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам мога 
.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе в 
ао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — 
а линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" 
— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текл 
, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несве 
ондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у 
их у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам 
ра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети... 
pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет 
х кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је 
/p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости  
с више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Шт 
еларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан. 
к супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нит 
 чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} При 
је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми  
ем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места гд 
ора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити 
не настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138"  
 дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј 
, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, 
 биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке с 
ећ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пер 
бета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног п 
ољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у  
 што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на кван 
 велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изоста 
сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио са 
 да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју стран 
и и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми г 
змерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>К 
се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Ш 
кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколик 
-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час 
>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приме 
 целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накаш 
укао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу са 
<pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали 
ј у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са 
и ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се 
кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти  
еби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</ 
вори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се саг 
ече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, н 
е тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се нада 
...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} 
ана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Има 
езгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора с 
 <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиг 
ђе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну 
бу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије к 
 зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</ 
био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
збуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угл 
ех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од п 
урно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — р 
} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловим 
ојих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан 
ључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино  
ложен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгу 
 са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад 
данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што  
аман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у ме 
После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене но 
>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Те 
е за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлост 
вега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо н 
аког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S 
 као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад чове 
се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба  
ше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p>  
х га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за б 
х показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и  
ругови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бр 
...{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ 
урићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису св 
 то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> 
боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мир 
окрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p 
јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селим 
 очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њи 
а за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки  
це на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гр 
не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав 
си ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме 
рота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и ник 
 — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> 
вој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећ 
ји се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима 
ожа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шета 
е поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мис 
та седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле  
 сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођ 
n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим? 
о само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуж 
>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>О 
Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,.. 
се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ног 
 смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана 
д мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али 
греба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; ни 
.{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од  
ратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гла 
исто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто? 
а било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу пр 
 сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и 
 где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми п 
ам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, профе 
ера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толик 
 опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао 
м до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, ј 
д госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равн 
иш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на 
 прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутр 
ехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе он 
че у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Траж 
 шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... не 
за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и го 
кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врз 
.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само прен 
, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах  
е упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим 
ва-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} Т 
трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До 
е потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Р 
p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лак 
ву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје 
ар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме  
азио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца  
Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за м 
те да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под 
натог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочи 
у и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p 
е.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је сли 
— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући  
не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> 
друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући  
уме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан ка 
о би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би ј 
е са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне изл 
икако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са  
ог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју ст 
нутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подле 
> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи 
ивом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p>  
ао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам  
ве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош 
исаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш 
лазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господин 
Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се  
ец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и изд 
јало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га 
е грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше 
те права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На  
какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете к 
кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној и 
ити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да с 
="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толик 
спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, д 
рлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог 
ени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој 
?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру 
на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао 
о сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} 
познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Мили 
нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S 
нуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ  
крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњс 
. био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да с 
тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p> 
а ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три с 
 сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не 
 непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пу 
p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И 
p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па  
у за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од ве 
ити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мал 
, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваља 
ило боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин  
 из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам ш 
ави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам 
учак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида 
еко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се та 
е; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је би 
 сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем 
о посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</ 
ћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто  
 шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p>  
ина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, шт 
..</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?! 
 <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пр 
гом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем 
 на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло  
> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар  
="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад с 
ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учи 
 дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики каме 
се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам 
у удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да 
.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се ј 
ав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, з 
имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У један 
имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред стр 
на благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби да 
да шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се  
 свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и сп 
се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет 
сајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох  
>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло  
.</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахат 
гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој кр 
 изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, 
ве време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као 
ко оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече к 
м до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?... 
у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штого 
 имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру 
p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се... 
 слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала нег 
али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак с 
овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа он 
 мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада и 
ној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим  
ожда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну  
д писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори вр 
ада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин.. 
ам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрв 
че преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам  
 <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — о 
руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хлад 
нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S 
..{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо са 
јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шуп 
 један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће. 
p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то н 
м.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре  
већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чес 
 ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У  
во путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао,  
о не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и д 
> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми б 
али и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type 
еноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код ва 
 ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не 
</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаш 
о су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен 
еби сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомиње 
ред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћ 
мех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се  
е.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <p 
уштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиц 
а ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и б 
нутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао та 
а и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује 
е, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... 
инуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Це 
...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад 
ћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан. 
о миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашља 
естим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт са 
“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет  
а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад 
аво моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, овапл 
{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и стол 
 сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју с 
у провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог дом 
.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путни 
а, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно 
/p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не  
и...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу  
воје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не б 
веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим ка 
о читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно с 
у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</ 
ове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и он 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и 
оће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S}  
 није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде  
д у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао д 
абу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред  
...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узм 
продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брз 
 на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашнич 
што сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са ис 
а положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све 
, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб с 
/p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћ 
тровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ј 
да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим 
лаве до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p> 
од господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из ку 
шено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p 
... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Е 
уживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га го 
вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сир 
то ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док опе 
<p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја 
то промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си  
 Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада  
г:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не и 
="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури  
сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због  
о ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не мог 
спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не 
Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра,  
воде суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата 
>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре по 
сматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет  
он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — ре 
 доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, 
с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу  
се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она 
био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим. 
олази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо  
е мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина  
ад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим 
озио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у раз 
— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с  
е све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је 
спуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.< 
дарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> 
о се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,. 
ста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> 
грлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт 
у обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре,  
ал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим  
те ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану..  
есеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>—  
а.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у п 
прскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали,  
е по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре 
питасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук?  
ак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте 
неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, 
 поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— 
 дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</ 
p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо  
лим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет п 
...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта. 
, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — 
Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> < 
 није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништ 
огао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p 
 Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од н 
а преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> см 
лики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!. 
згледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих три 
 тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих 
је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала све 
ти.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, п 
 би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и 
ти на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чут 
l:id="SRP19001_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су  
орим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети д 
 могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче ж 
p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто,  
 дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</ 
 али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе м 
едоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу 
е?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Г 
сар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; 
ликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у за 
јмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу. 
ице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам ј 
али до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S}  
 дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајт 
и ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди г 
што га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе,  
сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и ч 
знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми  
 угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши  
а двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се  
пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао 
 изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двој 
ењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> < 
ам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја 
у, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кр 
и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које  
те, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) 
новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им  
атосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен  
, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зн 
ањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су к 
 још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се н 
ога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — с 
о обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни и 
рате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу 
ви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао  
а влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како  
ратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја в 
</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почист 
 су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало д 
суза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Б 
оцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од сто 
одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он  
е гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „до 
 заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним  
су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који трену 
је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на 
{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по кавана 
сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; у 
ича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од 
аље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, 
 Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу ш 
вор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговори 
>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас 
ладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Мор 
о мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је руча 
Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми вр 
бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и 
 Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ов 
е терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти 
S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дан 
и за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништ 
нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> < 
 сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све ску 
ада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само с 
— нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, п 
но и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у д 
м и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем 
 три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам саха 
ас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо 
азред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат з 
 овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било 
 госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!. 
 као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити  
а не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на д 
у.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!.. 
 сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити  
разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око  
како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа.. 
а сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Ни 
и тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа ок 
 стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар слам 
аје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — 
зни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења н 
амо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте 
е био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем к 
p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушки 
ам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сеља 
им...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се је 
то ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће  
знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Милив 
ли.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око  
пођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох ку 
вари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам с 
ер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет др 
м? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је ост 
 постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и  
ксинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, ј 
 колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао с 
p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим ру 
а,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што 
 да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Би 
отпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн  
и, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме П 
 сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био  
а се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам  
ам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div ty 
чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чист 
</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло до 
, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Ми 
никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска вар 
ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе 
ле десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вр 
 пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра 
ут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног 
d="SRP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече.. 
> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> < 
ад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њ 
им јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима  
, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, д 
охитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па пос 
S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађе 
ево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им при 
 бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p 
добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наш 
ром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору 
ређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се мо 
ђе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Циган 
ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадић 
це пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођ 
сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него кори 
, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p>  
лавно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb 
 Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли ра 
се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију  
лица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му др 
ри се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео  
ити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S}  
 одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо,  
ог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, 
 под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изи 
да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и  
о мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих вр 
га сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем с 
кључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју јед 
 у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са ви 
госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!. 
ор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било 
и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па пос 
иђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече виш 
</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>—  
нуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем по 
али, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики  
ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош н 
и ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... от 
олбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох  
 пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене д 
 мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p 
 ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас нап 
а се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда пр 
кће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>—  
/p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо 
и живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтини 
{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не  
творих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> < 
</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам 
 — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор  
> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм окле 
 си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S 
и,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не  
, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се пр 
p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што  
рали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало  
во у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије 
а, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро проми 
ивени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један  
е број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање? 
у и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје 
 из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева је 
ам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим  
.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас 
... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би виде 
 <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разг 
ећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп.. 
C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога 
видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, 
ам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао. 
аваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам т 
p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мањ 
 на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и моља 
.</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваља 
о тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Ро 
 али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам  
11" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећ 
еграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њо 
 тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се з 
p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са З 
... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу, 
жалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите  
<p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта с 
рате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће м 
да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би о 
ори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауста 
..</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не  
 нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одгов 
 ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша јо 
исам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb  
/> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оста 
с пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он м 
 <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну д 
вао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — р 
о је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је.. 
раву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У 
ићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p>  
те и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице  
 ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Панд 
е зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерал 
два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,...  
ну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по гла 
м куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече и 
уку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. 
знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање  
!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко ч 
ге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а  
p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" 
 <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, 
а често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и  
е и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, 
воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>Пос 
рођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то 
} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини  
што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми о 
— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата с 
ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правим 
 газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио  
S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја 
готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који с 
S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано б 
ва-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у об 
ам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго  
ти и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда  
уних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од он 
ва да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље с 
мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као ман 
м што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, 
и ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У 
јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест с 
го.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да  
наест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p> 
 више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време пат 
 у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса 
 преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p> 
сли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у  
 журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево  
лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта 
 заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не 
но седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купит 
а који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојач 
најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — в 
<p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p> 
Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је и 
д Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав 
помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Ј 
бљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?. 
 а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате 
дном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које  
.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p> 
а настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кири 
ин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто,  
о ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башт 
<p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти 
раш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсни 
а нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао  
 ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p> 
д беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија сам 
 паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p 
рате „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>—  
 ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не 
о си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш 
и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то  
 и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклимата 
адиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ј 
, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се  
p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Бо 
врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киш 
S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отић 
 гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш!  
ог убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рис 
за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, мож 
је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту 
цима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p 
} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио 
 у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хо 
дао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и 
урно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су  
спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад д 
а гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на ж 
p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео 
о!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама 
оба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина на 
рбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад с 
ло рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну ше 
вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нис 
оказала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а ме 
а се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у мој 
и узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и увере 
е исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-тр 
напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детет 
 госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једин 
те хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њег 
у стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друг 
 колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општи 
нем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим 
 мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је 
спођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Ка 
ођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на  
адећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говори 
плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у д 
га и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Н 
обравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао п 
 мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да ура 
p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се ус 
рам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања,  
на?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скид 
 настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко 
орише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне  
 равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квали 
акав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлош 
једосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било дост 
пет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао ч 
ога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здр 
 цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на о 
рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде 
сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време д 
им великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет п 
 се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после 
.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени мл 
иво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гла 
е дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи с 
б и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дох 
ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без  
...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто 
p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази 
е.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх т 
ћу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће остан 
и да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера прен 
<p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</ 
е оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину  
бру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој до 
ам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p 
 случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували 
<p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први п 
p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда п 
ну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи 
 се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> 
; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суз 
ци развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим р 
гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— 
 кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо 
 сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не в 
е код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а н 
А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила нек 
пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једно 
 на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, 
сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p 
> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јач 
p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држ 
ко ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p>  
 да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на 
, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Д 
во...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у и 
<p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих ос 
апина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин с 
разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има 
 и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш так 
чи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — оп 
упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прв 
.{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао. 
о за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељн 
анас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћ 
траг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нис 
ест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати 
>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону ха 
Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и је 
ох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем б 
ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!. 
 па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав  
држи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са с 
адржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љут 
а радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индус 
 купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p> 
лико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,. 
о писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беш 
нас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p>  
 мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти? 
укама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљуне 
шла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па пр 
> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив т 
<hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју ј 
 ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он пови 
 ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и 
а, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво н 
не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад  
у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим ник 
по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете  
довољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за до 
ишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад са 
и му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и  
није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали игра 
<p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Беог 
>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</ 
цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радо 
 може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам им 
дисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели 
ађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге 
г дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по  
.. про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже 
 више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и 
су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си наша 
ји у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије. 
био као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рође 
 хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до к 
 дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах.. 
hapter" xml:id="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беш 
савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где  
ити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Н 
n" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <p 
ection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете 
 ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то ист 
времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сах 
аустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — вре 
 — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су 
ви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, к 
о су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси 
м.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила 
а носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена циг 
, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница 
по кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима  
пе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а  
зред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам  
 ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка.. 
в сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</ 
/p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа  
есвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метеж 
вина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — реч 
="SRP19001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу  
упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спав 
 док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови  
а мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, 
м седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школ 
кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спр 
 зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим муз 
осподске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако с 
78" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала 
дук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... пот 
ра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p 
м се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа,  
ро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се боја 
њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући  
ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>О 
 спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад 
p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам тр 
 улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи.. 
у ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад  
љу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми  
та, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, кол 
ох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Ме 
 n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по х 
и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S 
дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па 
ји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окрену 
 и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче 
сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања б 
 понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала н 
Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за 
 два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беш 
под прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помак 
ојим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњ 
 у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p>  
ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног б 
батино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — про 
не...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и  
ти.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем 
ваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чи 
и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p 
сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напре 
? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одгово 
пустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нек 
а на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, 
лицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква  
 била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Пан 
 Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од око 
Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао  
вајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако,  
џија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво с 
здржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака уд 
 укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S 
заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S 
м очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратко 
<p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> 
пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако упла 
 д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је 
ав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му  
била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!... 
/p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учини 
наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, ко 
а седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без 
иче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не в 
луку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папу 
0" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ва 
тупио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p 
пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и и 
капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издал 
 рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и зад 
У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и ради 
 да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се 
но мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћ 
тине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити 
 сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нис 
тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега  
ко јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није о 
 сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где 
рачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у с 
у пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као  
последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног мат 
рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Проба 
е а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{ 
 <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сок 
ди <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом 
укама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо св 
га узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније 
сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на пот 
амо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих  
зад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а ниса 
 тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми  
г ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава... 
ти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу н 
ом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ниш 
, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена сас 
а искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно  
 тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била ск 
и тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, 
но прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема 
p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом 
тигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четр 
чера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб  
д, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p> 
 на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајност 
парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам  
м испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У  
еровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно прок 
ад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апс 
започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад 
метила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њи 
 делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, 
 <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом би 
 смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане д 
ече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, 
 држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n=" 
, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и 
 Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати 
од Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва т 
а, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место би 
очнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Т 
трчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет ст 
к и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге 
увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</ 
њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочи 
 ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалос 
а стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не п 
 Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p 
У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Г 
ари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ  
и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећ 
едан кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један  
вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на свет 
 за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне и 
наци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div t 
и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госп 
х за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помо 
као!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, 
а да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p>  
b n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор 
 казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео 
 тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде има 
тију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера с 
 таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од к 
 Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У мла 
римим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p 
х са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми н 
 је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимн 
е селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је т 
атри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо с 
а једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрн 
ерација несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде  
место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...< 
света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју,  
а сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита н 
у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S}  
се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја м 
бегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадов 
к, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку  
не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.< 
 јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се,  
м где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да 
о нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто скло 
оћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да ј 
ге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчу 
пођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између пр 
 лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем 
ко нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја  
а поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем  
 а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја  
ларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, и 
м десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам  
сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим 
ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставиш 
ио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у р 
аче озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то  
уту за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све  
а је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а зе 
та ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да  
ђох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са 
простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се  
 роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био 
осу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко вре 
 Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p 
топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше  
ека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам  
имових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео са 
е спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестан 
ед <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси свој 
ле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању са 
ишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p 
>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му ка 
</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Кал 
а кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184 
 једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспа 
..{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да 
...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми дар 
ије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и  
..</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обели 
а хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам умо 
 Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било  
 и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или к 
едним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p>  
ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Уз 
е живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас  
о ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица 
ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{ 
 да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех ка 
је подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему дру 
цу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година? 
 Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— 
то се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— 
с нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима 
добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи... 
леба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, 
а брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем 
ије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бива 
 мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекал 
д би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из д 
 видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за  
и са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта 
сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација в 
ред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фење 
гасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању 
: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столи 
 штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p 
уљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја 
држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="c 
и ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је  
а од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепе 
шта нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у в 
толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.< 
не јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обр 
n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату  
 поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи б 
м да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за дв 
стиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало 
ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад  
н у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац. 
оћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испо 
омир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми д 
рада нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне сти 
ода!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало го 
орају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и д 
и с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора са 
 у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у за 
или задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</ 
а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му  
ом даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри пр 
 <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут н 
ш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p>  
мах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак 
етрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера 
 би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на вре 
е то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти 
сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећа 
естан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих прово 
и и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао... 
 и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру нал 
ћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... н 
део у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на К 
ребао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p 
ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише н 
дука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника ј 
с од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме о 
иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о  
гавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој  
оручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при друг 
> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n= 
видео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим 
 и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— М 
е опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нис 
ко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта м 
цајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до 
<pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје мест 
 хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта  
 вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад 
ч звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> 
ново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању. 
ојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...< 
кле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу св 
и питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се ле 
вори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој г 
ладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, б 
а још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може с 
ли сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпо 
м сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> 
а им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упише 
 си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Пу 
ст година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсит 
ј пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на је 
 — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним кон 
ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задрж 
едседника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на по 
уцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног рево 
 сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p> 
 кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох  
олагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан др 
и сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигне 
, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ дор 
х људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S}  
да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико д 
први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше 
 вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S}  
ам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми 
дину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ј 
ка предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну с 
ви само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, 
 Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> уни 
по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, с 
а ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок  
исам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђ 
у она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта  
пцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> < 
дна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа 
е у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а мог 
а више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам 
гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинст 
 ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чи 
кла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћ 
очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако 
је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситни 
 јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куд 
а мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе 
а потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има к 
сеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једи 
p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој 
г дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{ 
у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло ле 
<p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио  
омедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га  
 а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И 
 Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу  
ампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би на 
.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцниј 
ице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво,  
а ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — прева 
вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да н 
 подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то н 
 толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Ш 
ело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз 
и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> 
.{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам ос 
 то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, реши 
— одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>—  
низно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно,  
/p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу  
ију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; 
а загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</ 
 а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А  
ена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радим 
рце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду н 
за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није ње 
асекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изг 
(тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно прода 
н а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служб 
си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам 
ренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезг 
о одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај  
руговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саста 
 вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео 
 њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри)  
ан Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћ 
тим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да с 
ошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, 
.{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех 
ата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно и 
обрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи. 
о сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђе 
 подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно о 
лико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека м 
бијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{ 
онац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> < 
алишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од 
свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p 
 а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу... 
 овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је т 
!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{ 
>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викн 
 по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с л 
 Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера  
о полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. св 
јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... 
се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окреп 
е свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, 
е кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух гд 
> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту см 
ху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људес 
но, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба. 
але угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n= 
тужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у за 
треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћ 
 са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p> 
ија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше ка 
нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад 
з џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у 
ед буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж 
а...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као д 
ти и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачу 
оме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се сп 
тано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти  
ад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,. 
гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} 
има бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај  
ваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прич 
да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуренос 
а, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
удници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S 
, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ам 
 <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало о 
и ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш как 
е!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су т 
е подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимн 
ка, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави з 
.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, ко 
ве изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вар 
 мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати н 
не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче бла 
{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво 
а га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек коли 
пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не т 
<p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт  
 ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам 
ну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из ви 
 управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није ос 
мије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако 
чепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама ј 
да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...< 
чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших  
љу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар  
— викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, 
е бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, уда 
јих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, је 
стор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!. 
, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељ 
онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— 
нца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S 
олико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим раскл 
рилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па и 
и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и  
инама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији,  
а са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигд 
е улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бог 
вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се  
ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је в 
и је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> 
 и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе. 
и је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив изр 
 ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја ј 
угог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним чове 
 проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помага 
 свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло ста 
 Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S 
, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је ј 
сти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву п 
од госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала п 
Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шес 
па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност д 
ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам саха 
то ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну  
} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђо 
још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила  
{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једно 
ао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат број 
 данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, 
вом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео 
у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађари 
 у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо од 
ко се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између  
на ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално ра 
 дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно  
До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о гл 
о стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p 
, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не  
ку Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву п 
 донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кош 
врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини н 
ама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тв 
 и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер свак 
рској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угл 
ише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин 
ди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свако 
} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један 
 кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми 
збегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређа 
о у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао 
ам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам 
 га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох  
те моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосм 
чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га  
 двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био закл 
— ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је бил 
ао флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар поврат 
посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли,  
идим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — реко 
оред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до н 
S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо 
спођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан так 
ђура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нит 
Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим  
ишем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинс 
</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав ј 
/p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... 
, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на К 
мире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спава 
 <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је м 
 је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> 
отле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и да 
 Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој ус 
потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p 
м не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно кра 
?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жанда 
 ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, 
капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех 
 да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је к 
p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама  
Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — р 
p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен ле 
ти зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разни 
/p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће зн 
како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој леп 
ко вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за 
ла...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опе 
<pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма 
ма и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раниј 
атвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жан 
ез реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син св 
нећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му с 
Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да  
</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје дан 
 се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У пут 
м и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам 
ли доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најб 
p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не види 
<p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p 
ам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>теш 
 испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полаг 
 хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу 
 га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене о 
ем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за зло 
е било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекршт 
учак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од п 
кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после не 
 кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена  
 биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како  
<p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, —  
ти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —д 
 се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> 
их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се м 
але.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопхо 
мета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније п 
и врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да 
грају и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.< 
е нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...< 
 с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p>  
ођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и 
 сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</ 
/p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсан 
ени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога  
ојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, углед 
. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>Посл 
 Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати виш 
и би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под. 
, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем јед 
 Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с т 
 Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су м 
јући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, р 
ти неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта 
 <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p>  
иђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у 
мире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узи 
ма пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо пом 
упи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо 
дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од  
 се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> 
на у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C9 
скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редов 
штва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хт 
оће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од на 
вим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста о 
ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј 
м ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише.. 
е с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у 
асови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо. 
ађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде?  
S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случа 
а ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и но 
 наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљ 
p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све 
ри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат наста 
рохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, н 
га мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало  
идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кв 
ћ па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се  
 два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замо 
 да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о дла 
} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што 
ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам 
 просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после п 
; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, јед 
на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на у 
 уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја 
 попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</ 
..{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветн 
са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме  
 су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p 
авише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако и 
 ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле.  
, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопов 
рији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила 
; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим  
атрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зли 
чах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...< 
мпа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније ни 
д оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p 
е бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> < 
је смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; ле 
гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у ст 
а видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двоји 
иља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и прат 
фесор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и преда 
 n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и как 
еца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце 
/p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздр 
вар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади. 
дсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— 
дах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" / 
; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из  
јну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја. 
нце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро,  
у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је би 
очи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папу 
смо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C3 
и не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје  
школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јо 
та од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло 
 било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки  
оге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</ 
вих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он 
им престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{ 
чу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а 
решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, је 
ве шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим ј 
а отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— 
 сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— 
а поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта с 
..</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S 
, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,. 
> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђа 
.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упит 
да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за в 
ем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци 
исмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се на 
је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би  
а па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p> 
..</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да  
 с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p 
говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни,  
м се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам 
ати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с 
а.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се 
аба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чу 
амо што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста 
сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђа 
а је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас 
ј постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђа 
олажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рож 
о остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писа 
ш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да  
нога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племени 
опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђ 
д кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p>  
атра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећ 
о; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми м 
х шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда,  
p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... мах 
чни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само к 
а ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим  
акој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе 
зати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</ 
ве време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло заним 
/p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук но 
>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво,  
нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Бео 
— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „ 
о песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,...  
г зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира н 
огао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се п 
не оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем сме 
 ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није  
о са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вр 
најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа  
х, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас  
и полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим в 
Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?... 
једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — плем 
 два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се. 
<p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ј 
 моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му 
 — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да 
није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да иде 
сматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука  
пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</ 
 ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двоји 
, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред  
ного; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да м 
ичах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газд 
е разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељ 
> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Макед 
предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професо 
.. испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво 
62" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта  
ити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута,  
ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још  
управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>—  
игурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио п 
, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — примети 
} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за с 
ма ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро пр 
даху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога 
<p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу  
ако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, је 
p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p 
тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> 
мо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S 
..{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ м 
о буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да  
 донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као б 
 дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала 
, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме прину 
ише од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас 
 се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p 
у страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћ 
>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!. 
ржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу св 
ноги, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетит 
ве <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима в 
г црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затури 
ш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" / 
ј Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о че 
е, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па  
и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мо 
еђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p>  
чију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани  
о нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по м 
и око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или п 
 на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место све 
реседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу 
 промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни д 
..</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена б 
ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли от 
р је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе та 
.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки с 
 по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Ув 
ре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</ 
 један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет  
 бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отв 
револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај  
ош теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђ 
 тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за до 
и од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжал 
хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад д 
е не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем поз 
сам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слоб 
<p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она м 
S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је,  
, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа 
 је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога д 
но висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика 
 се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим п 
 то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за ц 
изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, 
е се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни  
ђа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од 
p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки  
</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говори 
ик и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да ч 
инског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а ме 
зи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима,  
на месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уш 
 на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљ 
сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја шк 
о сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и  
 јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... сврш 
ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млад 
/p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</ 
рхерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="4 
...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је 
..{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а з 
ме нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapte 
дати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде м 
<p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — ви 
дна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери с 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније пром 
ије малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али 
 шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па д 
у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p 
<p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</ 
беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... 
 тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили и 
, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест д 
нео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и зав 
} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем  
 јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем  
исам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сан 
ом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у бли 
во у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушк 
не...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пу 
дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао  
вечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p 
аг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, гд 
ли су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, 
/p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p 
их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он п 
: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило  
топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Д 
“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох д 
м једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!. 
и чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живи 
мо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш? 
пет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко пр 
у заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће  
колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста о 
повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође 
Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Запад 
ји би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши  
 беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> < 
 треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала! 
, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до 
олио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на  
ловом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p>  
к... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>—  
тајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели,  
> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себ 
> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата т 
хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеб 
<p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на ок 
а неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше ве 
цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, д 
х баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше  
 нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио с 
>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где с 
сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими 
а иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали,  
— упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — 
саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам у 
ах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чека 
о поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p> 
вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити до 
држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господин 
p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и наширо 
 у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је чо 
најемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека 
.</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <p 
 се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора уч 
ло. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечера 
нам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре  
 јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и  
 момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не 
кама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а  
е онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима  
/> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допра 
рију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p> 
 <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио б 
ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир 
<p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и нареди 
м ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се 
једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и 
добро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...< 
...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се 
ота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S 
врте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније 
 жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерл 
дем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Нав 
 јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је 
њам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се приву 
о после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео 
До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију 
отеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код 
што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p 
 нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим на 
прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, п 
 Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњ 
еразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајућ 
би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носи 
себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који  
олу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тиска 
нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећа 
 испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио,  
да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се 
нусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад 
оложити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, 
де ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам  
 да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> 
дмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изи 
p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно м 
у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше и 
леда и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да  
 од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за дв 
се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — 
гим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фи 
> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем п 
...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нис 
е чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у он 
апнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накан 
закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зи 
, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну. 
> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео 
, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, з 
ви тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога с 
 је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави! 
, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Преброји 
јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> 
тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди т 
гледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске 
 и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из 
епо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор 
м, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дуг 
огао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх дос 
 боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре 
шлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говори 
.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам 
но што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па п 
есто као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за т 
ољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама б 
ан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је 
ад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могућ 
...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{ 
ам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она во 
 говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно  
..</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер  
е Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} 
,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које 
це треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нече 
p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племени 
 ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго 
аплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> < 
исар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред 
ам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од ка 
е задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе је 
ите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините ка 
 хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код г 
хо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се н 
атизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам 
рочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе к 
у слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на 
сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију стран 
а, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стол 
повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог  
е кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од 
 покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири с 
</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{ 
 као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бо 
 последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показа 
один задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она св 
ој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор. 
олико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} По 
им, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разбо 
 плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да 
Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала ча 
>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па 
се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би,  
це ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носит 
о цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана  
ма у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газ 
м брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад ј 
хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb  
 је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p>  
шљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чич 
 никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p> 
сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова 
не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини вео 
 пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припа 
и се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?< 
еда мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи н 
иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, 
 била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је из 
уд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и  
ко суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, са 
 <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не зн 
та ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани теса 
од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног 
х, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као  
да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти  
 на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће дир 
пта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, по 
ка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни 
јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зид 
лико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин оста 
а улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну  
ху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у ње 
p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео ле 
а устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па  
..{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још  
ве моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах опра 
 стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било теш 
ђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— 
 да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умив 
м помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах 
о...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај ниј 
 разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади нек 
..{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме вео 
сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали 
о.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго ни 
Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>—  
, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио ка 
е појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продира 
соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо с 
љиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану о 
је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором н 
.. сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милуј 
 пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на ве 
 <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад  
и и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле,  
канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве  
 али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а са 
рујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не  
 пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра н 
амо кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p> 
атим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен 
гослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да доне 
између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико 
о, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једи 
е руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p>  
дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбр 
да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p> 
ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p 
и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, н 
о сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац  
кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p 
 од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако при 
 и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S}  
. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p> 
</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> 
.{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радос 
изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. 
p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се к 
вињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах с 
трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш 
њака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, ал 
ио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} М 
...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> 
 просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, б 
обудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му  
 прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао)  
..</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник. 
и к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који с 
 ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори 
н онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врл 
о? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно  
в...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?!  
 <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја н 
дкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шт 
агајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и прено 
 викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p 
ај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p 
 и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и б 
илазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља,  
иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> < 
виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага  
 Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руко 
имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>—  
увана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> < 
д собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Доб 
оводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси  
ицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што  
ш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добит 
мет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зач 
ам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су  
} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мал 
ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другом 
S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без у 
, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који бе 
рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологл 
та ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си  
ушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди,  
ију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му пла 
у јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како  
ним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — 
авог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто циганск 
че благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Н 
говорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш  
, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма 
чаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— М 
велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки пок 
док млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће  
> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о 
b n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па  
из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чи 
рзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведос 
S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изра 
вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру,  
себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p>  
— похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет 
Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима про 
>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, 
 гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао.. 
</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно свој 
 зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p> 
 и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два  
="SRP19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једин 
нај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар о 
икад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мил 
га.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости 
ви...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати  
 сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> 
 па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом 
е — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш к 
о објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно увер 
 председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце 
а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ 
та, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде о 
о кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив 
p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у квар 
ем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у 
код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се зауст 
 рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га ни 
и, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигур 
абележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао,  
ити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна д 
љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву 
ило нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах р 
</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="1 
и друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сма 
<p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан  
p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћ 
<pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не з 
и највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад  
па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S 
з шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и  
 оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на ул 
сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мен 
шао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још и 
 и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гу 
то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p>  
 <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу има 
ете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да  
p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> 
бучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута 
цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је да 
ца.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћ 
 расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождеств 
.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се  
, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новац 
а испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошл 
викнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запале 
 је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p> 
зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта  
реко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ј 
чима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имам 
х, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, 
 је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се  
е и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци,  
благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам  
<p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио с 
ата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit=" 
о туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> 
ве од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у шко 
p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> 
 Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће!  
о их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђо 
 Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. пр 
е, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,. 
ка да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к  
добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све в 
ђе и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ств 
м дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосм 
лаву.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте уну 
хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!< 
уда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат. 
ц па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Моли 
али, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну  
Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p>  
.{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у пом 
не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p> 
ђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар  
из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није б 
p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, 
се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>По 
апамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преж 
 џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда 
стало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих  
 ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив  
о тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно,  
, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под 
и сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово ј 
уче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух ис 
 мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испр 
целарију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на  
 <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једн 
навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динар 
 поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослобод 
авао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Ниси 
— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још пи 
ајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је пол 
кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде зад 
нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па  
ца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</ 
обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње 
ик.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Ко 
вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је  
.</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Б 
...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој 
.{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити  
ако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живи 
 онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад 
>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали.. 
р познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p 
исам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показ 
атерине, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој и 
 да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувиш 
валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познаје 
д господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас ниса 
и за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда п 
о.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навик 
 Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. 
 вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан 
 на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледају 
опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што в 
.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од 
се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше  
 други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. 
рица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> 
 затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Н 
лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда  
прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> 
ајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарат 
озва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код  
— рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несме 
ате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а по 
ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али  
кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и  
ти: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и 
тала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави го 
.{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видим 
гледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, 
м те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друг 
бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и ш 
 пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се 
у.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стра 
по проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="1 
едан крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, 
 <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти о 
јем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од ваше 
те, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана ка 
ави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за т 
у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свр 
у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суд 
.</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече она 
ући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</ 
 и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је би 
...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је  
хе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Р 
.</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми д 
p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеон 
еј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, —  
о код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу 
.. а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,.. 
одејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Ни 
авим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђа 
ило боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и коле 
спођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она  
е се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече ок 
ји сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није м 
а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише 
м.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете с 
четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде 
, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох п 
то, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p 
и са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— 
ук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и исприча 
ене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај  
— а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p 
, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам мар 
тра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћет 
p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт вр 
 израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је мо 
n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа 
та, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћ 
 <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих т 
> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Бож 
о, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур  
пан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — 
та корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште 
</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем  
ху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се зауста 
Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и 
, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше  
још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p 
зволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у куј 
ма места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради 
 дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш л 
мо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног  
 доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а са 
помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>Пос 
где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ он 
 се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што  
— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми с 
пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двај 
ад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох нема 
м да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,. 
. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну о 
аљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер о 
 Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај...  
беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам о 
, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 2 
и ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p 
ризнај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах 
р целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на ко 
умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и д 
викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајућ 
ах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике кант 
јпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био с 
ти не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Д 
дсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један 
ли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба пос 
смо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти 
азда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу к 
алосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> 
бли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим исп 
с звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам так 
ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празник 
и дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту 
а ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико м 
да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече,  
рапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја  
н у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из бол 
је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из  
 и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све т 
ар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео  
о остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш  
натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и је 
леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја 
 Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рач 
— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло  
то рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми 
 пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост н 
 мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој ку 
>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којо 
p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104"  
 једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Остани 
> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p 
што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заје 
ахнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, 
удбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма у 
 је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> 
...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац  
е дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један т 
о врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за вр 
оче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Моли 
међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био р 
нам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само  
их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{ 
је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису је 
</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — ми 
о, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас углед 
 Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за ти 
се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n= 
p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упи 
, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави  
 ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „ми 
 је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се ко 
се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви д 
S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро 
две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што  
> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек 
волити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније миш 
тку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{ 
оштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих д 
знат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <p 
х руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову би 
<p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,.. 
ужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога ж 
 донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за  
ђосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди ре 
ко, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо 
да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком заб 
 ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар поз 
емо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S}  
е са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>гос 
 као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> 
 господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изи 
подине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и п 
е заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па 
ако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли 
{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену и 
је газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб 
в ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све д 
калишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију,  
..</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва у 
алармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њи 
је ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чар 
адости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да  
е ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а 
е послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — од 
.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог 
ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те  
пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p>  
p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох  
на ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не  
ислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече 
о.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,...  
наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повик 
путник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Би 
 <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не зн 
 ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву  
е укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је м 
 сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек п 
у, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</ 
је било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је 
рно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше < 
у ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га ка 
 је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну пр 
атише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој  
рав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли 
вати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у  
, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледа 
и је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче  
у, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </ 
ујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа  
 закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" />  
жи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговара 
вио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и неви 
вени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече 
е угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао д 
реба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Ски 
разу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што  
>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро 
>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем о 
о је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко 
— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја  
 одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао 
о вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,...  
сади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо. 
ла.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми  
,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од  
/p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући нова 
</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег д 
.. </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота б 
ера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она с 
у се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изг 
!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пус 
правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не од 
ћ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презе 
казаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реч 
— прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и н 
подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<t 
нах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је  
, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те се 
у од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се  
испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је св 
о...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево ч 
.. а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш? 
к хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{ 
 тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је к 
вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накостреш 
 пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат 
пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загл 
рашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p> 
 чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.< 
здарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног  
о мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. 
до верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће п 
 занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли к 
чито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском д 
на према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека 
кута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с  
а сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само п 
растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим 
инар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се 
рења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече предс 
сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим 
одину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи  
„збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето 
нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>—  
о доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један  
мео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку ули 
 ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем 
{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радост 
ад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! —  
ао и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима 
и...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало.. 
можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му  
ца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а  
добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, п 
го, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих с 
у треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала 
} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, 
 <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један 
рађена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а он 
зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровишт 
велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде пре 
емо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“,  
оже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб:  
вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" 
} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на њег 
ити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопш 
н посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по  
чким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, а 
ти на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао и 
м сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђ 
едно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Св 
им шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>—  
>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним 
ише дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Ви 
и.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене стра 
несем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они  
<head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне у 
а ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам м 
ion" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb  
и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толик 
ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо г 
у пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико 
 као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У м 
за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица  
жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опе 
 када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: н 
риликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погод 
р сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан прол 
јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну 
S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— 
ко, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! 
одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пр 
мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најго 
а, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, т 
 седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дро 
ан изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику с 
ио већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Н 
поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим 
 чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме  
 доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађ 
оме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се  
д уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га зат 
 нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је има 
дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да 
оле, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја 
смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била вел 
 ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!. 
Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао 
 чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осет 
ј учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један 
научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и  
ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно 
је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мис 
р то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; 
ише цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p> 
?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима 
служујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посл 
>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беш 
 жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш  
баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пе 
су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много 
 и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства  
е онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двој 
мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута 
ако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, д 
оре посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не 
 ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, 
скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <mile 
..</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку р 
ж или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем!  
, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио 
 већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к 
еме, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који так 
е стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола 
и лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад  
пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истр 
ако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била  
теља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а 
но.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, 
" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ће 
страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћут 
ги, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити  
не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем 
/p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодн 
! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, 
 — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шет 
 а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћ 
, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека  
зићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p> 
а браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам  
Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчан 
калнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим,  
м било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче  
је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n= 
 стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта  
 предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позориш 
су положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљ 
ући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p 
и у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у за 
изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</ 
.{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.< 
 ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта 
ице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега п 
стан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер  
ћа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох  
бирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се  
цу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама 
ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече б 
ен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p>  
и.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходн 
? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који  
мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба  
у,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни  
а, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има 
оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми неш 
 <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том прилико 
садна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Бе 
олски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 
чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div>  
обро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писар 
/p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади јед 
нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине тол 
аки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за  
викаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана,  
ко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топч 
 управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет уп 
ако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>Посл 
стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета  
између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а 
тово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу 
носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са  
 се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зим 
Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест  
 рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а в 
г циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,.. 
зеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прњ 
} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом к 
напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку п 
м једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и т 
его колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа 
бао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци др 
мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 
Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у 
а одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речј 
реде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било п 
ан у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од најве 
 лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију  
ју десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, 
 нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како  
у...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се 
ставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер 
е мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а 
 ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о 
ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам 
у заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је  
>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне  
х, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се  
 опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех д 
стати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамв 
 Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Мет 
..{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам 
рије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што 
...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ 
оново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам 
и је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?. 
змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинам 
ољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов за 
 <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где  
ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четр 
ош од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила вр 
апу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда по 
к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме с 
ледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окрену 
а су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљај 
0" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа д 
.</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; јед 
е“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи  
еома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе 
морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и 
и шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, 
...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била пр 
д залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а 
ог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га  
 су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости 
већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, је 
к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једно 
ер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу ос 
и горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном пос 
сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за  
 јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан п 
како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву  
, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем во 
ion" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гле 
 под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао 
кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — пита 
 Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не ле 
 није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту,  
флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, 
и на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази 
 загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас 
 купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде на 
ју, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S}  
 њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког б 
новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господин 
ју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен и 
 није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне. 
 читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дођ 
ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани с 
ећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— До 
во, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас  
— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко д 
а и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих. 
енити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Из 
it="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?!  
приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на г 
у половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет глед 
а, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело 
 рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног 
м, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S}  
о јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један  
онетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p 
 ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет ми 
..{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,...  
p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, д 
 се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и 
 знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не 
и), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, 
ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дође 
} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине  
 <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да 
воју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан доша 
ти...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да  
и, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се  
је на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p 
рекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што 
 страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја с 
 двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, уг 
хтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци и 
који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да с 
S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.< 
х а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече  
слили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао,  
леба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У  
е се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде д 
ед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула  
 Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је би 
вао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је т 
жном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да др 
едног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крча 
 цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Ш 
До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" / 
к чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са 
 јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих  
ујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад оста 
ромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од 
 уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао п 
г тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с т 
вио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем к 
 кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>—  
е миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме на 
о вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> 
 и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим  
 лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и д 
се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора оп 
вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — 
вић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико б 
 у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; ј 
 рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p 
на, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се  
овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у ш 
 Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су би 
екох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати 
други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече: 
коме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи п 
 руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за послед 
укао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, је 
једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад 
, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо  
 покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене ка 
 управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида ко 
 <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецр 
ред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јован 
це...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздрав 
ахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку 
игурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу 
ју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах  
и може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p>  
ан огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с 
поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трњ 
ш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Кој 
и пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пун 
и се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу  
нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче... 
азник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p>  
S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се 
 ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник 
ругом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</ 
о да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла у 
еле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>П 
 извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, к 
у ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSe 
збуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на том 
оле испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по нек 
ној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему 
паде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрде 
сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше ж 
{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати  
штро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери пече 
.</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп п 
и и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је при 
браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште,  
рестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо 
и.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбам 
их се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, 
 да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак,  
ћи ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</ 
ута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p>  
м лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покр 
е, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мисли 
бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Н 
ала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и И 
 преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих некол 
о си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икакво 
сних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се м 
не, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се св 
ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, 
 школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и вр 
 <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раниј 
рчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева  
ежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике  
аком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред к 
ио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" 
м ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и о 
ности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S 
ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то забо 
о, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу стр 
овац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну к 
осто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ он 
за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — реч 
а познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за 
 хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви ба 
ајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад 
е.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p> 
 не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> 
ише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велик 
S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког др 
 је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи! 
кад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми н 
 да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад ст 
ли ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досад 
седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако 
 и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мо 
 лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потр 
едаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притеч 
(тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је  
ата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле  
а овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме при 
 <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру од 
ао стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог тере 
ам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p 
аш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске годин 
светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме  
о наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако р 
оручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити... 
</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мир 
тора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањ 
особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— 
..{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најз 
ио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <miles 
 која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.< 
 је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на П 
етири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему с 
и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се о 
е се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем ни 
испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и  
 И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на ко 
ар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори п 
="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедо 
</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква д 
321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и ст 
ао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се  
зима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</ 
у? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да иде 
<pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци,  
ладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућур 
ао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у да 
, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер 
добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испит 
м људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад 
 леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брз 
ђао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" / 
p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене 
у...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вра 
Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све вре 
е Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих 
толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече  
еде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдариц 
и на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдан 
} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о п 
:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо 
део и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађ 
 одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад г 
во.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од к 
зраз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно нај 
p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу 
 два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи 
; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и 
, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије 
 младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше  
 Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прил 
самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвозде 
{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице ско 
..{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> < 
да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленим 
ништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство 
S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позор 
> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" / 
то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не 
гао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац  
 никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута  
коли.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције,  
>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n=" 
ђу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечер 
авијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди  
м друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо са 
а пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је ота 
што нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда 
<p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло 
глед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као дет 
3" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице. 
рчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме ка 
предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у је 
на, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи  
— затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку 
а и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не д 
вде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо 
не...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Лич 
у...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плака 
гушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата 
патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу  
о рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни вој 
коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци 
 некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по  
<p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — у 
Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему 
, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину. 
ше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас 
> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару 
 у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог о 
могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба  
 турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудр 
ати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би 
 пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb  
шао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скоп 
ује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> < 
лом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите в 
па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми верова 
 лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти  
ме звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супру 
и сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе.. 
ару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће 
 и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код в 
д чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко нож 
 да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним  
 дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим тав 
а гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... а 
 се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста мес 
аво пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, провод 
е разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и  
даше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који ф 
али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем  
 јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му и 
ри двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је п 
нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </d 
мио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понуд 
 се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми г 
дном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дођ 
јави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку 
оспођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.< 
...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађе 
авикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} П 
га поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох  
м мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Пре 
издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, 
, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер  
 господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их м 
ем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу... 
кривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се ве 
 својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам позн 
очито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко ок 
>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше н 
свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да 
p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па  
ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви с 
грајући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели 
у.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у 
овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја м 
ред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урад 
 бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>—  
и реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Он 
рзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут пр 
ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Жи 
p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Глед 
кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако и 
имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбац 
ни, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме... 
..{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почист 
о куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на  
алише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет 
} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — у 
лиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни 
х је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, зб 
од заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из кућ 
м се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из 
истос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам  
ма за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb  
сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво но 
а то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се боле 
онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да  
у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да п 
 заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан 
арска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу. 
н чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у  
> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата 
о и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо у 
 да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председни 
 језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва про 
шћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало 
ог њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нар 
тпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збо 
ак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше кра 
асно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућ 
S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, вала 
е столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли о 
згред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и 
он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хај 
дао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и 
ги опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види 
ли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није л 
тим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати. 
ет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу  
овратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — куп 
и око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто па 
оград сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба 
тно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p 
у сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се п 
6" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе 
декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба н 
Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... ба 
здеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне 
грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао  
!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше  
 јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако  
асуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему распл 
.{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p 
гога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју  
а и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она ј 
и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и о 
жу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и п 
кав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стој 
но је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!...  
адно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас пр 
уга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли чове 
одебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сит 
ожити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S}  
и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми 
дајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе 
е толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миш 
..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нис 
 лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице 
у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, 
би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишл 
на је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због си 
 легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике  
м то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — 
 сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да  
 могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S}  
ста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у т 
и смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама ш 
 викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох кл 
хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали см 
ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеж 
д, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану  
p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> 
{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</ 
школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико  
} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На пољ 
здаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Н 
вио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газда 
p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Ми 
ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} При 
 отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S 
, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и 
еда као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну  
ице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а по 
не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало с 
упио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и госпо 
 легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи  
 <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док 
ем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> 
ко, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам д 
рет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и а 
у кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и те 
 Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки с 
аклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих нап 
арно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири  
уги <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</ 
седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосм 
ам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Н 
ед стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам пла 
а учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га 
ало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега зав 
е шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говоре 
апларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима 
 да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући  
Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост 
жан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико уп 
м честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближав 
а питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат  
 се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем  
ру, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морад 
 приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђош 
рану да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга би 
уповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други 
 помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио,  
 овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би 
 лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћ 
рчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S}  
сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да с 
овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може  
које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не вра 
скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>—  
о у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме сп 
ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. н 
, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, ни 
 Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није 
ине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем 
едали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваш 
 њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо  
ивелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шове 
о и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одел 
е није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испи 
а тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>—  
жи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко каз 
ох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод јед 
 па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа 
0" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где  
ла код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је  
поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ј 
<p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до ш 
 а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се о 
.{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење пр 
рете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у с 
p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и  
 с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{ 
а.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу 
могну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> 
хунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, —  
ше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џеп 
есора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, 
, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи о 
Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчано 
код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао 
 <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још 
ђин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху 
сам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу поку 
ета као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жа 
дио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпо 
 куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S}  
Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као 
Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...< 
оветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше 
е нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошт 
оседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p> 
упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ног 
загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> 
ворих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — о 
и мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо 
 са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што  
>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоће 
рок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, как 
отле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно ве 
исам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају  
 се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — реч 
ило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... 
рају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али н 
уставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S 
сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређи 
з крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам та 
 оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.< 
 до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионица 
дући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p>  
вору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред 
е попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту вр 
под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој  
и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у к 
раја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S 
„господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама  
танак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шт 
х му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет ст 
елико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве напра 
дговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да 
ећ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се о 
жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Вел 
испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, прет 
...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио 
устим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да 
 новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поре 
беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно,  
 испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, не 
х му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча 
од обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;...  
 никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одист 
p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је је 
џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учит 
о нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди 
хвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур  
к, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb  
о вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети ра 
ше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p 
а трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођ 
ти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре 
ћи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече 
и, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је свак 
рм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упит 
 се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све  
трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекне 
 пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим ра 
 као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и 
ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разум 
<p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платит 
>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не из 
 зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која ј 
далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.< 
 кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим пост 
сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у 
го причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са упр 
ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколик 
себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана ста 
се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, мог 
знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гад 
жицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети 
 и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја 
врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" 
оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у пан 
ео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту ста 
дам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали н 
е готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидер 
ебем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти с 
ио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумња 
зак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и мо 
 иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну  
путим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се  
!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и,  
ати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им мог 
илан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете  
 последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам 
погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја  
итиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љуб 
Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S}  
је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Каз 
теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам  
пава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича  
мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Ш 
адарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p>  
днику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо ради 
рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за  
сар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>—  
сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жми 
им да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну  
жија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Ме 
 <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — д 
ла,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јес 
? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему с 
а преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у  
је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана... 
ав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на 
.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</ 
и и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, 
ита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало о 
</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за мој 
ицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p>  
олико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична  
рчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> < 
о до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла  
 ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар 
шући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Гос 
 назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе  
нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.< 
дговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чу 
ка Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим 
 ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај  
 ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била 
лико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изла 
 нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсан 
лу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у дру 
} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон 
, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола 
Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и  
и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљен 
S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руко 
ломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече пи 
ла ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <p 
оји нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку рез 
 без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури м 
а навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још  
ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке н 
/p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад с 
осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим... 
спођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с де 
карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам  
зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен  
.. ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у ј 
ливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк  
ани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека с 
аде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу м 
тати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао д 
ме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какв 
на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као друг 
 у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о  
ам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгле 
 показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она с 
“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је ук 
лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра из 
њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Бр 
 Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као р 
есто сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>К 
а једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш 
он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше ј 
> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња 
 ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>П 
ра кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара 
е!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити 
.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мис 
аполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но ш 
</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он н 
сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е,  
ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш 
ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рис 
 злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако, 
, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију не 
ања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветни 
као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,.. 
би; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који с 
ада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће м 
 горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми 
.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше н 
 овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p 
 — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш 
е знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни 
е да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и  
ор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје к 
>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — реч 
и ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!. 
је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита  
и ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p 
.. јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ће 
ити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да  
ати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће 
 ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} О 
у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу 
.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако 
у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па  
ијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- 
м...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ дов 
— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54 
p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Н 
им чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S}  
иромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p 
 у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш п 
е кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" 
>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из к 
 пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она  
/p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти 
кове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле! 
олеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаш 
реда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта  
 празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>—  
но, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један  
а живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подр 
 ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад  
ај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него к 
да мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</ 
ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.< 
бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро 
о.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, п 
 <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да н 
тане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим 
 ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жанда 
о становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затек 
да унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p 
</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја са 
 друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене ос 
атим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не 
шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— 
ашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа  
>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саве 
 вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врат 
а било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S}  
черу те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а 
 замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати  
мивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте  
.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...< 
>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{ 
е...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{ 
ди чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се  
 и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и  
во Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га п 
цу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадн 
ћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у  
</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше  
ја је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси 
 дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо преби 
подин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се 
тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег време 
у пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики П 
>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вр 
ет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да изб 
раха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрес 
д нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а  
ога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p> 
биљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште м 
кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: ниј 
 идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће м 
динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, 
мком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост;  
на у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они ос 
е била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и палан 
рао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор 
 <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво 
зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином ра 
стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђ 
побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све... 
сам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами н 
, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу  
ше хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би  
ког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састан 
е пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цед 
ој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и  
даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо  
лаг дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на поса 
аква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> < 
ија врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам;  
ао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив 
што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге  
Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао 
е шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугм 
авану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дот 
ако би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени ј 
иге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type= 
се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А 
ана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам мога 
ко умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са  
раво цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу с 
а, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци. 
и повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На м 
ом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху 
 момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако и 
вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било зајед 
и, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју неср 
пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још  
в. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога мога 
подин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се из 
вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p 
седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је мо 
часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канц 
 ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p 
отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их на 
дмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с  
бавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} 
овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела. 
>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици,  
им чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ  
друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и уч 
 и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није би 
аску, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова с 
ам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не о 
ем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задо 
старати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак 
 спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икакво 
.</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао са 
не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо б 
м јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— 
а,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...< 
дпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак 
естра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам до 
 хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; б 
зад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит  
бе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, 
ни код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— 
нутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило,  
е...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не 
ох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато 
у ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвор 
г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да 
ти...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д 
менима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пр 
е одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Б 
че би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S 
м будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., с 
е код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној  
е! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја п 
има имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каван 
 са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...< 
 отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита  
 све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страш 
ите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p 
p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поре 
а ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу 
етно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај ника 
н нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; 
вала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у 
аква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру сврш 
пође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, да 
руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех 
едало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, как 
 више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је мо 
збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици 
 тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" />  
оро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово 
дај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам 
} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да н 
ило...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам се 
 печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајућ 
о! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао 
не кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад  
ад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p 
="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој 
одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете пот 
нила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли 
Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех  
ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} По 
p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> 
нта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па 
не школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> 
ао што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда  
ам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо  
те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он  
p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а  
 сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам см 
говорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као 
ва-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измак 
.</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито. 
дговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па  
ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уве 
ротестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер инач 
ући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхт 
разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ће 
ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, ко 
ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави  
вно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на 
а, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не гов 
> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; т 
прошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S 
 дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверењ 
овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа 
 бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зину 
... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну пок 
пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа па 
, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— 
{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рог 
ам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — ср 
кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си 
е!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где см 
 у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог з 
шту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад 
нем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од праши 
 се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот 
ечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с 
вору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није  
кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах  
ва хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, п 
 улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „У 
А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и че 
а ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех 
 и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} И 
 рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме. 
к, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напо 
 тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте  
емо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну б 
их тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то и 
/p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>—  
чепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судо 
левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио  
 врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред 
 обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне  
делу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису бео 
е у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани д 
 рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка 
 сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p> 
 степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он с 
заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.< 
е ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торња 
Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене 
ставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држа 
 Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако ј 
кључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше в 
мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, с 
ачин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за 
уци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била 
е, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више з 
— рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S}  
оја вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене с 
ифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако ј 
слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</ 
јатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити б 
о?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ће 
ијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвик 
очита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p 
 баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ к 
а не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш  
p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће  
кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> < 
ово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајк 
вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко о 
по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>—  
е краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би 
осподин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба д 
идићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао те 
знаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а он 
и требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити.. 
 Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобраз 
ити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} З 
 им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</ 
ста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се врат 
 упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је каза 
од куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пако 
 ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се 
 и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш 
ично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</ 
атке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на 
 овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упи 
<p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека ч 
 нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом 
ав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох злово 
 за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — 
ним рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности 
а ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>—  
 изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи! 
пођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Ми 
мешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је др 
/> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их  
им вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за  
p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, в 
 са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n=" 
> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам 
, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био 
сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст,  
р је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... н 
 Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <p 
ог на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или 
руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио,  
,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у п 
оји води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиц 
ком расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу  
ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „ 
 Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" />  
> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набави 
 без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сад 
о прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је 
х да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, је 
..</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и 
родица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је на 
 спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињ 
)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му ш 
 исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам ви 
ба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и 
удете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџ 
ше му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали нико 
ра, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других нема 
поразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше. 
кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само  
d="SRP19001_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног 
кох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате  
 ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p>  
пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степе 
 очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџ 
ј рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе,  
 сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су да 
? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешк 
 је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате пој 
ам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба,  
четак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао нек 
 сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>—  
о у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да  
 па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n= 
9"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се  
p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни  
 Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа 
 као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се л 
ах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао  
так заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људ 
они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> 
одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на  
ер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам з 
Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз вин 
 могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на зем 
р даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам 
тојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — о 
аш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко 
м чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем 
на стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог 
 крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с т 
к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући ч 
могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем 
зна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обој 
..</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па  
знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост,  
Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси  
 ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет у 
ију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем 
Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и ура 
<p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови д 
пред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало н 
ће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерим 
 Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била с 
 мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао 
а ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако 
п, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се в 
Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само стр 
есова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод  
ији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одгов 
твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је  
Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и к 
ив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, пола 
p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја  
ћи ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих 
ега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, 
не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S}  
изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако из 
 знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степениц 
unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео с 
носио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је  
="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?.. 
ну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — гос 
 Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступи 
може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се јед 
 али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на  
а...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе с 
бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе 
лили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви  
но па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упут 
их дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу 
ио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је  
 на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима 
усио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим г 
ајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох 
 је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њ 
рпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кућ 
док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго 
 пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док  
он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сах 
и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, оп 
чех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки тр 
новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знај 
дравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене и 
 халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу  
ам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом а 
реме, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} 
млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста 
ох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим с 
ас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мал 
ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад 
Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемег 
новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом  
повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар  
ије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што д 
 како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а ув 
о четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p 
ати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обоји 
о се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалиш 
се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морат 
ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар пр 
мам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији б 
пође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} О 
p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше једа 
авитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и 
S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био 
ем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуст 
ли, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељ 
 исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се.  
 школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред 
 могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш с 
јзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и 
 <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала м 
е од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, п 
и толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p 
р јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа прате 
братим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сиг 
јим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај н 
p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!. 
кох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га виде 
 Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашк 
ла о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а 
ре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан др 
ли ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово  
.</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије ц 
 им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм у 
де што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац 
господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганч 
да зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом 
користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као  
на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до ми 
х ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од св 
" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који  
р у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома умо 
емо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а  
же претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је влад 
ам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Јед 
дгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шт 
ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује 
вио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!... 
p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време ж 
о измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" />  
 је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем,  
орим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао ода 
же момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, —  
ац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде  
јатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми 
је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни нај 
деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <p 
из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много изма 
а... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео 
ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам м 
ад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се 
 <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себ 
ршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се 
момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао  
ах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам ку 
сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S}  
.{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?... 
 уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не повр 
p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си 
 <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава... 
икаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и је 
 Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили 
да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хе 
ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече о 
а а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, 
ји метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чеш 
>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>—  
тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет 
ва свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као кака 
ешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила м 
ике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе  
 чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за 
уци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће к 
ца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда  
оту украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече 
лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти сп 
 намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршен 
ори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узви 
аје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет  
азбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера. 
 зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пе 
: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p> 
вијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су 
нем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку 
се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост п 
а глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велик 
— додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег о 
ме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли је 
 рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно 
те и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбо 
 Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште  
ати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да куп 
та ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; 
могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где 
 хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — реч 
о дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици  
> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше 
ети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не б 
 Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли  
а, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а,  
то на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати траж 
иже и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у проз 
Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,. 
дине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, к 
а тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драг 
о ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко с 
>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене 
бе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати 
који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и  
ај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај,  
во код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да 
ћи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па б 
од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председ 
Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заб 
ји са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, 
овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их  
>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врат 
вукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у 
у висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, к 
есма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу до 
и, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива 
001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани  
 те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми 
у...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док  
лени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше б 
анашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на св 
 доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S 
дали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом,  
> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од мук 
камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скин 
, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и 
 руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз 
ежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам  
оче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош 
 писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решил 
ну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p> 
ле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме н 
ао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам иша 
кше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Ру 
рица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,. 
 они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија 
 врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ан 
 а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S}  
 благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако 
м, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио вел 
одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборав 
ега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем  
о сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово 
место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао д 
 Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира 
д вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то н 
еку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред  
мах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем  
вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,.. 
ело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, ка 
вој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, ко 
био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док  
је, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како 
макнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да изб 
и продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, углед 
р...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који с 
д страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p> 
да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њ 
<p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Ах 
/p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од 
p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p>  
!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, мож 
делити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од ж 
 на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја 
д ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим 
ника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац 
рију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женск 
дморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао н 
 губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је 
 нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна по 
радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо 
канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче пре 
чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши п 
ох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да в 
 вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и весел 
 — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад  
среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p>  
кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет у 
те као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, и 
 ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; 
</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти  
.</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђо 
помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се 
ојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>—  
на примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p 
то.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој 
врка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Мор 
к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћ 
 Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p> 
...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био  
,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не прим 
га она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмеч 
p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге н 
е кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!.. 
 ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја п 
ум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место 
у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви мор 
тим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које ба 
очитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" />  
<p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника увер 
ости прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле н 
а није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дањ 
 ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе;  
ука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после то 
 селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: ни 
 панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантин 
могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам 
 ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на зе 
 рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... љу 
у гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрет 
p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој 
љда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они д 
да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празн 
ј лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p 
рицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки при 
ам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Н 
ко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са сто 
о врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{ 
јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али с 
</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох н 
ло!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини 
ладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седет 
 али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>П 
 иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школ 
ан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направ 
 га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући  
Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више ц 
ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, 
Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана 
рах обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у  
и.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже о 
алфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рук 
ринуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не вер 
и се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љут 
ао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом  
н акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је 
 тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливо 
Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и узда 
 Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добр 
где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго оста 
{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чује 
цао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци 
лим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Пан 
, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те  
а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенит 
<p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило. 
 шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспа 
зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n 
што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, —  
атила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног веч 
} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... тр 
по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беш 
причам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: < 
ило давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам 
ао најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за  
 осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од  
ва још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помама 
 се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију 
е чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама ј 
Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити.. 
бог неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, у 
 код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>—  
ма...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник  
м, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братс 
 беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада  
один је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма 
чај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љ 
атраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у 
јника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно м 
 по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло п 
/> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми 
заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у  
неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велик 
ије могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују  
— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не м 
>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p>  
а...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако с 
омодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло.. 
, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржа 
им скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку заг 
, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у  
у није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управи 
 јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... пр 
смо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,...  
 <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Вел 
д његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без слу 
и било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам 
 осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ћ 
 ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко кој 
е придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... 
и само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — 
 уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оно 
дети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исце 
не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p>  
терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, п 
а он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрође 
 Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! —  
 Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,...  
нује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не  
— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>—  
> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима  
ија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} З 
а тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... нема 
а г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се 
 <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми тво 
е!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не веруј 
ше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верује 
главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо о 
ећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сах 
 изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући с 
ма били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народн 
ило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавн 
о сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p 
и? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му каз 
е си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зо 
дина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, 
/p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господин 
 и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вре 
знадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле. 
