| е богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> |
| је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У ј |
| бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер |
| ницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву |
| ат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!< |
| гу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мен |
| власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n |
| ро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</ |
| лицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— |
| ..{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово мес |
| а и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху и |
| е он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведе |
| >У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје |
| нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина |
| метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем |
| вели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака н |
| и и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се |
| да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој п |
| абу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити как |
| <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Има |
| махнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај о |
| им? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало м |
| бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десе |
| његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да |
| иви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! |
| вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> < |
| е у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздр |
| ме...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац ниј |
| ло боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то |
| и бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристаје |
| p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} |
| а.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> |
| аћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапав |
| рати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам |
| ми купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде |
| о икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер к |
| ругој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају |
| — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете |
| храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет < |
| је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па |
| рка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — |
| на.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био р |
| p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак |
| очех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија нас |
| готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је |
| госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута пад |
| кију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S |
| два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко |
| поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S |
| јући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у |
| тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох |
| е остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и у |
| атих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> |
| Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једана |
| слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно ма |
| њег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз |
| х одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако в |
| имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Шко |
| обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече с |
| у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, |
| 67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разум |
| дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео с |
| сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> < |
| гне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише свој |
| ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb |
| пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p> |
| и пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта |
| Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута |
| теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па јо |
| у шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту |
| једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} По |
| им!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за |
| За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити |
| Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p |
| матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе |
| кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома уб |
| Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као р |
| ратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и да |
| откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не ка |
| ста...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако |
| ана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</ |
| дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра м |
| се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, |
| ирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> < |
| м на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, б |
| ровео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Вели |
| и за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојиц |
| 5" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти ме |
| поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полак |
| држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p |
| и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се о |
| у дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="8 |
| је није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо нав |
| није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а по |
| улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти то |
| могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватим |
| та послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање |
| </p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, ме |
| врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што с |
| ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра! |
| а?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем.. |
| подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с ма |
| је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко |
| није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку н |
| орбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, др |
| о ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у |
| алеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— |
| д сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше не |
| , — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p |
| му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, |
| љаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је вели |
| — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш бе |
| че не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада |
| е могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био та |
| и алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нов |
| на смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p> |
| .</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће н |
| орела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима |
| бе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазил |
| човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу ш |
| е не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— |
| уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, |
| ао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани |
| , у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам |
| квих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ак |
| ао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју |
| ваца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш н |
| у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} |
| се и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би и |
| а јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и |
| рестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>П |
| гледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи |
| ве.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао |
| за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажић |
| сам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зл |
| е право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба |
| Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који |
| <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два бе |
| помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло |
| а они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> < |
| сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови позн |
| себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....< |
| ам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише |
| з кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта преду |
| рла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толи |
| емо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасв |
| Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да к |
| дила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео |
| /p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ни |
| доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га |
| <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за |
| — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена уп |
| то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она о |
| мој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мач |
| однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо је |
| ше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управ |
| Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема та |
| ти...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!. |
| упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, о |
| е а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опе |
| м познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко л |
| орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у куј |
| рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је бил |
| м рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку р |
| есме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још |
| ему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нис |
| треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— С |
| да сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва |
| вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући |
| е још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљ |
| рку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми |
| е чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p> |
| во ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправи |
| сим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и за |
| ајвећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека |
| ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сир |
| је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутр |
| } Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изју |
| и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пер |
| ..{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођ |
| ао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учиони |
| змице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавиц |
| аших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бо |
| случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па |
| стан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекид |
| на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког |
| у сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет п |
| оје беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију... |
| з стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће из |
| евом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе |
| ...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој |
| повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича |
| Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и |
| једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који виде |
| вно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један пот |
| p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} |
| зим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <mileston |
| ава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман |
| ст, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Ч |
| сам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола |
| другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоћ |
| на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно вел |
| нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозр |
| ембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су |
| ем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</ |
| а ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама |
| /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу |
| им торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— |
| ка му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> |
| о умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од ц |
| на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један кра |
| вом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то |
| олазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не бр |
| рпско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти |
| и ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — |
| пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу... |
| е показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} К |
| ве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, на |
| .</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај |
| у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, |
| ви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, би |
| <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што |
| преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му |
| /p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се |
| p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах |
| сто да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинењ |
| ете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи |
| наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, а |
| ош тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одма |
| мех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не ч |
| дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас |
| скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила |
| га је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шама |
| тав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло |
| м се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div t |
| тменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми у |
| елнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану. |
| изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми |
| .{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једн |
| м сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— М |
| ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p> |
| о, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а к |
| p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе н |
| рише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет кора |
| ого су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам |
| ава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, |
| х предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, профе |
| репиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио |
| азећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што |
| смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p |
| оград.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упит |
| соше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала саврш |
| до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају |
| ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика |
| се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не п |
| ило...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао |
| p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где н |
| е сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мал |
| p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре чет |
| хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтед |
| господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господи |
| па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју] |
| огу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим |
| ио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра |
| /p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!.. |
| олудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако |
| ад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> |
| <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за ти |
| мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа дов |
| ок он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад |
| месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима кој |
| побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло са |
| мети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајућ |
| м, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам при |
| дати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана к |
| редим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Ш |
| завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
| о из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошл |
| Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, |
| ући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику пра |
| ини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски п |
| е дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио |
| трос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их нап |
| рно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да р |
| <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали |
| о се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb |
| а...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрште |
| из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина ко |
| некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од |
| кинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количин |
| сао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оц |
| рите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње |
| ху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је |
| Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> |
| ини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и |
| ш? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за оста |
| дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прост |
| оји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... |
| амена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут с |
| једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p |
| т насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p> |
| еде и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пош |
| Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану |
| продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Б |
| сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p> |
| } Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном креве |
| , с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас гд |
| пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види. |
| м кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке в |
| осле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом кана |
| падали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо с |
| и пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад и |
| ра ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — р |
| му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће |
| шку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и ба |
| о.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа ск |
| незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора |
| одина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим при |
| рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> |
| p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених ру |
| Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p |
| ати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављ |
| па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом |
| молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи |
| мах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова |
| </p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?< |
| ејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато |
| ам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад зауста |
| удио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обра |
| и и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни је |
| ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку с |
| ним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нароч |
| , морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта м |
| ладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и |
| е молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем |
| олницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и |
| } Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се |
| адно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, |
| р кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођо |
| рио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!! |
| p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књ |
| мо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бо |
| м новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господ |
| у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред |
| <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба |
| састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег др |
| м кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек |
| узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима |
| може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити и |
| ти...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— |
| ум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђ |
| то па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим детет |
| м на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим и |
| вече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац |
| </p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је бил |
| и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и ле |
| <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича |
| <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера |
| хата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на |
| {S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напус |
| како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно |
| дне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три ми |
| {S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p |
| p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била д |
| та лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Умо |
| официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад г |
| о држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њи |
| е јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим |
| то, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздр |
| доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер |
| , — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, |
| моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен |
| те.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер |
| ш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!< |
| у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у |
| Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Ве |
| а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у ком |
| у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времен |
| о сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти |
| јнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди к |
| целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Е |
| кну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући |
| еца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем |
| упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка |
| маш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу уз |
| да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу |
| рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти и |
| е подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збого |
| иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу б |
| питам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на |
| видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p |
| и; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће св |
| о пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањск |
| е сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на м |
| то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће |
| суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, |
| .{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отп |
| дам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извуче |
| после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту |
| знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Н |
| > <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> < |
| страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад уве |
| тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку з |
| о начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо |
| а ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде |
| собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што |
| и лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.< |
| ки рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новц |
| орао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавају |
| — Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Глед |
| оћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— |
| другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањ |
| бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђ |
| и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </ |
| ено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, неср |
| .{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, ј |
| сам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито |
| а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву п |
| почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> < |
| ре...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигу |
| је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари |
| а стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изи |
| Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p |
| од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} |
| ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одго |
| ну заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше наче |
| ли.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходн |
| з вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Буби |
| рћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— |
| <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред бу |
| испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изнена |
| . имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p> |
| у не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не пос |
| е парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за т |
| најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од на |
| а ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш н |
| говићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> |
| >Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} На |
| пиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се п |
| ад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепн |
| лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дуле |
| видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до |
| вршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} До |
| <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пре |
| синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући с |
| лужио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како |
| ен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако |
| ирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од |
| као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, ве |
| с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са |
| омшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је |
| му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механ |
| ок сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бо |
| ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би л |
| је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је прем |
| ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{ |
| истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, |
| покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата |
| оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже |
| ај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут о |
| Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од ко |
| ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше |
| " /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, а |
| и модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати |
| о, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намири |
| ограда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне с |
| и сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано |
| другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и |
| е на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас |
| , док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама.. |
| ала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу |
| мер правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по ма |
| ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још |
| и дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само |
| о красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у |
| плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" x |
| е избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n= |
| али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{ |
| ога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати |
| краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу |
| ...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се |
| ворио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од предс |
| ечење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морад |
| ити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред мех |
| n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледа |
| д би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито н |
| > <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Доб |
| си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> < |
| ни избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову чести |
| оћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у |
| се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну |
| ух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз |
| ест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем зн |
| тан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома л |
| свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа н |
| чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{ |
| тио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није |
| е си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче х |
| ...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" |
| требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Нек |
| имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрош |
| едан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај гол |
| твори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, в |
| т; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} |
| ајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских ч |
| >Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... |
| о проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох. |
| о не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе мест |
| матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два са |
| се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо |
| рочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на је |
| ад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети |
| } Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај |
| стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава он |
| у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа. |
| бра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не |
| јник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> |
| мо да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сах |
| >— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде |
| ас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па до |
| ербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је |
| — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала |
| ну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... има |
| не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао |
| као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индус |
| нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p> |
| као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{ |
| и Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од стра |
| <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — од |
| у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то |
| стрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</ |
| на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим |
| им једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи... |
| рнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба |
| .</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео о |
| подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у тр |
| псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— |
| ка Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он кел |
| > <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадес |
| p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били |
| атно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, |
| чу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер |
| ратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, ст |
| уку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме упра |
| у роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју из |
| речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану |
| све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без тр |
| p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговет |
| о погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца болова |
| знаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног с |
| {S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се |
| рацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја |
| ича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се т |
| чак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огр |
| ти...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и гра |
| <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем с |
| есет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали сусед |
| 98" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћ |
| је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам мога |
| пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да |
| збиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем |
| ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој с |
| >Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра х |
| иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> |
| и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а |
| — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, го |
| он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> < |
| јпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...< |
| мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Нав |
| се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих |
| ? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеб |
| ка биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити как |
| виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је с |
| наче ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина |
| дин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребр |
| у децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас н |
| и трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи |
| аво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изи |
| су јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од |
| их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опе |
| ам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не д |
| д зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим ш |
| мљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; |
| “.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како |
| амо да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво... |
| х старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега н |
| Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усе |
| к нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао виде |
| рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отв |
| , ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар... |
| ем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук н |
| прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу |
| провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова прибл |
| Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> |
| ни овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што иде |
| е ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише с |
| што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p |
| свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љ |
| и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да |
| д се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни д |
| ...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у |
| екареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, гд |
| <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предме |
| ег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,. |
| ог гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше |
| може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће т |
| S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. |
| <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} |
| и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| јашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свр |
| се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" / |
| а ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто |
| илике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се саста |
| се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица |
| ављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ов |
| вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању н |
| и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат |
| стале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после |
| на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? |
| > <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здр |
| еђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуг |
| ктиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцн |
| метио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини |
| ти <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у ш |
| атукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са ст |
| ко неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S |
| пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад |
| <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једн |
| мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро ве |
| ех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кућ |
| ци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хр |
| и дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар до |
| она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, ос |
| д Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је б |
| дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} |
| учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси |
| ... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт? |
| спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и н |
| етром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у ка |
| али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Збо |
| рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање над |
| цкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене |
| , које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду |
| Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p |
| сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирот |
| роз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово гово |
| војица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам |
| н пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" |
| ах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други |
| едо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше... |
| лама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једн |
| ?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните |
| имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али шко |
| ко си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> < |
| на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред |
| Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа посл |
| ужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која ј |
| бог које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, А |
| у би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пр |
| ом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед с |
| јдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— |
| ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на н |
| ан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} |
| ош честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам |
| и; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... |
| емо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе о |
| сто...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвал |
| , — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— |
| ити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — пр |
| , — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака |
| обро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, |
| ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и це |
| сет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим. |
| а рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону |
| отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Гос |
| број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да |
| архерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не о |
| ји је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауст |
| госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој |
| „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити |
| ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога има |
| нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни поли |
| ке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — х |
| ез икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Виник |
| рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не прим |
| p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми |
| буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без |
| p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се л |
| дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> |
| <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, |
| Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Бео |
| лушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p> |
| > <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — |
| висмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,.. |
| стати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те ка |
| знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,. |
| а прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до |
| зађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом |
| није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не м |
| једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се |
| х опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове < |
| лана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар јед |
| ли што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пусти |
| где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети м |
| до невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше о |
| >Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све |
| даље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по бе |
| помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица |
| индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састан |
| одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код А |
| а ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани |
| >— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S |
| !</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жа |
| ћи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које |
| <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти ј |
| , нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, |
| не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се ве |
| {S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је н |
| сам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много |
| исмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројат |
| азећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— |
| овне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" |
| па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог з |
| — У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Беог |
| ана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим |
| его овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу |
| е састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних п |
| Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, |
| <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане |
| могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је д |
| могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек треба |
| ног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ |
| носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скр |
| додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат |
| ред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Д |
| <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хо |
| и му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљко |
| та је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што им |
| из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па |
| код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити нај |
| <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по двори |
| је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и |
| ад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Р |
| рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, усле |
| p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизги |
| ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који с |
| још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак и |
| <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разре |
| на и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика |
| штво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити на |
| >— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...< |
| вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих |
| је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако ок |
| Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех |
| сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом он |
| евет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где б |
| био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а пр |
| немо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</ |
| с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p |
| ни се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од та |
| /p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{ |
| Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљн |
| спођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али м |
| госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начи |
| госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам трен |
| <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ |
| а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта |
| е очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо |
| .. од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао |
| {S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бр |
| потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— |
| е редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> |
| /p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај |
| ати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, |
| овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни ре |
| а овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех |
| учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то |
| а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— |
| p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко |
| о из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг |
| ога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њи |
| сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си |
| ни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а |
| <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се намест |
| ђе на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није |
| кидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред в |
| ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Н |
| забрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника с |
| исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— |
| нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо |
| сле подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} |
| а?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим бе |
| казујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спа |
| за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> |
| е је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одгов |
| аговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!... |
| рум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за оса |
| е не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та б |
| узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, к |
| — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p |
| ао магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те у |
| — Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве. |
| , — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни |
| дио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} |
| љада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се коли |
| као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куд |
| ер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је |
| Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти с |
| ује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана |
| би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може ка |
| е, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — |
| цу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попу |
| о, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p |
| поганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрч |
| куражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у с |
| р морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у ос |
| ју страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него |
| отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, |
| е сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђ |
| моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођ |
| ек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам је |
| рпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси |
| ојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи |
| х у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са је |
| у...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је |
| се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ |
| > <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четвр |
| и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошит |
| зме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток |
| да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео пола |
| очисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се |
| преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај ов |
| попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки |
| врати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — |
| ислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два |
| еменити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} |
| ду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођ |
| Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у м |
| ..{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо посл |
| Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у |
| добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељи |
| м као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{ |
| д пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази с |
| оде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где |
| следали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредо |
| о!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... бр |
| уче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n=" |
| .{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђос |
| и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем сп |
| p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти |
| /p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што |
| p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра с |
| им срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз |
| х...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — др |
| — Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p |
| ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} |
| пођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То ј |
| оласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; |
| а тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и пров |
| {S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Ку |
| отле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби |
| !...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах |
| не доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Куј |
| се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих |
| /p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није |
| е још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по |
| о сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар |
| енутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p |
| бројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим |
| /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у |
| столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусн |
| о ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му |
| егдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стр |
| но рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одав |
| д ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро. |
| им га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на вел |
| но.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Јед |
| >Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њ |
| ћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти ј |
| ну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види |
| Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — пр |
| ић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код прво |
| о...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међ |
| са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрз |
| у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он |
| као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на м |
| та док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> |
| лошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удв |
| т облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми |
| дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о п |
| , — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се |
| вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве |
| а „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њ |
| о један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону сл |
| јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, у |
| тајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у со |
| тру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина. |
| олом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори по |
| </p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес |
| гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi |
| 1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три |
| разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу, |
| ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пр |
| енствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p |
| , идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Мила |
| но трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и |
| осмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бит |
| видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и у |
| си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас рад |
| ...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухват |
| олико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где ј |
| вео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је |
| еноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на проти |
| уцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S |
| е на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, |
| илана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову ком |
| о све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Моли |
| рави мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисим |
| ила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита |
| и већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— |
| шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, ча |
| ам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне с |
| се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, има |
| .</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били с |
| > <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, |
| а изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код |
| о капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад вид |
| упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта при |
| ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша. |
| p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на В |
| нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими сам |
| жао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси је |
| теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља |
| екох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод ј |
| лази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p |
| сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи с |
| ом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ак |
| ред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без с |
| а тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она |
| ем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио с |
| ..{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном |
| у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале |
| ану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги |
| мрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... мога |
| орбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије |
| орено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарен |
| да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око |
| рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n |
| спођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће |
| га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим... |
| ир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће |
| можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... |
| могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n |
| рбију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити о |
| >— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, |
| би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат с |
| он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— |
| о изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове |
| unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати? |
| изгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека |
| ридружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... ма |
| и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах н |
| /p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p> |
| овима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и |
| о сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,.. |
| нуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друг |
| ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као о |
| о одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се св |
| е као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се |
| дина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="s |
| метисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удру |
| p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{ |
| еки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попре |
| ако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!... |
| на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи |
| месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да п |
| ло па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па |
| орелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима |
| <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрат |
| Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко ни |
| Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p |
| ... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба б |
| м! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њ |
| зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледа |
| и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један ј |
| У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли |
| дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек м |
| отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите |
| 9" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема |
| <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном п |
| ог великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је |
| — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Моли |
| јисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире поп |
| а“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, |
| Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од |
| револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и |
| Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, |
| проводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јес |
| само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! |
| .</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је |
| е молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако |
| у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох |
| {S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S |
| ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговор |
| нувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене |
| ега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више |
| мо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко к |
| ведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му |
| м, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Гос |
| исам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно с |
| p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p> |
| его овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“ |
| “... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Б |
| ..</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадн |
| > <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону по |
| д шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до |
| ...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n= |
| за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању |
| е било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по |
| јеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — од |
| ад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом оног |
| , — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога |
| — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога ли |
| им те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти |
| . знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошт |
| олим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропас |
| ... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, по |
| молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упроп |
| а,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, |
| е, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упр |
| ота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот |
| ице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме у |
| ирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пир |
| те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних, |
| ој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — |
| се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми |
| бом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окр |
| /p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, ви |
| владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, |
| о, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мора |
| све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — вик |
| и...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, |
| су.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{ |
| кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута уда |
| Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се полови |
| Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Беог |
| уше.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> |
| о пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку |
| ко ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што |
| на колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира нема |
| који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећ |
| сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца |
| нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта км |
| p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од зап |
| њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову к |
| кли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у ве |
| те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац |
| о ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и |
| </p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{ |
| што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро |
| ар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поузд |
| с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна |
| акао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо с |
| лбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако |
| светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној |
| S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она |
| и овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добр |
| „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, |
| Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка |
| хваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; ј |
| > <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била в |
| не.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве дру |
| ији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар у |
| могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зо |
| /p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} |
| аном код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге, |
| за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, |
| ђе...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест с |
| ала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам |
| у код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љ |
| ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико |
| сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где |
| кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазил |
| т, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто |
| а што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милан |
| знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам по |
| им да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме |
| <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— О |
| ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, |
| а овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћа |
| <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог |
| а, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго посл |
| побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја |
| дним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда |
| >— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па с |
| пријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми |
| си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу |
| /p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми |
| на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто с |
| ити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како т |
| и као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — |
| <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још |
| p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста |
| тим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S |
| Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер не |
| на...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p |
| ећ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пош |
| ји, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да г |
| Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче |
| м ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити |
| убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, |
| једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n= |
| ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које |
| рат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — |
| шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту.. |
| /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене |
| па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без |
| му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> < |
| <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах о |
| !...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У |
| p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за |
| учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао до |
| во, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> |
| што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити |
| а хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, к |
| ио сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог н |
| о Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, у |
| ало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфо |
| јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!... |
| Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао. |
| ..</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г |
| а знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији.. |
| годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем |
| у, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољ |
| , не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...< |
| ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав |
| ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге |
| ила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о дру |
| го су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је.. |
| <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> |
| о.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гла |
| ојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...< |
| и, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не |
| добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она |
| е...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида у |
| је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је |
| Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се |
| грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе |
| то ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За с |
| гледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, ал |
| у славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Из |
| едну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужа |
| ај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није |
| , дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, |
| во се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се свр |
| е у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је бил |
| ристи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје с |
| ш ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажни |
| зад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина |
| што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поуст |
| осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и |
| ам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошл |
| ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао. |
| мо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ј |
| аспуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сео |
| е наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарм |
| из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене |
| n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што |
| керске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викн |
| хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито са |
| ашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од |
| у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било сам |
| пред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да |
| одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна |
| /p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи |
| та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ов |
| уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Пан |
| вице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је |
| >— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Т |
| е и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> < |
| <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се крен |
| изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, сту |
| м сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио. |
| .{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, је |
| <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" / |
| знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{ |
| бу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми с |
| угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p> |
| а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, |
| сла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— |
| !..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа |
| е.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требал |
| ер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Гл |
| <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих |
| зао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам |
| пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p> |
| и.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у к |
| промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле |
| одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће |
| глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише |
| је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов |
| а!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим |
| О ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разн |
| ромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: |
| наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је пре |
| ас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и |
| е ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто оду |
| ати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, |
| вала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошт |
| оће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар бл |
| врсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух |
| хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с вре |
| зили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукави |
| о као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били дост |
| ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од ва |
| Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а |
| ако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се уд |
| да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја |
| Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш |
| да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p |
| собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — у |
| а најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем |
| p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити |
| асно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја |
| еш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из дал |
| > <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како с |
| мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге |
| е сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај |
| .</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше |
| е рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,.. |
| све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — ви |
| а о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском бр |
| ојом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> |
| он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други.. |
| једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је |
| уке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још |
| ош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу... |
| а је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, |
| ...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — ве |
| и саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико бе |
| ровалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не |
| е се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман довр |
| а школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав с |
| а да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац. |
| му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајућ |
| тио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, |
| имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо ко |
| им очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на ули |
| ом пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, ил |
| рвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави |
| .</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П.. |
| дем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </di |
| тале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он |
| нас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место |
| стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичк |
| е, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао ф |
| оједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију |
| више први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </ |
| иђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе |
| право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У |
| добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом |
| а не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати |
| нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да т |
| овору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања |
| емо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то тре |
| м већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— О |
| </p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да н |
| са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне |
| сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је |
| ер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p |
| било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толи |
| викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш м |
| а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег |
| амњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и |
| радом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и |
| о.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p |
| чно помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у |
| утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану |
| стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здрављ |
| ах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше |
| а би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније сед |
| е да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одгов |
| их радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни св |
| љамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да |
| ак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и |
| p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови зас |
| са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — |
| а ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били |
| .{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражил |
| једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој с |
| да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни |
| тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три мин |
| шао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{ |
| } До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрз |
| ћи...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по |
| ко груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p> |
| ном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар т |
| Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S |
| м...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли |
| /p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Не |
| а.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер ни |
| е одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што |
| дно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту ос |
| и, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазе |
| би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} |
| клањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на |
| случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш дла |
| је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај нај |
| викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то |
| .{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет до |
| ључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ак |
| посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соко |
| гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не |
| ји никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђ |
| о би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ј |
| је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосм |
| вала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душ |
| с да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху р |
| им штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{ |
| на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S |
| инесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— |
| и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} |
| > <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на |
| <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да с |
| ана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Г |
| у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госп |
| до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом |
| је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пу |
| ођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ј |
| љука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „ |
| </p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо |
| бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве мех |
| ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах с |
| у но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n= |
| едног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџ |
| рао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недад |
| одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</ |
| оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир |
| е дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу |
| — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред |
| Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, би |
| осмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе |
| се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терет |
| па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— |
| јглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као |
| ј...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чу |
| на ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта. |
| веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зл |
| анили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Пре |
| и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо со |
| покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља ката |
| једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта |
| чини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изг |
| ам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико м |
| ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презат |
| се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша по |
| Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код оч |
| ру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и цел |
| је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задов |
| ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилиц |
| ћи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</ |
| аз још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</ |
| окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, н |
| четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа |
| пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па н |
| ој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондици |
| овани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене н |
| а каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био |
| ну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не м |
| ћеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и |
| одера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ид |
| ну да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и инач |
| ђе у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадо |
| Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; ј |
| одине; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми ј |
| сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборно |
| ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да ост |
| ађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити |
| јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као пе |
| p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, |
| едно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, |
| даде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам |
| > <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу пр |
| тко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим |
| није с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао |
| свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македон |
| р то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе |
| ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и |
| ам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратк |
| у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Зна |
| > <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb |
| к седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара с |
| а је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Иде |
| ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> |
| зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да р |
| мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зим |
| тук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затв |
| > <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара о |
| ах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број б |
| се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служи |
| о и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуство |
| мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта са |
| дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} То |
| ити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, је |
| кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по |
| p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метну |
| вог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, а |
| ођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири гос |
| ио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уве |
| ену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p |
| мицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло п |
| ..{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или на |
| ло Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и од |
| са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Мило |
| гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни је |
| све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточи |
| дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо |
| у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хт |
| p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваља |
| ту, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Ку |
| укао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, |
| ико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред че |
| .</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом жи |
| м се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, |
| (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко он |
| сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога |
| уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за врем |
| се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нис |
| да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А ш |
| тра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!... |
| да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{ |
| а здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на уче |
| ислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах госпо |
| моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро |
| муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам кав |
| естити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома |
| 77" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</ |
| авали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, ка |
| > <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n |
| представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, пр |
| имо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су оста |
| истарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} |
| емили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад |
| а.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> |
| смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и дру |
| господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како зна |
| ече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у |
| а и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да |
| згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да |
| ања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко у |
| оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта |
| воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију |
| осем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но п |
| ће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, |
| прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас |
| Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не б |
| ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растој |
| ома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се повр |
| , одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, |
| лаве и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> < |
| ије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде |
| а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци. |
| ражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, |
| ам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пу |
| лео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" |
| p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна |
| ,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бит |
| херда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и |
| > <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео ј |
| рени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко |
| ао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и |
| .</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове бе |
| код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да |
| је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан пр |
| р скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, |
| роњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, к |
| не, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу |
| ко паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем |
| немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— ре |
| ворих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до бесни |
| ва боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Н |
| а пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толик |
| ео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> < |
| ођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, н |
| ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После о |
| кључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити прек |
| рата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног п |
| м у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Од |
| ер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} |
| {S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзира |
| што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш на |
| створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој засл |
| сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још мл |
| осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме |
| шом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника п |
| шчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам |
| поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — |
| О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио |
| јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам уз |
| и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из ње |
| ахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, |
| тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође праз |
| уги?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p |
| ...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама |
| !...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Мо |
| причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га |
| там, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина |
| ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... н |
| е, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али |
| та...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...< |
| мка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па а |
| а одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не бринит |
| с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми леж |
| решка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} В |
| па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а оста |
| е, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, |
| <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах са |
| .</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — |
| море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу |
| м...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви б |
| и једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови |
| <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави... |
| узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место.. |
| S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p |
| ље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} |
| овању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу т |
| м друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> |
| у.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој бе |
| Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, |
| оме и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се свак |
| дмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта с |
| д чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— |
| трах се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена т |
| били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насм |
| ојим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно и |
| први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично |
| други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију? |
| ..{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од |
| олико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће зна |
| а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети |
| ти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служ |
| х викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али н |
| г века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми х |
| n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај х |
| , једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у |
| ањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је ста |
| ринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене је |
| дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро п |
| ако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре |
| — О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад! |
| еси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> |
| <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а- |
| ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим т |
| по... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли са |
| , а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га На |
| нина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда |
| ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте |
| .{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво пр |
| прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да м |
| мо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; |
| >— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећ |
| пање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — к |
| с другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p |
| и да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох |
| депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ћ |
| p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би |
| ећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрест |
| она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, |
| е;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да нико |
| зио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, вал |
| каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву п |
| пита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па? |
| Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о |
| ља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} |
| бе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... |
| ујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где |
| ете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</ |
| мама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло |
| еш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p |
| упе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза ш |
| у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле |
| амен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она |
| се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарност |
| уних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а |
| ...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак... |
| те.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихов |
| да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до |
| сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, |
| а дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече о |
| изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно за |
| жао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити |
| отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад |
| де ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, бл |
| е у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кр |
| а нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то пр |
| очистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш |
| а глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на |
| се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га |
| а њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Пр |
| емо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми |
| ихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а |
| камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> |
| <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</ |
| .</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсу |
| те се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи од |
| упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а |
| розора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потреба |
| седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео ми |
| дузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух ч |
| исим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што |
| х им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Л |
| ем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра |
| а за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, ко |
| по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек |
| >— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ни |
| колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трж |
| збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев во |
| иша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на кој |
| боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари к |
| ваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз деч |
| ис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро н |
| ne unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да |
| овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из |
| амрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек |
| ведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо |
| " /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу |
| само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} |
| урисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујућ |
| ко мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме |
| с:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их |
| мазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па |
| и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурс |
| ам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачк |
| и могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како |
| мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште твр |
| ијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губи |
| сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све |
| шао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај |
| ни, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, д |
| > <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добр |
| изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кас |
| арнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобаси |
| чисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а |
| > <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и мора |
| сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у |
| —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу |
| атлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног пр |
| гао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао нај |
| год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чи |
| ша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Н |
| а сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога д |
| о спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез |
| > <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— |
| ео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, |
| ему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара... |
| ва не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја с |
| , тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Ви |
| винашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти каза |
| естано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство |
| га учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</ |
| што сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет м |
| ,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, |
| Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ ули |
| и...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да |
| вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у |
| тавим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом |
| м опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад |
| дигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи |
| гу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> |
| зорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест са |
| } Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев |
| е доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати! |
| ата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак ил |
| д поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио |
| акивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упи |
| од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице |
| јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по ј |
| p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих |
| њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи |
| збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стан |
| рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!.. |
| мао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали п |
| нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег да |
| а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакл |
| пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па у |
| то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гура |
| о се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школ |
| су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не зн |
| похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни јед |
| рвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седне |
| ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче госпо |
| озвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У |
| љада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а ово |
| издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег ју |
| ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{ |
| с нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого |
| а се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака |
| p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам |
| ну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушк |
| </p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седн |
| дам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пр |
| је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављен |
| из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог |
| ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање |
| ру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола |
| можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ак |
| b n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механско |
| ...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механс |
| се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пека |
| ста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти? |
| твори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— Н |
| за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мир |
| гох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружа |
| муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а |
| ам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш |
| а ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али пол |
| е-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник и |
| да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео ком |
| логу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!.. |
| /p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмиц |
| а вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} |
| о једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за |
| .</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не зна |
| ва, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нис |
| те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> |
| или дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад ба |
| а, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко |
| есем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлук |
| дарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам зате |
| вимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} |
| ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватн |
| како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли с |
| е ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо к |
| е огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... мо |
| } Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распозн |
| ..{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.< |
| кати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несре |
| вели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошк |
| Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да |
| дан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе с |
| реко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће |
| Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без в |
| мах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>П |
| <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p |
| м на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S |
| је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због |
| и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим |
| мње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из |
| S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив ис |
| тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упор |
| ући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А |
| рам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по |
| ах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, |
| памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Ха |
| з разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p |
| и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало |
| <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам о |
| мпе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један. |
| и је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важниј |
| јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> |
| је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} |
| > <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А |
| га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа гос |
| однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја |
| је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах г |
| збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији г |
| а пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера |
| аши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после по |
| х где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала |
| а, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгуби |
| рем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> |
| ного па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго ра |
| рднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> |
| бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а |
| . сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</ |
| л са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме н |
| та је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче |
| о тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе |
| а на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не н |
| лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат д |
| једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе |
| увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта д |
| аницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајк |
| ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврш |
| на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао |
| таше, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да |
| би чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је |
| жио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго |
| ...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити про |
| ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми |
| аце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беш |
| p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова |
| лажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од п |
| ве коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, |
| е десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Го |
| ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону з |
| срећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрел |
| unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира к |
| мог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара |
| аузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћ |
| ај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Б |
| о окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда. |
| важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет |
| иближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— |
| ва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран коноп |
| на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-че |
| и прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећ |
| ао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{ |
| аље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву р |
| <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим |
| .</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p |
| у, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни |
| у коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> |
| /p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стак |
| Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p |
| за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго зво |
| вући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— В |
| } Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и |
| гу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао |
| ...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја |
| дним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... |
| рања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако |
| кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је дана |
| мар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели |
| рочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да |
| не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p |
| ..</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погл |
| p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше |
| неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде |
| е уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништ |
| ељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, |
| до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти ка |
| ста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Бат |
| „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно |
| врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она |
| коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, |
| о.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на |
| да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} |
| ано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — р |
| ици на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач ос |
| кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад |
| хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{ |
| ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>К |
| око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>И |
| ом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта |
| не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове р |
| на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корба |
| а мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, |
| наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам |
| им пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може |
| заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће |
| мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да и |
| вартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а је |
| пи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> |
| овао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човек |
| изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео. |
| могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> < |
| ном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радос |
| ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни кр |
| заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће и |
| тите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде |
| мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на па |
| > <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се |
| коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — св |
| мегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по н |
| од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина |
| ати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза |
| ра и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у неб |
| илац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћај |
| реда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> |
| љао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се |
| и да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу дол |
| ам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу |
| >На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један јед |
| ра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољу |
| још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Х |
| > <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ к |
| /p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам |
| за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несрет |
| За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам мног |
| атурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — |
| о ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па |
| ан дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржава |
| избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="7 |
| на као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један |
| ми, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод па |
| из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад |
| е послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога |
| ко буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају |
| био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} |
| е...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица |
| неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође |
| X.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом |
| упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се закл |
| Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жа |
| Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, |
| </p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочек |
| су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској ра |
| х полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према |
| их дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p |
| кан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим |
| се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из |
| ио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обрати |
| >Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> је |
| <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју то |
| а што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим |
| — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бо |
| време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хте |
| што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316 |
| и ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, |
| Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од |
| премили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти. |
| .{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да |
| Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Упи |
| но бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати |
| > <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... |
| дан не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Измеђ |
| b n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>У |
| кву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дан |
| искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштв |
| .{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике нас |
| ао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих |
| врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— |
| {S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакости |
| /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умир |
| ас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на |
| ходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара |
| јући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Д |
| новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Гос |
| </p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за |
| врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" |
| им било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдан |
| омили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а |
| правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба |
| им да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут... |
| једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојев |
| мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на |
| давде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више о |
| т (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, |
| е може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да |
| признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам приз |
| ан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим в |
| службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узм |
| вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— |
| врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко з |
| она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је б |
| у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оград |
| ко пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас и |
| у расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једн |
| на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где |
| да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> |
| <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца |
| екох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер |
| а ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не |
| је остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ови |
| равим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајал |
| оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци ил |
| мора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох д |
| ога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јач |
| изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде н |
| ... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало нов |
| рати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А |
| а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служи |
| b n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој п |
| ровалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је |
| У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру, |
| ам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело |
| напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Н |
| окој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан |
| крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах |
| м могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедит |
| и је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати на |
| сет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати |
| више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радос |
| е, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао |
| оде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а |
| се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље кро |
| а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господ |
| елики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, п |
| хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам с |
| хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дох |
| е као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{ |
| сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, |
| као зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, |
| его сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици ка |
| ата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео |
| х је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па как |
| У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и о |
| ао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онак |
| ове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраш |
| тово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а так |
| сле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> |
| пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљав |
| прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као |
| буна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи на |
| саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошт |
| ди и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то |
| мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, ли |
| > <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим |
| н плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била |
| о нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код ког |
| пљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег пат |
| мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали крист |
| ако ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докуч |
| обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нис |
| читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше б |
| године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог |
| мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорга |
| пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље |
| Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је |
| о се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се св |
| ам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам д |
| огурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је засту |
| ој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је прир |
| вршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је сам |
| ...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у |
| да су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, пок |
| ек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворе |
| видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејств |
| чно одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом п |
| } Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измак |
| отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p |
| и...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На |
| ајзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> |
| аче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно п |
| .. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, кој |
| доџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</ |
| ер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит |
| <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, је |
| и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно шт |
| мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — |
| што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, каж |
| 001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем. |
| азнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради то |
| е да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— |
| орам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у р |
| огу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете |
| есео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам |
| ас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му с |
| чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досад |
| ,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао |
| колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, |
| ве што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да |
| ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до кр |
| ад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Ко |
| мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре пол |
| ћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не з |
| ћући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> |
| појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест |
| уновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> |
| топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта. |
| а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— |
| ли састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан |
| ивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене доб |
| Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече до |
| кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда ле |
| и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> < |
| равио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши рече |
| удурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам |
| > <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али ка |
| на у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за т |
| пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си |
| во оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, и |
| ајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за |
| да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и доша |
| ргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позад |
| , већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и ј |
| чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и м |
| ак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n |
| /p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</ |
| олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој |
| одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>П |
| сле тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, м |
| спуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Та |
| х беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ |
| <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога с |
| био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у |
| му мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г |
| о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја |
| гао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> |
| ем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је ду |
| упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наме |
| се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; м |
| стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, |
| вим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као |
| > <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим |
| ати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; је |
| с!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на |
| За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорнич |
| довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се |
| т што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то |
| ,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се |
| на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-тр |
| бе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p |
| пуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђав |
| оји по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину |
| т паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити. |
| бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џ |
| да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемег |
| њајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које ни |
| своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одм |
| омене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет с |
| зама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о рам |
| не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продир |
| подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде |
| ратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, брава |
| рачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упути |
| озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам |
| земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необи |
| вануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други |
| тно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног жив |
| p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше... |
| беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n |
| а искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је ј |
| осматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли |
| најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем пр |
| е било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време по |
| тали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене остави |
| у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном |
| и ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која |
| /head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се |
| p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда |
| ом о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово |
| кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу свој |
| се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...< |
| S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; ја |
| <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као п |
| огах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бит |
| сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостион |
| са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео |
| ључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рука |
| г дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше... |
| Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} М |
| месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи |
| ођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са |
| пштинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жен |
| оград и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцам |
| а као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седа |
| до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао м |
| томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; |
| на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино |
| ођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за т |
| службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помаг |
| ће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се |
| бројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два д |
| учисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела |
| онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> < |
| з змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађ |
| спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један и |
| дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати |
| огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да |
| ад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет д |
| има“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто |
| <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} |
| знати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а |
| ра на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишл |
| једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запи |
| амог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закљ |
| пи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после |
| знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> |
| ном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— |
| изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рука |
| упама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки |
| еђу њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да |
| д овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигу |
| пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони |
| даред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Го |
| ју са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за |
| це...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног ко |
| у подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а бој |
| просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи |
| по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више заради |
| реноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај |
| маћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p |
| ер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи н |
| вало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прост |
| где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колик |
| едати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси л |
| ...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; у |
| ричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би з |
| ење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, |
| ћи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чуд |
| p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је |
| кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> < |
| , она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше |
| тигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p |
| и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита ж |
| лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрч |
| на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја |
| курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других |
| зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском о |
| ки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашин |
| на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за |
| исмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} И |
| и сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као в |
| елико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима |
| , а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинам |
| лука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бе |
| што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам дос |
| ни прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и из |
| ка...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то |
| иховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колик |
| ара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се б |
| богом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и виде |
| едајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад |
| тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не брине |
| е потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширо |
| аци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера. |
| већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нуди |
| а један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпар |
| онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, |
| и међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гл |
| ском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али ба |
| ијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окрен |
| тру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, ниј |
| аци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в |
| n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно |
| беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у |
| попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима: |
| у).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише |
| сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њив |
| викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?.. |
| показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, |
| танем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао |
| ије било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су |
| за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо |
| ва сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху |
| већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: |
| нда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници б |
| ко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем о |
| и ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде |
| им изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, |
| он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам в |
| рате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме глед |
| њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска п |
| е, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те д |
| даље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш |
| испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, |
| сту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде г |
| ик где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — р |
| зив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био д |
| ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи |
| ају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ ц |
| пустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично сед |
| зи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити |
| Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних трид |
| м па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ј |
| то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми т |
| } Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али |
| ада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега о |
| , стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него ову |
| д изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама ш |
| Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно |
| д се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После |
| Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n |
| пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.< |
| ам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на глав |
| био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше п |
| се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држ |
| ао да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госп |
| дној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој |
| хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Је |
| , не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи им |
| дело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно д |
| ше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подр |
| ко ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах |
| кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја |
| гурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по пр |
| учио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можд |
| Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико бил |
| ан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој |
| ако беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> за |
| створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу |
| !..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ј |
| јник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни |
| једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</ |
| ристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо увер |
| , — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано |
| ака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд би |
| ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих с |
| ица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпо |
| сто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави |
| се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о |
| букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти |
| руг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунар |
| д ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госп |
| ку и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још с |
| дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша |
| ској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме |
| и се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, |
| ам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланц |
| ји издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а |
| није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он |
| по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; |
| ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју |
| сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поре |
| е од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби с |
| а гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њим |
| ати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је с |
| лажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као |
| ам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p |
| иво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова ду |
| хати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у ко |
| на упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам |
| јеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светл |
| Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; |
| Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Ш |
| заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Па |
| нити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам |
| авио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и д |
| певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему |
| у битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране |
| екох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, |
| никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до |
| сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђен |
| ја; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, ис |
| било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p |
| сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— К |
| радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицам |
| } За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</ |
| на хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти |
| онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од он |
| бљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали оде |
| их ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што с |
| цмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни з |
| сет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</ |
| е са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који |
| угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Та |
| м могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, а |
| дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама посл |
| преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p |
| , па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не мож |
| и мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’ |
| ло поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" |
| p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју |
| ио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О |
| дно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад са |
| остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало по |
| ече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, |
| ешим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, д |
| о јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом |
| м беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газда |
| такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— |
| на би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрд |
| против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном мара |
| јући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био |
| није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и |
| кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажај |
| амештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за ос |
| и која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око м |
| p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја |
| ди, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опе |
| Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мал |
| деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се врат |
| <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађа |
| разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послужива |
| еле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мал |
| из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, она |
| марно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је пр |
| } Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним но |
| S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што |
| едузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чи |
| , хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би им |
| је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад н |
| само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму с |
| а боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри одн |
| да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „н |
| собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели пис |
| по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чи |
| ања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимнази |
| ли цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је |
| ме каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Зн |
| !</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па о |
| орно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p |
| лили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у да |
| <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Зн |
| хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што |
| стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер |
| о нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијаке |
| чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,. |
| лте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви |
| та све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у |
| <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио. |
| у могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отв |
| а би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемег |
| ... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да |
| ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче п |
| уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље |
| а би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то |
| о се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи? |
| звикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n |
| на говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док с |
| евао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полега |
| ве до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и |
| вице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара шв |
| х да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагаз |
| туку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени |
| њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су |
| вити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо |
| Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без наме |
| мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље |
| рло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би |
| старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у |
| бележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би |
| на, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он |
| — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се с |
| овац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо н |
| баку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" |
| ри стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> |
| </p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала |
| .{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом |
| ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за ин |
| одне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве в |
| дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сре |
| лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ух |
| остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> |
| ла киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре де |
| си ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... б |
| ећ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, д |
| а вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, |
| да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном с |
| м све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико ке |
| жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— П |
| иког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и |
| му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле |
| ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко ок |
| х да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под |
| Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао к |
| ечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика в |
| ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., |
| <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетит |
| а, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} В |
| ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног ве |
| да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — |
| кох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћ |
| то би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин.. |
| арму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо |
| и сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети л |
| андарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша |
| ану, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг |
| ећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— |
| ито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p |
| им, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што ви |
| сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подс |
| жем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у |
| м једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p |
| <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и друг |
| их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са тор |
| S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мал |
| би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав ба |
| рих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> |
| , — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И |
| p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> < |
| олеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да |
| и последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло до |
| иле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икак |
| идиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...< |
| ујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од к |
| ек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{ |
| ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати при |
| госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице |
| шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад у |
| а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за к |
| авио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим |
| сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни д |
| јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Пер |
| уда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> |
| за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе с |
| Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав |
| о, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... |
| обре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше о |
| разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, |
| } О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг |
| се која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, в |
| мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре по |
| а сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по не |
| разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— |
| } Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви он |
| S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у |
| већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јо |
| ни не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да сп |
| растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око |
| један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Би |
| м сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне п |
| ванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p |
| о нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо од |
| а има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Ку |
| би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече ј |
| ећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одгов |
| једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја иде |
| е се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одмо |
| .</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> |
| цији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако см |
| —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте |
| ..{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пе |
| а изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод про |
| екрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада |
| полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим г |
| — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убод |
| идех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а |
| пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако |
| ку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! |
| еста ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло ј |
| — Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, |
| што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} |
| на а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би м |
| .{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих |
| да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.< |
| тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред |
| >Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто прет |
| „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нек |
| промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљи |
| по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћ |
| сам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, ниса |
| саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола ко |
| к, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се |
| почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за |
| Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа |
| </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело |
| неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрси |
| а чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит г |
| вају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на |
| редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је |
| оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, |
| омилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да |
| себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и |
| необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, |
| тавио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах |
| јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретн |
| .</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, |
| но прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p> |
| — Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овд |
| за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> < |
| , за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим |
| рата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али |
| ила стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била |
| ем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена |
| храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живе |
| стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одр |
| у, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек ш |
| нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако посту |
| им, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим пр |
| којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотичн |
| о натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пусти |
| ојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац п |
| Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да м |
| ава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да н |
| пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене |
| ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб |
| их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фин |
| својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови јед |
| о чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори др |
| бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у куј |
| е врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра |
| <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам з |
| ...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам б |
| " /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и ти |
| аковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па пор |
| и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мен |
| пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу |
| прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и д |
| бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и х |
| што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни крив |
| ..</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес |
| ве...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, |
| рачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге |
| рали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљу |
| сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на и |
| нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} |
| ти да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чи |
| човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p> |
| /p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било? |
| па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Прави |
| о.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, в |
| се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, ч |
| .{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задово |
| не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пе |
| е лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се леп |
| ови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео |
| приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо ј |
| чи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред |
| имате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, |
| .</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и |
| ам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без в |
| о кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и |
| вилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и ш |
| <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло с |
| онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да п |
| е, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближ |
| е знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не |
| јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило о |
| ље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" |
| ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те и |
| тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче |
| че <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук бил |
| м, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не |
| ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужи |
| ам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ниш |
| као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче к |
| ехана је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за с |
| осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити. |
| знавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено о |
| Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ с |
| n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} |
| их али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше |
| ао путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако ј |
| /p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао |
| па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад с |
| тила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{ |
| , па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се поми |
| сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Је |
| устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам т |
| у један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи рас |
| д зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано |
| руго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако ов |
| и као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху ду |
| ој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећ |
| а...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оно |
| неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из |
| еограђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пош |
| е кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</ |
| е махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици у |
| унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Пер |
| Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па в |
| доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима |
| дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, |
| кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па |
| о!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и |
| ша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам мо |
| ашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу ни |
| оро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан |
| е би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пан |
| могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближ |
| а месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испру |
| потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису |
| де.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико |
| је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је |
| а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина |
| а поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, |
| боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну |
| херда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а |
| ла зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потр |
| шених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак |
| на баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном о |
| уга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У |
| b n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газ |
| е врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој а |
| зда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и п |
| бу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорган |
| ућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> |
| о узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин иш |
| уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p> |
| озор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуг |
| о пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отво |
| ћу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Х |
| /p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што ј |
| Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет годи |
| киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, т |
| батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатељ |
| кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице |
| страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем бли |
| ад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пол |
| с у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је |
| није рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да л |
| ограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, ша |
| ужити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало |
| пи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с то |
| ила ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и љ |
| нуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... мор |
| ислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово од |
| ељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам м |
| миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле в |
| нуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: бе |
| и док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас |
| о где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p |
| су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би прот |
| поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тр |
| шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се мог |
| а, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена |
| на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногам |
| де са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не |
| вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђ |
| даше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> < |
| надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрско |
| /p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада |
| пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања |
| као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви гр |
| степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме |
| мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> < |
| осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви ж |
| отпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какв |
| а“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један |
| > <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуж |
| ам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим |
| едино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> < |
| — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ам |
| а Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — |
| <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" |
| ено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и |
| њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ |
| } Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да од |
| м је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{ |
| нате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па ј |
| ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио.. |
| ле четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“... |
| сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p |
| ице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет м |
| и се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба о |
| сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене |
| канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска ку |
| било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све ужи |
| </p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Зад |
| ошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељава |
| не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из |
| спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака н |
| едећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматр |
| S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју ш |
| ом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки изв |
| , али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} |
| _C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао |
| S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} |
| рећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удо |
| ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба |
| веку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у н |
| ене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.< |
| рославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшир |
| патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни |
| ретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, |
| ваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле |
| ћу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмо |
| ати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој м |
| ину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим |
| ећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изаз |
| ва никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта м |
| вац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши. |
| упа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала |
| /p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи |
| не затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућ |
| у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су пла |
| ана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> < |
| один Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам |
| му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодр |
| Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{ |
| ше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући |
| мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвал |
| ово се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих |
| елу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад |
| дног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћу |
| а сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погл |
| сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између први |
| у нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре |
| ем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две г |
| не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина ј |
| те и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патрол |
| па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао иск |
| ите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то ле |
| нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Ш |
| стараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — |
| спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не з |
| газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све ра |
| ици...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине |
| а ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је |
| >— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} |
| орак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево |
| м и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} К |
| о сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е ха |
| је због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо сла |
| ам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече н |
| олитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очита |
| и, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњ |
| и бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, |
| ли код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на |
| ати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију |
| а нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упит |
| е и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— |
| мо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> < |
| у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе |
| гло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, прав |
| , а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p |
| је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ћ |
| другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем |
| ђати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла н |
| <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак |
| Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са |
| хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој шк |
| ндила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше д |
| } Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, пр |
| опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, |
| у са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: |
| ознавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали ка |
| завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па т |
| белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад ме |
| жна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са |
| гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече вр |
| заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да пр |
| риближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могл |
| све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о |
| додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је ч |
| а и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се т |
| лицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној |
| >После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о |
| и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар |
| се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у |
| са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме пси |
| то сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарн |
| јску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам прола |
| е никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свег |
| <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопо |
| нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит |
| не, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде |
| и, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали с |
| клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитко |
| убим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече |
| иних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском двори |
| огласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да |
| ви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам |
| био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, н |
| ), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и |
| трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи н |
| е, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где о |
| /p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— |
| дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни је |
| чем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к сво |
| а бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно поче |
| !</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта |
| о ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па |
| треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Д |
| арантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе |
| м где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n=" |
| дух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не зна |
| on" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мисл |
| ла узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас б |
| не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога с |
| p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, |
| вану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо та |
| скварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научи |
| у као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, |
| еб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш м |
| изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прог |
| јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око о |
| пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста |
| павао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је |
| ли узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору т |
| вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене |
| њу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са |
| о ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се доса |
| ше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} |
| S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, |
| им га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног |
| на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом ниса |
| јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало ско |
| р ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео ко |
| задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај |
| на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на С |
| као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У бол |
| анредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би г |
| дини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се |
| плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била |
| и? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се с |
| Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умр |
| а молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре чети |
| >И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су |
| ошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно |
| земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— |
| но; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар ос |
| предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну ст |
| сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у раз |
| позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети. |
| омила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог |
| пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имам |
| очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам |
| из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је |
| > <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем му |
| или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те |
| ераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и |
| е за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> |
| кох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да |
| било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене |
| ривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви |
| рав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме мог |
| газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола ов |
| дила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, а |
| м на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало т |
| ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... < |
| } Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време ст |
| из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназиј |
| е поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!. |
| то добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи |
| е одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вра |
| p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу |
| ам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</ |
| а овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш т |
| ађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себ |
| е извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само н |
| ш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он уве |
| а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како |
| од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод је |
| никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо |
| непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, пос |
| но чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек |
| наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се |
| а, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод |
| те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и |
| с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, |
| дадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гол |
| “ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развиј |
| ... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S |
| био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би |
| у узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да з |
| нске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се л |
| бојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одма |
| , толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну |
| им, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред |
| метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: дв |
| је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бада |
| лазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећ |
| и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и п |
| кох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за |
| обу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и не |
| а и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана прет |
| врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p |
| код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у |
| рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га ви |
| чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није |
| у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb |
| де, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми бил |
| Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до |
| ријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао |
| руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора? |
| pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта |
| убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас |
| ..</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и |
| једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а д |
| >У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не |
| су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на |
| е докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џеп |
| а га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, |
| /p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до с |
| ре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се н |
| м и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смеј |
| школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит |
| с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, т |
| истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узел |
| радим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео |
| огао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отворе |
| да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да ви |
| рио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка |
| е сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Д |
| не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети |
| та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти |
| их један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично з |
| било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да |
| атера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред |
| господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> |
| леко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико с |
| ђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније крен |
| ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, т |
| јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на |
| што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>О |
| p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири годин |
| погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — настави |
| сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо |
| е) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутр |
| >— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме врем |
| и као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш |
| празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити шт |
| {S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удес |
| се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — реч |
| е и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се |
| ...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли |
| ставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да |
| у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред ог |
| м се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру |
| е не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, б |
| досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је |
| ео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу |
| дем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени ј |
| исару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем |
| ити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо ј |
| але није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За |
| о платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</ |
| убицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље |
| али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.< |
| а истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпириту |
| нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се |
| анцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео мол |
| кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} |
| сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију |
| Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку од |
| Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, н |
| угу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p |
| p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакој |
| животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да |
| слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} С |
| али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија |
| имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се с |
| ори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја би |
| у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља |
| и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди |
| ји дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, |
| вих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђакониј |
| реба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поре |
| а!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је б |
| ату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин п |
| ...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 2 |
| } То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке |
| .</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима! |
| веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео р |
| ид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продр |
| м динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да с |
| <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који |
| лчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она ме |
| кле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p |
| што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцк |
| запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнут |
| месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте м |
| е пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обр |
| е оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — п |
| p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, |
| лишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Ла |
| адох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта |
| дног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски јези |
| ем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осус |
| реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone un |
| сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, по |
| ог путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао д |
| а томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па |
| да сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,.. |
| .</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви |
| о нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као шк |
| I у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упи |
| а улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела |
| раво одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за во |
| пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег |
| n" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распусти |
| > <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта |
| ечи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџиј |
| а идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најз |
| било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по за |
| готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принуд |
| није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, к |
| S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе м |
| орбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођ |
| кружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто м |
| а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао |
| е,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p |
| лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођи |
| мо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог д |
| Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мен |
| овољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којо |
| било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ пут |
| о смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, |
| е,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све до |
| јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад |
| /p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом |
| у.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече |
| госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој |
| скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово до |
| уку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за |
| а цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, |
| у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,. |
| бих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао |
| а пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> < |
| , — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам |
| дговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан |
| , заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а |
| а Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече м |
| ту опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку п |
| ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па ку |
| није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре! |
| посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђе |
| некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са ш |
| ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А г |
| рајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне мет |
| икну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме |
| треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не м |
| </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, д |
| година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит. |
| елцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у |
| од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болн |
| је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и |
| сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стома |
| >— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господи |
| нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну ше |
| Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах дове |
| ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се н |
| а нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла вид |
| а предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим с |
| вала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— |
| огох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше у |
| астави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> има |