г и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану,  
о љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледа 
ао мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>—  
по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено 
 покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се 
Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, к 
де без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хо 
<p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> 
<p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>—  
 врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећ 
брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> 
о се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју  
м Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежур 
.. издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</ 
ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од  
/p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — 
Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме зада 
/p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како п 
/p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљ 
а.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и 
в изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нем 
ли су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без реч 
>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пе 
} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде 
/p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо 
/p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="21 
ола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону ч 
.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири 
та се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стеж 
Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{ 
за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не мари 
ној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог пож 
лово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, дове 
} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само 
.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="1 
и.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам 
ви да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам 
/p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре јед 
чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава,  
ало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану зани 
ника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се виш 
рићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>О 
ред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми. 
p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо 
да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после  
ора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си трој 
кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због ха 
м уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру 
ужајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> < 
е?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Би 
 врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех  
олуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> < 
острадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p 
х задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну 
на ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> 
p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретниц 
конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жа 
p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество  
те ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до о 
у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецал 
.{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме прими 
зиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се ј 
прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих д 
ведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа м 
p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вр 
ћ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах 
ци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући 
 као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S}  
и да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију упра 
пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хо 
оца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, 
чао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек  
 одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p 
> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам 
тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад 
p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити 
 своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити 
им пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало  
ежио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изо 
 прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а 
ене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога о 
 ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми  
су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиљ 
 је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар 
лим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих к 
хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> < 
ке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној др 
цепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер 
ти у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио 
ако лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, 
</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово 
нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову за 
— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p> 
а се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам  
еограда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи т 
ду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добр 
у још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество 
итате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо  
но је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, буда 
година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.< 
викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопч 
едника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље  
смо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си 
ноћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p> 
ади...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улиц 
и, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим  
 режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш  
бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати 
уци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево  
, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, ова 
ју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb  
p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа  
 му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми  
 могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </ 
би, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си 
азбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда п 
је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже 
ре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу 
роз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{ 
икога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за хран 
цима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и н 
 дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за 
молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан ј 
здувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели с 
ворих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се 
словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и  
гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не зн 
</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у поче 
одскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — 
ког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчин 
реме да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{ 
ци веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто 
тила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, 
ти боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво 
..</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одм 
 тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као  
p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.< 
и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xm 
им удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипа 
вела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издава 
у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> < 
аби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу,  
,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је 
Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, 
едан не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гим 
куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што ви 
ђе и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; 
ог „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да ост 
да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испр 
ише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окрену 
д се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је ш 
јасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непа 
х немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер ј 
{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, 
и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху исп 
лаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало 
ра! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који т 
..{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштени 
смо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p 
дној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <p 
там је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на п 
ритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се пок 
к?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огреш 
робуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да с 
ече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отвор 
и џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због  
екох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао 
 шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види ка 
 на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам 
 великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је би 
а ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њ 
 у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи 
ишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“  
фесор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, 
рих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи 
рака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори,  
— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има 
?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</ 
p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављ 
азовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као 
купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја 
о напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвај 
је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а н 
смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одваја 
им: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан 
се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога 
</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и су 
ото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа је 
p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено вел 
а.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим ошт 
/p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори —  
нстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и 
испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш м 
ричала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и 
о.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те 
...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била  
ног меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У 
нику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујућ 
— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав 
ше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, 
...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може прен 
ед њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је о 
изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су б 
род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата прича 
г напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.< 
чног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупља 
ла?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер 
 знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p> 
љици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам,  
ане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали з 
 Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни вид 
м, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, —  
дравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ  
 јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, ш 
ш да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој 
епи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја 
левах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље!  
...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} 
не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој 
едесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се  
О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} О 
рпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледат 
 ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе  
и које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз  
</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p 
 жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш 
 Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прв 
> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чек 
це...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази  
p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овим 
х с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије преб 
S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде 
p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и к 
О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро,  
 Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p> 
 онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то  
добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не 
епирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назва 
еним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резулт 
 — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду  
р је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27 
Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прил 
 да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да  
знату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ов 
а; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим прилика 
ођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, 
уку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док  
ико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо  
ту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила 
шати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шара 
зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи 
ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало ла 
у, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— 
, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја  
е, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Ид 
хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја у 
оме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не  
остива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>—  
де, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало к 
— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала  
ро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а 
ратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која чов 
оље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госп 
d>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварен 
р.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа  
ндука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и не 
, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођи 
тра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не врати 
p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма  
мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и  
..</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи 
...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња п 
вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о 
 лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p> 
/p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с в 
ба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p 
 <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто  
а предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> < 
 да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу ст 
ех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам мо 
еше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручко 
еше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе м 
ељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова и 
пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио ви 
е вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p 
ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} 
главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,.. 
дина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јеса 
вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио 
p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у  
 и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.< 
упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знат 
ам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко ме 
подина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,.. 
— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у с 
</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кри 
 <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. 
p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" 
о место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац. 
{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p> 
 Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станиц 
атима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с 
ости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покр 
ок се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а 
 поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпо 
ратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>—  
је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јо 
— одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји 
.. ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по  
и?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлаче 
јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах 
ико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано ј 
о долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред о 
вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њен 
ајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он б 
и, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спус 
сле онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси пот 
, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p>  
Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле јед 
с:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зн 
 и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торб 
 седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као как 
и код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S}  
упачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало п 
ти у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задо 
по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога млади 
ена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собар 
 њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила,  
и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер ј 
>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ни 
, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа п 
ега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју де 
{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званич 
тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је 
е то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на р 
ог ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз к 
ци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — п 
 хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Ме 
</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми  
ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кљ 
у да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај  
ш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— 
 осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија?  
..</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до вр 
Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара. 
м касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Каса 
 <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као 
 дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p 
с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, 
ло што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се  
 ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво пит 
 ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Цр 
дећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага 
 нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива по 
, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благ 
сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се 
ампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђ 
b n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p>  
акав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отв 
га мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на 
</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— З 
p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>—  
ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, шт 
...</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S}  
Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пр 
p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте  
им сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пи 
гу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ б 
јући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, 
еше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за т 
воме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а ли 
е се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изв 
о, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја б 
рапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха. 
..</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу 
} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа  
шту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!.. 
уке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До з 
ење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, 
са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово па 
.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигур 
била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам в 
е не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— П 
.{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на по 
 Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... 
аво у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својст 
што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Бе 
 никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше сван 
Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други п 
а се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p 
 ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећа 
путисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Дв 
ов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја 
вај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче м 
ох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница о 
аред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обич 
 хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено ми 
ан...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали 
. мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на ули 
удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане  
и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпр 
дног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више о 
радох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам 
е он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затвор 
оје сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или  
по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове н 
раво халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах  
 и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну  
.{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S 
колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад су 
ао зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца 
} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мал 
та!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог  
у: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — 
 Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко 
> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо  
ви кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће 
шљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, 
ме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам  
зима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим ј 
г великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, је 
} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру з 
тен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док  
нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли  
; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште 
ле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, 
нем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све с 
нога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, 
евета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> 
чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, ра 
и нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта ј 
и речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким корак 
 при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спав 
е свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у сва 
м за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што  
а?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.< 
сето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али 
да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торб 
ђе врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била. 
опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна 
 спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звал 
олу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш  
ивање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</ 
не хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="28 
 <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врат 
тати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извуко 
иси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам 
мета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх 
е две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од г 
пођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано.. 
е ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>—  
си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе  
ћи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојиц 
же бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе. 
не ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</ 
 <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p 
</p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара 
ногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p 
 наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже к 
 у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих дожив 
а, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Чес 
} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико годин 
в испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји ма 
азрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку к 
по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја 
>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми П 
 за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојан 
р би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео по 
 коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међути 
 се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса свет 
базриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло д 
!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли при 
р сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам с 
</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у коли 
 послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...< 
ри, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— 
ла, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ 
— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пош 
синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни 
и саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино нов 
којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно 
м губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те  
 јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то прист 
атворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам х 
ову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и 
аца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош: 
ајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — р 
 посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p> 
 слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</h 
а.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> < 
, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не по 
 још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и  
 Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву  
/p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера 
 равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној  
авио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поште 
ољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које  
 два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме об 
ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ћ 
уживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овд 
ца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно вр 
, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад 
о смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта 
це, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја 
доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет,  
Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да п 
мотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији ша 
ражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што мо 
ле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке та 
обре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам дина 
могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био тако 
лџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћем 
демије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, с 
 Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му и 
е онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да  
е, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом поза 
епи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао дру 
<p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу не 
много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше  
 нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што  
 оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и он 
 <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандар 
та су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па 
љиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, л 
 на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који жел 
што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем пол 
 ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одго 
..{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од  
 повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао  
лове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и 
ола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох. 
отиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Ко 
 — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Ни 
ј ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу ус 
ате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— 
јој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се  
ку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпо 
раном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При 
лико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да раз 
 изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло веч 
аду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако 
 ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био 
е.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била н 
.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисим 
и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> < 
н једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Сава 
е из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у  
ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, ти 
 сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз гл 
и на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху  
главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен  
госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље би 
 море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један  
овремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или из 
их места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, сину 
у...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики пр 
, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни мој 
дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све о 
дух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мисл 
ечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више  
лука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви десп 
у вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем 
их другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као  
њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На п 
 би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи 
 да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="12 
ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Так 
о плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два са 
ло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби јед 
ед себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде уме 
одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако вол 
" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме  
у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам с 
а га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а 
 ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу д 
е с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо би 
 проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зн 
Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у х 
ројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не 
двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се в 
шинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стран 
шаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо  
тницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спр 
аку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи им 
 Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу 
-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.< 
ечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну ве 
ја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих 
дарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зач 
о нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо  
 Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћ 
казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хо 
здржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога  
ат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу по 
иша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p>  
анити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <p 
тку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим 
о-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај  
/p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за теб 
 свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва  
 литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се заг 
="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Пант 
повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер н 
а зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад 
е више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у шк 
 ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од ј 
слим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и  
стилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола  
<p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају св 
м ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> 
тказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S}  
о је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе 
а употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узи 
, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништ 
 као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих до 
е и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакш 
упљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по с 
и, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком 
њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сун 
 пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих влад 
уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кућ 
p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа ј 
!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па на 
олика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Пол 
кну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> < 
ас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p>  
е, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови 
ајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак  
ј бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све м 
објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три пред 
само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди. 
у...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по к 
ред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам доша 
/p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке 
шек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођ 
х господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто д 
г који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита 
.</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...< 
 на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу ника 
 Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опе 
 другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за 
 смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући  
од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижу 
м дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди 
 да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су г 
те овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <p 
м школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили,  
су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста јед 
есми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се 
ој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> мо 
оређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам 
чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране о 
ео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам 
чковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} 
атеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку ка 
е...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја манг 
 ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: 
спао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а 
во? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо 
>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од 
онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...< 
... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три да 
же мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њег 
 и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све с 
ог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог ва 
 вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огла 
ко, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...< 
а њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су с 
иступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо до 
образна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартиј 
ману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну 
умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од циг 
ислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навуч 
зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта 
ојала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим ј 
о...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од  
.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа сушти 
 газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам  
онесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну  
 с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми бил 
 умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле  
ји чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p>  
лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља на 
дари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој. 
 и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је прип 
а искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, п 
авана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, 
па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут д 
в.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих 
 упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који 
а и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих 
аког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући 
очито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме 
 ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p 
арче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га прит 
данух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p 
 <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни  
ађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно  
</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу. 
ио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} 
ро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема 
ао што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио 
фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше 
је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади  
о и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, 
ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати. 
га у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао  
а за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а т 
ио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад н 
 је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Пан 
ијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} 
ирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми  
о...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме 
Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све  
други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ л 
и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.< 
поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког 
јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам мо 
ћи ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем н 
еме код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим 
х сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни... 
ти за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вреднос 
им да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари о 
 <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се  
радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети он 
о ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије  
 — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну к 
н...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо. 
е узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се ума 
p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, ал 
{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Го 
 саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао д 
 ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо ок 
зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пи 
ави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на о 
апаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи 
ги...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p 
{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола 
ву.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (т 
ва он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни 
њире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, 
а је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, инач 
 убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем пор 
итство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пође 
идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Је 
p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...< 
дно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече от 
паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>—  
идер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p 
кве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала им 
га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих 
невно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим по 
 да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако т 
смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p>  
рно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на 
удиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у оса 
ке чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на 
о у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више неће 
 шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мисли 
p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n 
 од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветл 
је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва ра 
 како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну к 
м ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Ал 
вучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у раз 
ођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затек 
 дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко 
м! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изи 
ше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом л 
ако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене  
 нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судов 
нам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и 
уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Ка 
огледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад  
 куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар 
 нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запа 
краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем 
 <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на т 
ђе, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело ле 
..{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикош 
и друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због  
д на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли  
га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p> 
.{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S}  
се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један 
, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени ча 
<p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хт 
 је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу  
 ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на  
о од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се в 
чтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето 
и несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био  
а, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачека 
ри, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да ра 
, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве беја 
 соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао  
без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — 
ећ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване 
е читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— 
о улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увеч 
 <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки са 
 и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чуј 
 особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!. 
м новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не  
тах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадес 
ар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога с 
ђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до 
<p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе 
у употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном мес 
о и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пе 
м...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријал 
а упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним глав 
ци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње  
онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан  
је: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто н 
 док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</ 
 несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" / 
Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, к 
 услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће 
трпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухвати 
ва-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћ 
 униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „у 
ало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она го 
ићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли 
м врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у њег 
метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачк 
вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Моли 
 од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам 
 у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на пат 
 пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни  
но.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана  
ју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом уд 
 класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи п 
ђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што ост 
од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ј 
ати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне па 
 слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око  
 туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после до 
 од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те  
<p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у 
а ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до ми 
аху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњава 
 <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва 
ко су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и 
у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца  
са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за  
ћ.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извуко 
обро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</ 
 <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на 
ра у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>К 
љем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопа 
ној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невоз 
обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у ј 
{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>и 
!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ће 
...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се 
е госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купи 
p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам г 
у.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и се 
али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар ч 
бе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог н 
 где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку 
еки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећ 
Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека  
азумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, 
утио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Н 
а стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко ст 
S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и 
ица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што  
>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>—  
/p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него да 
зи, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... 
 <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност 
рчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S}  
 ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице,  
м за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Кастор 
 свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— 
> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да с 
Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их уби 
новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да п 
</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, пр 
м долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> 
говорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" />  
чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како  
знати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ух 
рих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једа 
испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а 
p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да 
p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</ 
посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, 
и тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богм 
сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко м 
.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем  
 хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну  
еше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n= 
!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали 
а мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле 
/p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љути 
> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем каса 
какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у 
p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина 
м! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех 
} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам заус 
никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми 
p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су мора 
 писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S}  
де сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што од 
же.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p> 
 — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p 
, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћем 
не, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p>  
пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било б 
 <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у дру 
у удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p> 
о.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат 
 у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушк 
утра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита 
аци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само  
идљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде 
 затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је о 
 учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па н 
ја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она  
О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?.. 
>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати ов 
а дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутк 
своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан  
 неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко три 
о руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти 
ј се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе 
 — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми  
вах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p 
јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не  
био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад  
...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на 
 — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две 
</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружиш 
ласт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће п 
p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Пот 
нце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде 
јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке. 
 На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре см 
 и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да сам 
 /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако  
што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,.. 
ећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том  
то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах ус 
p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда 
арме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што виш 
Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p> 
какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су њ 
 у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} 
 већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, 
и смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</ 
ожајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, 
ћу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што  
ејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајни 
> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосм 
 — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на мес 
} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39"  
ј кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракиј 
а, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо,  
на.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадав 
ди, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по с 
 бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, по 
но не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао 
<p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....< 
ош једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество тв 
ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, гос 
гупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>—  
Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам саха 
а је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљ 
вео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степе 
направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више  
 као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — ре 
о и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматр 
м.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужује 
цу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где с 
— рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Н 
иликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обич 
улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао  
 без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда  
 у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер с 
 се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на 
 то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Је 
ек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прили 
ане видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засење 
е председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљ 
 случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са ул 
еп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p> 
ти!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми 
Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца наму 
 велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не 
 зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред 
 час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од рак 
о ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никогов 
је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>Д 
 ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n=" 
читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му на 
кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</ 
ер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам  
, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић 
пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив  
 молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се  
е што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо у 
о из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је  
 нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и д 
аш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,...  
ем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S}  
е му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загу 
пођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето 
поведало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистит 
смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{ 
ко, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и ј 
њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, 
дног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био крас 
да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни 
 се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно  
жем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезг 
машни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици 
нара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах ид 
је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражи 
еше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Зна 
ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени  
...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А мо 
 томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени д 
p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви 
спричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уве 
 видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тет 
p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случа 
.{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима ос 
рији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске 
то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли с 
вели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толи 
ер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао 
писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а заш 
у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упит 
е брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никак 
ци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи  
м и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се рад 
ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко 
осле тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му 
p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота... 
 Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и  
<p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док  
S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општ 
а се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју  
а, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам п 
види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, д 
 одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преос 
лики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— 
ас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер ник 
е зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам 
д, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана д 
ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо м 
Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годин 
 а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и 
</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p>  
, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома за 
тнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре д 
ану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све  
је велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше кр 
словити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет 
сем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се по 
не, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин р 
роспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на  
</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разг 
не и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... < 
ђе господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за с 
 се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изи 
ам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, ј 
 прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш  
на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и  
ахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђак 
и се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часов 
 слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу 
ах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је на 
— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> 
че им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозор 
>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један др 
и су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме 
научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је  
очнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво дваде 
овољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана д 
има морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели см 
и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!... 
уживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао са 
у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стига 
одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.< 
 нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{ 
нег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, 
лаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како ј 
 тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по дваде 
 рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љ 
штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада 
ра а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те 
пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу п 
е шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше т 
ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако 
> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша 
од могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим  
није него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плав 
петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се доте 
</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p 
о је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово  
о никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и 
о оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за  
Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би  
ћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео 
/p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах 
оже се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити има 
ен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше ј 
 зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођ 
ћу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око с 
олики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!!  
код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитв 
 мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се к 
ead> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, п 
аклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ла 
, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахат 
ан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина 
азмислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, 
рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овд 
дох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној 
роз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола  
 боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! 
цати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али н 
аљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше крета 
 а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи п 
у је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест 
д сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кора 
груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће 
сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да о 
нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се раз 
Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се р 
им и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио  
гнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што  
благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не мора 
S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући. 
 још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десе 
>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био п 
чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пут 
устих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Н 
има преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад с 
је бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а 
>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао 
но упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>С 
b n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време ј 
i>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се н 
памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педес 
 за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поч 
ем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет  
ра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} П 
и, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да 
де шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно ост 
ти...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли как 
?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!< 
 Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купић 
ви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> < 
 шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три ми 
снице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепил 
 добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла,  
и се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи п 
Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Исп 
 човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела  
епрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчеп 
 али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} З 
ао гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао бр 
емо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена б 
ко замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Мила 
 описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куд 
ли као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати ба 
н.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти 
 зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело  
ен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да 
ветлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а 
— шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по  
 — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на ламп 
ана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не м 
 велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, 
 окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило шт 
ао шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p 
амо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па 
малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући пр 
, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви  
 — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</ 
} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата прове 
и, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изнен 
ло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нар 
а код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју ма 
на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} 
 дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а п 
</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,. 
} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само шт 
ста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два х 
ији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p 
ох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на г 
час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам зав 
мљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер з 
рпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госп 
а одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта  
 да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу  
е ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку на 
који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се 
рошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је 
азаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути с 
бу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S}  
абије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењ 
 путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тро 
и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све за 
Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа дру 
 Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да ј 
/p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораш 
џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се 
се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека 
, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања  
које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и поч 
 одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и 
молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</ 
 Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не  
их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је 
ену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас 
пале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годи 
терах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p 
иште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох 
p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем ку 
 да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Је 
 да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно з 
пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло 
дина!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> 
ери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упи 
<pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд  
д да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступи 
 тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у 
еш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у шко 
зговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} 
ма није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чи 
е, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и к 
pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се 
исам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њ 
 не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам  
и, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и 
 је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одма 
ља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSecti 
.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко б 
кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоно 
оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завр 
— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, 
ш се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не  
нате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи ку 
олим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба  
таријим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ј 
че одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> 
ас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо ок 
 ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у 
ох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку  
а.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом  
 се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео. 
во, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба 
 наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност довед 
трашне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им 
и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог  
тио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења  
{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — уп 
ренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као се 
а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме чо 
врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад 
 косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја уло 
један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље 
 на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и 
 је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога 
 који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на пољ 
брана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, м 
 се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госп 
 улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нис 
м.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <p 
дим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало 
Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била, 
и,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> 
сталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ћ 
имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и 
 нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне к 
омировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из  
пеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукош 
ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подн 
...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...< 
рот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да 
а и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси 
бра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су с 
 једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</ 
у.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; ле 
мо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре  
ожеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... у 
pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми ј 
ву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости 
— поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, 
кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за тол 
чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кол 
викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спу 
д смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и ш 
ме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахат 
тву у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране... 
дисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису  
ion" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута  
мо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох 
?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те р 
 ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone uni 
ад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа 
о рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био из 
е хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина ди 
 Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, с 
спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам и 
ан дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> < 
 још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Па 
а...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> 
окупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата о 
реча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p 
ај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како  
о и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је 
и смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи п 
т, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших 
по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у т 
 дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га 
 месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је ма 
ама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам 
и је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих,  
тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и о 
м, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем н 
осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну  
 по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу 
, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад 
оље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— 
 Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да 
молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћа 
то, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад 
дговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и 
 па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>З 
тупачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S}  
 тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па  
вде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оп 
с похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта 
ндука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би 
 сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам 
о што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у д 
што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доноси 
епо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет  
ремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуж 
 n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господин 
 супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде ј 
ме, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру 
рио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а зна 
а време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину. 
 Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа 
ана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p>  
263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а о 
} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да 
 али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>На 
 сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно  
 <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем 
да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, 
 се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без  
еоград и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу  
же бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док са 
ц и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах не 
р казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и х 
p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се о 
авлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако п 
ти, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара 
о читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у 
 <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сн 
о „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није 
деља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били  
хани скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после исприч 
ног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио. 
 највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао 
 морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључ 
p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као се 
ђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пушта 
има би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n 
 од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошт 
, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Кале 
ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често,  
ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неко 
салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле оде 
као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p 
дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајк 
да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокањ 
а на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш зам 
Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и ра 
p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Ко 
т.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо 
 се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ни 
уо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу т 
/p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег време 
аде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо 
оскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је 
логу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ст 
а чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходн 
дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти  
за на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас ниј 
а предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, го 
о?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и п 
ече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. ју 
имаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га 
</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, 
 не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џепо 
болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нит 
у, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, в 
аце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте 
м ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се к 
непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изг 
андур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите 
дем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме и 
> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам 
е ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер  
та било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се 
изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас  
итах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим  
дјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужаса 
подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету  
p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми с 
ресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све шт 
" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад 
} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у з 
Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири 
ослом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој зах 
седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S 
шту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није бил 
извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у соб 
а, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од  
поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да по 
</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S}  
кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, 
поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што 
вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен чове 
и глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи На 
 глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја у 
у који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсоб 
пава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бис 
/p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера п 
бнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у  
 прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао 
ке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb  
 легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празно 
 два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — 
>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке 
и...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за т 
не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала 
игурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је 
та из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> < 
ветлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степениц 
иђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе 
 још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p 
ио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си  
ашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} 
орене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба 
ла Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам  
{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи  
 смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак 
еко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред ку 
 кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, 
рушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па  
 са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толик 
ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће би 
та, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S}  
ван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p 
 му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му блага 
Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> 
 шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брат 
аџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди  
Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и 
био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На зв 
, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми с 
кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану све 
и...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох. 
} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.< 
— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М.... 
 као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новце 
апалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо ра 
 довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележе 
твора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам ост 
p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на  
Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти  
ура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p 
а устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње  
p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се пола 
есме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад сврш 
теној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јаст 
 хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше 
а, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах по 
ара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче н 
/> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,.. 
.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да  
г изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђе 
два прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не  
Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а 
то видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам п 
арев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид. 
кра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S}  
p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупи 
о с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи сво 
е ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?... 
 тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод 
 нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт  
хватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која 
че...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама  
а и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,.. 
ена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска 
де сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су час 
чух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са 
танац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Ви 
собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођ 
то писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам г 
Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај 
 бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш 
 онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писа 
е се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпу 
— одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај ист 
је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Позн 
 недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господино 
ахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којо 
 и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, мо 
..{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви с 
се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну н 
ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавиш 
е је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и 
прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако  
 никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад с 
има...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и 
/p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја  
 трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; 
ицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на  
жао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и  
сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> < 
отера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја 
 <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџи 
требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије на 
љали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу 
с, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље. 
ај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те п 
номе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на н 
 ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задрж 
 најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем с 
> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш,  
 за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> 
"40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам наша 
 рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су 
 ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем  
е госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p 
 <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко у 
инити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на в 
.{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, пос 
; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Зна 
шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n= 
о, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу 
 рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без 
и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,...  
а дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао 
 на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, 
о чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница 
/p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет д 
јући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам,  
е он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p 
p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем  
/p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И  
Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом  
а тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газд 
мадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам 
а извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу.. 
ледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам  
ави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је и 
ом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дв 
о сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У 
вања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би мог 
 <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено па 
е“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и 
ега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чис 
роза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли посл 
драв ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо,  
нем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледају 
а.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н.  
око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од  
о је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Г 
 допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере 
ком у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпра 
и...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — ре 
 те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме  
 одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденич 
Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?.. 
то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је  
е нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај да 
 време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и  
еше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и до 
је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...< 
им к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад  
игде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на ул 
" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти нос 
тем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским пут 
атно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде н 
</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> 
 рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p 
..{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија 
ата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и  
ле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, 
шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, вид 
, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти 
века где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико др 
рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад з 
наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је  
.</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог 
и да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији и 
мем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву 
ндарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта  
ест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти 
 власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавањ 
те однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већ 
о кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да  
<p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p 
марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха изв 
 одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p 
.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>—  
ан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час  
ашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми 
n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>—  
, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад дов 
 у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} 
ивоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учи 
чиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим  
н, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <p 
зах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда о 
и ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро  
гом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лон 
ош из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло углед 
ко година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бе 
... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одго 
ите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у 
, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зл 
subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после 
понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима  
е се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмо 
што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар 
ам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Има 
 ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ак 
ледњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p 
кав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p 
ан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су и 
упана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала,  
пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним 
 не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</ 
нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> 
ам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах 
ринуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге  
служивање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, из 
у постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместис 
 било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај г 
а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: как 
е брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — уп 
хнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> 
 брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, п 
ок госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Д 
аричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио. 
.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту 
јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све м 
мена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да 
покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</ 
имо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадав 
ни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодис 
ну поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div>  
пи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова о 
н је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме п 
би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да с 
м дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у пр 
а би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столиц 
 се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> < 
у длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — 
х на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући  
ити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p 
ј да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке 
ладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... 
од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи о 
ца па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид к 
Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он беја 
ли онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните  
лске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: 
и врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упит 
чима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p 
ћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n=" 
ној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је  
 пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља виса 
а је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био 
анствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што  
а сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} Н 
ати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се 
и одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем ј 
 <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше м 
, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибу 
, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с 
девати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само 
на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребр 
о сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину 
осподине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду 
 прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако  
ако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упит 
 што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их 
рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би 
авати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осм 
ље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па л 
да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</ 
х, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да 
и новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вар 
ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био стариј 
види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ј 
том насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се  
ри у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ д 
би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела ма 
д на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба 
од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је 
е за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у 
ко шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио  
 нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p 
ожја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..< 
/p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!... 
...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у  
 с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гу 
ам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно 
џија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — уп 
е се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алге 
 да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадн 
е угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам 
цу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво одне 
идео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе 
че бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу оче 
амрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћу 
кле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p> 
итајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> п 
, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита 
, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" 
е па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао  
де сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао  
арци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву 
ли је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предме 
ас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?.. 
нако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле  
су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех г 
о муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p 
осле због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — ре 
било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он 
нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала ш 
> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p 
штај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> 
и.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седн 
 <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака  
запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под  
ку рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов  
!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки  
 голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жуто 
а шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које  
и рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђури 
се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не  
 тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каван 
у бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг н 
питао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушиј 
А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти д 
ад ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер бе 
а они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је 
тру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно јед 
ручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, 
>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она н 
 ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госп 
оте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>п 
зговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо по 
е ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p 
Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту 
имо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на 
писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто напис 
?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина пот 
им старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да б 
Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево  
<p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који н 
 у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и је 
арешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве ст 
 крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У трену 
p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори о 
обратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и 
ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо ка 
 обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетк 
х једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад ра 
p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улиц 
рећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкод 
ти то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас о 
!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но 
еница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе 
е!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љ 
>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад д 
ртију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине,  
едва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је к 
, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод  
и, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа мас 
 Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напре 
ма по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, 
везаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у 
о лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са св 
ика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати  
и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кук 
премих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p 
рам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпо 
ода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па 
ући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, уп 
ајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротно 
ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим по 
овору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да л 
 је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесм 
д кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад о 
рпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатл 
 неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врх 
а сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду с 
 не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb 
ђем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро. 
 уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до  
 њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ  
, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до нов 
ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп 
 Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног  
угу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Ник 
опитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p>  
била боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри  
обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми  
 обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог ти 
анабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето п 
.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друг 
уто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У  
 ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља 
и се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама 
 само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар 
 питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!< 
25" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана за 
ли дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били т 
у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ј 
кох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> < 
ска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке о 
 нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдари 
 <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле м 
 тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шт 
} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну 
и, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени! 
годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и мо 
о пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати н 
рође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде 
да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А шт 
а ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што 
Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управи 
шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са стар 
а кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику г 
ви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукам 
 почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја т 
рно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох 
када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори 
} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и 
требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Уп 
е читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине! 
ним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја 
рво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов п 
крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чес 
нодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у кварт 
е није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило 
да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да 
наре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час при 
сећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам мог 
емати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим  
 Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо.  
 је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на и 
д тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тр 
десет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и  
јстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тр 
p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад  
и кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</ 
друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у  
али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзи 
</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније 
трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Д 
у не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха 
ан, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако досто 
омка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не,  
у неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите ов 
новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растури 
к...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме ни 
а, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе  
сам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!. 
ан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати с 
вајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македони 
јни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере дад 
е шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S}  
ће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти 
 је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе 
у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="15 
подин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа вра 
аниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети  
станка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге ва 
јао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове 
е ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли  
 гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> 
д очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хв 
.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се  
риближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам н 
ито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на  
та...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Ч 
толу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} С 
аром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, 
им временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је 
а две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста т 
 и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се уп 
 се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празн 
>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу  
пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни 
гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење 
 рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако мног 
единостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали с 
е у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он 
а овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После д 
док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батр 
нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта? 
ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb  
 дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене с 
у прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш,  
џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...< 
екако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а он 
орадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што нико 
Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама 
зад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док 
ене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра 
авом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb  
</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем к 
дећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и  
е у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја 
се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око госпо 
 да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову г 
а дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се 
ом и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни  
ред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели  
 добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења!  
и за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију 
 сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде. 
ског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} 
је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно 
} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра,  
о срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку с 
p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре  
еремо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћем 
у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што т 
ане да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S 
оре ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па 
</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи 
збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> 
Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И а 
са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте пос 
ло по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и 
 јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео 
ас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, је 
р бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смр 
сам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне 
 не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никогови 
ше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас 
вде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлу 
оћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,...  
...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата 
четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што с 
ге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много и 
е одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Бож 
чући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, 
живања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимн 
 на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с  
ји су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте  
ашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међ 
ан сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p 
се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам ст 
 неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да 
та.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше дир 
или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач 
рзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса с 
енити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то 
 чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао. 
 од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све сво 
укао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плаши 
на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег двориш 
са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим  
асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који с 
 извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за зн 
’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најр 
ко сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>На 
пођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, ка 
Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је п 
 — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> 
!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у 
лошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, 
па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дођ 
ођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!... 
и јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држе 
нусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> < 
ва, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим к 
д ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у ирониј 
ло што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благ 
 себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по дол 
равим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> 
дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, про 
е оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио  
дати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рек 
ше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, т 
ха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде в 
а је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје са 
броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати 
им вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја не 
 и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар оде 
 ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да ид 
х платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак  
иђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја  
"163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред 
 што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се л 
воје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко кол 
 као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несме 
p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врл 
а, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао.. 
 чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се мо 
ујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p> 
се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави н 
лаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу 
 сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће и 
м могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрдну 
х да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад 
 познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужнос 
ива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађо 
ога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцелариј 
едасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече  
 корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb 
ом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати,  
торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{ 
 умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љу 
ш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бу 
 дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упути 
ем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У ов 
Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!... 
видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита поро 
 потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја там 
 једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми  
иц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужи 
ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p>  
 наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести су 
о и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампи 
поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао  
би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ сп 
оспође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши б 
с мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору  
екох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управи 
е фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се  
есам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је бил 
ну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p>  
.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбам 
смо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све в 
а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, она 
ет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли  
и успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог 
и код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чик 
 јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред ниса 
и ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да  
 а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да  
 сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се пост 
Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба  
Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљив 
ји сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на  
.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи в 
тају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ра 
ог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу из 
мо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S 
, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам 
p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једа 
тава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми при 
 ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли  
...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха 
чима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} 
д Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојиц 
го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кра 
 <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо п 
н мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шес 
 с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као  
т од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола 
ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу н 
пу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам  
подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међут 
 хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p 
ом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скуп 
а све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књи 
о је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као  
једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата... 
 скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну с 
пустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога,  
у:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и из 
 мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочит 
{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана  
p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох  
 молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, т 
 никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књи 
...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном ост 
алили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му  
 најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледа 
лату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задо 
одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у 
вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, к 
ером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда 
 где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога по 
и, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем 
аће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} 
епе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најм 
вимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо об 
 које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да м 
еше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз мех 
била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да 
, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су 
/p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p 
 сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих п 
д оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на о 
преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему  
/p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Ха 
и ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је бил 
 Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити. 
<p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љути 
 од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и 
еког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни... 
о благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао дец 
p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти з 
е будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>Посл 
кну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није  
 о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео 
/p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвал 
бро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Ха 
p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одгов 
једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја ник 
 тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Зб 
 још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, ж 
 нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „ 
 они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе м 
Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Как 
рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођо 
о жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио 
угове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и п 
уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер ј 
 с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари тре 
гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донес 
ла ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: н 
ли кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гле 
ог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бој 
рупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене 
о...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је  
 моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у ч 
; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе ламп 
прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није проп 
е, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Каже 
ећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такв 
ворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у ги 
а, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{ 
че он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p 
не, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније 
равила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о  
едан замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољуб 
и она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те ј 
p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скада 
} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати  
 у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на  
а, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можд 
 је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај 
дарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, 
мо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним оч 
’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара 
ада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> 
и шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти  
</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> 
у.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</ 
</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити о 
ио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Нас 
и никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</ 
ли само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е леп 
и ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али  
 слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Ид 
и отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је 
вампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — реч 
нару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звон 
 док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш 
 <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!< 
есте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приме 
 мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију 
ећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас бил 
p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ  
 донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи  
p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p> 
" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, 
у...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор д 
што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек 
 то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога и 
доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван  
— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> < 
него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела  
зевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћ 
p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео,  
} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну мо 
?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у к 
ао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Иш 
 онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хва 
—</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слуш 
ише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по  
зани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права госпо 
вде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.< 
во доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад 
 а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше о 
на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре нек 
> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он кој 
и и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? —  
седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком  
.. упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, 
 сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, 
отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу  
! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале пау 
 а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер ш 
орам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш о 
шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим. 
 Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекл 
.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо вр 
 су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бит 
p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео 
— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да  
p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађе 
ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одгово 
ослуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> 
а улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени 
рло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме 
</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко исприча 
е зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале нај 
а је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај кра 
за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл 
вде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — р 
 ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — р 
 собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете  
рекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} 
спођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам и 
 се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџи 
мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p 
о тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> < 
но кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је д 
и име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p 
орате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш но 
ошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> 
жем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што в 
 му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у ч 
е упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топи 
жај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће  
а шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председник 
 овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био 
<p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шесна 
а ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом 
а тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни 
 него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао 
— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад  
 ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што пит 
диш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не вала 
p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! 
к рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после  
 Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн к 
 <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, на 
, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт,  
/p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше.. 
апину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за т 
 преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ 
 сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ј 
њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Ни 
, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и 
сам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам  
т</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </ 
свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из  
кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути,  
ло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p>  
бро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она  
гледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи 
 овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже 
макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле,  
вете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; к 
 рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>—  
> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, 
спођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечн 
p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а 
стрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На! 
 цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама  
— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пуст 
ислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча  
о се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! 
ани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди п 
 од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p>  
ај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се за 
 не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бега 
устити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао с 
авим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на сто 
едне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од 
ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..< 
уде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао р 
ш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зе 
ненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита 
е смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да се 
.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао з 
 што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, —  
Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба 
p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb  
ди, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђ 
млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало ј 
овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па  
 <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја  
 сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор 
 уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икакв 
у своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> 
бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака  
 сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми с 
један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Д 
ио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту ко 
.{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала 
жић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од 
егао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу,  
тлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него ч 
/p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?< 
 к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— О 
!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, м 
сар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и д 
не награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружају 
е једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно  
 очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „ 
ну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само 
 о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!. 
е је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни  
 молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем н 
се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити н 
умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> < 
кама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине дир 
 <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостиониц 
ен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Сто 
е, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и  
тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са он 
 се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си и 
узе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега 
 сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били стр 
крете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме не 
.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у куј 
 и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један 
 а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова т 
је виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— 
} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Го 
<p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла  
то изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се ш 
покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити. 
м мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружај 
..</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухвати 
орми...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бе 
тавим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће в 
еме, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа зад 
ише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p 
чке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Н 
даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде б 
да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови  
едам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад по 
а или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никак 
<p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Кол 
о је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почн 
>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — уз 
 <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ 
м Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг по 
о као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао рад 
 видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећем 
>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p>  
, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја  
/> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове 
ћи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, д 
ега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </te 
 којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба  
е бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вече 
 <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да ра 
мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашај 
„Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бој 
ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, ч 
 све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p 
ркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси 
змеђу њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше 
Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и п 
 то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била  
неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64"  
се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од  
о пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред  
 хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>На 
аки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Б 
, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их  
еби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па  
а избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећ 
 вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, д 
о?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изиша 
е она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у  
помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> < 
/p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију... 
ав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би в 
<p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком и 
.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам з 
м не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Ка 
векет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сиг 
 па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо  
ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али  
с дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва 
и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на з 
де морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да б 
<p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па  
и да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам 
упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у 
њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде 
ишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало п 
/p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и  
p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— 
диш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког  
раби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао г 
и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се т 
руга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу 
ао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баб 
 тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће гово 
ах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, мо 
p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго.. 
 седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест 
знио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим  
ко хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором крене 
и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...< 
ам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим  
 нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увије 
гаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S}  
 мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју с 
а ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загреб 
ђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити 
а узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од флане 
p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је 
еба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.< 
вићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми с 
ете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли 
 и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до 
 немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> 
.{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е сла 
к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно  
рах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и је 
>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста 
три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као п 
 а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих м 
 покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од б 
 Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења н 
и господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир 
о знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежур 
 а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се пр 
 знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову ули 
 <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три мин 
 <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патро 
ишта не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене ј 
ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућ 
ба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замо 
 мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него  
ен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим 
вио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главо 
ах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — 
 окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S 
док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону  
 поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поц 
 поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуца 
го измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и  
ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које  
 а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми ј 
лиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас  
ождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{ 
устише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњ 
 лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се  
 вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па 
</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у  
 Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p 
ошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?! 
нда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му бл 
pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, и 
{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рука 
итних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити с 
p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим  
деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли 
.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p 
рије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p 
Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на пр 
јну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.< 
ло око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић п 
p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите.. 
то, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у р 
ресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам са 
Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана  
је ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео. 
робу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га 
наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељн 
то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице 
окупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе с 
шта; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе 
ла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу 
 морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гл 
грти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав по 
 ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин к 
p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и 
 Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! —  
ого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста па 
p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново  
ође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се з 
 стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ 
ц и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S 
а ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под крев 
 скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљ 
равио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам  
у, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу исп 
а дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав де 
ла вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од 
Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315"  
рму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завеза 
учем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиг 
о да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриг 
ље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата. 
д куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не зн 
дан чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} И 
у се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— ре 
бим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ б 
S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени  
ашно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> 
аје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве 
хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за 
кедоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледај 
ри благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.< 
би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није  
 <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно с 
Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече 
е на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану,  
.</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опе 
ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура ст 
г поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и су 
мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за 
ићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степени 
 би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна 
оше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће  
 најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути 
док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </d 
нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи чове 
очех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истр 
е већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p> 
и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке. 
ањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад с 
ламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја  
е на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била дос 
пак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође г 
 да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — т 
тајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могу 
и се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам пре 
 сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем  
д сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бе 
ано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар про 
емљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.< 
ок се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју нес 
свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо  
о уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео  
авих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух зад 
при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по у 
колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> < 
 по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах зам 
ју примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох,  
оворећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,...  
 их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад о 
 за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли 
вно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’  
i>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се  
и кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p 
да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Распуст 
 пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочит 
ао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлоје 
 са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На 
и у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни  
оје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би  
. ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и н 
их са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да  
ата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз ку 
е ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам  
реживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искр 
е стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене 
ду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатн 
 а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p>  
 сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и  
 Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади 
.{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он  
ом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех 
ене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један  
мо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго. 
а у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код 
ушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} 
на је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори  
лепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за  
} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и  
твари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{ 
у и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p>  
 или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме 
ти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање вла 
 руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а.. 
ету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје  
о.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш 
 госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не  
а, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</ 
 паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћем 
им из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Н 
ви,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личи 
ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића п 
тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе 
...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред  
>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам зна 
ри; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура к 
ећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — ком 
ок се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{ 
печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвор 
а доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњ 
ођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с т 
 сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је т 
у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ  
имназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћ 
е која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помог 
одет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што х 
сете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у д 
 изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло 
 на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини 
 улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за с 
ти.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала 
еоград нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путу 
а изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за  
имо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, зап 
„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи јез 
с приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, 
ркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар 
оке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обе 
е баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма нема 
ијатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах  
те.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво  
ошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p>  
трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна к 
...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем 
дузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје  
ши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у 
учих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте 
p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с 
 да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>! 
мет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем кој 
и.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети он 
оље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло 
а остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините к 
оже ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, ал 
или су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случа 
о?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка С 
ш, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си г 
, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још вла 
 Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс! 
д да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком 
ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овак 
у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу 
морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су мо 
 ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прост 
о, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један  
 Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је  
ма, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не 
о би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ћ 
јевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се  
ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспосле 
и склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} 
а састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога да 
.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за р 
о, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она  
p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми  
<p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом 
p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно  
 последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>—  
, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет н 
е раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div ty 
да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S 
 извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n=" 
 су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> 
p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Ка 
о и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p 
канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201 
 и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p 
е приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замо 
коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на кл 
ска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — ви 
ише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? 
лазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — 
доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога, 
ко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја 
. — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с 
p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, 
е запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава бе 
ним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више нег 
за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као  
Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим намести 
 обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљ 
се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отво 
ва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а к 
ад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дођ 
е бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном 
</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?— 
<p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодр 
 немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде в 
— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се посл 
моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре т 
p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и а 
и за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ов 
 <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који ј 
p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пе 
..</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одо 
о и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од н 
од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад до 
на тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужн 
ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p 
ко! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не б 
и бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он  
апу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар м 
— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим  
/p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код  
?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборав 
о богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> < 
старати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајн 
 вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, пров 
 чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви д 
е.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</ 
о на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да 
изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с пам 
е „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару 
Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, д 
но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што мог 
ангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — 
им вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручков 
т ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања  
Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог ме 
је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p 
7" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, 
инама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео 
— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е 
ворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и ра 
ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него ка 
 <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али  
ле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и  
отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ј 
<p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, —  
, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписас 
де га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!. 
да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, е 
собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваис 
и кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као  
жајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и п 
</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, по 
дкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим изв 
} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вин 
а један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најс 
 а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе 
 — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S 
а то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столи 
 нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се 
е овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без 
; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало ку 
едајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина  
цу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па  
.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бо 
мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађ 
ед примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна  
да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајни 
х, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушк 
..{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Угово 
мо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са  
, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени 
 глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох  
<p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш  
>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p>  
— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{ 
 како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,...  
ли писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а  
...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он из 
то сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер 
и.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до враг 
чи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека 
 издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и 
 бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала ј 
дина гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли т 
та нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у 
ла и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избаци 
па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му п 
ветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне ил 
367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да по 
ктор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су 
с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радо 
p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас сти 
агњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер мо 
икатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа 
а; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, а 
 био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му до 
ти лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> 
та ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично то 
ао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се по 
снило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, 
месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То 
ло то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто с 
,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— М 
— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> < 
.. на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од 
рош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> < 
е сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из лук 
змеђу Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево 
им, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну ш 
 донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веров 
> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим ме 
нац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по  
у сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер  
ри дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим м 
е, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од дв 
, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући  
 дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац.. 
 — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.< 
спавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасу 
пођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, је 
и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и стан 
ац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу ни 
ам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи 
е Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у м 
а кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ 
е муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина  
је.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико  
н замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капу 
радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Од 
 писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се: 
а.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја  
вршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <d 
253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, 
 <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— П 
<pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући пре 
ерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску  
пир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се 
..{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикн 
ћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах  
као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изго 
утник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литр 
дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред ме 
pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пош 
и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где с 
а.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђ 
де код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам н 
ртије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} К 
чише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђа 
p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мој 
то је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам 
га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо станов 
 целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово 
био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми с 
/p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која о 
да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади са 
ће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цве 
о купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два  
ак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професо 
ћи у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љ 
чем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још 
а коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном,  
, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће:  
ашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже 
адим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово да 
дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењив 
 то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, бр 
p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајућ 
и имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере,  
срећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци ло 
н лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста  
ми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закљ 
зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте в 
им у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање с 
 и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи,  
у клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, ј 
и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозо 
еди па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> 
не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе 
е лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били  
 у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једн 
зило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредн 
а где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p> 
аху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} 
Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p>  
 ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тра 
ишта нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на д 
ве чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пи 
 обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкају 
крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово 
ре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући 
атворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> 
 <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће в 
ећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнез 
S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p>  
p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> 
е идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био 
мо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,...  
орим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору 
смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде с 
о ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, 
...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако м 
 двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, и 
 носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам призна 
оче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p 
е Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до 
а ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до д 
теља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као по 
 му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног ви 
 у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било 
овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. 
сет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила То 
та један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем н 
ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је 
место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позад 
обу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођ 
а би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лам 
 твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева  
{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да с 
пао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабети 
<pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек раз 
нег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетв 
— бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико  
су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па понов 
м...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у  
показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до по 
 купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и 
> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на  
већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и н 
 <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем  
и једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота х 
 их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не  
ђем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{ 
ку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама ис 
ни да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста 
мир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки д 
ати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у  
да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа  
јутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам 
е за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај  
А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобра 
ине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, —  
у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад 
приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себ 
имисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији 
 А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни 
о.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежин 
...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да в 
 сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљк 
<p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...< 
, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Сванул 
p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!. 
од „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помог 
p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S 
ази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни м 
</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?..  
а и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> 
p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи н 
е шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека  
н глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p 
школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло 
ло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја  
е бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И  
иште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море 
апија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосм 
мо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло  
>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише са 
ца у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p 
, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), оста 
траха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хо 
“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p 
ни.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу. 
ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи  
и у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не мога 
 ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ух 
 кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу но 
може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — 
Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за ти 
 се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега ста 
адосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситниц 
Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада заз 
/p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су 
варт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позва 
и врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Позна 
 пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех б 
 од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у  
но, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у 
 и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде до 
... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разглед 
о осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб запа 
 рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнал 
p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да на 
о и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке,  
 видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозна 
> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари 
нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше зауст 
доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фише 
</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и о 
p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући  
се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p>  
ше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми  
 и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог св 
та да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продуж 
ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У а 
о из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад  
е више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам  
 од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били  
том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одма 
 се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег  
згледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p> 
дем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђ 
и...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопа 
/p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим 
 Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича ле 
ушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се чит 
знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже 
ина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као  
ци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а 
од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата 
 и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p> 
/p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свиј 
ору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро по 
вукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст у 
 ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце  
ели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</ 
но црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажни 
 какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћет 
њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад  
ах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необичн 
м имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па с 
, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који ј 
маман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран ника 
аше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо шт 
а моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!< 
ћу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динар 
p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на С 
р пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се д 
изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пу 
још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанк 
ува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу вран 
е бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После  
ха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узм 
 — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, б 
и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?< 
н и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга  
јно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из  
и хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сах 
 на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S 
шим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим  
ад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да 
аре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер  
авода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} 
састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је 
што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај 
иротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно... 
м моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам саха 
ту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — реч 
ем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем  
тише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш д 
лико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само са 
 би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Мој 
.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и ко 
добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако м 
 <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме име 
их му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор  
неш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих  
дарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се  
и.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох 
д великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових пр 
нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи,  
да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p 
и, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> 
уке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене ж 
<p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну  
зан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну 
тне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад  
ељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то 
једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и 
ину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да ј 
</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на  
ква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био нај 
} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више  
ан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуж 
као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на 
 узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку 
у скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо је 
/p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави 
о Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напун 
к бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трп 
мена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>С 
pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пош 
оре дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разуме 
дини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као п 
о и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми с 
 — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Пант 
е, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није би 
соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p>  
у опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у 
дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и че 
че би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о к 
ћом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца 
ео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} С 
м у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успре 
ред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене 
зад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је 
игару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер к 
 скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идит 
евати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочит 
јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и  
 — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не мо 
 ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео 
 то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављат 
е заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичиц 
а, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>—  
и како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, 
каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу... 
о хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувиш 
дно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејат 
мала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, 
и и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на ко 
е па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; 
ба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле  
оба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и не 
пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана им 
ећ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а пр 
ем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради.. 
уму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, —  
ла горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа  
 се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример јед 
ак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћем 
е имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представ 
љком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћут 
ег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам ј 
 ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара х 
p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину м 
 брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</ 
...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{ 
 Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... п 
ореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледат 
је од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде 
ачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћи 
сим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где  
, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе о 
, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жут 
одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мо 
ста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пан 
и пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на л 
ве крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о једа 
А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тр 
 то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном  
нам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена! 
и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега 
p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на  
ли тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је 
м винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, 
у, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорит 
атргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,.. 
 видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај 
 а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одмориш 
авеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта гово 
 чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу к 
.</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те  
...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> < 
а, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се 
 То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба.. 
 и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тиш 
мо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.< 
Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима 
— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад 
ег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На  
на...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, 
еше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном 
, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школ 
укама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме 
ку гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хл 
та кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед 
ати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> 
редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам ку 
оју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кри 
ном да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купи 
стријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати 
ли... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била зг 
к прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p>  
во и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло те 
 ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} 
роја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не др 
а столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се 
..{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки 
?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му.  
ајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и 
имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p>  
...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где 
</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седн 
иће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p>  
пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... 
/p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Шт 
маћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро 
ђу њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше... 
т немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох 
што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ 
ва још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахат 
ина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пу 
обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од оса 
ила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала 
оцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи 
се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти п 
вицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред  
а десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ов 
ој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди но 
многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Бо 
p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси т 
p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на м 
исмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на 
— рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама  
 л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господин 
ао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта. 
 се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легн 
 бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да  
ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми дру 
е сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи 
г дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је и 
шао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до са 
о ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам к 
... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овд 
леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите 
,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>—  
утем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао ку 
ћу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја с 
ници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је 
 је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану в 
 пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох б 
вао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није п 
ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти  
а уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, 
лупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично  
Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,. 
> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим  
.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда  
Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Бео 
 и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са остал 
p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ  
лан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко 
 од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са  
атос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе,  
сподине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја 
м отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај  
.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропа 
кочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком  
!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас 
 преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу ти 
 место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p 
 '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакл 
е се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> 
/p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер 
ица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклиј 
 он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја  
<p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један 
 је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жанд 
<pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код 
.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су јо 
32" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где с 
 <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...< 
.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" / 
<p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништ 
та сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</ 
у на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S}  
.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не 
..{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак  
<p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за 
а.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога 
{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм  
станите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p> 
ио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> < 
анем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали 
ђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио 
 <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то т 
ро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече ка 
рм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја 
Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, 
 степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу н 
кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> 
 клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори о 
е службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела 
ек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика ул 
бочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз 
та, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га моли 
 <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пра 
Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра  
а држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једн 
<p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p 
..</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштењ 
p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— 
p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; 
на љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> < 
иша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на 
нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама 
/> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на 
говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а 
очеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? —  
ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, 
жину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву поде 
.. нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реф 
а заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</ 
ља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да 
отуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има 
око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад 
 <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо каже 
е поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче 
 Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n=" 
и.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Зап 
купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он 
ека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држе 
а тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> 
ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме п 
уп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, 
ти, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан 
 Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" / 
дали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај  
о писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти 
почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља. 
ти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да  
 излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај 
" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него нар 
у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{ 
он, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— 
 на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" 
ђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, 
е може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За с 
оручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служит 
поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с 
 упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</ 
слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} 
ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог д 
 готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме  
 одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу б 
!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Увед 
<p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе  
ш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, сл 
 господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну б 
а није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</ 
апута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод уда 
е?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, —  
це...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови 
никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p>  
винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво пис 
, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху  
е кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Пан 
сто? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа 
 <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али по 
им крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћи 
p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после  
и.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми 
</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више не 
p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.< 
b n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ј 
по стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомиње 
ва? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменим 
кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда изме 
а имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицал 
 <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим,  
 се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до сед 
— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни ре 
 <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су п 
ећ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је,  
у, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?! 
а ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: 
џија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је д 
 ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велик 
</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините 
 Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет пре 
да што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У ш 
нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си 
 пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Ш 
</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити 
ј да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на прено 
ве године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!... 
а шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што зав 
иђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити  
дмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плаш 
косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Св 
три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{ 
 а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема  
> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату.. 
 Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што. 
/p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није 
шли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> 
ом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капу 
ла, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један о 
за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто гово 
ни и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на пр 
</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цм 
с подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна 
верац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде  
а.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штети 
разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас 
II" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и м 
ђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на кат 
, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене  
 Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с т 
лом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније 
 иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окре 
ођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не  
, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам ка 
 помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било  
е у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се  
ћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се  
ако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и  
ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био нем 
мо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p 
аше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало 
и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам љ 
/p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— З 
донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће  
вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче чи 
рата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није б 
 ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова. 
 тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи! 
 сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то  
 на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куд 
у искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Да 
ала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је д 
досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец  
напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми бил 
 <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам пред 
други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било  
бу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p>  
четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се ку 
да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом бр 
 <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не об 
т дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он сте 
крао, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немар 
нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p>  
а ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бр 
...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p>  
је! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, ј 
вог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, 
 шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, —  
кну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика 
 само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Ш 
уд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— 
ла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p> 
кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси и 
гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког ста 
ко је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђак 
кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} 
ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш д 
натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је с 
никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p 
о страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и ос 
осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми 
вника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а  
е била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код  
и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао 
 грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега остало 
и разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па 
„Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишт 
од њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су  
хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, кој 
говори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кир 
ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који 
</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба ј 
 десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири 
воре.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S 
„Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који  
иле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена... 
че могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један к 
 и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p 
арш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и  
, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} 
 гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци п 
 познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујућ 
у,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, ш 
p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, г 
а опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро  
нај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо  
азликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се прет 
> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p>  
ш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>—  
ратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се 
. нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта преду 
јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} 
р — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока и 
е решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су м 
спитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, 
 Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам 
и госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно че 
викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>—  
 част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога гра 
зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, 
ње, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око п 
 злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли  
, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је с 
ки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим ш 
фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у 
га.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави 
.{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је  
ао стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге 
и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да 
неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са 
..{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући и 
ек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одр 
е дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викн 
вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" 
раво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је  
руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрог 
у, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и др 
а и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине дос 
и је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да 
 и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и п 
твори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море,  
последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год ја 
то.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међ 
 добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може ко 
 па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао 
е стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцал 
мах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала  
дила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беш 
д другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин 
њем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згл 
е, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> < 
ођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било ка 
о нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу 
} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успрем 
ли први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми б 
p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега 
доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира,  
о подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на 
а уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова оде 
ме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обра 
ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећ 
} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо  
о друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате доб 
ани ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb 
во је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис 
вео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Велико 
мо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p>  
не и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврш 
сечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих 
 већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намириса 
 ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а  
з зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори 
дустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак 
у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једн 
тито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руко 
<p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајућ 
ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице 
 млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Оди 
ли нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>И 
е знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зо 
буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, 
што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> < 
 једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука 
да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p 
у, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапам 
 није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас 
стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоћ 
Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, 
љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p 
p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p>  
разне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{ 
спит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и ку 
е, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина н 
м!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у делов 
..</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у том 
 обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају г 
удеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините 
мрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим 
о брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила  
савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алекси 
име време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго 
о између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад го 
ано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезари 
 лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна.. 
 лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за  
 да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизма 
ахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с ј 
.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен. 
е пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику  
p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим  
уди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво по 
овог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најжив 
а госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разу 
о по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног да 
 где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на т 
у ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да с 
, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод 
летео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наје 
ију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца  
 би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p 
утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познав 
ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш  
испем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овак 
 изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало пом 
добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба 
{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтед 
 да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече 
а!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој 
мор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се сапл 
 не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах на 
иви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче мог 
<p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p> 
ница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сир 
хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n=" 
помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је тре 
001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послужи 
пљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и желез 
нали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вер 
м.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а  
 од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p>  
ем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо ста 
о би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело г 
 и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечиј 
 Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она  
ћ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим 
 на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не о 
пишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се  
земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>—  
ан да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који 
да могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, те 
ом те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју 
p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја  
лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина. 
 сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепе 
седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од пр 
рочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и  
да показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до 
клена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше саврш 
и једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тр 
е пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесни 
 да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једн 
, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Види 
и и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек кој 
исмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали  
А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p>  
ово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиљ 
{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хл 
ај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S}  
, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим  
На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треб 
>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То 
стурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p> 
один на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом и 
у били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима  
 живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У 
ђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже  
а пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему пола 
 <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к б 
 ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало.. 
ем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми је 
врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> 
сера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, 
 фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље... 
скрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса до 
 сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљина 
протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, ј 
 чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p>  
... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поде 
 десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисм 
школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>—  
мо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула  
ече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите ш 
огући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{ 
и нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у  
 и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим 
вади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошу 
S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово 
кошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S}  
ије био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и до 
зе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и 
та једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја 
станем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад по 
м у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и  
и.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на 
 масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече  
<p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о 
неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>Н 
лицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у 
о тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> 
 осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега нем 
, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Макед 
 је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла  
 раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при 
рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закљ 
ома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није 
>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме 
адим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге  
е таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где ст 
 не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, 
е можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајт 
тише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.< 
игде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањи 
же пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга 
 од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{ 
с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с дес 
 кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али  
ма мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купи 
крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату  
ног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде 
ватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-буг 
ан састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако 
 скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, 
у.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме п 
 су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле 
и су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па по 
м у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пит 
а, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она с 
, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.< 
 полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу рефе 
шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мисл 
им каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, ск 
ат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш,  
мо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи. 
дам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Беогр 
p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара 
...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на К 
а сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Ј 
, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, гази 
„Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упу 
мо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који 
..</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате 
за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно и 
Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке и 
{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</ 
ад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био  
 гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо мо 
уму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље  
ле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> < 
лажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити 
иђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано  
>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су ч 
— и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нис 
тежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је  
 и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо 
а мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне  
 гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S}  
ор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је 
 могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на ког 
ци једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах исе 
осматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његов 
 воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш д 
о никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само  
p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете,  
} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах  
траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак 
вуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и о 
које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март 
...{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин. 
ло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је дос 
У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест 
о по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виногр 
адоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први ч 
пеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,. 
 повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они ост 
 и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли з 
ам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силаза 
а никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које 
—питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На два 
едовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје н 
д нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан провод 
их, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>—  
из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За  
труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од ви 
 с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, к 
тати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, зб 
 школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи  
 а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога да 
 поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђаци 
 Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p 
 сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на г 
 и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам,  
ре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао. 
 <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стр 
али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није и 
рган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обич 
и другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја н 
шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је м 
тило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се 
и причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да отк 
авдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ 
љно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну циме 
м...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата 
19001_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног профе 
а ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погл 
 у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливоје 
коло са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена  
 сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошап 
де мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било 
ој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и д 
/p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом 
 <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не  
id="SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се п 
C20"> <pb n="307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођ 
ишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да пот 
еш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p 
/p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мал 
г чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролаз 
мо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврш 
ћи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствар 
.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а 
.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n 
 и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде н 
ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би  
ј, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем 
ни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Ра 
где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин 
гао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав  
брадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од с 
а би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> 
олте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који ј 
 <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто  
/p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати 
везла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим  
стави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон.. 
звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а т 
друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збо 
, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се б 
подин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу,  
Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућ 
спођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав 
па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега 
ане ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>—  
многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћар 
ећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се 
а не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви  
скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Мила 
ђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један  
— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћ 
 да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо мног 
д саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу про 
 била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближ 
ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n=" 
рлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам 
ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и г 
та, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> < 
чак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино има 
а врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно она 
 сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну  
шта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликов 
 зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу. 
дур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, п 
е, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и н 
павати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђос 
и савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То 
љаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим  
земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се  
штен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себ 
 — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да с 
ека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажа 
ажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, 
сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не мо 
о сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p>  
издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p>  
гао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек каз 
</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, 
а...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,...  
/p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па 
па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта 
 на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p> 
 госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се 
рет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се мо 
</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гроб 
 нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?! 
43" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радо 
 то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и  
 </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за вре 
десио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он с 
p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са прт 
не!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па 
опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око н 
b n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате л 
ана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју с 
 <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Госп 
. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и гос 
 се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо  
о маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и г 
у.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један трен 
аквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>—  
век!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> < 
 сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Ш 
 заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одма 
ата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта  
зад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја  
p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p> 
пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни  
крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> < 
ебројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је 
 је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брил 
мо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, п 
асмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" />  
настичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству  
ца се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђен 
костим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших с 
прависмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без л 
им се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствен 
ио редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, ре 
а била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и 
лим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана,  
лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој у 
ом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једн 
ођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Касто 
љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није 
</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ  
да прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од 
 она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30  
и, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први ма 
у па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад 
сач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> < 
но, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш 
овори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те т 
т ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, 
ер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окре 
сног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро вид 
, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb 
столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим 
 се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим  
утем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...< 
ајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господ 
 није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плак 
.{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па 
паде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети рад 
е задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се 
и Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из спор 
p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим реч 
стави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спа 
 Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али 
ију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, ка 
еко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти  
ко, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад доша 
.{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а 
код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p> 
ко двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика  
а био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беш 
ут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног мла 
 сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" />  
нем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој око 
о лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине он 
стано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла вид 
лижих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто  
> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро  
 молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који бе 
p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво ст 
екох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурн 
х процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донес 
клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо 
аше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} С 
етурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати  
 би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?! 
неш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам,  
федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало  
 и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледа 
 а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки 
леб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> < 
икнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ла 
тах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем ј 
и, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и ве 
у, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била  
ом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од кој 
а себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад ви 
и су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако једа 
м, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као б 
имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући ј 
лској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> < 
а, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се п 
утра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к  
и ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб 
 нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијам 
ам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па 
да.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се  
е владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме уп 
а обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> 
лу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува,  
а се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у  
.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — 
 право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из 
ом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он 
ржати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим в 
ћа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоко 
рија на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити до 
> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало п 
ув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, ка 
аван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S}  
без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео 
дем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаут 
Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на  
а да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте с 
а тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног есп 
ко не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више 
, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — пи 
 помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бу 
> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате,  
мо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: кој 
пију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино преки 
х на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призо 
 од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напреза 
вио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква 
им седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и 
у и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се 
маде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није 
они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам  
 нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема  
е су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда 
 собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по 
о не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити о 
>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрдну 
друму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p>  
 <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— 
е било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога дет 
ненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, с 
{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за  
оби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата  
о велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе  
кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у ј 
ва кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче пад 
на.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>—  
 муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. 
без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те 
 се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
о.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара ме 
 ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — 
увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb 
но <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти с 
а мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране... 
вадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како 
м мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; је 
 ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини 
ни и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разум 
 — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="1 
ио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и 
госмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није  
 проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{ 
оре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господин 
ле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да  
рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја ск 
је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред 
е могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два пр 
ратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!. 
 био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши и 
дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да м 
} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње проле 
кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао 
 д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се о 
 у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донес 
нај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, 
b n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му ј 
> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динар 
 пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке дело 
колско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру 
ој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у пр 
а калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас,  
без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох  
/p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p 
д своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу 
подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико 
лане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, п 
 ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што ј 
... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти 
ткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Б 
војим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ  
м на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби и 
чем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p> 
овори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и 
 да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с др 
Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Ми 
 рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пр 
и да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрч 
своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљу 
ерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пас 
тасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чу 
о сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p 
дну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ 
дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</ 
title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се 
дићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изнена 
ушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо  
иж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада 
p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се за 
 на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али  
/p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни  
 као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим ко 
о својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да рад 
нем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један  
о гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад 
p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разго 
бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читат 
у коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по с 
/p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb  
it="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савам 
>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремам 
ићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дође 
ече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-че 
то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће. 
у посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта  
ам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и там 
 случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишл 
/p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а им 
у.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурн 
у сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> < 
од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, упис 
осле празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте  
 — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго з 
не случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим  
 имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око т 
стану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и пр 
ужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се 
еларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и о 
пштине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми пр 
исмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је би 
>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без 
 сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло до 
тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида д 
као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођ 
поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па  
лађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца 
они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му 
 општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људ 
/p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Вр 
 се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ниш 
S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно ум 
о сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, 
у...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на 
чера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легне 
ову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно з 
о до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све  
д све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер с 
х беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина с 
</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто  
, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, 
х је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (! 
зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p 
ање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понуд 
да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо  
 <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Та 
у! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што  
могао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фење 
седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија 
ља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаш 
мо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се крену 
м пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити 
воришту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће б 
<p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте  
 „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, в 
/p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које с 
н.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозор 
ад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером ис 
 наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Н 
 ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два 
так, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну он 
викасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осе 
 стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада  
о?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно. 
 ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду 
/p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се и 
ча је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то 
асмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер с 
 хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госп 
, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешк 
 скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа 
 поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од  
читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично по 
кну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— О 
о баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из кој 
ста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S}  
и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина н 
 ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред кавано 
уче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја 
> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћ 
ије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— 
 а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се 
“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их 
 ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам  
ини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, 
S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која исп 
17" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — р 
аспуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијам 
а написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну  
дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а т 
</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме 
а где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани  
 кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту  
школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, 
Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет н 
ге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелаз 
 се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жб 
ле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се о 
да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха 
е одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам 
а видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сут 
 Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник 
оче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, ш 
,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n= 
p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само 
трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова 
</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је с 
јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и  
 био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређено 
у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нех 
рим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} 
>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она 
 Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече ка 
радох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледа 
шта, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опа 
ута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак с 
да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра  
 врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Шко 
кође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с 
рбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере 
рије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико  
Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била ј 
знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох 
ма.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам 
 — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној ве 
тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештим 
де не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, ме 
сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет к 
 на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од 
рио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не  
и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што  
матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади ис 
 посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— М 
ј један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом  
користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим  
 устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу  
ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стаја 
мо сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је р 
ај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади го 
S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу 
Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, —  
 беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца  
пасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, посл 
 за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, п 
ње, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих  
дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијак 
ит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радос 
 с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита  
поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p 
 <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара ки 
 Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да пр 
им и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом! 
као да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{ 
че пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу  
сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа 
од каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде с 
еле, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb n="1"  
е привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачл 
S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне  
м улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро 
ад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револ 
де живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор ос 
ох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} 
е, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треб 
еларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер 
> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на врати 
анчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као 
приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фа 
то запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћ 
у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле?  
нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита  
ђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због о 
 прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без у 
тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S}  
p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо  
Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме ни 
ч молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... мор 
 отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и  
познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и 
етити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од  
> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда ск 
 ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог  
м, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што 
цама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169"  
.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше п 
сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па  
ета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпозд 
танем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољуб 
јмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И с 
ем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и 
рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложи 
 код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Доб 
м дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— 
лад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу. 
 другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо 
 Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, п 
 наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До  
и у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га вид 
изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко ра 
ти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад с 
а док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на по 
о сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, 
> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пр 
<pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од 
.{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар,  
/p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> 
</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— 
због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери п 
аједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, 
иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те н 
х и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> 
ијалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло мла 
нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дан 
_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те н 
ише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p 
 врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздрави 
м једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} 
ливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прик 
 свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак,  
ито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо о 
и из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам  
ридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек 
ога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> < 
шао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p 
акеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу 
} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад 
p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, 
на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које 
је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSecti 
 <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Види 
х кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послужи 
, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се пре 
бом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутис 
ох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Н 
вковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо,  
p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не  
о кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него 
.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли и 
> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име 
 <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је ка 
свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и 
Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к  
ви.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је 
одица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих  
 вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јованови 
ријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ј 
е лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних ша 
не, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај уч 
 били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, шт 
оље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од 
 он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред па 
отестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> 
а нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и ун 
 поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја 
заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах по 
је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових ци 
.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм  
ђих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господ 
е знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави 
Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клу 
тресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали см 
све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље 
ам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долази 
принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" 
> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене глед 
адио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко 
 у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благај 
ио, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...< 
нута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на свој 
} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у ве 
у г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S}  
ме ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан  
аменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са 
 чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, ј 
/p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за  
им, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.< 
 није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на  
ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору јед 
се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с крај 
е напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке ко 
без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само пр 
S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те  
оведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За ти 
че лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Или 
ме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим 
 пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испад 
дно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти  
отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> < 
 се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на к 
у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и  
 изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за  
 лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто го 
го и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махну 
/p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p> 
ј је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који ра 
о он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и,  
ем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Пр 
p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан,  
о.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца,  
а тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, ко 
метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу бе 
саше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који  
м на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</ 
сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), збо 
 Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Сед 
 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца сели 
дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а најви 
о се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш  
несоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као м 
ано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да д 
онесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише  
— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исеч 
несе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и оби 
S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру  
 се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишл 
ине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а з 
ији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли 
нам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам доша 
ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и н 
х неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по  
дама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, 
 знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао к 
говорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти до 
ва је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој 
ма.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} 
ле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>—  
еси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до 
врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Он 
.</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати 
јући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде 
не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а?  
јем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а пр 
 <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу 
астар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не з 
 не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди  
о што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас по 
 стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он н 
,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта  
?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљањ 
ок не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила па 
 шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бу 
...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е  
{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да 
а, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а  
чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> 
трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху 
 дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење  
>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше  
еца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су ж 
p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па ле 
идиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наш 
 се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, фл 
 па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за ти 
дбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који с 
p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и до 
ежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу. 
се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...< 
...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из 
по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спава 
— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...< 
а вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ о 
n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуд 
шљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и 
...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје д 
ен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат д 
У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра ста 
 не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака  
а три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које  
не између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subS 
јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p>  
сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она 
а пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћ 
јтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа.. 
омешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S 
а је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису т 
је велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред 
дјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо ска 
ржећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..< 
 пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину. 
је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова  
 кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики 
ајдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алекс 
>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим 
 колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу. 
> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном 
тајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче 
а то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време пр 
„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не  
 знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дан 
варт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада н 
га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја  
{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она  
ним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викну 
а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресулт 
 — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих 
 на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам 
е још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То бе 
ти, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа 
<p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p 
се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад ј 
х видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>—  
ити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам прв 
 на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувиш 
та служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и  
прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам ра 
 за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толико 
 која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из  
ћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне  
и ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио... 
карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом у 
а ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.< 
</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравко 
и се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{ 
прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у дв 
ам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степе 
рестане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Н 
га има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сре 
лост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби 
вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље  
ламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покрив 
ше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином по 
е био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава ме 
ам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пође 
.{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се п 
ола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зи 
</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив  
ати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S}  
дну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад ова 
37" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох у 
 Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осве 
чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер ниј 
равали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су  
а купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се прими 
ао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је  
ту од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори 
а лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав мета 
а је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинац 
рст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог 
 полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... м 
 <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то дос 
ти по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући с 
 са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, 
 газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, 
 /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац. 
а и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после 
олбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег дог 
нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро од 
ити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код г 
ледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца 
е за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- 
 крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узме 
а док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: 
 један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у 
да к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>М 
меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викн 
/p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо св 
ећ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледа 
а никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе 
 је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне б 
е може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађ 
ви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради 
 ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дв 
... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдар 
никова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натр 
бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам с 
> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, 
а поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још 
и смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку ча 
ући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегн 
кинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Та 
то је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весел 
 умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша соб 
и,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела  
ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се  
 збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдари 
 сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто 
о се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као д 
уну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њ 
</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још бе 
о!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је с 
, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он оп 
у празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се ча 
 доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> 
} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла 
раги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима  
се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо проша 
да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за  
...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у 
обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да  
м сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Ка 
<p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н. 
ад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела  
} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му  
>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута 
та широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш л 
ћа, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била је 
ек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погле 
почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној з 
"267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво 
реће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну: 
ра бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на 
 хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској 
адика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посма 
ата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љуб 
 кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама  
 одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш по 
..{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату.. 
pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским  
смо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључ 
 никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне пау 
упеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што не 
о сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина 
<p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је 
био ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</ 
есаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један 
 онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур 
базрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унут 
стај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само ма 
те ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S}  
та Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност н 
— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво 
видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</ 
прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме 
е овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотера 
Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и 
нем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица в 
је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо сп 
дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изне 
будих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мок 
августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној пал 
ве стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а 
а неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она нек 
моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па с 
 и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да св 
разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер ј 
..{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, ј 
 пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два, 
олако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио  
и лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан.. 
едино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика из 
јица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадо 
гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму то 
икати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Н 
 него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!. 
сем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратк 
о очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бу 
аш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у 
<pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца  
мак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахат 
 Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер м 
ући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукну 
и ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу 
{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, 
у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p>  
 кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> 
" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сма 
 је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> 
е у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме д 
па, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школ 
ам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, ка 
ас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о т 
град и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виногра 
 за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, 
руги пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори она 
ете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде 
 тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и ста 
едам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни  
<p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред ш 
а јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина  
свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нем 
а пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у 
 наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операци 
ече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међ 
о сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако м 
ог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њих 
..</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!.. 
p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се з 
ас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се  
у дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на с 
{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вр 
и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мис 
ример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене, 
зан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити о 
е тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро п 
 сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек  
па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан б 
ину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у во 
о у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих  
/p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна да 
вршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у сел 
а столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ва 
ше резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа 
 су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам в 
едан мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде по 
ше опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господин 
а жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање 
 па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласн 
икну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио! 
ећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али м 
 продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош в 
сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету ј 
а седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за  
 једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново  
 поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често п 
ири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало  
> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам  
малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што про 
јну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишт 
е стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше  
тох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био пр 
 сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми ода 
а.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођ 
и је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</ 
њака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате к 
нио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И м 
моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> < 
хом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> < 
 се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и 
Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p 
p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам с 
мећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми с 
вајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа в 
 је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим ба 
лим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био предсе 
 нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још и 
о сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу 
о да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Вит 
ко вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима 
 <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врат 
и он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждр 
<p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дуп 
улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима  
 право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас д 
ије хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор  
е ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека 
<pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздв 
имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их зак 
а дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S}  
 пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам 
 станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из соб 
 се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха  
Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да 
те, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и гд 
о није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; наро 
отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се о 
озор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам 
мо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> 
> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и 
уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ле 
ође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман,  
оложио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Ко 
 код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме  
у погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се прим 
 па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаск 
 те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти?  
се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А 
емо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме  
 код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обу 
псанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, кој 
рица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним к 
се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довр 
та и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи 
ремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сирот 
е!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не 
и уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно 
ам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то  
 господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена... 
p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — р 
> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола  
ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста 
ка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она  
 ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је в 
ајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што 
 <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па  
Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.< 
шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам  
Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> < 
/p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива зви 
шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не доп 
Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жи 
— рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих. 
 а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>—  
о, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три ми 
<p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас не 
бро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жи 
 — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив би 
У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и см 
д јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи ја 
школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство  
 били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и би 
а онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође 
е тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо 
ло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газда 
ца! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме  
ицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу 
м изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из 
неш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После ве 
 Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни јед 
 се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ 
бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p> 
осподину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што  
али карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и луп 
</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај зв 
 марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Гос 
утку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа  
гох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин 
то.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата 
 довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра. 
и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину 
мам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута би 
евета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p 
, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а најви 
 игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на ј 
не ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, з 
д шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од ј 
и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, су 
едам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он 
on" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођ 
тнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не мог 
разијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у 
(зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до гол 
дем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде 
За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да 
 <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи  
П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући бе 
рчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и дети 
ехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста изв 
е, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="cha 
дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпет 
м те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи 
 <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођ 
то држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђ 
че ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ј 
ица.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S 
колу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како 
и крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остад 
нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарци 
де патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— 
дно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво нас 
ро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате 
роцедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли 
мао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђе 
вам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А 
м могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске с 
аш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се из 
 тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око  
опчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жанда 
очнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, д 
радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — ко 
теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па 
ље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећ 
аку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј  
 доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи. 
-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдн 
уту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све 
и даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што 
, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта  
дајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то  
но љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грч 
 поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Уда 
и.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо к 
први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све с 
андила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три п 
, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се ос 
равити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам д 
време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам  
а ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја  
где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије  
лати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се  
дох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} 
и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица  
овек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао  
<p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев 
 празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не забора 
 — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар  
нас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више н 
улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турс 
знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори дру 
ово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S 
 врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... с 
 и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хл 
нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети 
 Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напре 
ретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и от 
ше.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох 
осу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос 
 у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општи 
одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати 
рате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!... 
д наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш п 
 собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим в 
.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на п 
ако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби  
 Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{ 
стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдари 
..{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо св 
оговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли м 
јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме 
оћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно чита 
азао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на  
ну из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали 
 ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама.. 
 мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе о 
— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да 
м признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци 
 сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је  
ад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, 
омаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, 
е ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече 
/p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим К 
сте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти од 
/p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте шт 
осачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао н 
сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у 
е године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</ 
и ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, та 
шти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а ја 
аше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао  
 глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се  
вакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав др 
рака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n= 
 Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах 
 љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.< 
јица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!. 
} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помам 
b n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не з 
ан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни к 
дарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... 
,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S}  
а будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође 
ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> < 
>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам 
{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био. 
обро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште  
ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да  
онижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили. 
део си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао г 
 потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, 
 још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гроб 
рат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад 
спођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> < 
{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n=" 
вучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— 
</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n=" 
 другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу д 
оспође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати  
се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а  
г сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах н 
 се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и 
ку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју 
еко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазна 
како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем 
p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="8 
атељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџат 
, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван 
 бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двој 
ући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спрема 
и...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да  
...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне обли 
горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништ 
арог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </ 
осматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а  
го наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљ 
Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао д 
лако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у шко 
рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И в 
шта окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „тол 
азаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позоришт 
 Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате 
.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима,  
ре.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" />  
вају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни  
акнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi>  
<p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах  
ма!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим  
ки пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} В 
ост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га п 
а,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> 
инистара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, 
ј ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и  
а и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави 
тко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру  
 прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижућ 
 сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим 
емој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онак 
да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба 
олена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама  
оја није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је је 
павамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске,  
јник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па з 
ме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарал 
да ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевим 
амо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, мож 
мо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p>  
х се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још дов 
у, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и  
 сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видит 
које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго  
!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p 
у нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред 
а проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати  
еш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p>  
м Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Ч 
а да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох п 
ка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме 
гло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана 
беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене р 
опролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, ка 
 би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом ос 
ам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне црт 
г времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да 
енима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао в 
 заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет. 
дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар доби 
.{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се 
ро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, је 
олу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног 
, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није м 
и госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што 
је и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслони 
, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не  
Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече 
и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам  
о роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејућ 
, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом и 
>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ от 
} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче. 
ја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> 
обро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по  
корела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронел 
па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчини 
 сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео,  
и кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми с 
тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био к 
замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да у 
огозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу б 
м кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p> 
/p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а го 
остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а 
а сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код 
 у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључ 
ао да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној проб 
је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао д 
рибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача н 
 види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити н 
ипече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали 
 удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за 
ако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, об 
 је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и 
дмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... 
, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно вр 
не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, 
 заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати ш 
ло хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се  
 у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикри 
се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Ра 
 овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где сво 
ров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхта 
ља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не пр 
о ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим н 
о седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим  
а да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко друг 
> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> < 
>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> 
 задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не з 
Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир 
о смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чес 
енемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на с 
ко даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам пр 
S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога б 
сили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на 
д пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с ле 
та плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је  
нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на  
 рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ци 
руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо 
киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мен 
штице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова х 
ubSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу:  
е о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бо 
> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па  
ма каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који бех 
 и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен 
ћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи,  
аравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник при 
х.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба 
радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све м 
ше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајд 
 не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> < 
о по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и 
и су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разум 
м дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подло 
 набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечј 
дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> 
ох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутк 
огама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
аређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам  
 три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, ј 
> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш мла 
каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу... 
 баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p> 
е могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због 
</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, 
3" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било. 
Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пр 
дморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="c 
p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јес 
ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша,  
 кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерк 
ао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, ка 
ече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да 
оворим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам  
> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310 
дом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилиц 
 мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њ 
 и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и траж 
, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које ч 
 сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишем 
 соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора 
.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта м 
собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо леп 
n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су би 
ојих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао к 
са. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, а 
сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Је 
полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара 
авилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S 
 имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру 
ају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху  
ад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта 
о и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они 
 <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону с 
на добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За к 
p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица,  
је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет  
 хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се  
од вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p> 
 у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p> 
утра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног 
, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптереће 
 била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седет 
 посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још н 
у ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у  
а учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми 
 те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће 
квог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на 
ондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко 
хати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро 
 <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од стра 
..</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се у 
кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, к 
пође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом 
дмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали бе 
 ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тач 
пустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до др 
х у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазиват 
шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми  
ако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На  
 сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспа 
диш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S}  
> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњ 
{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле рев 
Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Буб 
ати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш?  
имала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполео 
а умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.< 
их људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председн 
ек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеко 
— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па за 
/p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не мо 
, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбино 
C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код ј 
 бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке  
one unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у 
 храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да  
зговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим 
ељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом гос 
ња јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечн 
 а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} 
..{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, —  
{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који  
гоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поор 
господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док  
вукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душе 
е жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом,  
/p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се с 
 /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба да 
естано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је  
 Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у 
} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме из 
ти своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.< 
 према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, 
ај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слаби 
рм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и 
у и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако с 
на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, з 
тегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, та 
бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао изд 
ћи, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... виш 
ио сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем ис 
ре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица 
м уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изне 
некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва р 
ратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта 
е и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распоз 
о ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао с 
спође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне 
е и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје  
они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p> 
учај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па д 
у жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по 
обе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што с 
децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас нос 
ареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где  
јица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам б 
е, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око  
молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако о 
чади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; ј 
трпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Б 
о купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо мо 
о мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овог 
разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од р 
да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код 
јподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па 
,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па ка 
опану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полиј 
еоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам  
ао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао  
ћи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добр 
 он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ј 
ири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам  
о је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо 
 се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све врем 
ини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну стол 
.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео шт 
, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је в 
 вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>—  
хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо  
полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пр 
> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оно 
у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p> 
! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на пу 
о сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S 
 без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћ 
најбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопшт 
е малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их об 
д су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село 
 редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{ 
ћ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да ва 
х прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима спораз 
одан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино 
а улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S}  
учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто про 
 па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суд 
>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу... 
одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што  
све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа 
 чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> < 
већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p 
нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време 
е се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као шт 
свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвц 
су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза  
е,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она 
и беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, 
Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, ал 
 <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путу 
ма злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њи 
ао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те с 
S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му др 
— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за т 
 по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Д 
авите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Плат 
у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз  
се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са с 
ац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можем 
животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се  
одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам,  
године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p 
дем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једно 
ах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквар 
а шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш 
 болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао  
ходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, д 
ио сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се 
ђа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој ни 
о па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми з 
ва очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задрж 
е најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам 
з канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се  
ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p>  
час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, —  
 и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да с 
RP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} 
к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја ос 
, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: к 
асти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба з 
задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!. 
 беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста 
мишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце 
м постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неко 
 пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким нова 
ћи на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она с 
а приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљи 
 неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више 
 пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у  
 па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p> 
так, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарат 
за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>—  
о од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су 
и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, је 
е погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих  
 ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш д 
 мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има  
 Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.< 
а крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испити 
свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p> 
зу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p> 
 у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста 
 камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно  
лесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем п 
ава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам в 
м увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и г 
дем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда  
ске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џ 
пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе 
рло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</ 
ном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S}  
<p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање 
 да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали 
ског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јак 
еко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Зем 
радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете  
 читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За  
шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p 
прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господин 
ни се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако ј 
 оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она  
едох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у ш 
д канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем 
у <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себ 
> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само он 
>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђ 
вати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који госп 
едно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако 
олесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Мил 
 се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у 
т.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито  
уживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни прими 
ед шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене и 
та — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т 
> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао 
p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм  
места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини  
ну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга... 
мо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам  
синцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасм 
о непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" />  
у показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као  
нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} 
Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговор 
ећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, ал 
пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и  
<p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се  
 <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, 
у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и  
ледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> 
н друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској ул 
, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да 
тку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S}  
ad> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му ду 
и ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете в 
 јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, из 
та, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, 
се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је 
</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања 
де — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се н 
 стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање. 
n" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је  
тра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем  
а кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.< 
 ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — с 
едњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало п 
ју нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, к 
д не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да 
 школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло пос 
, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> 
ubSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је нај 
>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где  
и сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао виш 
ле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> 
, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђ 
ј професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</ 
 соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост  
ер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и пог 
а био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и 
д је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или 
а, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!< 
ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од бла 
p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и дору 
 задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судов 
јаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у 
— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам 
рад ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је ку 
уцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} 
а сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, т 
азах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школ 
/p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа м 
 ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг прија 
и лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школс 
 кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа 
Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш 
 с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше  
ра, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце оглас 
за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш  
о какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у поз 
с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушат 
 тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми д 
био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле  
у страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме,  
p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која 
оле у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој,  
ну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад ј 
теновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, о 
ио у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се гор 
те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и глед 
акви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој без 
и...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и 
ам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле 
као са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он  
их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би  
едан дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута  
прам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим пред 
о зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, кој 
у.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> < 
редставих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="24 
 прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p> 
усти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> < 
чах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> < 
“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p 
ама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277"  
скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом 
шта јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да ра 
поганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никого 
че ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигд 
лимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учит 
олу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника прист 
бијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљ 
читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се  
/p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а о 
ени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију!  
еће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, а 
сам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p 
> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће... 
не улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n=" 
могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толи 
порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Б 
де!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чуд 
х што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног саха 
срдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" 
се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госп 
ке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном  
глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са екс 
наче ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p>  
 <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану  
станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, к 
е после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p 
немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад на 
ше немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу. 
инете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе ла 
.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђа 
уље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p 
 једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p 
пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде  
о не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе шт 
сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говор 
сину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви 
} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест да 
на нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— 
х.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него 
гом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух јо 
ке, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз 
subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најм 
сти прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумњ 
лаго, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце,  
 хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ц 
 и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и 
.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку 
ло, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или рук 
да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко 
е до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица 
 умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам 
 Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање туж 
е кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму 
ане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите  
р, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... проде 
поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам 
рав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао 
отом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чи 
цом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, 
одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{ 
дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче д 
 двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци нем 
а нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су пот 
нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја са 
ј новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који и 
pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на 
тим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад са 
шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити 
ланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У то 
Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од п 
 јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, је 
оче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо  
зимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо  
 сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се б 
вила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И...  
едан глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се пот 
ем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председник 
е.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у  
ога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп,  
а теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би и 
 као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић. 
аједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без сво 
.{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам 
уци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та,  
рата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S 
овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког в 
 било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи т 
 пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни је 
 се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није не 
ј и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна,  
ило?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми 
а Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} О 
Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од 
са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата ус 
и што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то. 
пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш,  
одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Мома 
ак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапс 
омуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми јо 
</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не п 
.{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</ 
јаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p 
 искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо 
ди,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по  
у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без разми 
Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он  
пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Ни 
а.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што с 
се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто к 
p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко  
, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и  
 сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> 
 у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појав 
ећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Но 
а им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једн 
обе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било  
мали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала к 
ије било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало измеђ 
ред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,.. 
дука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Бо 
ео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми б 
зред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</ 
за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У суте 
ао да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сва 
 веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао  
 капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корак 
ошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одгов 
оваца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну 
вчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите ј 
д Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, 
ам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у  
 у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао п 
 од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mileston 
е, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на ср 
 сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде 
а за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре 
уд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, 
ка, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу  
им о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад с 
 и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она 
адовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> паж 
ва, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола  
 се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љу 
ак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио н 
 Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као  
} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>С 
.{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сув 
олико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно 
ао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким п 
се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем 
упише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Нат 
ан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујн 
д нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгл 
 их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n 
ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се 
> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — пре 
 сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад 
су сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и дв 
се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо у 
.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео 
је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отић 
...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p> 
дговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико  
ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја 
ко ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четир 
га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — 
есет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, 
"240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао са 
о у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изг 
о хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она  
 па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а  
азна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купи 
м, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.< 
>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да напра 
{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и 
ла П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра ника 
тнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?. 
спођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</ 
 „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало ш 
идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са св 
ошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, 
ноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у ј 
одином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати шт 
знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па ме 
час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене  
и.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана ни 
ећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се прид 
/p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу м 
двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</ 
љао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и х 
 зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам  
идели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb 
ватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, 
p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини го 
о...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога 
> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S 
их да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би  
/p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> < 
спођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), 
 од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Ка 
 кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред. 
ак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толик 
ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта  
.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за 
ним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пр 
подине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у т 
ћи у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здр 
...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли 
рати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одго 
си конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи 
.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одгов 
о паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живе 
..</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало зап 
ређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујем 
и те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате,  
мо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближ 
 он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Нас 
 а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта  
а нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по стол 
она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шал 
временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за 
а битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми приско 
чи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p 
ћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навук 
и за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао глав 
ество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S}  
о наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p 
о на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{ 
крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе груну 
} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и 
идео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} 
к постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било 
десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница.. 
посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им 
} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, по 
 лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гоми 
кну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Заста 
угу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито н 
умео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сах 
е...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било в 
 зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо м 
е овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на  
>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одг 
, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упр 
ње...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који см 
 Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађ 
р!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, 
{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и нов 
азати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки п 
дари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред  
ђи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па з 
ј!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим 
ођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто 
наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотера 
анила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа к 
но кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник... 
 <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S 
вљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухва 
 у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене прове 
Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" / 
 који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на ули 
а пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми  
о-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њ 
, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем  
е се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да  
>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуња 
ао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав 
а ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била шт 
чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S}  
 празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну 
словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш с 
: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко це 
о сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу из 
шио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих 
нете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,. 
кан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на сво 
о не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити 
 кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сах 
екасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера в 
моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, вре 
bSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од вели 
м углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође,  
p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то  
ође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао д 
</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— 
навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корач 
спознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у  
и, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није мога 
ином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се  
јући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S 
ј Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај  
авим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе. 
пази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Н 
ши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p 
 овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послал 
оју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога др 
, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце д 
х, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> < 
и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас 
оже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедно 
кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори  
а, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју са 
го чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S 
ави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!. 
радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из 
м бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуд 
и груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, м 
ј их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не и 
.{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе  
>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским с 
погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, —  
и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам б 
д ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам 
...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангу 
/p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе  
 ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту п 
 ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци 
м и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад с 
ице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им  
ини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјет 
ше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао 
љавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара 
али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, б 
д паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако па 
а ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’т 
</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спав 
 да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесм 
лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и  
ше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја с 
Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми с 
е, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и  
, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одг 
повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва 
абрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ов 
лазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата 
 купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном  
судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах 
ам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли јо 
 где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим пут 
то наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни је 
пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране з 
дан литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> < 
и је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаш 
 чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи теж 
 све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стоји 
посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>—  
 пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам о 
но се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад 
 знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!. 
змем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пре 
рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара ос 
Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста са 
, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад  
 све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 2 
једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</ 
ислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и дру 
на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао т 
па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну П 
и.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p 
е један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, 
> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почн 
олу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту н 
.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а  
м кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу 
ложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <p 
 пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се нећ 
вест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се  
еву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} С 
б; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја би 
/p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех нано 
сни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... дец 
 од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па з 
и прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p> 
спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви 
докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад 
оје од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, дера 
д чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај ста 
а писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, го 
е се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох  
м подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме  
идео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чин 
ио, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улиц 
 вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја  
испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби леж 
..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече  
 дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се  
еравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они сам 
обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судо 
ог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах 
друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да  
е за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана  
треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што са 
<p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се  
умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора мле 
и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати 
усти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> < 
и најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Пан 
м, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине 
већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,. 
шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма к 
 је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа з 
!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо 
вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам 
се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворен 
р их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти бе 
какве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опе 
гла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb  
па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; 
« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан  
 сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S}  
Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се ум 
улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>П 
е за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим 
>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> ј 
еше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те испла 
твар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му 
принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једа 
 је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу.. 
ожисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде и 
 јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке 
 рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— 
ти, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиро 
.{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баб 
ли, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сут 
 чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе је 
...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успе 
ију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовн 
ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа с 
зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо ра 
то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је  
ојим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</ 
х места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају своји 
празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год п 
 спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да па 
м до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата 
м приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на јед 
 Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно 
ст...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе  
 <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четв 
и код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који гро 
, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад с 
/p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењ 
S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, шт 
сподин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити го 
у?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба 
 два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>Д 
език, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> < 
?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да, 
цом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне г 
шим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристој 
трљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још  
ча нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казал 
, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох  
 сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том р 
пети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет п 
раде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о ме 
чно чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази 
и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши  
човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали  
доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан угов 
видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим  
навао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и  
 све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p 
 страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p> 
ови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљ 
њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветр 
уживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у шко 
ну сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пила 
и дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш 
 боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме 
лбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то в 
 <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде 
удем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После д 
>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} 
ала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, ал 
руге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујем 
p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме примети 
орицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p>  
ки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао 
 још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Д 
је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брад 
сећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без ика 
 бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде тр 
спружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> 
знавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко 
.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с 
обе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?! 
ао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певањ 
шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пр 
путисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би на 
?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео... 
овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — д 
 да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јел 
ћи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразу 
никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана. 
p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у ул 
p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред друго 
иким корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави 
 он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уп 
</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се 
х одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" / 
p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и ина 
ко кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној бел 
2" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било  
е као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њи 
</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хо 
ити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} 
а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јело 
у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да 
ше неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било 
ред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе 
 да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем с 
 намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђак 
шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам мо 
Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код 
 оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју 
можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Об 
не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у по 
, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за вре 
а хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на по 
ед механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред 
>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се  
ло, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прил 
, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, се 
 па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњак 
е врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша с 
, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун б 
ако лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћив 
твује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4 
често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарм 
 Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: 
ћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио 
ар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „п 
ам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде 
 није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гр 
семо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ип 
ђу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета н 
помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша 
же: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја 
т и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, ал 
 је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја  
 од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди доша 
 господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже:  
 изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p 
p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. з 
ија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} 
ио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сад 
, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изло 
 госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити 
дела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући 
азите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве. 
пенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>С 
етници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад 
о кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућу 
о потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвр 
ни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, 
гоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесн 
главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... да 
њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> 
у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хр 
 нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо у 
и је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангу 
вог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре м 
други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, прим 
сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате 
 Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно у 
 <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изго 
та ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — 
и смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати уз 
в, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао кра 
ву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно твр 
де сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да  
в, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послу 
е, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се она 
сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади 
 хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и приб 
 <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — ре 
Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржа 
аше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к  
месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је т 
{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене  
ао фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи,  
.{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Прено 
р смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу остане 
о псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја т 
ота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне слам 
 ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар,  
та пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер 
у газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је ова 
 одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде 
 и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> 
а јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директ 
благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> 
лову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није  
гдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити њ 
архерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох 
ог спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију  
е, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, к 
писати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то  
} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер с 
p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душано 
 за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне,  
и ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свак 
слих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикри 
 да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа  
 нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и  
ега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред вла 
</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, в 
вуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер  
огледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени н 
мо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће  
еху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приме 
 и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никакво 
ите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако  
о умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, ал 
 n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди  
но погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни у 
ођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном к 
<p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пол 
 n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер с 
 ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> 
зо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима 
 нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуб 
рбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се 
 је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састан 
у остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви на 
и трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао  
је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; је 
>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног вој 
 стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа 
ник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> 
>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре  
ејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у 
вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да  
ша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да  
 изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са с 
д кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребац 
мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и 
и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу 
 поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> 
м те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} 
јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море д 
тави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку с 
лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за  
 су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спу 
ад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а  
шане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем,  
молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оста 
де више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Н 
 се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу  
ам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа 
м болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као 
али потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо 
трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се  
ницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се  
 на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и ко 
сао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.< 
у се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распу 
ајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву 
 умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђ 
{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> < 
чини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе пр 
ко би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није н 
 се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како ј 
талог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по 
једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p 
.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к че 
моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђ 
 има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како ми 
шао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. 
, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је ув 
мшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му  
таре хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре 
истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест дин 
кох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тач 
p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по  
вијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да ви 
ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— 
т...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта ва 
еже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, не 
 свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо ма 
 командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p> 
 на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз сте 
 нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се с 
аму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрп 
е овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше забол 
гом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на нез 
 кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их н 
у нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мења 
још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служите 
ице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница 
тао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Ч 
вала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина с 
и облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам 
о и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему... 
 ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам 
амо што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега с 
ападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — а 
била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, поја 
} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у 
м.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме 
 га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он по 
 где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутни 
 нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да 
о распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама 
и помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми 
 упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се пр 
јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе  
 сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам мо 
туб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Дирек 
вно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је сре 
ађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а  
 за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав 
Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне 
чене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предме 
 <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они по 
>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи це 
ђај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно посл 
ише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Ко 
</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи,  
"46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био  
 До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу,  
им други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру игра 
202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>—  
ле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би 
p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде  
како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — у 
оји разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што с 
рпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,.. 
межа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене 
за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога,  
у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за 
> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару  
ложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех,  
месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те ниј 
 није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и 
оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, п 
ало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на 
ох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше крај 
шлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.< 
ани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и п 
жала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после 
 Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам свак 
ана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и  
све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један друго 
а ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на  
о је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — ре 
p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе 
уком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на ко 
ругу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви јед 
“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека 
све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што в 
динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на  
е су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у он 
м, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај н 
, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, ко 
омци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, ч 
 ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост,  
Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само 
 — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљи 
 стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ  
ко се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је бил 
 половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је и 
 у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице с 
ао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p> 
} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело  
и девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетни 
стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— 
едва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста 
ну између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам уста 
жајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Ка 
head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на  
а се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогн 
већем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочи 
у да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p>  
 могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говор 
 чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и 
е даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе 
би, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћ 
ће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n=" 
 друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и оса 
је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим  
l:id="SRP19001_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запа 
право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба м 
на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је  
е ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у сусе 
ушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро 
немиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где 
22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној 
..{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај п 
Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — ре 
.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем  
у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи 
<p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, п 
ознавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за ис 
ећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо ч 
 тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и  
 гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Ка 
био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад 
стависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља ј 
 ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промисл 
асположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилич 
и носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо об 
кругу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинск 
та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим 
и опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад 
лемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио 
..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од г 
есме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где једа 
столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закљ 
/p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведо 
p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p> 
оше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спа 
тпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред 
мах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од о 
обегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред зам 
 <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p>  
> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, 
к, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Од 
Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији как 
е госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто на 
 док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281 
ет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место 
каквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети 
опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе  
има, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га  
 не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p> 
 себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали 
рим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!< 
ам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у 
 мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он 
 хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао би 
ријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином м 
на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учи 
а се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре  
 с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone u 
и квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже деб 
их вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа го 
исам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> < 
азати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе... 
и био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ни 
им на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш 
станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао 
 n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред 
ије било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем  
јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте  
 Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки  
уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцелариј 
ад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, и 
, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет  
подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај 
е олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замрше 
 од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер 
правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p> 
утру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене о 
ег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око о 
 је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио 
 који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нис 
аво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S 
а нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској  
ли један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет сав 
мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S}  
ореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> 
p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо ст 
p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер  
алост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не зна 
та, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова  
, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молит 
жим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслуш 
 <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и  
 улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 1 
ј коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју мо 
ди, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка 
оме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрав 
 осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ак 
сто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од је 
су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p>  
ат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било 
, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн 
 заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав  
 пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... 
 већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох  
одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>Д 
утра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним ст 
они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан 
> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак 
...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа.. 
...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да  
тати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, к 
уси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су  
ећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; об 
д позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш дол 
ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу ту 
ну код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било  
...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење 
нице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... так 
боје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред к 
 и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...< 
ерем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру,  
какивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме П 
уштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. го 
еко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године 
коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак м 
 млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мич 
викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли  
утру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника к 
нији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности до 
 бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам п 
дан поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све 
. таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — ре 
кох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем п 
о своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парч 
а те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Афри 
 не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фи 
.. није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један 
ече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у ј 
крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — ре 
ада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма 
ста...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога 
а школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи н 
ад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и  
 то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за  
 с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћ 
да и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистин 
се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибо 
ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо  
 гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш с 
а пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше 
 какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонис 
лауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од  
али.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио 
ало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; н 
гради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се пров 
ро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упит 
> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За  
баци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата н 
 па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранил 
/p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му  
опити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох 
мназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео н 
ad>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p 
није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите  
четом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми ве 
 још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:< 
се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У два 
ми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тут 
 ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста  
 мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си  
е била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... 
 ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно цига 
, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</ 
ље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта 
це нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да  
ка; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу кој 
ум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и ка 
оге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је  
егових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе 
олако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер  
е код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало наг 
давно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загл 
 <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни трен 
!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушк 
аузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, боје 
 најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше дост 
ог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а 
авесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста зак 
 код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да пре 
вац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се во 
љи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?... 
адимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p> 
а и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци 
ај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше кр 
..{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи ме 
могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је д 
е!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није нада 
 <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше с 
 сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше јед 
исмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто,  
Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно  
а улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво 
ј замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колик 
, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали  
дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S 
ену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо  
 цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Би 
 убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, усле 
 дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате,  
 донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показ 
јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова оч 
 капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Ш 
и парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,. 
ао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субо 
 бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га поче 
шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једни 
коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут по 
.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо 
t="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као о 
ест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу  
подина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Р 
p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гр 
} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосн 
 свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као уби 
 пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... 
 могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се  
} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се ши 
 окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га 
 пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко 
упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих усту 
т пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p 
тедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипко 
о спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ни 
. одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Беог 
 за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих 
еђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узм 
а, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ход 
кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... мо 
 срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз пр 
написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-р 
осмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај 
ети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало неш 
кривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — А 
код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и  
ђеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим  
лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награ 
собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико д 
овац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си до 
вдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао. 
/p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или д 
е па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да 
о би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим л 
мејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госп 
P19001_C_P"> <pb n="III" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада  
и најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> 
ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>.. 
тарешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлаже 
едног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберем 
еше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њи 
 добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, 
је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо 
јстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S}  
куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.< 
пех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад 
ео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам мари 
 и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде об 
 њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здр 
 у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" />  
реме свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене.. 
оји су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају  
у, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам вре 
у...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— С 
та.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нис 
еше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до исп 
и.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од пр 
 Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно виде 
 тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај д 
p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја 
 професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, наро 
едити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пија 
о кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, т 
писао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појав 
<p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> < 
ељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још  
ли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Нај 
ом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори пока 
> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p> 
> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По  
 господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то 
ице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натм 
е па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Х 
о,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, 
к и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т.  
какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му к 
 окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га н 
шем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом 
та се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један нас 
ате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад до 
бро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— 
а.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{ 
ћи врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико 
воришта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нис 
ар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај ј 
онце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...< 
 другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје д 
амо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и 
</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би мо 
уда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене  
Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="4 
сту као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја 
 имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најз 
 а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе 
/p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи ваш 
 уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су  
 неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да 
> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме  
а нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче оп 
е, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У св 
ког вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор н 
ану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма  
 се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и 
јица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека б 
 живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђ 
ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>На 
праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашч 
 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл.  
е сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и там 
је је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога она 
е погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} 
једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађ 
ни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од зв 
сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала к 
ша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с д 
и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <p 
осла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника 
е са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пош 
им вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" />  
 не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и 
За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред  
них беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са А 
свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је в 
ом, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим 
 парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретн 
 несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! 
</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је  
 уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђе 
, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било х 
и не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар 
еста док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па  
од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја  
не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— А 
овац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам  
 да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми заст 
еце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ  
.</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која ви 
ћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и да 
/p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105 
а нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> 
— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жа 
а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију у 
, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривиц 
лдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Н 
о бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па н 
и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, т 
..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било 
 председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p 
 где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... 
заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа! 
ад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу 
е пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал 
о блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети. 
м ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирот 
ш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд 
им гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака на 
е молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било 
..{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живет 
ма,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну  
чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас  
 десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројан 
а ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капи 
 суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због 
озивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, п 
је рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани  
ај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се да 
угу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану 
где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а 
нај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта нег 
е беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S 
то додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!! 
 лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p> 
 сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут п 
који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући з 
<p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шама 
 своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су оби 
дало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити 
ро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој и 
, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао 
 какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако ста 
му зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већ 
кох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на во 
спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> < 
за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на  
p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се пост 
 главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су 
не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> 
га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упита 
м веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршет 
 а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај. 
здарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да  
м доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било 
е господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и  
>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у 
..</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p>  
</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брж 
 и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n 
ве сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно ве 
а жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p> 
ве преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано тра 
о, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу  
ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, а 
 прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па б 
у...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, 
их се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испо 
ћ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо  
е онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири 
ричати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовин 
ћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем  
пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда ид 
и једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам 
b n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на п 
и (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за 
 другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало  
можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две- 
 се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хле 
зред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напу 
ледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седи 
 седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен  
го, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар  
спођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица  
ђав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинк 
м је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви  
} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану св 
.{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="1 
 једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењ 
орица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла н 
и тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покрену 
апрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зно 
д и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У најв 
д се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори  
ања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу 
е пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Пета 
авлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — пла 
ске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бит 
видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одг 
се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећ 
> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да м 
 свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и 
одим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изнена 
ти, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећа 
ово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили  
„Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је би 
м код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да иде 
заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнол 
о треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се ре 
а то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја н 
сле четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем 
а што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за на 
 пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину миса 
, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да врат 
ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врл 
 некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах шт 
оворити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми 
ал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам 
чекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења 
досни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не  
 не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се из 
м страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</ 
рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме  
мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерл 
/p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год  
 лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; 
сутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после  
ив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Пис 
смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</ 
чнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,. 
ано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, ал 
 послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да 
гнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се 
 се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!... 
ас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гла 
је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по сусед 
и кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, нара 
сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи скл 
ам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чист 
ти зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</ 
149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> < 
и после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумара 
/p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, ал 
, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, 
д сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига бил 
ни...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах 
ачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер 
воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној кл 
 доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај прв 
ео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека 
а, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како  
мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седе 
нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно н 
у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли  
ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> пр 
слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О 
и опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни 
у горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови ко 
е био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с  
х у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ј 
ј што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица.. 
ори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она уз 
их, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима  
орисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и на 
та пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да < 
кох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини 
Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре т 
же земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лон 
песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од  
{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља,  
а, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S}  
и капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад 
 госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и рад 
од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да  
 бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи в 
 несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао  
и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам м 
а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У веч 
ољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замол 
али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!.. 
смо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана д 
лики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и пр 
ста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен му 
и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин 
 Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим  
вор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али  
и у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остата 
на, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између 
неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тук 
ам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас  
ако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до с 
ије да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми ис 
p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p> 
 малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, р 
> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то н 
док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{ 
 ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам мог 
е и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово сл 
p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим  
у пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па 
тнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, 
 <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> < 
Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним 
ђа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Цига 
амари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у к 
p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> < 
ко тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде 
пит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збого 
здахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам в 
вати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам ве 
шњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после сврше 
не их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са  
<p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране 
ев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла 
 дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу. 
м касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и  
незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немој 
Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да 
је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер ј 
час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше ка 
 као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта  
сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и по 
да,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао  
 у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад 
се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим ј 
еларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био  
ега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све  
чинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, 
ој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно вре 
 тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оста 
дмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло 
еоградским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дан 
полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S 
 пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој 
ста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, ј 
нао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчиц 
ао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не напад 
на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, бра 
ојао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох 
тавио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже п 
ли бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} 
ад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото  
о-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</ 
 купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ног 
 можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Раз 
ве има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У 
Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, 
сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако  
алим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У по 
а о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и  
 носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Вр 
рица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни п 
ад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан  
 ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, а 
је био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али  
и.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој гове 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосав 
де је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и гос 
 Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо д 
 испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би те 
 још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ  
штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у  
није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику ос 
} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више п 
да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет по 
рају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста  
 /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити 
 јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем  
ашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „не 
олим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно 
лио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа т 
уда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из о 
ећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зу 
своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпр 
беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она о 
не?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом 
децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, р 
шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону го 
се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи. 
ало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са  
ка: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то 
Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш 
ако да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући,  
n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано и 
е. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „ 
и стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се м 
змемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног 
ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb  
или...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да доне 
подин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све мо 
о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револв 
времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и 
шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полаж 
</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога,  
S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S}  
ај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућор 
вади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те н 
ло доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао  
 пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="12 
<p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме  
рца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окус 
ам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми  
 вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему сл 
утници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде к 
 рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја прв 
ле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p 
/p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од  
5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора ист 
у Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као  
 твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „ 
анта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</ 
 лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде  
нам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, р 
ахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са 
носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што с 
уба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Изла 
, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког вре 
ве ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у друг 
 /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам из 
 <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до п 
ри? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb  
стави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и  
 нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори 
} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да до 
.. као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа 
таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око се 
омиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегал 
ре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— 
 још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да не 
p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове  
 Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мал 
и јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече 
о ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора  
бопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изна 
клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жи 
има, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави с 
азим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жанд 
да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе 
х.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четвр 
ма познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише 
чеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите 
 <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S 
<p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам св 
.{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чист 
ли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени см 
е може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору 
а које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати, 
кну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео  
души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што  
рао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље  
/p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је ка 
мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била  
ијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за вр 
а претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти  
оље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих ста 
а скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... ва 
проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он  
му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовин 
еликим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, 
а, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Та 
,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље! 
!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине са 
ао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу  
ли, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево 
 рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p> 
је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, г 
за подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.< 
нети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима и 
огла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је по 
 овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мно 
/p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да бл 
дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком о 
кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{ 
<p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" 
, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пан 
>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А шт 
угога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцел 
> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} Пос 
кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S}  
и па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доц 
 моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници приј 
то добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер 
ебало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже 
 учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и 
 лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви  
</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам  
ругу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту  
 али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа  
клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренута 
посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер  
ови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима 
 <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође 
боравити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако  
 вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он 
 <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" / 
n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по до 
м мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испри 
исмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као 
 се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар,  
ед кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погле 
а хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држи 
ти, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Троле 
{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од  
а у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг 
тру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> 
S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име наг 
а су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне г 
о кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упути 
<p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — 
виш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем 
b n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрве 
веће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— К 
..{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један  
ра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда т 
 погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидају 
ешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тр 
 се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се 
Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим  
 није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са  
, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам промени 
</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле д 
ти.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај  
ђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годи 
ђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе с 
тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој п 
одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не б 
 одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="1 
ако седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље  
е никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а д 
.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да  
ју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S}  
а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у ко 
и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у 
ликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мисле 
 израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио с 
ј, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гур 
 и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мал 
 млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?.. 
ри Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фи 
е добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што с 
у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit=" 
још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са св 
г сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p 
у у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га ст 
престано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тет 
ратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских  
лемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз оград 
једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као  
могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— 
— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, бр 
 Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и мол 
анту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо,  
ивео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваљ 
на тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" / 
а љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, с 
икну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>—  
/> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у је 
 — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим  
ињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, —  
е није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— 
печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је кол 
 сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Кал 
 квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће  
азну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> 
х ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијац 
гла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али о 
{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају м 
преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друг 
ца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готов 
 правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се 
ио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах  
анас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз 
и сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из ш 
још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Т 
ри корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</ 
колу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако,  
ко се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да т 
 пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу ис 
 погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао 
а удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а и 
судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио  
пођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су  
т и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро  
 Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави 
емегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвара 
ио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле б 
и, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли шт 
.. мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу у 
ваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог госпо 
 по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич  
које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њим 
м реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушај 
дан глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Х 
и не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“  
м био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прог 
о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па об 
м и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све 
изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу т 
че окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао  
 тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од гро 
ест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плач 
ш мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва с 
— узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске ку 
накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да ни 
ањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Бо 
му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва.. 
 али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је 
{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојак 
десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема ми 
доџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда 
...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Ч 
а ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин ди 
рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и з 
 ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; 
сорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у н 
</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга му 
не одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — 
а у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на њег 
{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто  
 n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— 
одарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти оп 
а ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— 
<p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — ј 
раво у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу 
млађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу  
а карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радос 
p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћ 
треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мен 
 са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p> 
а немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне гос 
ећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — р 
ао церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ев 
то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <mileston 
p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од ра 
а не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похи 
 двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш. 
 уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како д 
писаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их 
де у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Р 
рце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права п 
велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штого 
 се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> 
 да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник 
оре, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они ј 
пуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, б 
го не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакну 
b n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу 
адах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</ 
о: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склони 
ше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања  
{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам оч 
цније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црн 
тију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам  
аше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хл 
ржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се 
врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је би 
{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесм 
 ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n=" 
ваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у о 
 нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче  
 сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три ж 
које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правил 
о у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учин 
шати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петор 
м торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели н 
о продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што?  
замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних љ 
једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам 
 нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све 
а старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио ж 
Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви  
 могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам 
ђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао  
есме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p> 
/p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта в 
...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плаши 
 тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: тр 
и се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити 
ви сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то  
иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви с 
<p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је  
ем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиро 
н, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као д 
 и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног  
 свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, т 
и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах о 
/p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у бо 
 дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече она 
 у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе друг 
љине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, о 
е стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три мину 
па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,.  
згорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на п 
равитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!. 
к не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва 
 до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала ок 
т носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ств 
 у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спаз 
 собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва доте 
1_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца н 
нама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија М 
 <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде. 
еограда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{ 
ловања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећа 
скупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом прили 
 сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим 
ила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непре 
су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара изв 
а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти 
дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници. 
мља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле  
нко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— 
 у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуште 
аћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, х 
мо штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави пр 
p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p 
, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем  
ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше  
Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац  
м сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је с 
сор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друг 
љиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац  
вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће  
 њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би гот 
 тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче 
дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извад 
ао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад 
ас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај пос 
 на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима 
ме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Исп 
чког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе с 
>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђош 
ри!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком с 
 руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху < 
о, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изоста 
/p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је 
p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два  
на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и госп 
то је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и м 
дан ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће г 
спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то 
рилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одав 
 <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је 
</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. 
ра врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажен 
 муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у 
е, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њ 
тра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p> 
 просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављен 
ло главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили  
бе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а по 
ази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра  
орбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није д 
емљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била посте 
већи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом и 
 скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јаз 
е, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео 
а шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархе 
 на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми 
мо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти 
пархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере глада 
... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећ 
ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — ре 
жисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ог 
лу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за 
арим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задр 
 разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох 
 уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се  
рат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждр 
је за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, 
и се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се 
 ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођ 
ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших  
 устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам, 
ства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се шк 
ела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутр 
оће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у прк 
к и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у ис 
ропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а 
р него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој оп 
лим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржава 
викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} М 
 у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Моли 
зао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чуди 
о на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: хра 
 — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови о 
 су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“  
ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и он 
а, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је ода 
зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести 
бично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене. 
ба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам. 
 тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као ј 
заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне 
мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора  
м осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола ни 
и, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам 
001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухва 
ћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав  
ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту 
, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта 
мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се из 
чнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш уста 
се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, 
и однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш  
при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али  
есто пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој ку 
 до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља з 
им одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, с 
ем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — до 
 n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште 
 зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се 
ицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} 
исам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам  
о испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једа 
ти, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да ј 
у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељ 
чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или 
служују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напре 
би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се 
тор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио 
но, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и 
 Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: х 
руже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је б 
> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку  
 јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се  
 четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година сврша 
јен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не 
 као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце.. 
ао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у о 
анде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише  
> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскуд 
 пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срц 
и да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и 
сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута 
ио потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше ог 
о саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ  
о врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена 
 и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и див 
 у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а 
ринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци п 
у, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих 
не, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено 
 приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће 
а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикри 
ики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив о 
м био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па 
ћ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је ин 
тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам  
>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држа 
...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — ви 
оти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њих 
д па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њ 
као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да 
ршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као приков 
 Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили 
.{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да  
рзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег пого 
људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном. 
 смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пи 
вољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професо 
жим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше с 
и јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите ш 
у златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги 
ујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Ба 
?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој 
човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурн 
 је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На 
" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скид 
Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чека 
ани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћ 
ад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче 
... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета  
уру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> < 
рећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада мора 
! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био н 
а позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... ов 
ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— 
— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> < 
завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — ре 
г сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p 
 иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила 
поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежал 
 шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависм 
ежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горел 
. могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} 
 За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокот 
повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да  
грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и 
лаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовре 
им „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста  
S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћем 
и, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална посл 
ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су так 
о.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај 
{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или бог 
а и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и по 
.</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа д 
брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натака 
, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погл 
могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, 
х бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта 
...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb  
молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Не 
{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било дос 
? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на  
ати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и н 
а заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све шт 
ead>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са гос 
I.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толи 
ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије 
 прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам ру 
ажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добр 
.</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; 
</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у х 
во грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог... 
ла испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех 
а ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак 
продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан!  
датле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стиг 
ја“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p> 
јдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам  
 па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канц 
е да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нек 
но мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макн 
у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани  
ивео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били к 
> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пу 
 ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушк 
 радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пош 
 Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих 
{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други кап 
бе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те 
и спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И гос 
.{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна... 
рпски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не  
загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p> 
аране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо 
аво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћер 
..{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!... 
 се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је? 
свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене 
иште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу... 
Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, з 
наче...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’в 
едаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заус 
 ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена 
ок се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни  
/p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавал 
 прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђе 
крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и прол 
петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карат 
ошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код кува 
м пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране  
дне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није би 
рах да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а з 
ла! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb  
сам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p>  
рата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме ч 
брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници 
друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно  
ита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат  
мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште  
мо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не ви 
од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и стара 
у, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К. 
 рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу 
је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђо 
даље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова ниј 
ри гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на  
 они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа на 
, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — 
е...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаре 
 могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p> 
ражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви 
 гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака  
м шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полак 
ра поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се 
а урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи о 
ти дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита једа 
{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и  
ах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ј 
..{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сант 
 продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћили 
ам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а 
 ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не с 
рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна  
а леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се 
де живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, пос 
на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта м 
а се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — к 
о скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, мол 
>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са  
S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа зва 
 у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> 
нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја  
е сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али уза 
тано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми 
го што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неуче 
 молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, так 
сификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прсто 
оже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да појед 
епа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да 
амо притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!.. 
ада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам  
о, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, 
на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S}  
 прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини 
са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се мож 
сам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се 
и већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сет 
 међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он  
поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни пог 
на накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта дел 
милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу,  
тан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо  
 у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама 
ав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p>  
</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда,  
алеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на 
/> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не 
ивот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133 
јало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, п 
. просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно  
и ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим к 
ашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар у 
луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p>  
а.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистин 
 одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане 
аго мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док 
и гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хај 
було и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да 
промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p 
 ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, пов 
>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S 
дити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет 
и сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, ал 
и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо ј 
 Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он 
гану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече  
, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то в 
мо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</ 
 нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да  
И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, 
зе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> 
исто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> < 
е, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог  
чито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се  
тело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и т 
и му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он ни 
ру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> 
гати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га јед 
розваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кро 
ог стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-т 
га ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу ост 
 ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — реч 
 и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <p 
стављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни члан 
у је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{ 
<p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се г 
ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га 
 била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и гос 
о проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но  
 да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратил 
p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо 
рају карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{ 
т дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову 
и; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз про 
риликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} 
отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, к 
 живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га с 
>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и 
ану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне су 
/> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је м 
 је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеле 
 да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} О 
 чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати из 
који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и за 
— рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, 
кт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пр 
 који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви н 
с био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну  
ад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једн 
рљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да  
 су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да зав 
 дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да по 
и, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео 
смо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S}  
 после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куд 
/p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима 
од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>К 
атно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!. 
за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </d 
спођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам 
јежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на 
{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој 
и се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а зна 
ан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а м 
во, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> < 
ах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S 
тву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi 
едан сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто  
о и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседас 
те са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се 
 грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — 
 и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оце 
турасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад 
престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто са 
ицу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куд 
— одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало. 
— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <p 
т гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану посед 
 ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у по 
.. њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> 
 д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих  
љ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у камено 
у и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људ 
— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђ 
ачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за 
="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... нем 
аравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и ш 
>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни 
и оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, м 
ред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разгова 
оследњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло добро 
> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број по 
{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што х 
 да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће бед 
 повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То  
се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</ 
ћан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прост 
!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи 
ем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам  
м постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У поче 
јде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} 
ић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигу 
м, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n= 
ржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не пот 
{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из 
 су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам св 
...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о м 
тавницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце н 
...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други р 
дити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раме 
 n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну п 
p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је поче 
Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лак 
нас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу 
ати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у в 
жену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били  
нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са им 
 зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипа 
т!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам 
нце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто на 
 школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу 
— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш  
у скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни  
 плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми вероват 
ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле,  
>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“... 
d> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније каз 
пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним друго 
бро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одг 
 ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било поче 
р по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</ 
изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натр 
 Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све те 
?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не 
 је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише 
ама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао са 
 слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, 
 се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кр 
спођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој не 
ући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отп 
p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</ 
 Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухват 
испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај сво 
ши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и реч 
 и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом 
их, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чи 
, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У ш 
атели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу  
p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</ 
ао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и  
чку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кири 
м је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном мали 
и могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца. 
 и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону харти 
ити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да р 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног пр 
 се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те  
е механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад 
човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не освр 
.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није би 
њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и  
ропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам 
 смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали см 
м целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царск 
> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нис 
</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плач 
још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — в 
раним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, н 
И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод к 
 живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нит 
уо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст 
е двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после по 
м им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!... 
ово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад  
онудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама  
аљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми о 
..</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупам 
даде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредо 
да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни  
{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је  
га од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, шт 
о веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div 
сте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три п 
нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је 
око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта оз 
м наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направ 
 крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код  
 нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" 
 подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако с 
чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, преврта 
о?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да о 
шкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је 
<p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потра 
:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, 
у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих  
у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стиг 
јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она с 
е модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, си 
а ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом зва 
ари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се 
ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оп 
остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да 
ена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред дру 
поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неугла 
лазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда ре 
.. промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан 
д оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за 
њигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — 
 на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад  
ра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они 
ђох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком пром 
p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.< 
кључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>—  
и, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим 
жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да 
и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, госпо 
 већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонц 
ајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ј 
згребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема в 
су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи и 
во ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и  
Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које и 
т око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал.. 
ви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ 
оворих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и пр 
аста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандар 
у карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у мест 
ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јак 
ам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедн 
имајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме  
ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту  
ди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> 
} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</ 
, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше п 
..{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдн 
једе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово бе 
тно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да  
е наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готов 
не.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S 
 било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псе 
је на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па 
тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> 
у, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Х 
 погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао 
Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="su 
упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на  
 је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било п 
огом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топ 
ганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде  
!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у ср 
 оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада 
 обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се  
 не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету 
овали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стиг 
ом, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усуд 
дину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на у 
.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туц 
.. <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три годин 
 се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> < 
мејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> дв 
ило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>По 
 и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхун 
те батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се не 
ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгл 
и, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S}  
 зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и по 
ано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p> 
 не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле,  
аси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих пр 
 кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар љ 
у могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да 
д споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на коли 
тали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако 
назију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску шк 
 била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо в 
јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја,  
н тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини м 
 и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p 
осле из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од стр 
сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах  
е човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страш 
у годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и лук 
ика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћ 
о до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Б 
пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине д 
} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалит 
>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем... 
.</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p>  
вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> 
м стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, н 
 којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико м 
адној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није  
и било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све вр 
 боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да  
ге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S 
е је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван 
но задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног  
рчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго је 
тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене  
чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калем 
ћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зац 
 с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хт 
у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За  
да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где 
и показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам 
 легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а с 
Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам 
осле једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад 
Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S}  
 донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по не 
 жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „ох 
а донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Мор 
вде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви д 
S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гу 
 снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; р 
ло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расеко 
ба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одо 
> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> < 
пет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат.. 
</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану,  
ли...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате,  
 познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих ко 
о ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, 
...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока  
 у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је 
 веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Ф 
в се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти д 
ек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, 
ш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку.. 
упе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине. 
есници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрве 
ва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да 
нцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветр 
 кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место са 
чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио 
 Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам 
} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господин 
и.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаш 
<pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p>  
ражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд 
ћу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја 
p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, е 
n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме 
ринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спре 
p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми 
у руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти по 
— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— 
 ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београ 
/p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, 
хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и 
ути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам д 
ли те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то  
је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко ј 
де где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја 
.. а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина 
ној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме  
заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више о 
то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.< 
цу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија;  
ед капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</ 
Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а о 
" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим пу 
зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али 
око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали  
>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> 
за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> < 
/p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо  
ма о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки ј 
ог орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дуб 
д је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Он 
трану окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, 
мело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са св 
колико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Јед 
њег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи 
м могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описа 
{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам  
 пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па б 
ра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва  
0 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А  
твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући. 
} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам треба 
та ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од как 
иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко  
и није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме у 
ре.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог да 
а писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао 
на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао у 
а помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за шт 
што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после под 
а шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а к 
дава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни 
е послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађ 
Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све к 
...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако  
 пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брз 
 детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>М 
не накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</ 
 <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што 
— дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на 
p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекар 
 туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— 
жаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> 
.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причањ 
 тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би на 
к, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад  
, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су  
једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чи 
ив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи и 
ти, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем,  
и смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мо 
 — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они 
су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" 
ећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да каж 
ав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.< 
њаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љут 
ет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</ 
огом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>—  
м!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгуби 
 нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата о 
на у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпо 
непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је б 
им се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се 
о на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Пр 
појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p 
цах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо...  
а покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парч 
ије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У 
е низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати са 
 и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једар 
гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па  
жо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: 
пође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у ос 
 сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стај 
о пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао ч 
и сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен чи 
иче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набре 
а празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за 
 подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} 
 кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{ 
 камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава 
родрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја  
ујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго ш 
 био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је в 
вело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче  
> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из 
 до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања ниг 
 преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејал 
рајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без 
ш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили  
снаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај о 
 Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избаци 
 се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навла 
чнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спа 
овољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било,  
} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим ка 
а колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме,  
њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за п 
6" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно ма 
рави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ по 
ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, ал 
о посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте 
био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за ви 
еме до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаш 
 смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</ 
ве ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на з 
шта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти  
етку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико  
лује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или 
ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте ве 
ави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“  
 од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима 
и ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се  
 је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу да 
почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb  
војим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији би 
посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим зан 
 са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта 
мо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби 
 стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много 
ло да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Ни 
њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу  
исам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а м 
о знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не вр 
умем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још  
, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их  
од пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, 
сто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест  
 чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах у 
ешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се,  
та задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас... 
пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после 
н сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
е време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам 
мише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем  
аза,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам мога 
иви...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу. 
ашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</ 
воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех свој 
састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да с 
pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим л 
>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав умор 
p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p> 
за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све стра 
 Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако м 
огао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни се 
 знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао са 
p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> 
а је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини тере 
 је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући  
 господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и  
дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих  
паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је до 
која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто  
ти...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче вели 
ај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју ср 
м, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пу 
! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која п 
 више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претура 
као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме  
с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам  
 она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — реч 
игурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао 
то и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео 
чка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао  
а долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по  
спођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, 
у до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим ж 
ушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревнос 
рхерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништ 
бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али кој 
<p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— З 
лим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм зад 
и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на с 
ика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик ок 
врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и ког 
ице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте  
дна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико 
ца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отвори 
>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потра 
едам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад  
 између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек ш 
авно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до д 
 скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврш 
авам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима 
в у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој  
ажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побе 
је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разгова 
ше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима 
 па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то 
 код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па  
ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића 
p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би гото 
 па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре дв 
.{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше ниј 
м новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 5 
ко и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сир 
ест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали с 
а свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> 
о.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било  
 своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећ 
за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми т 
ли, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, д 
 <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведе 
ку шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији с 
рема томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а  
 <pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>Б 
димо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То  
а добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S 
Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док ка 
но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се 
е нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њим 
рива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја 
сећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина 
живање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има мн 
{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викал 
..{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну 
хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Па 
), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у пер 
а има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни преб 
.{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћ 
дичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жанд 
у и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам примети 
 ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам он 
 њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књиз 
тре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са остали 
их, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим  
вима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада мо 
 ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука про 
<p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав жи 
ћи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад  
розора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог 
јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.< 
ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином заради 
ачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђа 
да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отиш 
ратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као уби 
е, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити збо 
не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју по 
 по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја  
 да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је 
је, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од  
ођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто св 
се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки  
{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми  
 на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао  
још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S 
 сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та ниј 
ицом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом  
урене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заг 
, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте, 
нопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коре 
— какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, 
чајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за зан 
ишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у је 
им и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији  
ве двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина 
су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спораз 
е јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Пон 
вега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како 
ћи као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118"  
/p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>—  
хам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде  
тене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, прот 
х,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделењ 
рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мен 
исати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море,  
.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, ок 
осле ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер  
 њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „и 
 Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p 
заће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, 
 с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непре 
чнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, 
а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Напи 
м канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и  
е можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Др 
ега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо 
ећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а  
шу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унут 
 Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо оном 
ема нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос? 
о браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — пре 
о.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро м 
би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој 
вориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти 
војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосм 
> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, 
о и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста  
ротеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам ч 
гребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па  
{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испуш 
у к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало п 
убље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам  
орим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромп 
p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет 
а три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ ни 
о онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још 
 увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p 
ужитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у  
а се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто 
>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти с 
 метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> 
 био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином укра 
ртир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, ост 
амо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ ни 
жи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама стан 
 радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми 
 лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи 
у престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p>  
} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.? 
— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало  
ио готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа до 
ан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па  
учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да  
кше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ 
 радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево тре 
... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже 
 да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч вр 
 чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— И 
азну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p 
ко ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу 
ринуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p>  
и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос 
 одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао 
</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар је 
тите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или 
ам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p> 
по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па  
ем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за  
професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плат 
и за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је прол 
бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упи 
им на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не з 
професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два 
 спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми,  
учиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неиску 
сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше мо 
а...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што оста 
чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула 
, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати  
стати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— 
ој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се 
мо година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у  
 у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p 
 из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том с 
ше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куд 
аграде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у 
а која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечан 
.{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече П 
 добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости  
и у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.< 
 хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој р 
о ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код 
а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се  
тишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пиј 
ренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка п 
.</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се по 
ох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга 
м имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођ 
ујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и 
.</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и 
огом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и о 
а изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и  
ац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине,  
кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се доб 
оже.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p> 
</p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које д 
ц, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу 
 знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам  
евачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет до 
о.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се о 
им осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану 
је било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, у 
</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замот 
ам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са по 
} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па  
тим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а 
му смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.< 
био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па та 
рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се оту 
а су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло ја 
 разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! 
до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане 
 ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, д 
ом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и  
а, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне 
тле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах п 
} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је  
 Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да пред 
осто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распо 
ура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђ 
{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не з 
еврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаш 
хтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво одн 
 почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено по 
 ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао д 
ако сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,...  
> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га п 
а мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Ср 
у бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдес 
...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — дод 
8" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи 
, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није 
аложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, рад 
ек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те б 
е неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуш 
е да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигне 
су се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и 
/p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне 
опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Л 
сто пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала она 
еђе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно  
.{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а у 
двајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се з 
киде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било  
 низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Сл 
ац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година 
ти; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло по 
адости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дв 
, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо 
ишта нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја 
ка, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостив 
Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако  
о помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо! 
Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и п 
после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> < 
 <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим ули 
и се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да лег 
, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскида 
тим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном с 
 проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у оса 
изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомен 
 /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да  
.</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о  
пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декл 
није, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав  
тврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест саха 
p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што с 
...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седај 
нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... са 
ас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је би 
Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли 
 — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, м 
ка му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, —  
 кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> < 
 са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, гол 
орих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала,  
су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> < 
ри крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" / 
опова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли пат 
јима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуд 
/p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми т 
рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемо 
је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво  
м смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S}  
а узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Беог 
>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвој 
} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад з 
се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скр 
ладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div ty 
ана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у мл 
ругом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да 
трпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону пр 
обе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је нај 
сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама  
послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад  
 без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости 
у дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, 
маш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет 
пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е 
дговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног би 
ко његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је ова 
<pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— П 
 свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, 
ушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> 
b n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док нами 
/p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више н 
ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како  
м низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за 
ло оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к с 
стано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чи 
е њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуц 
улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини  
ш мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад за 
ка, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи 
у ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако 
с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, н 
диције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову 
а па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,.. 
 Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Ш 
је ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љ 
ден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног 
амо колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</ 
топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на з 
 да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Та 
ушанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње 
ећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка  
тобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући остане 
<p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „лини 
тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да црта 
а!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију  
млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради 
рила месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} О 
дишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да  
исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета...  
мо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да са 
абу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене пр 
 дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух д 
и врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво пев 
ји смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог ра 
мам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра им 
иког домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмет 
о четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којим 
 каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{ 
9001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решават 
о сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као  
о, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће 
 На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци 
ужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било врем 
ћ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у  
неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља 
еалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао  
>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску  
> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангуп 
p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, 
ан, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа пр 
ишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па 
у упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p 
нке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретн 
тао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло неприја 
ора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим 
га два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога  
их девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је по 
ан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упи 
би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене 
етак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише м 
ка не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником 
дредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао п 
ежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, зб 
 сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене 
м.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити  
сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најза 
те подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови  
ана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и  
е и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p> 
зи побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{ 
>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по об 
ући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p 
ана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су  
и и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двој 
 ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити, 
војицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!.. 
.. тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p 
томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта с 
аписа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кућ 
Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подрум 
рму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а  
ецу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>И 
 главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} 
Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно  
ош деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га 
..{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благ 
, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ј 
е да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле д 
 да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оде 
оворити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> < 
p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда мо 
, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја как 
очистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,. 
/p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако  
> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она н 
 дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> 
тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави  
а пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах 
ј љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> 
него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа н 
убровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син 
колу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Ми 
е, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу 
евно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Д 
 кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако б 
.</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су ов 
м мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> < 
мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који  
</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код.. 
тове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Ов 
ву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ш 
..</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p>  
{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се ја 
м сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да бе 
один Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта ми 
е као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p>  
какав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један  
мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!... 
о и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас проми 
 приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем гла 
 сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никак 
 за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су 
 шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њ 
јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане 
а момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њем 
ећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж 
несем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе п 
 ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> 
жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{ 
о груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаш 
о до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па  
а столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе 
ого.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште  
но седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} То 
а...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива,  
<p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите  
> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> < 
а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди 
аљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на 
с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе 
м га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...< 
ог наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам 
> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар с 
у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и н 
ху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога и 
нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом 
трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу г 
 она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p>  
ји стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — 
"195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог цр 
 висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика,  
исам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвали 
икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко  
м, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована 
пет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литр 
сле распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји др 
г општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето у 
 је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам н 
м трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама беогр 
јем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је и 
уди са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више 
м важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p>  
сора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако са 
 тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Н 
шли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали < 
 је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> 
 на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— С 
е обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора 
C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зл 
плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.< 
лупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по саха 
283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако  
 највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обу 
послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочит 
аго.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угреј 
е и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пи 
ставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку 
>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} З 
то да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, не 
аре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Нај 
мо из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро,  
не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n= 
ед каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да п 
 воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично,  
 више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем  
аш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фиј 
ече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабиј 
рица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако р 
творена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо  
олико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке 
е, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb  
о да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу. 
p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини 
ти већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, п 
 на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет 
 сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> 
веће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници... 
е био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не мо 
утра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Го 
ожеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да  
инију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим  
су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није  
и најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лаг 
 друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са проп 
оја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти  
и, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућур 
сом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаш 
о ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — ха 
пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Ха 
.. сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми 
 имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испи 
— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друг 
 На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (т 
 један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских друго 
 место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми 
ке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од  
ста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диж 
мо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док с 
ли тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде  
а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши је 
 пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке  
ене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је б 
ав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он 
ам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер  
тког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео ка 
етог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и кој 
Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...< 
 Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео  
Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сах 
ренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, н 
 је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професо 
сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а з 
— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на  
решли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести 
 <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њ 
одине кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <d 
тка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом,  
ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој 
 ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и ко 
Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S}  
артну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате  
!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> 
а.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не  
ead>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код нек 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био по 
 пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ с 
раћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивос 
 трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и 
д буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам  
 човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих  
енци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у об 
 укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше 
томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са о 
ратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко  
 који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, н 
а: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман.. 
ина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се о 
ајмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет 
едно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо 
врдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашл 
бе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће  
 онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> 
а сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="su 
то каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућут 
да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли чи 
, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотл 
Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљ 
 натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</ 
/p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег,  
есмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се пос 
о стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи ла 
дан по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, ск 
{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи п 
 кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S}  
и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S}  
адали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми дост 
 су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излиј 
о, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого  
у ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну г 
шао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; с 
} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мор 
повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада  
/p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p 
ођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати  
{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде 
...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа ј 
збина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се  
19" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а ника 
вађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије о 
, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм  
набету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој зап 
иректоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемиј 
 на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у л 
и; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и с 
јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била 
на немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као то 
ри онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори пр 
аци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун 
 јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме пр 
 а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не 
ну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и  
ече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко с 
 послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довеч 
</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора  
и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> 
ала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја  
ад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гла 
, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једи 
 кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — каж 
о као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!. 
> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се 
сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, ал 
етње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали  
ма, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p>  
рло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и  
их му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док  
 <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја ле 
— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас 
који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она,  
ва шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важни 
...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... 
пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у ч 
жјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ т 
 поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити,  
ђо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Види 
од капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем  
затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џ 
 појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан  
 срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног 
дајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?! 
о послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код  
> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} О 
>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами дого 
ви не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозо 
"247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те 
воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у о 
ада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.< 
мислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, к 
За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што ј 
...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S 
 која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p 
 чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала  
а за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наме 
пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спава 
орак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S}  
да гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати.  
ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> < 
ује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са ус 
ам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p 
да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао 
да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код  
школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у ј 
естано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> < 
 свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њих 
тнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе 
редовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Ј 
е за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каља 
, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског рево 
аквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, кој 
служивао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,.. 
добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад у 
 сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио... 
улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се 
е време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до ње 
и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb 
на шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молба 
, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се  
загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били 
о?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> < 
збиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под за 
арчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за  
.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посма 
г школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем 
сне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+  
— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и 
дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам д 
обу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса 
три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викн 
>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за ј 
елико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као  
са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за  
м право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год  
> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — проду 
црвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарни 
ковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми сам 
8" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Не 
 славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахне 
 два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> 
м истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побра 
е истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на пољ 
} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, ј 
ада он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио с 
>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно  
; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} 
се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга  
" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко  
ош млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да  
 <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам  
, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад с 
 су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p>  
атуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим,  
. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу м 
а наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа. 
на...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред св 
е раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена 
азда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба 
је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не с 
/p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се т 
ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што д 
он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне н 
и, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и н 
p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> 
окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, 
> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказа 
а беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ 
 шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повика 
ас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да  
 шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац једа 
претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља  
емо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег  
 школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" 
ирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, 
си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим  
пава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шесн 
огу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p 
ш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, 
у се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџ 
ка иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је 
је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> 
 одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна 
а засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи 
и код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и б 
њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, 
 дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутр 
, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p 
раш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па од 
— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи 
где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од  
</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненад 
ао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно кр 
е!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у н 
— рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... засл 
исам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку д 
ражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стаја 
евтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до к 
 већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан,  
в сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је  
а једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Сла 
/p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S}  
ао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући м 
ше врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опе 
во певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју с 
 невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> < 
рпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело 
авитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се и 
е.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?... 
му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} 
ало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, в 
и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну 
рче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</ 
ено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се приј 
ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли 
о је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> 
баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, 
— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге 
боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од к 
њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно 
,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као 
и ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што.. 
..</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних... 
где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду го 
</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дош 
егу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље 
з трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.< 
анче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за пра 
кле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у он 
 n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, не 
, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — де 
ив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше 
ада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тра 
<p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива н 
 изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баб 
.. улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p 
ас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу 
 да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— 
за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим  
и да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калем 
паној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p 
ах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и  
о како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја х 
оварам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, госпо 
>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па 
 изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степен 
="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, 
а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а  
ка.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.< 
 накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и  
...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му  
сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече с 
— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под с 
ам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не пр 
сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онд 
— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али  
p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне 
а тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S 
 а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и сам 
тепенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> < 
 Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђе 
 појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> 
 кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> 
ахвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала! 
о прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, к 
гледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћ 
д цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам дру 
 <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да р 
/p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, раз 
рам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — уп 
емо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто с 
оџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им у 
мештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огрев 
и прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или 
едине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни по 
на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добр 
Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десно 
е?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Ш 
— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте  
па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се ни 
е ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио  
се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова д 
 смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај до 
 крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се 
 за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет 
За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Ид 
о купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госп 
p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Не 
у само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да  
. кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у 
х скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари 
оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више пос 
<p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г 
а ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} С 
а и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут  
јде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских с 
еби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме с 
ама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам 
и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев 
p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— М 
аха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао 
вом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбу 
раво... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> 
га улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предоми 
 срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неко 
е а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поре 
/p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао  
ија зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас бил 
.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> 
ошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад  
дамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играт 
аљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем 
 другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.< 
бог хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он  
м, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити  
све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој прав 
удите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> 
мо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш нек 
p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>К 
 се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао... 
а она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме з 
 по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хе 
ај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је  
ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Ш 
али да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма  
но.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Д 
 сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам. 
скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да н 
.. мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није мога 
м у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме  
да била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон  
 /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда 
о про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S 
них руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Д 
станемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а  
ки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута п 
ворење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и 
. овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав 
 дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, ј 
ама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве 
 по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p 
сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добр 
 Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успава 
 су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако 
ило, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n= 
<p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох 
..</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, 
.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећ 
очни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рож 
н уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала 
ођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад з 
 они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штого 
 ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На заврше 
шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпој 
аслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p 
 свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</ 
мо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у ка 
гу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са 
 шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година 
чно седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> 
, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете нег 
и, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивал 
шао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p> 
p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам це 
— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас т 
} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S 
 Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; 
пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело ме 
лим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити неприј 
 Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници  
="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата х 
леће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, —  
а ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то 
ење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас 
еферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, н 
м случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p 
орило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p>  
 госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,.. 
попаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари  
биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и ина 
ични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мал 
те колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост. 
мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</ 
лижи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> < 
</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих 
али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што  
о и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој 
 и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то краса 
у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један за 
ао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за пос 
како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, ал 
 прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лев 
<p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати д 
ју, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, 
 Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствар 
ка, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам пола 
 <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам би 
p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док с 
витељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете д 
ени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти сва 
ине...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — 
ла свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар 
 у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо  
> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту њег 
 равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здра 
n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу вика 
p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и 
ила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p>  
> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите,  
о...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије,  
итам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб  
те, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>—  
е до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n 
у капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба.. 
ана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите 
 <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар ни 
ратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете 
<pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек пре 
ђу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вад 
</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва и 
атим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јасту 
нам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испри 
 врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, 
, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} 
веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљено 
 до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Дана 
жим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замах 
— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја  
p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име? 
ење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође 
 моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не за 
Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се  
<p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је... 
писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Н 
морим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја  
купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, —  
ес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш  
иђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирц 
/p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... н 
бе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овд 
 донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он бе 
 један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговори 
. не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> 
ад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је  
ас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам т 
пешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> 
и овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђа 
, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — до 
во.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће 
енима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За ш 
p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите 
ну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла г 
колико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се н 
лова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш н 
— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за  
очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи  
з сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како м 
>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p 
...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш 
вај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> < 
.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>О 
хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За т 
} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одвед 
је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на  
к у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ств 
 немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку,  
љак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — ха 
 двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— 
баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, —  
говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај нова 
/p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај 
— рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, 
о је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замот 
</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођос 
љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено 
адити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доруч 
ладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што  
ог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде 
 ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права н 
једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не 
лазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли 
Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењ 
ош се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се ни 
50" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: 
немо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде  
p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравко 
 писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу осл 
ољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И  
</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где 
> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио 
па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште 
— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" 
ро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жан 
ај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p 
 се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно ув 
да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој  
 викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће би 
о тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.< 
отражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча  
ђа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко н 
ражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хо 
био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде 
 с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — 
илане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p> 
p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p 
p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови поквари 
 метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> < 
 пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух кав 
имо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb  
ни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим  
гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у 
ако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за к 
p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исп 
 платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" 
/p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p>  
!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па прав 
аска.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</ 
у у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах.  
ом у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси  
веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта  
ого кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем  
е и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, 
ојави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми с 
ице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење  
..</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Ниса 
о могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагуј 
исим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А  
ћи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге 
ох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати. 
зна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судов 
осподину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу  
о останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте тр 
ју.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо 
ао и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за т 
p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још једа 
 Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> < 
>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо п 
ења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша м 
ви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?! 
а су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док ј 
сам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш 
 је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни,  
ана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до см 
д мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> < 
, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> 
ујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> < 
C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу 
е Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не мо 
епенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас с 
естан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има ч 
!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да ј 
тврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић п 
руго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео 
ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p 
 се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерд 
p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд. 
лужиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
рих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наиш 
/p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је 
а редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на јед 
 те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с о 
p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвал 
се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... пол 
ецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?.. 
... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, 
ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми 
<p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где 
, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не 
наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста.. 
/p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— 
 њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једно 
е у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати? 
о ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни 
аше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> < 
д вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изи 
 било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити мод 
ући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бо 
рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом г 
олу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам  
ма један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас  
ати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па с 
азнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла 
арих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— 
у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одгов 
 <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти 
ешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека и 
...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од стра 
од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и 
, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак  
 име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" 
еде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, 
дника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тету 
— добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, 
 поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест дина 
ше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па м 
уда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурн 
? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад  
 ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унет 
нај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— 
ли, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај,  
ок најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине,  
е“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима 
к дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{ 
 чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} С 
..{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође  
н ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да с 
 храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара ц 
а ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила н 
не, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђа 
ети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби  
а ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћ 
 дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању н 
 мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је од 
 са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње  
сподин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај  
ем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући ру 
нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је 
...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то је 
Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па изла 
...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, 
меш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} 
представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас 
обом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде из 
 <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо 
 ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доруч 
жаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начист 
<p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{ 
м те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи  
... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом обја 
ојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљ 
е му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађ 
 назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и м 
асмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена к 
 /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p 
>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као п 
д се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из  
у, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па 
ед, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било 
иганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну пис 
си па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући  
тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ј 
тила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као 
е метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лази 
ам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, 
ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе 
о лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо 
, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти тол 
ви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као сл 
ужба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из  
, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комот 
же да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, ув 
ну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} К 
одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај 
вршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учит 
а да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где 
е беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозо 
ти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе 
авучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> 
ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, са 
ње заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...< 
 рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то  
p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> < 
ислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу ст 
олу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо 
 поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим;  
ивотињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем,  
Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да остан 
а год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних 
не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим 
у, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и 
 нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо при 
</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо 
 радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, ал 
али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта  
емишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, 
ма њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам стан 
о пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању 
да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по к 
ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадо 
се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не х 
тановали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упит 
одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обл 
широко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер дру 
 сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бе 
мо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите чове 
де.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> 
 као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSe 
, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што  
 коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута ви 
је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског  
жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да игра 
рвог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p 
м.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо  
! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим пок 
p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем  
 браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра  
ознаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S}  
{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са  
на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији нег 
</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљи 
 је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече 
иректорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V  
{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, д 
ли узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, 
ез срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу д 
сла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао  
и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше  
писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину каже 
га живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног  
 да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, би 
еста где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми  
угачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, ко 
ле подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S 
рци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим саз 
м оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста в 
 ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај не 
ао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само сванућ 
уку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред н 
почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали. 
азва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по 
та а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> 
сте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се н 
беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Кале 
оји никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећају 
ао у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник 
чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој 
то по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним 
воје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу и 
ли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обр 
е дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећ 
а инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга дв 
и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љу 
 пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и 
палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем 
љубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му кар 
 претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да м 
е!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у 
 <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били про 
 и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, шт 
о да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. ј 
матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на на 
есило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати 
т подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не м 
</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, до 
ви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придру 
S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотл 
ађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} О 
бавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и проп 
решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још јед 
има:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то п 
м вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догорева 
уге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter 
{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао  
 платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах с 
на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,.. 
авао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роа 
 судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мо 
како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?.. 
хата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био к 
ца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу т 
и ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је с 
 Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, п 
 две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочи 
о ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећ 
 пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца ка 
е могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а з 
 па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— 
г пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни п 
о изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жало 
о а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Је 
ађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у р 
 док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p 
јка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено 
ојих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> < 
м а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта 
ицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло  
ео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У 
пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не  
јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћ 
же сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p 
си ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Х 
пусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,...  
 те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се  
 сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворит 
о на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p>  
 сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало п 
 да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затво 
!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем 
тати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је 
ху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за ти 
нутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрдни 
и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да и 
е, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али 
а позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред  
е, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од теб 
сови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после  
ратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p>  
по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а  
ебе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сан 
?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, 
к и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p> 
жном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири  
, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта 
нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, 
лица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до сед 
 Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарад 
а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас... 
вај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p 
рад, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На др 
браном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у шк 
</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече г 
ред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако  
ем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба с 
све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим  
— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са 
утао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, 
ем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у дворишт 
> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад  
ламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи 
у поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико 
јању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После 
 и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов 
а раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови 
 окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о д 
 још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте  
 <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти дру 
{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на кан 
ме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отим 
примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вад 
и пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећ 
после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! —  
о, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> < 
ека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесе 
 опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти н 
н ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице 
 се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно,  
 хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да с 
 без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме до 
оструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, —  
е пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држе 
 потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па з 
ута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет ди 
зати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нов 
" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и п 
стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита 
поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том с 
/p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави  
, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван г 
здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо п 
p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало  
. господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја 
шта већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се  
е ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ног 
исару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју с 
>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше ка 
Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Пор 
 сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде 
мо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Не 
<p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се о 
 <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завук 
м ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пи 
ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У т 
неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишља 
 дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, моји 
 за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра 
а беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>—  
— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклони 
> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на зе 
нутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>—  
ељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избро 
ти, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звон 
Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, р 
и, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p 
тично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних 
<p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разбер 
рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.< 
? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Ш 
куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем,  
 пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо  
их двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на 
покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћ 
га изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лу 
рви дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу 
звучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — к 
 и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ниш 
тра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Н 
рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере с 
..{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше м 
р.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, прав 
, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} 
авећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зу 
 сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год м 
 их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране 
себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била п 
уран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после је 
поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гу 
 <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехо 
аше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — ви 
} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам  
<p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем к 
ес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово! 
> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. 
— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код  
 Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S}  
ба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пе 
госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S 
етири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше н 
 динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох. 
тра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој  
е била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене 
т намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао ш 
ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом 
! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, 
мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а од 
ућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нис 
па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало доб 
тпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле иде 
 узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе 
 ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!. 
био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одгов 
 хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— 
ех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и јед 
а пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хар 
 да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капиј 
м ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем 
 мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једн 
но.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гле 
ече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече ж 
 свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</ 
враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај он 
ш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута  
ни некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква 
се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, поб 
p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје б 
дно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и од 
...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се  
де сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми д 
пи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</ 
би госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба поквари 
е могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене 
{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом ме 
а то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли а 
ленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — р 
вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p>  
в са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упи 
 госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја  
де горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече 
S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о 
дан савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп 
итељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.< 
као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз вазд 
{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају д 
 сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... 
 око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово  
 би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред 
лицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све  
као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде 
дин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} 
обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе 
а мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске згр 
ријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О 
е, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило.. 
ермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пи 
азио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? в 
тнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијск 
инута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, 
им рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачв 
 где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она 
дна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одм 
а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрав 
а морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а к 
ђа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад 
стави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила 
дкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен  
дох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је по 
 чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p> 
реседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се у 
 пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод ст 
тите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па  
позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, т 
ар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматра 
е приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>—  
ад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехот 
ни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро влада 
е Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде п 
ре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Н 
јац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} 
 <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, к 
 имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата од 
 баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним тало 
асмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати изда 
те, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир 
о, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S}  
па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити;  
 сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да м 
ма у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Срет 
и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од  
.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; је 
 веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па д 
д мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} Н 
ти код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су 
ве се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу ј 
прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су 
зми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево т 
, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито мно 
о се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане 
ога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тр 
ште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем 
 се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S 
и; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се  
ем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме 
 опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се н 
о сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње 
и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљуш 
мо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су 
 нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој 
 <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник  
.{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач де 
"subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — ч 
 да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида  
цу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимн 
/p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p 
преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с дец 
му оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем к 
у смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо обј 
 се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb  
купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> < 
ега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу п 
проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углави 
још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вра 
<p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" />  
гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мо 
о, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим саст 
госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан т 
м...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако  
во, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још в 
шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо 
је стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад н 
p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са с 
рску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам са 
таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене реш 
ш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету 
десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека,  
...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на насло 
спођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што 
 да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а з 
рака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем 
планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од  
пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на сво 
?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, 
 никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— З 
Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и 
 — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на нек 
ади тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваш 
вима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и ран 
код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p>  
 затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну ж 
 све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим 
} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да  
на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Понов 
ује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а к 
е патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак  
и капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... изд 
 тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа  
 и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била  
иди је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде пос 
, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати сам 
 бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, 
 кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одре 
и сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што ви 
у па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећ 
м, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, ин 
дох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога  
 мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја ду 
у би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако  
госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као как 
p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, —  
ог посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мора 
тавила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијаш 
 — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и з 
ата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p 
..{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала 
Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме о 
кало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због  
 — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам ре 
</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко  
истао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као  
</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сирома 
— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> 
 без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син  
иш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ 
век смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа! 
ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му 
p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и ра 
па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку  
е млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ра 
мах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то  
 своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p>  
ком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну н 
ђу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је 
емамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше игра 
те то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је  
армом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавил 
а као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге 
нађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео н 
— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Моли 
— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја д 
не прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо пров 
 ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.< 
ваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крај 
— чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега б 
ало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је м 
еђам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 5 
ем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p 
осла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а пре 
и, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p 
сна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта 
 с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често 
бришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општи 
..</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав 
ј измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми  
.</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили. 
но сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако сну 
је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за  
слим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те  
се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љут 
е имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом  
ше посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног велик 
ам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по 
о цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу 
зао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, по 
 шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — прод 
а.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје д 
лима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било  
ан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на 
ишта кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим погл 
 могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p>  
, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим реч 
глим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере подел 
е сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мис 
хати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хо 
> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја с 
окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бри 
о...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш. 
бомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спа 
p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је 
свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао ку 
едног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење 
им је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</ 
ру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас 
 шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мал 
у хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> 
ио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се 
 дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и  
о истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту ка 
>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој  
<p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код 
а, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буд 
ан динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових  
тан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у  
нио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} 
чијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска с 
оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитс 
еко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из  
ање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а 
Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут 
..{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да  
је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био м 
 ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова окл 
 много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио  
p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу < 
з Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p>  
огод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Жив 
ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носи 
а оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек до 
 ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам  
апија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћиј 
 остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изне 
,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корп 
о њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кућ 
 каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпо 
е...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легн 
pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслуша 
 чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да ко 
> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола до 
чно скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се н 
</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са који 
да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У п 
племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p 
шње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била 
 тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није 
уку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и  
ад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола 
/p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — про 
Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, т 
сем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно;  
у ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ј 
жим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где с 
/p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, има 
 дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „ 
их ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би госп 
у, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти о 
е, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној  
ђи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</ 
оја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте 
а потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.< 
господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од 
а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром,  
исмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се 
сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно к 
 Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово с 
оред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти ид 
, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</ 
/p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До  
дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на  
г малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што п 
кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из двори 
ли кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемир 
д би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали,  
— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мен 
били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је на 
сао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Бо 
дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли 
те?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жан 
мо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији  
облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, рец 
 сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се 
ом, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да н 
ћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је 
 ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грун 
ти ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не 
а, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из  
во ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџб 
 <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не ви 
олом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао ш 
к се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непре 
 нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај 
али!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столиц 
> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p>  
 ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто устави 
ти, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се ж 
више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— 
била! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <p 
 нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</ 
 другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити... 
чем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа 
обро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бо 
гати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други 
<p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек! 
Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p 
пођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај  
ва сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде 
и жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане 
 — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ни 
стите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ак 
може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где 
 сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>т 
ни.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рис 
оље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним с 
на...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме све 
узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се 
ита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу 
<p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом 
еш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи 
 свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо,  
еживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући 
чео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица,  
ло лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње је 
</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру. 
руго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p 
хат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор.. 
 прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би 
ом подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одгов 
ужио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја пот 
 што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S 
ри овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди т 
рео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и га 
 једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад  
едан, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други 
лава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвен 
рави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта 
и (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ј 
о...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пу 
вде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би ж 
,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у п 
анче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi> 
чко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола  
етврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор 
из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p 
идех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S 
тох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. < 
Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="8 
 рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија  
стано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пош 
м и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone  
— рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, к 
о намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног пок 
гдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпун 
 Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" / 
ијање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено ок 
а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за в 
ли...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутк 
де су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста  
е награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати кап 
 овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један  
тницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’  
ођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја са 
ене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским пу 
ји видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио 
шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два р 
плета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му виса 
лница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> < 
ћи боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше  
 испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по тр 
p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је дон 
<p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти 
и, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!. 
д нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер  
ја, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад 
дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су т 
лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рук 
влаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, 
ба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а 
“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div t 
сећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код 
се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, ка 
зад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу виш 
етлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти... 
је ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу н 
зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био са 
ју.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише  
, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Прок 
} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о 
 преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега изви 
 једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху тол 
аки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина  
и Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да  
десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му виса 
дну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гле 
у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно вели 
Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Об 
сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се врат 
ела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држ 
ког господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једн 
 дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих три 
 <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p>  
бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече  
ога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да 
p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чека 
 Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корац 
...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као 
 <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а кам 
лавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега к 
о за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста по 
 сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“. 
p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p>  
 младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један 
му ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице 
аст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у игл 
још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их  
синца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћ 
ада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично поглед 
бију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} С 
олео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, 
n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, н 
</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је по 
говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, д 
ика не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бу 
м још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло уг 
ијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки по 
ру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротско 
.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а  
е, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поч 
едах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошт 
сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли  
стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S 
на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S 
ба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама 
аде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима 
псана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао  
: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... о 
p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је т 
 <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече  
ну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћи 
чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} 
е остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига,  
ице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске де 
е од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био 
е зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она п 
 да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> 
руда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у  
аше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и ч 
енути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци. 
 који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, 
зе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код г 
 ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет д 
 имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали  
а...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без и 
..{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна вр 
 остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који 
...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме  
 досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у 
реграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трг 
кама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава к 
добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца к 
што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мањ 
 место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не м 
ета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану ни 
.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како  
/p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих г 
 Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? 
и сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>По 
рног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — уп 
 икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12  
..</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан. 
 сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... невериц 
мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — пови 
борио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио  
а ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше  
сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — реч 
рвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено 
а улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... ниј 
 посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом бра 
таног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, дв 
шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва доп 
 ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш 
 и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тућ 
<p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима  
о до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу  
ући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш  
 <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p>  
врд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, ш 
у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро 
ула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја по 
амо је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледај 
д глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само д 
 један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стра 
о је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада  
украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар пов 
ш горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да 
— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S 
свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Шк 
 се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање  
не посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисл 
садан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну ј 
Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео  
омандова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и  
<p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш как 
 купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да  
је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју 
на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> < 
едох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме  
нда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Не 
.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцеп 
 лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније 
о сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n 
ај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> < 
утра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пеп 
 се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментим 
нутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S}  
имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго д 
а...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шт 
рој попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију 
<p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> 
уд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њег 
> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаћ 
то кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово ш 
 је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p>  
</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак ч 
 нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разуме 
лу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе 
вану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од 
, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S}  
отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се  
насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се позн 
м својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу п 
отов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево,  
иђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак харт 
ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p> 
аље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита  
b n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>—  
ред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пр 
 ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једн 
..</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, 
 вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>—  
је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да ш 
е посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске пот 
ан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих  
 n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док 
ј чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што 
 — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље  
е сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је најв 
S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху т 
осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, сви 
 отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам т 
ликој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> 
/p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="2 
ло под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, 
професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао 
кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан!  
 задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, ј 
/p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах 
 јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја с 
а почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођ 
мо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одм 
, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Зана 
купио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по 
ак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, 
слити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног велико 
ектно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се зб 
и...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности. 
 да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> < 
а видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — р 
а бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида д 
врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одгов 
о као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била  
 дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раско 
есторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табл 
о код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у ка 
имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био 
 на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече  
свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због ра 
S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хт 
шку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми 
била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на л 
руги жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од 
..{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости к 
не Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно о 
ар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило 
драви имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па ча 
ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, н 
лико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Ниј 
..</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греј 
крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми 
Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким г 
господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета  
ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могл 
де издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после  
нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно изд 
 да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли  
упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом 
а би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покр 
..</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а не 
{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгу 
>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А  
о дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.< 
 се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу н 
гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S 
о где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши  
..</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је 
>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</ 
у поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што 
ка напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поно 
ати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S 
њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ра 
шој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" / 
 моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало п 
ени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само прити 
 варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга 
амо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се т 
45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, 
 знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подиг 
 овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калеме 
 на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, ве 
ила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје 
кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег п 
, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благода 
 Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спуст 
аницу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама р 
 знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматра 
су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у куј 
т оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га 
ам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И з 
упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо,  
, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xm 
 поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе  
за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{ 
еш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово ј 
шка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на  
— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он ј 
n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> < 
аш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не зна 
адост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пуст 
 спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумња 
рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, 
 више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Би 
екај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче по 
.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затв 
 брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, наро 
S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — 
у, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како  
{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> < 
>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим  
сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мен 
илазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и 
еби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и  
 ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпо 
питам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p> 
ди шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших ств 
ориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући  
д ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</ 
жа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвен 
о од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без д 
{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме 
 Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања у 
</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам 
 а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму н 
S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера  
е ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да ост 
/p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добр 
ту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам 
ка а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигур 
осио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ид 
ој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој ист 
абрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{ 
били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац 
ам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> < 
устисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Рак 
 се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима 
је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Мо 
 сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују 
пи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи о 
ем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У ку 
е син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узруј 
ослуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим с 
лице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође дост 
 слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимз 
9001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али 
сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подн 
вршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати 
већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после 
а му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p 
инограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права  
 господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца 
х.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и не 
а масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник 
 нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и  
S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем. 
е вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак 
и богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми 
нде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и 
 Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о то 
 — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено п 
и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим 
бач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понавља 
ол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити н 
ље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за 
="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сах 
се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба  
у преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, нек 
 сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам,  
 <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с 
о намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу изм 
ехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу 
понице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигос 
и амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа дру 
е затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} 
 и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти 
оја вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене 
<p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка 
 — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потраж 
p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, 
бље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како са 
ежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза 
 нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ при 
Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по 
ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе  
нао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мим 
ију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— В 
 исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао 
вникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, 
утра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, о 
ебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли 
/p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побр 
ао да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части! 
повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући п 
 на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и х 
су крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну!  
ред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, 
то сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљо 
дник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре ос 
андарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче 
 к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што 
 ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата 
 за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p>  
епеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци. 
/p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у  
 ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем 
 рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо 
ончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је  
беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само шт 
>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад ко 
Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> 
ио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p>  
утра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур к 
под јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам 
иш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и а 
Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни де 
..</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово м 
ува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни о 
ане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам и 
<pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p> 
/p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где  
не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину 
очнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну  
м разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, 
>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, 
деш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољу 
</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у м 
на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а 
 <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, 
оћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шт 
</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p>  
а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад у 
одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби са 
окања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> < 
уседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До  
и у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме 
то од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили  
ити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра н 
p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудори 
 бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога ч 
мам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад 
 ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посл 
/p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један дин 
.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Т 
нцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се к 
одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>—  
наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми з 
Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који бе 
 послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?. 
</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...< 
 јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она ост 
у унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиром 
какве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од г 
пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изи 
мо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку ста 
че ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац,  
подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом! 
о да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустр 
ја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љут 
аље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— З 
рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону м 
<p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — об 
састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних при 
г стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ п 
 је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам 
 боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и да 
ам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си и 
b n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместит 
тисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружу 
 и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није  
p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта ј 
ећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> < 
код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви о 
други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да 
ац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије  
...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потра 
ола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али  
не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. нека 
била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умр 
м газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоће 
у у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај га 
 је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе 
ослом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код 
 пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам би 
емо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и 
итије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад 
гачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најз 
ијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знат 
и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} 
 каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p>  
игара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запа 
 Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини мога 
био.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји  
> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да 
е девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе ко 
ј сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука 
 ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога 
„линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му 
ва, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> п 
 без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме 
 мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе по 
е ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отпл 
 налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао к 
 <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смеј 
 ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите  
чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога  
.</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p>  
ти добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору. 
 лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, к 
та да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући о 
е у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам 
 тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овак 
да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} По 
 сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико 
ствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи  
дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослу 
о прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш 
госмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и л 
роњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно 
 Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг  
 немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако  
м, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и поче 
ута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразован 
ј себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурис 
есам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Мила 
 уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му в 
оре не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито... 
сподин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише  
розница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишиц 
, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било 
 само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О  
Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у к 
леда је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ств 
каш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино  
ост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћет 
евима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици н 
е ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! 
 и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S}  
 <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> < 
Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај,  
д би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а 
те према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи 
н нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помог 
вог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добуј 
она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију  
сам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} 
ре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашт 
туљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару. 
>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад  
икога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти з 
>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Н 
... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо пр 
платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... т 
и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што г 
ао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да  
а се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „лини 
 своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са  
 за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обу 
м.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима н 
вореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласн 
м у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С т 
ђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцелар 
 руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику  
, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпа 
 људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже 
е разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— И 
их се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p>  
сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, 
вље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Б 
 да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи 
ан мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике  
ата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао 
 ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи  
азно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цр 
 спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се корист 
ожим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао  
на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити  
 док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније М 
факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати с 
У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: 
 разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радоста 
а га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, а 
м тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узет 
ан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако  
ко, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и по 
ан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно  
 добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тич 
ј оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да д 
ио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад сврши 
н је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци 
еме, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Ил 
вој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријат 
.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, 
признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа рук 
дан био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао 
х и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имо 
 беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и  
 владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете треба 
ета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку па 
 очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нек 
ве разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па  
свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут  
 кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту 
>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао 
исам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му ов 
датке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону  
аче за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... н 
е, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно 
</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загреб 
S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам  
м, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање  
ед вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мук 
многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет пр 
д кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа  
и је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше уз 
м, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица  
ло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих 
лнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово ј 
 на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитим 
ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо с 
наци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва о 
сец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не ради 
 изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с 
 тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје жити 
 једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче 
јући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једн 
јаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се  
ло је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох з 
ле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак. 
{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p 
 степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили 
p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам,  
 који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим т 
жим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p>  
ођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно 
 псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... 
лна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у веч 
 <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас,  
љају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Пан 
 један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам  
усио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике па 
о“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би  
 се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су тала 
анта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учи 
та бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— 
вог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђав 
огао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Црк 
p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да сп 
до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам ј 
био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повика 
дмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није  
кох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дв 
мор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p 
о сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то  
, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p 
аци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укоч 
вих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи бу 
, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше некол 
SRP19001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и а 
рок, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклет 
сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оц 
два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брат 
доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше. 
 а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веом 
ју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајк 
урнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{ 
ну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} 
а тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад з 
писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не  
 један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шес 
>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали. 
 за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у 
и за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познато 
меном мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих ј 
 са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је пој 
уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних пе 
убав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> < 
уговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> < 
но велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве н 
 која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка... 
еџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се 
рм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се т 
празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све б 
адовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда к 
 Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>—  
 оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, 
о корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} П 
један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</ 
еко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком и 
се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помог 
 могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S}  
о бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а 
ам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу п 
ба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу 
издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на је 
 вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја  
 ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беш 
 хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и 
 нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред 
н и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p 
исање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци  
е беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село,  
ка милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах 
в да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо 
...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте  
аком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за  
ран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до пр 
тор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде и 
онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слуш 
мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај 
ричаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан ј 
/p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код 
тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добије 
на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Прол 
чем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не п 
>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173"  
ом.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче пол 
а <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с  
 сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} С 
 поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имал 
 не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста  
ред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p>  
боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра н 
оред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — 
што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p>  
 До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста 
 захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>К 
еше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S}  
а се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чу 
рад да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих  
и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима 
нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који б 
се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као п 
 момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на 
 док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду ко 
о. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште 
или весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у 
у шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетк 
згледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер  
 госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</ 
манув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код го 
имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су та 
e unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало 
та и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, мора 
то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, п 
о комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није си 
p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалос 
, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме гос 
ах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници каж 
>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила,  
исам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нар 
ако ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</ 
p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија 
Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја 
што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четврт 
путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу п 
 зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био  
т је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт 
х, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb 
лу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без с 
ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети 
енице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S}  
, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан б 
а за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех г 
нути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога прокл 
питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који г 
као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се о 
ва, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему он 
</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у тр 
д су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је 
</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као к 
.{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p 
 заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не зна 
ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, 
>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Освет 
о натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... 
 пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p>  
р се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном 
ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> < 
се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак харти 
p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам 
 Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја  
се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— 
ве до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Шт 
кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти  
екратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за кој 
! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема ни 
те, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, —  
мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па р 
у.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управн 
римакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу прија 
рих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикн 
 задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, н 
ено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас 
 му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало 
трого ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. г 
а те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</ 
ао што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер с 
..</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Пер 
х место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{ 
 Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас п 
као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p 
ђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Ж 
а кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим 
пио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута пол 
} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте м 
та ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рек 
го ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> 
е могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да види 
 казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="24 
... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му му 
имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље угове 
која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам  
на дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита 
е ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с к 
ој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При 
ед вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као 
 Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом д 
че наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он 
ли управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер друго 
 се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам наша 
смо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пе 
г вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни љу 
име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован г 
</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах до 
шло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нис 
гледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p 
 да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и  
них људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад зала 
емаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и ј 
ах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или  
часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Беог 
} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Ка 
о колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи  
ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо м 
 нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад ва 
пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џ 
 их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четвор 
ченице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p> 
лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету 
 глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер  
Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо ово 
ио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута сл 
и, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да  
ури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p 
а кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после 
и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, 
ба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла о 
љивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено рефе 
њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже,  
 посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла вид 
ењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас,  
 код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио 
 два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто 
ко исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — 
рата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем  
јлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хл 
м тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До ви 
м бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те  
.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пол 
у...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> 
 добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да 
би тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласк 
а:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Ја 
 одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао 
и сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам 
нате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног 
а не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је б 
измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дањ 
им мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао 
х се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шт 
 се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек по 
 чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хла 
/p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том  
даду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на по 
палење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни  
и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво 
 га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам з 
рукче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>—  
нало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој ку 
ао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се 
друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стре 
и га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно 
 рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љут 
трошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; ја 
одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу нап 
лим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од 
/p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само ду 
себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога  
 и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта ради 
ну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>С 
епим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па  
куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога к 
— одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да н 
кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као уб 
шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласк 
е, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито  
ну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срц 
</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем гла 
Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>—  
несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и прес 
 још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа с 
тере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед 
буђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби. 
>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као д 
 учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Тр 
био сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том  
ти како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи г 
S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну 
сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога ни 
ад, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као пу 
 ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шес 
ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица  
лним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S 
е псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам 
. из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се промен 
и, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и а 
обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спрем 
то нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни по 
Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака 
 од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако и 
ци, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, про 
.. лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан 
о пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јес 
ило, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево 
ету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су 
своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб 
 сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <p 
</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамно 
павам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком из 
} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био располо 
о да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших д 
— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозо 
утра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на  
<p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као  
 са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко  
ему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану п 
тина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре је 
ча Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице 
е да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срц 
о!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега у 
ари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећ 
га стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одаз 
агради!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Ал 
<p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — вик 
.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао  
, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а рест 
каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохо 
ини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пре 
 Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни 
 трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радник 
 од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прош 
већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега гд 
="SRP19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа  
="SRP19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на  
та ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку 
хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виног 
на и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, с 
 се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367  
, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изглед 
пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне  
 више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге 
.{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; 
 не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p> 
и доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— 
 како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео  
рећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатк 
е, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се  
час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама 
е да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, 
о пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив прими 
ице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — ц 
 ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио ка 
е, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и 
лако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђак 
 упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на  
е отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у 
е тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао. 
ов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло чес 
олутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изи 
 пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се на 
то као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и о 
уће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по оно 
се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништ 
ош је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд 
 ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки 
ву и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit= 
ито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а  
 сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Чет 
ра ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред 
, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља мог 
њижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p 
орба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њ 
 Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам м 
и отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог 
 на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред куј 
Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> 
ћи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p 
аде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред ве 
а ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> < 
крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при то 
 После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице! 
} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто 
 после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S}  
риметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладови 
пустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови к 
нског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, 
Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал. 
 ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он пр 
видети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам  
адаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим  
 куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао но 
дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли за 
је ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрм 
 дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи 
знају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто ни 
реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мо 
:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док 
оћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен 
>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам про 
p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" / 
алио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chap 
> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет б 
оника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и 
и, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме и 
> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је б 
али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете пос 
муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам мор 
ало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и  
што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у р 
спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опи 
на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати. 
 после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а  
шљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наста 
егнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе з 
 послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадн 
оче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње  
 што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што 
 она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је в 
 гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и с 
едај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствар 
куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да глед 
, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на  
јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога м 
 дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако ба 
p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, в 
ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привук 
 </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, 
ак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам  
девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топ 
 и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим  
.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвид 
вађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа би 
, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да н 
о.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и  
о вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико 
 гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата  
 са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним  
 ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем 
овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим у 
радала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p> 
шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један енде 
атити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципел 
 оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> 
ако обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па 
које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Је 
естано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих  
ане казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам сам 
адо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио 
ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те уз 
а се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па 
 овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што 
чионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p>  
 одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића  
неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред цркво 
Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики  
е, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио пр 
ако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати ко 
то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле 
равком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p 
 па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао 
 да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у р 
се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној 
јено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} 
оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који 
ристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве п 
све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустри 
осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом прову 
 њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по н 
ате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти каже 
сећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам ју 
...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за мод 
стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам м 
> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> 
рао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погре 
или и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио. 
ељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у веч 
на па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам па 
та бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у ру 
имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у но 
 их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства прове 
а идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>Пос 
уче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом  
еху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шег 
— ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> 
е хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један г 
вке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута 
ше само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух 
јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не  
удове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла 
и до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности  
..</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврши 
</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кварти 
н од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, н 
 ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш  
 и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам јо 
 сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био са 
, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатк 
, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бо 
ут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам у 
 не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних. 
о ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госп 
ужи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добић 
ћ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгреба 
p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> 
и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пу 
ко, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што  
ртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао ј 
ане одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам и 
м добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све  
дох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније са 
и радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћ 
 старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра 
p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ни 
толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико 
ер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најб 
ари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу  
лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> 
</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а н 
 обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам  
ара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> 
лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да 
ик немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p>  
 такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има дес 
гог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb 
 рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустав 
. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се од 
е што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме  
д њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о,  
унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са  
чело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па н 
.</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испа 
ко захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мерм 
<pb n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} 
 јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Вели 
 седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p> 
ећ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа. 
— рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим  
.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом  
утак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са који 
ам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на  
 <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Але 
ли сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата 
<pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних ман 
та друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} 
а још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам св 
ад.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом 
 нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло 
 све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} 
оја нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> 
 стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз 
добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих при 
на ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити  
 струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз п 
.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Та 
укава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> < 
 сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још т 
ли и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био 
пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној  
 је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима 
о, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме;  
леда ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и до 
а што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно  
где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извад 
и у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва  
а врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се пре 
 Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док  
ш теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног д 
ђе још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не  
,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да 
читаше ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу 
алеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Те 
, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се  
а да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље за 
тикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... 
рло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим 
оже пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p 
p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело 
пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба 
ест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника 
ече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!. 
о сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, п 
ао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изи 
школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно м 
и а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам 
ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну ки 
да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако  
и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У по 
стано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене та 
 те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било 
>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кав 
Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у 
е пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем н 
...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала,  
ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све д 
ни ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код д 
опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене 
<p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> < 
ример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет 
премљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто  
онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што са 
 рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и  
а с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.< 
е мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми ви 
у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли 
 праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме друг 
мео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао г 
ратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да 
ох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што 
, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не 
 пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох  
што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пу 
/> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је о 
.</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опе 
ње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добр 
ка чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћ 
?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да прено 
да све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S}  
p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Беогр 
ре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио и 
 он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p 
кле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни 
аред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} 
хати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао д 
 чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан. 
о ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео б 
е гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не  
 Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закљу 
 падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару  
е дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан  
к, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био 
>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем  
</p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим 
="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, ал 
 беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и  
а, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а  
ан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни у 
сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па 
ће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у к 
зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бок 
за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћем 
> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год  
м за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледа 
 што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгр 
ј благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако  
се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече са 
293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих с 
аклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалу 
о оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одво 
.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је 
стали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуж 
само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако по 
p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што 
 под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о  
>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p>  
си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p 
љене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути то 
ечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пе 
Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам 
 стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би  
а му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, 
те људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова 
утовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-т 
ахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а  
> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви уку 
ицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да  
удио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напр 
> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.< 
>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради 
 „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија ка 
 могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које  
богом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол 
где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде 
нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Го 
рло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредиш 
а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због ч 
 тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ. 
зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти 
о што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном м 
S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи  
 сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кро 
ва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поч 
 ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на мин 
али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио,  
едну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио;  
 примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос п 
у овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред по 
ратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско дв 
па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; 
омично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> 
Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао д 
шао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напак 
ако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само  
обро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми  
а, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада 
 ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ј 
они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам с 
кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео  
 примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно н 
да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да  
ашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он  
p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по при 
анем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми 
ли брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје  
<p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних 
овао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добр 
 госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништ 
нам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишт 
ећ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} И 
а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех  
а ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај з 
ушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се ра 
 је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отвориш 
два изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они. 
се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део пад 
ј школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто  
p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на к 
 сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...< 
 кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а  
...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но  
е следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим 
ијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ј 
одине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији ст 
дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га по 
, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удар 
на је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам 
ам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме с 
 друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити сам 
ам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам 
ам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p 
ђох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али 
е мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши ч 
 канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да 
објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S}  
ст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска  
 ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га 
 врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу 
биљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим  
м кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</ 
, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Б 
оред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ра 
у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са с 
да, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S 
не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осет 
еће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су са 
црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — инд 
ини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ п 
ујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на п 
в поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S 
акедонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналаз 
опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам  
 више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, је 
ј испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени из 
говорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролаз 
ице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме вид 
 уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо з 
ворења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p 
..</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећ 
чувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,. 
ако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мој 
и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече  
 плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврш 
на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову вар 
и комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро  
можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирот 
имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година с 
 бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођ 
>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола заустави 
азгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер о 
ћићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S}  
беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио с 
им инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухвати 
а није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у 
ји ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим до 
осио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пи 
но речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Сл 
 ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се 
лачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори  
и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог у 
p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан ч 
 и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кр 
дник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!... 
 — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је о 
цену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело... 
о нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу пр 
 што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу  
елити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милос 
сове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четир 
дноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим 
 нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио? 
у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а  
ом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том с 
ут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него  
 време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време  
..</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мн 
 пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стаја 
.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један 
он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео м 
престано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, з 
а оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, к 
је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p>  
</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам н 
ти колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а 
ачин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем,  
евету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с ва 
 у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дан 
у...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији св 
вољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто нара 
 а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог г 
вадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али леп 
еклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Беогр 
дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободн 
.{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} С 
шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону маз 
увише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске 
ом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад  
стати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће  
ећ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне  
у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, ка 
упих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи 
м ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов  
е да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком са 
 а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— П 
 ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми до 
од куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, је 
> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади 
 Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сут 
" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њ 
, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред м 
отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи  
до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па зат 
 ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет с 
есечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остан 
о у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто  
 исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није 
е ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, п 
да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа 
осла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то  
месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману  
ник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бо 
у...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са  
ења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме 
кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта  
 од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динар 
у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад 
убим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ  
брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као к 
у кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је к 
...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја, 
а!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до че 
ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb  
у комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи 
/p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?...  
 Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сла 
<p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топло 
управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" / 
ло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15 
оме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито  
х неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p 
и, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обу 
чак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са 
о обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с праг 
шим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао  
двикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе  
ер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је бил 
одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући би 
ак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бада 
 овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам,  
еди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кро 
/p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и на 
18" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није пове 
рофесора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ак 
тавим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто са 
гнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, до 
ит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S 
ко сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, 
што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код к 
о радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете! 
аре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p 
 зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну  
ође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 
 кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване 
не и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, 
 <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p> 
ршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајно 
ати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах и 
зломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико у 
најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу 
стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао 
ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жа 
> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да н 
 овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p> 
ењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва 
икама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну оди 
Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ д 
="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сах 
јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ 
нио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на ме 
ко се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и с 
> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> 
усом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао ре 
се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време рас 
и би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично о 
ана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући 
, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слуша 
 под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>—  
 преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђер 
све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прав 
е.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси  
ја је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште 
ошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ  
нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</ 
ругом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јављ 
p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад  
 торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу 
, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада им 
ата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с 
о да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и 
p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пож 
се глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да 
ео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би  
 кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} К 
ам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра об 
/p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="23 
м страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога падн 
.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Це 
 направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та циг 
идех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако  
 све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не  
 сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус,  
ћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам ка 
које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно 
енуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би  
тећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Ше 
 одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата. 
ем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој  
ало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јут 
p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p 
: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из о 
 за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p> 
т: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али п 
ло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два са 
p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p> 
..{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам з 
њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и т 
, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и 
ље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине 
е.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да  
оришта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{ 
сам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, ал 
хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не дов 
уги па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгуби 
 Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њ 
инца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас ч 
ига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не  
олико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени,  
т лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она ба 
Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, к 
> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је о 
и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог 
 глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже  
а ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свем 
S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— 
 вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав  
а потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах  
ницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p 
ло могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, је 
спођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> 
то није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветл 
ме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да  
 — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар н 
мо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се 
нем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо  
вима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажи 
арочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала  
>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Н 
>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо  
а се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најза 
ћи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{ 
газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спре 
видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго сп 
о по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остај 
ако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не па 
ек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху нај 
 па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго с 
јем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле 
на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то  
ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавил 
 ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро ни 
 и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</ 
е,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се 
брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле  
који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђан 
b n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам  
х рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p 
загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да при 
 сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати,  
 будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још  
ј постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим 
p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се по 
а знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с  
ијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео  
а руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динар 
, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из 
м две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно посл 
таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p 
сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, о 
 Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим ски 
ч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ 
е се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и 
учак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а и 
 куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа св 
на је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје 
.{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> < 
, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на  
ла је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам 
о криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог  
а што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражи 
 ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, зад 
се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана но 
 — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У шко 
 год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ип 
ито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби 
ну славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако 
нтиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није 
р две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и т 
p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ј 
ници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и ва 
е?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много к 
мо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја 
p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господи 
мо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас с 
у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се на 
ам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарат 
Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти  
p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт 
тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не с 
може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај о 
писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоск 
ног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и  
е...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на  
 нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја  
нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго с 
ка...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец. 
 ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из кра 
е: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо 
...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који 
 кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пи 
оје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збо 
поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годин 
еш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, 
а се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под ми 
а њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p 
ко смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и шт 
бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком  
арима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам  
варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p> 
о укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће  
равао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у 
 се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Ни 
="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати 
ење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсеч 
изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у шко 
 накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се н 
. има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући 
 ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> < 
ст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збо 
ног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста пла 
..{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчиде 
е бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то.. 
..{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах  
дник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, ос 
бро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна 
а...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до с 
да, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје 
ко јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде  
, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп  
на забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље  
p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који гр 
рмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сен 
 ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> 
 ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, мол 
квим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи др 
марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву  
рашно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењ 
о а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> 
 ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p 
<p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничег 
орих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не 
ан неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће  
радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрест 
е није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени! 
храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом ни 
јали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спреми 
олим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара пече 
кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузе 
!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави м 
витеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила 
 (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спав 
ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> < 
 нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је 
нило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... 
о судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву тит 
 нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче 
ем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео пол 
/p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћ 
 прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ  
но ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног 
идао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> 
лонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било,  
ече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио  
е купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, 
 који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу гд 
ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, см 
онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сах 
а је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад 
о би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих 
дићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему  
скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где  
 друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писа 
ске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И за 
ако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа! 
ји се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито. 
ше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Б 
, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од  
то ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам 
оле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у 
ворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао д 
к заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано кан 
чења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, 
јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев дон 
ући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било... 
стом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слобода 
а желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ств 
пе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само 
— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одр 
е што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> 
сподин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p 
ли раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично  
е, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишиц 
> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво 
 за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу 
и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета от 
 мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да може 
 славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најб 
да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљ 
е красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажај 
 путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, би 
: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели 
бра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...< 
алеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из  
гло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу 
товали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој  
ер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једн 
али.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како  
вој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџб 
 — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?.. 
ављене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим мој 
е дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред с 
лико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки к 
а Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом шт 
а да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се  
> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за  
</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам 
 се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није б 
ати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у дворишт 
х шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, какв 
едно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и  
стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога ста 
о поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем 
да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу  
ила за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе упра 
</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјут 
ука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад ј 
а ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p 
p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђе 
ости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>—  
 исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода.. 
 конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? 
<p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учи 
огодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Мож 
ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Милан 
ије познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону ч 
.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није 
а би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S}  
а једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рах 
 то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кро 
исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и прод 
, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на 
 одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један у 
>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p>  
 динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла  
у плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја са 
ика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца ста 
>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим забора 
е пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, 
јасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пр 
— рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... сам 
ријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је  
шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што  
ри улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена. 
идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту п 
а све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам  
авно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да от 
идох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам к 
датле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" / 
 мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш 
е проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане 
бине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује  
ела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушил 
покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једно 
днети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ј 
ах; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... 
 са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године. 
 <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао  
други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се 
ре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хла 
>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља  
ити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{ 
 су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак 
ђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и на 
 карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и  
/p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по  
 рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код  
м како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те за 
 и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани од 
каменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да с 
бро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</ 
са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Оп 
ве стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћу 
ван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од к 
и је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како 
 сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица,  
е ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш д 
охе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S 
еки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S}  
лагајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад с 
 коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије пр 
оверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, 
 који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, 
 одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</ 
 онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с 
ло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би г 
ађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и 
дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на  
у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас 
.</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да 
о утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече  
ле опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на 
а; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опе 
школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се ј 
ци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика 
део сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана ј 
 од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера 
сле вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При п 
и па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе о 
 <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти но 
а револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је њ 
 у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>У 
> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврш 
з куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да  
то сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме 
 мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста бра 
е и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> < 
 ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста вр 
уком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дува 
која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече  
љу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко зал 
} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те,  
аше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине  
е тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли о 
одуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> < 
{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</ 
} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу т 
 трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши 
амо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пе 
 али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p> 
е опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро јед 
 из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисм 
ј имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из д 
> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n=" 
S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не 
а за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали вре 
ред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара 
е да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још ов 
веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p> 
> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па  
аљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад 
head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се 
p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у је 
ко би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо  
А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па 
есто био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>К 
 збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p> 
 n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда 
дмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући м 
 <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p>  
а Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што 
ури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од  
p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Оп 
уна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми  
ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V  
и другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљн 
 одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,.. 
 нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед под 
ња ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S 
оћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите  
 чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Та 
зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, ал 
бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву п 
> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сах 
осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад ви 
а ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отић 
или беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам 
 пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је так 
е ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што  
.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио  
ећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети... 
, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше 
> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми ба 
вимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни о 
потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи. 
није и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.< 
 кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми г 
<p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме 
ад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флаут 
> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалит 
n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{ 
 се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува 
напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми  
ена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једв 
 <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу 
лу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у двори 
увише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на  
а разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушил 
 међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Ш 
 оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не зна 
б бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мо 
ехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отре 
е нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није  
по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме  
{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори проз 
>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.< 
с умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више 
хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разг 
баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да на 
и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p 
епу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да 
>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> < 
p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се 
ог школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг де 
не собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S}  
 јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p> 
читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S 
} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Пе 
аја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поц 
 газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сења 
чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, 
и топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" 
није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није, 
ак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било 
ахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно про 
ају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} На 
тајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала т 
кључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја с 
кивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хасни 
дужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57 
з Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад б 
м на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му с 
>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и  
рчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p 
</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се  
о угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где с 
 своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} 
и, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан 
рад и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се ја 
рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с т 
{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} 
нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гад 
 бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра 
lestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расп 
штају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави о 
пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељ 
ти, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем 
м воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калем 
<p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговара 
 њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем н 
ле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгеб 
сму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришо 
о нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређен 
то сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>И 
 Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић.  
морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, ода 
ћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништ 
лико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дв 
дној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је  
 Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладн 
дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни  
де сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим дру 
дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба з 
рисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ј 
н на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза  
код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа  
она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p 
да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Про 
сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућан 
ајзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за 
м Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, 
и.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута,  
да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb  
ја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{ 
едложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара н 
е и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и рани 
не нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћ 
ви ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S 
 — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу деша 
г друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао 
и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p 
 без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мисле 
даше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем  
ом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапун 
сим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— О 
>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога п 
рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267 
а тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у ва 
 смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без кро 
ула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много св 
 били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код 
ћама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споме 
p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре.. 
усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су  
ико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n= 
ав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Мор 
гледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна 
 година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на ча 
часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пер 
ког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зи 
та.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} У 
{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације 
ом па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после р 
не уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не  
p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми  
у па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га 
ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново  
елог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Ви 
 а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,.. 
ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас п 
их.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSectio 
е да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног 
estone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођ 
о снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских с 
друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваон 
ног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо... 
се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана,  
астопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку о 
SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, 
осле краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред пи 
ручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Он 
јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чи 
апе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако 
јала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>—  
а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим в 
ра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо п 
павали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од ч 
ти...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пу 
оворих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш  
оложај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носила 
та, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран  
ала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опе 
ата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново у 
моћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су  
 Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p 
мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,. 
потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они с 
атној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирн 
то је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да  
е се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла,  
убав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку 
ок ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час ско 
пред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушат 
десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за  
сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 са 
 куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест мес 
се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи вр 
и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> 
у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја. 
 који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и св 
вега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и  
ој намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћанс 
ислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S 
ли да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем ред 
ршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велик 
ам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, је 
е више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хран 
асмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и 
ив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти о 
 а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахр 
чидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео 
де уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухо 
 растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после 
вац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у  
оље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што  
колских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и св 
и стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно п 
атији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone un 
где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи  
 Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, 
ствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p>  
ати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма бе 
 казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после п 
а ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му сте 
јати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао  
 обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у сел 
мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи. 
на, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили пев 
{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рање 
но је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гав 
.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долаз 
а, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и о 
 коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и на 
атио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани о 
беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних др 
p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то  
Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја нема 
е лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад с 
 ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али к 
ање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не ми 
он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржа 
а исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад н 
 Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радо 
то смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито до 
еше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва 
е воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у је 
 млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало 
д нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрх 
 и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Пос 
у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} А 
ту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим р 
Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго ме 
г,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцка 
ило цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири 
н и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома леп 
каквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да с 
и, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...< 
на, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, 
пет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јел 
 продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S 
 Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разум 
" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаш 
.{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратим 
 се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се крета 
одине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам... 