| p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— |
| к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је ст |
| ремро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем но |
| S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} |
| снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла |
| сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми |
| ш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну пр |
| сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек |
| ти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата |
| зумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо |
| нас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора |
| се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само прилик |
| је имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванре |
| ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштова |
| у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици |
| уги нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p |
| приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком мес |
| капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше |
| дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> < |
| јка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је |
| } И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак |
| ти јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на |
| не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па |
| учења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, т |
| ико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора. |
| што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је мн |
| мађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље |
| сали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и |
| >Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да цени |
| , одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена |
| ис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говор |
| та они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један |
| ицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и о |
| у глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља |
| р, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао ра |
| сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писа |
| b n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у меха |
| о што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и |
| Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— |
| ећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— |
| ци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших |
| м у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се |
| непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</ |
| а се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је |
| паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне |
| раво код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, |
| рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у д |
| оћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га |
| hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> |
| аме запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало |
| јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торл |
| то је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и |
| тима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно |
| ед врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме у |
| >— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни прот |
| школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашн |
| а је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васп |
| ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.< |
| едан чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је |
| сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђо |
| о и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси н |
| та брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију |
| оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па |
| мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хл |
| р непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и |
| ењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>С |
| Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — ви |
| ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па с |
| Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> < |
| богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав нов |
| 92" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре |
| ки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — о |
| како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја |
| лахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад |
| не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци |
| е од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих |
| ни није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало и |
| да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у ру |
| к?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код г |
| ајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и |
| тању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онд |
| де, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био |
| читељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни |
| ршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме |
| ин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одр |
| право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог ви |
| само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет |
| Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у ка |
| хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог ни |
| ...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напус |
| it="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а |
| на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочит |
| четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је з |
| к изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, |
| а; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба |
| и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам |
| ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако ј |
| хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто |
| па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо |
| ео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника им |
| слушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и п |
| ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, |
| та ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се вози |
| ко пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> |
| е да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим ства |
| ажју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, < |
| Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па ист |
| сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем |
| амо кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“... |
| које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чист |
| те спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се |
| мадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само |
| не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене. |
| али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шт |
| " /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата |
| е извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смеја |
| колска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуст |
| а ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу |
| раховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем о |
| ...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, |
| едно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрч |
| p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ур |
| па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у |
| чење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а |
| оје пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој |
| у били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{ |
| но рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парч |
| <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична по |
| <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи |
| ра осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на |
| <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног |
| ао слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју |
| ан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, зб |
| ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Си |
| .</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> |
| до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, п |
| гао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, т |
| два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један гр |
| ише Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слуте |
| ...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује.. |
| били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни п |
| S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном |
| знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећ |
| ре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једн |
| , поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још |
| огао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Ми |
| у колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи пор |
| ам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад ч |
| (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је м |
| >Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао |
| путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба |
| нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из виног |
| а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торб |
| тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци |
| мом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за ови |
| атио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда м |
| p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оц |
| школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући |
| се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, |
| тражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у к |
| ти.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да |
| ћи ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто |
| злеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жанда |
| ...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет н |
| пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем |
| вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, п |
| завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p |
| о тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Нај |
| о не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.< |
| једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, |
| <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракиј |
| као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам |
| а па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на |
| ио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам мар |
| ату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онак |
| и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам |
| у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окус |
| да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је |
| ћени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег |
| сила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке ј |
| два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави и |
| ...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица н |
| <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да |
| је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не |
| нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава |
| Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гле |
| ма света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо см |
| најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.< |
| ије го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо ка |
| треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ст |
| рата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као |
| мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам |
| во његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који |
| повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам дина |
| а устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пош |
| терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох |
| вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! |
| 54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натр |
| потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога |
| етета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, |
| сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И т |
| звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвор |
| у, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> |
| кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Но |
| ..</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна је |
| па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити |
| S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуб |
| није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу ш |
| се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто с |
| </p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за |
| Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити |
| ако ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо ни |
| испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петна |
| убица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> |
| па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чиј |
| чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме о |
| ан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се ов |
| дајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши о |
| еобразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам |
| свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до |
| к и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готов |
| .{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслу |
| ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а не |
| пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кућ |
| по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек б |
| .</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> |
| Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменим |
| ма; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али |
| ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад од |
| неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — |
| <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да |
| но, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, |
| , читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска вр |
| воме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам б |
| онашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} |
| рат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груб |
| н, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> < |
| ну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отво |
| ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за |
| и другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним к |
| иђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> к |
| 245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме |
| у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није |
| </p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђ |
| од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; ниса |
| о исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити |
| граду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.< |
| <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав |
| ига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим |
| у...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код на |
| ед каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унес |
| е долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="1 |
| <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — оп |
| ш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и |
| шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, |
| х да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив |
| случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за |
| ко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> |
| , тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам н |
| . а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задрж |
| тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!. |
| умео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд т |
| мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао зад |
| <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо ус |
| >— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола |
| потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби ка |
| да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и сим |
| а легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по не |
| ле куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици |
| који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати с |
| добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми |
| крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...< |
| Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?< |
| а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Пред |
| ра, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови |
| p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — реч |
| де једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и н |
| и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; |
| то не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево |
| тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — од |
| дговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак |
| гова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити |
| екох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у мест |
| ам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p> |
| голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим |
| варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако |
| то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.< |
| споји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ |
| еш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...< |
| е иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се |
| аха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, сва |
| а ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, |
| !...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у п |
| лободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не п |
| и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема р |
| ко мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још не |
| и се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се дес |
| p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогне |
| >Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет в |
| били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ст |
| ко сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам оста |
| г бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Мо |
| о на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, |
| јих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања |
| пустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... |
| ве и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. < |
| сило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим |
| ти; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и |
| Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а с |
| десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало д |
| гој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла |
| на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учи |
| ре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде! |
| и момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не |
| могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који |
| рлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди |
| о школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.< |
| хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</h |
| ..{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Ми |
| на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са к |
| оликој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили че |
| ле добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двори |
| почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме |
| псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако |
| шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један |
| — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш с |
| ам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво |
| га и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да и |
| шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио |
| </p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли |
| . знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p |
| е; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би саврше |
| да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту |
| ео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да |
| е овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</ |
| П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек ук |
| а сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде ц |
| сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени |
| ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом бр |
| м у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па |
| ме у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи |
| {S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; |
| школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} На |
| анас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако |
| беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она ј |
| ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље |
| бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спав |
| спод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам мога |
| али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресај |
| ..</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је до |
| а хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа м |
| ужим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — |
| ито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже т |
| ка дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу. |
| у. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што |
| спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— |
| се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне св |
| аци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— |
| , а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјур |
| кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Д |
| како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као |
| ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дот |
| бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учи |
| p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почне |
| мо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав |
| та.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући д |
| врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где |
| ај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — |
| едајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из |
| ијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је |
| прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати |
| устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила |
| дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</ |
| ећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, госпо |
| ност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’ва |
| е, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла |
| ач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на ме |
| ћан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекар |
| <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине д |
| ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а с |
| смо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред |
| ам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако |
| гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чи |
| у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћено |
| је...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, ј |
| биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовоља |
| > <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан |
| себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте |
| цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђ |
| его ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме |
| ...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно сп |
| чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове |
| ..</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се |
| > <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— |
| у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n=" |
| дан тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост безд |
| ам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београд |
| ем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> < |
| > <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце |
| ад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да |
| тиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако п |
| риш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не че |
| да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — мо |
| — Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> ка |
| ње...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> |
| ем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у ј |
| ико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{ |
| .. само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} |
| батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет кор |
| огните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је треште |
| ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав бл |
| аше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са циг |
| Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p |
| аде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам глед |
| не; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе ра |
| ме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора |
| пусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „ |
| >— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> < |
| продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" |
| ад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, живо |
| ам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на |
| а сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да м |
| <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p |
| вде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? |
| т, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче |
| знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог |
| “ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да п |
| </p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, н |
| а све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да исп |
| „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече |
| {S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаш |
| тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку кој |
| није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је |
| олико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у друг |
| у на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече м |
| че Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђ |
| него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наград |
| газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — ла |
| за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да т |
| луживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p |
| .{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.< |
| за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш |
| а, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја од |
| ама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> |
| дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} |
| >На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нис |
| шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толи |
| дан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није |
| ам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола |
| врт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан |
| е и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно св |
| — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није треб |
| атког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше |
| зети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се н |
| тео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад има |
| м...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А |
| и пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, |
| чно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо си |
| а слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозр |
| спођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да |
| о!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у ње |
| <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!.... |
| избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту |
| г које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Ада |
| ..{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, |
| ј улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} За |
| вучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умрш |
| залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пу |
| ..</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да |
| пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, п |
| су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока пон |
| јући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племен |
| , а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је |
| токол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фани |
| еците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре |
| у долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до |
| на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога ј |
| а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’ |
| рде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па с |
| траг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме |
| p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео |
| пштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колик |
| слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} |
| срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нек |
| ој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим другови |
| куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из |
| што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на но |
| а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p |
| /p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као |
| га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосм |
| >— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прек |
| ру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући |
| /p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а |
| и књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у тор |
| морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калеме |
| је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него но |
| сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он |
| е било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћис |
| у, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимај |
| , — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госп |
| p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим ва |
| ао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосм |
| чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да г |
| едан после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговори |
| у мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а н |
| и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а |
| прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,. |
| ући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— И |
| ђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њи |
| зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а |
| днети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... |
| е је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: |
| аквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше |
| ином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења |
| еба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати |
| .</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — о |
| потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p |
| ад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} |
| ти, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О т |
| путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти |
| е те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је шко |
| пију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у дворишт |
| лџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматра |
| ромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— |
| пим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S |
| ко тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> |
| — На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сирома |
| лестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљи |
| глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао |
| е забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— |
| ђете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p |
| коли није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао с |
| и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад |
| ући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, |
| свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" / |
| тиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, ко |
| рије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што |
| делење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне с |
| дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, |
| ем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и |
| ечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито |
| <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, |
| Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, |
| би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило но |
| а писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} |
| ом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му |
| кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније |
| јзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њо |
| напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој |
| в поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... |
| а читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад |
| ђа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратк |
| S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} |
| динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} |
| оје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама ниј |
| ти...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћ |
| p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за |
| — Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— П |
| ару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од |
| ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем г |
| човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упред |
| деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито к |
| ом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене |
| сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, на |
| мо за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам но |
| улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се |
| Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми д |
| <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</ |
| <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао до |
| утим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док |
| а од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако |
| , упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше |
| динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових љу |
| н друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у ру |
| назију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. |
| баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме |
| имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама |
| ао дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме |
| а ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онд |
| х и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к м |
| храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, он |
| ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђа |
| да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рек |
| .. читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се мо |
| и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, |
| и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а |
| ој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, с |
| p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се. |
| упу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутр |
| милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне т |
| свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.< |
| оћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, ш |
| адох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но |
| њу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад |
| и час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како |
| па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Па |
| ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица |
| по време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Би |
| већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од |
| Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаш |
| е то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, |
| Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год |
| Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса.. |
| продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... |
| за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и виде |
| колу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари б |
| не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није ск |
| а ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> г |
| на...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је |
| та.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће |
| у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> |
| ља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улиц |
| стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће |
| местити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри |
| ца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — р |
| њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Н |
| -ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој |
| ре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло |
| г смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него св |
| да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин |
| и за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео гл |
| кројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, д |
| е, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> |
| ла вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Због |
| еца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још ј |
| е!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста |
| д узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа п |
| е тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, г |
| трајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што |
| пођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца |
| табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који с |
| гу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, мо |
| пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бада |
| где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други! |
| мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то м |
| жите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и |
| .. морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p> |
| припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгоре |
| вала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без с |
| а се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код |
| S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> |
| етињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо |
| шини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нароч |
| пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> |
| к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој бли |
| и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S |
| најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из з |
| зујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ при |
| помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми |
| авнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као |
| се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам |
| ви џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат н |
| ле гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемег |
| ог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и при |
| /p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми |
| надила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и ме |
| <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> < |
| до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и веже |
| p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу с |
| ме је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опаса |
| ...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по мо |
| аче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само |
| !..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозор |
| логих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с |
| удите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и о |
| ами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и |
| кох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га с |
| лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, |
| >— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа |
| и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ |
| аво кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по |
| им комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим |
| говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је |
| њале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легн |
| а...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном ру |
| > <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врат |
| воје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, збо |
| и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit="subSectio |
| упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам |
| рак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или |
| а ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пут |
| анпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут и |
| уно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могл |
| мео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме |
| Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> п |
| јоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се опра |
| з кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да |
| p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гос |
| <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тич |
| ва прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко с |
| за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да |
| ору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би |
| ... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то н |
| мам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио |
| >— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ић |
| — Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред то |
| ак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који |
| S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо са |
| је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било ј |
| авима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Је |
| ила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до кућ |
| јала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} М |
| х удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме мес |
| осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо |
| ени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријућ |
| .{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чу |
| део...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најз |
| огом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и осло |
| сан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборав |
| у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбу |
| ио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, |
| лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва са |
| нење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, п |
| да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од |
| ико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње врем |
| д је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и |
| ајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудим |
| хти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нит |
| она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и с |
| и наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?! |
| >— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p> |
| мамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а |
| еђутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам за |
| јно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, |
| е ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме н |
| S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети! |
| а последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из |
| мала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| } Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се прост |
| а Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвен |
| p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на ба |
| , због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повик |
| , да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Т |
| и, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није с |
| аче јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни |
| мо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алекси |
| веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сах |
| ти у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто |
| би лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију |
| мо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском у |
| сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господ |
| мнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="2 |
| з онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибљ |
| довољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом за |
| ..{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који |
| — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> < |
| хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благ |
| ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — реч |
| > <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— |
| <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што |
| аш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.< |
| е у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја ни |
| се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господи |
| г хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чини |
| ојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је та |
| поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да вид |
| и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује |
| на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом |
| >И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на зем |
| ше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрест |
| ало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била г |
| нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта |
| отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све |
| е месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра |
| Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да |
| ер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао. |
| радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се |
| тао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је |
| ледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жен |
| лио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто с |
| >— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други ч |
| дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тра |
| ио сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће сок |
| еговим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто с |
| рце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад |
| и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше |
| ари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по б |
| радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиром |
| да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, |
| а, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодуш |
| жујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сме |
| ше?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем |
| ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и |
| ресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хт |
| } На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог к |
| осио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица к |
| је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветн |
| За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког друго |
| нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Наш |
| — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— |
| не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испро |
| а за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувај |
| а,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — |
| о женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми с |
| баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који |
| она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не су |
| имајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим пра |
| целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као руб |
| о?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си с |
| .</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка |
| у собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соб |
| закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави с |
| х га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго о |
| ућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра |
| рили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме углед |
| ључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек д |
| ="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања |
| ам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> |
| прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати |
| цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали |
| дружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, |
| — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — |
| се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као дом |
| коме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рук |
| ивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад т |
| ндарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, ул |
| г сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> |
| е чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам |
| а, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, п |
| е непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p |
| учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих |
| веком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, |
| покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она боле |
| ..{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа |
| у јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У |
| .. ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код |
| дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја |
| велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да |
| је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па са |
| вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекид |
| — Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у |
| а ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали |
| (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био |
| пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на м |
| колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те |
| , — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред т |
| ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с |
| алфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — реко |
| ...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног |
| ам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послужив |
| ишта не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да |
| с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио |
| свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног |
| p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Ми |
| ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казал |
| ела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масн |
| стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим пу |
| ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела сне |
| спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они |
| имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче |
| д треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник |
| боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живе |
| а...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, к |
| та лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад ј |
| , неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта |
| овори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писат |
| .. улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и |
| да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— |
| стати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.< |
| и као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, |
| дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газд |
| пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам го |
| сподин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне п |
| дарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама. |
| о и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господа |
| </p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Н |
| док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам |
| збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомо |
| кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш |
| ко, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо |
| еру:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, м |
| >— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше про |
| навао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у т |
| ш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У ово |
| се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом з |
| лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим у |
| нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице |
| осле два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излаз |
| беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз |
| Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој пр |
| октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било д |
| ењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и мн |
| ргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корак |
| етвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одмор |
| ио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим т |
| али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада бел |
| страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми |
| говорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он зад |
| љивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто г |
| ви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче при |
| /p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече о |
| , који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> |
| е чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо. |
| "241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме |
| и, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — |
| и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> |
| десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мно |
| — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} При |
| нуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре |
| Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну ј |
| ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до |
| спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, |
| набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, |
| тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја б |
| зденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим друго |
| што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — р |
| еш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и |
| в, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири |
| р да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је д |
| ју, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако |
| м појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а ост |
| хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се |
| омуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?! |
| едном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. |
| рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</ |
| к, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у леди |
| , која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта |
| Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не к |
| ј, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" |
| — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста |
| па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје ве |
| а са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одгово |
| ви, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем |
| — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу |
| Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канц |
| а све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој |
| ..{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за с |
| .</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без ду |
| тери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђа |
| ра спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше |
| м...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</ |
| еби да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори пр |
| кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадос |
| е било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> |
| више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио |
| ар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору тр |
| скочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо |
| p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља |
| ри динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа чет |
| /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> < |
| да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога |
| игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и с |
| тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви и |
| м је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба б |
| то шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво |
| се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у |
| мо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред |
| знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми по |
| упили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на |
| је данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их в |
| ео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... |
| адовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта има |
| -кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку |
| — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га |
| је био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем |
| ем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нес |
| а — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љу |
| екати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на |
| улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па и |
| се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па какв |
| опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници ба |
| иште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} |
| е и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за ј |
| клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам с |
| и прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{ |
| им друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} |
| усти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се |
| да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не б |
| тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за |
| ако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи д |
| ас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Ч |
| Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити |
| <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео |
| сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или стр |
| пуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у |
| њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пу |
| ајвеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, |
| које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Про |
| p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хра |
| ве душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадо |
| тани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да |
| ти споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код |
| м гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу |
| ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати |
| {S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у |
| — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — |
| само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу |
| вај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Ц |
| вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу |
| ам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћ |
| цу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, одн |
| шту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет прес |
| чито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро |
| екох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— |
| похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Бо |
| м вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити |
| наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вече |
| ме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и |
| се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном реч |
| n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао гд |
| тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а са |
| <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} |
| и, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала соб |
| грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта н |
| су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га |
| !!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ев |
| цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искоч |
| се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод н |
| <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одго |
| ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори жив |
| венио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он ски |
| — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" |
| е он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шт |
| и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их |
| рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам |
| ад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејству |
| тајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се поја |
| ока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обриј |
| а је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазит |
| , можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бро |
| м морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај |
| рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми |
| се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Расте |
| дем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у шко |
| акост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Шко |
| уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где |
| о ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да |
| ођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није |
| оз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у ист |
| роша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — |
| но понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива |
| ека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није |
| јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p |
| а тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се заброј |
| ..</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам б |
| почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у |
| узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет |
| — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у |
| мад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комад |
| омилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— |
| — Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново свак |
| еле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — |
| .</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— |
| !</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један |
| ам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спава |
| : платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање |
| још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори н |
| утим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није бил |
| о би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то исел |
| ..{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане |
| ве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки свој |
| е да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нис |
| лета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</ |
| мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одав |
| д гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би |
| , упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете т |
| рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар м |
| ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништ |
| м цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из ш |
| три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176 |
| хтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зев |
| — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је |
| а ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p |
| па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш |
| S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по цел |
| И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, гд |
| ах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госп |
| ирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у поте |
| јем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</ |
| нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, |
| ..{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета |
| она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и ис |
| собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време |
| <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и |
| Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дв |
| провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва дост |
| ко да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је там |
| Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они с |
| пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако муч |
| и за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне |
| аиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — |
| пам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} |
| сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, |
| па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер с |
| Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала |
| До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обичн |
| а ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и |
| те Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, шт |
| !</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вешти |
| и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од к |
| беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и |
| томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог |
| е воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ |
| најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше |
| га; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад |
| ки празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате? |
| ју зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар ужив |
| ћан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не |
| бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S |
| и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута |
| ам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p |
| после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те д |
| се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух г |
| , па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па |
| S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге н |
| уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, |
| сти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда так |
| <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар |
| послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојиц |
| ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније полож |
| ажи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски за |
| одине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољуб |
| ?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је |
| pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село |
| за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p |
| о мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и к |
| вање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера |
| да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви |
| а врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име? |
| а вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и |
| е, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је |
| Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш |
| То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да бу |
| честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Бо |
| а те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика. |
| дморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна |
| ох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p> |
| а кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите? |
| ати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <p |
| тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и п |
| Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту... |
| {S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукави |
| . баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p> |
| и у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пи |
| поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?< |
| о...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим |
| ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или |
| -Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога ко |
| ди господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, |
| е о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав ме |
| На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље |
| нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру ра |
| а видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али з |
| се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немо |
| — Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</ |
| претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од |
| шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја |
| д Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он |
| задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни |
| Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да |
| путисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано |
| ох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем |
| под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а |
| ло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отвори |
| баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у се |
| као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она |
| ачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола са |
| ад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам |
| еби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штен |
| вамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!... |
| — Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си |
| шти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какв |
| професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме |
| S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобра |
| је и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за |
| ћа, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и д |
| те уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{ |
| чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које |
| воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу |
| I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</ |
| ђем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрају |
| </p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p |
| <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крај |
| ате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобр |
| ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, з |
| пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта |
| <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у шк |
| а сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био же |
| ше па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га |
| >Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете |
| ине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који |
| и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова прави |
| ћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</ |
| рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</ |
| на посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чек |
| p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p |
| а.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај |
| pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо мој |
| VII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на |
| а се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништ |
| чају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, м |
| едам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p> |
| а, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па |
| ек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоће |
| ео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједит |
| лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати.. |
| их стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога |
| што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се |
| онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; |
| је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на је |
| па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па |
| ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p |
| затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно |
| ћи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на п |
| ђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а сваком |
| гнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну и |
| дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам при |
| ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употре |
| римицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да |
| би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднул |
| чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— |
| е ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека до |
| одни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези о |
| своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја им |
| о! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, |
| друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздан |
| р правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по мана |
| иру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о с |
| ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— |
| морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те ч |
| заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљ |
| /p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе |
| ад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома |
| лу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> < |
| се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих |
| паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — |
| лужио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да |
| азумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p |
| .{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да вл |
| е будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме |
| ампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам |
| ла; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља доб |
| им, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спу |
| азим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како |
| су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не |
| ... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га |
| та!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам |
| а испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице ни |
| тавим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим |
| ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S |
| тавим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан |
| говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.< |
| били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — пр |
| раћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — |
| томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у јед |
| </p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали з |
| свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p |
| рање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и н |
| — Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чич |
| кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Ка |
| исам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би јо |
| а прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод по |
| осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седе |
| и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом о |
| своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, |
| ова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би |
| ку.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво |
| исати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад |
| вате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...< |
| о?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих не |
| Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако |
| се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми пе |
| не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у |
| било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p> |
| јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима |
| <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p |
| >Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — р |
| <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је в |
| ебе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! |
| а и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <mileston |
| у крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распозн |
| тати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пази |
| p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</ |
| вор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни |
| ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану д |
| ахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо з |
| сток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну |
| баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда |
| зговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина |
| {S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув он |
| сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с мл |
| чнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“. |
| Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> < |
| тупише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куд |
| смо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и |
| е волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће |
| сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — ил |
| азред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да уч |
| док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица |
| ра сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прв |
| ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене |
| го шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у виногра |
| била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш ко |
| </p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да |
| обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... |
| аву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полу |
| добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз |
| остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе |
| у послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, |
| ан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бр |
| му па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руко |
| е новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда о |
| је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име н |
| ан глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> < |
| да шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изиша |
| ито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну: |
| pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што моли |
| >— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ип |
| сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја |
| ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?! |
| она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осм |
| сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимај |
| ...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужнос |
| ш:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и м |
| е у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох |
| !.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— |
| д, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће |
| то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни |
| радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— Т |
| о дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се п |
| а треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> |
| ем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и |
| — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у ру |
| које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пош |
| а и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... о |
| арицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако ј |
| — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јест |
| непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— |
| а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?< |
| нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше |
| ам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овд |
| несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се о |
| мојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — р |
| вој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је н |
| пу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Б |
| виках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре |
| штаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остал |
| а сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>П |
| меш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити пр |
| кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то ш |
| ило?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па по |
| е ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам нов |
| , јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро, |
| о ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — ре |
| о и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — ре |
| ободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! |
| и остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сва |
| д збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> < |
| богом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо из |
| а га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући вра |
| страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече г |
| казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо ско |
| ао магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а ва |
| е, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по че |
| и,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па б |
| </p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У том |
| ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и поша |
| те требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их |
| њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е |
| .. будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише. |
| х дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо |
| нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нис |
| ачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте |
| ао бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не |
| м вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показ |
| ставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p> |
| .</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, |
| ићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стој |
| са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао |
| е задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у |
| те ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p |
| им вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај |
| оћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменит |
| Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — |
| асмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— |
| и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, п |
| да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брз |
| !</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> |
| p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет пр |
| е могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много.. |
| овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>П |
| не.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и |
| — Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за ск |
| од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен |
| }Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Пан |
| ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не |
| лужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох |
| рочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио |
| ам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто ни |
| е ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p> |
| станак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то д |
| .{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је н |
| икад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар |
| рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам рево |
| p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би |
| тао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бо |
| p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашн |
| Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> < |
| :</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је н |
| мом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили |
| n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати |
| а кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте п |
| аре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сир |
| Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени |
| и!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу |
| ="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је |
| мао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване дру |
| ри врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита предс |
| ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни не |
| >— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред сто |
| страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу глас |
| отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад |
| >— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p |
| год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из |
| викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас |
| о пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загр |
| рећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипр |
| убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и не |
| војни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обуче |
| <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није ш |
| ће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда |
| и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу д |
| руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је за |
| вори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако |
| дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем о |
| опаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не |
| вовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светл |
| :</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, |
| сам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Мах |
| ра од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руц |
| з винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдс |
| им вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p |
| .</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља. |
| сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен |
| м и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто |
| м од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара |
| т дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мор |
| о самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи |
| био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо |
| } Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао |
| ше поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да |
| то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, та |
| ао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци |
| е суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,. |
| Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ј |
| када пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем |
| олнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га пр |
| S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улиц |
| о да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остав |
| а разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне.. |
| це, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволит |
| ећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb |
| те за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чини |
| Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији д |
| ити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли |
| сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да |
| о, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од с |
| чурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора |
| рати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад |
| ите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они м |
| > <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био дру |
| овратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим |
| мо да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је пр |
| ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, |
| о тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Шта |
| ка се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти |
| а, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... |
| ..</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра |
| ре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хри |
| на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја с |
| тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрза |
| n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да н |
| један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!... |
| м кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео |
| ју да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да |
| не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте м |
| удма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви |
| околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви с |
| вим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испр |
| за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p |
| ући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</ |
| а како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!. |
| гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Призна |
| ларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. |
| Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— |
| аво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваља |
| м вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три с |
| дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледа |
| — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опе |
| p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га г |
| {S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни б |
| ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се |
| пита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p |
| ја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ам |
| {S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ н |
| рсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме |
| е да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па |
| сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отво |
| с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се |
| ти друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки |
| ецо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{ |
| ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, мол |
| </p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да |
| ба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> |
| олим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, |
| > <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти < |
| вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене за |
| Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p |
| рног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и |
| одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати |
| </p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензио |
| а онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— |
| бити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја |
| аче ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је вели |
| о кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> < |
| Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим о |
| а догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте г |
| ..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Ми |
| свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толики |
| уж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па пол |
| — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији |
| , радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћем |
| х одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како б |
| нем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власт |
| одера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напо |
| p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на ст |
| p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко от |
| госмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му |
| да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах |
| ост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Р |
| видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред ум |
| за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме н |
| е ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Бе |
| а био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— |
| е се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — шт |
| директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ о |
| а речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авал |
| p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљује |
| пођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — |
| ићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ с |
| ио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти |
| иција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изглед |
| Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— В |
| ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи |
| једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче м |
| ...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно |
| титу калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> |
| ер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан п |
| о! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења |
| га стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — |
| та један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p |
| де... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, |
| и, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог |
| ед старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,. |
| вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, ра |
| сам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</ |
| ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја каже |
| , — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где |
| жем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упи |
| о то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је на |
| ештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300 |
| Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме |
| p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... |
| да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину |
| оћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се |
| вде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> |
| у празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223 |
| За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Дво |
| p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је |
| да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари у |
| носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p> |
| ом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> < |
| нење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валериј |
| ас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника ра |
| ма подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</ |
| >— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко врем |
| ..</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му каза |
| ем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару к |
| ђам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канаб |
| де никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> |
| о дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да ид |
| ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима слав |
| на да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са своји |
| лучај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на |
| еле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово |
| врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи б |
| плоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешн |
| ду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире |
| м, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид |
| аседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко |
| кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиш |
| за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, н |
| х гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, |
| молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред с |
| ом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p |
| Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ |
| ече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом |
| а се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га пок |
| не прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све пр |
| год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, ал |
| ло да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Ш |
| једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се |
| сача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да |
| — Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити не |
| пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није т |
| панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да |
| с — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то |
| морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело |
| кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Н |
| а у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} |
| ли сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — п |
| p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> < |
| Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега би |
| час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, буди |
| ва Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} А |
| сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мисли |
| >— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немар |
| осподину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам |
| ријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’в |
| то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац н |
| /p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако |
| не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвој |
| веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хла |
| те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја са |
| дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић је |
| метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за |
| дну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S |
| јзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не и |
| и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" |
| ави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам |
| ча лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо |
| ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заис |
| ну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, |
| ..{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а кап |
| ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења |
| оћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испун |
| страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, |
| ао, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао ко |
| мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била оп |
| /p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Раз |
| <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са |
| д саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани теш |
| лађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло п |
| ло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за |
| p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</ |
| инцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је с |
| руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређен |
| 2" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћа |
| >— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да нагр |
| офесор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом по |
| .“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да |
| баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Ми |
| за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не |
| ли!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p |
| е ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упита |
| онији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило, |
| {S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, об |
| кривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам |
| ише приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола |
| и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је |
| S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле по |
| ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паме |
| соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p |
| {S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да ово |
| спођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку |
| и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена п |
| смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} К |
| сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими |
| у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор ко |
| леда та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је ка |
| судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - т |
| мокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајн |
| ину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не |
| сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу |
| ...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S |
| едног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу в |
| отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не |
| е оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У то |
| жим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме д |
| еразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем п |
| добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— А |
| д дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле п |
| {S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</ |
| Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> < |
| рате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас |
| мо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бел |
| м знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на |
| а корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се |
| нила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 к |
| ледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на |
| ах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у |
| а којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> < |
| мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исце |
| >— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути |
| ићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погле |
| д кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био де |
| их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — п |
| подина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долаза |
| у страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посм |
| ер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршет |
| као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, |
| у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке |
| е двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи... |
| и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопц |
| ко и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у среб |
| заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb |
| <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, |
| е да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола |
| баци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацен |
| Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Ох |
| отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад н |
| о отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше |
| к се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша поме |
| сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем |
| жао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} |
| а механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко не |
| у; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом к |
| иметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у |
| , толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И за |
| уварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „пла |
| ном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи саче |
| м трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше |
| ле.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сах |
| огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вра |
| поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме пог |
| /p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби че |
| b n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога б |
| е именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који |
| ре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, |
| изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном к |
| ку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чег |
| куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <p |
| ило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам леж |
| — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> |
| на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда |
| његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и н |
| о наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба |
| ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим |
| неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упи |
| ијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо |
| сто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја дв |
| јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и |
| нога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја зн |
| пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго ми |
| угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — |
| о је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, |
| p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили |
| писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све вре |
| ласт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас про |
| па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два кор |
| — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, |
| онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> |
| се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га м |
| ду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опе |
| овали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> < |
| (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> |
| /p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да ви |
| <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— |
| ,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и се |
| в више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гут |
| тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм д |
| сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку |
| ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво |
| потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!. |
| да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје н |
| а може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p> |
| и новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за |
| ру, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са |
| ви га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p |
| ћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} |
| ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послуж |
| ћи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави |
| , а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме |
| би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и прора |
| о обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде обл |
| p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз пл |
| да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам |
| ше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга и |
| знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само |
| гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не |
| ...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија |
| у колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе |
| а што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У |
| врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута д |
| ако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног о |
| нара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кр |
| ви Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати т |
| иво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближ |
| ти шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговор |
| уставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад |
| беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу |
| .{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми |
| м просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да м |
| оживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се |
| свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, |
| од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!.. |
| а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, |
| ри онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без инт |
| губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћ |
| д нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад |
| ји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> |
| аба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, д |
| јицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, |
| т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута < |
| просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле |
| а на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у |
| хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толи |
| а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се |
| пам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растрг |
| бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад |
| ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: |
| моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме |
| азања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разр |
| у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</ |
| ниште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и та |
| а то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, |
| тоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раз |
| и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени мој |
| } С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бриш |
| сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта с |
| ешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, |
| ох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи б |
| емио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, |
| ени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у |
| и дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли с |
| !... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажај |
| вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели |
| е-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за |
| им да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Беог |
| бисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жал |
| ћи новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тр |
| ...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо |
| и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати |
| ље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на веч |
| а „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клоп |
| дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг |
| , још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробљ |
| на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет |
| окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах друг |
| ба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем з |
| <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао |
| зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше... |
| бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како |
| {S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као че |
| г дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на В |
| и. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, |
| овећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве |
| тавницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај. |
| , како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства н |
| е мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца |
| ку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже |
| >— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати ко |
| дна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред пл |
| ујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше с |
| одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми |
| накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час |
| ад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празник |
| тину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У остало |
| о је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди |
| ица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се |
| чех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и ис |
| позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала. |
| е нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао |
| ти, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама д |
| ео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је |
| ас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени |
| иђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно |
| </p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S |
| ао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па |
| , јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме прија |
| ајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево |
| га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и м |
| па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по |
| ебе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је пов |
| ог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, в |
| госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстана |
| а у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајем |
| вном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро река |
| аква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места н |
| ако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и |
| а мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбрани |
| устих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам |
| је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од п |
| улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила |
| Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p |
| је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не |
| азије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико |
| Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао с |
| драви, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио |
| е са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, |
| века на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корак |
| оштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у про |
| им да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу |
| х немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за |
| на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпо |
| а не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању |
| трашни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важи |
| х други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се из |
| ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се |
| > <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?< |
| гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуш |
| г Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз о |
| p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p |
| та...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на в |
| } Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> |
| на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас он |
| <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону пога |
| благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио ил |
| ан се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, згра |
| оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази |
| м врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си д |
| м гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су |
| а изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да из |
| а општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу д |
| она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{ |
| посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених |
| лексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и дан |
| <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</ |
| <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би |
| знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, |
| о ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у |
| не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта м |
| убљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној с |
| пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гл |
| а још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се до |
| к је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — |
| кивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно |
| ље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кут |
| а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта ј |
| чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се |
| ску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среск |
| е је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све |
| о задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце. |
| а му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата |
| ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида |
| рас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, |
| офесори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је мој |
| сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима. |
| ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наста |
| се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је до |
| Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим |
| Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравк |
| IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био са |
| те, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим |
| и...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— |
| ојих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у |
| .</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су |
| годе собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S |
| ана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо б |
| пођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још |
| собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је |
| у...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне |
| оцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — р |
| о да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</ |
| , други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа |
| љака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се пр |
| заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Мол |
| могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још |
| растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак |
| ба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он |
| шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ход |
| и брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е |
| асније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом кр |
| о.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се о |
| оцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми |
| е, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p |
| .{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да |
| е шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави |
| ивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то |
| веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја |
| држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кр |
| ху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома са |
| котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале з |
| рице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одго |
| <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, бла |
| ед док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремил |
| волте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жанд |
| S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо ов |
| на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спу |
| се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрк |
| о бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> < |
| лико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на к |
| — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао |
| рднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта |
| долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четврто |
| цнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p |
| е на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после п |
| дајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чи |
| ло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које прив |
| м, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</ |
| Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте н |
| гу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају |
| ш два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанг |
| јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам с |
| <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт |
| је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“ |
| ко не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом |
| свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред ни |
| ати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз |
| вао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда, |
| подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло |
| ем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах. |
| сет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n= |
| ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако |
| кох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пит |
| од черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четир |
| та, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних љу |
| а је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!.. |
| дно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а |
| помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — р |
| могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем свед |
| мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дан |
| p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, ко |
| ти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због кра |
| сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а |
| није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p |
| ц разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом ж |
| код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Вито |
| да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја за |
| и, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти |
| S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми све |
| </p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док н |
| </p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин св |
| махну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p |
| ти, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но |
| ер.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћ |
| 191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тр |
| на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз гол |
| ећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску |
| шио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да тр |
| ла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чим |
| ање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на је |
| који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и |
| нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из пр |
| , полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!.. |
| њу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама |
| да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан пос |
| ке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију с |
| зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у |
| чак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох м |
| ахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без и |
| и смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго |
| положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само д |
| ану и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, |
| ам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само мога |
| биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано с |
| облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута пре |
| ме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрш |
| о добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, |
| Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у стра |
| вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући ст |
| ревлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговор |
| се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече |
| и једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... |
| кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу |
| црни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било |
| ледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ има |
| .{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из |
| одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, |
| оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог в |
| реко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвал |
| , виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођ |
| е беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти јед |
| ј пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div |
| ог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито пра |
| черу и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручк |
| у...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корис |
| м на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се гр |
| Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; |
| важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До |
| лике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде |
| авати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се уп |
| ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему ни |
| ...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили |
| плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џ |
| ича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре |
| стурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара |
| велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао |
| легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, |
| седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако |
| и сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p |
| узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо мог |
| песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с маст |
| а, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном м |
| ице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали |
| им у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћи |
| нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело би |
| не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо оч |
| укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам н |
| p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, |
| и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, в |
| кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати к |
| ратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љу |
| о па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ам |
| после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам |
| рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу н |
| кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спав |
| ли доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се у |
| , па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задов |
| озове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га |
| и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је |
| ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад |
| , ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, |
| Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде изву |
| се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> |
| p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести |
| змем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш |
| звади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец |
| почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p |
| /p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера |
| ене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам |
| у столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у л |
| показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако |
| те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га нам |
| д рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за ст |
| мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, |
| по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ј |
| м.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...< |
| p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, |
| зати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је јо |
| ...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и в |
| ре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну |
| да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S |
| убом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (ј |
| а.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас д |
| у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си од |
| а памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа |
| ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разго |
| могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је |
| им се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер ниса |
| ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да |
| <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила |
| јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p> |
| одгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све поје |
| човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећ |
| дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> би |
| "SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипа |
| ..</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнем |
| већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на ме |
| p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала д |
| а Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} |
| ...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео |
| зиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се вра |
| могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— |
| ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је И |
| осподина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то о |
| оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у је |
| <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после т |
| инеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и нало |
| пустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусур |
| /p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се греј |
| глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> |
| е пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин доша |
| очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.< |
| и се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе |
| шла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога шт |
| већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида го |
| .</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад |
| она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео |
| мо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} М |
| Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступ |
| о нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми бу |
| <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> |
| спао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...< |
| , хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., го |
| бразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако |
| <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико гр |
| — Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> < |
| дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ни |
| х.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу ст |
| ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— |
| х, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и к |
| о хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју б |
| или него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, |
| рамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају |
| е и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, а |
| у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрав |
| ноћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да кол |
| о да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење? |
| па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом |
| ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све |
| >— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда |
| „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њег |
| жете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p> |
| вајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји |
| p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништ |
| , он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — |
| е...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— М |
| вно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разлик |
| едајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p |
| ишта не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— |
| тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они |
| и мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла б |
| — Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест |
| еш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако |
| војице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи |
| већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији |
| не ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео вик |
| а Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а јез |
| ајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту |
| те у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом |
| /p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам з |
| јанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни ма |
| ли, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар |
| овац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— М |
| терали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у јед |
| дговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а |
| ге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега |
| то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од |
| било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више н |
| вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш |
| смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили нег |
| х врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— |
| <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S |
| <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уре |
| па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговор |
| ..</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опе |
| >— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, и |
| си са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p |
| То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у |
| <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, |
| /p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти |
| исам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били та |
| аше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — |
| во ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... ниј |
| ицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде ка |
| ст одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— П |
| чтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, |
| </p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака |
| > <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест напол |
| би?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На т |
| оме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" / |
| у; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти |
| мети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Нас |
| ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна.. |
| те ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ |
| с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао чове |
| <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено пог |
| ом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Над |
| ошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми пр |
| писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине За |
| пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја ост |
| ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ј |
| че ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— |
| ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с |
| {S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет |
| наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињ |
| разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у |
| — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари би |
| најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме пос |
| ав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе |
| — Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам |
| улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p |
| гом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капут |
| одатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим |
| Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> врем |
| рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада из |
| рчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато.. |
| ехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Пома |
| и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није |
| <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине. |
| је, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.< |
| мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Мах |
| хане, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије плам |
| но фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали |
| јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од ку |
| и ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиро |
| матрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газ |
| .</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па до |
| сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто |
| p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, |
| <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне и |
| а нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао |
| > <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и |
| , док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите ку |
| из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и го |
| ен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском п |
| е могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник дове |
| рт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... т |
| јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донес |
| ло не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору |
| пу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам дов |
| погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из |
| Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_ |
| — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, |
| > <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада |
| и није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он виш |
| „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам |
| ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Он |
| сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да с |
| <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У |
| о хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — в |
| сам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се о |
| правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо |
| рни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћ |
| глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после |
| им великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која |
| се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која |
| Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељац |
| ропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја с |
| ротив био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устат |
| архерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колик |
| мо знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица куп |
| овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише |
| ..{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисм |
| Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е |
| е напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече ж |
| а столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише |
| изме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља |
| шен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога |
| је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам |
| о зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децо |
| тко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто ниј |
| све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, м |
| уђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољн |
| ата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да о |
| киљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p> |
| ба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако |
| а шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио. |
| могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред а |
| је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} |
| да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, |
| Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклен |
| ко се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која д |
| о на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и |
| ганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је |
| јдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за м |
| љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та |
| о, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опом |
| а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> |
| о, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, нек |
| једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од ко |
| а, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе ј |
| ш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљ |
| овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђе |
| и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног |
| мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти |
| <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим нов |
| исмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се ч |
| њу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима ч |
| ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радост |
| — А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз |
| } Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади |
| па, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а |
| ..</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у к |
| тражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p> |
| и казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се на |
| саше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се н |
| ћи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад |
| страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме с |
| , после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, п |
| за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p |
| да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је бил |
| , те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике м |
| јмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембр |
| уче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заглед |
| „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пирот |
| > <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао чов |
| м врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно.. |
| лако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> |
| .</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одб |
| еше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе |
| .{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p |
| би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у двори |
| оре!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чу |
| гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} |
| и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скин |
| а нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако |
| ле преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса вл |
| аде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са |
| } Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га |
| е,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари |
| ао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да м |
| а куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека в |
| азгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> < |
| само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S |
| у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које |
| могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не |
| ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен |
| ала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Пант |
| што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи |
| као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од с |
| >— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" |
| ... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада |
| p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Ко |
| у обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, |
| замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код |
| бу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти донос |
| сно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одго |
| непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица |
| што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, |
| могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Им |
| уда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици к |
| е и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно |
| шта ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас |
| се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, |
| у да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хв |
| лаве.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за |
| д једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам с |
| љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као пра |
| епеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <p |
| ,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир |
| ... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Н |
| што паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођ |
| а сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без т |
| ћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, |
| p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, нарав |
| е ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је |
| механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском п |
| Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пуш |
| где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био |
| , а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стањ |
| p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> |
| , а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p |
| је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,.. |
| а и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући |
| > <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Пан |
| а кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не |
| трах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом јед |
| је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са пра |
| о, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p> |
| о град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу сто |
| Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, |
| але хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени. |
| већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледат |
| че и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му |
| ило? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> < |
| {S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао б |
| идим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста |
| одох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш |
| у до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десе |
| <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све от |
| замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста |
| p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове по |
| том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погл |
| ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, |
| 34" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот наш |
| ијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у |
| е госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То |
| .{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе јед |
| м мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствар |
| гурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у с |
| упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући рук |
| оздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вр |
| о у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво тр |
| овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог |
| .</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S |
| трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава... |
| града, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан, |
| јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, |
| — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, беј |
| шта не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с ле |
| у се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</ |
| певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се |
| ку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имал |
| т и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још ле |
| ла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— |
| е и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер |
| рен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за |
| где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> |
| ао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија |
| томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, |
| познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај |
| </p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче |
| ро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,.. |
| ану, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, |
| какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они |
| ве бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, |
| елашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и по |
| че устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се |
| а кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p |
| скочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би |
| не гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који |
| е.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се раз |
| ам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} В |
| а мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... нег |
| ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико |
| , а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да за |
| икати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући д |
| ше...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лу |
| опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чу |
| о.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан |
| било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам |
| .{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, |
| осподине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испи |
| , удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... |
| вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачу |
| сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне |
| опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурс |
| им за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођ |
| и ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново до |
| беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мек |
| онео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p |
| /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гла |
| ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још |
| знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немој |
| оме се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазва |
| ти као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме |
| > <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То |
| ад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бог |
| о и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао он |
| познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих. |
| стор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, те |
| /p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, |
| образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели он |
| ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се |
| ајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мо |
| несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали |
| ачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Стари |
| ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— |
| Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још |
| p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промеш |
| ад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш |
| је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</ |
| а да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесн |
| адити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p> |
| пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози |
| p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</ |
| и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.< |
| за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо је |
| гне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајт |
| стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али |
| одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да |
| на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише |
| ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох |
| p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рек |
| Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S |
| ирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем сво |
| зиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Перо |
| е.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва т |
| се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе |
| моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p |
| бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овд |
| е поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шт |
| едаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — |
| p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја н |
| а...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n |
| гаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да с |
| . — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо |
| веде у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после некол |
| ире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак н |
| другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепат |
| у већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се |
| } Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него |
| к ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо виде |
| о полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо |
| , Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стаја |
| вића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех |
| оћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, |
| ом у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p> |
| ати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одма |
| под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p |
| рва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак |
| ватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох ка |
| ло раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p |
| затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — про |
| ...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека |
| >Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> |
| леваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћем |
| сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало |
| крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста јед |
| а корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, ј |
| не.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохват |
| посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, пр |
| ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.< |
| или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо и |
| је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам |
| Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, |
| авко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залуп |
| мојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати |
| из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер |
| о нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долаз |
| чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не ид |
| а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p |
| </p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— |
| е од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све д |
| о сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси једа |
| /p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зг |
| ачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљају |
| учку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним леко |
| ти.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је г |
| с му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио к |
| Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа |
| — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније |
| нку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при п |
| вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али |
| вега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом |
| е с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо |
| м своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све т |
| пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отво |
| метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито на |
| .</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе н |
| о бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се оста |
| није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окуси |
| ас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили |
| бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет ш |
| али, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне |
| онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче ова |
| <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до |
| олажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, |
| код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... |
| кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога т |
| ад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад ј |
| види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна! |
| а ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кр |
| дове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то с |
| м.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све |
| и једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S |
| — Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових в |
| свим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто опер |
| у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику |
| ерен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на к |
| лак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола крен |
| ="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна г |
| ју га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често |
| а тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам |
| ена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са об |
| н проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари та |
| адић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи |
| е погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— В |
| пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли |
| се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је |
| арче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</ |
| {S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала д |
| ирене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима |
| <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p |
| } Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу ку |
| се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него ула |
| — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, |
| с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се |
| у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина |
| S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и |
| ој великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вр |
| пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фиш |
| великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан |
| ше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> |
| ледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никак |
| извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се |
| се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са ки |
| > <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрам |
| још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек оч |
| бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од |
| јући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром |
| о куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код |
| жи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Х |
| а узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох за |
| <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упита |
| /p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њег |
| ворих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну панд |
| код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад д |
| мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије |
| а.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да те |
| бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никог |
| Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стар |
| <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитас |
| /p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, |
| а...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има |
| као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, |
| де!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... |
| шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</ |
| мо да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S |
| ц...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао |
| .</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим |
| — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем... |
| у...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Зва |
| омци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго г |
| у на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, дома |
| сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>О |
| а Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са |
| о на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> |
| чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док |
| ао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> |
| ећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како ла |
| га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</ |
| доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!.. |
| и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје |
| рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити речениц |
| жа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде |
| и дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста |
| огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> < |
| ћице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо уну |
| ећ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, |
| ва динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одм |
| оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p |
| у је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је прим |
| ...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све в |
| ти.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућута |
| кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> < |
| гли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торб |
| куда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструл |
| био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугог |
| знај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа |
| да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и п |
| како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу |
| .{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, ал |
| > <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: д |
| > <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верн |
| зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па |
| ење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се оп |
| ало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су д |
| кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо |
| се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?... |
| о.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који с |
| од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпар |
| , у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свач |
| ка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем |
| у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако... |
| опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> |
| љу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни з |
| оговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто |
| садања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметн |
| сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> |
| тајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изн |
| исам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{ |
| ран, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да |
| незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо |
| у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег да |
| нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Пут |
| са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од |
| ги — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљ |
| х спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих ј |
| пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем |
| као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина |
| ба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} |
| тати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка |
| е вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом стра |
| ринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и кува |
| д Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас дво |
| не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год |
| ="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће |
| ко се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и иск |
| д јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи |
| за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти |
| ти.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на ули |
| p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто доша |
| дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох |
| нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, |
| Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у |
| коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још једа |
| спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две год |
| одне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са руј |
| ратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми п |
| А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изн |
| нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p> |
| аљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се |
| >— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p> |
| и смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживањ |
| таде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону |
| че дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам з |
| скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо г |
| <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада |
| — Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, |
| руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цига |
| 9" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама |
| Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отв |
| <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се |
| воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била та |
| p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, |
| b n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту |
| добри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Х |
| у остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Са |
| <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишем |
| стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; |
| /p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, |
| и и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, ус |
| ушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Б |
| то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је и |
| "126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — п |
| звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: |
| о о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у |
| дан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпос |
| емарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила |
| држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати |
| >— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа |
| носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада у |
| ени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулск |
| ито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дет |
| излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни при |
| о што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила д |
| дука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} Т |
| но служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друг |
| мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="2 |
| о играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...< |
| у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу д |
| то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се |
| <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодар |
| нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам |
| лу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо |
| ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступа |
| осподина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да чес |
| <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укоч |
| српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара |
| је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Би |
| једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газд |
| узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јел |
| вуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом |
| /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сам |
| >Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намин |
| био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> |
| гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо п |
| д збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што |
| после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, х |
| за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да у |
| , ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали |
| дноси који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!! |
| у те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како |
| {S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме |
| га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) зем |
| хат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предс |
| о радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао |
| доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за т |
| час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици |
| а нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жен |
| посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш |
| д у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пош |
| ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од |
| био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то |
| на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је б |
| тури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима б |
| хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} К |
| ћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико са |
| оворих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по |
| е?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} Н |
| Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p> |
| у ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мн |
| <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достоја |
| на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — |
| еком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг ду |
| ио веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, п |
| е моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— |
| n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта |
| оворите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред |
| е, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако.. |
| кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спре |
| да добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p |
| сак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онд |
| дараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео ј |
| како нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и |
| .</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труг |
| ике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо |
| чех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигл |
| очистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађо |
| у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер |
| ем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам |
| > <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у л |
| од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише |
| ед мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и пр |
| <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> < |
| ајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде |
| ндарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад |
| p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био |
| из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха |
| ео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где |
| а.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостио |
| изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у с |
| донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не бе |
| Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од д |
| од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одм |
| пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам с |
| па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ |
| госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хте |
| акер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне |
| м уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађо |
| морим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, |
| исмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да руч |
| онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо не |
| узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за |
| м једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало |
| урно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госп |
| вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост |
| змеђу нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</ |
| ја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима |
| е из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, |
| елнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био р |
| лице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од з |
| да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по ул |
| и и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољств |
| ној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет п |
| утро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа... |
| ече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да |
| ја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо |
| којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се |
| ођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра... |
| једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јо |
| , јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не |
| толице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје |
| него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси оти |
| а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да с |
| арта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> |
| ли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није |
| ј да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у |
| о, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење позна |
| гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам |
| еком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати |
| па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да |
| p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздв |
| лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи |
| . <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изј |
| аса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу б |
| м обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места |
| {S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крај |
| е ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неко |
| та једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова мо |
| p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!.. |
| лача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам |
| ам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред сви |
| е него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за са |
| њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> |
| <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у |
| е — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p |
| адио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било госп |
| ете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није т |
| е сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У в |
| да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> < |
| аше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам |
| ра млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду н |
| једнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то са |
| ар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те. |
| ео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер |
| ше града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек |
| панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце... |
| дно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не позна |
| главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњив |
| павати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану но |
| ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету из |
| на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какв |
| бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p |
| опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма ш |
| > <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себ |
| и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да ј |
| /p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу |
| ах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту |
| Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом... |
| своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} |
| предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе |
| послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И |
| х ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, |
| сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, је |
| реко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесм |
| испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код |
| евим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> |
| у, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — |
| и, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио |
| Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и |
| изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не пр |
| а и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек |
| <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— П |
| где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb |
| рукше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро |
| код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њ |
| једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселил |
| атрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових |
| ду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш дола |
| е су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не |
| уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били |
| е, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио! |
| ра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи п |
| чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пи |
| о ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за |
| та друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва |
| .{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, |
| <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај |
| стим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно под |
| и ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш ј |
| иче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Ум |
| сплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадес |
| уз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топ |
| ла затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпрости |
| г свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала... |
| /p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам пу |
| то је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше изд |
| ..{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам |
| пођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, |
| и, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао пи |
| и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје ве |
| Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — |
| био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока пре |
| листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професо |
| мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта ка |
| жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, п |
| викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а д |
| те подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем. |
| не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... д |
| јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} |
| /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута |
| днику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу К |
| их сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској ун |
| Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у хо |
| који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се |
| сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>. |
| ле ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} |
| p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе |
| ор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући |
| ворих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам |
| затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер |
| д уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од кака |
| <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је си |
| хати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Извол |
| ч у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лу |
| није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песм |
| умео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице |
| ш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> |
| вао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја |
| сао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упит |
| </p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на В |
| истос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одго |
| Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степен |
| е! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапора |
| .</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се |
| био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме по |
| уге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачн |
| ад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним слови |
| у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је |
| бе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патос |
| учен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу |
| не која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећ |
| поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурн |
| — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... сам |
| у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне |
| Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не з |
| врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице |
| апалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запал |
| за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици |
| х очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад |
| е „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао д |
| о, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господин |
| ли згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нис |
| тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам проз |
| а подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су |
| т...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их. |
| татак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по соб |
| иви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу.. |
| оме све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен |
| примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брз |
| ео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прс |
| , — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком |
| чагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти п |
| на уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> |
| у која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не поз |
| о зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдн |
| >— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој к |
| дравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их |
| и узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица з |
| а као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако |
| ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</ |
| одуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђе |
| в.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звон |
| месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју |
| Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Је |
| д стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p> |
| , могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, бр |
| ољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стој |
| то се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу.. |
| (!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“ |
| ици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?< |
| икну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који |
| це, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пусти |
| асте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад о |
| ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам |
| а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, |
| ...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима |
| би...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; зади |
| је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем усп |
| сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су заков |
| а...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на ули |
| госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу |
| ио спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер са |
| ком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у двори |
| и.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, шт |
| ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем |
| останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако |
| ише не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и поглед |
| ас за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и |
| , Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби |
| утра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког |
| , зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи к |
| ави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику ба |
| од г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вин |
| гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео н |
| о као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред ку |
| али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на |
| ога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа де |
| и је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла |
| и их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p |
| о, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа |
| вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно |
| а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у с |
| да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{ |
| с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: би |
| аше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт саха |
| е прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам д |
| ље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха |
| идео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сл |
| веже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се и |