и било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решен 
ром и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} 
усрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађе 
не!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" 
шим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлад 
лату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца 
 да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и приј 
ири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: 
 одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у  
> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе н 
д у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам зн 
аје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја он 
 четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој реч 
ару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња ј 
је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је  
шао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам и 
ора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће! 
влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога к 
роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изаз 
су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!... 
и!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</ 
ли.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милан 
ник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па 
 нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> 
а онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, к 
и седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} 
пођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с ме 
 мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладно 
?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар  
робуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p> 
 један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а 
/p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами с 
награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и вла 
ио...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара зах 
кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног излас 
поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама 
ста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја с 
ема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали ка 
ворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз 
се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, 
ет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, 
Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индус 
д остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми 
не и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех  
издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кра 
ам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржи 
 од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има  
им!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</ 
о! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — 
рећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога 
и речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разув 
ло ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Она 
 мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, н 
гога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше 
андила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном о 
адиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом ј 
н већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред к 
 и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n=" 
лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих ле 
<p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо ј 
..{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег  
., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове мој 
ријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак з 
у и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино  
 жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пел 
S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> < 
ј кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, н 
гао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се ок 
 које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био с 
спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано  
х ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим пр 
>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да 
м,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350  
и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Н 
си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,.. 
у ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фи 
огао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последње 
о...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао ба 
а либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „к 
дећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— 
чита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једн 
опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb 
.. и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Бил 
Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код 
и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и 
се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати  
а не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљал 
Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" / 
p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а к 
дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључ 
грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што ур 
бицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и  
није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који 
 пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се о 
ри године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећ 
а обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести. 
досмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о 
претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у вар 
шта, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне 
 доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио  
 исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале. 
.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вел 
о не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одл 
днако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у шко 
зболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да  
ву на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>З 
да и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега 
гох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па просп 
овима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац  
ако хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике  
о мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Ч 
 <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосм 
лоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће исквар 
аде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми н 
ен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт ча 
 говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да  
V" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то  
..</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чека 
знанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности  
замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима 
p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни  
 па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — вич 
м на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге,  
и, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали 
ао оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да с 
 ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по  
ад, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз п 
ио велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пе 
ца, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужно 
ion" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и пече 
ковима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потроши 
мога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тим 
гупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта 
саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ 
 на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог  
крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели к 
је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох н 
огох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почн 
ме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној 
 <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да  
 председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се  
... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на жив 
 било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и уми 
 мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато 
сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја  
— упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако,  
игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни 
S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи м 
p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда при 
опот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље 
жати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а 
мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур с 
p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека попла 
у) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас 
 владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — завр 
говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је И 
ојави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> пр 
к разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрч 
ла, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој 
тсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видет 
 а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... 
шце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али 
. овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136 
ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окр 
м и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за ме 
 опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се с 
S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали  
еб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда 
ене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и 
} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембр 
тарао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с који 
са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице  
а још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког време 
 зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљив 
у чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати:  
х да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здр 
а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да н 
ангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</ 
мори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ниш 
 повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу 
 његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у на 
зва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко пр 
ече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Запове 
за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуч 
еше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се д 
нице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <mil 
е цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да 
ећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане раз 
епенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче г 
 премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше 
арији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљ 
ох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у к 
атка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку го 
еш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госп 
д сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и р 
ам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучи 
, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да га 
p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због с 
 оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Па 
ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долази 
офна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли  
у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене  
е изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>За 
липсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5. 
 побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — д 
ижавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били  
елики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох 
 лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, го 
 ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ н 
p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и 
што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и ж 
 сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад чове 
.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> 
ка година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не 
.</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио  
а кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед боле 
има у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p 
е да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закљ 
 душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу 
ћи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, д 
ј палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гроб 
p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у  
дан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао 
о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је сасл 
т за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових пр 
 сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао по 
ешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево 
еда и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде ра 
омамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови с 
 неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело.. 
 сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали  
едај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— 
оњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред моји 
о ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, н 
 Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад  
причах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>—  
</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показ 
м пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађ 
и одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одриц 
чно па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.< 
 <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме  
им снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех  
и се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам д 
.{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле п 
мо!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и с 
не, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у т 
 распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је б 
е!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упу 
јаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе 
м код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са  
 да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гости 
ирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи 
 изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу 
о читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p>  
ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет д 
кла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две бел 
да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазил 
еду школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни тол 
 саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или туч 
мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохвати 
ћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала  
 те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у стар 
="SRP19001_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио 
 прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћ 
 чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче је 
то.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> 
 Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Д 
p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега... 
60" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји с 
сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, к 
једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Н 
ене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није 
... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — р 
Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу 
х из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије 
, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли п 
 Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — о 
лке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S}  
о опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узм 
е је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити увере 
справити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— 
е,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се 
 — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те пр 
се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...< 
е подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прим 
дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и там 
т...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата  
дити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им ус 
ичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем 
аља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица 
е од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас п 
</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баб 
 стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> 
 теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох 
ада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за дога 
од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали  
е постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим пос 
трља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер  
} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао 
омаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чуд 
 одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>—  
м изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> < 
тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Бо 
— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив би 
не али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се ј 
а те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај,  
ло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љуба 
 ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту ниј 
девен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим 
бе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и ми 
жан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла 
лот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од зем 
остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p 
ао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не 
 тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, 
и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло 
ме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на прено 
ти и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на 
} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђим 
 одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли. 
е,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни ниј 
а на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка свој 
оба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао 
 и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где  
{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{ 
не.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} 
 носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ниш 
ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам т 
г времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два  
лазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до апри 
отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га 
ло ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо н 
едати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шт 
он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам, 
ола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце.. 
а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет  
међу дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући... 
.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта 
ји је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспе 
напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим зауста 
 руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p>  
м га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је 
дан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да  
овикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на 
ао неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху  
<p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сеља 
осматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта  
ишта друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p>  
етњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло ско 
је изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, 
јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојиц 
 као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сиј 
то више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све 
ајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, т 
тим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к се 
ијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док 
о стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на оно 
најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту ка 
х, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио са 
урно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, 
тена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближње 
јица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полега 
од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</ 
ши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у  
као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, п 
поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а  
нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико 
питах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи пола 
р запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити,  
а тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпу 
 топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани мо 
 Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи 
 чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изга 
...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загу 
за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пе 
/p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим  
од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад и 
хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја 
пресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо ди 
скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих с 
Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но  
о, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за  
ако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње ви 
ад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића 
— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели см 
...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задово 
д њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, 
 и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију.. 
из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци 
ли смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у ц 
и искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешк 
и ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили гд 
 дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа  
 велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога 
.{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво 
/p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувај 
стије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молис 
тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув 
 — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што прави 
веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити  
и!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна  
м зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба на 
нађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не  
г дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждрав 
гох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скид 
, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је 
оворих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Та 
 Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јави 
>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> < 
— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које н 
или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на пр 
кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста го 
 није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви 
 наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали п 
акво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим 
ака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —ре 
опли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држ 
ити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче је 
 нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као  
/p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо м 
ба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да рад 
ба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газда 
 нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У 
 ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, 
орави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наме 
м...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи 
/p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам  
 </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не ос 
 је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>—  
.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла примети 
те?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... м 
ишану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу  
ричекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм од 
ампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Ка 
ковима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местим 
у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били  
е гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да 
сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали  
оћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} З 
на командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устане 
слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да 
пођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а 
ада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да  
след чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та  
ио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онд 
стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S}  
.{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут!  
 као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији 
ио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио сво 
 на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што  
илу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Н 
ам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајућ 
ох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те 
p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од је 
ом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p>  
ам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> 
а ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— 
једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда 
га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати к 
аједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл 
а, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, 
ад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту ма 
подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговори 
и никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — 
 нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао  
 радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85"  
а овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео  
 ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type 
pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињ 
ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са 
 један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где 
на.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао про 
стао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да  
.{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икак 
</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb 
 рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покас 
 је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући 
лади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да с 
p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепано 
 са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми ле 
!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је д 
</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад б 
његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напа 
х за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њ 
 у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима,  
дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, 
ст; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти п 
 прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као п 
биљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бес 
ина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шт 
тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити 
других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87"  
, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, б 
н низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> < 
ћи.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пу 
врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија.. 
х.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> 
ка вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> си 
аче, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа 
огу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, н 
из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави. 
 могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној  
возможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, беј 
ишта друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао 
олите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам ника 
 устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер с 
> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али мол 
кер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећ 
 да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо 
астоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево с 
оских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... уз 
 овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као  
м једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!. 
 најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у о 
оју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам св 
 парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам  
ута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</ 
 госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш оп 
олом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто 
 сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама пет 
аре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде м 
ечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; о 
бишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p> 
а шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је 
седнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на ч 
ни:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати 
је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: 
ом приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног 
— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Н 
 журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није м 
n" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубиц 
 бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто г 
 бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум 
радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво! 
и имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, 
во најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p 
а ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и  
доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес 
уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви,  
рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар наре 
 се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <p 
Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете уда 
очне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа.. 
 био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, р 
кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шап 
поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мог 
 идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао б 
хану где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад  
ђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у к 
воје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не м 
, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што 
ах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда в 
иком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече по 
најем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао. 
ш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чег 
рви пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао 
мзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање... 
што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу нар 
ам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било.  
p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како  
 вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пиј 
 се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек 
 њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра виш 
ува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће  
ла кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Мил 
о из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Ф 
 узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не 
а дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега  
вао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак час 
 <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома за 
ју.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна  
/p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> 
укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а  
 не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!. 
 она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милан 
мља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим п 
те изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити  
ђе код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридес 
пим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нис 
/p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, м 
ући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе  
— па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем  
и у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем  
во је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она д 
астука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, —  
моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати 
о се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јак 
/p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p>  
p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="29 
ада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак,  
да паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста  
ко ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те ни 
 кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатли 
ке...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или  
 се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоћ 
д ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић 
ојим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познава 
ако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у  
и.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро 
тогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би св 
а, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао ку 
 имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо п 
 одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху  
 — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прв 
 сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволит 
ем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам  
дног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на оном 
а њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен 
 болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и л 
нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Иску 
руги мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наст 
ве сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Св 
те иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте 
>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране,  
 доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ ј 
осле кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ти његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, г 
шио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте  
у и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> < 
.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви м 
ни!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва  
имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у кра 
 је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали  
Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други и 
ри реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У 
мили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</ 
јзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набре 
киде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и  
а буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или 
 ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано из 
кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога г 
толице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и оста 
 по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, та 
чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељиц 
и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што 
лазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?! 
 се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter 
н један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам о 
здравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслу 
вог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у ков 
ах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђ 
ри даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пуз 
х све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти п 
купим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком 
 ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па  
ти...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да 
ледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се вре 
датле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао са 
га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви с 
у је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> 
ад?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Буби 
 пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да пос 
ста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, ли 
 до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се 
огла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306"  
и беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам 
 <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— 
редности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто с 
мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом з 
{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачека 
сла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном 
розора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... ка 
ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је з 
разницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се п 
је воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом  
У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну свој 
} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> 
зети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле 
сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — 
_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживањ 
"> <pb n="307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења 
за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам  
н читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и по 
м једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен 
 да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје 
ажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непреста 
ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас ч 
о, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђе 
јмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука. 
та ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро  
зију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека  
т...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угле 
 ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али н 
 преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем ра 
езпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро,  
4"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л 
емирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само год 
је ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити,  
мотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцат 
ежака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би ви 
еискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} П 
аве за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да 
ам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглави 
ата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни  
?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога  
е гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ до 
о тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи 
ер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p>  
и си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и га 
— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће  
е се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден 
а идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао  
вазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носи 
ити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" / 
начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали по 
Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га 
м покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст 
мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко  
/p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је од 
ти најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из А 
р од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па посл 
<p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на 
м са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме 
: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само шт 
ки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је так 
 раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,...  
} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу: 
је?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међ 
о сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...< 
тарца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је 
одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток  
овести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> 
 занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и 
а, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; об 
 и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — р 
ратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ 
 још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једв 
ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав 
> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи 
па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој п 
ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја нем 
 краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара 
о пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим 
, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често  
јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича ва 
ше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone uni 
еше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, —  
ндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њихо 
з далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше  
уди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући д 
а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за 
онце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присут 
пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је к 
а где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао... 
ила је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</ 
, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном угл 
, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да 
ре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> 
дговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, —  
о на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су б 
0" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу ј 
његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p> 
пио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо о 
е у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>П 
 пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, н 
и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво 
 за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благод 
 идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> 
света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав 
аме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p 
е, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је 
стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и 
 није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем  
сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пре 
тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шет 
Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да п 
и таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Гори 
 заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељ 
ка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краћ 
а зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану 
мучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSecti 
ао што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих 
то игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у ку 
о, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на друг 
хнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку  
ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда 
 за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{ 
 понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им сао 
беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што 
 груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се 
му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако г 
е, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уст 
одник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада 
ико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо 
но и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао с 
смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке вид 
и несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се  
 ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њ 
о посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а  
те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S 
је могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, 
дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждра 
нчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> < 
 бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати  
 тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па 
у закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно  
се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S 
ар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој 
машне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео  
 у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</ 
оре у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и до 
ка.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било 
мо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи с 
кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" 
а у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мен 
 да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управите 
p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било д 
у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо глед 
Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а са 
сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Н 
вора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише н 
о сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Нај 
p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав 
вар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да 
ом руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцелариј 
речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!... 
 драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза  
змишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један  
 здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по не 
вољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их п 
спођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезар 
нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије ра 
pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно 
свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може  
> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито  
 и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</ 
шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Н 
/p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све  
ћем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да  
же је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пир 
овек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном 
} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложил 
до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско 
ла, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо и 
/p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непре 
Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит  
 Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми  
 стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом исп 
ница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они 
 дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра 
</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада 
рен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не бр 
најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не мо 
мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење по 
 по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воде 
у и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако 
 од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми 
еља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ 
е може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за п 
p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; б 
нао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена 
и се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радн 
дружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку  
 поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да  
ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору 
у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се  
уча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на на 
и донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да 
и као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p 
ево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими. 
се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>—  
...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну о 
она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> < 
просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка к 
ко нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђо 
p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треб 
кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љу 
 свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била в 
 са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била к 
а, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се  
и...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво одн 
ј усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p> 
 Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не падне 
д мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збо 
 сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да  
ни то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да  
адим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па ш 
дарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би.. 
 примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си д 
се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p 
осадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>О 
p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разре 
н.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!... 
у, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и 
ао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу  
ли ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос св 
е ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и панд 
и ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добр 
p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим  
Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслу 
у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао  
школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да 
разну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Т 
тем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива 
} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што  
учку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку ут 
ћи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обу 
сто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхта 
ли само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем  
 два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигн 
м непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу ш 
 је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам  
ам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S}  
радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у двори 
о месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p 
ије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих тро 
реба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдогл 
S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу 
сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође 
ај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер з 
ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију 
мислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање ш 
д себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у 
 просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да ра 
само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме  
изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја с 
>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце  
пне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, п 
о стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео,  
зијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И 
са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та  
 беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим 
ји, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и 
 V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину провед 
ћу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S 
p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох. 
и ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S}  
.. непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдар 
шта ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам с 
ош била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ 
ањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога ме 
ко видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих  
обро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да 
/p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву 
увише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа по 
где пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе 
> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — 
обито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај  
— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја  
 Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било пра 
?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти,  
!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим 
т и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две нед 
жем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, ш 
емам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу 
твари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одр 
д сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — 
 куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.< 
под пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића заус 
е.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</ 
то у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто он 
живање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p 
и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а 
рачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" / 
ујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пуко 
досмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично оде 
а се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице... 
 ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кр 
ге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече к 
дан од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди д 
ему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испус 
зумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутр 
<p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред 
 је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста 
..{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох оч 
 грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p 
 гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренут 
, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно в 
 с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p 
ом, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речи 
рски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме 
од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуш 
дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем 
ца кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на креве 
... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — у 
осадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд  
о, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му би 
јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а 
</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ак 
д нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога 
спричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што  
н је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор 
у.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер  
 па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изи 
{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе  
сам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ  
акав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке,  
и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто по 
се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам би 
ељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно в 
иметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Зас 
> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S}  
 и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оно 
 је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стај 
— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како  
 он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене 
 д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Н 
бише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га го 
 једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта же 
олу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у кварт 
 дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она мато 
у са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са сво 
 у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром 
о...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу.. 
ђе и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, ка 
/> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Бо 
ђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и 
ути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није ос 
рду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер гос 
ахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p 
их ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то з 
и, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и св 
 n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазр 
вих предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског 
"314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S}  
ке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуш 
.. он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с мом 
 <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику рад 
анго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу  
ад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одл 
и у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар ј 
... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, п 
им кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се  
осмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих. 
оте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна  
 <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право.. 
. видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао 
о, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратко 
кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим ве 
ао из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступ 
 ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашниц 
мо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, и 
је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке 
 је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг с 
пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се 
е дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо вр 
е да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све  
д онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од гла 
"80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаш 
ресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и в 
оса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупа 
гу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касап 
 пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} П 
зор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом пол 
туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете 
— — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ј 
пажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</ 
ате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: 
.{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само 
чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а  
ило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је че 
 и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене 
 кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — ч 
, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћ 
е би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова пр 
нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односн 
пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Ка 
олима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је 
р се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних 
ти отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p 
нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижн 
траја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече о 
оме се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао н 
 још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љуб 
одираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се  
 и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је з 
тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина... 
нта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред  
ди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пе 
а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да  
лази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред оглед 
 госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена ли 
ом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне о 
ече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у 
 мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољн 
о тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је би 
 ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја 
Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до в 
аче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у по 
ицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим  
ки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху к 
азриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче  
 /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забра 
.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— 
сам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица  
тељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ 
е вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S 
аца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо 
па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе тре 
{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спав 
ин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, 
и узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли ода 
ве капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешк 
розори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зау 
 познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а 
рна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљо 
 ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па до 
ља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <p 
дсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић  
ти, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пр 
овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њ 
мо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>П 
3" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!.. 
шао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим г 
дног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се  
х смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељ 
може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у у 
ак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ж 
андила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица н 
, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу ниса 
корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљал 
 ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су он 
он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја 
 <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S 
 могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам как 
а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет ч 
} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за ш 
мо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће  
} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Бо 
, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од оп 
новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један гр 
ајгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Госпо 
ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чис 
е једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем  
јима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба про 
>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим 
аврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засе 
 <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одј 
 вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> 
мој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p 
 вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону дво 
и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је т 
е...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Из 
 већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на проти 
ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...< 
 Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацр 
 чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инст 
Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изи 
свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није бил 
 било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна ко 
ге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али та 
е она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју д 
Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, при 
.{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као по 
арче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах пре 
— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући ру 
 си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми 
 <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати 
жем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати 
ело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог д 
S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш 
на, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да уст 
p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p 
.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — по 
{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам, 
а иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и 
о.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди  
о новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метн 
разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на  
присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер пос 
служивања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими 
била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... 
ојој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који 
а оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> 
 зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи 
ред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник п 
 катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, 
 у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>—  
к што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-оса 
>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да о 
, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте! 
 ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тра 
брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, ч 
сле оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњ 
амо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао з 
а гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> 
</p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих 
ом.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p> 
толу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови 
м гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад. 
ам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p> 
ћу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима к 
 прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207"  
аља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком ка 
сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па д 
ржећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. к 
цама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p> 
х прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и њего 
 <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>Н 
 капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино пр 
о, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> 
драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој з 
нику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направи 
ворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак 
е ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тог 
да ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — реч 
уда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим глас 
ећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отв 
еки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намам 
 страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па  
 робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а 
 просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ 
ислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда 
Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106"  
и ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове до 
 поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’в 
о где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесто 
о ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако. 
, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко,  
 премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа о 
} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту злов 
према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам с 
ли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче пр 
емишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постал 
 другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су б 
ет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку. 
чка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници... 
ећ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb  
 јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се прино 
 па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <p 
ок се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!... 
ако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све исп 
 путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским  
у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p>  
владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави мог 
нам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ниш 
...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, 
 n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто,  
бразима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад је 
ени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне  
ршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он од 
бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч 
учку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам н 
о сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она 
ше мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се 
ђе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља м 
ре заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не 
шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па  
е раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми 
љда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чу 
— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p>  
му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, 
ним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохв 
, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли  
.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар да 
ађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице 
леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</ 
исам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов и 
ој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био са 
> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда  
кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дув 
ме помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које 
исле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још 
 га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки свој 
е спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухва 
p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} К 
 и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! —  
мао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <p 
чај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича 
живања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки  
не...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Зд 
 њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко сит 
...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ух 
, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непреста 
газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу  
једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> < 
исто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се ше 
, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког трен 
ата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, 
 другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мо 
</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа ј 
ограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се 
а, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и при 
ђа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговара 
нао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита м 
ло одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме кел 
ишем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме сп 
едва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растур 
ли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с М 
 ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што на 
а...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>—  
ворим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Због 
 је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосм 
и већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу 
казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да  
ко своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети ст 
ше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p> 
ј!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и про 
у то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што 
о кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непре 
ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостиониц 
 ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је бил 
 — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тре 
мо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао. 
ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше,  
Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n=" 
ер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и  
вору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кава 
у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопов 
и ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не г 
би остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице  
<p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Ц 
— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу. 
/p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ћ 
 сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим ј 
хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а ше 
ређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{ 
 попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржал 
ет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу.. 
 поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истин 
 држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке  
орица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле  
в и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав  
ве три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p> 
 који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба при 
у...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седа 
на а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, моли 
је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је  
лике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на 
 госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p 
о, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чи 
нем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз 
гу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је  
а је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо  
начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој по 
а?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад би 
оворисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај при 
трчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, к 
6" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отвори 
м...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — у 
ти мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово на 
ио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да  
е и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само  
ијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога 
о се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу он 
мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за ду 
 је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао с 
оји је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам д 
ћу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а о 
му...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испр 
>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капк 
на врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Пр 
ла онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p 
било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испи 
 он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рожде 
ебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенел 
ју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и оста 
круг и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{ 
пођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Пот 
рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капи 
p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи  
>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?.. 
ше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испо 
ако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="2 
е беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па сам 
е и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта д 
ге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој  
 руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зе 
цима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љути 
олу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— 
пча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створе 
Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пре 
ка је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало рас 
беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло  
подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="s 
мо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p 
играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе  
гови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио  
то за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У с 
 се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме 
авно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде... 
а мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође ду 
рање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p> 
трпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани к 
е! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске 
нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је 
уражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} О 
а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да в 
 квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, 
дседник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чич 
онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...< 
идим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се нис 
ите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позв 
p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...< 
е од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у  
 упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисич 
сетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико зам 
ери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почн 
рно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше п 
ти и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље ст 
гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши  
да, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни п 
спуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „ 
спушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо 
 осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе  
 хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, на 
о сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настад 
<p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам  
новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решис 
омагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!! 
мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу  
сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, т 
е пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао са 
о узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође в 
ста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> унифор 
S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се по 
 „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даљ 
 још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Не 
га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти  
но...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и ос 
лим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја 
— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и 
/p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Д 
о хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе 
то преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред 
тари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p> 
н је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од  
зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце  
 битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта  
е иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима на 
ладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шета 
а видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> 
са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у виси 
?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам 
и...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доноси 
дини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати об 
 зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— 
а врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у  
па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће 
видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти,  
те се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њ 
чели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у х 
овеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић мож 
} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу р 
се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад  
ти...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја  
во извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и  
Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та 
кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> < 
.</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче дон 
те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали.. 
 — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећа 
чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а  
начајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово На 
 да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад д 
д зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буд 
ваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их при 
ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седај 
е и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете тр 
 од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осе 
р тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од но 
ело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> 
е парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га п 
нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати т 
скрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овом 
 ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их 
ђете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> 
нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимнази 
о а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се пром 
 кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне о 
га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? 
а да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и ж 
.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — 
аш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па н 
 и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану 
е то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> < 
је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваља 
Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана  
е се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер 
м како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до  
и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довик 
тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Ме 
, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре 
укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и пре 
 већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити  
p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p>  
 какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш гос 
сло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се 
ко табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пр 
бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме  
бу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа  
...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, в 
тали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не мо 
огу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год жели 
..</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n= 
{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код н 
и тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече  
дити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересант 
која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали  
и Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур  
знат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам  
е...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају з 
јде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља ј 
авало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу о 
мо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам ј 
Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке 
 лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод 
ажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако  
ајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао  
вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинит 
у.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је  
х доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га  
и нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и  
 тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би же 
арао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у лев 
ко и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухват 
киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десет 
ечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, ал 
Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у на 
 онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорга 
не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спава 
, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори 
е одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио 
штеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада ви 
огло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, ка 
} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на  
 па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право 
то; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да  
да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини  
 с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим п 
S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ  
} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни 
 комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бун 
казујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једн 
p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад ниј 
 ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бит 
Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а 
 неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чу 
ти.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече 
мо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим зау 
су по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развади 
тигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли  
ад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не 
— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше госпо 
 до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочија 
 а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред 
опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим ва 
наш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а 
— поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ће 
 био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учти 
е вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бр 
т!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори 
 чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не к 
еграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна  
и не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разум 
>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико  
зе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — од 
тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо 
ог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу т 
!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> < 
бро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још ниј 
ту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми бр 
је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити 
к.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изн 
 двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p 
едседник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су  
наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право бе 
 — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће 
 беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањ 
рих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није над 
е најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појм 
е топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет са 
е вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем феси 
нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама 
ку на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јут 
а што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог 
.{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час из 
на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> < 
ом на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он 
ељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докл 
ветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, мол 
госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, 
тим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше  
а заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} 
...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у оч 
<pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још п 
х ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога од 
а и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашат 
текнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни јед 
На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то куртал 
а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а друг 
ти: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко  
, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама по 
ацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па др 
 неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за 
и.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и  
 доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дво 
.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" / 
вен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на 
акије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему  
Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p 
а што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за ха 
p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p 
друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упи 
 досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били пам 
ами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи,  
ања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да  
ка, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви 
 ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок  
{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безоб 
мах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну  
.{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на  
 од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако  
олим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта д 
здвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго;  
авља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлос 
марширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по  
еном зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба 
и, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих  
а!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морам 
.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастило 
="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и 
вљеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга ј 
 Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправља 
ном, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме пр 
тим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за вра 
епеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало  
м очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити. 
атим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га остав 
рим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га уд 
атих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто зак 
чној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину н 
 сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и 
а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> 
к те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> < 
гаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p>  
ролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе д 
 један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p 
 ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182"  
спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећ 
и разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да 
и; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођ 
в руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на 
мукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, д 
 деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања. 
ш једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четв 
ицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред  
една, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</ 
еднем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим из 
 се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{ 
р...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер  
ну крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих 
 останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам мог 
p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да пову 
 <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p>  
рану, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбра 
 у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче  
.. збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; лок 
зећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у  
.{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је да 
о гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче  
/> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јаз 
p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу  
и? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам с 
 Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу 
авницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>—  
епере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подн 
— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако  
 манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одел 
ли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на к 
ћем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, 
сам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од бо 
та је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме  
роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб руч 
етлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега. 
 сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</ 
атих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка  
 ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном  
госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, 
 ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb  
кретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање 
спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — На 
е кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле са 
м јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну профес 
у није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која  
иђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење.. 
и: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb  
ах кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма 
та, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша 
розор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци  
у и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам см 
га био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па 
 али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усан 
ело и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. 
 корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Уп 
 шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како б 
 се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици ко 
ао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их 
 после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, го 
и снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник  
ет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нис 
 је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подб 
видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алекс 
 мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо 
д имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја о 
> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устане 
еста, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</ 
и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека 
аших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао б 
е извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући ше 
о се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две 
ачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста о 
о.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За  
ни полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они 
а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... 
, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом  
још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам има 
, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остал 
 — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Ш 
ви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам к 
јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само зб 
 да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.< 
S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући. 
корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се пона 
змеђу њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се св 
путише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту ве 
одине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не 
тни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозо 
 ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече  
— упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибу 
 у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад п 
га ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје су 
е с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један о 
и.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n= 
у стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једар 
 плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста  
Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>—  
ам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а 
кало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на 
еш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче 
— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... за 
 што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачк 
ој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S}  
.{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче ју 
ба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>—  
 учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S 
печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— 
ла луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</ 
снуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме гла 
, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—. 
281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p 
о какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин 
радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, н 
адај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а с 
па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спа 
ан, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>—  
њам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, ка 
 живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог друг 
дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер с 
</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, са 
 unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу 
н.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам то 
..{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког 
ло десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам  
стављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> < 
рте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумс 
ј најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ ст 
же, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећ 
и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита 
опе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се ут 
ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди 
 има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може би 
има; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окураж 
ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не тр 
.{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Уч 
да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико м 
/p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она  
ала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман  
врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170 
тао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то и 
о, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p 
ено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у  
 ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да  
сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте вр 
 место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто са 
} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан  
на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и ц 
ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако 
 узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, п 
и, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је  
/p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од иск 
вај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p>  
у.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасв 
еме шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у шко 
 ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, 
о куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше сл 
ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја 
ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p 
а полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла 
адан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, —  
 ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соко 
чану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко 
ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter 
 повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах г 
алах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би  
платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а  
ко можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећ 
з тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, 
 стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упита 
/p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече он 
и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не  
сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? 
им га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} 
на вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махн 
даред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седми 
к и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за к 
вори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто  
 слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:< 
 ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{ 
да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко вр 
ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> 
око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукам 
/p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем  
и: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— А 
зостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— 
 Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Уз 
арица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фе 
арш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си д 
гледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христ 
оји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим 
ко...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са И 
: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одгова 
Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде. 
ено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад 
а не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, ал 
у не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и 
 се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао,  
од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби дев 
нара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на  
 и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћ 
 да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове 
на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти  
 поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак  
љан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који  
река, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и  
осле да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да сти 
о два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлача 
на и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње 
.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао,  
ао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командо 
плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла  
, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</ 
трпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да ј 
спрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прст 
уча врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох пра 
и, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа 
ам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она 
читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p>  
ћа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.< 
ину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати 
а ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Б 
редрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и 
 бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устај 
ст устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад 
ослуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не  
ити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитн 
деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав 
 била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпро 
 често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала  
једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ов 
 нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим  
ем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p 
ду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ло 
S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата  
само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на сво 
у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што  
а Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — 
 дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац бе 
 <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се 
ено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те п 
је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, д 
о!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту у 
ој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирен 
d>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш 
p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина 
 дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други пома 
исмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута гр 
постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико  
е сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} 
 дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми д 
м да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло 
при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико  
им.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнае 
а ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S}  
бе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за  
нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p 
ше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где  
здржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе 
пођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> < 
в оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпођ 
јући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре д 
и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p 
 су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом 
је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радо 
људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармај 
 рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог  
 мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да  
, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошт 
 својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам 
-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нис 
ти благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не м 
,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта пр 
ати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, 
 му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се тр 
но, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше  
тана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва с 
ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто но 
у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где ле 
P19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме у 
P19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на посл 
е уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге шко 
ишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у вел 
ише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који  
ницу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зе 
не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...< 
ећ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истер 
луживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и  
 ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома 
 и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам г 
јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој  
> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети  
ли и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била ш 
ј брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми  
лико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, с 
..{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом поту 
је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не раду 
гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изго 
 дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је це 
> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расп 
Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексин 
ам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а  
земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из б 
ата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко ч 
 не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хле 
аше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бо 
 клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свем 
...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико 
ти, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било 
 скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, дол 
 на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезањ 
м натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориш 
ставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер 
је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да и 
мети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико  
ам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме г 
д се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јест 
елика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне.. 
ију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а рани 
рође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тиши 
...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот. 
ечи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај 
стрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и же 
.</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,. 
p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном ј 
 <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни иш 
 Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све м 
и, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло. 
 унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој 
ад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте д 
во нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с  
ући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага ви 
дила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{ 
без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до  
убор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандар 
 па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту  
 се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окреп 
 кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у с 
странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пу 
} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли т 
рпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> < 
отпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме м 
е смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе  
<p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" / 
...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред 
 фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се о 
} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао  
{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — 
, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати. 
огуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер са 
 учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем  
уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше 
а устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> < 
р не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам  
у кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући п 
ити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад 
им укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме 
жена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стран 
/p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита  
ошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после п 
.</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је не 
.</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>—  
лачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p 
љу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у ст 
ам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да  
 из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве 
 изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин;  
оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите,  
/p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа  
ратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замисли 
ити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једно 
ту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги под 
 брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где з 
еших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и а 
сле овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прат 
а <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутит 
а пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка 
 ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у п 
прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто ни 
 стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим по 
 школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била 
 полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам  
ала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам  
p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мал 
ор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад 
је мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и панду 
и обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и п 
и су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам с 
 повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дан 
а сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она  
н или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома 
више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратим 
принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n 
 четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се ни 
{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најз 
рчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов пр 
.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој о 
из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— 
<p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се  
 а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} Пос 
увише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног ве 
ици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Влад 
 да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Беј 
су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{ 
вде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбу 
..{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ће 
— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта 
волвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор 
ти, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... п 
нем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како са 
а усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од неред 
уд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?. 
о то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам т 
мња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због 
Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац... 
смо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S}  
мо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу  
 подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, на 
Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председ 
еразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам  
ио уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где 
х у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто кр 
— рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... а 
 да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у  
..{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" 
њу <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и засп 
 улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мрт 
 од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијс 
о, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њихово 
позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад  
једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће с 
тави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је 
себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је  
 да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Ка 
вући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув 
и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она с 
.{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код госпо 
 и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она с 
 нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи м 
не и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, др 
г дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја 
: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?. 
арочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати 
и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, н 
хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад с 
одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и уради 
! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја  
и ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па с 
Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господи 
а онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војниц 
и стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди ов 
тку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> 
> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто ма 
м да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер ни 
> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена  
p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно  
, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао до 
 Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са 
 сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом 
икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу 
...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци си 
а нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао 
чам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> 
најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим 
 владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију по 
 који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љути 
стависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у под 
дреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S 
 одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих  
н ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођениј 
утито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај с 
<p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници,  
 донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и  
 врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S}  
вима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и мах 
дај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам  
новом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или  
о сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а 
} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се врат 
ам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разглед 
е рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој госп 
ледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ни 
 n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од к 
једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигериц 
онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!.. 
!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на о 
S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p 
, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дође 
апкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво прот 
а по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све 
не, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да  
пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем 
о ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који са 
да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле ку 
на, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку н 
орпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти 
осматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели  
>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио 
није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} С 
 један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахр 
почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> 
 одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом  
Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — 
м, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа ј 
тељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А ј 
<p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад  
 га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сут 
аве ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износи 
оје ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заин 
о држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако 
 без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и 
: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писм 
ио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госп 
ећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђос 
ело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду 
егнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на пам 
.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се зас 
— а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво 
 али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој до 
служивања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За  
да госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... иди 
х ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: мо 
 Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти  
 ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме  
рабити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а  
нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" 
ских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом.. 
а шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани т 
 зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам:  
иља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе  
 Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага? 
p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну к 
нови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам  
ли су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани! 
 је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег 
р обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код ме 
 јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и  
 било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дош 
и сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегда 
а је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где по 
злазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвор 
едва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад  
еднако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, д 
: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све 
у држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо ко 
месечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би  
млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао см 
 викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе  
кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијаке 
а дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p 
и је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком 
развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се брину 
ст динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.< 
доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољн 
} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања пов 
ало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да  
ли лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> 
ом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах  
слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они  
и и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити:  
на прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе,  
 лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n 
ше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У најв 
 све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетк 
вам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки к 
илостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с 
 дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а са 
био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша. 
 у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупо 
 косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зи 
е, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Х 
 мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с в 
 госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној куј 
омаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... 
</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију н 
ве...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и рас 
раго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо ка 
ашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта л 
га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим 
 већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да 
е један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не бри 
на немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад 
 погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би.. 
далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји 
 је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми и 
д их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима спо 
/> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија о 
и нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по 
љи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кок 
"285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево 
је познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Ук 
 за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро 
 саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још  
 заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо... 
ило на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама  
ви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.< 
 трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринут 
ице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p> 
пет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си так 
а се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с другови 
убице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу п 
зо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру 
к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога т 
е више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад  
оће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде 
г дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви см 
 су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и 
...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... уз 
>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину х 
/p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они 
 била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми,  
у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" 
 им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњ 
 за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четир 
адо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио с 
в...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; 
обро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до 
ећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и слу 
мо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем  
авезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, 
ро и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешин 
тине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>На 
Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасм 
у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у  
е са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али га 
стог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голужд 
еграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <di 
у и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин 
аче мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и  
p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радова 
 Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша да 
смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто скло 
>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог  
ић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим 
кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обр 
ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалина 
 у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче 
{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чаш 
а.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита П 
 пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо ву 
д хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у ш 
head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо н 
диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седмори 
one unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако 
 на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима 
где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <d 
дисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарско 
</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре јед 
днем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очеки 
 Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац 
кше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситница 
 да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам т 
че и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим ч 
— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као и 
кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на су 
рпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> 
па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошт 
ље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто ужива 
ђох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше не 
аучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крај 
<p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да ос 
прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S}  
рећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад с 
 /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S 
узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оста 
ед, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те  
а се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случ 
истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрек 
 у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S}  
 колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам  
у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да  
лице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражим 
.{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, због 
нице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис. 
 па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— 
ам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и га 
аповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми ј 
та си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред ме 
 судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, т 
 се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном пл 
ослуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га 
?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни пос 
 већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побри 
ај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да ка 
 повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то  
ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен бр 
 А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p> 
 газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једн 
даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попит 
да, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која пос 
сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неве 
им...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам с 
нао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — п 
ило му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио 
 <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се н 
дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као  
ра као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љуб 
ј страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише к 
едва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> 
 његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што б 
оме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кр 
урска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су би 
а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p 
ла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Шв 
енутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер н 
p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника у 
д капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капи 
 са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за  
авек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући  
ву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пос 
а и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућа 
г места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, 
огао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљ 
остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је зв 
не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — п 
м...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n 
<p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом 
оји грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ћ 
р нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив < 
ог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На 
— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врл 
киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих трој 
 пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш 
ђутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим нас 
 још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Т 
рио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беш 
ш упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једно 
 јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Ни 
тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђе 
 у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим ви 
те јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандар 
ма сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу соб 
косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо 
м слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге 
а ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не па 
..{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми  
је име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!. 
у тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улиц 
ужитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас 
 тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад  
 ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топл 
ишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима по 
газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими... 
аших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно 
 хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p 
канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— К 
ижавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком: 
 да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губи 
5" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас о 
 вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну о 
јте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— 
у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> 
ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко 
 из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва д 
у руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пре 
 и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и оста 
 изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, 
нађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није бил 
> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у 
хови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купи 
 свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми бе 
е и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимо 
алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на  
тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукос 
е, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме  
љ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор  
n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> < 
ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја са 
отоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не о 
а две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с п 
т оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен траж 
о си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а  
>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> < 
до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су т 
во напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничк 
 игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Дим 
и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на 
а, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p 
ких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна 
 а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p 
..{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госп 
чинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњ 
ождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесе 
о је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз 
 вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао 
>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише оч 
гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само  
је осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво ч 
 — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љу 
ам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на 
илане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја гла 
пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поск 
е, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови ве 
ећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују вр 
т Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!.. 
икну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му к 
 такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја  
е се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и 
 тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не с 
ним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам п 
 Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, ал 
како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} О 
бринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи в 
збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је к 
 њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, до 
редини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <p 
 ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим 
оше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију 
а већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на р 
е и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам 
с двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу,  
аки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да па 
били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна п 
ладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам о 
 упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер 
>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда. 
ма бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак сл 
чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше св 
.. нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати. 
у знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на  
 било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја  
једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...< 
ђаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову ком 
аје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д 
ам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам 
 остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по  
 чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кол 
ем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао  
ао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нуж 
игде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе  
подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу  
 колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим би 
е будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни  
ам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само к 
ада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жало 
јући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја 
ија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није м 
ва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хла 
м на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево пу 
аспитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готов 
ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а к 
дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p 
ени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш 
 да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две 
ши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека с 
 их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви ст 
 рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на 
 ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — в 
тука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Бож 
морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — је 
 — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за ва 
 Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно,  
вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако нев 
ад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прек 
 из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу саче 
! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И  
теље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зид 
 знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био  
ко спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p 
д једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а при 
,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам д 
гиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући  
разан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р. 
ета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жанда 
> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе  
и у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин 
и да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох ви 
 О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но каж 
е сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — 
ита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер  
та радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и л 
о одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> 
 кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу  
та, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста 
ве милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам он 
м шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је капла 
а...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одат 
ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и п 
} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у пос 
како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лек 
се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице,  
ваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме 
} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, прав 
 <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се н 
p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми 
на мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? 
ине.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Ов 
је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за  
а улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за вој 
атворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као 
а глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Б 
. седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад 
 „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} П 
а трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало  
.</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она о 
е оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S}  
дам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послуж 
ад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па 
напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево  
о длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем 
ла су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пуст 
/p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет кор 
арим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукам 
ао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је з 
ио старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је  
оћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих  
ако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> < 
е био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био  
 школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па 
Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да  
 седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао н 
 каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао ап 
 да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући  
; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем  
остан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право 
есте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођос 
м стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196 
де био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те с 
Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле н 
ора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по 
а кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер 
 изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо о 
 црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена ко 
 зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике 
тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — зате 
стим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S 
 да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куд 
к се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпо 
пељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув 
сам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, 
 да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— 
, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све прев 
.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутин 
е, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрада 
дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти  
 код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, ве 
тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно.. 
н својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познан 
 ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, на 
</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, греје 
/p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а т 
винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим  
тигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим пол 
ју, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајућ 
/> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговори 
"SRP19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан 
ута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p 
<p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде гор 
еда жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Уд 
та, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p>  
ећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био  
 много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу 
 седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам д 
, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити. 
и ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га 
.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси  
 Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} 
 ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нов 
ла, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</ 
о оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој 
, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад са 
винчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод  
 у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако 
 четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета. 
 не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар 
седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и с 
ојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметиш 
ох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и с 
.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прили 
читељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је 
 се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из цига 
желити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио. 
уна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно газ 
и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и 
м га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборав 
о!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лиц 
мо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремас 
аузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S}  
ете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,. 
рт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди в 
е по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и пош 
енујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело и 
која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да пос 
агасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа  
 има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог п 
ма рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих с 
цу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако н 
ше је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед  
..{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је  
одине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? 
бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из кав 
p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тих 
ам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног н 
у више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код друго 
стељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по  
о?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као 
</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам  
>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу до 
>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми  
ти али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у пост 
 било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао пр 
...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно 
" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је п 
ада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој  
/p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научи 
 </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, 
уд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држ 
без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> 
— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, 
па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо 
ти.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом с 
.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до упр 
е?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, 
људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло  
ест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништ 
иш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p 
бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на 
p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробат 
однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>К 
а се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се го 
овеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, г 
шуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ј 
вала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то,  
<p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— 
ар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до 
Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице 
емам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Ве 
а?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав стр 
!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао  
и су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, је 
ом..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање! 
 понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{ 
не овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само кол 
ли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри чове 
 оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S}  
 нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаро 
!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, 
 хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,...  
Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда п 
а жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да об 
ли, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би  
Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу  
тресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се м 
ана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> 
-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — 
p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљ 
О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошт 
жу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После мал 
о се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>—  
, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е,  
 Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а 
у вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је 
 сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно не 
.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине,  
м бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем 
у целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гуду 
тала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође г 
/p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Мил 
се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ  
вијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста  
 — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по 
ао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.< 
ахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге  
досмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било  
<p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стен 
тепенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> < 
се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу 
шавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам д 
убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места 
</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо  
го мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако зад 
а,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну 
у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да 
лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла,  
обу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци 
т па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ов 
ше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш  
ио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највеће 
нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се по 
орише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да ум 
p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас ос 
с саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упи 
ем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака бил 
нском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше 
мао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а м 
по видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а пре 
 они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...< 
ве ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони 
а се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо је 
ш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај  
 <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни једа 
рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумет 
— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стад 
мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао 
самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне 
је и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају  
 смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам  
е звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само 
панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,.. 
ен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми 
е, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намеш 
амо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Мог 
 /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Уста 
и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{ 
сме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, ради 
смо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од по 
долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа 
це, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Пред 
педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врб 
 <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“  
а Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p 
цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S 
ољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчаж 
е хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било то 
 рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав  
 сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нис 
{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад го 
, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане д 
војој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шт 
а ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину 
тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију. 
 помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p>  
најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јут 
ког нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер беја 
никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам о 
! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам т 
ену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допира 
са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећ 
амо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и ст 
 годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко но 
вио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи 
 реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром 
<p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње по 
 отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси  
еми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бриј 
лас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а  
 девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, п 
и, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погл 
та он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...< 
ћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што 
 цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутеков 
.{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и 
,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи б 
те шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били 
арати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушит 
ите као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ј 
мо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што  
p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног п 
већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицам 
/p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет 
ти.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би  
з кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи дера 
о прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p>  
у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Ни 
м ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах п 
ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S}  
 шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава 
.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особи 
 другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не по 
ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам  
ивота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао  
1_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био с 
авамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола н 
ло да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми 
 други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> < 
рчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и  
ти.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве 
ем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт с 
о стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и 
итву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у ра 
инем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљица 
више било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и поч 
иште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах заб 
во савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуља 
шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам 
S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;. 
...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим по 
чео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи  
 ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као закл 
а ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер.. 
ити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу  
 ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пуш 
ивуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а н 
ј срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацк 
пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво с 
 га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{ 
а још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне пр 
/p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужо 
мо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли 
 уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Умор 
ити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радос 
ако је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Г 
.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и 
сто у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} М 
/p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb  
ак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за дору 
..</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се о 
 класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо  
ке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив 
спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... 
окле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се про 
то ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар  
дур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала о 
топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад  
 те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида п 
тима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци ста 
 све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим ф 
дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа 
 док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и  
а имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и н 
е на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко 
 ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесе 
да окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би за 
испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Ж 
 с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чув 
т, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p>  
в, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш г 
останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави 
се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за  
 — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко ис 
едној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ј 
г јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!. 
ао и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једно 
 <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако 
S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S 
кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико  
ме оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на 
вце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих  
ј сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не 
шачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Беог 
ндиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијућ 
под клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњ 
!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, 
в пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се  
тремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми 
не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ д 
то долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним 
 хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кр 
, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загле 
ролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и ру 
колски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из  
 а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>—  
 поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} 
атрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били  
о мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице  
носили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она бил 
и кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника... 
 <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе в 
ожић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имал 
 тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с до 
ао што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викн 
ан широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархерди 
 са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нис 
мрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше 
ндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине  
није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклук 
реме скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостај 
а нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих  
и једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем свој 
} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара шт 
некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је 
 глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад м 
видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш к 
Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим не 
ди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шт 
, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер са 
једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже беја 
ли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред 
— пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мр 
ад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их  
/p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>—  
рцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло изн 
на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нис 
старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом 
а разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госп 
дели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>—  
пођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја  
{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам т 
 смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који с 
се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са дор 
кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао 
ебљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам 
</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на  
 њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и с 
нпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!. 
ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог да 
 За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног 
е јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се б 
"303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки д 
била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су 
е? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом, 
ати, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> < 
 је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише  
 говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам 
 до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми суз 
и тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</ 
другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При полас 
сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у М 
 ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једа 
оја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кућ 
ш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звал 
ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту им 
аиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани  
 је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар и 
—</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> 
сам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p 
 чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто,  
дао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли  
су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти с 
 наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n 
ошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гла 
 ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочи 
ем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и 
а тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим 
и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, 
би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хте 
ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type 
p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспав 
ије дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврат 
шати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и и 
 пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше некол 
јни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка п 
зговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам 
онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча м 
он за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми 
идрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај напол 
н, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио  
, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем: 
.{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесе 
 и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим 
сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама д 
помињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, м 
ш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још  
Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес  
спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрс 
дским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више ни 
 <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква дец 
јац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа 
 ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам ко 
чиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за ру 
вде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.< 
осподину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, је 
тки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S 
ене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!.. 
радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!. 
мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђер 
исмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p 
те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти 
ј, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши о 
је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причека 
 Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у вино 
p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</ 
а месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечин 
смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам,  
едај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конку 
х врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно ниј 
ријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овд 
иде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, 
нео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, 
е сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха ст 
дера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица!  
варајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — реко 
чао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p 
/p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и п 
ири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубиц 
ао луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубиц 
 сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај 
ош печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> < 
/p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одв 
очех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада 
ах већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> 
Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђа 
сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак? 
нем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало? 
</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета. 
м: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо,  
говорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кр 
 је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Бе 
овори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе глед 
д ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели пре 
 У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио 
 дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, це 
е, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам гово 
/p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Ко 
> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш ко 
ићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n= 
еђутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао мол 
 твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два т 
и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чува 
.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно с 
е Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се  
е кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, 
S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметни 
ада? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>С 
араму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпо 
сам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са н 
ка.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p 
.. зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној 
 рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том  
 ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак? 
ао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи  
— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина М 
и ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те наша 
е к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га 
дговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а как 
ју страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако 
био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли ко 
кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се 
 именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дел 
благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Каза 
 само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како б 
и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p>  
..{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p> 
омаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад. 
p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</ 
...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спушта 
ох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А ј 
да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са  
д био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</ 
их.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, а 
их врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се п 
> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко  
>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи... 
 вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам м 
 овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру и 
 био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже к 
 нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, —  
а његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,...  
... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако  
омах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојниц 
м вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох 
а упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да  
 била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана 
ви и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чини 
 јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после она 
овао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам 
о, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђа 
обро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста 
говори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш ка 
а описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а 
иканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да 
ла да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала м 
трашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, с 
„и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он у 
ју с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на нај 
а је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p>  
, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p 
 <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једн 
одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећ 
ени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ј 
.</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <p 
— одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледа 
 ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{ 
 писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме  
мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду,  
дна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p 
е док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, је 
му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...< 
то вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао уда 
где?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... ви 
n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра... 
а најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах ску 
 као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на каран 
нима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb 
 рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то п 
р ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутит 
 чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам ника 
ра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се 
ао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се то 
ћо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад  
 умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се  
 кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку. 
 ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за х 
кујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полак 
нице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа 
смо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од др 
> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверав 
а <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— 
е страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — 
ло поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло до 
и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћ 
Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите 
е онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег 
а спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је са 
погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збу 
довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас 
 <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто не 
ла готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на  
 се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао з 
уди ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су 
{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у аш 
, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смрт 
 ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овам 
илику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Г 
дем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре ви 
ласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо  
зви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле с 
а њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата 
једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака,  
де су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској  
 у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се  
рила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка про 
га показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> 
четку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто 
скочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да о 
 како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку на 
и је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге 
нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ деп 
<pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју  
ло сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда доб 
 неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите в 
 беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица каза 
на...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — ре 
е полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и 
слио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, д 
 је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет м 
рва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седа 
ецу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између с 
опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> 
тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путова 
ша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пр 
путаше на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се п 
 чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бе 
е цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секир 
н ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу кав 
..</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрек 
па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не гово 
 руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гл 
врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај  
тајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо 
еда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се —  
n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затвар 
Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тон 
p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине д 
веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједа 
да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио д 
тију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{ 
аром, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима ис 
авану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, ни 
по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од м 
за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n=" 
је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упи 
олу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју 
да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не 
десет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је  
— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n 
д у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није и 
истих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт. 
ах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића 
 јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Д 
ађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или прод 
т у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног  
као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао до 
оју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме пре 
 умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као лу 
једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила,  
ам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа 
ве лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урад 
ска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.< 
и су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ов 
куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као 
ао из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу... 
> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари 
ама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја  
 па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се и 
и не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба  
бијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какв 
ма се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p 
љајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што с 
и испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окр 
адо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да 
а...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад д 
ражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а  
о пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме ок 
да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано 
смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако боле 
} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> 
икако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу шко 
 закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи 
м заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! —  
!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!.. 
ше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је  
. зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах? 
 и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, п 
ут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у  
бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни роди 
о, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви брине 
 да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љ 
оспођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало ки 
пођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бр 
о добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, 
и или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама изда 
ст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па  
нија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А  
и и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и 
е о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p> 
рао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено  
д, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, к 
м погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте  
меника на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S 
е,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно велик 
 /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице 
 каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми ли 
толу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам тра 
буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да ка 
те, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати 
очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</ 
баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у п 
ј“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више б 
 гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78 
ди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одгово 
а је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњ 
/> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана 
е, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, т 
 велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276 
је сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> < 
еднем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Пр 
 овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било 
је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђу 
се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метн 
 <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха о 
о наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо л 
, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> 
лске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p 
ош имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, 
 много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...< 
/p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбр 
дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете 
а што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радил 
 злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чист 
опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па н 
творена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви! 
 „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та у 
рно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.< 
 чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на 
д ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се врат 
 носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни х 
р ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се  
е, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, ч 
е у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам о 
, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а 
Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да 
жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисм 
и јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли доне 
ти колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити ни 
 с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи 
, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од с 
и ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био 
казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? у 
ао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих п 
вамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах  
и грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — 
јзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p>  
етљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних  
 се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун б 
</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно пл 
едан фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе н 
, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, 
и...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у ру 
ред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, в 
х на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах 
тнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S 
ји него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у куј 
ажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном гр 
дмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— К 
ног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем 
ље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, 
 — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </ 
ви се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и 
је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S}  
у реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, —  
ајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, о 
 си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се  
p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на ст 
лоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ва 
мате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, се 
 вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох збо 
сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку ова 
презања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p>  
ожили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрп 
их чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро с 
иш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одгов 
 то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Наст 
варајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> < 
сам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење глад 
вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам 
псити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и уради 
n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, р 
едва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинам 
аном неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механ 
исаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је б 
="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или 
.., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те 
> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што  
емо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госп 
а журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш 
смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </di 
, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута ост 
ом, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а о 
 с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, 
 тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Ч 
оље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!.. 
/p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госп 
упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{ 
м, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ 
к рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни  
птембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове н 
 беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за 
мен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођо 
а, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме по 
 ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново? 
.</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопал 
х врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— 
 А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стар 
ељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је би 
овољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем 
дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{ 
 од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се ст 
була и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бак 
ав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није дес 
 се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вин 
 мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па  
тпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах ниса 
Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Нек 
к вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улази 
инара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо 
лу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, п 
подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо  
о сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми  
била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особ 
о, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?! 
<p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који см 
жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p>  
 сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте  
ру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а ш 
арм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> < 
ет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!.. 
сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром,  
ћи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна спор 
 лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос. 
 трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете  
 управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде н 
о мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</ 
ђосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне  
е ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим как 
та ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам зна 
о и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи 
и Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него зби 
икивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех,  
ећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председни 
горе зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често 
по стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш м 
 хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> < 
е које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То т 
>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незна 
 не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да 
 смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да 
рам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ 
 Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу н 
> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а 
 пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију ка 
Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>—  
ам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После 
ти да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући да 
жић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S}  
лим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где с 
и дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде 
де доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушк 
вде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однес 
д који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам да 
ује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p 
{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је доне 
нао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су  
слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и  
згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и 
, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочк 
целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прођ 
ло топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо има 
 моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предме 
<p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простиј 
оворимо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</ 
не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна 
чак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потуж 
раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механ 
Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S 
 терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам д 
ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мисл 
оје између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкуј 
и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али 
ослуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од  
на која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају  
.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежах 
pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у д 
овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване,  
, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од  
она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху  
n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S}  
} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начи 
 Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, 
 <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="30 
госмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде  
на лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и ст 
намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест 
им последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављ 
е ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Се 
/p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p>  
о ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале би 
данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на п 
зад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, нег 
м циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до с 
ру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мал 
и брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. к 
мем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, 
, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су бил 
тражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али 
Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар вл 
и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p> 
> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огл 
 И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!... 
и даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву 
туљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школ 
р је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита  
залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чиниј 
ван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ни 
ицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам о 
очито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у о 
нити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Вр 
драсли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ  
...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> < 
 покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен о 
мо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знат 
 у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи?  
... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> 
донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне 
ло пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном виногра 
смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; н 
јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а  
и једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета сл 
ам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништ 
даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки д 
познати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> 
хтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; пор 
.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" />  
собљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила  
еде једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог 
у жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како са 
 где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан ма 
у!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно  
/p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— 
бавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђош 
итам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зуб 
есор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си т 
ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене ус 
е, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам и 
укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице сам 
крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а 
ије хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мо 
 опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S}  
каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљок 
т хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се в 
.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном у 
ама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од љу 
и потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва 
 <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она м 
..{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна п 
ебао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као 
Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од брш 
аволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доб 
јући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се пови 
утисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама  
вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву о 
тисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p 
 линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне 
 Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем  
ш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бу 
дан четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, т 
исмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо 
и и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с то 
 сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.< 
тељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице 
S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и игра 
лексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — 
ах као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, д 
ој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног 
</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшил 
о код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко  
ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си  
д којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже за 
и из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам  
шта друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађал 
 дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата 
орити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, п 
е бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту 
> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика ј 
исам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам  
 је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није л 
ад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у 
а.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код 
живати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло кр 
 тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, 
оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем  
ер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не мог 
тим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја  
о те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто ниса 
па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћ 
е у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао  
д њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, 
рло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багате 
 знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— 
 погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим в 
и о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали изран 
ић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго  
ао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? 
че! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама. 
ушом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; с 
клен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у ов 
е господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p> 
 дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упита 
е би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опс 
еш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скак 
тини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводни 
 минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које  
ле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријат 
 асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, 
у звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је р 
 нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упит 
, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угур 
начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако д 
 с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан са 
о проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично  
 <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" 
 предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p 
зузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не мо 
 окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин бидн 
а имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.< 
, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим  
о једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест у 
атворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу 
 рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били  
" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим  
овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана в 
 дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да  
 пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио н 
ство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој 
ренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школск 
у ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне с 
е полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох ру 
викох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</ 
те и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће к 
ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанае 
 кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба 
, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова св 
могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, нара 
љство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно в 
сима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво куч 
, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце 
стеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати как 
обу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само ш 
кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> 
ише пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама при 
 извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто и 
 поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господи 
ам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута 
лазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газда 
, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас од 
/head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S}  
ем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми гос 
е не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, кад 
кве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер и 
 уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казн 
је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се  
м за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетк 
ве последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да из 
рака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n 
 овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем  
о.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо 
дности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упи 
о сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко с 
 поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најза 
му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби мес 
29" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p> 
ну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госп 
хвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као ј 
> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном за 
о једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — 
ачисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, п 
ани, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је 
ње, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> < 
,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозо 
али што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја м 
о сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> 
 — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога м 
ечице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 
, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш доне 
а има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш 
..{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и за 
"271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме.. 
о се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти  
а разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> < 
колу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, ит 
е она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, 
љно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, је 
динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у  
бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече 
 мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни 
 све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу 
 школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер  
ију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није  
ти... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозр 
квог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле  
м по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да р 
но понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9 
ћах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она  
е казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобре 
ни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља  
унљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> < 
е се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећк 
има, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До о 
едан мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цик 
дној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у друго 
аде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што  
p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на  
 убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као д 
 рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видел 
кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између  
 смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трс 
еднако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, с 
 се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али к 
све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone uni 
рила не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох  
мо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милан 
алепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохвати 
стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не  
: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и  
 ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да бу 
 врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. < 
— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш 
м се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш 
 немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну  
орамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну 
и своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова прави 
 без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према  
 као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушат 
укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко 
 ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући  
ам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очек 
о, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ 
 су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или  
градом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Г 
и док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се  
сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми о 
стано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апс 
ји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се ја 
 зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то п 
ам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао,  
 би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао  
ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја,  
ем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је  
почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chap 
 воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па 
 Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем тор 
а се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку 
до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не  
 очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S 
ву свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволит 
их друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдук 
 <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму,  
Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чем 
9" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ј 
рати карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо ос 
е могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умаз 
з дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи 
смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куд 
 се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам 
p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим д 
на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан,  
Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb  
а пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав 
релом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени п 
...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p> 
но је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништ 
S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{ 
нгупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави  
дмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасм 
смо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и увед 
ла врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црн 
 сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски сл 
је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за н 
ас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом 
ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хлад 
који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хте 
да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — р 
вољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га на 
арт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићиће 
{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају н 
е шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, —  
к кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отв 
осмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху и 
и смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутањ 
 — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без кро 
 му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби 
 Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— 
 два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бр 
слили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куд 
ли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p 
преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечур 
уну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам 
дине...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16.  
аки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су учениц 
ели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежин 
— рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај 
Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно 
<p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар к 
станак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, 
ли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на паме 
опонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> 
ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си 
вде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не з 
 се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочит 
у, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с дру 
p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> < 
 и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб  
 гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p>  
 даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше сп 
ог Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у зем 
н нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је до 
.. у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај 
а тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се на 
 нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо. 
о на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо н 
а с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали с 
буче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе у 
 убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у ј 
она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бо 
ст, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали; 
есело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} 
купили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке ве 
 мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је к 
p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја  
 сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под ки 
девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђ 
„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И 
други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од 
а му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо  
е застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо  
а некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, ( 
p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подига 
јући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то  
вануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је 
p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему п 
ма, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испри 
стуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија бил 
у и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или 
ми...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направи 
ожић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и в 
 била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам сви 
ан другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно 
ас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Нај 
н пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, ниг 
ца хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника н 
 брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међут 
 <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле  
е чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем 
p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра да 
ом из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада п 
чка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам н 
угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p> 
то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <mile 
ну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мач 
<p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у шко 
ли!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па 
реноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ бил 
истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Св 
није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали  
аљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде с 
 значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на пре 
им гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели 
о да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево  
азе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас прим 
главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми  
торица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута с 
 испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око ч 
љен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћем 
...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по 
ас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући 
а и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познаје 
и смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нис 
ше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — р 
 који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, д 
огло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Вид 
а, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мал 
асвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми  
тврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;.. 
 Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од они 
> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господи 
Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то 
а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме  
сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу 
ко рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, 
да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тр 
...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и 
брве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би п 
о вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а 
 <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет- 
 она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само  
ла као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако 
вонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо  
реди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга с 
м још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматра 
ти правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана пла 
 друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пош 
ечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? —  
Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> < 
о што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго  
ари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n= 
танемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</ 
едосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борб 
, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње гр 
орити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак. 
ечима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на свој 
один...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били з 
, остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је  
 која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувал 
 кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унут 
десет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са т 
 и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно  
.</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, в 
p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале јо 
о нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад о 
а бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се о 
данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S 
ичах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и  
мо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколи 
едосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још јед 
кве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то,  
рали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио ч 
за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и н 
лом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство п 
е Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S 
ут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је ст 
 мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болн 
ао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мисл 
о што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним ви 
де на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p>  
 вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће. 
ротив...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и т 
о ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p 
није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико с 
смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до  
но задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали пр 
утру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извук 
дно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе 
ло добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није бил 
е могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли,  
>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очек 
мо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо 
.. тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ов 
Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и  
а врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још т 
емо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо поле 
м је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно,  
арица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под но 
 да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>У 
>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p>  
 купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што ј 
слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и 
, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори 
амо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу 
 пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала п 
гао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате,  
ене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо с 
е је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и ов 
судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној ма 
незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја п 
било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо 
ишта; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче је 
купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили доне 
десет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао до 
зиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама 
 њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо дово 
д њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина  
ења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Жи 
.{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из 
била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ др 
ладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а он 
д ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, састави 
 обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма  
преми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати  
 је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За час 
дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госп 
и је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жа 
газати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало 
мљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом ку 
> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ј 
 само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по  
 у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дет 
је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се о 
хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да 
 неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест год 
на био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше чо 
 гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где 
прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жут 
ља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као  
оред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би 
 Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title 
ектор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,. 