| <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих сед |
| /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је |
| ворити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Из |
| ти сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и ко |
| и отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песм |
| са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумч |
| азиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} |
| један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, |
| г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, |
| собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три |
| на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на |
| а би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети |
| мео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута |
| пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за |
| ро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђе |
| рата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у ком |
| , теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад ов |
| ујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем т |
| ажи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p |
| орбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође г |
| зовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} П |
| <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, п |
| и?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после р |
| че жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш |
| чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{ |
| шко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно |
| д сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџ |
| и шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ј |
| а чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p |
| анем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири ди |
| ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укоче |
| кнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</ |
| дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живи |
| мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме неш |
| т пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа |
| сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој |
| ам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад |
| едва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше |
| ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— |
| дном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желит |
| и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад с |
| ледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу |
| едног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учи |
| штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађа |
| кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, |
| ам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код |
| Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бри |
| "139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капу |
| ном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице з |
| p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обал |
| бије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к |
| ијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчет |
| за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где |
| /p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p> |
| — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он н |
| као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не |
| ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико |
| зумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадов |
| пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила |
| ути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!.. |
| жити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, б |
| > <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> |
| потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, дон |
| — Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало ум |
| канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта |
| а одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је с |
| н само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам |
| а бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Нас |
| ар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздрав |
| евима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — |
| да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми с |
| .{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога доша |
| , — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га н |
| рај, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест |
| } Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да р |
| кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.< |
| о ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми |
| ра воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех пра |
| а директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, |
| ро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно пог |
| и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прис |
| и у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра к |
| ено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена пој |
| !....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њ |
| у сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са ве |
| исмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што |
| ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамар |
| </p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него |
| им.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично проди |
| d> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја |
| један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улаз |
| имо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> |
| ead> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П |
| p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својо |
| више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим |
| где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за |
| а да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољни |
| Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио |
| као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити |
| 06" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за |
| ним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако |
| оћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после о |
| 01_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући сп |
| ш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> < |
| и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја не |
| сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу оти |
| а.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић |
| олажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> |
| е не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва жив |
| пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу. |
| шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем |
| е иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпо |
| дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица сам |
| одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер |
| м крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази |
| а дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили |
| каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти х |
| се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста пос |
| она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на |
| уго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и |
| бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, ко |
| /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па |
| та на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице ниг |
| /p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена |
| и смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“. |
| — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Мил |
| што се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Н |
| де у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег |
| воје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то |
| о доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не б |
| тра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зиј |
| <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у г |
| ну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Траж |
| цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко ст |
| — Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти |
| ох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, |
| да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чи |
| вај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.< |
| мо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији ни |
| е у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бе |
| ново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим по |
| вене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога |
| S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и од |
| ожа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а |
| нера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— |
| ажили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржи |
| руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми |
| пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим |
| ече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели |
| ратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох ка |
| — О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи |
| ње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасм |
| а је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми р |
| сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и |
| седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> |
| једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се |
| рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ниса |
| мињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> < |
| по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћа |
| ужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем |
| но што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представит |
| н да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пу |
| је из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не пре |
| к.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, |
| ...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо ис |
| о све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београд |
| ..{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набави |
| госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам |
| , колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир и |
| кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш |
| р, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и св |
| оли су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни пи |
| сет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Д |
| отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми |
| , и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p |
| одине и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу пр |
| о у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о нов |
| варају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, |
| јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ног |
| та,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „ |
| ство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности прео |
| ћевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су т |
| ути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Зна |
| моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док |
| ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а |
| тру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p> |
| истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фан |
| ам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало су |
| и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига |
| ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се н |
| же пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу уз |
| е излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље |
| им вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је |
| о о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пр |
| главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он з |
| ћ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати ш |
| сно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет ч |
| јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</ |
| е склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод |
| сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стаја |
| > <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање ше |
| на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — с |
| е било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Ка |
| — Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја са |
| едан разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше. |
| молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за и |
| одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на ко |
| чнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва |
| ми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао |
| видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи |
| у јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете му |
| ну, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом прич |
| ло, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, |
| ете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Вр |
| да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — р |
| н!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се |
| оли или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч о |
| едеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из к |
| но пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао |
| је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао |
| оведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам |
| је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва по |
| минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" |
| ет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њихов |
| е неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар |
| ошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била је |
| и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она |
| остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — |
| ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упут |
| т стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div |
| о домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирн |
| оказаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Кал |
| има и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме |
| воро уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нис |
| дих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осе |
| нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле б |
| ељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут |
| ици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз |
| и смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски д |
| p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb |
| за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, |
| не остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нис |
| њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се |
| {S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста јед |
| > <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не |
| измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми ку |
| оћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим |
| ... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — р |
| /p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим |
| сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по |
| држава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нис |
| та читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: < |
| не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагор |
| ао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и ко |
| е много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи б |
| нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час друго |
| лако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш оста |
| роша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то н |
| ти колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам |
| То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за |
| о од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројиц |
| тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем |
| питах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари, |
| после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Бож |
| гу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити |
| ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те поб |
| и овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похва |
| ајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја |
| био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} |
| !“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са број |
| ла, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од муж |
| нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имал |
| ба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобре |
| ачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили. |
| мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му |
| а се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавал |
| лободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p |
| , доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу у |
| Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте л |
| <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо к |
| Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао |
| виле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније |
| да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узет |
| ану се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док |
| аса, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове мој |
| p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залог |
| о ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест са |
| м сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад нас |
| ш једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затва |
| познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богињ |
| та да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио |
| — Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први |
| наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што |
| </p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто |
| ника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> < |
| е запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ др |
| рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у |
| це, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је прост |
| доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео |
| реде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања |
| о тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути |
| ва. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, |
| ајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву |
| увише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.< |
| љиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; |
| ли каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше друг |
| вршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми о |
| па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем |
| ad>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да пр |
| тајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> |
| вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне |
| гледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало |
| који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у |
| а, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те са |
| сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, в |
| наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За ј |
| ах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила |
| сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од нов |
| и.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од мал |
| куд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или |
| и на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти |
| где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Ов |
| и старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде |
| леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље |
| ...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два |
| школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; |
| о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улиц |
| ао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, |
| аде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни је |
| х му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— |
| ед пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене |
| за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер |
| >Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> |
| оћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Од |
| и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а |
| би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за |
| ио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по др |
| резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</ |
| ушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, |
| ....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат |
| х развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдари |
| е; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да |
| јпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— С |
| олазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, ни |
| ише нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд |
| аше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!... |
| је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p> |
| ужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобр |
| изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> |
| вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ов |
| х ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало |
| једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинс |
| ње да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину |
| ном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p> |
| вај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши шт |
| дим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као н |
| > <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мен |
| од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху ј |
| сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим |
| !...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Сав |
| а теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> < |
| шњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> |
| и сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је от |
| карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почн |
| на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се |
| није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар м |
| p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p |
| — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам |
| о сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> |
| авили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, |
| .. знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— |
| а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...< |
| {S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све |
| да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може, |
| орих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и |
| ас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме |
| : „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, раз |
| аво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за |
| p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ. |
| де повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p |
| и речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад |
| } Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад |
| који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у |
| е су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S |
| иста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p |
| овек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</ |
| <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, гд |
| о то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена |
| згубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њ |
| м узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад |
| притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" |
| — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера доне |
| олесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у бо |
| а бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала |
| ма скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на пр |
| ува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао... |
| тов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... |
| видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио о |
| гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све леп |
| за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко з |
| к и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били |
| ежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на |
| то из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, |
| дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.< |
| сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! |
| се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташма |
| је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} |
| к...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је бил |
| ју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, ал |
| ола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гроб |
| али...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији |
| ш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да |
| ру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам |
| им посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p |
| </p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану |
| тима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју |
| } Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно |
| ожити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно к |
| носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p |
| ..{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је о |
| лазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> < |
| </p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке? |
| ику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунци |
| глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... ког |
| код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер |
| један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани |
| м испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући рук |
| } Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђа |
| им, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p |
| ив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Је |
| у ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се |
| сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса |
| носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми с |
| је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле |
| ше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шт |
| p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше пом |
| >— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не мо |
| е док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми зн |
| Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овд |
| а чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Ко |
| ..{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма.. |
| ине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју |
| овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче м |
| аме, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:< |
| ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждр |
| буће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није |
| доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико |
| ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему |
| ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</ |
| оћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, од |
| вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — вик |
| о доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напо |
| па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у |
| аљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га ми |
| ло, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У |
| кнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="1 |
| >— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити д |
| исти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит глад |
| х хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво, |
| ,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући |
| . у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето! |
| ги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово |
| ..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поз |
| је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ ј |
| .{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угло |
| а тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим |
| м пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште |
| сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете |
| да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручи |
| ној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> |
| уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе |
| нутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињст |
| љав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за он |
| унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат ч |
| ређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стр |
| и.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, |
| пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!... |
| ходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — |
| ?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпо |
| д узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Тер |
| е избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" / |
| рете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме заг |
| Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које |
| уг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо |
| се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> |
| пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су п |
| есам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{ |
| ала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне ст |
| ћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шама |
| ас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми |
| /p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— |
| и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од при |
| смо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге ни |
| м полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико изву |
| опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на |
| вац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остат |
| о.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити ил |
| </p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек |
| ши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чи |
| десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках ка |
| жати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један |
| свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поч |
| послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и И |
| нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао |
| , збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="sub |
| жић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе с |
| обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па пој |
| било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по нагов |
| руго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Јед |
| јао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз тан |
| да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га дан |
| тано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затво |
| њао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд д |
| шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам |
| — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p |
| лас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да чес |
| не био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој кавани |
| емља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном |
| е но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу бил |
| а, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича |
| <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилаз |
| свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова. |
| о.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно по |
| и бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, |
| улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у пак |
| о раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{ |
| се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за ов |
| емегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у |
| на.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао |
| </p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>О |
| ="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p |
| а моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} |
| мем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у |
| кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало |
| де је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p> |
| /p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу ко |
| мам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем |
| а донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, |
| о изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци н |
| емегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми |
| </p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у |
| ели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид |
| ..{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...< |
| ...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Вели |
| ати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— |
| застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га по |
| што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> |
| но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све в |
| 2" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима |
| га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а л |
| } Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћи |
| рло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, т |
| бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину те |
| дао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— |
| о дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Ниј |
| га јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто с |
| и.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> |
| >— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, та |
| рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бо |
| ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео |
| мо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треб |
| а је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа |
| гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем |
| , колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам ви |
| баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишља |
| хладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам |
| колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин о |
| ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа |
| био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење. |
| ма...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да ј |
| е врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим ус |
| а ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господин |
| S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одваја |
| огао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три |
| p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?.. |
| оца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прав |
| упно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са |
| </p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> |
| а кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирн |
| имаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone |
| малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Порекло |
| <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду в |
| врдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете г |
| . отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да буде |
| он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Бе |
| еш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ни |
| Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за о |
| али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p |
| а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одма |
| — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сиг |
| тарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај од |
| добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могн |
| > <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позв |
| сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим |
| — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзино |
| навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сах |
| .</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дув |
| ном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> |
| Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником ко |
| Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар пр |
| види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p |
| еш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p> |
| ити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не м |
| ао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: |
| ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу ка |
| а се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна |
| љу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испрат |
| она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми п |
| њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази |
| беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подб |
| ече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па |
| во пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је у |
| друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p> |
| .{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у ста |
| S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну га |
| ро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном |
| е сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви ј |
| сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни м |
| нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанк |
| ... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="cha |
| даше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми п |
| о: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb |
| ти...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p |
| икну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— |
| њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важ |
| ..{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту |
| приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се п |
| ик оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јо |
| у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек |
| ругови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће |
| /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али |
| пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела |
| да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођ |
| к...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у добр |
| ко...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то |
| игурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрет |
| ице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја |
| с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да ви |
| дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило та |
| е читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу ув |
| атих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше |
| довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу с |
| пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте |
| ра — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на је |
| у закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упита |
| ришта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни к |
| рела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше |
| у, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз от |
| ћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али |
| камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђа |
| Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да н |
| о и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке ок |
| , за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан дол |
| никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати |
| као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете ина |
| а ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледа |
| тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурам |
| тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> |
| преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — п |
| — Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима |
| ам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао да |
| че стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко |
| есеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно ма |
| у изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— |
| д нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На свак |
| а који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва раз |
| есправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми |
| сте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка |
| алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p |
| але, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим од |
| није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му |
| а, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, |
| будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама |
| оцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — р |
| у пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превази |
| буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико |
| о ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</ |
| ојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се б |
| се лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто п |
| ио покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорга |
| д којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" |
| једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; |
| и нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чист |
| "70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Ка |
| м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Ис |
| кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана пр |
| гу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви |
| преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — в |
| па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ |
| х... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затвор |
| одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је |
| ... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам |
| <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!... |
| и па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осети |
| другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> < |
| динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти |
| стане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напуст |
| них часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита |
| а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, гд |
| ише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледа |
| он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој д |
| е полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су |
| и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвик |
| го и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... |
| а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да |
| е се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем |
| сле једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим оп |
| дем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Уп |
| испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздрави |
| ладића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је бил |
| енуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и |
| што су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су |
| вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је в |
| е!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кр |
| о, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савла |
| готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло |
| тражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали |
| дарила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пр |
| е већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико д |
| <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb |
| треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударис |
| апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да |
| ораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуно |
| оред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли с |
| — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тог |
| зрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... |
| ...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си пам |
| и исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу |
| Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви |
| де куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по |
| и па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби о |
| ича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и м |
| — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо ког |
| па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p |
| еограда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> |
| у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита г |
| али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих после |
| е нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде |
| .</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној к |
| и се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни |
| ујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> |
| . био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а зат |
| колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису д |
| утника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе |
| ца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У је |
| азговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову |
| их натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> < |
| што се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— |
| >— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда |
| >— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је |
| нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а |
| кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна |
| У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београ |
| о, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при |
| еруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си |
| ражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у сво |
| оју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа |
| шту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одгов |
| Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи |
| оје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Ни |
| миле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у |
| е вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не кос |
| поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и у |
| сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку н |
| ђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су л |
| .. још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче |
| е не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступ |
| "302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те |
| а тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћем |
| ам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кућ |
| ог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим ш |
| и да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим |
| ње, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку ње |
| уставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска |
| ше врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руц |
| ај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала |
| Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем с |
| ам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу |
| ада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у |
| ј соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне трој |
| аво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одго |
| ја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем ј |
| корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone u |
| /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> |
| е док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p> |
| .</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и |
| {S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p |
| но сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" / |
| <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је |
| их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> |
| , али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају друг |
| абусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места |
| а могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине |
| о, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замис |
| путника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем н |
| вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p |
| да уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука |
| — Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју. |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господи |
| узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини.. |
| сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, |
| сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер д |
| ко напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта т |
| улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурни |
| pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у |
| им, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, |
| у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лак |
| са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо |
| хану и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му |
| p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам |
| ... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — пр |
| ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред |
| прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{ |
| ки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удар |
| т сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се ше |
| <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управит |
| /p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез има |
| > <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, |
| ој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> |
| је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, |
| Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што |
| нам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега |
| сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— |
| i>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — о |
| /p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трп |
| аред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње но |
| ут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздрав |
| м се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља |
| ве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p |
| то завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи са |
| Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц |
| S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би |
| А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Бож |
| Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нар |
| ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, |
| целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце св |
| јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам |
| ајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те |
| .{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нис |
| олима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С пољ |
| за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан п |
| брази отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер ц |
| ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти |
| а, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења |
| а се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћ |
| ну чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S |
| Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, |
| n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</ |
| н још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— До |
| идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред |
| ече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{ |
| траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с |
| авде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путни |
| о, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они |
| асмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута |
| ком Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно... |
| /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је б |
| је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!. |
| ујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што |
| p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</ |
| на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јо |
| </p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и |
| е ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и |
| д, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством г |
| ед залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отвори |
| лазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p |
| е знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешања |
| арче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео х |
| о хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлак |
| с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> |
| ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пре |
| ац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </ |
| p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а |
| се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а пр |
| и ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.< |
| степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо уну |
| бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвеснос |
| </p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! |
| .{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код лудн |
| у.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив п |
| кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћ |
| се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беш |
| угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту та |
| вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ с |
| е беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам има |
| /p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?< |
| црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти за |
| назију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, п |
| аском код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које |
| дељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа... |
| жи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стр |
| на, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда |
| шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једн |
| та госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку |
| емишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одв |
| м подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, |
| ебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас |
| угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге бе |
| би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да д |
| дан и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори |
| школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину |
| на са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио |
| звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па |
| горе, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па |
| пођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сирома |
| ста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, |
| овим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Беог |
| и се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију. |
| цу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили тр |
| т-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао к |
| ем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ниса |
| оворих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде п |
| акше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> |
| !...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми |
| се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неко |
| , да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељич |
| бу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо је |
| зи!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— |
| рлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље п |
| у намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном ис |
| а оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што |
| ући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље |
| — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој |
| ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — о |
| је? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не и |
| , пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их |
| ла она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда |
| ц у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господи |
| двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме стале |
| p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прош |
| несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — |
| а њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у |
| } Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на |
| ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не х |
| ом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта |
| } Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од |
| , великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки ша |
| дескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху |
| же</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к с |
| чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месе |
| — Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући м |
| мпа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим |
| гледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогн |
| ро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, а |
| /p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је |
| аду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282 |
| /p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доњ |
| држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме |
| ене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне луп |
| знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше |
| икако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је |
| Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубље |
| нем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се ви |
| а ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо |
| .</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда |
| неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко |
| кнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељс |
| ођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мисли |
| p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали |
| ве четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без траг |
| кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb |
| је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмиц |
| им сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полак |
| збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро |
| аља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе |
| Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола |
| на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза |
| ред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— |
| таше: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше |
| и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем п |
| <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам |
| ићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране р |
| ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а н |
| сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колик |
| радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролаз |
| !</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом |
| из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је и |
| волвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме |
| олски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p |
| а, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ру |
| ев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице ниг |
| греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише глада |
| а био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се д |
| До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Бед |
| каквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и |
| а сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа |
| у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је |
| невно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пека |
| не као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са к |
| е колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Ис |
| p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у ју |
| нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} |
| истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања.. |
| га дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништ |
| ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хле |
| уша мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на |
| то, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је к |
| ију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам и |
| > <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше |
| а ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало |
| осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грун |
| Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хлад |
| , — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам ј |
| .</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан |
| дговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам с |
| не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} |
| “, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је и |
| ух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да к |
| причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Р |
| н апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуж |
| оловину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао |
| ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан |
| ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.< |
| ијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац б |
| ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</ |
| ш? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и с |
| ђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост бе |
| >— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер |
| и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и н |
| са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да |
| он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи ис |
| аба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хле |
| дружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани |
| та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се де |
| а песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а з |
| арио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме че |
| ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— |
| едник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су неш |
| обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао ка |
| , хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по |
| "226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми |
| у? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангуп |
| нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше ј |
| малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на |
| сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам дола |
| ити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он |
| Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро п |
| <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозва |
| S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам |
| ивио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хл |
| Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет |
| <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зач |
| — Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап ка |
| !!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуца |
| аистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, к |
| Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — уп |
| илан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!< |
| а радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас |
| .</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац подел |
| пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо |
| ом.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вешти |
| p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!. |
| звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као |
| окле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре |
| ивен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се |
| — Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... бр |
| ило не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!. |
| који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволт |
| утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите |
| /p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спровод |
| 1" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном |
| зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чис |
| шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био |
| ренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону к |
| нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове |
| ј самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, ш |
| ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— С |
| о ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </di |
| м малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.< |
| ...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођ |
| вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше ка |
| од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин< |
| себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу в |
| рага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахат |
| Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи с |
| м“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... мл |
| хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,.. |
| одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ниш |
| То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па ј |
| часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра |
| вако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, |
| Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још д |
| вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама крт |
| — Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, |
| ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час гр |
| сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад прес |
| ... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, |
| се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и |
| бично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш |
| у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — |
| чијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? |
| и и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и |
| у.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека би |
| и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само |
| утка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало удари |
| мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... |
| </p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се ох |
| суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— |
| У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— |
| тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало |
| и, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо |
| ћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — ниса |
| одаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат.. |
| што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а ка |
| нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, |
| ола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не |
| а занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну он |
| капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену |
| ску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?.. |
| и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам |
| и хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа |
| ледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важн |
| не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад |
| ла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p |
| убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледас |
| чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни р |
| им је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у |
| о могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зарад |
| е који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — зав |
| те к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу |
| е казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— |
| места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?< |
| ти, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, |
| ли да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и од |
| ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брин |
| ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у |
| али, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као |
| ав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбој |
| {S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да п |
| за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком |
| оже на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао |
| ек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела... |
| улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Ст |
| е могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, |
| аборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, |
| ио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не |
| спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ |
| ом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници ма |
| вим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S |
| и се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и п |
| артију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спре |
| рпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— |
| за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} |
| >— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите с |
| тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апет |
| сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац |
| ка на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} В |
| мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам ст |
| цу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се сп |
| одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створе |
| ег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два саха |
| {S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк је |
| амести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други к |
| ћи сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као |
| } Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја |
| о код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долаз |
| ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ |
| да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме к |
| и од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се с |
| ујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за |
| о до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду гот |
| >Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они |
| иш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог |
| одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до кав |
| /p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била дост |
| ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с |
| чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, |
| ца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка у |
| д чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију.. |
| ајзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? |
| времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем... |
| кочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} З |
| но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет. |
| ер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и |
| дио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за |
| плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и ута |
| удан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у |
| ’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођ |
| у да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до |
| особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Пол |
| ви тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и |
| таде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају |
| фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, |
| а ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на го |
| као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас друг |
| пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и ур |
| а си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: |
| р се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Ре |
| у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на креве |
| у знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, |
| ма тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама |
| о тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој |
| ако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — ре |
| ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше |
| м се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће т |
| м посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испроше |
| нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се |
| га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драг |
| са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити ма |
| ...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година... |
| тедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хл |
| {S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Па |
| страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Так |
| да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у |
| био у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се |
| пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и п |
| и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се см |
| а, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те п |
| а зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрх |
| са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што |
| нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицам |
| ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућ |
| а чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнот |
| пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемил |
| чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да |
| ред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из у |
| из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један |
| S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиш |
| патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас |
| и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{ |
| и школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, |
| е, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш об |
| у испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је |
| се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома теш |
| тра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</ |
| </p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предуз |
| та ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе |
| где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога м |
| p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти |
| очех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јеса |
| их кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише о |
| цати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... |
| е сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми |
| угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа ош |
| прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зб |
| да, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, |
| види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, кој |
| гљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, сл |
| ="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— |
| претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, |
| овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— |
| <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко |
| опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, ал |
| а столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — |
| чне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет з |
| ерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} |
| његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га о |
| седник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћ |
| е тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац |
| од испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј |
| ма: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и |
| ... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући д |
| ође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопа |
| ељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зач |
| ста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, за |
| валу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта с |
| <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... |
| /p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љути |
| о свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p> |
| м га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и п |
| да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се ок |
| њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, напра |
| пштини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам |
| е мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа |
| Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, ба |
| у знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молба |
| другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад н |
| исар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки |
| ложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање |
| Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну |
| — Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p |
| мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чу |
| нута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра |
| /p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшк |
| узе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је |
| нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те д |
| доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> < |
| за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> |
| ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подиг |
| а се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и врати |
| олуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово ст |
| ући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са поди |
| ад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу |
| послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> |
| године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми |
| ршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли |
| напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их ј |
| а састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши н |
| раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи |
| ка на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом |
| — Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. зб |
| е комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, о |
| више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и о |
| p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још |
| бе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала |
| могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> |
| ата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Бож |
| ије ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми |
| ободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, |
| зненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кост |
| се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам ко |
| /p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... |
| медију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — |
| ну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу т |
| милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу из |
| ше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала |
| арајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак пре |
| ро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кр |
| </p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хле |
| во заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена ха |
| ко би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit=" |
| о, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у р |
| лада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновц |
| сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу |
| вео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио |
| диле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да доврш |
| војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а |
| човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп а |
| тра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} М |
| /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да |
| је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промен |
| о неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзе |
| разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у |
| .</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је |
| ја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> |
| а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</ |
| Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобљ |
| .</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово пр |
| гоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек |
| о мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам |
| човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми |
| луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:< |
| за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> < |
| о тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на |
| уши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка |
| анџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата |
| стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био |
| постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни нов |
| на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађа |
| ренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за |
| како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне |
| да реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити дос |
| а у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, б |
| дносно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам мога |
| .{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.< |
| се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи |
| е и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођ |
| I разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p |
| ку, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам |
| о је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштав |
| .{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђач |
| нути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод |
| а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало м |
| ћи наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци пос |
| анима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао по |
| била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она |
| лава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш т |
| вали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим |
| замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" |
| е...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпе |
| хните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим |
| да и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако |
| не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испи |
| но одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак |
| у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио |
| садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима им |
| еклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — |
| јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закљу |
| "201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, |
| снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрх |
| зићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кућ |
| м исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и |
| па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах |
| имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зо |
| д смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мал |
| е ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држ |
| писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори |
| р штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, до |
| е на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... |
| р и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно т |
| ц до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је је |
| ам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бр |
| ком улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџи |
| жа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <m |
| {S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд |
| а, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке ка |
| у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним.. |
| >— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја |
| амо, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће |
| а сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — пре |
| ..</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла |
| оји смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Х |
| На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина |
| а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужа |
| е се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим ру |
| су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако |
| Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на к |
| оје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовин |
| чито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чу |
| је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох |
| нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико |
| и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је |
| м те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више |
| и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомили |
| а, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет веже |
| форму, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! у |
| ка.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око судн |
| рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна |
| ош се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз кој |
| олико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— |
| се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где мора |
| , — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од оног |
| са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,.. |
| /p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз |
| е госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а |
| правитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="30 |
| за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим |
| хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, |
| те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затвор |
| или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније |
| оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин За |
| сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се |
| на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> < |
| чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене |
| — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беш |
| д Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју |
| ...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.< |
| о ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана т |
| раку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам |
| .{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући д |
| теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али |
| да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико |
| пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мал |
| јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — у |
| добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, |
| ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она б |
| е штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођ |
| <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> |
| из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећ |
| ло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни јед |
| почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су је |
| мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али |
| а крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно |
| оћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спав |
| мена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се |
| скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, |
| у урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још |
| или и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као до |
| ла, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп |
| по изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати ко |
| код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан |
| о је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој |
| а.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, офици |
| лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље... |
| года...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео |
| о месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од |
| ну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у је |
| њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: |
| сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и |
| ,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим |
| анке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у куј |
| ио изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам |
| <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, бл |
| се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је к |
| о.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несрет |
| ...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурн |
| ="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко |
| нутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <p |
| пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго в |
| ов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из |
| ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, |
| вецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за |
| <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и п |
| трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одма |
| ужиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p> |
| ако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са |
| о за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити |
| о, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њ |
| > <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера ко |
| — Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Прв |
| правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још |
| сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} Посл |
| до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p> |
| бу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — р |
| } Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја теб |
| p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, п |
| <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је позна |
| плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпо |
| који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ј |
| угог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као |
| а, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није ник |
| черу смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претход |
| то, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не |
| обично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, ха |
| је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, |
| век врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Веч |
| имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом |
| апред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био пр |
| У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овам |
| и.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, не |
| и.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао |
| д можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, |
| д сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разу |
| енада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и |
| > <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и |
| чинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никакво |
| ску момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n |
| у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— М |
| било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела |
| /p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека д |
| Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја |
| и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужа |
| чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! |
| : — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље |
| живати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, ко |
| подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју |
| чнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У п |
| беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у исто |
| римети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господин |
| 9001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти мно |
| ином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак би |
| /p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да |
| зласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се је |
| вао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други са |
| и тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек до |
| ад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p |
| пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише |
| и, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, |
| алих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима |
| о на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђо |
| Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p> |
| а све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њи |
| о, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођ |
| и око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био об |
| у и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њем |
| а; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у рук |
| <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у |
| ао помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љу |
| вно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће го |
| разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља.. |
| поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а п |
| се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корб |
| в, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ног |
| иште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изи |
| ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао |
| јући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по с |
| м љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене к |
| сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравк |
| д писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде н |
| </p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жанда |
| > <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обаш |
| :</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га п |
| нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па |
| нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама |
| сти сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је |
| је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у пис |
| мачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— |
| ко три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја п |
| хватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — пром |
| ти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писа |
| авити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>О |
| и и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то о |
| да рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p |
| речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (так |
| о кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра м |
| > <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уп |
| Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је |
| ао да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш |
| у још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи д |
| гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара п |
| право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> < |
| уту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> |
| <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта |
| нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песни |
| нем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раши |
| и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица |
| и погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцелариј |
| едно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - |
| хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад |
| ас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} |
| цима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да |
| грабих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо ц |
| ако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у л |
| жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да ни |
| Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка |
| једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p |
| је бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и с |
| а око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу с |
| оле, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно |
| на...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти |
| д уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он |
| ме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике му |
| а ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Зб |
| /p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места |
| следњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите |
| сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљив |
| тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — |
| а моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га в |
| а саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... при |
| <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш? |
| е које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,.. |
| какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p |
| кох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! |
| мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онд |
| капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{ |
| <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли го |
| озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и |
| рхерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ |
| по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час ам |
| , ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једи |
| акоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и |
| један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n |
| се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљен |
| а видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби л |
| држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила |
| е; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за |
| дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије рак |
| ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што с |
| о те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</ |
| е, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових ш |
| ред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb |
| ржећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> |
| где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет |
| же да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те! |
| смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Сп |
| адовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb |
| тра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат чове |
| м код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слав |
| рутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама |
| јцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдиц |
| и поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, |
| едан фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао |
| оју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — |
| ирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору ука |
| , ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз |
| <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да н |
| /p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а |
| усати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; |
| ука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а |
| шно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало д |
| да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је д |
| неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Ми |
| гло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, каст |
| зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!. |
| кох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви п |
| ..{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем |
| вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубиц |
| повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам с |
| ло, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седе |
| орпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да |
| p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милуј |
| на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орм |
| о смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опро |
| јмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,. |
| им свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у |
| ако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — |
| м то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми он |
| оспођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она |
| летим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топ |
| >У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци |
| , и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него |
| ај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па о |
| једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> ма |
| ам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут |
| >— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, |
| </hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" |
| етници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из р |
| аред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— |
| елникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побра |
| ..</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остал |
| p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— |
| , после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам |
| трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p |
| ..{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</ |
| е Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па к |
| , што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би у |
| озора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — дода |
| >— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатит |
| p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> |
| /p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па |
| о ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>П |
| /p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb |
| ам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је |
| — Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, |
| ам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље. |
| добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам |
| е био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих |
| о има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, д |
| у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се |
| ија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихв |
| > <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за |
| ...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка |
| еби вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S |
| елникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак |
| е је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључ |
| стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни сто |
| ане, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим |
| ки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пе |
| ти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! |
| за...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу |
| оди да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, о |
| ђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> |
| да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била |
| вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} |
| о сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на |
| о девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столич |
| их да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом с |
| овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак |
| ање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и по |
| смејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немило |
| е, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини у |
| , распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може луп |
| убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како? |
| век провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увук |
| одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме |
| е колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам |
| тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало |
| да и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо пр |
| Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јад |
| ите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло |
| и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> < |
| потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој нао |
| ла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не |
| је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа |
| канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сраз |
| о ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине слу |
| n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ј |
| <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p |
| о му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући |
| а кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам к |
| авих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не гово |
| ве што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. |
| Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је |
| осле подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина |
| хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и |
| о овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те |
| ало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти к |
| ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— |
| ила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> < |
| на би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и |
| о, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p |
| дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јо |
| уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра и |
| да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је там |
| је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро ста |
| /p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме п |
| али новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била |
| а је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> < |
| глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула п |
| рити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што куп |
| ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p |
| ни.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она |
| } Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад |
| у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто з |
| p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не |
| а као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру |
| .</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварај |
| је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је |
| и новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p |
| n" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој ј |
| си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад |
| } За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ов |
| ам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште |
| зник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, пра |
| p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да до |
| о и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он |
| ника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незг |
| и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Је |
| тив подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом |
| тито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама |
| ага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умив |
| дно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и |
| но!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одм |
| ичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!. |
| ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмир |
| ад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас моли |
| исам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а шт |
| равно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно |
| једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и |
| , који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и |
| кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} |
| етходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да |
| осао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђа |
| ..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не бри |
| у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!. |
| — Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други |
| Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци |
| мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Пр |
| — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па |
| у беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> < |
| о унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са за |
| зи на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље |
| да па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде вр |
| је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече о |
| !</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?< |
| са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала |
| ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која он |
| ане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси |
| у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе |
| ба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— |
| убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— |
| ком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p |
| ...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нароч |
| кве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће д |
| два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — |
| морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудит |
| и тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта |
| ите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо пос |
| ује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с пр |
| има:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а |
| .{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и из |
| к више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торб |
| ече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте н |
| да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље |
| ћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> |
| ји извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски кап |
| рави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух г |
| им рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожу |
| да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се ј |
| славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, |
| ј пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је... |
| истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи |
| иђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох |
| аквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре |
| есмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као |
| задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, |
| г саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и |
| имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом се |
| те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној со |
| много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун запов |
| а је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што п |
| S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> |
| </p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" |
| .. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости |
| е један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!.. |
| лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосм |
| но добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, а |
| у две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам |
| >Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год запо |
| на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама оти |
| им уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о п |
| Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми о |
| ..</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у бу |
| и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у соб |
| из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађ |
| изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између |
| ој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао |
| е Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Н |
| >— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бок |
| карац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи |
| .</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде |
| код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда |
| рижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да |
| а што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p> |
| где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар па |
| ша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам |
| епамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамни |
| о...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом јед |
| ати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном |
| ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога |
| м у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани ко |
| , јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађ |
| ртију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што ов |
| до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спу |
| стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p> |
| 62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздра |
| а покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p |
| ије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— |
| а, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, |
| седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још н |
| а ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто зави |
| — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...< |
| ам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до |
| им на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седа |
| .</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос |
| ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапут |
| ли добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после п |
| запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега |
| пана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „ |
| ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем |
| е ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од бо |
| у!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе мо |
| а.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад т |
| е ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спуст |
| повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано ј |
| ко велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог м |
| .{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n |
| рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање |
| на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај |
| трпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> |
| кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p> |
| вог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажериј |
| ало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло к |
| и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је |
| из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније и |
| идљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам ј |
| > <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје |
| !...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, тол |
| воме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за |
| те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек ш |
| до, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику |
| .</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај |
| сподине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ак |
| и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је |
| дити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао ка |
| и на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту о |
| е поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А |
| а будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S |
| е два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одм |
| празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седо |
| м све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам |
| стим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није ос |
| дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се |
| облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми не |
| есми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој ка |
| а је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и уме |
| у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закљу |
| ика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђа |
| е где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док |
| </p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћ |
| у те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва и |
| гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и ш |
| пе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле н |
| врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? |
| тиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак |
| ојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једно |
| и за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} |
| торица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> |
| /p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих.. |
| {S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речи |
| ..</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавал |
| дремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div |
| ана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила |
| ник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећа |
| ајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почне |
| кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> |
| pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ |
| а, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они ве |
| /p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> |
| у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако |
| никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Н |
| е греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p |
| ...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш |
| ..{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“ |
| а окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш |
| /p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p |
| овек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам ду |
| Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поч |
| топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне го |
| х пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се мога |
| p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви |
| остиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће |
| Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Ми |
| горело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <p |
| че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће |
| тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љу |
| смо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква |
| у изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него |
| .</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <p |
| ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p> |
| тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, ш |
| кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} |
| че кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме |
| >— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тра |
| и у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам |
| около око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрил |
| утасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Па |
| и пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати |
| тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Је |
| , јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степ |
| — Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни |
| жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једн |
| , да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се |
| ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — |
| је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, |
| х достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда |
| </p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празн |
| ађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видн |
| госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приб |
| {S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их бе |
| х на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са зво |
| био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— |
| за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет |
| беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам ди |
| b n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред |
| село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} |
| замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p |
| ра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, о |
| и бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се в |
| оспођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попије |
| м увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може. |
| Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово |
| е к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостив |
| овео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хв |
| {S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затвори |
| рејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки ос |
| .{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи.. |
| преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш |
| без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле |
| иту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, |
| изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S |
| атим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— П |
| </p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> < |
| наест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нем |
| чекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори |
| ,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све |
| ројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих |
| атељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба |
| ан, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох пл |
| те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокак |
| смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које |
| сти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се ид |
| у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата |
| сетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гл |
| одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако |
| м и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало повед |
| им на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос с |
| ти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, |
| о јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се |
| > угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да д |
| ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце |
| има да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зај |
| <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни |
| ... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растурим |
| о у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зн |
| однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако с |
| квог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсол |
| међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад гос |
| овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено |
| p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та |
| ако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p |
| зми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада о |
| а мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII |
| и Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од св |
| руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу |
| га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па н |
| угог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет |
| у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам |
| узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке |
| петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни најв |
| ође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано н |
| азником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачк |
| оји беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која |
| ата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћ |
| нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штет |
| , добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју |
| аме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе |
| еразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у ка |
| код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по |
| — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде |
| ребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од |
| во однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па |
| кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици... |
| врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, г |
| е и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по |
| , устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и по |
| еба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S |
| посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико |
| падоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпа |
| жаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке поч |
| е из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице... |
| >Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро в |
| ћа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна праши |
| пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта т |
| етићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног кал |
| а пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се |
| Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — |
| ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршт |
| место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грл |
| а и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто с |
| ије, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало |
| ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Од |
| зликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, д |
| и, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апс |
| дим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног |
| у набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја |
| ечима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то |
| акалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на л |
| вити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очим |
| овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... |
| же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунова |
| инског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други |
| ад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да |
| , осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути |
| нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p |
| адарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам |
| е, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми |
| роша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два |
| ати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их |
| мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послу |
| цу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није |
| естре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..< |
| би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, ш |
| са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!. |
| о.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те |
| до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не |
| један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате д |
| напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</ |
| ђу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандар |
| да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам исп |
| морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док |
| код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мал |
| — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, |
| ађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности |
| о глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао од |
| ад попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одго |
| — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траж |
| ико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда |
| м на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко цел |
| лужила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“ |
| је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је |
| јимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега с |
| се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних |
| а љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p |
| ="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћ |
| помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у |
| Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жали |
| а не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До |
| огли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се куп |
| старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулско |
| о главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме |
| арена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — су |
| p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхт |
| пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше |
| ог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти |
| реме ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у с |
| це, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа |
| и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> |
| и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p |
| S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене |
| ати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као к |
| купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми см |
| , по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да стануј |
| увматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истр |
| , овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарск |
| лска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како из |
| и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио |
| то и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, |
| <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p |
| да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам сврши |
| а само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало п |
| а била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баб |
| јаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <h |
| том пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија |
| и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, |
| ..</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а |
| е председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Т |
| та и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђ |
| х вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете |
| , и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана о |
| оменила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто... |
| ито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати бла |
| , али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се го |
| <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незго |
| завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, |
| граде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрве |
| ао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), |
| вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоће |
| . ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог д |
| ђи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... после |
| вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на |
| свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим |
| мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто |
| Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.< |
| редузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити |
| и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И |
| а именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p |
| а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и |
| , те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светл |
| изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа ш |
| Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једана |
| је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Чи |
| три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзо |
| друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p |
| -а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем з |
| о саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!... |
| ајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башт |
| p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месец |
| .{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одјед |
| </p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш цип |
| тано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са де |
| све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад |
| е свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од |
| ак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су з |
| акије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— К |
| ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене бил |
| о га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу |
| ду онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од |
| тисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, |
| ост није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извуч |
| хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра д |
| из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму. |
| о добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро |
| им сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав |
| грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летв |
| требљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали |
| ца, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка |
| е свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ух |
| -добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школ |
| p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме |
| кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али |
| би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако |
| у...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђ |
| један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа |
| S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако |
| тролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми |
| . 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу сви |
| за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премиш |
| месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у шко |
| ли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шерб |
| , а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, кој |
| се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо |
| {S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није |
| ајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох ко |
| >— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101 |
| ...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смер |
| жву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међ |
| чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да |
| мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д. |
| х пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што нагово |
| јући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови он |
| ије хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="2 |
| .“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта д |
| гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, ни |
| кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> |
| чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док ску |
| дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу |
| p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти пла |
| пит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи ј |
| па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели о |
| лба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лев |
| дари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Г |
| p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.< |
| д јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим |
| рху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улази |
| шкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} |
| пах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад ч |
| днуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} |
| е опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу |
| не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај |
| д нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред меха |
| х ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. |
| ндарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто с |
| свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађан |
| амо толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p> |
| повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чи |
| ључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за к |
| </p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n= |
| ма тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...< |
| а на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.< |
| аци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пу |
| .{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном мо |
| ђа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флау |
| мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кав |
| би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло до |
| ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помир |
| вати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као пр |
| намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSe |
| <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подо |
| 5" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> |
| ла празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Св |
| , као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на |
| ем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што сп |
| о задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних бед |
| Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад због |
| ворих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака шт |
| > <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност од |
| оли госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим |
| {S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p |
| шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет |
| што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. |
| ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео св |
| во: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад |
| ) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у |
| b n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите |
| фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло до |
| Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, з |
| угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на д |
| очеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</ |
| а нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како |
| м оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред |
| змахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем ру |
| , а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе |
| го заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У је |
| и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, |
| х нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту по |
| на танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко |
| господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да |
| ли ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одк |
| рану?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>О |
| пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="25 |
| имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма |
| е са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме |
| орица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна по |
| се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било. |
| ј тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док |
| као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им |
| ед умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — п |
| не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но |
| урно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S |
| и; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути |
| ше ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав исквар |
| земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја у |
| ложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, |
| зиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што пост |
| ца у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред прим |
| се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад |
| ола им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимањ |
| ам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ак |
| ћу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој х |
| далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељако |
| тра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одгова |
| ам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала по |
| у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне ко |
| страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе |
| ћ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију |
| а!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хле |
| међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељиц |
| и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће |
| лу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а |
| х се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао |
| но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подн |
| орски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке цип |
| а сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чека |
| жемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а |
| у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљ |
| с ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и |
| о! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога |
| толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повади |
| b n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин в |
| или и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели д |
| правити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!< |
| p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пе |
| нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујн |
| корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говор |
| Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми д |
| развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако у |
| , а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишл |
| се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с к |
| плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више |
| еоград ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је |
| би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на с |
| хођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p |
| ам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не по |
| аквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за |
| гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом б |
| о ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви |
| ви или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекн |
| х послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесе |
| а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <p |
| зао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSecti |
| осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} О |
| у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота |
| и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у |
| а оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а да |
| Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!.. |
| сам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{ |
| њу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке |
| х до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи |
| рупи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек |
| ш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла |
| же, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горк |
| и а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам прем |
| ако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове. |
| ека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас |
| скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао |
| д сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улиц |
| епано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би мог |
| ети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако б |
| баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар ц |
| ника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једн |
| унац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Ста |
| док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али м |
| десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом |
| ље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на |
| анта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли |
| /p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се |
| p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — р |
| <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> < |
| > <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу |
| вићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те пр |
| <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа це |
| писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p> |
| друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто са |
| ј.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чу |
| ожим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година |
| , зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Вид |
| ући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то зна |
| са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лак |
| ст доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без п |
| лиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен? |
| ешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, |
| гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо? |
| p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека |
| ом.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то |
| рида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће д |
| ..</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба |
| само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам |
| а?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни.. |
| о отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што б |
| смо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божи |
| се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— И |
| о? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је |
| дну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обича |
| а он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат ч |
| свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жа |
| на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта |
| . мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — наст |
| коше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај по |
| вим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени |
| си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} |
| о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, |
| им те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај.. |
| >— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навл |
| а дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p |
| нта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p |
| е заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцни |
| га, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде |
| ђајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?! |
| џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам |
| и, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, де |
| и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} М |
| >— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, а |
| аче морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти |
| са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, |
| ња.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с |
| м.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи |
| да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p> |
| — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео |
| ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је п |
| p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном |
| Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,... |
| pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S |
| леће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо |
| ...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или |
| ецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...< |
| павам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробуд |
| е Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> |
| ле подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подру |
| није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навик |
| а од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико |
| би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам |
| ан дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуж |
| које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду.. |
| си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p> |
| ати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казн |
| очех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све з |
| p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ по |
| {S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после |
| ...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако |
| ођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће м |
| ком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге. |
| чали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они |
| >Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном при |
| а је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне ко |
| сам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по јед |
| <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу |
| онеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ |
| ..{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и |
| у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је |
| та кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа |
| авао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу |
| а!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну во |
| банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p |
| ина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад ниса |
| дина; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} М |
| како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с |
| ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постара |
| за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, |
| собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољ |
| уживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави П |
| и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе |
| ишта, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а о |
| лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а ме |
| Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, |
| рано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате пра |
| а хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра, |
| > <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?.. |
| S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити |
| ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!.. |
| од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отвори |
| те дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да |
| требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или ш |
| S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он с |
| а купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месе |
| а се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га |
| живање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, по |
| p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умедн |
| ани га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му д |
| ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> |
| заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема |
| екиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, гос |
| пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако де |
| мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У ле |
| ва она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, |
| рих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим с |
| новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ру |
| ам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те мо |
| и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div t |
| енштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не |
| баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једа |
| љно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више |
| иромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам поч |
| , — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p> |
| то питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера |
| ршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза |
| руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, |
| сти у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође.. |
| у да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, |
| а горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и |
| што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи ниса |
| Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочит |
| е оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је д |
| не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те |
| осерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јано |
| ..{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>Н |
| </p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три бо |
| рло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо т |
| пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим в |
| а и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по |
| урен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао. |
| тника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и б |
| ђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћ |
| многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете |
| а на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није во |
| ран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испри |
| <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натовари |
| знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у |
| ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било |
| (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам. |
| Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, |
| Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> |
| па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад н |
| женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, |
| у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="2 |
| газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.< |
| ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="1 |
| чито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} |
| е од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Ниса |
| — Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а |
| ве радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, ај |
| Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако |
| а него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Раз |
| вица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према |
| > <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но шт |
| дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од |
| 85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба |
| послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега на |
| и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који б |
| док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSec |
| н оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест ово |
| ="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којо |
| Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као |
| удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их |
| <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадав |
| S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Ф |
| јући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина ч |
| и за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веров |
| сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комад |
| шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће |
| м дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решет |
| n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што др |
| ћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — |
| оју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — |
| верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, |
| е, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како ст |
| , да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у |
| же кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час |
| а кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала |
| рших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи |
| бао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управ |
| Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до |
| мо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо с |
| о...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим.. |
| .{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у ку |
| помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што |
| м.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била д |
| м већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постара |
| м, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ће |
| и репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била л |
| :</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није бил |
| > <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од о |
| Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— И |
| о ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако |
| кама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па |
| .{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао расп |
| аки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се т |
| — Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико |
| ао у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо г |
| <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а |
| мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо |
| его наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их слу |
| черали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да т |
| ет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурн |
| ош сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S |
| о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Бо |
| цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ак |
| ише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава |
| p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— |
| око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под |
| ; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!.. |
| оговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувиш |
| : свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> |
| — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „ |
| нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако |
| ју с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нис |
| бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а он |
| плате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— До |
| у па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" |
| ните ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер |
| миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — |
| чито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} |
| удорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још |
| спођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког |
| ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се б |
| срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта |
| ника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја |
| и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз |
| каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вел |
| а се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рође |
| ну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их с |
| но погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ног |
| од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — ви |
| подину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са сви |
| м очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за |
| вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема не |
| о не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— |
| .</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је ова |
| па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб плам |
| у реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако |
| где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и |
| бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, |
| воришту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у |
| ворим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чи |
| и две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Ист |
| раду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било |
| м — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру |
| } Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" / |
| лакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, |
| сподичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног ж |
| да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спо |
| е се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} |
| ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате |
| аха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако ве |
| у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако р |
| е није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља на |
| у не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје сел |
| свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да |
| онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече |
| <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно |
| есном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцела |
| !...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима р |
| /p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, |
| се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну кој |
| степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, |
| вање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То |
| сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... |
| у, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озе |
| ици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је |
| пи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут ка |
| л акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино |
| вам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико ме |
| ам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и |
| а ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове |
| сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама |
| не остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим |
| <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш |
| ...{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинут |
| мо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдан |
| и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, |
| оже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо св |
| и ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говор |
| ити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио кварт |
| поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук |
| ка-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо |
| вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бој |
| Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља! |
| иђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда дос |
| томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у ју |
| S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!... |
| су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја |
| — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наста |
| му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше и |
| <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> |
| само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и с |
| размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме јед |
| мо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — в |
| писасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, |
| д чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђ |
| осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, |
| зумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем |
| е свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>К |
| — Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— |
| ао да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— |
| се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по |
| адовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да и |
| орим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напи |
| на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти кар |
| .</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, реч |
| ца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично твр |
| веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоган |
| Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпе |
| ео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чист |
| рах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у |
| — Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме буде |
| икну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити |
| и ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н... |
| казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>П |
| зећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Д |
| ња нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије |
| /p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празн |
| него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књи |
| о би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора |
| . <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући ра |
| ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће |
| е с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао |
| ју свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити мо |
| ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ј |
| овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати ш |
| у на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S |
| .</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутр |
| Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а ле |
| т муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!... |
| ед тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје... |
| се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</ |
| дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> < |
| е изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени ј |
| мбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили |
| човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> < |
| тане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без д |
| а сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати |
| пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох се |
| и преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пан |
| p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да |
| шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те |
| ан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p> |
| .. бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем п |
| </p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочи |
| сар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после не |
| о!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па |
| > <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="2 |
| би пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје |
| ло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> < |
| ану и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута |
| врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</ |
| ршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хте |
| са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S |
| олика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бе |
| ођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозво |
| тојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли |
| илосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n=" |
| ..</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно с |
| лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо не |
| n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су сам |
| вали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па |
| у, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али госпо |
| а напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:< |
| p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, |
| Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њихов |
| шаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво ту |
| сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде |
| коле?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S |
| о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по |
| еш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми |
| сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, к |
| ла часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене к |
| Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Н |
| то наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да сп |
| и ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и |
| наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p |
| .</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мно |
| о, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо |
| могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти |
| јвећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше |
| ...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима ј |
| ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у |
| м, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загреј |
| а Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шт |
| х убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Поло |
| ао да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, |
| да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И з |
| о мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљ |
| човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, пр |
| еме уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи |
| огунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} П |
| шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љу |
| иш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испад |
| а бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из |
| разника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обе |
| легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђер |
| ј казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у ш |
| брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у П |
| ад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена о |
| ло притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n=" |
| лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би |
| /p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, |
| је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о ва |
| амаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџ |
| о а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p |
| госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде |
| У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће |
| а нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде |
| ред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госп |
| олско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи сли |
| е човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или о |
| чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то |
| е остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да |
| екав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти т |
| е бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем. |
| уго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем |
| који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, би |
| код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и |
| .{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изло |
| ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да пот |
| једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да с |
| љу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блат |
| не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега |
| нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, гос |
| та ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{ |
| та да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на м |
| тле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих.. |
| ом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњ |
| еке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица |
| } О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом! |
| нта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и в |
| тању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" / |
| ните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не б |
| за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по гл |
| марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а |
| шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> |
| ле школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упут |
| сет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију |
| ... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити... |
| их на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупл |
| ер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти шко |
| ту до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школ |
| служивање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изл |
| остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к ме |
| да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а тре |
| удала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих рад |
| а.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор не |
| и дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло |
| и сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не тр |
| ек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу |
| га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо |
| орака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пу |
| S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим исп |
| ши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера д |
| је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он по |
| се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог |
| и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пре |
| та и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и |
| сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Ал |
| се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их |
| , ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу ка |
| ако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом |
| дите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, |
| !...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћ |
| ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј м |
| да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах |
| ем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњ |
| она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p |
| аже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — |
| неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно |
| омешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама... |
| епеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су |
| еба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— |
| ити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то тре |
| те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар ј |
| ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Су |
| о да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> < |
| ћ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...< |
| други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар |
| де!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терај |
| Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камењ |
| рену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу д |
| и у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, нег |
| о љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, а |
| с у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} |
| Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње |
| ...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљ |
| </p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами м |
| него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом |
| стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— |
| раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, д |
| ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао |
| сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само |
| казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— |
| но са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити |
| та му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...в |
| а трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не |
| повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p> |
| на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је |
| у двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а мо |
| те ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замол |
| ј снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза ис |
| дин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба |
| о коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако ју |
| за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прим |
| или квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хо |
| !...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је? |
| м куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p |
| д овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо вр |
| година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те |
| ио најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не |
| орате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и ч |
| — Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није бе |
| ло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Приче |
| укама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта са |
| ро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам |
| де господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о м |
| да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место д |
| га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа |
| p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим |
| </p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим једа |
| ахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати ка |
| ориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p |
| у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p |
| ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење |
| а и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као в |
| чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле т |
| /p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Г |
| а да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је |
| мам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или дв |
| спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у |
| за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. |
| да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је |
| а пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и |
| уговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и |
| <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде и |
| и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог х |
| ем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесе |
| ажи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — |
| е.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био |
| не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мора |
| н и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с |
| ој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— |
| вам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече |
| шобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до |
| м да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који |
| Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стан |
| кше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим |
| е не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... з |
| > <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио |
| к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у |
| , тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек мо |
| познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отвор |
| ан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах |
| лико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба о |
| гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није |
| јући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни р |
| варица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за |
| обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="26 |
| ам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам им |
| да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло в |
| Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах |
| држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беш |
| на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>пре |
| опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је би |
| ад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците н |
| бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих м |
| што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутр |
| римише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Ми |
| ле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан са |
| том брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ |
| смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</ |
| у са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" |
| и удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напрет |
| } А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, |
| јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам на |
| лу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је шт |
| шимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам |
| ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан п |
| нили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара |
| /p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се |
| и да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке пови |
| ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, |
| о; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — |
| кама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; |
| та је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се |
| ректор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овд |
| овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиш |
| онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и |
| ачи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте |
| ушу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни |
| мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом |
| те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, прич |
| отрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуч |
| са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „З |
| иша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, |
| ан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао з |
| у да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијут |
| да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру |
| утра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, ка |
| — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече |
| едну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене |
| , а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Су |
| >— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линиј |
| ви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први |
| , шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механ |
| их онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш с |
| ко <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Беогр |
| <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајн |
| одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} |
| и да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох цип |
| сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После |
| ...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и с |
| ш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</ |
| ..</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изглед |
| вој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и |
| а руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на |
| имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озл |
| > <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде к |
| о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на ф |
| це, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и |
| лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог д |
| мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, |
| урих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, т |
| на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је о |
| , а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица |
| тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — |
| рило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе |
| , сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!. |
| е нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици... |
| ад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали |
| ли за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надроб |
| и улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се вр |
| у се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем |
| век морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прик |
| н причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Мила |
| авати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, пос |
| и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради че |
| и!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас |
| устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сах |
| сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.< |
| је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ |
| бали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> |
| смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаж |
| седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — а |
| Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док |
| м лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво при |
| о!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</ |
| ћи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p |
| Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.< |
| авући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="11 |
| , — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам с |
| адовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га |
| кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отић |
| p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у в |
| отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</ |
| ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један |
| дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше вед |
| и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> |
| лази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ |
| /p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих |
| шати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пу |
| тине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Г |
| <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спав |
| нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта |
| ва се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље. |
| ,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, На |
| поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отво |
| ре!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикн |
| бично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад не |
| гао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да |
| ..{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</ |
| оје чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на ст |
| чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> |
| <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то |
| ао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад доб |
| ахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{ |
| </p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} |
| — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> |
| Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како м |
| чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника |
| ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Пред |
| д оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини та |
| од једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и |
| >, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих |
| аше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О де |
| а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хв |
| е дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа ве |
| ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p |
| и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм |
| о одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста је |
| Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах |
| сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У остало |
| правитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти с |
| p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак с |
| и?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљ |
| ви на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, |
| рну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем |
| рха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно |
| жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има |
| ема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног |
| ико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-х |
| коловати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог |
| не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим ва |
| ац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар |
| ем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>П |
| о Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису |
| ивучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико н |
| и...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је го |
| ако ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово виш |
| их волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.< |
| лико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе нада |
| <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} |
| седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведос |
| > <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опх |
| е овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; |
| ута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути с |
| госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> |
| њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну р |
| а се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи |
| апред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на |
| опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пуст |
| ина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!.. |
| ођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} |
| </p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва и |
| <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="17 |
| </p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари |
| за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлаз |
| ј куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад |
| х сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и |
| екам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада |
| о проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцела |
| S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њи |
| ве јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима |
| па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачк |
| ноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p> |
| и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> < |
| /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем ко |
| .</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгл |
| едаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послуш |
| ли, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, |
| радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвиз |
| <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продер |
| , али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и гру |
| могне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни прету |
| чи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се ви |
| још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јест |
| , је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше |
| ...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекај |
| обра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p |
| ао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад пр |
| , али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p> |
| питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам г |
| се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу |
| осади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо |
| ио.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено |
| дећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући |
| шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам пр |
| а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p> |
| ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе |
| Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гле |
| <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог |
| ао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити шко |
| > <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и т |
| лазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дош |
| и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— |
| ше ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви д |
| а се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест саха |
| и и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је бил |
| ито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа бил |
| у лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ј |
| hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, ка |
| ла луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у |
| спођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо |
| ђица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али |
| вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво |
| бра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n= |
| ?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу |
| кидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> |
| подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад ни |
| х па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — доб |
| о на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месе |
| ра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским ули |
| орих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p |
| д и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој... |
| мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче |
| им Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p |
| јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> |
| чеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт са |
| се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме |
| а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и о |
| овац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах |
| есет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам |
| рво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од св |
| само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то |
| покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које ч |
| .{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одисти |
| е к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не па |
| </p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али |
| а робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорил |
| Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је |
| а.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p |
| {S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити |
| ћи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша.. |
| p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, |
| > <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у друг |
| р и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...< |
| <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.< |
| ати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја |
| парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназ |
| исам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела |
| кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како |
| љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на с |
| <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко са |
| вари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо љу |
| код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— |
| што сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или |
| Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, |
| и ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо |
| о није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да с |
| ш у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима |
| мо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни |
| Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман |
| а радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи п |
| ске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи |
| пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где с |
| агодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не б |
| авио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам до |
| /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам п |
| о мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити |
| > <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, на |
| да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положи |
| коме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми |
| тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и |
| е било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит |
| од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише вр |
| мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и |
| смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнут |
| Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ј |
| зио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех |
| ан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра |
| рљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам ка |
| ; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извешти |
| се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти с |
| . </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.< |
| .</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, |
| ас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> |
| еда и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше.. |
| ву, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газд |
| сара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо |
| тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на |
| но и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће |
| такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судо |
| ктер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} |
| а, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео |
| окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао |
| че кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата у |
| угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тел |
| Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс н |
| им боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и |
| идети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једн |
| е досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> < |
| више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу |
| > <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам ра |
| чку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механско |
| до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет ко |
| лацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће! |
| ре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала ва |
| у...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору |
| Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта нам |
| ним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини ни |
| Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S |
| /p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало ча |
| ада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме х |
| етку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хте |
| а не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати! |
| з дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остал |
| . хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учи |
| талом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе в |
| ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да с |
| радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</ |
| ску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника |
| дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући ка |
| </p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо |
| >Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шес |
| ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама п |
| мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос |
| . </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љ |
| о једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га |
| сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Б |
| у изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> |
| оћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— |
| н је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазд |
| /p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — |
| ко остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за |
| ћ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и п |
| више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу о |
| и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задрж |
| есу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка |
| асни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се д |
| Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох |
| S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друг |
| .</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћ |
| ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек п |
| ба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, |
| >— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас са |
| поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Сп |
| чистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да |
| стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија |
| де ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притво |
| <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забран |
| у ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече и |
| ..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог с |
| аг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју |
| 301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше вео |
| рн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави о |
| ви у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би треб |
| ући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и сам |
| тео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271 |
| и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тр |
| стано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, |
| је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ного |
| {S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, |
| То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у им |
| у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; |
| м тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{ |
| Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни с |
| — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговори |
| ске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!! |
| ам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где д |
| теже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p |
| аћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наје |
| без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то пову |
| во пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хт |
| у празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S |
| један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p |
| није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна |
| вореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли прим |
| десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још ја |
| путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њ |
| .{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао ш |
| нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим |
| дељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, м |
| звикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!< |
| у, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њ |
| и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде |
| чију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо шт |
| е?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> |
| уци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је и |
| рави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледа |
| зиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам бех |
| огледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно ко |
| орих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно |
| </p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> < |
| се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрси |
| и махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има деф |
| чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица по |
| е материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јо |
| шла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— |
| о, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више |
| доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку |
| д окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницим |
| никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код с |
| .{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испре |
| ој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља |
| рно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p> |
| вде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста т |
| сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заис |
| затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p |
| ид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад |
| али...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових ш |
| } Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их |
| идећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у |
| есасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој др |
| уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гл |
| ођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађ |
| као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја б |
| сто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на |
| па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној |
| н...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа |
| у и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем |
| где трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не по |
| овима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на |
| атима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног |
| ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћу |
| , али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устан |
| још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до в |
| ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</ |
| рка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса |
| то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајн |
| та? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без |
| ем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији |
| ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње ст |
| дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређ |
| сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гуш |
| 6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се |
| рпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та коме |
| /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам б |
| рма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче |
| и те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу |
| /p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми |
| ре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били с |
| скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола нег |
| мештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, п |
| ађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оде |
| — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од |
| брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, мор |
| ито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, |
| “ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, ј |
| ише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био |
| {S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> |
| Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођ |
| кве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао с |
| че, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час профес |
| гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Нем |
| /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандил |
| ну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике |
| се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{ |
| tone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p |
| се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ не |
| почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Бог |
| р сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{ |
| ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пош |
| и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као |
| да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дв |
| Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говори |
| коро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати... |
| p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из з |
| спођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, |
| онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас из |
| није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повам |
| ам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију ке |
| о свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благос |
| ад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у |
| !...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам сво |
| S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече п |
| рисуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову накло |
| вет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ћ |
| ури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> |
| — Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих |
| ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите ш |
| ћи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме |
| дупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и м |
| p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште |
| .{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био неразд |
| е ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну о |
| ојави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два тр |
| е моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина |
| рдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше. |
| каџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих |
| о су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам прим |
| беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чув |
| е кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат. |
| себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанско |
| био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p |
| е волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мисли |
| едан није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на при |
| хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је с |
| слушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ ј |
| тко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо п |
| .{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, |
| о, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата ст |
| н пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</ |
| за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем је |
| > <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p |
| ало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце |
| ред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p |
| д главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> |
| што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем |
| исто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево |
| . чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде. |
| о пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога |
| а право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих после |
| д пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S |
| тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га |
| и...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа |
| позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од |
| ћи нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било |
| ста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут настави |
| — Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврд |
| у.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...< |
| Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, |
| маче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад |
| мо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично |
| ..{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у шк |
| ао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми пр |
| устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадно |
| знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу и |
| онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, је |
| се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порц |
| е чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао |
| сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни |
| стао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух крата |
| утији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладно |
| помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживањ |
| у од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих ј |
| али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да |
| но само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њо |
| огу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице тре |
| да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим |
| оново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог |
| ито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не |
| ећ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па на |
| ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.< |
| /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ј |
| е хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода |
| ва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је |
| <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегун |
| врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ј |
| ина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви |
| ти, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он |
| .</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније |
| нара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залог |
| <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладн |
| пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк |
| шту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у с |
| готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је, |
| ...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручк |
| Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожедне |
| ава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) о |
| не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измери |
| уза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ |
| зло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли |
| еразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S |
| штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино по |
| ам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли |
| дан беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауста |
| нзији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледал |
| <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђује |
| и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До |
| ејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и п |
| — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпарх |
| и они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на |
| <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склони |
| {S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} |
| о у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину про |
| и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уп |
| оје беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хле |
| доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...< |
| оља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: |
| - Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да да |
| ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе |
| а ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ход |
| амо дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те |
| сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајн |
| .</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рек |
| н замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где ј |
| ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и су |
| вуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што |
| рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{ |
| ас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутр |
| загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао вл |
| е,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газ |
| ако изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и д |
| спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја уз |
| ед пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако |
| апалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дуван |
| и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је |
| ше неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш ми |
| ознавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четвор |
| тити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, госп |
| апред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, до |
| >Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти у |
| А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити м |
| >Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били б |
| а љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима м |
| здарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се |
| то понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати |
| ео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, он |
| а да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а |
| > <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!< |
| ујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло |
| и врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „С |
| школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, |
| Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео са |
| заман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење |
| на, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на то |
| и, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</ |
| е рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је |
| .</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдит |
| а она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а |
| ђе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све |
| ти на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{ |
| е још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу |
| </p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу. |
| арче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, |
| имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што до |
| и, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди |
| Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћ |
| етније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,. |
| ше ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање |
| прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога |
| — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим н |
| поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</ |
| икако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усуд |
| дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми в |
| — Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као |
| ма натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лев |
| направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу |
| чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче ве |
| — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар да |
| ?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Ка |
| авали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у трен |
| маћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам |
| з њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а нај |
| да скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <m |
| и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) |
| >— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето |
| куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао сврши |
| пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти к |
| дговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да |
| од Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Не |
| >— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта ј |
| отов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас по |
| а, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} |
| арту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— П |
| ш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово |
| љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да |
| ... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А к |
| {S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се до |
| есе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја преп |
| — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо н |
| м тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво б |
| да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> < |
| иву мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепан |
| но прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легн |
| Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један о |
| школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби |
| p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да |
| о,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p |
| кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— И |
| ите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукос |
| господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем |
| p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{ |
| атима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад мо |
| ом винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво |
| узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не м |
| и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа |
| негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они с |
| док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— П |
| {S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу |
| </p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља |
| >— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p |
| особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случ |
| и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам |
| /p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па |
| кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..< |
| а за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годи |
| х да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да |
| ли врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зау |
| S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</ |
| <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим |
| <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знат |
| ите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо м |
| о сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од |
| ош како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајућ |
| тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Беог |
| аног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Из |
| тивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле |
| {S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било |
| ван?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар т |
| сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заст |
| пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} |
| рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми |
| бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном |
| p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће бољ |
| у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, б |
| окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су дв |
| у, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао из |
| била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто једа |
| у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је би |
| амотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их |
| а где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми ј |
| е за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници пов |
| де?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p> |
| есет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две |
| домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се до |
| шим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена! |
| , рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила |
| новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесит |
| ак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата |
| кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити |
| а немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им д |
| ешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, |
| м ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер |
| мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="31 |
| p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека м |
| .. можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори кат |
| обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто други |
| у код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди |
| е ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жа |
| p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то |
| ти како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана д |
| м казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{ |
| журни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро вл |
| кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош |
| али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтат |
| испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића з |
| вде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као цер |
| ао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашн |
| о ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао ш |
| а узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда |
| аба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и сед |
| међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као |
| утак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо б |
| о се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> |
| пеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ |
| Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто |
| м, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши |
| емојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне |
| </p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче |
| и ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> |
| вим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и |
| служивање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> |
| и, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Н |
| авом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, |
| име, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре... |
| ш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си |
| дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, д |
| тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски |
| г чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да |
| ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече из |
| м да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја |
| /p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,. |
| лостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Бо |
| с, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити |
| и.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је |
| на овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И за |
| ?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили |
| и ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти до |
| > <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Н |
| пе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</ |
| неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130 |
| ве закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем с |
| , чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз п |
| хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни |
| > <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али |
| здадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично |
| у да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице |
| комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се ка |
| амо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у |
| ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} |
| /p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све |
| пак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се |
| е покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> |
| еоград да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким б |
| есрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један |
| су и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поз |
| рекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, ло |
| жеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад |
| нице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха |
| а чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> |
| оде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гур |
| е.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вече |
| викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="1 |
| .{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми |
| мевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> |
| ни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и |
| а воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера? |
| едаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни.. |
| ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p> |
| Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непр |
| ...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет кора |
| ља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предуз |
| у полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано |
| ад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек кој |
| а, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Т |
| риђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мр |
| ох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан ка |
| ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сеч |
| један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужд |
| оваца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго |
| р ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово |
| /p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало |
| /p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још веч |
| о чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она ис |
| — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да ни |
| од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехт |
| а још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно |
| о у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам мо |
| b n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... |
| претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово д |
| госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с |
| јући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох |
| мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао п |
| (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако |
| коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густ |
| разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се ун |
| } Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, |
| , да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задрж |
| буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, ч |
| ...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</ |
| то и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> |
| дишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у |
| абрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом |
| у те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах |
| и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно м |
| су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ |
| p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а по |
| и и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исп |
| те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он |
| S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и р |
| неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, |
| епо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је до |
| бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу |
| си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну |
| да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладо |
| говиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</ |
| брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога |
| еда ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пр |
| ајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном об |
| .</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а м |
| ="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда ш |
| никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове |
| p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо о |
| о били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај |
| ? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих |
| , па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!. |
| ру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох |
| о у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршит |
| вајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са п |
| ма на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре |
| то, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто |
| поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на |
| могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше |
| ма што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p |
| 142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред кава |
| еби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду |
| , да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, т |
| {S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празн |
| продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубиц |
| мо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хт |
| о, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми |
| .</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола |
| кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао |
| само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, |
| /p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет кувар |
| имо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p |
| и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и в |
| ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није г |
| је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња и |
| као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} |
| ињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спр |
| ајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вран |
| Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, доб |
| и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци |
| p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} |
| ама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло |
| ем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми ка |
| ста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у |
| ад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p |
| један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где зна |
| ма...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један слам |
| би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рам |
| Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени ди |
| ојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Им |
| и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био |
| оља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни зна |
| Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не б |
| је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога |
| — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука |
| ..{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и с |
| лицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати |
| и рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћ |
| викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрз |
| — Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p |
| омоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Ула |
| ене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто. |
| рани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо |
| хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — п |
| Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади ду |
| их ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рек |
| е имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на ст |
| р чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један сме |
| безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која |
| требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не |
| ну, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све шт |
| им му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа |
| мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах прија |
| е гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на |
| p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па |
| е ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја |
| е ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то |
| шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју |
| ази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; |
| шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али бр |
| хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам д |
| да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше |
| /p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пу |
| /p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите |
| а после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, |
| .{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>К |
| вај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да |
| вде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То |
| ивање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах прину |
| 0" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме |
| дао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, |
| p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p |
| ледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сва |
| фесора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па |
| аху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад из |
| во <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пус |
| аче на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: какв |
| ве.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у о |
| дасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — к |
| к сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се. |
| диже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колик |
| ила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их проч |
| нудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="1 |
| а, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може б |
| о ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савл |
| гама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох |
| ...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разум |
| чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник |
| ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни |
| ивање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разго |
| мао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један |
| шом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те |
| код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</ |
| ико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с м |
| еба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио |
| .{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p> |
| у и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла расп |
| ам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ |
| > <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест |
| та ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мора |
| ао сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не |
| це, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу проп |
| тупих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — |
| мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, |
| сно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник н |
| откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасм |
| јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фер |
| > <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!. |
| олико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу |
| i> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ д |
| ве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ |
| , да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да |
| љено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја с |
| о тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с |
| с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га ви |
| е у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још |
| м била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана |
| >— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да з |
| b n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходни |
| ли смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добр |
| S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и о |
| ="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, ал |
| реба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— |
| ључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зн |
| и рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове |
| у од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двори |
| оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави |
| м да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</ |
| јави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам мо |
| раном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поре |
| кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на пут |
| пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна |
| ш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... |
| ад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{ |
| ајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га сти |
| а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што про |
| , управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгреба |
| ред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак пос |
| твари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показу |
| упим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец д |
| <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чуд |
| ...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну |
| иромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али |
| ог уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор |
| p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, |
| па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми н |
| мо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шла |
| ји у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гим |
| а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p> |
| о видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад о |
| наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на |
| есто...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем |
| него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао к |
| дног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, је |
| лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што |
| ивот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код |
| а.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани к |
| аше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја са |
| еш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао. |
| RP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кав |
| х тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кол |
| ц дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у ш |
| кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се д |
| а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене ос |
| и да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да ун |
| идео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам |
| вани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је к |
| ислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p |
| она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање |
| го савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а мог |
| сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, |
| рно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре н |
| иђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кр |
| х.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице |
| мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — р |
| лице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, а |
| </p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки до |
| ије у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да |
| сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као прек |
| својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала |
| Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле прежи |
| /p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за че |
| те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сут |
| } Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у т |
| ута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, а |
| та дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и |
| ачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} |
| говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</ |
| !...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па |
| време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса о |
| је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни |
| године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам и |
| потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, |
| по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим с |
| ...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један ле |
| it="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор о |
| , и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} По |
| сле мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми |
| кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевич |
| еликим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, раз |
| ових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече п |
| што у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по |
| — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући н |
| непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, кој |
| ест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шесн |
| оришту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи н |
| лушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Нај |
| p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала гд |
| она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, н |
| та она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теб |
| цу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У |
| суз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> < |
| на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку з |
| ао.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> |
| један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ов |
| оказа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта |
| о људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тог |
| лада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод по |
| нику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и |
| игана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни |
| лика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, |
| !...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, |
| ћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућ |
| о се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу |
| ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да |
| е, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко |
| .{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поре |
| м могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школ |
| ам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још |
| вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли о |
| ђем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S |
| леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n |
| скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао |
| рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. |
| се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео да |
| а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долази |
| ољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах |
| on" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад |
| .</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <p |
| друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин |
| у дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да т |
| овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{ |
| динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више |
| оце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја |
| ћи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пир |
| ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p |
| ама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у најв |
| ам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Д |
| но није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> < |
| у се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло ск |
| ру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да дору |
| е видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута |
| и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи |
| мни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане |
| ао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p |
| и...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих |
| 19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање |
| ма где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господ |
| будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо им |
| у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да к |
| сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један го |
| ас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, мора |
| ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима |
| Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у |
| па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један ост |
| те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код профе |
| по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са |
| </p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али |
| d="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} |
| узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог |
| и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати |
| им на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две |
| <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио |
| или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на нога |
| у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће |
| без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, |
| ; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само |
| P19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра |
| ј нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, пр |
| утка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који ј |
| ноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се ниј |
| да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Ци |
| да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Уск |
| > <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно мест |
| вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Он |
| иђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо |
| ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} |
| ојим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одред |
| место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је б |
| илулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </di |
| ше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо п |
| ем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупи |
| ра месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо |
| milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође |
| ара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у ш |
| ега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после п |
| их изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} |
| је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толик |
| им?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, наро |
| доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то |
| ећу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} |
| ересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду |
| ubSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дан |
| егали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана. |
| не и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се го |
| ко погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозл |
| ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на к |
| телу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим ни |
| > <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни ј |
| а?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— |
| на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју им |
| утру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су |
| них.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пу |
| тво њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе |
| во;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... |
| — Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати |
| старај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на |
| /p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.< |
| ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића |
| и рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред с |
| >тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ |
| гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је |
| с...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође |
| >И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране |
| нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Па |
| радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедет |
| уго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</ |
| Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Ј |
| руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем суво |
| у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде |
| Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p |
| 46" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао нов |
| де...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код се |
| љених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је |
| од зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остал |
| и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот |
| ћемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред сам |
| овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта |
| шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро |
| > <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу по |
| могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни |
| ку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код прак |
| n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа с |
| <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу доб |
| сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које са |
| ати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгл |
| .. дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима |
| оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да с |
| ити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како |
| p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо |
| ћ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас бе |
| е поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже |
| } Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, |
| на, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на с |
| као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где |
| " /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{ |
| p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле |
| навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тр |
| е на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав м |
| то, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама |
| ...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSection" /> |
| .</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову |
| оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам саха |
| /p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што |
| ао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу |
| 2" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам б |
| г и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам |
| њђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у |
| би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пар |
| Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и изва |
| азећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска бил |
| м могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио н |
| ела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, |
| да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док |
| овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио. |
| .</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у |
| ?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> < |
| /p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p> |
| себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким |
| >— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта |
| , и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то и |
| ин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам |
| вој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Нас |
| У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у |
| .</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жа |
| , то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у ги |
| госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на |
| чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од ка |
| ог света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти |
| служивање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име п |
| > <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што |
| p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Каз |
| време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа |
| флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском уле |
| ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао кура |
| је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и |
| ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> < |
| ао и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије и |
| с, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</ |
| > <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, |
| ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце |
| ..{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене поста |
| вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити. |
| ли на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се ода |
| ази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је но |
| а, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се |
| <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: |
| Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могл |
| уне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том |
| како нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из |
| и могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div t |
| им путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{ |
| за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</ |
| , као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је мило |
| ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ак |
| у већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и |
| сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p |
| њства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао н |
| навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ |
| p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било |
| ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих и |
| видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се уп |
| бог хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбо |
| а добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног |
| вен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред с |
| е да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права |
| је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо |
| уштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, н |
| аш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, ха |
| вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја м |
| ој кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас при |
| Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, ка |
| еше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само п |
| шке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пол |
| гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, |
| си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу дове |
| се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче прот |
| ратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других д |
| ју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем |
| е жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у шко |
| у умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, б |
| за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, |
| , ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живет |
| ало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по не |
| просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад из |
| лирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Он |
| овору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вр |
| познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на ку |
| х тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могл |
| од хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу о |
| игама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — |
| сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати, |
| тео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала |
| ео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; мо |
| е, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде |
| >— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћ |
| <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани н |
| ме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупр |
| S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се по |
| сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да |
| но мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био прин |
| , као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то |
| се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послу |
| амо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у |
| S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела |
| <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико |
| кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, |
| ало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се о |
| које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треб |
| у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бо |
| И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p |
| едиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; н |
| p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали |
| х готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се п |
| коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педес |
| а пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље н |
| се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош |
| >— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, д |
| иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а и |
| па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим |
| гле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 |
| м ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беш |
| жљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> |
| идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и |
| и полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p> |
| кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У не |
| видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам |
| рава и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буд |
| 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми в |
| тече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго мо |
| а ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, |
| учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не дол |
| не боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам |
| за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а ме |
| и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} |
| о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао |
| воришта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно |
| одно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто |
| су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли з |
| грађеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор ( |
| апу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извини |
| обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> |
| арен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи |
| ите се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, |
| ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могу |
| ек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно са |
| амештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојн |
| b n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p> |
| ја од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> |
| — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у |
| ећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи |
| осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађу |
| руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако пол |
| то говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде |
| олако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руко |
| их у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.< |
| унуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остат |
| } Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памет |
| необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n |
| за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завуч |
| окле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, |
| и...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао. |
| у на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на |
| евао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао ш |
| би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између |
| станем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} |
| маш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвал |
| двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не; |
| аше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јест |
| оџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бе |
| биљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро гре |
| ламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија ј |
| ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека ва |
| цу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка |
| на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити |
| мамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.< |
| ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун |
| ј — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>О |
| Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест |
| вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дох |
| уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, је |
| и јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду |
| .</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да м |
| а живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није |
| е Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гла |
| бро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад |
| ору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у вел |
| <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра ра |
| дне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пр |
| ричали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупи |
| више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте |
| плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затек |
| чак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели |
| доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељи |
| некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, |
| е торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисм |
| {S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам |
| госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра |
| м сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам дина |
| х прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са |
| ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти |
| ра!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче |
| викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав |
| са а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они |
| је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, |
| разан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице б |
| пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код |
| Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег |
| друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се |
| придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у н |
| то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас и |
| господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</ |
| !</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и с |
| пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам |
| р“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S |
| а броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоће |
| ту...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слуш |
| од пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лак |
| е кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који сед |
| рдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење |
| ад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p> |
| ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је ала |
| сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, о |
| а оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну |
| о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога |
| , али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледа |
| није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно |
| >— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} |
| леб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, од |
| ог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— |
| ече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо |
| р нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ра |
| јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није |
| нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је |
| ; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> |
| емо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с по |
| епао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни |
| <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по в |
| ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... |
| о му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облик |
| тарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Ми |
| и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са вел |
| е као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зим |
| леди.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта |
| мили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим н |
| много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су |
| збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог с |
| оду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушак |
| ва моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој |
| књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ак |
| вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — о |
| у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године |
| њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми |
| мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из |
| попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју пост |
| јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме |
| >Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад |
| ни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је |
| ште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На ме |
| крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и |
| пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{ |
| туљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима вер |
| е је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао и |
| <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба. |
| децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се |
| питам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?< |
| ља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо |
| веди ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има дол |
| а се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће б |
| ци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Б |
| а, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку и |
| .</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке |
| е са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нем |
| х очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, к |
| рвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „ос |
| о време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, п |
| <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођ |
| двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад о |
| тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у ули |
| II.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степ |
| е награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга |
| , и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печењ |
| ом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколи |
| ораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што |
| е, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт. |
| битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговори |
| у, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пође |
| а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} |
| викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, |
| .</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође |
| нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па |
| што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — реч |
| Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођем |
| превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> < |
| ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и пог |
| пита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћ |
| о и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи |
| ати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову |
| драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</ |
| е, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у |
| колу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године има |
| ло не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао пра |
| н не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав |
| а друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!! |
| јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене. |
| о измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовр |
| ет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталише |
| мо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване |
| за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могл |
| но у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао г |
| Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-ка |
| радске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту |
| укли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид |
| из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из двори |
| ерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> |
| а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, пат |
| /p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за ј |
| Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао |
| } Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па ст |
| вадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица ни |
| места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах |
| хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора |
| то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звез |
| д њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се су |
| ли Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три го |
| загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Ује |
| } Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,. |
| и од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, |
| а сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор глед |
| ало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан |
| а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз |
| већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у с |
| може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... |
| ретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да |
| пији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа |
| наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; п |
| има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p |
| к што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, |
| ледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се м |
| не и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отв |
| ; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за т |
| нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капиј |
| кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војс |
| Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми |
| >И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак |
| о шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври |
| лу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, |
| ш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се |
| ох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључа |
| мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, х |
| као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она |
| пита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворен |
| рећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} |
| т се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше |
| спрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и с |
| у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се из |
| шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камен |
| У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викн |
| </p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочи |
| испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за |
| на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p> |
| , па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, прис |
| , знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше з |
| а плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она |
| преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а |
| фором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна |
| астао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, он |
| {S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела х |
| сапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну |
| нудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> |
| четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, |
| тлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у |
| а ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи |
| <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у |
| оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би удари |
| ападном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи стан |
| ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</ |
| , удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који |
| ају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих нек |
| уго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и ост |
| на од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим н |
| > <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и |
| о сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" |
| хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја с |
| {S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумет |
| ицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења. |
| ло време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Заку |
| тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам как |
| и ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S |
| ћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, |
| , — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећ |
| у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста |
| срету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ов |
| а ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n= |
| еђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — од |
| пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „ |
| /p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми |
| орише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету. |
| <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу |
| ма, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у |
| арту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога м |
| гладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да с |
| нку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — п |
| укавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се |
| Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</ |
| — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли го |
| о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад |
| љам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и |
| ла велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, |
| ц...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војниц |
| сам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У |
| без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцар |
| чак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и кам |
| овољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним о |
| ицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати. |
| но мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и |
| ио сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бо |
| д, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет д |
| <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није им |
| елели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не |
| сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!! |
| права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Ули |
| што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рас |
| ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,. |
| о, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз в |
| ђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да |
| p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— |
| гледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад |
| омилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како |
| браза још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p |
| с ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију |
| одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше |
| о, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p |
| > <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показ |
| p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!.. |
| ик.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, д |
| p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — ре |
| унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста би |
| > <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих ле |
| > <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!. |
| икнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као |
| ме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> |
| овао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурн |
| ?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко |
| евим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати з |
| ор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасв |
| би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар |
| p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... < |
| нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је |
| b n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам им |
| куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, |
| а велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем |
| S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад |
| ри сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скор |
| " /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару |
| а.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> |
| еће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем |
| ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не прим |
| кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време веч |
| не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био з |
| бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас п |
| сматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да |
| секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, п |
| немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она м |
| искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у кој |
| аједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разуме |
| ле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензио |
| м шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се |
| у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те с |
| смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у |
| ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити с |
| ју месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за |
| другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ан |
| Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате |
| двео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све |
| те ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја |
| пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четво |
| ећ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македони |
| смо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као оби |
| ачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господи |
| ну...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гр |
| им би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој дра |
| p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму |
| спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождеств |
| дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја |
| <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку слав |
| >Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло |
| а му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — |
| ица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није |
| ложен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твој |
| S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је бил |
| оста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се |
| пођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а |
| у руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би |
| сет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, ис |
| апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке |
| јашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су |
| е, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а т |
| рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу ко |
| Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то ис |
| ом вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо л |
| , — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облаче |
| дим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде. |
| амо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је б |
| едан жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле с |
| ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} |
| У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Ка |
| р на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар ви |
| е да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} |
| тра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и н |
| стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе |
| аг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму. |
| та, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" / |
| /p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим |
| <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима вел |
| иво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљок |
| ом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе на |
| мо, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — |
| , почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити |
| сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек |
| имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслуж |
| Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} Н |
| а би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— |
| рсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на |
| оредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходн |
| лико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам с |
| , уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа на |
| ођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете. |
| се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војс |
| ђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изв |
| 34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се |
| у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да |
| страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи у |
| оју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо има |
| на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га |
| !...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа |
| ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, к |
| свукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој |
| него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одис |
| ава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; је |
| ћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.< |
| еч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, |
| о сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас |
| {S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим |
| ј ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав |
| доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да с |
| ло добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим |
| подине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја |
| а шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— |
| се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да |
| опло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ к |
| се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> |
| тле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још |
| аги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кућ |
| одине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо |
| господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ет |
| оме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих |
| >Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер |
| азили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште бат |
| адан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да |
| бија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шт |
| пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када |
| материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из |
| на натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном сврше |
| сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег |
| доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајућ |
| година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би ч |
| џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме доч |
| ти, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљн |
| ош нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два |
| /p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми с |
| — Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде |
| S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!... |
| а уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она ст |
| што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из ш |
| ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да ст |
| та сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађа |
| је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама ни |
| ...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговор |
| екне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози |
| асмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у |
| ило заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је ш |
| де и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти ц |
| стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S |
| сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управ |
| ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажај |
| ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред п |
| ишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су ро |
| хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте пол |
| :</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Пан |
| , а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му у |
| еска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурал |
| мено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила са |
| ти?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> |
| .</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би по |
| деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чаш |
| а собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја |
| гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жи |
| мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој |
| бично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на |
| .</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— |
| о с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из |
| сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола ч |
| мо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се п |
| а по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпеза |
| рно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одг |
| е ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био |
| љицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по |
| не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, |
| рна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управ |
| ме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се с |
| једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност. |
| се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, |
| арију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту бил |
| по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску дец |
| и су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „бе |
| Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n= |
| начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који |
| ни уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома до |
| е одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то |
| мо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд |
| гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ |
| прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох б |
| онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Из |
| о кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити. |
| свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам га |
| ли срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p> |
| к онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пу |
| реме посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су ок |
| едах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се |
| ок те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калд |
| бирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киш |
| тене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног м |
| нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те |
| па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек ра |
| о курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; друг |
| ети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се н |
| {S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као |
| ити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамни |
| теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</ |
| спођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а гр |
| оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни |
| лази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд |
| чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S |
| ке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зелен |
| јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си до |
| и те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао го |
| анске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа ј |
| авио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; |
| ља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо |
| е цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!... |
| ог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да |
| равим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе пр |
| е.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд |
| нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> |
| ушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} |
| до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није би |
| паљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а п |
| слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и с |
| школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси л |
| е школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мис |
| е дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће и |
| S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од |
| при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао |
| и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— |
| — Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана... |
| што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mi |
| ара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илиј |
| урани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— |
| ... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам |
| ваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја |
| м ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један |
| имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам би |
| сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, М |
| гурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајућ |
| чи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> < |
| то ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин. |
| на“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi |
| Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два д |
| за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, г |
| ику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бо |
| /p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни з |
| ли, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо с |
| вог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар по |
| и шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив нов |
| аћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p |
| чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да ски |
| <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да |
| .</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и хр |
| траг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!! |
| p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад |
| .</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад с |
| ет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.< |
| адим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у ку |
| сле дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана досели |
| ели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, бр |
| оспођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољ |
| лико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја.. |
| бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет д |
| ане, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима |
| е представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и д |
| {S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мал |
| ун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем н |
| пита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље |
| ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет |
| би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> |
| у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу |
| о да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p |
| поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и |
| е писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — по |
| ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> |
| есет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију |
| м три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и ово |
| само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је |
| — Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало |
| рију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толик |
| ан динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, |
| ао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси л |
| ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по неш |
| био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестр |
| обити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збого |
| дни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чуд |
| <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико |
| није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из |
| радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не м |
| е вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне |
| твар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад |
| !{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја |
| ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: |
| Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао. |
| кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре |
| м времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих |
| та, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, |
| >Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, |
| — Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p> |
| ао клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разре |
| у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну |
| ; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за св |
| нда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Б |
| другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директоро |
| у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да с |
| колу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се об |
| кторову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класиф |
| сам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игња |
| ора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је |
| убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, |
| ли два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме |
| ам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека |
| ад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога с |
| пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; |
| ор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћут |
| е поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скри |
| а, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> < |
| сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам |
| је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани о |
| часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Заврш |
| укли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице |
| више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута |
| месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тес |
| другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка |
| креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.< |
| о са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод кој |
| се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да |
| била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њ |
| ит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} |
| д које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила п |
| а свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја б |
| после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n=" |
| беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагле |
| сплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цв |
| мак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни ј |
| а, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кух |
| шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?.. |
| ла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити |
| то, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</ |
| чи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему р |
| pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — ре |
| ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то с |
| само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им |
| вао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано осл |
| е паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, б |
| } Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па |
| јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p> |
| ом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> < |
| во као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n= |
| олазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег д |
| ло као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши п |
| сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих т |
| је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</ |
| и ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам о |
| г свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, до |
| ...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет п |
| мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је |
| е тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару |
| отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} М |
| м гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао |
| у.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! |
| и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је би |
| .{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.< |
| е!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — |
| — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући |
| добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори |
| ..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p |
| д кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— |
| икад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда не |
| ишта окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> < |
| н...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момк |
| кога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад |
| човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p |
| <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у к |
| о већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а |
| ! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степе |
| > <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="10 |
| о узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а до |
| ући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— Н |
| смо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај |
| тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покој |
| ="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлу |
| она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде п |
| мали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на |
| е у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Ост |
| огаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, |
| а...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угу |
| м радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор пр |
| , у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрем |
| , а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, ра |
| д час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прсто |
| Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ов |
| По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме ст |
| онесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се |
| под пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постој |
| механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овд |
| ва проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>С |
| вао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од мех |
| ворих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајст |
| могнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговор |
| газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје |
| ве сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" |
| ва и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; |
| им Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче ис |
| > <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p> |
| д ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести |
| у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— С |
| на изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди |
| ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се |
| страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, |
| жа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... |
| док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер м |
| зору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n=" |
| n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузе |
| чи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче глас |
| канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаш |
| вом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи |
| лу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пу |
| чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест н |
| о на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где са |
| не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми |
| едног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се |
| ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтер |
| и.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хл |
| море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме нема |
| допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а пр |
| њак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по с |
| покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хла |
| а са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозг |
| иде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара |
| се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се |
| друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети о |
| ...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и заг |
| лава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео зас |
| е.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад с |
| у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли |
| е све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Због |
| ли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама |
| јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло изд |
| рчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, м |
| одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да |
| и напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и уч |
| >— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу оз |
| е данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с |
| за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло |
| огледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, час |
| гли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ с |
| ед:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас |
| аве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — тор |
| д руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то п |
| p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као о |
| } Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те |
| че она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очи |
| нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?... |
| рекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја ниса |
| Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала |
| ара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и |
| ва соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли |
| <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикриве |
| ивка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се б |
| истим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатич |
| увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, извол |
| м гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{ |
| ог јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за |
| апуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље изд |
| смо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах см |
| овине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господи |
| ..</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Лит |
| избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на про |
| " /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али |
| а очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отвор |
| се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је |
| и направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред куј |
| па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече о |
| непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p |
| да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, мака |
| уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој р |
| ен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на |
| p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да |
| ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст |
| гла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила |
| p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као с |
| ух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, н |
| е Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну |
| о, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Ша |
| узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се рад |
| поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>Н |
| д степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p |
| <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро |
| те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у шк |
| црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом |
| и овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.< |
| ђава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав м |
| исам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрица |
| господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан |
| ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима п |
| емо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На г |
| имећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после ду |
| ста торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а ост |
| бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време пре |
| видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењ |
| и с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вече |
| случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, |
| У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изић |
| за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штикла |
| > <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта у |
| чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цвет |
| удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седа |
| за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ид |
| сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло н |
| говарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били |
| поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања |
| ијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} |
| се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Би |
| д, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.< |
| а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет |
| зо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спу |
| </p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за ст |
| гао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, |
| огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да |
| емо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како см |
| , исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за п |
| осла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натра |
| ељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи |
| страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p> |
| да је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам с |
| т проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ |
| p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70 |
| Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја |
| <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла |
| анатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калф |
| оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих понов |
| не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах |
| ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у он |
| сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сет |
| мишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и ш |
| и ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако |
| са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех |
| </p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На |
| ед њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече |
| рви, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се тр |
| ох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врат |
| — Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Раз |
| у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али ово |
| d="SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито ме |
| ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред |
| вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више |
| но убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с ме |
| а да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комби |
| у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи рево |
| .. као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби гос |
| о времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, |
| ћу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше д |
| ом преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с |
| ди.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, р |
| и осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро |
| их наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају |
| } Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако с |
| али.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> |
| Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици |
| зебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га |
| како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука н |
| и...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом пад |
| а још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} П |
| _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите |
| еба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да |
| сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — р |
| — Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сах |
| ку батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда м |
| изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брин |
| најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало |
| пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је |
| лост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошт |
| рхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала |
| кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не |
| аву да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џ |
| о бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, |
| им почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш |
| а је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p> |
| доше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбриж |
| судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном |
| вих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Сед |
| ља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан |
| еликим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> |
| емо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам п |
| дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући |
| а другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!... |
| ори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два |
| ало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија |
| брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двој |
| еним...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије на |
| кох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119 |
| p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њег |
| да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитањ |
| имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, предст |
| {S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.< |
| шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у он |
| жалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у в |
| остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређ |
| тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p |
| не, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој исприч |
| е тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и та |
| ам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака нож |
| а делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.< |
| ; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао чет |
| ј је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, што |
| крати ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то |
| о, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана |
| едног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" / |
| вомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни трену |
| } Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> |
| о прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме уда |
| че Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што са |
| о?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и јо |
| ко идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошл |
| место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је |
| аба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се ју |
| н; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и раз |
| зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и |
| ачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад сврша |
| знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше |
| екати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p |
| несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— |
| а празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћа |
| >Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n= |
| прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и ма |
| ожеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S |
| о, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, он |
| кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече п |
| цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, |
| о нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па к |
| p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, н |
| имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јес |
| од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за п |
| омрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— |
| > <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани |
| што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, је |
| ављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колик |
| амотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и ма |
| расан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она ј |
| м горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а |
| е просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно |
| е не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вр |
| > <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, |
| ече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му зах |
| /p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а мо |
| е беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође |
| Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> п |
| едмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обич |
| пођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из |
| <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па трес |
| , па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ з |
| ћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече |
| а док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали. |
| </p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>По |
| ер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, вид |
| /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насме |
| ли први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао |
| ло што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно с |
| а двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напр |
| кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од н |
| динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам ва |
| ...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице |
| ију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми ј |
| Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти ј |
| гу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао, |
| рни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> |
| отроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, кој |
| , а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> |
| добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви |
| што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што с |
| у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би са |
| } Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој |
| о...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и |
| иближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху в |
| се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стај |
| ависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— П |
| рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p |
| ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тад |
| , па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало. |
| т, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, |
| а сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ос |
| ио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отво |
| на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћ |
| Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурај |
| да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од |
| </p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запа |
| На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Б |
| , биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А... |
| с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ п |
| ђе дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевају |
| овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у меха |
| оворих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Ка |
| м казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђењ |
| лаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — о |
| Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фиј |
| Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у п |
| а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог |
| /p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не з |
| , нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p |
| да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар п |
| вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад |
| p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега |
| атуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли |
| ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљају |
| ро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од |
| е кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро! |
| паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак по |
| 42" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у |
| шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... |
| о је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме |
| тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од к |
| де ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За о |
| е да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} |
| а ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се |
| атима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добр |
| али као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала бил |
| /p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи |
| а право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочар |
| добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један гл |
| лео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од моји |
| рло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам |
| они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зим |
| ш, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живе |
| упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p |
| та да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику.. |
| и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, ко |
| м и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу ко |
| је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двос |
| е препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског |
| арицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до кав |
| цију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!... |
| 1_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше ле |
| авам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђо |
| сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцелари |
| те унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми |
| Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио |
| је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била с |
| а, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислит |
| д је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до мил |
| ану одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> |
| влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми јо |
| па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше( |
| >— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури |
| "49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па |
| доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити л |
| још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p |
| да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...< |
| ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, |
| унчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути.. |
| </p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним послов |
| јана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш та |
| учамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... н |
| м живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њим |
| <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборав |
| љени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може и |
| ражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је |
| потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох уз |
| е овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичи |
| ну и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убрише |
| ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам |
| — Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са ш |
| кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав о |
| , а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори после |
| ад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, ов |
| Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> |
| сам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узм |
| еговој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... бољ |
| ка, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, |
| још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одго |
| ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији не |
| се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога д |
| арају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као г |
| објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци |
| во је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу |
| истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> < |
| {S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p> |
| што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p> |
| 8" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у |
| и, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац |
| г њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида с |
| јског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту кој |
| људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то са |
| да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с д |
| за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута гос |
| а ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може |
| рзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, гд |
| коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим од |
| лских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као |
| о му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и т |
| p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непри |
| ас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кин |
| лико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само |
| у учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада |
| куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p |
| паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће |
| чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... и |
| е подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће |
| ети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити посл |
| а видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим |
| чекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, весели |
| аније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, |
| > <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера. |
| рог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти з |
| р склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p> |
| До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде г |
| — Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми см |
| ио црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дне |
| ра прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, |
| гу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али плат |
| во од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој к |
| о успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгу |
| су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> < |
| ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у |
| час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером |
| V.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужи |
| ата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шт |
| најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живи |
| хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међут |
| лужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах |
| ?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваљ |
| ло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type=" |
| ..</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, мој |
| ...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — |
| утрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми ј |
| а Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори вра |
| ем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш му |
| ...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да ј |
| Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S |
| Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> |
| .</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n |
| ило освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У јед |
| стичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изиш |
| ме мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а |
| никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, п |
| ћу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјари |
| натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом |
| и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</ |
| ћи час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго |
| ада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била пр |
| овучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи. |
| коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад |
| ори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово р |
| ..</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — |
| ..{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући ј |
| .{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада |
| в момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,. |
| га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, ма |
| знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, |
| неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се о |
| ло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, п |
| кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај до |
| еко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су |
| си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо. |
| марно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат |
| еш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и |
| >— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи |
| отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не |
| кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> |
| мем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли ч |
| м — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како иде |
| једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали |
| — Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па |
| нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак |
| што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са сви |
| ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p |
| ио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу |
| важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у т |
| но месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми |
| се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> |
| лади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— |
| ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</ |
| <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми дире |
| т промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, ид |
| ...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу |
| та је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се гл |
| .{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревн |
| више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутин |
| е што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам ман |
| себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</ |
| рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p> |
| створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се |
| полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— |
| , али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:< |
| видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, д |
| нимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шт |
| аквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам д |
| аво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) п |
| свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— |
| догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у |
| >Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам |
| head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којо |
| мети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам б |
| рзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| о посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, |
| >— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу |
| арочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је ос |
| на.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено се |
| нако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било |
| што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање |
| их имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта |
| чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја |
| тајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>К |
| свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте |
| > <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није и |
| ан.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, |
| по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Забла |
| онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико |
| да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бо |
| /p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, ј |
| а.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p> |
| За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се |
| а сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам н |
| ао врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и |
| и — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p |
| /hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, по |
| и; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, |
| азгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кр |
| рист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде мес |
| никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, |
| е на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно |
| кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћ |
| међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, |
| а, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Па |
| ош кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и п |
| њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у тол |
| <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, |
| .. уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу |
| .{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: |
| ујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја з |
| ection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То |
| још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.< |
| емо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручн |
| м се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем |
| рт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада |
| загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био |
| се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у |
| а дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), к |
| ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим |
| оји сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, |
| p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо ме |
| столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је |
| од па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а |
| Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за не |
| лим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још ниј |
| на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну |
| осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, д |
| репирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — |
| задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан з |
| то и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиб |
| х готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђо |
| лску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у ква |
| м није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов |
| осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата |
| их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и |
| исам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сах |
| ите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног |
| и једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарск |
| е само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, |
| им и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је бил |
| ла само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Б |
| Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по ку |
| да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима |
| месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она на |
| ера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што |
| је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се про |
| p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније реч |
| му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на ме |
| добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, |
| >Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улиц |
| им се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се заус |
| {S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза |
| ђе, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити |
| </p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S |
| чио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд |
| а где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у к |
| капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на врат |
| дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да шт |
| зостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велик |
| ма иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад может |
| чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их |
| а...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћ |
| ећ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати |
| е да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? |
| ице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи ра |
| њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> |
| S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку усп |
| д ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре |
| не! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место |
| тпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? |
| види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем ве |
| ени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћ |
| } Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме |
| потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим |
| } Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме че |
| елниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — о |
| не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за |
| ала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збого |
| ћи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И |
| примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да ид |
| д тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у |
| кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p |
| /p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговори |
| си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одго |
| ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одго |
| обро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и |
| ојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево |
| чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још |
| ам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да |
| капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја |
| сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни |
| шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље |
| ох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођ |
| ју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало о |
| већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спушта |
| ?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била |
| е јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још ник |
| иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у |
| страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да |
| м а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто |
| на, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Г |
| /p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору |
| >Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпо |
| што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговори |
| причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— |
| и од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме н |
| спослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се по |
| ојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто |
| друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта |
| S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе д |
| ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и |
| ку дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, она |
| пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше |
| у прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.< |
| <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да м |
| је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамли |
| то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на стра |
| ђа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— В |
| екох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед |
| им, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, |
| ину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школ |
| .</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{ |
| хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са |
| дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја в |
| рећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па ч |
| пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет |
| закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох |
| <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љу |
| лници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше нај |
| .</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — |
| мо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и |
| т минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— |
| ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <p |
| а останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао. |
| а нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико |
| ну њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче бл |
| е Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два |
| осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ва |
| за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.< |
| ајвећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изи |
| е муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оно |
| ему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека |
| тола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине |
| прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, |
| капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи |
| тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви |
| ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо |
| } Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...< |
| а самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју |
| <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако |
| о неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахат |
| ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, лу |
| хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дох |
| ад,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где |
| pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а к |
| луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са |
| Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готов |
| да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и |
| и је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Цр |
| бе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рек |
| оведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој |
| вају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи сталн |
| их ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи |
| доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у |
| их судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа л |
| школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Т |
| ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па |
| вала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар кра |
| такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужно |
| > <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се в |
| хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је ле |
| ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који |
| пишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до |
| оћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, тегли |
| ч од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је у |
| е молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу г |
| ава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође |
| анаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} |
| шао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђав |
| дам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, б |
| брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибат |
| њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакш |
| на послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви |
| моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољ |
| а писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петна |
| , пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја м |
| ледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> |
| ... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међу |
| рата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим вр |
| <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лоп |
| јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Е |
| ене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад до |
| се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то |
| ад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свук |
| ише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је от |
| олу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кв |
| /p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — о |
| е па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало |
| ферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хо |
| пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две с |
| и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како |
| а и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста он |
| ле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у |
| љада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешњ |
| један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, леп |
| исам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј |
| а је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} На |
| аса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... |
| говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово те |
| како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је треба |
| о су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти тре |
| рот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p |
| е је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре ост |
| она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S |
| е лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху двори |
| сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер н |
| око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — р |
| , да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спус |
| авучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p |
| сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што са |
| ем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав м |
| к, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и |
| о што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да с |
| не степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да |
| ијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хл |
| ., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе хр |
| ме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи с |
| свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда |
| рхерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја оста |
| дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у по |
| више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Би |
| скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па |
| дела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју с |
| ...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за бр |
| бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја и |
| из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— |
| тињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једн |
| — Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> |
| нице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за им |
| , — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на |
| смо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, |
| азан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозо |
| па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> |
| који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! пре |
| о иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица јо |
| p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш |
| ио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> |
| и патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ће |
| мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата о |
| ици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па м |
| ећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмар |
| его и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они |
| не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од ме |
| аме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— |
| већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад |
| господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђ |
| са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, |
| има укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћута |
| е ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори ламп |
| , па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више ме |
| тио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а гос |
| <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ов |
| предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског је |
| <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p |
| .{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати. |
| јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој |
| Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандил |
| сни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равн |
| мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде тр |
| а мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта в |
| бе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} |
| подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћет |
| заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — |
| могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије |
| орбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отвор |
| ижаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на |
| <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечера |
| То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Пан |
| док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непри |
| сио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морал |
| би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нех |
| а хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се |
| ам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> < |
| никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...< |
| <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, |
| ?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нок |
| је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са остали |
| опуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се мога |
| не.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао |
| {S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох |
| >Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној |
| ђи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишч |
| >— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трч |
| та слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли |
| ање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и сталн |
| нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито јед |
| отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим |
| олазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — пом |
| м више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну госпо |
| ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пит |
| .{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у шко |
| утра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на д |
| ругова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тр |
| т и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће |
| {S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Кале |
| је“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!. |
| во твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} На |
| зиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како |
| ако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђ |
| лан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи |
| се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чиз |
| </p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса |
| а, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да в |
| еран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико |
| ко гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а |
| р се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просу |
| оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда пре |
| на ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати днев |
| брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисм |
| Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за ста |
| p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p |
| ...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступис |
| и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је приме |
| се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11. |
| имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори |
| !!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдариц |
| се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах |
| !{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју |
| едним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајућ |
| се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> < |
| опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но каж |
| pb n="293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из к |
| b n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да д |
| се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p |
| празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ће |
| а...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влаж |
| аочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p |
| оришту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео д |
| дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац и |
| исмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико умори |
| мао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за и |
| гом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... |
| да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим |
| данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бац |
| е се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад |
| ек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> |
| сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одм |
| се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља |
| андуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а |
| ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Се |
| <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако |
| узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко |
| а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> |
| у по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на |
| уви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један ко |
| поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисм |
| пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— |
| кије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад |
| и к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Друг |
| а благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фа |
| лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља |
| земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем вод |
| еслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји дру |
| жали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мисли |
| лијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред |
| Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје ме |
| ар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ниш |
| о требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена... |
| ослуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо |
| мо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по ј |
| питах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пиј |
| две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па пос |
| рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја од |
| више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим |
| шку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне |
| вани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остав |
| ш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред |
| шимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} |
| во је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — |
| Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} |
| жају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употреб |
| еда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p |
| уживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У |
| кну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — |
| нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" |
| покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног |
| исмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних |
| <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — р |
| мали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући |
| оспође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; п |
| новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно |
| — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом |
| их грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитств |
| жи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ приличн |
| сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита |
| p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те д |
| то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише |
| е на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста тре |
| дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које б |
| о проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто бе |
| ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у ко |
| иште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позор |
| ну, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учин |
| са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195 |
| уку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у |
| собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упу |
| ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она |
| мали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је |
| о ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се у |
| а три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разго |
| д) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставниц |
| ата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} |
| ...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак |
| сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми напра |
| убазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову до |
| брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа |
| само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скоч |
| мо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — |
| — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи ш |
| и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо ци |
| ндова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја. |
| {S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништ |
| је ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</ |
| ај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида |
| за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио |
| еома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера јед |
| а трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може |
| џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа |
| арму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Е |
| кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шт |
| вљасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— |
| лико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сах |
| е у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо ш |
| седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем |
| ило више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била |
| а ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Е |
| у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, |
| /p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да ниј |
| ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па по |
| какво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову |
| тао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на к |
| с покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа ру |
| сечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопш |
| беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S |
| {S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим бркови |
| ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, |
| аваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p> |
| " /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћер |
| ју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{ |
| дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас |
| ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Гд |
| лим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под вед |
| кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.< |
| p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја. |
| овршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p |
| стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу г |
| улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а |
| — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> < |
| ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају |
| жемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан |
| ар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — о |
| оз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам |
| ио сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— |
| , готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти ис |
| мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем п |
| ици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаш |
| леба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе шт |
| ору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз |
| знад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још |
| као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, |
| ог управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, |
| с, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, |
| а који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега |
| с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгор |
| занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачил |
| а шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пош |
| ши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професо |
| сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" |
| ко страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хла |
| се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа |
| јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро оп |
| дио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао л |
| ина...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> |
| пустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу |
| а...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гоми |
| ину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошт |
| мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док с |
| мо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног к |
| о је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши |
| а правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште. |
| уги пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је |
| аху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су леп |
| .{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше |
| сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се |
| bSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра |
| го није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S |
| зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није би |
| да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школск |
| ... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо |
| овала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p |
| , која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да в |
| ати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ј |
| ив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у к |
| вуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њег |
| себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p |
| лабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, т |
| еке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни |
| јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ход |
| екла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} |
| у, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцелар |
| их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> < |
| поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одгово |
| и у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> |
| о:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам |
| >— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?< |
| рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив друго |
| сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању |
| се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их ув |
| један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори пок |
| </p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухват |
| >Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније с |
| воје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни прес |
| S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — р |
| м како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео |
| атуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два саха |
| ажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нис |
| аху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад углед |
| p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах з |
| ећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча как |
| њак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали |
| S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> < |
| два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</ |
| и као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} |
| ви сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта |
| твари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади св |
| за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста |
| био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога |
| са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А б |
| међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права ту |
| ем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али |
| .{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? |
| у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Го |
| и обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видел |
| се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана про |
| о кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче |
| </p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча |
| стри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и д |
| је место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим |
| знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао шт |
| пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири с |
| м тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођ |
| останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p |
| е тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</ |
| малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</ |
| год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу |
| братиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим оч |
| лом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на |
| м вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба н |
| да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте к |
| Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте о |
| >— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к боле |
| ече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — п |
| дује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде! |
| ам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за |
| угог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на с |
| агнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао са |
| и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p> |
| ди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега |
| и она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то зн |
| преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у се |
| сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољ |
| левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ беја |
| ту, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и |
| ој хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи исприча |
| се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозо |
| , дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У |
| раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици |
| првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да |
| раха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — н |
| па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у |
| хну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, с |
| би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви |
| вући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... |
| ш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе |
| ека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака |
| вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за |
| .</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћ |
| би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, нег |
| али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не |
| те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја |
| Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: |
| иромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што |
| нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бива |
| урише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ј |
| у...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му |
| у се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p> |
| твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме |
| м к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла |
| дарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p |
| сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да |
| кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после |
| са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте з |
| ом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог |
| а,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се наче |
| У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не |
| рог срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n= |
| и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој |
| п са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У |
| ме било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степен |
| а изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас ст |
| јах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме то |
| /p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало |
| и у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи. |
| де.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе |
| опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се |
| гу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је |
| /p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p> |
| и се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклеца |
| d="SRP19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да пос |
| ију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за |
| ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пу |
| упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Какво |
| S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> < |
| у.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да с |
| тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, д |
| натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не |
| бе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати |
| гледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече На |
| оји беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p> |
| платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S |
| војој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо |
| за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се |
| итах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше |
| атим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — је |
| улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам в |
| } Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабр |
| чи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи |
| ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подви |
| ад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу |
| да ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући |
| <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђ |
| тим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу? |
| лична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда б |
| ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш |
| кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“ |
| оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не приме |
| овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — |
| p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од |
| сто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи |
| разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путник |