>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћ 
а од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфор 
змахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед  
али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од те 
 и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по с 
 јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид 
{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме н 
!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а 
 ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од м 
.</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— 
лим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Не 
 полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество тво 
оред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разила 
ни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо  
ио доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти т 
 „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва  
 смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чин 
ше онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака 
ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни  
 ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што д 
 ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на п 
а човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од за 
ве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на друго 
Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источно 
оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, ч 
обије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n=" 
а тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те ни 
па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ве 
еме до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима 
ен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, 
пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене реш 
ш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали к 
то је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим,  
аваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више о 
. да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком од 
мо један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> < 
> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити 
а сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,,  
т.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам те 
ам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опа 
p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{ 
ло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајућ 
се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам 
сми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и ви 
ио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па з 
 невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања,  
редно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, —  
торица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадал 
ст динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва мог 
<pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да ко 
ле све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљив 
о лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њено 
механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је 
нако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе  
" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше н 
дарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p 
Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на в 
уцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо 
и: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беш 
 идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао.. 
екох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и  
е грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ни 
досмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако уде 
у.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у к 
ника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, г 
ново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима  
ље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудара 
ла у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељ 
описе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у на 
мпу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и друг 
комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{ 
о описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спај 
ља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један ста 
ћи, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нароч 
 све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:< 
о је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, 
им — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако 
у, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног 
т сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на ко 
о били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се 
.{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих 
>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за једа 
г спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову о 
те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим до 
а би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p 
>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p>  
 у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружа 
по сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се пол 
 <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни д 
нао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у ка 
ви самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је там 
је закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на  
вршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са 
шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много наму 
е ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као по 
 зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми пос 
седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, 
ју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S 
детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка 
би, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само ко 
ство твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујн 
иђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где  
змеђу мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпо 
уцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и у 
е се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезг 
јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим на 
 слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну в 
ренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p 
х за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцулан 
 завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујн 
е још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и у 
као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — ре 
ра га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па 
ече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> < 
у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два 
ахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини  
док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу не 
> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох н 
ој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест ди 
рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће  
живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,. 
стисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n 
логлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за 
 а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми  
о сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У 
разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја з 
осла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потреб 
сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се  
/p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки  
ред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јов 
а моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> < 
сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> < 
ем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чег 
е соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се по 
> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш л 
ви се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, ко 
а наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четв 
p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли 
јбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по је 
е ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојиц 
ем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи н 
 на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић  
ојој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица за 
мно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за изда 
а дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — 
амислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, ч 
оришта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсо 
 је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су 
то се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира  
и га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњ 
е она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је н 
... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} 
творила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p> 
укоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: 
еде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким  
д једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њи 
док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам 
кати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крил 
 врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говор 
 јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам,  
ед.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за миши 
ио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а жур 
Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" />  
ковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на кл 
/p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три м 
мете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту  
х се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеп 
 — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на 
 могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један  
луша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје со 
атру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута н 
чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, 
азио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се 
ар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изи 
ћурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене 
 у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад 
оли и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, 
ођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно 
дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оно 
ештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете 
били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја  
 њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкри 
с пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите д 
изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била пра 
" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрст 
чи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после  
и жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењ 
ека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где  
олико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за  
а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па т 
штву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Па 
срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!< 
 док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код п 
рвом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блат 
е за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер с 
>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у  
е сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли раз 
ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— 
о, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код мини 
а ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што 
 је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... див 
овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад 
/> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајал 
 трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренес 
о кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А б 
 вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте,  
 овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек прим 
ио се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак 
је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући вра 
се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да 
е онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.< 
новника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоће 
сор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је с 
кох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујућ 
паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, гос 
епо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог  
 на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај др 
менце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па  
p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што? 
 <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на уш 
Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну 
вој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на  
 је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише п 
ри ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били  
 пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута не 
ој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и 
 смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрд 
ћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће на 
ти...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добр 
па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загу 
е намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после  
 хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из  
аш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ 
 бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{ 
али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем  
али и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата 
Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих м 
/p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> 
усио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао по 
о приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapte 
ван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тава 
>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p> 
.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица пол 
ваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од гл 
Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је чест 
но, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисм 
атими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то 
у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и  
ам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало д 
д је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуца 
вала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из ко 
 већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патос 
 он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се 
са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице 
дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до  
врдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму 
а она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упр 
 му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим сп 
т дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленс 
звалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{ 
о један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, уп 
ејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обичн 
оје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух г 
ко проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо врем 
 а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата 
а је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам 
ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај 
о на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима  
 са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.< 
лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и г 
мак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не уда 
1_C2"> <pb n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајал 
ра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="ch 
е да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загре 
ј, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожур 
само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се 
ати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељс 
..{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то пре 
едати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго 
</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са уса 
и раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо уп 
>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гле 
,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p 
е су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један  
ту који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе 
ске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— Т 
 руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али 
и, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао! 
ошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> < 
 у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам мо 
инута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну она 
овека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох го 
ао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.< 
каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не  
овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат ч 
авану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, 
и човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући  
родера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах ок 
ећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не с 
тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к врат 
редавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позв 
 сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се чест 
гдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да  
 са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се и 
а дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здра 
ебани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беш 
на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљ 
е могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње д 
вест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је с 
иге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Б 
времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Т 
да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и н 
подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, је 
Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам р 
тране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто таја 
ију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толик 
асно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и д 
арма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и 
не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између на 
 основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш 
 остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете  
најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети ра 
омаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати 
 А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће 
 за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше 
ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као  
истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочи 
p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од дру 
у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chap 
жале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљ 
ши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебно 
...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем св 
} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом с 
о пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> < 
авао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља 
> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су мора 
ли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо  
 ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем 
ри с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред 
е“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука  
ко се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман за 
ио дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Ци 
тио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она 
обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Исто 
 још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно вели 
за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p>  
д огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њ 
лого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој  
зати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а  
ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> 
се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе  
 мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети  
дајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговор 
само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука,  
е сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одах 
о дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лице 
тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа 
ећ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</ 
 и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни  
за је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се  
/p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш  
нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрп 
устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад из 
а све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим лево 
е али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, 
уставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо 
школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш 
Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису 
ети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb 
 један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одма 
а њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је треб 
ба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био ж 
ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што  
p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи 
кад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада,  
е?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p>  
сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у вар 
ељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори  
анцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару. 
кочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за 
дало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Јед 
 ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> 
ним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Неће 
еба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше ка 
Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, 
 једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти т 
 испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине,  
сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прес 
иром врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се те 
и ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> < 
, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погл 
а дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде 
из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одисти 
да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецах 
...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад с 
размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под глав 
д чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен 
ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} А 
 двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почн 
дморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано пад 
<p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је  
 ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Госпо 
љно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваш 
један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке  
чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођ 
и на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипа 
џијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> 
ас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту гд 
оска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и м 
атрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне дво 
га није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако  
 ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} 
p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за 
!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за т 
> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок 
<p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво 
<p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видит 
ари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му н 
 хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плети 
га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао н 
апред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у стра 
руга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједн 
ан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На гла 
у, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> < 
ници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да ј 
а нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш с 
РАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb n="II" /> </front> < 
 чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...< 
м, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, н 
исао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, так 
е бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци  
о, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по кавана 
д неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — ра 
дустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја 
а новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра д 
че председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово вра 
еш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па уз 
нађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Расту 
ало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око к 
ећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме ч 
амо биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног каме 
рхерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стра 
енту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше  
месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања.. 
 остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и 
олико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у  
ли прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега 
 Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда з 
98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S 
а обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p> 
ђиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> 
ише мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше,  
ећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себ 
 са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако с 
S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизм 
 — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не м 
один као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама 
о како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи  
 Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућ 
 коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљ 
> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли 
>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној 
ах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, кој 
 једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послужива 
утра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml 
н мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико њег 
 кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се б 
оћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи,  
ини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се 
пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к  
ном разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ 
>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Ниса 
о и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шт 
шлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Так 
сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода 
 и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n 
би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела к 
да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш доб 
.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. 
ера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком 
, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p 
ени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађ 
а седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем 
ш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да ч 
/p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду з 
погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, 
ане:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да иде 
, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у  
гли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосм 
млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} 
и на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна др 
мо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама 
дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у мо 
час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сва 
р ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да 
осле и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег  
ма веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мисл 
ма сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време 
 било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пр 
ше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у ж 
 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте 
ред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћ 
.. а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас 
..{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се у 
 /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> < 
 а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварај 
ећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже г 
 свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — 
поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кр 
 господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Н 
м!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт 
 »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама,  
остељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво  
 у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипа 
осто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило. 
 Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе 
ит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> 
нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата  
оба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи 
— рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џ 
лазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и да 
ет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од кој 
ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из пр 
ештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је  
им одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрз 
и, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло д 
вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>—  
сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="16 
е да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S}  
си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од та 
и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога 
; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једн 
У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер,  
нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школс 
 ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>—  
ло какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, 
ицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а  
едну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, 
<p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу 
.{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а с 
рости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех доби 
де лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p 
ворах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и 
веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавај 
је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би би 
 то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му  
на на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врху 
 челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред о 
 сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пеле 
ише него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих друг 
 био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне с 
е истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хар 
 час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српс 
рка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ј 
 да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је мога 
радох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме че 
p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим дод 
p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за на 
 Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, не 
 <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p 
 зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb  
држање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} П 
 госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава. 
у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута п 
...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само шт 
аеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод ж 
— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема  
и! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо с 
ба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговори 
е — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако 
.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb 
ри томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „ 
испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, п 
="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, 
неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух 
дух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{ 
p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</ 
зу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело 
м, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском  
пречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> < 
 нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— 
анцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом 
 на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутр 
м смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је х 
а је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој 
у производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у ру 
ше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама наг 
трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично оде 
{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули 
шемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата 
сам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од 
ст кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па нај 
, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпо 
н од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти з 
n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија 
 не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже гла 
ати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути г 
не, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознат 
{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био,  
у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети  
</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат гл 
е скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, шт 
 да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са  
епенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисм 
 знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматр 
ам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{ 
} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу). 
е могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, 
 живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад 
ћам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.< 
и је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада 
.</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава ламп 
рниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеле 
 Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одго 
једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p 
 испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђац 
 ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као кр 
огах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име 
рију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од т 
м непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где 
ђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p>  
посредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у мес 
д оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и 
не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n=" 
 ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посв 
че радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они  
 калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> < 
слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мен 
о било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а он 
> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и  
 карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво 
ц а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз  
 пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле же 
ратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакер 
е презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послужив 
ужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не о 
де боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођ 
 <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи 
кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као 
сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пре 
 тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није б 
и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> 
и завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за  
о кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је би 
н им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би веч 
 у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“ 
 храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у шко 
} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и н 
 да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по нар 
рете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо зај 
едва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо 
 а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече  
о док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако. 
смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. 
чега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је 
т да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово 
87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма ка 
једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на 
им зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на п 
мо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где 
е.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практика 
од Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — ре 
им.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код 
у.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, ш 
 месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,.. 
ml:id="SRP19001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак,  
м сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p 
преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите по 
рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, 
 се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према св 
д вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пер 
уда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чу 
 се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок о 
 пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим п 
 све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да п 
и на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљај 
ве ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...< 
— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} 
а В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Бож 
 и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p 
е ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сир 
онећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си. 
ишта.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу 
p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побр 
зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена сти 
иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... бе 
и песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом  
 предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али  
 шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без 
ите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате! 
p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, 
и у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у б 
ести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као  
вде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од 
— чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће 
ем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После п 
авода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. ј 
господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам 
днеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те пре 
неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... 
ног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и,  
 се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S}  
о, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старач 
ње.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати  
зама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то та 
згледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S}  
м од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерат 
е од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за т 
веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта  
не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а не 
и је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров 
и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година голог 
>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, ј 
шена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једно 
 <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прико 
м ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај јо 
зиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће.. 
љај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>—  
ише због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пош 
и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом с 
још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим н 
ест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имал 
нкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре 
па код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он  
— рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и је 
е мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а дана 
говем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реу 
ндустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу оп 
 душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, нара 
та.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а  
/> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, т 
е могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милос 
родра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, н 
чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије  
су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у  
е и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће 
, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практика 
док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{ 
е.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у  
ти код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, 
часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске с 
домаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је 
обито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме сп 
 у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се с 
 ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати стареш 
/p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужн 
вукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали 
.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмл 
урајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада  
S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код 
ољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и 
донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" />  
двратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуст 
з она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, 
арм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован 
непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам т 
p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је  
пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватр 
жи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше по 
рица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из  
лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те си 
спаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у  
ог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њ 
елски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико са 
</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би,  
</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p> 
еблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Ба 
нке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, 
ло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће с 
ила, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни,  
м стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је 
клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на 
 <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни 
p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако х 
ем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако п 
икакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два 
ова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком поглед 
<p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и ниса 
 за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим  
и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> < 
 је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати н 
 а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати 
ног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} 
м за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако умор 
, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар за 
Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — 
..</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... 
а имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам 
мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне.. 
вите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче 
 тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, —  
 јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> 
м са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако  
, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пре 
ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у 
.. па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за 
и чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја с 
рините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, ве 
рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакв 
> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док пра 
 као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> 
а сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> < 
 рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчи 
ш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену 
ку одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити  
о сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и иск 
 госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме 
в руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рек 
исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окрета 
једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Н 
ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су 
оговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.< 
>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>—  
и без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко  
Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у вар 
у, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако зб 
упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} 
аместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста 
— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— 
астави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права 
.{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја 
том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђ 
p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљ 
мојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам јо 
нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да с 
емо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и  
 спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти д 
 у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч пече 
ро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да 
а нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али 
било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па  
ао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, п 
<p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврс 
.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— 
.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако 
ло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога  
 Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседа 
одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми ун 
 сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио  
епа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кош 
еч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу нек 
 добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с хр 
ло било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће 
ате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам има 
е одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви нема 
аже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да н 
хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљн 
арамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ  
је и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни дож 
о, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито  
 углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече мог 
 као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и а 
човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p>  
{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и  
 од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоћ 
беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама  
 који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је 
у, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу  
/p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми пост 
ше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших речениц 
екиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ош 
гледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жа 
 под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S}  
оји су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спр 
одруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох 
о пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и виш 
и сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мис 
више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Исти 
де Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођ 
е за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним 
одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p>  
ута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али. 
зала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А  
 опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме из 
 <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час п 
ом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више 
...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест 
упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S}  
кох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе 
само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда ј 
идели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се  
 мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их 
рља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново с 
 док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та 
/p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ј 
/p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати 
вола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одг 
у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има год 
ра, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцелари 
ђо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином за 
пођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па 
адала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос н 
ице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, —  
д?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— 
куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — п 
ара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти мог 
је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме  
а ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога па 
> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној каван 
а не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите 
о носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p 
дан не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији о 
а кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео нат 
ађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будет 
о сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> 
ајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готов 
— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико греши 
олим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— 
није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и клим 
 добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али  
имназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави н 
, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликова 
а не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гл 
ој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би н 
вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, 
х више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S 
p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуств 
рави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „миц 
 <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник 
адесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, 
— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динар 
м се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје 
 морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... 
сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам м 
х на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, с 
вако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола 
</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну стра 
!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда 
м ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде да 
то нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део бил 
 одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете он 
ти непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви  
ца...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече 
p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте траж 
за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама 
 што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хв 
 — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо 
 обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Због 
, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{ 
 Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам 
p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла ма 
ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи,  
овести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано  
ебао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.< 
е до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не мог 
, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три  
>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Стр 
амо да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднут 
— усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што 
бу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, —  
прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на  
/p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружј 
 <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219"  
сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p>  
е савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, б 
— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с 
/p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје.  
оње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други п 
 n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина пос 
и...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платит 
>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо и 
к кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам  
а.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће  
ашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже... 
м поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапск 
ама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сах 
у а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана 
одник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си поку 
 подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо пр 
а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жи 
овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, кој 
ији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> 
 <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="29 
и...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица 
ајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капиј 
правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Би 
 му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа ни 
к га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као д 
>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она изла 
док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да ј 
ратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— У 
, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се к 
мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S 
код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> де 
му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> 
и; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један кам 
иђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, б 
 се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што  
ао ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> 
м на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} П 
м у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је с 
и се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је за 
обро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непр 
...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. окто 
м сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Н 
дарити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми пос 
 Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред оба 
што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим  
лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише м 
d> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без  
по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код ј 
дија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за  
ре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, је 
прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — 
 <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли с 
проводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је б 
ар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потраж 
да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да 
ше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p>  
 настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пиро 
ком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на 
ред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p 
} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме  
ца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима пр 
 сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један ж 
о је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљ 
им, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и з 
аше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— 
творену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> 
м кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни м 
хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране д 
бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S 
е душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потрев 
а разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус 
>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над  
вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после дв 
 да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке. 
естано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампари 
ше измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му 
нута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја  
еру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој 
па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер а 
 није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек 
ао мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму но 
го приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости на 
ја, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну 
м...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у 
але.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после то 
обро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на  
 те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у тр 
! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут 
проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: 
да онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало 
 повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беш 
 вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту 
 и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.< 
јен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S}  
 ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном 
 поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.< 
 Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...< 
 онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, к 
е руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала  
> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови хал 
било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за је 
ц, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађо 
им све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — реко 
овори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе с 
} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здог 
процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши м 
здеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци оста 
 купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће х 
дели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за бе 
</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и  
дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се мож 
ана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који  
би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме буди 
 уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Ка 
оједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче  
у и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p 
 рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо  
скидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од  
 Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бр 
о говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цел 
смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао ка 
помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос. 
p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то  
 имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рек 
већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио з 
ко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише  
 дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Миса 
и време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој б 
змичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у 
х да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да м 
па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну 
здаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута нек 
оже комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полиц 
ем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зид 
 молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, н 
аслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помаг 
ла и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се н 
ујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим 
стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p>  
твари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, 
 има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговор 
!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рек 
.. ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разуме 
> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>—  
 дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запал 
аво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одг 
о ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан пресе 
лаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Ти 
оси и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као салив 
 <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха 
елику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже 
 месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи 
</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> < 
.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша с 
у врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш 
емати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу коли 
. него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, и 
творити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове  
, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> 
 жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да п 
> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послу 
свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући,  
ар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида доне 
ја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало поди 
ко су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим  
 сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, 
ђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на  
>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа  
 за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну 
госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле,  
од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни ше 
пили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде напра 
ам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p 
} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, 
 госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је ран 
е говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мал 
поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће јед 
 ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... н 
ишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати к 
идети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и уде 
неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, 
 ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођ 
је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> 
а; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике ка 
/p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим  
а, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог санду 
расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два кр 
се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми мом 
, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао? 
S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} Н 
ече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, не 
ала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам д 
апуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на ко 
 — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као как 
>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.< 
 веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вече 
 разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без в 
 </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо 
>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био  
 поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рек 
ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидо 
сам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла виде 
адрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне на 
тнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нест 
 што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао 
рију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n 
о.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице о 
бо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — р 
 она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељ 
ељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Ка 
 председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник  
ном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>П 
анем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и она 
 у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу. 
ти, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам б 
 ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S}  
м у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, н 
у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке г 
р је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били под 
 сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што р 
а, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чаши 
бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш  
ј новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је 
ираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете т 
ном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина;  
</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, св 
е гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звижда 
а изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка ни 
а! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb  
рими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину  
д пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један це 
/p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита о 
 се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске веч 
ине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> < 
<p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb 
м новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стр 
 ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила 
о гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} 
 џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма кој 
... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заист 
...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се изв 
ам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мал 
 ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано 
два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p 
еније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реде 
 ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече 
 другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђуб 
 решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему са 
ћи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориш 
више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да 
дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него  
и, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај с 
 то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време пор 
ада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то 
{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај ј 
утници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече 
а се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?!  
Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име 
има, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си так 
p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад  
 Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их п 
вољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о оно 
оване чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама 
идерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео 
астадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо  
код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чи 
 до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила  
а улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тр 
 сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је  
код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем в 
а се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац преб 
хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и св 
слио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто 
вољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен д 
нем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над ср 
и се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би с 
 да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићем 
 примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај нов 
 После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не ос 
а свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} С 
ам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме  
 ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помо 
м стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При кра 
p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспр 
> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових 
 <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера 
рака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде ј 
т.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчи 
х чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата  
после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше 
изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав 
ешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства при 
ђа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њег 
 видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алек 
и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није род 
ели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Та 
арају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране гд 
 самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере 
> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n 
стано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на јед 
ће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам б 
 пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је бил 
изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се дево 
а је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џиг 
ене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта 
Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли т 
лазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад 
путише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривис 
 видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У 
дем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим п 
око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави  
бог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестенови 
 Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола с 
стати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и 
 торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђ 
о распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноћ 
ке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са кој 
 упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очи 
ед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бит 
ри корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! 
ају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био ред 
и беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} 
м...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда 
ицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не 
им гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих  
 тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Жив 
равље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор  
 прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви м 
 час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну не 
, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p> 
врнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било  
устих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уп 
вета на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну п 
 имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуч 
 улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах к 
ло се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и с 
за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и  
 плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душ 
нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</ 
 тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S 
то не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p 
кох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног чо 
е неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док  
као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и р 
ва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме 
>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла 
 на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо 
> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да с 
ђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо н 
рлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да повр 
} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> < 
/p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам  
в сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли  
 Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се уми 
и ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Н 
ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао и 
реће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље  
ри,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е 
 их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској < 
ко подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јо 
етном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену само 
о убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године 
ог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и нај 
 уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управ 
есеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спу 
собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода 
 стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче маза 
нув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа мес 
 где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полиц 
,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у бор 
в се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао 
саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни 
 радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану,  
рашни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па про 
 наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: 
p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш 
или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар  
 затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— Н 
 Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... п 
ола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође 
па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије в 
ник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу зак 
к; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на ули 
лувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, он 
ви она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{ 
е, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим капл 
. потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију шт 
дњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једућ 
... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест 
... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки  
идети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде пла 
руге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> < 
ште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> < 
ко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неко 
ану десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у ка 
киде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ј 
— викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n=" 
рећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и дан 
 слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. се 
> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као  
е по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској  
>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бо 
рамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба  
о сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном минис 
ла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па р 
 си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један  
о си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погоди 
да спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још н 
/p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, 
м говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије зашти 
 четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" / 
а нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте н 
и тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих с 
ђа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу  
ма!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...< 
буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један м 
су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p> 
и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као 
ан глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чул 
а средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> 
 бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце  
стави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је  
/p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био ред 
разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да  
и као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председ 
но спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табак 
 ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци  
че хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију 
нути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам. 
вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју ра 
а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њихо 
дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више кр 
о заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих  
јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила н 
Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да 
ви служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три м 
рбе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да 
аване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сва 
и престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, а 
иховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгор 
у његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошт 
</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака  
али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Тама 
јати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су у 
леда кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, 
нске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како  
о седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посм 
 <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p> 
 и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!. 
олу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се ст 
> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила 
етлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве п 
беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само пос 
ђе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су  
им подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ поло 
 нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову глав 
{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са 
еживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ ст 
ло пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и л 
немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгви 
о козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} С 
о једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо н 
пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише ст 
 сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да 
и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас п 
нкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвон 
ли да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако 
госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па  
..{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у свој 
што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако 
разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с дру 
ој зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би вр 
роњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога  
и пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак м 
ричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледај 
е карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису и 
ви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужн 
д хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја са 
јаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим  
ожа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту к 
 ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за и 
вао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак  
вене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву зам 
м је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али,  
дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло  
n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљ 
дне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је с 
седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао 
ом и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једна 
 газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим прилик 
баде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како  
ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p> 
пита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих м 
едан замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод к 
 <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београ 
Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав 
рова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — н 
 и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остас 
о шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— 
ц док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли 
атраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја 
 изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна как 
 и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој  
гао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љу 
Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Р 
ва, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност до 
ља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— 
г дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p 
кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говор 
огор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{ 
ло је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S 
за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школск 
немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам  
госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то 
или певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео и 
оли добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да о 
шао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са д 
уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем. 
вити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...< 
ан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јаст 
<pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај 
ачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} 
видите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ак 
и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, к 
ше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео 
м испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на у 
ма пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку д 
ао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им ј 
Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад с 
— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као ро 
 нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак 
 сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њи 
пита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} О 
ли, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гл 
роз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200 
 узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milesto 
метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — пов 
S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан  
х троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер 
мо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој 
<p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми те 
 супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а под 
S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не  
из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше 
 Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако ј 
је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу 
во на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне н 
 други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“.. 
 Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођош 
итет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочи 
ке ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њ 
д задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,...  
е, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само  
та направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта ви 
S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, 
да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те п 
едао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да ј 
о провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова 
за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога ис 
 <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била ј 
S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се  
У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142 
Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је 
ком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је м 
арати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што о 
ју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Поре 
е,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледа 
!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети  
— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох н 
 и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, 
м се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим п 
а испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем исп 
 да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто ј 
, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после по 
нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће  
 било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би веч 
> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим т 
се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, 
, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно  
м Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога н 
ао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се врата 
ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у веч 
 или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно од 
ије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада 
м речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се с 
робуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна пров 
ати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S}  
рог стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијаке 
су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> < 
„Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да јед 
јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су з 
овећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми па 
могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Нед 
иховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, 
господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Бог 
који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих  
дене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата с 
жаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су  
/p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља,  
ли једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво. 
ој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним по 
свађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову  
.. па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на 
 празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у т 
но и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна мест 
 мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи 
 помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну  
не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се  
у даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т 
</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празни 
о.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отера 
...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио:  
у увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но ш 
нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први  
се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађ 
акање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата 
 је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се к 
орбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходни 
само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред  
одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича 
ести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — 
очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми ха 
</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се чо 
p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, 
ориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пре 
су трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично  
и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p 
ти док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу 
лики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај  
кав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ен 
че он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, 
.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, 
..</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи  
тролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете с 
кну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног  
 прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Шко 
сте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва  
и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио  
 </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништ 
служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилик 
?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а 
ка! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће 
андарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћ 
..</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су  
 касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, з 
од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прља 
тишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два дина 
нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод исприч 
ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу нат 
баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свако 
ради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки ј 
шта!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па 
.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p> 
а ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S 
е, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги лож 
 је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толи 
о су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознава 
пке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну 
ко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био ста 
е познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали 
е рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p>  
уше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходит 
 око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбој 
на казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада 
ње!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разу 
</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред  
 сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!! 
е су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто  
права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар  
аквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног  
ио ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано 
се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши п 
ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но  
 продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ оне 
м што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера 
} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш  
аспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по  
у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се 
а нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко це 
p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београд 
р момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан 
ме чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сад 
аду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели 
 у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођи 
смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му пом 
 Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S}  
а „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад 
м смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не 
ним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим 
ом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није м 
 и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.< 
ледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p> 
велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца  
оји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... к 
динама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог 
или и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="1 
целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четврт 
узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи  
или мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} 
 у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Са 
ред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи  
 ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и по 
ском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, ко 
д поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сеч 
ари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p 
у: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било јо 
гри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем је 
мо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — 
 на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је ку 
но подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљ 
Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она г 
ер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да 
ћи ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам д 
ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Ник 
држасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{ 
д више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p>  
х,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>—  
езебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред  
 и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био 
 Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек прову 
 ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} К 
енети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпо 
 ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом д 
ћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћу 
а и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном ку 
д нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поно 
ну и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачк 
 не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише 
јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци 
едину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Ч 
 климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она без 
— деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајни 
ао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од н 
 све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их 
у испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хв 
до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне 
зе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче! 
набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет п 
као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није 
ку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства  
а, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије  
културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи,  
атког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
вину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што 
чи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му пос 
е је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зо 
 која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозор 
уди, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник  
и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату г 
и и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ст 
еку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега по 
p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пу 
тотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — 
м: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар 
е и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као з 
пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће ни 
о...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну 
 зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успреми 
дере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете одне 
ђа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у го 
за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог  
ци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао  
p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту п 
ву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и 
и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану и 
нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{ 
>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седа 
ити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао  
е:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам би 
 кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду н 
у.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државн 
 <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>Пр 
ра, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узм 
чке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе 
 овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем. 
лили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два п 
азбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,.. 
 да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам пл 
} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгл 
ише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да про 
гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошт 
 добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокн 
="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како увер 
на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затво 
мао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба 
 Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Шта 
итеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <di 
ице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице  
<p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној к 
ело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао 
магнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> 
да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сам 
опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи  
м лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се  
 изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је 
 што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у  
шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на к 
 нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш 
 знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па реко 
ао другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један нећ 
а ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети  
>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а о 
о-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?. 
 у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у м 
 Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} И 
тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим  
као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад  
ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" 
е шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељи 
ог сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Как 
трани небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка в 
 само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> и 
 првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у ј 
е...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> 
даше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам  
вануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим  
 талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохвати 
бра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну ло 
 исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разби 
ије могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам  
рије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно св 
тајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим прес 
оже, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан. 
 се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се от 
полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше  
 слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита,  
} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све 
богом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p 
Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она 
<p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разр 
х за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег  
 казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар 
м, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то  
ните како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ 
кох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{ 
о ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дв 
госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног 
ађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе 
да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек 
иди.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно пе 
> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан. 
амо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n 
у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— 
рату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разуме 
 добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан 
парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим 
проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</ 
 гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше д 
</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи 
а толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање,  
дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим ва 
 Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но  
</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директ 
о има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли раз 
о...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али 
 газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Пант 
говарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год  
Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упит 
p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра 
и је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам мога 
има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје наш 
већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном н 
} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од оног 
в ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, усп 
 ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо з 
неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи 
 размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на м 
 питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у ап 
прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и по 
е отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p 
ласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S}  
p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, та 
ече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи ку 
 <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, д 
вему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О  
егнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је из 
 то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, п 
5" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p>  
и; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и т 
е директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весел 
ко хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам 
други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику  
</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то з 
ао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног да 
; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу. 
је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са  
:id="SRP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица 
а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелнико 
з месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да од 
цом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје см 
други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а м 
о хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели 
о ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана  
лој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођ 
ао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писа 
ђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје служб 
дим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, 
пи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p 
х немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој 
чање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим ј 
— рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из  
Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Леп 
 једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спав 
{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се 
екао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацил 
 оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је вер 
е разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би о 
>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана поса 
одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је  
звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме пог 
ијавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим о 
 а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају, 
ога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бун 
пштинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у др 
т кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи 
ела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније брину 
уп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> 
 Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У о 
зиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови 
т гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један,  
..</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим ламп 
бро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи 
з Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у  
у као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!... 
кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео  
олегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би та 
е лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па ј 
<pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је( 
икој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуж 
азећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гле 
сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе  
 госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толи 
 се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од он 
ате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера с 
морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?! 
.{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је д 
не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама 
 кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам 
корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш може 
ј! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлати 
х јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, 
 име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> 
оше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало  
, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој За 
.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био ред 
ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — ре 
<p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав 
/p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с  
ај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <h 
— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене врат 
или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису мо 
кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелос 
целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замисли 
а пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем  
док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре 
ила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.< 
идах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата 
4,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зн 
н, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и ов 
едоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче х 
данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Изр 
а, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му 
 одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим гото 
ним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— 
ао обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики  
 пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.< 
м неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине: 
смо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> < 
момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ће 
p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавал 
 мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда пову 
, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас т 
ла је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На 
} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме б 
имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огром 
 тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима  
, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Пант 
а што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови  
p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да 
Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> 
 су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио  
ривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права заг 
да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а к 
ахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: 
орку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу. 
кад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пре 
ким торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах д 
школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини  
ујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p> 
у ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико годин 
и само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало 
 и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. —  
краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих 
 да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама  
То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се  
дине, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако д 
...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а 
опоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком занос 
сећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памет 
улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га  
 је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} П 
ао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што  
 сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо с 
по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам м 
ла нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио 
еше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу 
.{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у каван 
 него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру с 
 сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и ка 
 узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересо 
м—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из 
ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били  
земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог т 
ремена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и  
коли нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годин 
војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.< 
раво да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта 
ито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врат 
се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дув 
 не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скор 
лас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропал 
и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје ст 
за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p> 
рено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три мес 
 мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутк 
ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме 
а влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоће 
се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div typ 
 она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш 
тито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцелари 
 пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја с 
пред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа н 
као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради.. 
ом дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу п 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место 
 о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, 
е речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо!  
а и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се 
 био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпо 
p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам  
исимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у ве 
, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“  
ватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту д 
Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То  
лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам о 
 у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно  
ст ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је св 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара 
 светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера п 
рене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћ 
Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка... 
> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, 
гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух у 
а би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p> 
ашно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим 
есечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини с 
ајзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај 
а и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n= 
ште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као о 
<p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!. 
е готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она 
, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... 
а него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и  
 нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да 
 дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изи 
творица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> н 
 кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја 
ги од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану 
су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате  
/p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив вод 
p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Ш 
 ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво,  
 снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву п 
у, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</ 
и могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама. 
...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет о 
на њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем ла 
едним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много  
превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски 
и руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже  
 хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само д 
а држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуж 
ву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени доне 
на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и мет 
ајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>З 
ним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мек 
 код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} За 
вимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> < 
 нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — о 
та.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спреми 
{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> ј 
 опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за  
аборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро  
ку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо,  
мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море сва 
на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није 
оју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселис 
?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. 
 минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезн 
— Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — у 
м у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p 
 бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 г 
у обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну 
итеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штет 
 Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p 
ати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" 
 вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>—  
друму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — бр 
о кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посе 
ање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не м 
Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— 
подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине 
екох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где  
и ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не мо 
и бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама 
..{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослу 
у онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед 
уке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да  
шим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи нек 
p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е,  
 те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И је 
е упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих с 
 смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новац 
енима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде  
.{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али н 
етнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идућ 
ице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге пол 
ше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио 
Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимнази 
ам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било ј 
и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S 
 рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и па 
 па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно о 
Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и 
врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па  
 није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се м 
а сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Х 
?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" />  
..{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и ш 
беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је 
 чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!< 
њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само д 
 треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврд 
 а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога. 
исара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вам 
ас на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар п 
, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С те 
и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутит 
отов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и 
ткључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не каза 
оњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и простре 
е, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бег 
красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у А 
чи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану м 
>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем сво 
ш једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изг 
дан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стран 
ено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарениј 
та од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p 
ма било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге ил 
> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо гос 
 руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну 
павао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице  
="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају пос 
ам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p 
а је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене м 
текох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну ка 
док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве 
е љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао  
м у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле п 
них фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она  
м у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућ 
 ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега ми 
> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све,  
боље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата  
око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни бр 
ло име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета  
а, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим другов 
о душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све рад 
два изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и  
де и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге  
ко је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један др 
осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао. 
згледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p 
није ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад зн 
нке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на ист 
</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву  
де остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавањ 
 што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујућ 
је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нароч 
/p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Го 
сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> < 
о, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да 
а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" />  
 Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p 
ћ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онд 
едном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У  
 ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао 
р сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови. 
 од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о в 
" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> < 
ли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као оби 
дмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p 
ироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран д 
и је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта 
/p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не 
с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув 
епријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не т 
..{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издрж 
} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови 
м двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ј 
ном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово с 
лико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи ос 
иће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="2 
век у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок ов 
аветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако ва 
мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек мор 
> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју  
е сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p>  
ве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просве 
ор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне с 
 је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ св 
ено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло 
пођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да 
згледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозор 
ојој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један  
ега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори друго 
један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурне 
руна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свак 
од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,.. 
обићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би  
улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: прав 
не је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шт 
} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом ф 
мена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тон 
а занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S}  
тав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9 
 одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живо 
мназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — ре 
федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</ 
а, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана 
слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако  
>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без и 
/p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да с 
заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p 
ога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него 
мо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p 
ам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђ 
 заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е 
 бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише  
м је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: 
коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре 
ле...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђ 
 у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чек 
д вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није над 
олико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела 
мо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да 
> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> < 
 изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави  
тког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> 
> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од 
нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега 
овора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео 
авукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам сме 
м љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што д 
, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу 
иш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још  
— приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати 
е крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p 
...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и не 
исам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S}  
нем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако трг 
 себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући 
је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> 
бруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</ 
 ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под т 
вај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући  
се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се  
 сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска год 
рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом г 
а могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размиш 
па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађам 
их шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према м 
све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је с 
да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири  
 динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а  
неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо зад 
и сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња. 
они ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Бо 
да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици д 
, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте  
о „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам  
p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зау 
 Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па ода 
ећ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту 
ме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време ниса 
 светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њи 
ако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао,  
амо до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим 
аповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на 
ори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокол 
ји грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарим 
о,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у 
и шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали 
ресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио 
ед нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папуча 
за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха,  
а и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друк 
чању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по  
због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох  
тим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скад 
и противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни  
 исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, 
ести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спр 
осподине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета па 
 дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву н 
ђа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих  
{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и з 
ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p>  
стирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продер 
 књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p> 
...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда 
 пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто  
е ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме с 
д пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са б 
ло, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве саста 
Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p> 
рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изнена 
етету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>—  
едан цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! 
 све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешт 
дати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} С 
ражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обран 
Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, 
ате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онак 
м о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотер 
— па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту 
, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у 
 који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили руча 
p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што ст 
ац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, п 
ра кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Дове 
ра, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и 
е је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Б 
гли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо. 
рах да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба! 
е у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан  
 свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо ле 
p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти каже 
х у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах 
 среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће 
у.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p 
 Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p 
им гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни ко 
 себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам ба 
м, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мен 
и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и  
ључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хле 
...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да  
ојих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у жи 
 Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси 
з собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју 
би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше 
ва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и у 
</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, 
аб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поч 
ељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>То 
терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убил 
ба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва  
се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити... 
ко би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи,  
овима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући о 
одне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладно 
p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата  
 зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим там 
и и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго  
озора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да ј 
 су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> 
овице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одгово 
цима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> < 
 улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа  
ске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p 
b n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије 
, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошл 
, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њи 
ри служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледају 
вима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика 
 кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти  
рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p> 
<p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на пољ 
ћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> < 
таницу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећ 
/p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— П 
д „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Доба 
ић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан  
>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...< 
е...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>У 
ти по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну се 
 Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место 
— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи 
ећ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb 
ких сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— 
>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у  
бље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао,  
а и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину  
 нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио полож 
рова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њ 
цу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико и 
пођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> 
p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекс 
д сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двор 
роту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је о 
 на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за ва 
а се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети 
га одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно  
p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро ј 
е напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа 
коли има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хо 
 отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила 
<p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокали 
 не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мен 
беле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита,  
и, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вра 
ког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух в 
оворих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" 
 био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохват 
, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци 
де супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом  
ленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> < 
две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то бе 
још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног те 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније  
 чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... 
p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</ 
</p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу 
зјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору ст 
војих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па м 
е од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећ 
дети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже вр 
 не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док  
у гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <p 
вом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> 
емегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p 
 ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одм 
штах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржа 
е дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више не 
p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинил 
вадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Или 
о, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је за 
...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађа 
могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па за 
.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми т 
то.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут че 
.</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> < 
стиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с 
ш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да  
p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се 
 испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуд 
к што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су манг 
 и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S 
и смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста 
<p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тош 
S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као  
запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Коли 
ју.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију стран 
 ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да сп 
ером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви 
сићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се  
ила је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, бели 
е наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахат 
мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају 
 јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Та 
ост, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересо 
ам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} О 
их ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p 
вим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступ 
аш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматра 
како смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све в 
после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица у 
адесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај кап 
и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити 
 а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа др 
ни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико коли 
равих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде д 
полеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гр 
пати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња 
, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти  
и стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p>  
 путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у ш 
е путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго 
д једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се ви 
осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> 
 „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учин 
} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се  
 и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, 
а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги ч 
их се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој 
н, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим ка 
 послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по  
за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к 
о задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд  
се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, к 
рећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, и 
ке да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а  
р му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према ме 
пс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — до 
и будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих  
да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника 
 мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као на 
тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор 
 три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то в 
анаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те л 
ини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној 
 или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не 
о оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> 
у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намера 
а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а ме 
чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Л 
ан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Ср 
у испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.< 
сам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</ 
а корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже 
би, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се ш 
жна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калем 
..{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим  
ароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пер 
ме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он 
љах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Б 
окра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам  
 одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S}  
а?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа  
вију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљен 
 што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину посло 
имчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку 
и легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него инач 
 сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је 
ајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима 
 колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се мо 
ете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p 
 у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозо 
на нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло 
та и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице  
и хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и ш 
и бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио  
 тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, п 
 молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио У 
ате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више ос 
>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео д 
ођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> < 
о сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с на 
да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type 
S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На о 
а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин 
сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим 
смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овд 
 моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра 
та си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу,  
вде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер 
 Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пр 
 нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само д 
 врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: 
Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је с 
а да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...< 
евета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на по 
ма хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим нов 
а си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што 
S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих  
и господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>П 
сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... ч 
па са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у в 
ла сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— 
да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да 
p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао. 
мир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу 
 с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе  
вагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спа 
у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p> 
} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, моли 
гова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и  
о ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, ла 
аравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, 
 проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога б 
де сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду  
</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми нека 
али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S 
некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећ 
ох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — о 
иде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко  
говима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је 
нутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо 
тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини.. 
ја се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју... 
. идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљад 
после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по 
ачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећ 
.{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и и 
ече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам до 
о због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже  
ез дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам д 
ли!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p>  
можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треб 
Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на  
 до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас д 
.. па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено 
спод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш  
хвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p>  
узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од че 
ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</ 
ћу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само  
VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> 
бразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у р 
ш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу  
ићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад  
рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво 
176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> 
е или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати... 
и главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте  
ити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ј 
ушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, 
рш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p>  
n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме г 
ошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде ж 
/p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох с 
 оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, 
ако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веру 
ах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на ос 
а <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Ш 
 да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је дан 
<p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђе 
а би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад  
г:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не 
чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и 
p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави 
е!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и  
мечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих к 
/p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза  
 остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не п 
ва пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници кој 
ђи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она од 
мо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови;  
<p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа  
p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На п 
јник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, не 
на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да ис 
ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само  
 се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама м 
у.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Гово 
!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад 
="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, п 
.. говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с м 
исам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље 
осмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p 
очнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих п 
па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у 
оше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим  
ати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара м 
p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годи 
д собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и п 
ђа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, 
чати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело дон 
ати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па с 
и да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде тр 
ји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено! 
имим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас ни 
д мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све по 
е свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на ка 
 натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што  
о.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он зн 
p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— 
уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> < 
ам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>—  
а другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Мо 
е можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и 
</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викн 
нао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од б 
теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па  
ше она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> 
, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као ретк 
ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>К 
ох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш љ 
 муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче  
мам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p>  
 једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати 
ти закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде  
 траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! 
 осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо  
 <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — п 
живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони да 
 у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим пома 
е хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом ши 
е помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама 
а брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и дове 
</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!... 
отеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере по 
ам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И да 
је сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке им 
и до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а 
 степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим  
а пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у 
 ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да из 
ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пуст 
> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих 
ало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од  
/p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух ве 
госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и  
људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опе 
орили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а  
/p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад к 
 <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет 
 он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапси 
:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека по 
етим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис 
те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам к 
 Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друм 
оре са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p>  
 није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћ 
 треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> < 
вршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то  
его те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А за 
о ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она  
видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.< 
 да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— 
ити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> < 
ђице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом доброт 
 на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — в 
 то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него каж 
ао што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није  
— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди  
д ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p 
еш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наг 
> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад ни 
Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар о 
>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одозд 
ти ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хај 
стали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је 
p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> < 
та не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S 
 не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ет 
кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је з 
илазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици 
рекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>—  
аво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто т 
 нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год 
ам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад 
прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао 
вога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене  
само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{ 
ења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто м 
шта јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујн 
га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле не 
дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува 
.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Ј 
што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао,  
„Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем,  
че ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много ж 
, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је ме 
нај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те  
врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово  
рали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о. 
ђа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече П 
<p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по јед 
...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту 
овољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи  
 другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пе 
p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“ 
бица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Бож 
</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ  
т часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напије 
нем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по му 
е!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати з 
дигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час ле 
да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући рук 
један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џе 
 школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пе 
о непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми 
..{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосн 
сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама бе 
pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, 
стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћен 
>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе она 
ли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Та 
цам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема но 
 краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" / 
м гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{ 
граби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p> 
ло: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због че 
 осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни... 
, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да ка 
 уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:< 
о онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да  
удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек 
 срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам пр 
а Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех 
д Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p>  
<pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</ 
епом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на с 
ђа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш 
 да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, р 
на живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се др 
живања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати 
х.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели 
у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), о 
игура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су 
е и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно про 
спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза вра 
, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господин 
егао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а м 
ет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; н 
...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благод 
ица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљ 
у, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они 
 руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p>  
м и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n 
.{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од с 
, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и н 
 прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталск 
он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем? 
 оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати п 
 он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се д 
ој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа  
то нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу с 
ли газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква  
— рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> позна 
о доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Бо 
а чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>—  
за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето,  
 погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви 
ло нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вече 
ан заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..< 
ећ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb 
S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога 
 источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем  
> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.< 
 од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми: 
p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али 
но једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је прича 
ба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је о 
"173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милан 
 други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина 
n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста  
одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест ди 
о се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би с 
че па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо 
и никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог с 
ам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам  
у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је би 
била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта ј 
 То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поште 
 такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се п 
и.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урад 
а угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n=" 
што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и  
 истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем н 
х се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сус 
p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и 
то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; в 
но окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чиш 
оје се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и ви 
 бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал 
о, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и дец 
дар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p> 
{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нис 
ога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и јо 
но, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусм 
имо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана  
ођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те о 
говорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред квар 
 кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт 
те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха 
 време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замот 
ржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је.. 
рећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,.. 
еко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> 
прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче! 
ивања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, с 
ле...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други  
 беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одв 
ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах  
} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико  
поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi 
ода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а 
и до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклак 
{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S}  
 сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер 
им оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток мој 
утеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због нав 
/p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ов 
 госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми 
ера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи  
b n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Ха 
однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу и 
аре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет  
 место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било  
 знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спус 
ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око 
њим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога с 
S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каж 
ко, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са он 
бацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>С 
а десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је с 
.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац г 
ржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.< 
> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њи 
м дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је  
м удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојиц 
 учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полици 
а, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>—  
о похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице,  
омак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код  
.</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангу 
сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пирот 
 — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека ид 
ораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу  
 молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заме 
шљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још  
 човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом пут 
е скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> 
а краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канаб 
 а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле 
„Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник н 
ао снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вун 
д плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, 
зидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мен 
оришту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прст 
ом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет  
дног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалс 
и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мр 
и ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</ 
 рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо 
 у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у  
ла, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само 
ум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као ч 
/p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p>  
!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну 
а...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о хр 
орио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p>  
p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!... 
ао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше св 
кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам 
јен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео  
="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту од 
ан велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у 
јем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задр 
 <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> < 
 не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога 
лахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да  
орене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које  
 <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао к 
један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртва 
на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Виде 
о вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. мар 
, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговор 
ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам им 
о од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене 
сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — п 
еђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} 
ен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...< 
 је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S 
е да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, а 
 за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из То 
едајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с моји 
p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру... 
његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене п 
рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>—  
а, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима  
 Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где  
овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како т 
ог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја  
е погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа  
 сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду 
<p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да с 
ворих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се 
ук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам м 
у да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p 
 јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно  
асовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког јез 
још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Ка 
/p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p 
 тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава не 
љима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још в 
ућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера с 
ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одг 
p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. уп 
</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш  
 <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи 
>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке  
им вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је  
p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’,  
лим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну са 
е опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре ник 
</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај, 
 за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутр 
 ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниж 
а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згу 
S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе д 
ало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се о 
... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, 
зи унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођено 
ругу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p>  
мо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му с 
се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па 
и на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,. 
ет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се та 
Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбој 
ава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чиз 
 ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Ниса 
и си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је 
је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бр 
 чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један краји 
> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к 
начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо,  
или гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уп 
и.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — прод 
— одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака,  
мо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати  
а како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим,  
од мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најда 
очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо к 
зујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спава 
утку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— 
— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} 
стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим  
.{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="3 
 Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!... 
и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко с 
, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пуст 
се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</ 
, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам 
 Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — 
да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом 
лави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавд 
<p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца н 
 посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се  
вршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном прилик 
а; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу 
питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се 
>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила  
ам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у је 
о леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p>  
ни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера м 
пасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „ 
> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Так 
 Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити... 
торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</ 
вет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благослов 
сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у јед 
емо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај  
/p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> 
младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да 
од Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди од 
ану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, ј 
демо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто до 
вим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — реко 
рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... из 
олу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам  
равише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> < 
уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите 
 Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати. 
један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем  
 руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чес 
...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само  
 рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n=" 
ет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући  
;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — вик 
жајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига уз 
 одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти 
лити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спав 
 моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох  
" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је врем 
а једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага ода 
 да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па  
 Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку,  
ностима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се з 
ским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Ски 
у, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре  
p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење,  
моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири дина 
..</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: у 
..{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безо 
з свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се не 
ог иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да гово 
елим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p>  
н...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чиб 
ам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... 
и, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p 
ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме 
ди!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара. 
твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти уз 
ободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво  
Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас им 
мању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слуш 
ангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде би 
— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да  
а остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отиш 
лу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општ 
е распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње 
идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљ 
! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив г 
 накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — 
,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најр 
/p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</ 
ка, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два  
ем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} 
> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје,  
судих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она под 
и?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох 
бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам  
куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p 
лицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако 
пији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> < 
ам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чин 
м те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје к 
асом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је 
дан одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете 
 ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда гол 
оли.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?< 
, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и же 
p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.< 
е оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кут 
ба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљ 
о уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Пис 
и луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код  
/p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну доби 
та, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и го 
ири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне:  
сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како ј 
од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S 
у спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам раз 
 прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад може 
 да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице 
госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с 
— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> 
ш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спре 
за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја н 
и:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет ку 
у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем ред 
ко тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збого 
— прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја н 
се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не г 
од куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи 
м никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се си 
p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Ви 
 ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговор 
 тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, т 
ред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђо 
зор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да м 
мена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао  
онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си 
осле избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193 
оликог кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао о 
сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забр 
 <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p>  
прави и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то ч 
 ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после  
 прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београ 
, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је 
p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p 
да на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на к 
</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Пи 
м пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безоп 
тановао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се прав 
-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим 
лонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље неср 
д?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица ост 
никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" 
дна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене  
p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и ј 
огао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али  
говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам  
 не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — ре 
> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</ 
 њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— 
но натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и 
ницу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у ка 
ошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи,  
дан корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p 
 пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се ов 
 питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па  
т“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам 
оменио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приб 
 удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, 
ци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му непо 
Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да 
азлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испр 
едсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни 
 па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,. 
ити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека 
а дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убру 
ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете 
не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Как 
вније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што  
 <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — 
 ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш р 
а мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у р 
сти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, 
?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</ 
ици и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку. 
ти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — о 
х муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!.. 
ј се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак,  
, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p 
 доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Беогр 
Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у  
аци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.< 
p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам  
Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији  
{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> < 
 мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га је 
страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако за 
, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код м 
же..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p 
е?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p> 
игурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> < 
 смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја з 
p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n 
вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио 
p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лет 
о.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то  
 ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!. 
 док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, ил 
се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се 
мо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе тр 
во однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је 
 мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,...  
тељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа... 
— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито 
!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мно 
/p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— 
>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куд 
ајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима с 
д је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после изб 
p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави м 
е и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито  
 Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну ж 
но сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих пред 
 прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се 
 и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам  
на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као ск 
очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта м 
х кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа  
а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва  
— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи мој 
х.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога по 
пу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са 
— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећ 
е успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет п 
 ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку јед 
госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, 
} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>К 
ем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и с 
ћи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам п 
ан,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити,  
S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведо 
толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим н 
рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара 
 — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хв 
рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фиј 
а ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече 
ц и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти д 
.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном ш 
ке да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рек 
новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу 
дем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси от 
вде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— 
о госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да поп 
 и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца,  
за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</ 
ра, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Бо 
 да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ид 
азумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку  
 Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њ 
ла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови,  
страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p 
аше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборави 
један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p 
еш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послу 
спођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> 
, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам  
е та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао с 
било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта ж 
 самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!. 
о све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да 
поље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.< 
како страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и 
>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени 
мигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за ш 
ад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p 
исар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, п 
 и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступ 
рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу 
тна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где  
отле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се 
али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. пр 
?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за 
 вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам  
се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисм 
 обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме  
по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо 
/p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано  
 ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна.. 
, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док  
 у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај ле 
уканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народно 
о смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у 
 могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву 
ле пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео 
у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колим 
 мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер м 
сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, 
и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: 
аг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја из 
иђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих 
ћим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет 
у с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда п 
 <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога и 
p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од к 
ш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Беогр 
- виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету н 
 случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничк 
ини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит 
дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јор 
он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Б 
 сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се мо 
 кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{ 
тра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече госпо 
> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</ 
. далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам  
, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: је 
могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан,  
и!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари 
ад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећ 
ћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p> 
 мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох  
ући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> < 
 се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командуј 
а окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се н 
утито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готов 
ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је 
м шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу стра 
 каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а м 
, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</ 
ка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чув 
каза руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ј 
 То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</ 
/p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ 
сам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је 
заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</ 
!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и т 
ај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настин 
сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би 
S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} З 
p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан 
сох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Госпо 
месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти п 
во скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно б 
е сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих н 
казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло. 
крисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја 
ави, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим 
 који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно ј 
гућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Св 
а подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у р 
ш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те 
да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао 
стајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: » 
кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пс 
а селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.< 
аба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру  
писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не.. 
ох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја  
арту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па н 
би, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало 
ед обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да  
 кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p>  
ез луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на пољ 
и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена п 
ез трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт с 
ш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох ре 
дином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,.. 
ш у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], баа 
 да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће 
p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S}  
ли, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се су 
ај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— 
шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која с 
У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздра 
г стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих си 
Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер ни 
 два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му в 
етар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам 
али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао  
 <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од пре 
ући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух,  
 и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропош 
е управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господи 
а буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Н 
цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих 
андур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а 
<p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам ј 
ати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама 
 <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месе 
мо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </ 
а хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лу 
>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одм 
 а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, заз 
о полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох п 
Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице поја 
 судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— 
кама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо п 
леда по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из  
сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозор 
ај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећ 
аву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви 
 пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p>  
емим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана  
ри...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку 
сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте бр 
 заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије о 
а себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје вол 
киде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу  
на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p>  
ро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Зби 
 су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </ 
 отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p 
ја сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.< 
..</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили,  
 једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у кр 
и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у ц 
ах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаш 
кинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом,  
розору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто  
/p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном. 
 ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где 
пу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам би 
рве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаш 
 једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследни 
нувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</ 
Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче о 
p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну 
и више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад  
рбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p 
са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па до 
мо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, ј 
<p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> 
буна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажи 
ад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста ст 
, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на друг 
е савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише 
е позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{ 
 по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује 
ост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, ко 
ји ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> 
детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама ст 
, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milesto 
те и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој 
х још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, би 
а је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуд 
 ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ п 
воју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p 
цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу т 
хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> < 
истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као  
 сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је 
ти испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други ж 
 поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су  
 ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како 
рави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара  
 о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — нај 
сице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и 
е некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од  
стао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магл 
/p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „ 
е); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у л 
Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме 
о ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p 
.</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и  
 дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Б 
ше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих  
се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика 
ше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком 
војку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у зав 
ивљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни 
че: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за 
шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних  
могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз ли 
м, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за ови 
</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа раз 
остигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто г 
зад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац 
 пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети. 
p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вра 
е тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас,  
— г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, —  
 богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази ода 
и то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорниј 
што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па  
руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа ниса 
и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И ме 
ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени 
жи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одма 
ема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да види 
дан корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> < 
само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газда 
ћ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини. 
викаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не  
 стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>—  
але још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече 
ошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли  
<p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време бил 
и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак 
итав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се  
Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих 
олико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба хр 
оглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{ 
, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз ко 
арми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што ре 
аста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево 
сте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем с 
ми.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> 
идети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једн 
..</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете 
ја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску со 
Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по  
лвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у кој 
како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распозн 
оведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p 
и бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду ну 
в начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесе 
и нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо  
>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутр 
инара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест. 
p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да 
 — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{ 
.{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам как 
p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174"  
казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спр 
у, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја ум 
сту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.< 
а канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p 
г трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најза 
нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капут 
и кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо у 
 шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио је 
.{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да 
ну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба ура 
у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиљ 
е остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.< 
ренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо  
на ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код  
Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био  
, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам 
боље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматр 
на, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека го 
ити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло 
ац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то,  
цао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам 
ло страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем 
лако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> 
/p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем д 
р дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што 
p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>—  
почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али с 
тресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да је 
мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</ 
 суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ 
ао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао са 
х влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив  
тно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, 
и рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, 
"4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће.. 
 одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. ди 
могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана... 
мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!. 
да прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна  
 кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с 
Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим в 
 свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још чести 
т не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили б 
, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и че 
добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p>  
 говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нист 
а сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и  
м газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо  
 навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни н 
,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старији 
а вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— 
о?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам 
авана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има 
н као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор... 
је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> < 
 миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји  
и послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам но 
ко се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нис 
е чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — хо 
наест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да  
х отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у  
неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— 
кох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак 
 ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича 
ућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрз 
 не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и  
алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових 
о свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим 
...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!... 
, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим 
 размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустави 
м осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочит 
 ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву пок 
не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту  
аници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам 
љушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд 
че ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина ј 
вала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p 
ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се  
као би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примет 
де бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма  
омагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица на 
з Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па са 
оћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против  
н Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја 
ру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одве 
паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седит 
устити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио 
аше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што постави 
ише губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се  
 из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам 
 дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мен 
х лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по л 
ужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па ма 
акве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, ч 
ам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега о 
ер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесе 
апред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири,  
е и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се з 
зиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именује 
иса у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег  
јвише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послужив 
 важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда из 
годарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не 
 помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам  
.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна ко 
узе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по гла 
ва повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да 
и недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, и 
, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се 
та нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p>  
ћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у 
га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да,  
> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где  
децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији 
утим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дет 
боје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати  
риметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред  
апакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реши 
рло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала  
вљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је мор 
 бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе 
т одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене 
 наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у сак 
мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p 
ред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам 
лног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није н 
 господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој  
раво и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такв 
није сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али  
што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у 
е му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p 
а се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо? 
} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без зан 
ији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад т 
i>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер  
 <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... т 
</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће  
а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни с 
 заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није м 
ече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...< 
/> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доруча 
ао да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати п 
унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али 
иш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, д 
ати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се пл 
о пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад с 
писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наг 
меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У ист 
ом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она б 
— дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један 
уња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Раз 
лим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на ч 
ите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{ 
<p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља 
жи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p> 
ићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S}  
савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и  
ашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од то 
 Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p>  
пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приб 
ака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n=" 
ко је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а купов 
 проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво  
еш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, 
 да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва 
p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си 
лаг дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што  
ог Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>—  
е он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— П 
 не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво 
хо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно исту 
стргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде п 
 под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпо 
ом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на сл 
титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да 
 она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођ 
да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови 
 ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, —  
у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео  
шно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече. 
је чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине  
итељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сиро 
 их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места 
штини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара,  
вах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или вод 
и сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испашта 
е ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџб 
} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p 
.</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив чов 
 могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> 
 и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе  
 шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем  
а меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мал 
гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера ба 
estone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене,  
жао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="sub 
и прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си  
на не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p>  
 каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао осо 
 били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна,  
ад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са св 
увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p 
у: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје при 
ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> 
таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раме 
е, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — 
лази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено  
 баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати.. 
пак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спа 
ах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изне 
ле мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до нек 
оро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа ниса 
ња, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему 
.{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме  
, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још  
 мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскр 
и рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком 
аш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здра 
сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији ко 
ласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p 
д овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем 
и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати м 
>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се от 
.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој 
а ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно ч 
ота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани  
/p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да з 
, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, в 
ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>—  
p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо д 
 отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам год 
раја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је  
погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви с 
иста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена,  
едан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рај 
— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више  
иликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта  
 наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ ре 
племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,. 
вао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао 
гу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет 
д онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., з 
за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што да 
 n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас,  
је била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка ј 
ови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До ос 
га морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо м 
де у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко  
С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На,  
метало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу 
ју чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> < 
адовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто н 
 се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Пос 
а то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре о 
без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је 
ам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучн 
, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова 
та седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седн 
{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у 
м разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код тераз 
ад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешни 
з улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потра 
 Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једн 
исару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брат 
ораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, ил 
ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех.. 
дгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде 
ости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурн 
рао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p 
г у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235"  
/> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за 
ко вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господ 
г да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда  
/p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p 
ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговор 
 је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испо 
ржим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђим 
ве за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никог 
кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.< 
адници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач 
то сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Са 
зну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Н 
ео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тр 
тра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име  
ка раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Так 
н и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упи 
 за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него д 
 За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође и 
и да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљ 
,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> 
 у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало  
њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се 
— рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Дон 
ва у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе 
елиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, 
име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} 
ше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи 
Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> < 
до би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрх 
што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у  
кнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа г 
, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим 
м гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још  
е нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели предсе 
 <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колик 
ога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три  
 да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког 
вала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад м 
ати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме ст 
м помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ов 
нио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближ 
о.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам 
н, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то моли 
ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече 
о невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па п 
руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узи 
..</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, м 
им даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, 
ст око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферише 
е и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...< 
је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досада 
 западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто  
!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, з 
а сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да 
а се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управит 
а му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову запов 
 шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја с 
а ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гу 
ти послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она дво 
м никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — у 
пођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи го 
и бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; дв 
деле: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно вер 
мао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао 
ам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — ре 
и нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебел 
 ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним се 
ђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике  
нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као  
и у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља 
Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени 
ади а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног велико 
за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесто 
 кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на стан 
о би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим 
лужбеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме служ 
...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као в 
 чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по гла 
да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа 
знадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безб 
 тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> < 
 доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му  
, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стрес 
ите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако м 
Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се пок 
свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могл 
ци дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, м 
“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу од 
а двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али  
прости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добр 
е тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p>  
 је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну 
јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушко 
вања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у проле 
ла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претх 
 већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p>  
 кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> 
на у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли с 
и на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> < 
жали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њи 
{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што са 
е, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} 
тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И ко 
уства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он н 
слим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и уч 
расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица 
ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обичн 
</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима руча 
, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, нај 
илади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти 
знати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који 
зећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ј 
ти од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо 
рестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за 
 која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики  
етири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и  
аника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим 
/p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако  
 и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватр 
једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила 
е и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што је 
ео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакра 
тле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" 
ије ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите  
м толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми доз 
 уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима п 
 занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиро 
тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладов 
хата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио 
којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ бил 
а више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и чл 
 умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се 
ка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета ни 
а не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> 
p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да 
е...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и с 
изима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} 
олицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека бу 
цили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" / 
</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу 
а је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S}  
е гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у  
а...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.< 
е важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.< 
 код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем  
> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу ц 
епрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ниш 
а хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи  
{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али вр 
ка даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем н 
али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само  
ити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, к 
ућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши 
сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више 
х дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога по 
ени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго 
би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако зн 
— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — од 
 и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио 
огао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p 
<p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола дору 
 ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господ 
ам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се в 
ити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} 
 цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да 
о имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било  
е ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу с 
 у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер как 
, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, кој 
знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управите 
е сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне ни 
и истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ 
епсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једно 
г које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је ф 
дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробу 
ам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био пот 
онесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као бра 
 пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Нат 
 је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лоп 
а. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне чет 
мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је в 
.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђ 
.{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „ка 
трисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не 
покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби н 
вљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, ко 
адно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, не 
буку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још  
..{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразиј 
анем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од ва 
 за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где 
постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који  
 председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих 
ве гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће опред 
д уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта  
о ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и 
а таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање 
ца мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ћ 
динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, —  
изнајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био п 
ући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за 
ћи се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се нај 
ечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити. 
у.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S}  
>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а  
 мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p> 
 полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не м 
 и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем  
 и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па  
д наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ј 
ише пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа  
ео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за  
 доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске  
.{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слобо 
јзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рек 
се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној стра 
{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, 
се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја 
увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48"  
а је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смрт 
 је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друк 
тка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на к 
но у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> 
тија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу нез 
</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече 
је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у нес 
 не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p 
иња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p 
 највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око д 
 слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосм 
ања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам г 
ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине,  
<p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му д 
сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака 
јежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени 
се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, ш 
била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва п 
 млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју 
/p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам  
д господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је 
о сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p 
— рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам ок 
хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми ве 
ило мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и прво 
 је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па  
што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било!  
" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај се 
 с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на 
се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно т 
рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово разв 
кше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити д 
ао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код че 
јбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш  
а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изић 
а; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за  
адским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а 
ене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми 
 ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у к 
ио?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете 
ити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама. 
еш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем 
 време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимат 
 дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p> 
еших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> < 
обротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам 
о је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да 
сио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судби 
<p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја  
 доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећ 
ам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пе 
јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог ча 
оли тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом пу 
.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отм 
т.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигу 
ма, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић,  
а да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцн 
еће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S}  
тврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на ул 
едан сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби  
и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене тра 
и сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Д 
> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише.. 
 дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мо 
у, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо ст 
о дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да 
о.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто 
адава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Коч 
тог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> < 
ма још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу  
ле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било  
..{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не 
га; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Беогр 
је рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, 
 тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још го 
равитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— На 
 ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро пром 
ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" />  
ишћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да  
ти.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде мор 
лужитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одго 
буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме по 
муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензио 
ати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и 
м спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p> 
би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница  
ати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се 
тим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се 
S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте 
новили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато 
вљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме 
д једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцелариј 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске  
 допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежу 
оред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већин 
о да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој  
мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p>  
,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" / 
ам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријате 
 стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у чет 
живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и г 
дмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обита 
ам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет 
како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, —  
 у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а го 
ао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb  
с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? —  
ам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S}  
, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену ше 
а праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су 
 заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услиши 
удим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нис 
ожда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако 
увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!. 
у Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а 
о кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} 
е испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи  
није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> 
 је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још с 
наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Н 
своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, шт 
алим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала  
однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле 
авам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</ 
> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо  
а ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи,  
могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци 
али с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb 
ед пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној 
р.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дад 
о; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле 
нутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из м 
ју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио 
а ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — 
ли смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше.. 
тне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од 
/p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и виш 
<p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну је 
а доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — 
 ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете.. 
 ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџ 
> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога трену 
ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{ 
и се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо ха 
Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обра 
м из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио 
ењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} По 
м код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у  
> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места. 
пархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу 
 један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам с 
изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би 
је су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех то 
је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у  
их књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</ 
едном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још ви 
орити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кре 
Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завук 
им тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није д 
 лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једа 
но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет  
ом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим н 
авим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да 
сер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове  
даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао к 
ом у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одг 
ј ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и он 
под клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо 
д ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p>  
лагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.< 
да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пек 
ити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша 
пустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter 
без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако  
... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз једа 
огао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а  
рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се 
 већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, леп 
руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из  
с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо до 
...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p 
но си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми  
исам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим 
било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре  
 снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осе 
ало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са 
.</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка о 
највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чу 
екох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз  
 бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо н 
ао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да при 
купиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим  
нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох т 
;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тр 
а ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му 
и беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а мо 
нас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — пр 
 За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер ј 
мској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као  
а затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи св 
у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Нас 
 Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — п 
мо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта  
 полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никак 
<p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна 
мо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех 
ј соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо д 
а, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, п 
арма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: 
ећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и  
277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p> 
којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега н 
у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обич 
селити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропа 
ио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није 
 да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био  
, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па  
патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми  
идех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих  
 је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах  
е досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче пола 
м пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.< 
ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако 
било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себ 
ицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ л 
ца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... б 
дуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овд 
лету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погре 
ће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — 
на дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја 
азгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита пи 
<p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— 
p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин ј 
. него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла,  
, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" />  
код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.< 
Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт.  
 па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или салам 
или забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорит 
 посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме... 
сми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...< 
, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме  
p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледа 
 да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, инач 
 Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на к 
инемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док 
а пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у ис 
рло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба 
новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево пар 
ио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, 
жује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми 
видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радит 
уће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио,  
знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву. 
> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p 
је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="2 
ебем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим. 
 страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у  
} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p>  
 Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али  
олико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас т 
казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарс 
е није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова ра 
; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док  
теним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послужива 
само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није,  
 сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знај 
и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном. 
 беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>—  
У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем о 
на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми 
сме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа  
леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Ш 
one unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али 
вам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 
ледити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, д 
а једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јан 
 се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и  
 тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исце 
ечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парчен 
 изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувиш 
о овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p 
а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; как 
 истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим ја 
 једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да ч 
нада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и  
наш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослобод 
дском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло д 
од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико са 
ђосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам  
p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, кој 
 чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он 
ка, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, ба 
о је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у о 
газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена ста 
е изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни  
уда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изн 
и! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, н 
он“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском ул 
аџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за  
има, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја в 
хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали,  
80" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вр 
 А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. < 
и ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће т 
то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — 
везао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — р 
а дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како  
сно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p> 
ка!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћем 
че Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова го 
дем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сах 
ш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одма 
кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао  
рм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Пан 
е познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и 
 леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти п 
 вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико тол 
ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p>  
че, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, до 
врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцеп 
ванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети 
 за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити 
 да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се 
ла.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угр 
S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то ника 
у живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је кој 
ест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело 
шао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће 
са, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то п 
ика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пу 
о било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бриг 
е...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо  
своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам 
а послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — нас 
лушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; 
неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужно 
је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите 
еш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам у 
станем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу по 
вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} 
— узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> < 
три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!.. 
 речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са с 
во ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку,  
е извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто п 
 и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, ве 
ви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p>  
лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ан 
абрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви има 
а поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање.. 
...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> < 
тарешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12. 
савши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један 
 пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>—  
ар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p> 
гару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља ј 
нара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на  
редставити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и 
ету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им 
 сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би мога 
мали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји 
лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> 
ош једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „рефери 
аго, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер,  
!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим 
 однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа  
т на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није  
мо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ак 
о два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали 
р, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним дет 
, а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себ 
господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за  
о куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, а 
цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече  
.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинс 
то се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гај 
се, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не зау 
која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ  
показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред на 
д бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb 
кли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,.. 
е непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац  
 чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата 
у.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, син 
магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај 
амна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу 
/> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо к 
ђи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред л 
на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападош 
p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p>  
а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — 
<p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и з 
а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> 
ог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме к 
но од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума 
и некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само нек 
/p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе ду 
 и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским 
 разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оно 
 динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрл 
и је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све по 
 и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те 
а је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ход 
кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим 
али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друг 
вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, 
иво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да не 
ама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... е 
..</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И  
 створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао  
урно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико зад 
ох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке 
ни веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веом 
д није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: 
ене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при к 
ином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страда 
 био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У  
ш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S}  
а јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерс 
по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина н 
али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера г 
о га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на 
лико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била  
о као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да  
ег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу с 
бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се 
> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за 
ш јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} 
ој белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, за 
.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто  
у наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p> 
 ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их  
оја је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог 
е сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Госп 
 стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђа 
каква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас,  
м госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па 
аво за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна уж 
е а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лул 
ешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и дад 
удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" / 
 друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај  
ватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на  
 се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати 
дног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак  
е појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу ст 
а обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку на 
 своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно 
ре, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, 
Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку д 
id="SRP19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на посл 
те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног 
 невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше оде 
дмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Ака 
ј страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем св 
 разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џ 
 ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако  
 пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n 
ати па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе ста 
="SRP19001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало р 
то има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb 
могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек,  
 тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод р 
у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће  
уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе 
еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто 
гушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не м 
роговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако ду 
на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! 
е пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...< 
ов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опе 
 се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет ди 
ети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Треба 
 уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва једа 
ан, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p 
<p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно п 
 знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избац 
а шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњ 
орих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— С 
ила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази  
багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међути 
оворили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и вр 
 руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p>  
ио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем  
!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу  
ad> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи 
.{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут из 
 госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{ 
ада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са  
азао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах  
ио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Гос 
а које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех  
већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми мо 
 за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на је 
 где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене н 
ита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да ј 
ље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, д 
ганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао 
, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показива 
ј кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци 
 соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла 
 Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га мога 
ј нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и п 
 а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као г 
ле две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин 
и, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — им 
 Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам 
и ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је н 
и се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу,  
 у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човек 
авно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на 
и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора 
> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S 
лови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — и 
и ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Зб 
о на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте но 
ију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Раз 
 задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није би 
>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p>  
сно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају 
> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</ 
е била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо  
ма!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и  
ат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави 
е то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими 
у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао 
ндиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огрома 
ише вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана. 
тем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; некол 
p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узе 
 им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао  
јак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује,  
 за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, 
о изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те 
</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S 
,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта ј 
е.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохвати 
ан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер до 
Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био 
екидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које 
одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти вели 
олице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p> 
ечних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу  
жио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједи 
тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свеч 
ре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим.. 
> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столо 
у, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са ч 
ре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао 
 у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба н 
ручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} О 
мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметил 
...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала с 
бацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на 
 спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме 
пет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S 
днем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао с 
лендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - ше 
ладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гле 
тим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искуп 
орпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их  
 прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и  
јући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих  
а овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за со 
ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где 
нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, —  
ратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се прв 
ити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се 
се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног 
ши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с вел 
ољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли  
 доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познат 
Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по 
</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе п 
а и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обо 
ана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја 
о, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гор 
им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну 
аћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара ос 
 унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред кућ 
и би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногам 
те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда б 
едох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, 
доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S}  
о намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над  
е и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Пан 
г дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас  
а ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра 
ући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у пр 
за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим ва 
ори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казат 
ка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих 
а мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој госпо 
/p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити са 
> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свем 
акви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устан 
ђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш 
/p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос. 
динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прочиташ 
пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је би 
воду неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тава 
ацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb  
го си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не о 
уда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут. 
 <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо са 
 сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на 
јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, 
оре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији с 
p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше  
о радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, г 
оручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова с 
доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са св 
 још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдар 
...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, к 
но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била 
с горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не  
 за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући с 
ео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег п 
 своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен 
о место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам и 
ној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; је 
 шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говора 
Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго н 
еба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само 
осподин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Поче 
етнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>С 
а собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам  
ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у 
анем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и 
ам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Јед 
, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!... 
живања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими је 
лађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21 
уге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</ 
нула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад с 
 затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> а 
ли кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну 
 трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p>  
ећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом  
, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — 
/p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо т 
страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.< 
панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише 
> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топи 
ја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли ј 
и пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали  
, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали 
 ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице 
рљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} З 
b n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој ку 
илостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући 
а тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... < 
е лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... п 
окаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Кап 
жасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стиг 
 хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb  
беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Ист 
рокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стра 
 улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати,  
} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>То 
ишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачуди 
д госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месо 
ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? 
/> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рек 
богом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико м 
бе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>—  
, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— К 
д сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>—  
 за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> 
 <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!.. 
аш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p 
 расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, бр 
зненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала с 
Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>—  
, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне з 
ече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наме 
упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити  
ознат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на  
о пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чуде 
он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одго 
м шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</ 
дело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не ос 
 један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама п 
тош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — 
9" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; он 
 онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не 
назија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове ниј 
сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту. 
је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се крену 
, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве  
е сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише  
еси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и 
гнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево 
 испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну о 
ључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова 
, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху  
шину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја ва 
едном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} Посл 
ење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох 
 се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим и 
 никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната 
видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па ј 
 све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим  
 ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми п 
те лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах  
зад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну 
тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он 
. морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешт 
естити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући вра 
— ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче 
ог сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се  
пет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жа 
е, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и 
се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> 
али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више ниј 
ам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>К 
чите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосм 
војом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки  
> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изна 
ла згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, нег 
/p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — о 
а! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не м 
орган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата 
е испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам м 
У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим  
г пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја  
оћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би ц 
чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А гд 
 јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али сп 
ку.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Је 
 се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на ова 
тално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити д 
путим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су  
 стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох п 
,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спа 
у уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канце 
 отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује е 
кренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на м 
ри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми тв 
гурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да  
м у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходни 
ем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни! 
ок оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе 
то имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред каж 
 правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује,  
ч казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших р 
>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p> 
ред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго 
оби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно  
на непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике  
ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n= 
 крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја  
лари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо 
ојску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говори 
рберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Мит 
166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рек 
вану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да пот 
е-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног  
учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника  
ства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то нај 
дема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш  
19001_C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе  
 Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p 
ачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чист 
> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господ 
м и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем во 
те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова 
да не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо,  
 настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,...  
ађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а 
дан па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуг 
а васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, го 
опијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а ода 
зано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех 
— рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану зем 
ње на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол с 
а, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао 
ге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли 
а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и сво 
; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка к 
а?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идит 
ли не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку  
посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна  
шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За хран 
 а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах н 
 би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прош 
 и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке дож 
 као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв  
{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је цел 
<p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем по 
 у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да 
>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али ба 
.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{ 
pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под 
све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико н 
ћу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, 
амо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику 
икад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јаго 
у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> < 
/p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једни 
ругова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не с 
а и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> 
ићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично те 
рајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келн 
/> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p>  
 пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ —  
е изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо  
м што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Т 
и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p>  
тнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола ав 
{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од 
а нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, вра 
{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе 
 и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажер 
 вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док н 
ало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја 
ј наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао? 
 Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на 
ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p 
мо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки преса 
ли наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>П 
седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто 
ке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Те 
е почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам д 
ући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шт 
а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад  
еларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p 
/p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата п 
и за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— 
еларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве свет 
учан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p 
 бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од 
 хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" 
ве трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> 
веће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим г 
ах, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ва 
он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p 
не нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурат 
д јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како бу 
 године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лак 
и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о о 
у, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету 
он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p>  
јте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да 
собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза је 
 <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се  
<p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.< 
ћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови љу 
бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>—  
учиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени с 
 му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и позна 
 дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.< 
пљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,...  
 — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да 
234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако  
ветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше н 
шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а 
Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?! 
у унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шт 
авола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну 
атим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и де 
мо за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ј 
ушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру 
бро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — з 
 Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарск 
оспођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а са 
>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се  
мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет 
ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изв 
грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се о 
 не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој 
тна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа  
у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас ј 
нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар шт 
 рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p> 
.. у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем  
авао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала  
уди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткре 
јући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем они 
тити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S}  
и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" / 
n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави  
 било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их в 
да у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се н 
 на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се 
... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим ва 
?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађем 
, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла ј 
ин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он 
ица од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; н 
тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шал 
нам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у каван 
оцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Ниса 
 добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала  
ам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме  
тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ћ 
ли нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимн 
</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим с 
нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се п 
Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо св 
орака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склон 
 <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим 
и многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осе 
овати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја ос 
} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући 
твор преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хв 
о сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{ 
не, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подн 
да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у бе 
та хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме 
p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих поглед 
одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвор 
 се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</ 
ећ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоће 
јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" 
Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за 
> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да с 
 <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу ост 
е газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, де 
 повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао п 
 док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну 
с,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплаш 
 чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="2 
треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</ 
е испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мор 
одизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо до 
ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p 
јмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, ш 
рема овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме  
 служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p>  
/p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру 
м на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,...  
би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће  
ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полициј 
стите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— За 
вде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — 
</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превиј 
/p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, 
и, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствар 
исмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише.  
{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p>  
 а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама  
 говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалче 
 брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Ја 
ваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код 
 пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да у 
акле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n 
/p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — 
олико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Зб 
 ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи 
ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је,  
ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђе 
реба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони  
лауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола  
 (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вун 
ло.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви? 
 оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напољ 
p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да  
емам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заус 
 И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!... 
р, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и в 
њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!... 
 тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па н 
— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви он 
а и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! —  
а,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети 
их ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>—  
. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио 
емарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест 
е?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по и 
>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме з 
 и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми 
т? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ј 
ао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> < 
господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али о 
ине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} П 
 јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S 
су имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситни 
ао код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јак 
p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> < 
 старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдар 
могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајд 
капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо там 
емо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах в 
волте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p> 
 али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама, 
, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од  
 сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан 
</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по в 
а данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S}  
ните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да  
нка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас н 
 шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{ 
ти где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се н 
> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а 
 да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако  
сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> < 
, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} 
Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p> 
 Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред 
јдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> < 
о ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје 
ко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћем 
е:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо 
— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и т 
 нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу 
 дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и в 
у!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви  
римо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p> 
ном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p> 
Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>—  
 турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> 
завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p> 
д њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим  
p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати  
 лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни д 
а гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах и 
p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пу 
о ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живо 
мем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испри 
захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико т 
а легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p>  
.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати пат 
— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S}  
апред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то ст 
де одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али 
ршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p 
аже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и 
аво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, 
о где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p 
више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сва 
та кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостим 
ти, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога с 
ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходни 
 лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и 
охвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву ис 
148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се кап 
есет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не 
, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p>  
за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да бо 
амо би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има све 
!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо  
и — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — од 
ћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устај 
 лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегош 
<p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да 
мо да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио  
— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>—  
/p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, ко 
ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад д 
 За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Х 
ао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спреми 
 Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Ава 
одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али о 
 да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у б 
 покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади кој 
 људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ  
 ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, с 
арати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасм 
у у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдари 
Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, прав 
ала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома до 
бро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, уз 
<p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешт 
ри крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дет 
ена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фа 
госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам  
 га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, 
фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш 
е кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена 
лазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Им 
долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p> 
 хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Мила 
да ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било... 
ху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосм 
во, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а  
и...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти  
ти па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у  
...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> < 
 бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три  
гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџиј 
то, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, 
жна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда извол 
ци, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопств 
а се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти,  
/p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улиц 
вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се 
 шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу 
ивот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>—  
290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погр 
је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збо 
грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и ста 
, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чи 
које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од кој 
, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да ни 
ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на п 
аћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не 
 <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда то 
идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени тол 
> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одгово 
 имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код  
“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> < 
/> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчи 
ахвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш п 
есам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривен 
те.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... вид 
вући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак  
,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије.. 
у...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, г 
 Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> 
а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а 
здравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p>  
} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час ре 
ног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам 
едноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш  
ађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај 
екајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</ 
рата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да кома 
м гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим  
а пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера  
а у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас и 
ли коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је  
е знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не 
 ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај по 
 ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао с 
е са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта са 
/p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити 
ај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља, 
> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда 
у да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шес 
, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одма 
мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље  
ин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га г 
а својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мир 
ни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S 
ајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата 
ће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети за 
у га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то  
p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснет 
авићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> 
p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...< 
жеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p> 
...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, 
и је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим ше 
дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити.. 
удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду 
н заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почи 
собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легл 
p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била гл 
 пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хл 
/> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друг 
лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала,  
ет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем  
га, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније 
ити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чу 
 гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа 
} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаре 
о, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи  
 Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме 
ам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају  
но, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се б 
а ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који пос 
да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао  
 кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код к 
ли ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем 
ило десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је 
ви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове  
дао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немају 
ђу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али 
оја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и  
можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори катало 
 мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити р 
о...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче ста 
— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и про 
вога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скр 
<p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пре 
дни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Б 
умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p 
..{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп 
p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао 
а један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем  
вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а 
ре као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону к 
ат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећа 
сто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила,  
ем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мн 
но пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хлад 
> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да д 
/p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тог 
 прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва с 
ио други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управни 
заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, 
остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу 
 после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се 
 су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајт 
> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата о 
...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није т 
ка дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање. 
пажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па  
еба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке  
више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p> 
..</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух 
— нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам д 
е(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да м 
полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, 
могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног 
ијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нек 
о, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле 
 вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она 
 утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћет 
мах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осе 
пет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати коли 
ене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш д 
т пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излаз 
 па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви 
..{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми  
инара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,.. 
а...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се о 
ирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вра 
— то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Оде 
ам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја  
че:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде до 
а, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих 
ројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер 
 викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда М 
 Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он узд 
ти кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније  
обро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, 
 <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко в 
Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225"  
ли...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му к 
кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писар 
 одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где 
час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји 
правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим 
, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се  
неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед 
и за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> < 
рај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред!  
 послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...< 
тајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> 
ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n=" 
вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам 
говорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, 
едеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Бе 
а, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити 
,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да б 
молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гле 
— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изме 
<p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</ 
хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устад 
и одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја 
умом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>—  
ете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за 
 питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу  
</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— 
 толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за 
је лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вам 
 /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад  
брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb  
себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p> 
аже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — реч 
роњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на зан 
ћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако х 
Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</ 
ете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, в 
 са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасм 
.. ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p 
да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем кел 
пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих  
јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за  
p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место 
ле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад од 
д зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре 
сам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш  
 дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију. 
и.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изна 
о, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчет 
, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи гов 
ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p 
гурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу 
код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Нема 
ад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — 
стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан прове 
ин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у со 
ју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p 
/p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај с 
и будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кир 
ривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже траја 
их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и 
кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Ц 
ео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осе 
иђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли  
 ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уа 
 из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета,  
ажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта  
но сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто п 
ли ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</ 
пет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" / 
а не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на 
уке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у 
.</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пр 
ест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставн 
с чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па к 
свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на ка 
му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојт 
с ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се 
, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло до 
и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита м 
 и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој  
вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џе 
, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно жив 
к, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, з 
ном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека 
риметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у  
 нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад 
ик, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за 
 ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ 
ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> < 
емати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући  
још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одго 
ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да зна 
 Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — реко 
о четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише,  
p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се  
ло што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превиј 
у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђа 
не пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о  
ћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову с 
оче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све шт 
ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако виш 
 га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би г 
где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушку 
</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чист 
 кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У оста 
ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, 
речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгл 
с на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи прогово 
ави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>К 
ана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> 
 исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи кра 
а отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очек 
 прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо  
 си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта н 
ник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, 
рем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоће 
 судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођ 
{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам 
 врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је  
е прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с гос 
 ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још  
</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући н 
 себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава  
не у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба 
живљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја,  
 <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде у 
лав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - у 
и по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на 
 Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи ст 
.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n 
е да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имал 
е у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краћ 
врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и то 
 погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку ка 
... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p 
ала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава г 
риђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења... 
 /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број  
дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су м 
ву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— 
вати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући 
о, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора с 
е на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сре 
равилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљ 
да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после 
 столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и ос 
соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у јед 
совка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежн 
се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурн 
ачким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И  
 која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила  
чај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни јед 
а у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу  
е мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, 
еше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} О 
} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира 
ди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем  
 боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p 
 /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источн 
и дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p 
 леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па тр 
ам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним 
 Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, 
азуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и  
су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не зна 
мет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам  
ад, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div typ 
и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, 
>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх  
амо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам 
мео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога з 
пим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неу 
а муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пенз 
 за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?. 
 ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одм 
 оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са п 
Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је бил 
и земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разнов 
дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног пред 
ном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за се 
, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хриш 
руго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих 
 ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а с 
 одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање 
 око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити. 
у, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p 
ичати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом 
ем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се о 
памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем к 
с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</ 
ешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљи 
и се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом  
па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви на 
по Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...< 
могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да с 
емо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До 
 ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> 
а радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети  
о, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу 
ама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи посл 
ко је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они  
ма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам свој 
е на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се  
 старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и к 
рошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици 
иступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S 
е светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући 
 домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за ч 
 принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ног 
шта понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе 
ед тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, п 
ко ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете 
 овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и  
ам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта 
а, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на  
ле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста  
 у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у соб 
друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и у 
дао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, д 
 то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господи 
ном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> < 
иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах  
 и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне  
зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а би 
 да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос п 
 гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ и 
S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена  
 како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро 
="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат 
немо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као  
а оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, 
две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајно 
нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради ш 
огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу  
слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро  
ра.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} И 
но и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озе 
а би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваниц 
 колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим рас 
сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не  
јама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било ни 
ећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу 
 својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>Н 
 дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао 
нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже  
па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нис 
 реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> 
мах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцул 
е те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Мор 
што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, сву 
огунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се 
је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бр 
Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех  
јзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог 
одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се  
ико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђ 
ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ј 
, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут 
мо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећ 
и и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а  
е кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у 
<p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекос 
је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и 
ди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>—  
 ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb 
?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу? 
ним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо 
</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола 
го где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што 
А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, о 
Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у 
ма поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана с 
је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха  
гој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају з 
 сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђ 
.</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој п 
једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и  
из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог 
Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету 
кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вир 
 ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — реч 
ио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обрати 
морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме  
на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим изб 
.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно  
акати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml 
е сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну б 
 преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хв 
ући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских час 
 и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао  
ки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усели 
 која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — 
 и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче 
ност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је  
у се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео  
 и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Ид 
о јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах 
у сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина... 
и безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радил 
гао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n=" 
} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S}  
 што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомир 
ту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у ку 
отегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пе 
с се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окр 
м, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p 
редство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздрем 
ас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два л 
иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчи 
ајзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле  
сте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да ко 
во кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милуј 
. крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме 
 господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми да 
> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у з 
се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича  
ејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, —  
не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим  
{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао са 
> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем 
чем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало пов 
е Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи  
ати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео со 
о опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са ре 
— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више 
убим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у јед 
д све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја 
мо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та ј 
И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што с 
ече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је 
, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са  
 брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...< 
у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Б 
..</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, 
де по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са с 
ра, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госп 
ије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти ј 
 из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи јези 
/> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p> 
ра се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! 
у?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет 
— викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога ви 
 и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се,  
ли слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби про 
о радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сир 
 у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у 
ру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са ост 
гав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бит 
се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда по 
ај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас 
н научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је  
е за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чин 
ратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света иск 
S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу оним 
наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хо 
.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" 
/p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом. 
p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> < 
а,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{ 
кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгуби 
адах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је  
обично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим  
ли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>—  
 други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче На 
p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промр 
д нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па 
 лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и к 
 добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима с 
тигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима с 
Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> < 
, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р 
 да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пер 
 фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ов 
 завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их 
спођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах  
траг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— 
им те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је  
ер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ј 
нула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођ 
 а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а 
а, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p>  
д полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим ва 
стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња 
 две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S}  
злазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше де 
 да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у дес 
p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала  
 их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газда 
по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као т 
p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n 
м путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да вид 
 се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а он 
аш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Он 
ине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурн 
 и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му  
"101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на бла 
е труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима,  
ао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам о 
ро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да 
ас се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрес 
ре се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него у 
 оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — ре 
а трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у с 
.{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и 
један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост п 
 упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отвор 
у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у ово 
ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јес 
учиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситн 
 трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{ 
Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и в 
вао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту с 
кој пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <d 
ојим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили ко 
н а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то дола 
 бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Моља 
tion" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, ка 
...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p>  
од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођи 
и само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму н 
ен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! пов 
им што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, к 
аву дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да 
поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и 
а киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем 
 је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме см 
је место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бив 
м пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам 
свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред в 
 бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би  
ожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећ 
осмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напр 
латим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми  
клог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито п 
ар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ј 
ем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахат 
вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ру 
 — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти и 
грабим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се с 
о пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и 
остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, 
еки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у  
ска новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра 
рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово в 
оћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па  
ненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Рас 
 да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али  
бомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки 
тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Исприч 
 отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> < 
 пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, 
а лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла 
p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</ 
гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пија 
 остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чл 
...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао з 
ор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам и 
ам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног 
у те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> < 
оз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита једа 
за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице са 
 се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава  
p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће 
о је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи  
али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш к 
псанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врат 
 — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p 
 био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав с 
ико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се 
а се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше,  
а чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад,  
.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како с 
 То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам  
 промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, п 
 упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо с 
 другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима 
</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуш 
ај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и  
данаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је 
> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали до 
у руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин и 
 улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође до 
— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам т 
м, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао,  
м ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер са 
ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, д 
ни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећа 
је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је т 
у и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>—  
19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужује 
а леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пусти 
омуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах  
ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p> 
.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посл 
ајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми 
 јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи м 
уштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближ 
им хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да 
.</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију к 
ма Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се и 
итати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне  
реме њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ов 
 лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отв 
ећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се 
склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку 
а учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз н 
у морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад 
ересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на 
 <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако 
лим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и у 
— упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће 
оведајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунат 
 корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја и 
а га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви 
м муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, 
ашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећ 
ио прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полак 
је</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем 
овукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видет 
S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S}  
Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примач 
и одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p 
есе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хв 
а доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се 
ницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили  
 је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и 
о ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и праз 
младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тра 
ј те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пуст 
два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем  
у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на ул 
збрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше д 
 и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђен 
/p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш 
у.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљи 
добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна,  
их шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза ког 
димо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алек 
 не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа ниса 
ислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око  
е била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, по 
ру.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац 
им га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и н 
у паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стиг 
 тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама 
ам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не забо 
а столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, 
вет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беш 
о пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене р 
ан за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне 
умем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија раз 
хата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме на 
потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет  
умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастички 
ред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на  
S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у ру 
о док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај исприч 
се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мал 
чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја кр 
ој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх  
о ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није кр 
 ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо 
о је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем оча 
и у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конц 
ага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави.. 
егасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер 
сак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша по 
у добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој посло 
 реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу н 
 прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па 
и и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што т 
ш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— М 
/p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнад 
ила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне ч 
— промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао раз 
ар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту ш 
амо ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, —  
риновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиља 
p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати ко 
е хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђ 
{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колик 
 разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га  
 па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издув 
ма и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ов 
ече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђа 
о материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам и 
— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођ 
је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с  
ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она н 
>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S 
 је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „м 
 је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало  
 јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми 
, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p 
ужитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе 
квих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих. 
 на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да и 
захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; п 
 тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао  
остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непри 
оме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с 
 Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи 
а који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет  
добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за руча 
осподин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету 
ти него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси о 
иче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати  
из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми б 
</p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес  
рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите 
<p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај т 
м никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска в 
о наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новц 
 доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја.. 
{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови 
зином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била н 
/> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се с 
сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене  
Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могл 
и ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и бли 
.. ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако  
 учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Е 
рављам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разу 
оп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Заг 
 није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за ма 
ине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пу 
Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је н 
ништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градс 
је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим  
 и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и,  
 испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и 
уће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практи 
а.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме пи 
ло у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и ва 
 се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{ 
о неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четвр 
и како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо та 
пену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако преса 
ближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе н 
 у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем  
, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао из 
} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње у 
н саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто,  
та ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни 
рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дан 
кох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> < 
p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које 
пођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно  
тељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> 
исам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило о 
 Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда  
јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и да 
е тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор уг 
 је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ј 
 у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и за 
јне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух  
м бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом  
мејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељеви 
је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми  
у поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни п 
аздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се 
 да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича та 
свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мен 
ба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрт 
преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред ве 
ећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и кор 
</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</ 
ајгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма;  
о гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћ 
ре са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне ј 
{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест  
ишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи  
е и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина  
, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је 
</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред но 
ио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Ст 
ању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред 
: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта 
дређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало о 
у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је 
тири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ о 
 би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} 
уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на 
ив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђо 
мара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у р 
 ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим н 
со; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду. 
е братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас ч 
а стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газда 
/p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера 
 се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div  
м полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваш 
да хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до 
ину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем  
 му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</ 
име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{ 
редсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p 
е као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ва 
има ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и  
head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књи 
вам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се  
д старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, велик 
же врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где гов 
— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо  
 Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да 
аку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она зна 
ажим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, 
паст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо  
ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је б 
 већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три годин 
е...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо  
— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не  
ико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> < 
а нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи 
ор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, к 
близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број? 
во викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар. 
ст одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p> 
>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја  
х дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да ј 
у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног р 
 из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а н 
ротеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући 
анта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота;  
 у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p>  
окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади  
ам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у см 
су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример ј 
а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се де 
че одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под жив 
а па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и гл 
освршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће д 
..{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају 
оћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћем 
та, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!.. 
рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи проз 
/p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту  
е писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а з 
е упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео 
не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и го 
вјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело 
андовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове су 
 седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p> 
лађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред 
се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,. 
ли ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали 
аступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали  
отвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S 
сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.< 
p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се с 
уке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послуш 
осле десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја  
ођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу  
ељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средин 
ри гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После 
ог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам 
пред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за ми 
урним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више н 
адио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а ж 
озади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, 
обље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно зауда 
ије,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам 
гат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p> 
вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати лег 
ој проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је  
 стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> < 
ог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p 
p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n= 
 а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ов 
са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала 
година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли 
после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, 
гурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он 
и...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме в 
ојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи  
из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,.. 
 завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. 
} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњава 
сто кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљ 
зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху  
озову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно 
м плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику зат 
звикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то б 
>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за  
 болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, М 
ицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за  
још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Се 
ашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у  
се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, 
 нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Пант 
редно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и  
то важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>—  
ога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се 
а ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а г 
ица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене н 
 хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући оде 
 целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на вла 
ше газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљ 
вака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја  
е без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајц 
тали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p 
ком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> 
 <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!.. 
су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми избро 
.. баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у  
ао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако 
јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је  
ком, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са д 
 <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, т 
нкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показуј 
нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао 
е ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече  
осподин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну  
их.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада м 
пир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S 
ра!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>—  
</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — п 
и...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместис 
</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на  
<p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једв 
> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити р 
/p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангу 
рио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав  
а и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату 
 вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам 
ају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у  
p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер с 
.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у о 
 први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљал 
јдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после  
умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа пл 
д у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Уп 
еше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пу 
нећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у 
ти без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме  
двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други,  
, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, —  
 /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати  
Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p>  
ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтел 
скупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи н 
икоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли 
оро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер 
 путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао  
а „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S 
 /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом ув 
узели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати. 
е одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала.. 
имо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са  
ори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва мета 
.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна ц 
 сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, пот 
купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутр 
ико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко  
а; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је  
ем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се  
каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени до 
дем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани  
кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они  
и је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате кар 
ворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге и 
ишта рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степе 
пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао 
 сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради  
уће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да уз 
 тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, уп 
 само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заис 
, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школ 
ру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера 
видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо с 
 заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад  
е мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да с 
у годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред вели 
> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узама 
ри-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, 
{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад 
...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја как 
џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу,  
 хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по је 
>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом  
о овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} И 
ме другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p 
у Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" / 
и како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око  
им ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, 
га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај 
мо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепал 
е, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког п 
ошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на  
ом месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра ба 
 је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче х 
се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у зат 
о за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се  
смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p>  
густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка мо 
 пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S 
 могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама 
ико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Ј 
мам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је б 
одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упад 
ико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракиј 
ао псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,. 
њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> < 
бро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!... 
.</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три 
м испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе пс 
змем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ни 
не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не 
 да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остат 
он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да 
велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестад 
ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварт 
спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се  
лу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему  
ру...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупи 
згубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" 
у плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у 
 Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> < 
 у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жан 
— веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног с 
> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох изву 
 више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> < 
јемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било 
реба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S}  
, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!... 
ок не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, ал 
ао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њи 
 ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p> 
и где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабиј 
устите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу 
тера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје,  
спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина,  
 могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх д 
нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у том 
ба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља 
 четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше 
гао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми см 
х поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозрив 
м докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим 
није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то ј 
а.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би  
пут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p> 
а испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка 
уго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, 
тати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошт 
 морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у 
њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми б 
с се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти М 
"261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас  
p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи  
 томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисве 
, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па изме 
 му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb  
ш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда х 
 Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљет 
Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где  
 се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, 
о осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спрема 
уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сут 
ејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати 
роз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београ 
p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом  
 и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>—  
 сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,...  
ади чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја им 
аће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за шт 
гаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људ 
а вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободн 
о, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну 
тен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чу 
не с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и ч 
пит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p 
 патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p 
тов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш 
атрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву о 
 поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљин 
 па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џ 
} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужит 
вено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треб 
ашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам 
 иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди  
а, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у  
де ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав  
е знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p> 
аравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда 
но — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао 
оге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је 
мица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излет 
сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух 
е повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да до 
{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у на 
је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар  
лавину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, ш 
е ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— 
4" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста таја 
ледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" 
 да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио. 
свету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... је 
 је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста 
десет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви ник 
15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута у 
ц са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпа 
тку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни 
 рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљу 
а још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног  
еће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p>  
e unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па н 
римете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је т 
м ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</ 
/p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тре 
бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ног 
ац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући присп 
 одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а друг 
жим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} 
врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у бра 
валим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад б 
есвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; је 
весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у шко 
 чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пр 
ао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" / 
 рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким с 
а.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p 
о смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џепов 
човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђ 
 нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{ 
рла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гл 
Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb  
растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 дина 
ти ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и ка 
ле велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спав 
 посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ј 
ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети  
остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> 
> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше 
ахладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером 
е краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђ 
о седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео  
 упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се д 
оли био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су п 
ња.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Јед 
p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на 
ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пр 
чно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та 
глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</ 
.{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме  
исам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било ла 
сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће  
 и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовн 
 очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест г 
беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не може 
жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имал 
би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш се 
е вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостиони 
атим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потр 
 био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара  
чно радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, 
едан крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагн 
же да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого  
начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, 
код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу  
ите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p>  
н останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада поја 
е учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш 
!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми т 
 вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може,  
едузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жало 
 заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она  
нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја 
 одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распу 
олим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...< 
о се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим з 
 весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме с 
мо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, 
вана, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обу 
 сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао и 
ем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напусти 
.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У оп 
учку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вин 
нак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Ниш 
одужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било вр 
хати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отвори 
ј и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан 
ти?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави 
ао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циљ 
ође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из об 
S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не мого 
{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — у 
ректора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме п 
{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а  
<p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један  
и бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време поми 
 прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне ст 
ао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се осо 
 мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгреба 
, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мр 
рати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други панд 
овац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са ј 
огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше поша 
е што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута  
 доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова 
ом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што чита 
ад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана 
еларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично 
ко видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај  
 беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе при 
ех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упи 
били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где са 
, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у 
анем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завуче 
 — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— 
а прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомил 
олице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчи 
b n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини  
не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаш 
 се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у  
.. оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки  
лупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи... 
вах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џ 
о, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету;  
.</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њи 
 у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога,  
 фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба к 
распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p> 
рах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, не 
обро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умо 
ма што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми  
јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и,  
 места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који м 
е могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; кап 
жели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> < 
жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла 
 и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре 
 не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био ум 
рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однес 
аска за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад 
јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, 
 улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За св 
о као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања ниг 
— одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се 
подин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{ 
о обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из со 
 На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па так 
рен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред проз 
 једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање за 
уког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од к 
>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, с 
, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш, 
чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и  
> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школ 
милати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико с 
аја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побег 
ем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђо 
нутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јо 
 је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред ме 
пет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао 
али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није би 
 цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер 
 само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега 
>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће 
и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесм 
и!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му глас 
их последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p> 
75" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је 
 га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске з 
 сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих сво 
анас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му 
м чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми дос 
мназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госп 
ан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам доша 
ам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам с 
 савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млек 
о сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређ 
.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем з 
ава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнод 
пим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пош 
јем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пека 
 ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S 
од, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, н 
било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном виног 
нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није 
/p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од м 
олници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми  
рајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, ко 
таријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— 
, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише,  
чне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило 
 мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш  
ненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а  
олазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? 
ретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразиј 
 сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером  
 вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> 
 минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те зват 
</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком слу 
ифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није т 
учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио 
аним рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из ба 
ем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме о 
једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти о 
и а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздр 
ије живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем 
="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p 
ина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а 
сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи  
<p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Ни 
S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако  
ав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Ка 
пођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин к 
у ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва уну 
аустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно суди 
о је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Мол 
 слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш 
{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чува 
н табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова пр 
ле седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва а 
после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беш 
 му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се мор 
он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану 
p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госп 
мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне он 
 клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и  
са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за  
а крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко ме 
о мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p 
 одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенуше 
врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе  
етио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од ран 
још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{ 
га, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p 
дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело  
 грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на 
едох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као  
ита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем 
у, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господин 
 пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једн 
тионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на 
 толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио јед 
разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју 
толица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до с 
 одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је  
послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише по 
е на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти н 
о је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим ј 
аћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>—  
оса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... 
сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те но 
p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад 
мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и прев 
сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>—  
света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били дове 
а доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фи 
не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма з 
.{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чи 
да не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фиј 
оста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може  
/> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне с 
рем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S}  
х навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно кор 
p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у јед 
<pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тог 
м ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на пољ 
и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потре 
аду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам мо 
ћи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се 
 руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам д 
тао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а о 
из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише н 
сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао д 
p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До под 
> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и ни 
ао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима  
ти колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Инач 
повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био уко 
остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме  
 све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, д 
 душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</ 
ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато  
се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до  
— рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и  
 би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Је 
ем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, д 
спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов о 
 и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво  
1" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем ма 
Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ д 
затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној по 
а простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо с 
>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени  
дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам 
 па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда на 
 дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је  
д Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка  
="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како 
по — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем ш 
а није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па л 
а, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и  
е ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...< 
 погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени 
о сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седн 
енцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p>  
ду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се он 
љску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву 
кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S}  
Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повеће 
 је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се у 
. — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n=" 
 сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију ш 
ног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је бл 
н у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека  
и, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао,  
Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>—  
 чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да 
дник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходн 
а света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место  
од ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству 
 знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослоб 
>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у  
м се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а т 
али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:< 
<p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се б 
де... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растур 
ој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље  
х се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле с 
анта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ гд 
 Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општин 
са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сут 
 видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ов 
е пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спа 
 прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дан 
еграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а  
и грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двор 
зиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и  
а сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја с 
р у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и д 
 хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div  
..</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не може 
соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназиј 
а чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељ 
Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није мале 
 прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торб 
>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху  
 и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— О 
Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!.. 
се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,. 
> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати ш 
м свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике јед 
а...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то  
се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Једа 
вање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или г 
аговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послужива 
купи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!... 
да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је пос 
вде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражит 
дговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде 
 n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места. 
тох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служит 
вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја 
т сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег,  
ам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била те 
з мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре п 
S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по наш 
о узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо м 
ао скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ниш 
у...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навик 
зиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе 
а Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се мог 
ни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p> 
ода ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а  
рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја нов 
>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} 
ш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172 
ући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изглед 
 код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, —  
.{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на ул 
бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам 
мо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох 
хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, к 
њаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?. 
 где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам сед 
ћи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се с 
 Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> 
 сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — д 
пред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали пе 
з кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком  
а ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Или 
ео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{ 
капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођ 
су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; 
p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — о 
ати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, је 
била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па 
прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p 
е очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па пос 
врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— О 
у и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо 
мо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред сам 
ким штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S}  
сет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} М 
ше од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико 
а је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно пи 
ледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жанд 
спођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с 
не сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је 
гу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ  
ао роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан б 
ани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре! 
ћан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад  
амо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава  
утећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спр 
н продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb  
 се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах при 
у ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p 
 је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено до 
</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писар 
и с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да  
х, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> < 
еса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали,  
и ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трп 
нога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за ш 
морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке 
 икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да 
азгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијс 
даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па 
и дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши  
 се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет 
распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо  
 примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; 
да и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је,  
ио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с ма 
ас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и поквар 
идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школ 
шљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и 
 да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да пос 
 молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег д 
ио жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоће 
и син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} 
?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: ј 
а извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би  
 преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се 
ном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад 
есвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и о 
 <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета по 
ког јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима 
та боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најп 
език...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; 
вршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факулт 
 лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</ 
код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцелар 
 /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пош 
p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочи 
 и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод  
>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зар 
м учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоник 
тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{ 
ађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У  
n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго за 
еђутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, 
пођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Ци 
моћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не 
сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне,  
), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки 
ш нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро  
или, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није 
држао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S 
 нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служ 
{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне врат 
 са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко  
очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахат 
, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под к 
о у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се об 
>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове  
да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, ид 
 <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемег 
; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улиц 
ом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дет 
латите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— П 
х у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа хали 
ешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и ш 
 корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S 
и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! 
> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ј 
 пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не мог 
 и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп о 
 слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје  
одила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до к 
м мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а  
а има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p>  
 она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте м 
ао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а доз 
 се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поре 
тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем с 
стог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одм 
о баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p> 
то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак,  
довао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није 
да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положе 
есној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земља 
њир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар  
и позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, 
испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S 
те ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну 
 ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу сврши 
ивање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој 
 сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашин 
нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна цр 
 ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута 
<p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једн 
ом држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг,  
тницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, од 
 дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; н 
о па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало д 
ко настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далек 
спремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи м 
, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас. 
обар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посмат 
ође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p> 
 овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p>  
оград, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На  
ш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а 
шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено мес 
жа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључа 
 реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p 
ташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим гово 
и...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> 
роје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их 
адовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а к 
и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места.. 
у, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам 
ог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног кам 
"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, кој 
, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега ч 
шао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред м 
или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи збо 
и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и м 
а зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скрови 
 добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> < 
вамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Н 
о таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и ос 
огледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се 
м доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са  
знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> < 
и да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право... 
јеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одгов 
 кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нех 
} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — ви 
носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га суд 
н и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се ш 
 да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах за 
.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан нау 
.. </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бо 
на слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени ок 
ени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта 
е зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из  
има, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном 
 ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један кор 
 отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле и 
ох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изи 
 и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко 
риште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На  
..</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а наро 
де су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</ 
маше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте 
не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милуј 
м од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну: 
екох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане! 
.{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени  
> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ј 
мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив о 
ти.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не из 
уда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забр 
исам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професо 
једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак н 
в био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одг 
е!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће  
 до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У оч 
себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих 
у чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукав 
морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер н 
!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>—  
а...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p> 
> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код г 
ју; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за 
и нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око кап 
, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје друго 
чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад  
 Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>С 
о, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао 
ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас доша 
олазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који  
 куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ д 
и без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </bod 
p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упит 
м па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили с 
пати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом 
та.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до у 
ање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушл 
и људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зл 
 шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ни 
адиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p>  
. бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу  
</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „проб 
а однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p 
ека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се  
 зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, 
кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— 
 хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то 
> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p 
 бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој  
— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчи 
 немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>—  
ора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав с 
ре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго зна 
Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим,  
ином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијањ 
па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи.. 
жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само к 
ошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри чо 
ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S 
друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несве 
та нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писа 
во!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачић 
 и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,.. 
 „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда 
леб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гута 
, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извади 
небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у  
 усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете 
Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири 
?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече 
ође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S 
а прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупат 
рећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</ 
а ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац т 
на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављ 
p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога 
 мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи 
...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим,  
 да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу  
о велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде п 
тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год 
 у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја с 
ао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зи 
<p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам ј 
познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне бе 
а судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим дано 
тим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам са 
да, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који с 
у да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути 
 с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се п 
 се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме  
тосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као 
прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Р 
дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде 
рините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта н 
арана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у  
ма нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми ј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у најве 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школск 
:id="SRP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече 
 што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да освај 
...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „ 
вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири с 
рви пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи 
ало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} М 
а, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку св 
оће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста п 
више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о 
у се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше  
 она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем  
е су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се мно 
оја је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до поз 
анемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то т 
ата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао 
м почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробуди 
еђу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра  
им и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињств 
 V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да рад 
оро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми св 
м сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни јед 
мнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседа 
ени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једн 
оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“,  
ли доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, вод 
ече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она дв 
очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није мо 
али су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чес 
само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је б 
талих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно  
, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Кел 
и мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пу 
о што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доно 
атим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на прено 
не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави де 
мотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно  
адити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код 
 ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chap 
ам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот 
ам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанаје 
 је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био вр 
 одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух 
 и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к  
знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S}  
ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управите 
ћи, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S}  
кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробуди 
е јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог  
и нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се  
ику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном м 
Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем 
школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом  
бог кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишл 
 гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва де 
м дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не би 
е за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, ов 
а</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи  
адох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чи 
ћи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна о 
о ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p> 
 поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већ 
ост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су си 
ни се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да види 
 од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер 
и нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело  
 отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како д 
осач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за рук 
је, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађу 
урлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на па 
p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и  
сити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље 
прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него 
се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ак 
! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита 
а ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја 
 ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb  
ћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и хра 
шао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p> 
адим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; 
аста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p> 
p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И 
> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — у 
е што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још 
лиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, н 
..{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канц 
.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, 
де сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у к 
.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пу 
ис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Т 
ј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим в 
 <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђ 
ћи се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало 
 теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта 
/p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те 
ера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких нов 
шиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта 
рекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p> 
ме.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> 
 <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није би 
та учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Кол 
а будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> 
то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по вра 
>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — 
рхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш к 
алиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни  
.{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по 
душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — реко 
!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вр 
 оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег  
е не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај  
инији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му  
сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у к 
 могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из то 
 ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто 
ап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да  
сле језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у  
и на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци у 
у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у  
вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну г 
даде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око у 
ути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави от 
вамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па  
двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм  
ио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те годин 
м среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...?  
.. </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама 
гу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>—  
ки су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле 
е изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у 
душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која 
...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо  
одина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, друг 
који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правда 
кога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много  
х, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганс 
тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је пог 
колу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уп 
 ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а д 
рата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе 
ле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово  
а и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобрава 
ем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?! 
тну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно вре 
 сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?.. 
а знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је предсе 
без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...< 
ашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p> 
а причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до  
се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и,  
и.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не б 
, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо  
<p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверењ 
е мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школ 
дговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас.. 
 кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене  
не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дат 
, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усуди 
реме распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем  
.</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ног 
е!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тра 
зех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} 
нуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{ 
еко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} 
 по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па т 
м лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотин 
 се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где 
Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био 
рми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравн 
и доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се 
немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димч 
чено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледа 
сет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да 
. сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с т 
Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код го 
 трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што  
везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох 
м једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту  
а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше м 
о ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и сла 
скочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, 
 кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n= 
нув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену с 
p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Дру 
<p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отво 
овима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сра 
 упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један зада 
ше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пр 
 се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се ди 
елим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима м 
спапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, ни 
 све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци  
по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па  
ну крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на  
ђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после к 
само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта с 
сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угло 
ћи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Прес 
о капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, д 
S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио к 
пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> проз 
по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао 
 доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама 
попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p>  
е да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очим 
p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми 
, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећу 
о...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај  
цнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари. 
 и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, 
 велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, 
ах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их 
>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев св 
Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслања 
ђемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не 
дан велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се! 
сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препати 
и полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним вели 
молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ј 
 јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од ист 
 шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам  
д не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не б 
адрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, 
p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келне 
ом и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах 
е и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки сте 
гао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога.. 
ко кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</ 
кну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у 
оворисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да  
е звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, 
 у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим к 
.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле  
етно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До 
кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци м 
/p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предс 
ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па ј 
 и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, по 
аопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П. 
Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандил 
четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имал 
 унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као 
кла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па 
родера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — р 
ијаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи  
 сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да  
овек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створе 
 сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,.. 
сеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, нај 
који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он... 
на помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза вра 
да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако м 
есвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган,  
и.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење к 
 Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда о 
упу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и 
— рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати. 
 ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p 
о сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњев 
ма мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p 
 да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена... 
вог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од но 
} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</ 
...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу  
поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми 
 поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога  
ици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та 
оњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро 
 ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може 
дима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није мог 
дара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак ос 
о никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, ст 
 један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабр 
и, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето п 
оравити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ ре 
ом да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу 
д му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хват 
екну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под 
ош звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и масти 
— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144"  
 ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме 
! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако 
ече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седе 
 Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара с 
натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.< 
исам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сад 
е, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам  
ам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом о 
а које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв 
цу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у н 
ете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури 
м туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="19 
ла, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> < 
 ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у  
ри, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало изма 
 ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S 
 дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} 
е било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p>  
едао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у  
ођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем  
а овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благ 
е сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лиц 
 да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем з 
, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху м 
 ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а 
ако ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни пом 
олицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и 
све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p 
утим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ј 
ше ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала 
била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни к 
шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н.. 
 код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јес 
, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака 
 учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, 
астору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је  
просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „ 
165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликат 
гађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа. 
свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста 
<p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је з 
јте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо прот 
 зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па  
/> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди ко 
вему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била вр 
био! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положај 
ђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима 
а љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канце 
своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у је 
 не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнаст 
ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; 
ко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци,  
последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Та 
ем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије  
>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p 
p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо,  
пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима с 
p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да 
 дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај ис 
што се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни 
ујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу 
<p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Бл 
ључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангу 
ло.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Гос 
ка нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па не 
ј униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах 
и?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи де 
 и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p 
и писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ов 
ебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ј 
адовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну го 
једно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p 
и га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На пит 
нати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — р 
 несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све 
о су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, г 
радао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су руч 
о...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не б 
е останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари з 
се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник 
брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у а 
 тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> 
за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта 
чала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је  
ише на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве  
p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном  
ли столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих ст 
p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помр 
а се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор с 
о сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељен 
ице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} С 
у руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— 
траја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пре 
 на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где ле 
 одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи рук 
ободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канаб 
а издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица 
 се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он ми 
 Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упи 
е газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут  
ина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} 
о овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо 
вима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњ 
а ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо дан 
у ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бит 
уда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се де 
 Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p>  
ном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било? 
упама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један 
у док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, 
оварах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> 
оришта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; п 
дох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то  
 упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До п 
од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?—  
са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у ку 
исам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина. 
 добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврн 
ице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавас 
посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто  
} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— 
оћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав  
чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је б 
ог сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиља 
а-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао 
 мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје  
 био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све к 
еди он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао са 
покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући  
е? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди  
 <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> 
ју.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а 
а имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкам 
p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито 
p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изнена 
p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај.. 
ам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио 
 добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре,  
 сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас 
та ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем 
ву, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај  
ле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па до 
 овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени 
з трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше  
вој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше 
двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>—  
да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљ 
ођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било н 
 ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже 
p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам  
ји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео,  
олом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се ти 
е скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз в 
на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ 
ре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ће 
клопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан 
ајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p 
</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} М 
дух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах 
а тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отво 
ј о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде 
ти, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, д 
и бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше к 
голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</ 
а нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем ко 
е, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљу 
еха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене. 
.{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа п 
кравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да ј 
о ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати  
 или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро пов 
.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше  
, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{ 
жајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ 
 неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S}  
 да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа 
 су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавам 
рошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше р 
 док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, ка 
<p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу  
 сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и оп 
 <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она и 
ду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до ос 
 ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, п 
е, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати д 
нутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се јед 
о тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет ко 
е вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p> 
 један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S}  
ата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи с 
 испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништ 
рови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао 
ја отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да 
и за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје то 
е овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а 
а 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— 
ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се ку 
гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Н 
ици беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која с 
.{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам тр 
собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнес 
и шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од  
олице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ок 
и...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p>  
.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> < 
 с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Д 
 <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p 
ојима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу  
рење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време ра 
} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше п 
ње краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> 
са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, ј 
оји сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледа 
гнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике јед 
итање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћут 
де не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{ 
тре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат! 
ико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За 
у водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поч 
 оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изгово 
ику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један кор 
ејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, при 
е?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога  
 је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не зн 
рене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо.... 
тварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{ 
да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко  
p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те уби 
>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Велико 
ао да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!.. 
> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучи 
ам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не  
дговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парче 
 полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако с 
беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме 
ши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио  
у се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али б 
х; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштени 
гу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је у 
вим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, госп 
е доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам до 
, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако ј 
ити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је,  
 /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко  
ету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову би 
удити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни руч 
ад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превија 
шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може  
 у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, 
насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на т 
, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али 
p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је 
гову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не до 
ући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »коли 
а се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и наза 
паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колик 
ела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле ж 
 крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима ост 
4" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех  
 која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражи 
а тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је 
.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта  
аћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... ули 
.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао 
Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на уг 
ругога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечера 
p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па 
си узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одгово 
и, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чок 
ко дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном  
ли су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти 
им у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, 
икну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете  
закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди 
јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пу 
 „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... д 
 без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, ко 
биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противил 
оге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матур 
 ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде 
ко овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад са 
 чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговори 
.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени 
{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, ме 
..</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох преба 
а одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но 
а мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам  
осле лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на До 
један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту 
да.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} А 
рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n= 
 па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p 
е: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дот 
ни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена 
</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p 
p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како рад 
 сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се  
 алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар ду 
 Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њ 
идигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало 
ди. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва  
во врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у хо 
је имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је  
еру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> 
робали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млек 
ји кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће  
крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада  
вукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се приличн 
е и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" 
 бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се н 
е дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим уда 
ошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавал 
а клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазит 
што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми го 
којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим дв 
едељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да 
 за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два с 
 спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад 
<p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> < 
амо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох 
а је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу  
и добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан 
ићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 2 
<p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захв 
еко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде  
ђем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно 
лико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S 
приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи  
ам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута п 
екати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је пор 
/> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај  
{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Те 
 сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам кас 
ет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ч 
/p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на  
{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати  
ца, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послу 
пођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида 
Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђ 
али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магар 
и уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече  
ад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко 
, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стр 
>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе.. 
S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да 
— рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек д 
шамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала л 
Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви ов 
узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време,  
е знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера 
?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече  
оја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе про 
дном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Или 
 видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само паз 
Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да  
/p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла 
ните се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ће 
ворих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад  
 друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара,  
 у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две в 
:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу 
епо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја с 
кушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општи 
ама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и гос 
ом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи 
чајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћи 
их.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести 
е да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и култур 
жно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., ко 
ше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко ш 
 мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја ст 
 сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се  
огло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? —  
 кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута? 
ша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и 
знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске шко 
бучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече сти 
х и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекра 
, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи 
шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки 
ене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, к 
едну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала д 
е се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у  
да може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге ст 
али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отвор 
 пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем  
S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{ 
 могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет к 
 придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се  
орној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех 
 јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се  
кох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сач 
ну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме не 
опле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим п 
х; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно ви 
> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p 
али и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p 
 томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не 
о пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 дина 
> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као такв 
> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али уза 
сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, —  
 правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најз 
,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било 
да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обе 
 кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врл 
 доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју 
ући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их  
рема мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и,  
Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О,  
, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p> 
 прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошл 
и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако 
 као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам  
ем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим. 
> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није м 
>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуг 
ет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њо 
кочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— 
 дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> < 
/p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину р 
реко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</ 
— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још пр 
Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остата 
е служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар 
спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног ци 
/> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити  
 собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља ( 
дарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела 
в месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали 
ос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме 
 за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам м 
.. а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“. 
само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом 
једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне;  
о полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, дец 
се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако оста 
 кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.< 
и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и с 
ошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p 
у, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он 
какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим в 
кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико 
ази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да с 
ица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по про 
штених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он 
 гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и мир 
етар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада 
 поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S 
 време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго ме 
ћи, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S}  
ам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо 
није шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при то 
 паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, на 
пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга на 
на послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарс 
воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Т 
м посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам 
{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста  
д?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гроб 
 <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</ 
 мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа 
ове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} 
 голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао  
S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата 
рађена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговц 
о сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није б 
а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да 
ђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти  
визну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јасн 
андарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску ули 
е убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац  
ред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала п 
 појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,...  
 смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас  
 њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим 
.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп 
н под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} С 
..</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p>  
а...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола  
то се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па  
било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни с 
ашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па  
пе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да 
и угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против пода 
брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Бо 
<p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља. 
.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сир 
!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном 
ици ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крча 
могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну  
у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири 
де је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче ј 
из степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се  
 је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатв 
ошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му 
живање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а  
 да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>К 
ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцрка 
} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесм 
 собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено,  
лопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као д 
зиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која ј 
бацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Т 
гао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада прола 
ларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба  
осмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гро 
оде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се  
ом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" 
х Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а н 
...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљ 
за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па  
а магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изну 
из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо д 
морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — до 
ље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод 
неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседес 
 и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Ч 
, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једно 
че стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био р 
вуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После веч 
...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам ви 
огом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Ск 
ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S 
о цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и 
маовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила... 
— рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво 
кали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице п 
низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши  
че Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради 
то допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... г 
рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени: 
м чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патрол 
рдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако н 
да ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p>  
јући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од 
гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хте 
пуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било 
ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S}  
За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога  
И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита го 
 оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав 
уца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у 
 буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> 
> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо тр 
ругу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — 
 одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом 
па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад 
вршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да  
м штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} По 
уставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља с 
се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим кор 
. одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све д 
...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је леп 
на...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се  
чено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико те 
ве по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покуп 
окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко 
.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не 
а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p> 
врших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба  
се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам б 
ка па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смеја 
 се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је т 
оме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме с 
на уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње п 
ух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, 
 и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па 
а.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако по 
оштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека  
те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањив 
уњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба чов 
 карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар. 
 служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Буг 
би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за м 
ве држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кесте 
ао стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поч 
казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да 
S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми по 
е и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак д 
ђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим 
е да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола,  
госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" />  
аправи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у вр 
приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окуп 
иметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, —  
ав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам 
али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одм 
 љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом пр 
на, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући 
ично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p>  
добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се  
мо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело. 
ште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошк 
ше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали ов 
.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и гос 
о страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се ј 
дем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском де 
леду више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо  
ма немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!. 
..{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну воден 
сле вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе м 
е и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живе 
даде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет  
на, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта  
заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не од 
да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино.. 
што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n=" 
ам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам  
смо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, 
</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— П 
где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном  
 сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба;  
Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне с 
сање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи 
 фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са 
а се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од пе 
о, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење  
игнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша,  
енуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења 
алемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од саха 
и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред ч 
у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни 
не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Т 
} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бо 
један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мо 
 Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погле 
ће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— З 
дина:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зов 
 првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике 
гама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њ 
а овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште уш 
а, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како д 
о.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белеш 
ви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше ка 
p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за 
ну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се врати 
држати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет да 
 њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— 
 отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и ко 
кнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе ок 
 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаб 
 тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за 
а не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} С 
нара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју са 
 достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем г 
и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман  
 и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег ли 
p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових 
Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер т 
мо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо 
</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на 
p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да доче 
и...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно.. 
ше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корак 
рише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велик 
 пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечур 
е врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем по 
n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добије 
ини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која н 
у.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први  
 не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен 
ем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак  
ворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p>  
 Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> < 
 и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жа 
издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, 
им седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — прод 
, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} 
 /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси л 
м.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} С 
од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла 
 — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита пис 
м ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p> 
 <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Ка 
дник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у 
говори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p>  
ј да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш,  
 стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p 
газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је 
т? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш  
{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био в 
уцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се ру 
олако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> 
ећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом по 
лу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав о 
амен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, 
рица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{ 
азговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто гд 
и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах  
, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лона 
док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од  
ог гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако 
е Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="10 
тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполео 
?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да ко 
Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећ 
гле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде 
рен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда  
и су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p 
ти да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — р 
висмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подрум 
есрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да 
 да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p>  
— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи ла 
не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— 
 они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и 
ем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крп 
ратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета 
огаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зач 
 ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извл 
макао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" / 
аље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао ос 
о, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали. 
И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гад 
ђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још до 
— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора  
одног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p> 
 све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек н 
Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити 
 сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због поп 
штедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школск 
ђеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам  
У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се н 
ања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.< 
 се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У  
исаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то  
ас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пре 
има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш.. 
ири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" / 
ио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само  
01_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професор 
разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb  
вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— 
један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво ме 
а.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што  
рчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још к 
> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах к 
>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ни 
"140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Је 
ћу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја м 
>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан 
пита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије. 
код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето,  
> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам 
ети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворе 
 ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb  
њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на 
рбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја с 
ишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништ 
у.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> < 
p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо с 
а Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процеди 
 „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша,  
/p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоће 
остионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фи 
ан угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану 
гњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође  
алом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, об 
 нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу  
на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући  
нцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb  
м од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Мил 
и сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало 
синац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, 
е и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговор 
Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало то 
 опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би 
ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хва 
лувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" 
је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p>  
 управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— 
{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од др 
у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни. 
 беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> 
х.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p> 
х.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам 
ам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинил 
> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до теб 
..</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва др 
 сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте  
м Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одма 
. </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каж 
м...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послужива 
.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, 
...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p>  
појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Л 
— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам г 
била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одгов 
га ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде 
>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговор 
один.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговор 
се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био т 
а исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слего 
.</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли би 
икован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако 
исару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што с 
. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..< 
чијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочи 
ери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите 
осмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Р 
рао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</ 
ер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја  
ман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би  
каз, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти  
стеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — од 
осматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај 
вали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p>  
р се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мен 
авитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, гос 
а спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања и 
оз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти  
це нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с в 
— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да с 
ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одгов 
емамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> 
то ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо, 
Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно 
="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — у 
рију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— В 
p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не ве 
 знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — 
ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца 
а као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179"  
љни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја 
у као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману 
че онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем  
p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је  
оста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он 
ких врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац 
Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за шк 
 паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, 
 и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра 
Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене 
 сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш  
Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би 
олажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Не 
 у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли ра 
аћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ни 
.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахат 
 може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас н 
ега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори 
изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p 
а...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога м 
ашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти да 
ца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу а 
гла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио 
закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајни 
па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад доша 
Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, ка 
 ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а 
и ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p> 
м да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода,  
акија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> < 
т врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајућ 
 викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећ 
ајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писа 
/p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим ру 
еци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше  
т где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?! 
рка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!.. 
ове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад 
ам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директо 
 мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодеја 
</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; о 
зволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не 
м никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оц 
ри и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређе 
ање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>—  
т...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Це 
.</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу. 
ро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу 
ски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> 
оже, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пако 
</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нем 
— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти  
га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви 
сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогн 
јице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца 
p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати 
 Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин 
ога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је она 
кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја  
 дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Н 
 и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест... 
...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, а 
д га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише г 
— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм  
дно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вр 
е писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, госпо 
 пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми 
другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб.. 
р ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на 
реши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> < 
 што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жа 
 у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са  
 нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих 
а сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробал 
.{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет  
 <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p 
и, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугм 
фесори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дер 
еш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ су 
ет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Ов 
те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... 
се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти 
рку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Д 
м стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, 
и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцела 
у шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један  
у не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем 
ну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја 
ахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она нам 
пезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она 
<p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p> 
 се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног  
наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојк 
аустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и  
азисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођ 
во прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно! 
у?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништ 
усретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, —  
 напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — ре 
ла да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око де 
.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поста 
м аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја до 
одираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Неп 
 паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" />  
то јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, је 
р-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидо 
ера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обу 
 погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, у 
..{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ 
знанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех  
и на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасн 
/> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни зап 
ије ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су 
и са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.< 
дморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо н 
аклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула. 
в, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја 
у вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина 
достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више н 
!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било им 
— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину  
ер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пу 
ндарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — 
творена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим ш 
 се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p>  
иђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!... 
ле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Т 
приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се 
био.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њего 
тајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пе 
 како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли 
ајзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што. 
ари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> 
ућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго  
е шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Ист 
о...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим 
о знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар  
ад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред 
т не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако 
екох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било 
о с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде к 
ше молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти,  
ам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не приме 
о тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „В 
>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате,  
 <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми  
у да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са к 
ђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним 
 Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p>  
 са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме ла 
оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лак 
ако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хи 
 перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, н 
ђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним,  
да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћи 
</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики пр 
Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p> 
тимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p 
ки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ов 
тоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред  
 <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а н 
ољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а 
и је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!... 
 у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну је 
нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угл 
ви су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде пом 
еш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, дана 
да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се 
а свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волел 
акера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека се 
тави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије 
{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давн 
раби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истр 
ро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пре 
није Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два- 
ари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком 
емо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, 
д тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љуба 
 рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго 
м у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша.. 
о мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја м 
— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо н 
 мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под сам 
бе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а не 
>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се 
 дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и т 
но по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто  
ече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који 
Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти же 
 наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим  
р. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељ 
тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али бра 
ко да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које је 
баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретош 
..</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакл 
 сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— 
пим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S 
м у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу,  
о дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова ни 
руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рука 
рану ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, 
 преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити 
ак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука ба 
о краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђ 
е и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су 
>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћ 
то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Мо 
која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и п 
а се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више ниј 
рви пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уве 
ита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца 
} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила 
ежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво,  
n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте нео 
</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми  
о том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја  
 добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у 
жалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом  
десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, н 
оцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам има 
ка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема о 
рочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан вет 
p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета поло 
о пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била? 
 сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седе 
уња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени,  
е, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код т 
и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто ј 
нији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се нака 
о, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p 
осле два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Ов 
жене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се  
е „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим с 
шљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино 
мо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим намести 
ш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И ве 
.</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растури 
тву, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог 
 ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам т 
ослужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упи 
да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га ни 
 са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха 
 ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо 
 они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима за 
лазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скуп 
к им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је  
ко има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p 
обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>Н 
а!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене 
немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрљ 
, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто,  
ма веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!. 
ама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш са 
егли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера 
пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и у 
ну; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресами 
о само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вече 
 на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја 
чи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наст 
ћи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше је 
 свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — п 
мо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, ло 
 ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајућ 
врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се диг 
и.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> с 
гуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... вид 
ито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на сред 
етворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога но 
p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пир 
и моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одуш 
ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко св 
 обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно  
о су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и 
?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па 
има.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p>  
легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни д 
д једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не м 
Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на ко 
/p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општински 
ручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше из 
 оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{ 
оји ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се,  
днем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја б 
де дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији 
г терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} 
S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао по 
труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се о 
оле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који ј 
чим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Т 
е на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не 
 на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздр 
 хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам 
сти дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чист 
ечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет з 
, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, уста 
х госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које  
 пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p> 
 су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам мога 
ва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни јед 
мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало  
е и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спа 
трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је 
p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због по 
 и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> 
ре, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћет 
ј земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима 
 икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја с 
шаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана зн 
— узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је 
p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче 
ц.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно зв 
316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ј 
сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb 
отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или  
> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско 
>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћ 
/p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспе 
ом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је 
 десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>—  
p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити п 
, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако 
ће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тог 
 затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто  
дину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господин 
пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} 
. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то ве 
 лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад 
та нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{ 
 био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам мога 
</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде 
се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче ре 
н да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад с 
е; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам м 
о под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</ 
спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>К 
ди кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција бе 
и!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилаз 
ом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући 
 читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ј 
ћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да ви 
 толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да  
>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и 
м се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и нам 
 могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако из 
.</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било в 
па...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она љу 
 мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на др 
орака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три 
ти...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p> 
смо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити н 
 — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та 
<p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не зн 
.</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо ко 
 Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пу 
измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оце 
p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнут 
хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди, 
а хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да 
="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вам 
га си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех му 
е да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је 
мпе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се ниса 
тигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг. 
ју што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и х 
!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Чита 
ако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђос 
о нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш 
 пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ би 
 Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајт 
у и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову за 
испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што п 
нај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то ј 
 видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали приб 
 упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцр 
рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек ш 
!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; 
ано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде из 
мтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родите 
та не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памет 
равитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шт 
, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> 
p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> 
 заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дош 
робијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спр 
 нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога,  
 сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист о 
 певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза  
клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрас 
да кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код  
них петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу 
ћи у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type= 
улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата 
е госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да  
ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако с 
> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лам 
са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>—  
своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а 
ти, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после  
> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из с 
ошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште нег 
о — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> < 
 оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрест 
сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — 
те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам ку 
о сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само п 
а, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он н 
нем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> < 
амвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем 
ам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу ко 
х пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зау 
не</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зг 
них како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да  
, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у л 
 школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му 
 наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком та 
<p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о то 
 ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког на 
а да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана до 
мњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Зна 
и, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећај 
 писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није п 
, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име пом 
ак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</ 
ни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а 
ерај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да  
егов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толи 
ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци 
, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа т 
 кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам  
данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део  
 се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужа 
ео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на  
ди се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостио 
раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и 
<p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш 
ије да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,...  
цаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!. 
ечју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде н 
 и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>—  
викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи 
ко се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро 
ше се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио 
Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купи 
 да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ст 
сто рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око ш 
— но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине.. 
 не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем бли 
симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, з 
и очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш н 
ло па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам има 
нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{ 
 и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по  
, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и  
одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све вр 
у.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте з 
дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од 
рављена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ни 
, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распушт 
ина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу 
па и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ни 
Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали. 
теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мора 
/> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико ј 
рој беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш там 
полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, 
</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дв 
а л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подуж 
учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те пос 
 Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох  
ог сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од ког 
="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места... 
то пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће д 
ети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни ј 
ог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас;  
ти наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, 
би као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми  
сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље 
ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам с 
како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како 
ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред  
{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... шт 
Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди ус 
 Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</ 
олова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја с 
 сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом 
вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <h 
аших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови ка 
гледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" / 
 неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући кој 
о без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео 
а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?< 
уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p>  
 рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предав 
спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се проб 
ле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се с 
 већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пр 
је био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи 
шир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа ка 
е и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада з 
оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко 
а чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном  
 би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошт 
емо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама 
 фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја с 
<p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па на 
...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да му 
 Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и п 
 црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили 
Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, по 
а од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад 
, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не зн 
ем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала просл 
те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прош 
бом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџ 
 ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако ра 
лебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи 
у као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред им 
да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Мо 
 и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, ко 
оћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—...  
ођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало  
дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те се 
ко то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да п 
седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{ 
едице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни н 
таве у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> < 
шилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је б 
оце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлу 
 сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је би 
е вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и п 
о ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина  
лу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и јо 
им да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те по 
ного да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и  
 само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени не 
оварасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко  
ам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? 
 Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само  
не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем позна 
ти!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?. 
!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радов 
nit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала 
аво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до нај 
паном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помаг 
 на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кре 
S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни  
говетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону пси 
не стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива д 
мо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!! 
тлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухв 
аспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано 
 распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила бар 
дети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме  
 Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светло 
рашни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад г 
г белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а 
адости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али дина 
рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах ис 
> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари 
асно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем А 
капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив 
 за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих  
{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p 
ћан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј,  
 могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за ру 
 Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седиш 
ивити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим  
припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећ 
ину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем 
рво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам при 
огло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа 
су, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах 
им.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо 
ћи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у т 
>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуч 
 додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано,  
 мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо пи 
ца, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете  
одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се н 
у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих 
че“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара ог 
већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што  
, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто 
 Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, ал 
 инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклети 
> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, 
атролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— 
ђе, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде т 
лицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из к 
та; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше  
ном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше  
и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не 
на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p 
о ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за р 
 се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговор 
 новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам 
.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглит 
 код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се 
ком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, —  
 сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним в 
 узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{ 
алуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господин 
>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, п 
и се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, 
м...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ак 
 ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даљ 
b n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога  
 новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати  
ну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђо 
 <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ћ 
котрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи  
 Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књи 
је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се к 
питах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?< 
 ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу  
идео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p 
ље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда м 
кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата  
звах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</ 
Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — р 
ен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не остављ 
на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по  
ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и обл 
о, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> < 
ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће 
а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— 
... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће ок 
ку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе изв 
наш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам 
 за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били д 
ше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше 
p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...< 
], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле. 
и већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Ок 
p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум к 
ући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у  
очео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за ш 
. имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви 
млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљ 
.</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече П 
 после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем б 
 и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>П 
је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта 
мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па 
— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p 
и од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два 
сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, 
рији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројиц 
дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промеш 
о и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — 
ити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми т 
</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ј 
 знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што у 
Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>—  
Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао  
ин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало 
85" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет п 
 што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сва 
о, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згр 
иче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомот 
а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећ 
још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах 
у, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја 
 пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, п 
 ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад 
 свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо д 
 поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p 
а дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био н 
спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он пола 
а за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата,  
 Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити. 
оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, п 
 замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је в 
о разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на ули 
ни ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, 
вориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се пол 
е легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> 
квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пи 
 тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p>  
ака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо  
ви с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи ов 
 још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи  
доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу  
Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S 
 Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој ку 
</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>П 
<p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дош 
 овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему 
ити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p 
Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша ј 
.</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу 
колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да с 
ти да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p>  
емо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где  
дан.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гл 
су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па  
 ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n= 
а буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити 
лски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града.. 
твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко во 
рм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђ 
} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде 
професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква пр 
сим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на пр 
 га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шер 
змаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам 
21" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>—  
 ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, п 
кох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакв 
.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге  
</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издиг 
јој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е  
 местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око 
 неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти 
 n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било  
пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приб 
ди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избер 
х.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту ст 
</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га н 
је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један 
ебе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
 Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле  
у правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише на 
 до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубим 
 позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задрж 
че га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује 
 јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала 
ем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а дру 
азред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру,  
г зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — од 
.{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох сврати 
збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље д 
</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико  
Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих дру 
 телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се ме 
м у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије 
 поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио с 
ње већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он и 
, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p 
е два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћ 
новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трп 
 говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита 
г чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим 
крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме с 
м га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим бр 
</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње  
 механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу.. 
 него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претхо 
о па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у  
пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочи 
т...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у  
:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то проч 
амо за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа дру 
/p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куд 
се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надраж 
ала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међути 
ознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него н 
Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније д 
рага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! 
 Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад ко 
а трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо 
ни се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па 
рица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руц 
љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко сред 
јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за 
 њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, 
... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе 
брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... ј 
ратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предме 
ио готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакут 
, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p>  
теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја у 
им притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> 
и добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Са 
имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у  
на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро з 
ан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! —  
 се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку 
мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене  
походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се 
да?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох  
жајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не буде 
исам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хо 
и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љут 
/p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости н 
аде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улиц 
 чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али 
ен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пуст 
тедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени.. 
им у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p> 
бес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се за 
сти имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни уз 
пружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>—  
 бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми је 
ом, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,...  
есно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што 
ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И о 
 да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе по 
цкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му  
а пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{ 
то сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив с 
Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?< 
 нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спрем 
при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриг 
мамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Ж 
н...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те  
ије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S}  
сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се н 
живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> 
ма требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? 
 улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге в 
.</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обу 
, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Так 
 ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама 
и били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p 
требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? —  
азу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас  
морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донес 
сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ј 
и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов п 
ало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви  
исмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде о 
снила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаш 
и је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мн 
смо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једно 
 и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гл 
пођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао 
резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S}  
оследњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, ј 
асификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на п 
ам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао  
Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово ка 
олничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p 
инио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима п 
p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли 
гао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је 
у управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код ти 
густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако ум 
облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама 
заше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с вре 
 да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо  
аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто ниса 
и ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и он 
 изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} 
а кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно  
вања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако  
{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џ 
 крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на  
ли...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосм 
р се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо н 
ође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је  
оре!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ . 
 Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ 
те ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухват 
војило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест 
а бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ н 
ај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост 
но завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{ 
љали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о пр 
авали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор 
е узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења  
 подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По р 
е празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да 
ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури та 
цкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле  
тати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нем 
но и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на ул 
 а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кре 
дморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се ин 
 ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb  
друму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладн 
и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље,  
х се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћу 
дан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла о 
уго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је би 
 сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам 
 лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме 
 пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По  
 облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опруж 
нем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборав 
 не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не зн 
 и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што 
шли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као ш 
он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од 
е за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пре 
.{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао т 
за подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор 
дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио  
i>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним фед 
мислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам см 
, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет  
ан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу но 
унцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потра 
 или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћа 
вим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрп 
мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?! 
те ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја  
вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хле 
н динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо с 
ред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— 
крепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо 
 закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана,  
и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p 
в што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног све 
м па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— 
и се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p>  
теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који  
однесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам т 
 ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово стр 
чере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај к 
ћи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од  
тучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијс 
ше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да  
Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у 
али, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све  
д општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто ст 
и тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по п 
ред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњ 
ем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тр 
 <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, н 
еченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и н 
 а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ам 
p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам по 
неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жанда 
тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет 
жић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хле 
Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите,  
је!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за 
>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у  
н а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један  
и кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбоље 
о време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од го 
о времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завез 
а чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је  
и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што 
амо да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. — 
17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сут 
 <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за 
 неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на свом 
ело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и д 
и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се не 
>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из 
<p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да куп 
а својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до д 
ћ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подић 
м три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посма 
, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто 
 замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, к 
 апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чи 
. ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита мом 
 нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и х 
у код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му д 
у им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више, 
се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не сту 
ицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало 
 месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уште 
а га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нест 
на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, ви 
о, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем п 
S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде м 
одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме т 
ари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто  
риђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећ 
само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p 
 њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас увед 
рбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S 
</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе го 
не.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из  
 гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне 
 тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам  
ем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгл 
>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај таб 
оћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...< 
вараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S}  
ти куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур 
ац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са јед 
ом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао  
ем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем  
тани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> < 
ед!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перо 
и?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер  
утим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, с 
ле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сет 
</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p> 
ене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ј 
а.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја 
с тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже ка 
д изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p> 
азимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше деси 
каш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и вра 
те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p> 
а три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и  
елој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу 
ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече пи 
 другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p>  
 узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у ср 
ладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{ 
ајзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху за 
ђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и 
..</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са 
зберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју з 
м прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен  
?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта 
 ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има јед 
 посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба сти 
а јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато 
 једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У х 
ада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у ме 
рости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шт 
а идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем са 
је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у бр 
учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?< 
е своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам п 
9" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохва 
агословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам п 
} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то 
стим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још ј 
-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала д 
р, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило ка 
не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и п 
а не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У 
 — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцат 
зео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — о 
неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе 
ас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му п 
 Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имал 
ирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стан 
и поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако 
та хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одгов 
да остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— 
м трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.< 
и Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — у 
ба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати 
пунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} И 
— рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурат 
.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љу 
један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободн 
 у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за об 
ојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда 
 тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас 
p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да го 
 нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети 
ши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо  
р ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Н 
е...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Бо 
ије...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на  
мотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одгов 
ући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак предста 
 <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба,  
емо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах  
дмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, доб 
.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар. 
>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! —  
у ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам слу 
 имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало 
 бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чана 
ом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одго 
како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви  
ици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето в 
 — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p> 
те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново 
дан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволи 
и?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али сам 
уживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p 
>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у оч 
...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>—  
 <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја с 
помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> 
/p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер м 
е никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади 
 Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и  
или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узима 
— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доб 
јде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем 
..</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором  
у каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... ви 
p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: 
 ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стој 
 — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на п 
ш смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо ч 
 су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што 
е пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком ша 
во поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, зн 
везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — с 
— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код гос 
— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Че 
 ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас увер 
ва дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p 
збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и м 
био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улиц 
вац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимс 
, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига  
, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто ск 
 Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени са 
лавом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу  
:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па  
ћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабог 
hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би  
<p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месе 
пет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си  
а.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> < 
 док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим.. 
, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи 
кође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А 
е једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она. 
залуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити ради 
ео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никакв 
трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад с 
и је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дођ 
 мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде мог 
о буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p 
 нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газ 
ина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја  
авку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.< 
/> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кос 
бом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној куј 
 носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности 
 си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати б 
ао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на прив 
тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и гос 
, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да п 
ам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p>  
 изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб м 
, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, 
...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина 
 се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све  
ки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајње 
чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бој 
о.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је мог 
ам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кириј 
учком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!.. 
 пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао ко 
пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игиј 
оји се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, 
 се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће  
послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
о као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси  
мо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> < 
атним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпев 
пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму нате 
у а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и с 
 тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њи 
ст, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма,  
анас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више раз 
ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм ус 
p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Ис 
д осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и п 
а опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако  
а и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње с 
 нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и он 
ола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више нат 
 извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упути 
гловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, не 
бух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Глед 
ојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни 
ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекас 
новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера с 
 Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва 
</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у куј 
ридавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, 
> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— 
за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у с 
.</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед прво 
ању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да в 
е, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу 
мо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Кру 
ош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p> 
, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не п 
ке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, а 
молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо н 
асно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само 
м и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњ 
био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам 
 <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и врати 
цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — о 
угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али,  
 једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са за 
хата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у  
руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с гор 
</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Ж 
лим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку  
их људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре  
за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда 
одлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи з 
а, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и  
и вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно 
није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила  
о сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, нара 
е сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла г 
они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући уби 
ћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је в 
а-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било 
 они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одг 
нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су 
ији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, 
ом сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" / 
а одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт 
... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, 
угој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој ј 
о да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спав 
ло жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох 
јах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти п 
месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па  
надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану 
со, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, 
упи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер п 
оље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па а 
/p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође  
је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у  
вучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио с 
ију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се нап 
а и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... са 
p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?... 
месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit= 
бимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је 
..</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога д 
 ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако н 
 n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године.. 
 о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се  
о два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико 
велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његов 
 ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Мили 
нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га прек 
</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан 
име већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити.. 
о и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (ј 
!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је  
о у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други ме 
..</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта 
аши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим  
кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, го 
 ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је 
м уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само  
го послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог,  
за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата в 
руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Морави 
еколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајиц 
нас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ и 
не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га ни 
ећ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како  
јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види 
ад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Па 
ам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао к 
е зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече  
ј кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да 
 нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и п 
n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се уш 
рана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта  
и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p> 
> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на 
це „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београ 
за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро оче 
 до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано 
е се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S 
иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш 
рилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме в 
 не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се 
</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, 
ове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече бил 
.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикир 
/p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учини 
ам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнут 
а, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије уг 
о?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залу 
је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... нос 
та да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се 
ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управ 
Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочи 
ели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рука 
<p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и 
а дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S}  
редише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" x 
агодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни з 
ириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} 
че ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао  
ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама,  
о воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда 
 по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са соб 
сели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи 
р ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у  
и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече пресед 
а међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима 
— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непр 
и поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси 
друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са к 
немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њ 
 одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а да 
печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем в 
 дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Пант 
p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам  
ао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам н 
на ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="ch 
 онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n 
после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео  
звади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; до 
 цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатк 
бунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно н 
о па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао 
нем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим ни 
ожете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте м 
ајрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер ј 
о је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба  
те шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома са 
р.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S}  
акуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поски 
зред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у че 
г вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша  
идети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати  
ревари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна  
ера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џеп 
тавим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, промени 
 изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</ 
р каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Ко 
ласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p>  
ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите 
 имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисм 
те врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — н 
икну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођ 
оро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p 
 упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја 
би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем,  
 улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{ 
стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од р 
а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си буд 
наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, < 
 кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практикан 
 баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</ 
ановали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем  
абележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада  
оји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослет 
к сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а је 
 играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.< 
та од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешт 
ко ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче  
>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше  
 ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрс 
ећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написа 
ак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а  
у ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред 
д овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испо 
о Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виногради 
 и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао 
е велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим  
р је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах сврати 
ох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати  
теља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи м 
е ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „руч 
аше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пош 
аго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза куј 
 беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог 
едног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> < 
у...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде,  
<p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго ради 
и на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми 
... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повик 
ал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу 
<p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око 
де сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p>  
о да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инстр 
n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у 
је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо 
p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле 
 руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу  
ве три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> 
/p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су 
ве недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је  
ђем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је виде 
 те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве 
рећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> < 
једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представн 
>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p 
 с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неки 
...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посл 
> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра 
ђу прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једн 
у кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити  
а почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из сви 
 извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну циг 
одложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после  
м ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добр 
сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти  
а, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми го 
м у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља 
и.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</ 
и смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p 
десет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижи 
 <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на по 
дмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!. 
им би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само 
 је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За туту 
 кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у ш 
а њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — ре 
јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као ко 
е окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчић 
сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се  
 одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац нег 
 из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали  
онесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би 
вац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци  
е стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па с 
ек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали  
у и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с друг 
, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се 
> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на  
ким вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне 
ад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за оч 
м да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се  
> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест годин 
ем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да н 
 <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p 
...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око  
} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам ј 
ни шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вар 
њижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а мно 
е и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола н 
 !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Терази 
, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те 
 сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> < 
а, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са м 
ић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј  
 као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, ј 
још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки м 
ео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — 
/p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ 
черу да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбо 
пали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотл 
ро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје?  
“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само је 
 ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фише 
м, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад сти 
, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и тре 
<p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Уд 
е са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове. 
оше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</ 
ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улиц 
ралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком  
 и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излаз 
е изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то  
кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком ни 
м испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомил 
аспитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње шк 
ну роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче о 
лих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кад 
акрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. 
 кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи  
 што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитиј 
!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петна 
да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава 
пао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге 
жицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали  
 ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле 
рно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један ча 
ремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му  
рећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p 
 какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на  
/p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај и 
м готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што т 
еше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста т 
и ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак јо 
 недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно  
а што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што н 
 по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним 
 пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да  
 глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — 
се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господи 
рдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив  
викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га 
ху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те  
ећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— 
зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво 
...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, 
јте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва. 
p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p> 
рно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти  
па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке 
<p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као  
 кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један 
ања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан 
p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо 
<p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је с 
немо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“ 
у на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога  
че се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осет 
ници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p>  
— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише 
расе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дере 
ад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... 
је.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био 
 то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p 
/p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...< 
ви имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и 
 с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ве 
колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у  
о скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окуси 
лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „ 
ђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га 
у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, ал 
дох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није мога 
 умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препир 
кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш го 
 а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни прим 
 а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — ре 
упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног  
н о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, ка 
м...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао 
 реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зе 
шли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Б 
е да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилаза 
оју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло  
нутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говор 
 не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче з 
 као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изну 
е за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Да 
рекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</ 
руга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништ 
то сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S}  
рену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати нова 
pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један  
адох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим р 
опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У 
јало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="6 
атекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали  
 северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и це 
аше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се 
 хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам 
у, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем  
е дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189 
Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p>  
Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти ви 
овољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она  
 <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а 
ч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да до 
 немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш бо 
тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени ј 
ји беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два 
ца, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе зв 
 је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ к 
друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упише 
једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде врем 
 Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ 
 <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} 
грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — 
 је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </ 
 боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} О 
стали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стиго 
не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље 
авикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко < 
пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу 
а белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} 
едном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци  
 соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље по 
 — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из А 
ју, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често 
ла сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана 
 извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црве 
им кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама ч 
— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветн 
 дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво тр 
 као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос 
ико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па  
те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шт 
о, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која  
ђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одак 
 чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У  
 не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p>  
пођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Јед 
 као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с 
кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотал 
У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало прок 
, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S}  
одину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично  
 да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љуби 
 Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!... 
"13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, 
та јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног  
ло љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четв 
и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што  
се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у  
/> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам ј 
орана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао 
} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се  
ревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, лег 
 моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> 
..{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх х 
> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред ка 
каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бр 
шта нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име с 
н.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети на 
 сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати... 
кох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад 
еразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама вид 
ати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{ 
ко мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ 
Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50,  
; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Мол 
 топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам по 
 ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођ 
т сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и н 
верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хар 
 благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек  
м имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо прич 
сто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео 
а рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ  
Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костиј 
ндуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре,  
е згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и о 
 ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи 
 ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{ 
да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не 
т ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе.. 
оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејат 
олудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, 
песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гл 
 се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мис 
>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S 
о у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре сти 
чку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу... 
 отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да  
ероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ће 
био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако 
тка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз  
/p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да  
вршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта к 
 више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господ 
 врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и подн 
ом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде?  
угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом 
 не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред ка 
е иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ов 
 овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пу 
морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се 
емаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, ј 
 <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја м 
ата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад с 
.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту 
 место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива  
саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, шт 
и чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам 
. па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натег 
сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</ 
га; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлост 
али на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убри 
 ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох не 
полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче:  
иште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у ко 
 услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истр 
 сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто од 
 ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичи 
 закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.< 
од миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из 
едице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђ 
је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се 
обио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су н 
!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па 
а свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем  
никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,.. 
а, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на мој 
д професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачу 
 <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле дола 
а ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, 
 у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знај 
бух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ип 
о, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад за 
анта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих —  
и.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нит 
..{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило 
каквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по так 
еким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упит 
е и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар д 
> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек  
о мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала с 
ама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, пос 
но, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — 
имети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже: 
еоградским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га ви 
 предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и  
</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што с 
бришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p 
јимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не и 
аш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> < 
ић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обаз 
<p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— 
>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како с 
p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам т 
адовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане! 
 намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича д 
,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Најед 
артијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у 
опажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се 
 куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за ти 
,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, мож 
’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна в 
о џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном реч 
стерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у 
а.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Мож 
сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље 
си г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !. 
 — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p 
 на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она  
4" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите  
о виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном дру 
н вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,...  
ас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваш 
ли стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са ствари 
>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле с 
јник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? 
— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам 
 морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јут 
 шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше  
 земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на 
ану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра.. 
 Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са от 
м после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљ 
" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома  
ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба с 
и, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском 
чева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљад 
као да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре 
ла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</ 
преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p 
{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде,  
9001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако с 
ко чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У ш 
пу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се т 
 у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз п 
="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад 
 бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица  
ка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p> 
 знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав нов 
икну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па 
он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку поку 
p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље 
d="SRP19001_C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а он 
</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја 
ем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо... 
м! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p> 
 раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легн 
ме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...< 
, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, М 
лих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше м 
стури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели 
.. спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе  
на, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</ 
} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом... 
ћи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, 
 опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со св 
 намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да  
сао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу 
а!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види 
га се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим 
а лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода  
ребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако  
е, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, ј 
 на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне  
<p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македон 
ју посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани по 
седео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу к 
ромислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дуж 
...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отиш 
{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној ко 
и.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њо 
а Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше в 
годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред велико 
 кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жанда 
а нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас 
и нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Беј 
ујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла 
 и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани,  
S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам 
 више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, је 
, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трај 
ијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних  
ј ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се  
ем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на  
ен и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слуг 
твртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што  
дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам 
, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око во 
и у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се  
сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т 
/p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако са 
сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних 
сми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи 
апредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио. 
сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на 
ку и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам саха 
ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја  
ед ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди  
 се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} 
иш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма,  
ако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, наш 
ата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао са 
д ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су д 
преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и заб 
.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима  
а тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу но 
рдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води 
погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p> 
ут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам би 
 горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и пи 
појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам 
а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварт 
ао да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за в 
..{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно  
чнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим о 
/p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — ре 
во хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричат 
ом не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часо 
ша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан д 
ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој позн 
во или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох  
— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам об 
ту се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке мех 
... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко 
ке пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — преки 
десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сва 
илостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252 
 после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не  
као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу  
 дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и о 
 У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а к 
 не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Б 
 а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је д 
литке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој и 
... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова  
 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, и 
 једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући  
су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат  
... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по нед 
платим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији ра 
— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако жи 
нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,...  
ана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, леншт 
ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису  
е час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше 
ни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена поче 
да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, с 
ић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи  
 да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каља 
што сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војн 
авао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам  
ивајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p>  
 потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb  
сно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како д 
.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали с 
же к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успава 
 за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ  
ио усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сре 
до спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати.. 
а.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој л 
хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујн 
> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>—  
оћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли 
ће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— 
су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ у 
 се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја  
изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Беог 
ки пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одмо 
 и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} М 
емо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће д 
о ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба. 
</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога н 
и се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и  
кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду 
> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио наза 
о добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време м 
уће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, к 
рао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет саха 
 поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — реко 
е?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам 
да хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш ст 
рате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је з 
 нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипр 
 приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Пе 
али кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука 
да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а  
 јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујеви 
радих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на 
аксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и 
.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан ка 
. нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p>  
а!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава год 
 јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта б 
, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера г 
ш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом 
..</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исце 
ијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога ж 
д зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше г 
оспођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и кра 
сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесеч 
ка је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тоб 
а је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели 
им кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, 
 народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као тру 
 не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме  
ити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој 
рошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Су 
еки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред 
јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па кл 
мо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључ 
.</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети 
 <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да  
ше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, 
чаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 д 
>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он  
уци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер ј 
гли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју с 
 испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво,  
 жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца 
ок...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње п 
а стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго н 
ао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се уд 
беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>У 
а вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада 
> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чист 
ста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће 
/p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" / 
— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p> 
ај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, —  
, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,...  
 батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у  
> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</ 
чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и р 
 већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, 
 <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подс 
, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни ви 
е око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p 
 Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.< 
у малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој ј 
цепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом с 
е је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа 
 па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саве 
ам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> 
у, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... 
 да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био 
 престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу п 
ило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене,  
азу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>—  
и, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео д 
ем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима,  
} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој  
/p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете у 
а па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди. 
слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тро 
итах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте в 
...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипа 
 <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори,  
е беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније 
 боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо  
куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав  
па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној ст 
и биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу п 
положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, г 
а захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе,  
 ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, 
врт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две 
почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе д 
 почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а ниса 
Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај пос 
се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера ма 
ала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а о 
S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам ј 
о ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу.. 
решина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах  
ка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не  
ше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код г 
тих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— 
ну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у р 
е, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је о 
кли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покриве 
 јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као  
едећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам ос 
>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо пров 
а...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу 
Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дува 
 реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с кој 
, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једн 
ад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> < 
стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испр 
онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир изба 
нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама 
м у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче  
чно па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку ст 
 стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нис 
о ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из ку 
ичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изи 
ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупе 
ти <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у с 
>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, 
 Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су 
у мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно 
пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине со 
, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало  
ану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео п 
 одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног  
 је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потра 
њском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем  
ама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за ти 
та друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S}  
ошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва 
еје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела  
упана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурн 
> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто  
не беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без г 
ре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђим 
ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађен 
 коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се! 
а буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо с 
 n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше 
нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који да 
!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и 
ко одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак 
 воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцн 
руго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по св 
а чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа би 
 се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар 
n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам 
а.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спуст 
 ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непреста 
терарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: 
осмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</ 
везде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мис 
</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p> 
це... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} 
едаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четврти 
м, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хла 
Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p 
валинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и 
а и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гл 
ање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећута 
смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког б 
 дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једн 
га ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче  
 дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у  
окак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... ка 
а и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} Д 
есем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја 
<pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и 
 његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се 
а?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мисл 
се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, г 
ад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и 
ајбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о велики 
ајлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по 
и господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би 
та си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, т 
 човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два  
 био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише  
д је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као г 
ах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја  
ођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Зн 
и испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио 
ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи 
ене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди 
иди...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легне 
селили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај раз 
 Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше д 
стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако 
ш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама  
, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан  
 једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, ј 
S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта 
ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништ 
 баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била је 
ма занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} 
 њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Но 
, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!... 
ати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата. 
Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</ 
> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај т 
 брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Та 
био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су  
ља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени у 
, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу н 
честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-а 
 се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох  
м у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> 
причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав на 
адим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох  
занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он 
м!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим  
ве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми 
мисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на  
је.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериш 
</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет г 
у хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс ниса 
ко ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак,  
сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски с 
тиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Прим 
 слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p 
 трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код на 
уци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, 
та је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али 
ио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене  
у ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо с 
вучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној 
орган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најз 
ера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да и 
горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших 
а глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог  
ремена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да  
мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се  
змијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не 
Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз  
дан апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога 
аста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уоз 
>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост 
кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се как 
а, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p>  
 овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбоче 
ио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекив 
 степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих  
сти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па  
рачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред  
јан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га 
рење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ни 
а ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{ 
стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по кома 
ри дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били с 
а је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње 
S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се  
исара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет м 
вде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капиј 
хте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец  
ада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељач 
 своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хв 
дове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо  
ене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву с 
епом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења 
ли <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше 
те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соб 
тили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалењ 
Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружа 
ај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, д 
и за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја са 
у:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле н 
p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време м 
ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити.. 
о овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад би 
еше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> 
з дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="su 
то пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, са 
он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к се 
ази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> < 
рам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док  
 од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мно 
уцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и г 
стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто 
>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...< 
ишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на бр 
} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуриш 
ење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо 
и и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, остави 
руго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида напр 
х.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за 
 колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе. 
тора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак 
епосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеко 
саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одво 
ве како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто за 
ао дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л 
ам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, 
p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно о 
 мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина,  
хата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> < 
> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и ј 
кнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“.. 
.</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он 
ачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у к 
писну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако са 
да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам 
} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, не 
остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични пред 
,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а 
етио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном р 
 <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а  
</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну ко 
Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати 
 n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрд 
 своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, заним 
 јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; д 
ећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="10 
е и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном 
андармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји 
бу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држе 
амо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме с 
ко изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залут 
цит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме р 
момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Б 
... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити 
..{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи мој 
нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време  
ест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздва 
а тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</ 
де се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајућ 
ако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за рук 
 уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се б 
се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту  
езао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора п 
 уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жиж 
p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — д 
</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу 
е пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако ниса 
ик.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— 
у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, 
 председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и  
 да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам п 
омак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био 
 <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пост 
" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено 
Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>—  
 његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и св 
стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.< 
p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p 
и у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас 
ска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобре 
а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати  
ерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку  
и о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и п 
 без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће вод 
а, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти  
и, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.< 
 које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун д 
, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, 
, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност в 
а се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> < 
ићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо 
угогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметал 
 им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав на 
н као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да  
ршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово 
 срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне 
вити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакос 
 жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p 
="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више 
p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" 
ку шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу  
ко да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а 
исим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би 
о кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина 
 и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите 
ије доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми  
и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!... 
ала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли 
 се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца н 
ако не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване  
дном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха 
ше велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подск 
е умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда  
и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица прав 
хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђа 
сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се беј 
чне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то 
убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио 
>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод 
отока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна ма 
p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кр 
врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поно 
х, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“  
их а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли но 
реба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И о 
х кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петн 
тора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми прилико 
S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а б 
ђу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те 
м се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале мој 
што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Од 
т корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и 
 добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је 
твом не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који 
ш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</ 
е.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госп 
, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома  
хињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била  
кох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Г 
их помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за стол 
падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борб 
е горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећ 
 по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зау 
> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и у 
ад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у 
кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па  
о и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за  
, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n= 
p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су  
ије“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући г 
м мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је ма 
ала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један кор 
а сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шуба 
ељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога ни 
асмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} 
боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од  
нђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путн 
а неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свец 
етати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две с 
сма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — п 
ла с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone 
b n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога пр 
равили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они 
, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...< 
 а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> < 
т највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То  
н,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо  
 леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чара 
онцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жа 
ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се 
и тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући 
гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже 
 се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госп 
у у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</ 
аместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Х 
 Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет саха 
ана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и по 
овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљ 
ко добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те у 
ци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не п 
оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,.. 
провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
аде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p 
 ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p>  
овац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</ 
 Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p 
авно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> < 
о мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p> 
и како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро х 
у, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена. 
е им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну  
е зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа д 
ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита  
је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „ 
штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу  
је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празни 
тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p 
а?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од  
ш овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати п 
е, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо 
 онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па н 
 му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — 
> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног 
рву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чи 
 колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли  
 се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље 
Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За т 
раво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упише 
ре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: к 
један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта  
сетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?< 
гао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како с 
ад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама  
 полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох п 
 ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су п 
овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу 
у од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хла 
 ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сиг 
азао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао наме 
p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се  
> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш г 
робље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p 
а си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мен 
у очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, 
гао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опе 
х ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те г 
а прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу  
ив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Ш 
>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовиц 
ор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плак 
дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго  
мо због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста 
 се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је  
овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво  
 је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и је 
меран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској  
спода, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана 
нем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника ш 
акостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна как 
S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би 
кост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти 
о?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последиц 
ише света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, о 
ко срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и туж 
> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви г 
, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза  
 кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" / 
ни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господ 
дна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био н 
Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођ 
ца гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p>  
бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помисл 
уком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дош 
> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што  
 и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи 
, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће  
 му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p 
ноги нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о ра 
тависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</ 
утру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред  
нег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоч 
и и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пусти 
ди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта има 
се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} 
 изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме 
 не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" / 
авао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу 
се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање 
е па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>С 
ајпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јес 
је ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав  
ник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича уша 
собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека  
 молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај,  
 одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— А 
ају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p> 
н у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док  
ега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их 
о после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излаз 
а сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу 
и сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није  
о удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљал 
а избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме под 
умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прек 
у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, 
 рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почив 
 пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>—  
>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „б 
 Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, 
а инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен 
,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуња 
тали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... с 
обро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздр 
аљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окура 
</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, д 
ечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су бил 
ца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љуба 
е овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док см 
к осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се уг 
 држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад с 
<p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишл 
— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} С 
ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо нео 
оба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да 
еханџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуд 
да смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спават 
 чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем н 
 јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на 
пођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто  
 куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до 
 легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узе 
 друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p 
Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Уз 
ј песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p>  
кох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одмор 
ох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с  
и госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите  
ама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти,  
.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла 
 да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас под 
ече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од 
екали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за 
ари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! —  
ни хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се у 
чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зов 
еки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их та 
ћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађе 
е ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навали 
ца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> < 
ак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам 
а.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бог 
 и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш ве 
че.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љушт 
осу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би т 
аман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отв 
ушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је  
копана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме 
нем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим с 
се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да им 
ахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар 
д окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух о 
оје је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно 
/p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи к 
упећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p 
>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забрину 
<p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих 
оре да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му 
оше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији,  
лага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и мно 
ваца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропа 
а тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца,  
/p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у в 
одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпо 
<p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло 
 овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича до 
оћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једн 
ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> 
јаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом 
ам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шес 
ох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!.. 
б.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао  
аки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> 
ириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна  
 озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке зад 
емам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само 
рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овак 
устим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p 
за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p> 
скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долаз 
о донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо  
, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем 
 — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172"  
њу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железнич 
 — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p 
 се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непреста 
подин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету о 
ој руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро ок 
а су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али гд 
ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам  
морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад н 
че један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана  
х.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p> 
ади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> 
а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим  
е вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме то 
 Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер ни 
<p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја с 
м унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додат 
ауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских в 
еја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу 
ок он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од поли 
ас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.< 
 лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — 
 толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс,  
 Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна свет 
и у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— В 
 шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога  
учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш о 
а.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора вел 
 па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S 
дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо 
оздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растуриш 
к, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и в 
да се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уп 
 био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави 
дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесе 
у <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> < 
и помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ 
 ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" 
ару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер н 
у револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, 
 торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало 
 и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p 
ви, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме 
ш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговор 
</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те 
, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S}  
рив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да м 
у ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и 
оџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено ф 
 честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам о 
као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се о 
.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... о 
очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а 
 ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухв 
ећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали стол 
p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге с 
е моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући  
днем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљ 
ога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за ш 
 и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не б 
спати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} 
.</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не 
а онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — п 
же, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у рав 
273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p>  
>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p 
ше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика 
, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек ре 
о извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину нека 
зорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни т 
спођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским ду 
а га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под  
 за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву кр 
</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену  
: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p>  
ла мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; 
х се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> < 
ској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била 
 него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, је 
</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о оном 
е лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; врем 
о?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта  
 руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се  
 ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао. 
по, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек ш 
грта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат ни 
бично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" 
ме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком и 
 мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> < 
то важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, ко 
S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то? 
 девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају н 
 идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће вре 
огледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, 
</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вук 
 сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек 
то сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p>  
ај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох  
 два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, н 
 јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јес 
ној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан  
 <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпо 
Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи к 
сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био г 
то госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Ве 
ш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше са 
вадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и прже 
са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпарх 
 на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а 
 — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут виде 
лого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћ 
н комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парч 
е нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред 
о их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб  
вих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{ 
 да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</ 
 Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је броја 
о.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком н 
е,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> 
21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> < 
к ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито ње 
> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Б 
ењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одг 
ђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се 
> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он 
од кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била  
атка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу 
змени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем,  
</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо руж 
псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... чи 
 био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n 
и један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21  
 стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Ј 
дним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учин 
.</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућ 
 то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био 
које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господа 
ата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и  
ано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђ 
која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а п 
евет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био је 
ра да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — р 
 се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем 
арали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били бе 
 као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прек 
>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше мно 
 сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет,  
тарац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кљу 
о ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе  
им кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код  
p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад 
лала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговор 
де...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их ра 
ана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>—  
еловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и т 
целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану 
</p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за нек 
ти разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докот 
а и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сва 
анак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишл 
доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да 
све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху  
 па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дан 
ије раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Гос 
 ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> 
ло у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним 
{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то 
ђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је у 
 десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} К 
 глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским. 
оменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је 
федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта мора 
ивао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и там 
м подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле 
 до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци. 
х, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, 
ам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по ул 
ста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.< 
...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, 
е тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад с 
рло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шт 
лемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног П 
p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегда 
 издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио вр 
потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну 
рећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а  
о смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опе 
а кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо  
: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже м 
х из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па сед 
и сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па  
изама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман,  
pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћоса 
> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да н 
 зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих 
ви мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и д 
дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док г 
<p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене би 
> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било 
а засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он ка 
рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ 
о се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пу 
ет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај клана 
а џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао 
прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до са 
озорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра 
 у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из  
 би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p 
није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог с 
и: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до ско 
а; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно  
круглих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две 
нутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђо 
која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и  
омрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} П 
ве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек нам 
тра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи 
р је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>См 
е се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох 
ито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и  
мали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полициј 
— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе. 
е на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а с 
бро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда бид 
.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући  
ћи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме по 
ао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се  
цу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се з 
 се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p>  
е одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ре 
осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од де 
е се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је 
обом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — 
по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих дру 
мо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механ 
 тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар в 
у затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образ 
е Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда 
г крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>По 
т сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за мо 
метише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој 
та ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, 
" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог дома 
, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо с 
ви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново з 
 Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па  
" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам в 
 звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још  
м се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} 
ћ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати,  
ошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепа 
амо ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер  
као да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали 
те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су 
анта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја пре 
гу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спа 
p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?< 
сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S 
Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођем 
шта..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градско 
Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на 
ест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да с 
е,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам т 
 проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је би 
о ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер п 
јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе  
тите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу ч 
unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас 
и био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прв 
S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме иш 
табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова прав 
ох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и  
123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћ 
— узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="28 
уће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи  
бучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове да 
ам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора 
а на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао.. 
ишта друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapte 
/hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па 
чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар о 
> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужно 
<p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉ 
осим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се 
 — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану с 
 сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите 
тиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла с 
ајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада  
 хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо с 
артиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али ни 
обом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које 
трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљ 
 глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва  
е посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S 
а; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат при 
е нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p 
19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што 
/head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у 
 Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и т 
прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> < 
 махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и т 
нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора  
сам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја са 
аспитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упозна 
е на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у дв 
х поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам.. 
писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је 
ик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; о 
..</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По 
гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему ни 
о су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметну 
 клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред са 
 Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу 
ам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, 
а и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били ст 
а радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало  
уго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У 
а узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чист 
у, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? —  
а не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за 
 кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађе 
те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам 
.</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао зго 
 поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног б 
 Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се исп 
неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт  
Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које с 
братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас чет 
з школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не  
 гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После ш 
 у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, м 
 <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам 
та рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену 
<p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, 
ци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта  
 не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али  
о радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, х 
61" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је 
— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи по 
знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између 
у да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n= 
</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћ 
д немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су 
осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах  
} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у најв 
м?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Д 
м у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће се 
ас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не 
узмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост 
ахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао исп 
 тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим  
ку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино  
к с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу. 
ти обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише 
и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан,  
?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави д 
е и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба  
ктора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме при 
 ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана п 
арији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично с 
 видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да 
 једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упита 
ајпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сут 
да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,.. 
о сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и тр 
авете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџ 
е једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S}  
сле подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше  
у.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам мога 
 гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише нек 
м и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан 
Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне 
, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима до 
 низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, дон 
<p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта 
свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна 
..</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из 
 Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим 
ше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?... 
де се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео 
 о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се сас 
, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} 
ање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој д 
 <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који  
...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће не 
ене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи г 
.{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, ко 
ко...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у 
лих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно вр 
очише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да  
јпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p 
одужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветов 
</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Ста 
оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати 
а, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може  
<p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ тр 
исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, п 
е кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници 
.{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је  
трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и 
 представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је бра 
ушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зач 
 сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растан 
ку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер 
а Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у  
ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пус 
ајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, бр 
ирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у тр 
пред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала  
о да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> 
 кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта 
а за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархер 
.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам  
њац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обеси 
 па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујн 
и који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех јед 
43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него 
 била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на мој 
масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и  
 Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију  
дног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренц 
ко тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и 
, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држа 
врчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно 
ођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пр 
а и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у пос 
ла ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча 
 с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам 
— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплар 
ице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, го 
 будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги,  
 господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са 
 а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или 
а вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну 
жу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неко 
ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управ 
ех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n= 
 а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман з 
зу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да н 
Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар за 
да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас  
 једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> 
>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153 
о кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико 
p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> < 
лице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, 
рави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упита 
растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поно 
а муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па о 
ај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</ 
акат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p> 
божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе проша 
— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...< 
> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узви 
и у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири  
икако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фи 
... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза м 
жајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождес 
ом.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да 
евносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p 
у, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> < 
 какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде 
стукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори? 
p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим д 
..{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало ча 
="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p> 
тоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> 
иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господ 
лако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и  
, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колик 
ћа зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Кал 
и а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, 
знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p 
 силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја 
 посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не по 
а, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устају 
д се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!. 
е тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Нај 
ра!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и в 
оји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, —  
ра улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p> 
! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата  
ући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче! 
ручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</ 
/p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох  
> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право  
на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће 
ина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си  
ао и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта х 
р су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити са 
се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у ово 
грте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У 
х.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за  
бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће ре 
ко се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему;  
е..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта с 
 бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам д 
не уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био 
и...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и  
амо друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе,  
, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У 
та.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо пла 
 ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах ј 
 /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— 
 ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се  
оја долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> 
/p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, з 
. викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упита 
зи?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не зн 
ролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шч 
сних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи. 
 очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>—  
их сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и дан 
своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме  
 <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За ш 
.. почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ва 
ех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера с 
, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p 
, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах ли 
човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међу 
! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.< 
после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, би 
ом стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада 
, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, види 
ут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да  
{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! 
погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чем 
 куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња? 
 се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт 
ачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити. 
 ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изг 
зик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> 
јближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама  
— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за 
рно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото 
а му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</ 
какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратис 
е му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, 
о ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — 
азаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рек 
 кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— М 
вори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти 
 <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p> 
 Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из ко 
 сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш пошт 
ем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хо 
лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> < 
м у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде? 
 а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирен 
их нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па...  
ију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква н 
а?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим д 
оро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То н 
не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме углед 
<p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да  
стрешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе ч 
и, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем 
 распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — ка 
уклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак на 
и разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну о 
шком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, —  
жност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма кол 
пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за т 
их како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за в 
кну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> 
ругови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде 
 дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде,  
...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера с 
и а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има 
оје је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — реко 
 Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав  
ла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи 
 седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори м 
и јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим 
ануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канце 
едном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тра 
вама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> < 
де сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> 
 ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и з 
рвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пи 
Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оста 
та отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p> 
али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави  
рата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p 
 госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p 
 Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да  
Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Изл 
о друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> < 
 у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Изво 
ника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет дина 
то на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — прод 
кивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло 
 учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>—  
о?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде ост 
опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p> 
врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим в 
већем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити 
а идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да с 
 ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да ба 
о да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево 
љено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у др 
уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам  
кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па ме 
а одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело с 
ледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет 
г ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране  
 — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који 
баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— 
> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте  
: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седа 
говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништ 
, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било о 
и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Бе 
сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пар 
</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скри 
ати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу 
и то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш  
 пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су 
, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су  
ам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.< 
мо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> 
оспођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начино 
 тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> < 
м! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам  
Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... 
 шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити  
још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по м 
д нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — прод 
а ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час  
та не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни са 
у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно 
ала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> < 
— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за они 
>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и  
 муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћ 
о сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помама 
 оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем кап 
 због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} А 
ладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се је 
 вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="2 
лог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене м 
равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све шт 
сма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми по 
 Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја 
 останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних мес 
ио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p 
и била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за в 
>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p> 
 двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас не 
 као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет па 
и, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S}  
, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао  
 снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као д 
истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоћ 
е И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о дома 
лим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нем 
ибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвај 
 куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Кал 
ија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дан 
охте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет ви 
ако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури  
ти; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зе 
те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро по 
у у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим  
ола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p>  
д некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола ис 
е он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и д 
 <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> < 
алим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!.. 
икако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p>  
к ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш ви 
коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколи 
 одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе  
лицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је 
, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели 
а, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одм 
велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се заним 
ајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва са 
морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар  
и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити... 
 год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и  
кидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем 
: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред н 
 неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључко 
ах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда 
 их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да  
ка.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, сам 
бу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало зло 
 осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, 
 животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар слу 
прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ће 
дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви,  
уд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб  
ети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — по 
ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је о 
 Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите н 
вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тре 
е заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се нај 
ече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! в 
обро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отвара 
ник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је  
уљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку 
сле подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три  
ш сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени. 
х у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Т 
смо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима ст 
кнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он ј 
<p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тр 
— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка ку 
</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та  
ерем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школ 
у тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? —  
 сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са ос 
цније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са 
глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен.. 
у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом да 
Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те  
емо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај да 
.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од ма 
жајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну п 
о пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму 
сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом мест 
ета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац  
е.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас н 
е није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја 
и га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и ова 
го: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане д 
видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине не 
ако бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у се 
 ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру.  
 већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... станов 
дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торња 
авимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка  
а узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе и 
нат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови коли 
па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.< 
172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити  
и од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију 
чидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p 
 може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што мор 
 него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захлад 
.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у кол 
ест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем,  
</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби 
ког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули  
 у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завуч 
одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац оном 
.</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нит 
ам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S}  
олача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,. 
ћи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т.  
ла сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиб 
 најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после пр 
 ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то 
аче и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су па 
пођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња! 
 то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао с 
х у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> 
певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држа 
а траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — 
ше ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} 
.</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако  
 миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у ш 
ама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="3 
де на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, как 
ђутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љ 
 одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видет 
ст.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место,  
ицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа м 
ме дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на 
Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било,  
ријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карак 
„попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испо 
..{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="3 
о уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>—  
ј господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једн 
сто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах 
 беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао... 
ета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам б 
 изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други.. 
p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта има 
 ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични  
за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни сл 
јаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> 
p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при 
 реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је з 
...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо д 
а хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... а 
павао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде дру 
="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да д 
мотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у  
е благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто с 
о и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тиш 
ах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала 
ти одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт 
 је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу ре 
дове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта  
м те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да глед 
аврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је 
p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, предсе 
вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и  
орам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто и 
ећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја ми 
{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам има 
нских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и  
ра газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера 
ш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени,  
Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам  
<pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Приј 
ћ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто  
а ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се  
е, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајни 
 да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше  
 викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p>  
им лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, 
а: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав оно 
мо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи  
! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где  
 ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем ка 
ије шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При по 
мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нароч 
 Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера би 
 кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у 
вио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем 
р је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће  
 гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде  
да а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чуди 
. мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је  
 како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем из 
но блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час 
радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где зав 
алогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било 
у!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у ру 
 <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово 
 прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом 
ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb 
.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књ 
к!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> 
 носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не од 
екох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам 
 скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислил 
а радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе уме 
признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{ 
} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па  
огу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госп 
ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одсл 
ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о 
аст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се ов 
ушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом  
су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се са 
оворили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог 
у госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе 
ди.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— 
авикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђ 
овао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам с 
</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на  
орах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алекси 
м, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, 
овољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од  
 хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p>  
 код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на че 
ћ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хв 
богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S 
кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле  
нам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону 
красти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због 
 и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све шко 
ема мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али 
 којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала  
цама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретк 
>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме 
тановао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан 
ходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно  
Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишл 
могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p>  
и остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што 
 је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупља 
еђе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше 
 ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, је 
<pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутр 
а, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах 
гледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећ 
че онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи ов 
ан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењ 
 пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио в 
поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвор 
га сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit=" 
у њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши  
а беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p 
коро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде 
 покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" / 
ного муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева к 
ешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда м 
ита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да 
и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено 
о, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кљу 
своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаш 
 <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за 
аме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког 
есо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма шт 
а нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу 
 ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чини 
м се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на к 
се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</ 
притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису 
ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на  
 жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању 
 и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког вре 
куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к најв 
о да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема 
ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде  
ворих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="2 
игурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних пе 
 га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
х <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити ка 
.{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био п 
 јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док ј 
....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</ 
и и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све  
га, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни  
 се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква 
тим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном св 
некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба 
сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет 
а Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли б 
p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо с 
-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је  
међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он пот 
ази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не сл 
том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба  
који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} М 
му и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак 
ву заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још  
уцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да  
" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала.. 
ет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још 
исто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227 
и, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га ч 
д ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прила 
>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поре 
p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случ 
ац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па сл 
, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу —  
да убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено де 
ацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута 
емим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крај 
, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празно 
<p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи ст 
pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не прим 
, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне  
а где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на свако 
ам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од б 
ио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање д 
е, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари 
...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, д 
— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и 
гнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од гла 
метно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се ч 
уду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p 
рана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих  
говорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господ 
када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни 
раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> 
 се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је  
име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку по 
баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?.. 
кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну М 
 још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— 
та шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак 
ух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; х 
едан жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и  
?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми о 
 овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то  
мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се п 
ско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти с 
еле букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево 
ето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Ш 
било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да м 
о овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу д 
осила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скрој 
> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} 
ог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно  
спођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо 
 од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао с 
и, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за 
!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без  
е, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{ 
 му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад  
 — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — м 
, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуње 
морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам 
ишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, зн 
бан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, ба 
сном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болни 
им код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p> 
н, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије. 
од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га  
не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, мо 
 кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам саха 
с дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, д 
<p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на 
но код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке 
, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љ 
што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне о 
погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом. 
а у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђ 
, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног кр 
 можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас,  
> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и  
 сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази!  
кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоч 
 <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је 
живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписа 
де пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је м 
} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, по 
<p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу 
 тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки нач 
м сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је  
?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, 
>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p>  
роклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се  
е бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и 
<p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> 
бравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите т 
штајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч  
спођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко в 
.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се 
е у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су  
 сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Каз 
и је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам  
 сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је ста 
 она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, ни 
.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да из 
орам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госп 
војица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, —  
авио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре нек 
? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте  
ла да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред  
<p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — 
е ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главни 
разијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време ко 
"204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући пор 
, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,...  
ајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише пор 
ка која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје 
ило отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан прод 
ило до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па 
 никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле теса 
оли био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљ 
р је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су оп 
вом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што 
лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не 
двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако о 
едовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имал 
с је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни  
а био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: не 
ак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и в 
 очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар  
Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Бил 
ако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу п 
S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако  
на <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо 
огледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која 
 није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер с 
у се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досад 
јем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а  
 ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан пре 
еравам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је к 
пу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђ 
ође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаж 
рочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта 
ез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимна 
>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi 
<p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљ 
> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах ш 
осутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Шт 
ба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио  
 да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлеп 
ро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и 
има за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих ш 
дати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то  
 није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситниц 
 у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један и 
ићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам н 
ог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... 
ара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину м 
 — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, ј 
ом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приват 
на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бр 
дседник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја н 
о док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем  
аци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што  
и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам 
ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге 
плоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљив 
вај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле,  
асмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 д 
 како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја  
 <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах м 
говарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање  
познавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било  
м страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео  
 живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пруж 
а квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“ 
не не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отиш 
тра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ 
о сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога ве 
ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господ 
кав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер  
 имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове. 
нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, 
моћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два  
им мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извад 
 голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико  
Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту п 
се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо за 
тав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,...  
део у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, 
 Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте  
аздарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао 
<p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из  
у никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допа 
 Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу  
 На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе к 
 згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде  
гдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме  
акључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно реч 
то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изи 
о ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да ст 
оводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста 
сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, 
љус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка бо 
школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: го 
сту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с  
а учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да им 
..{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти поср 
>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимају 
с сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необ 
 дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и д 
ам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, 
је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер ни 
 колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на п 
то сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих 
н било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није 
.. било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није прев 
ћи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви  
</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио  
лу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе сто 
 механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Да 
 обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и  
а сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па 
ли поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било 
ко сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да  
и, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и п 
етрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до 
моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече стари 
 каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где 
 па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> изма 
торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво т 
ога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох  
је се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изиш 
ричаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево ве 
 добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини 
ођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом 
— Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа 
комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни 
е ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир,  
ље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш? 
 као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом  
 јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојево 
ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи  
сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџ 
!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море бат 
 су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је  
ћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у 
је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише 
нгупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клуп 
ека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут дв 
а сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на ваши 
ај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из б 
г је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех неш 
бомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— 
мио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата п 
поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и  
 и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, 
/p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет т 
учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање  
а се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они ост 
ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="21 
 Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од своји 
на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набус 
чита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско зв 
е спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n=" 
очној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем нави 
>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p>  
капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> 
p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме  
" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!.. 
ги их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p 
, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусрето 
p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и уну 
еше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата 
крепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење 
се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну: 
душних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бис 
о је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, ш 
из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Се 
Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису св 
могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с  
као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо На 
 у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми с 
 био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{ 
S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што збо 
одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и и 
вац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи 
 вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је пре 
еше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да г 
их готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да ва 
здремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!< 
а Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слег 
/p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у 
ше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је ум 
и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> 
не свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув  
>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани 
 сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра ви 
!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче 
оке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох  
> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у о 
и подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, ин 
д, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је 
замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, ка 
ам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара 
82" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д.. 
ст казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутил 
>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кућ 
ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто  
н из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хај 
оручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео  
Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, п 
еварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би м 
и напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова п 
али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам 
е ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата  
ежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте  
ежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављ 
 нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав 
то.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју  
ад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако ран 
при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа  
n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није  
а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p> 
гох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога н 
, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћ 
од професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро  
и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто пок 
о од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако  
ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се  
т оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошт 
пут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, п 
мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови 
 се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, а 
смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које 
 што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> < 
 писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> 
а их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S}  
ест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три  
а легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро 
{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па 
ар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад 
n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот 
 испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико поче 
 да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините 
а би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао  
p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не за 
ар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да м 
има и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим 
 ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, гос 
ану, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих. 
за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пр 
ва турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице с 
ало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p 
то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико  
ве од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као по 
овац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма  
} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана.. 
е излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навик 
ајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што д 
ад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и по 
р пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стр 
?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао са 
, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!. 
. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам с 
ни да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „госп 
/> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад оз 
 <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га з 
S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми 
мо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигур 
ше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали.. 
исто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар,  
пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на  
е толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње пр 
 за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са соб 
селим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматр 
о вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те в 
 и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је 
врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерл 
о исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас 
пана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити  
 једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се 
нем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> 
S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих 
 заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу сед 
аше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано к 
м, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо т 
а, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> 
 глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан пр 
 шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са сви 
о, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо 
 и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по 
хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега ш 
тално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго д 
лико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине  
, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим... 
слиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ст 
ђа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Касто 
 овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на јед 
ћи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио.. 
ћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у држа 
и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Нево 
авали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао посл 
! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, раз 
...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох  
ог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих мог 
 могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођ 
р прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам  
вцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи прек 
 па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, мо 
или...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по н 
осле кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до ка 
молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта,  
а мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности,  
</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> 
Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти 
ђу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господ 
— наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> 
обља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном 
мрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам при 
p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која  
 и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у кр 
<p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за св 
као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао 
м жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пош 
ох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кан 
та на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он  
Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дво 
ује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... 
то да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни ка 
плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и исприч 
рамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке и 
е, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толи 
еп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и ви 
Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само 
оград чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај 
наш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и по 
ико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он 
 Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шт 
 о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише  
дим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више сл 
м.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Бео 
вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S}  
 руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, 
стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла... 
 је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђе 
Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, ал 
хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ниш 
јао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибеле 
 се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле —  
кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем н 
} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p>  
о ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајни 
 Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкују 
водио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хлад 
, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са  
S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не б 
а нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде 
едњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око вр 
 плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто  
p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине ј 
јеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</ 
ребала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напи 
ено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка  
 била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали 
кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не бр 
вориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови,  
 те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било  
 <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p 
 овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, 
ра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне  
блику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико  
лас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава 
а септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S}  
 све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без  
е нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу 
то пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки п 
и наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика,  
bSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више  
ма, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било ника 
ре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, у 
рочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао с 
у замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни з 
сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, ал 
осади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо  
 код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам  
n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба  
ад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог д 
 где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам ода 
д би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су 
 их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам 
е и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто 
за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу. 
 већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрп 
 не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је 
аута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак 
 њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није оста 
ад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, 
S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи 
овори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био,  
>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци  
и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере 
усито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у мом 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec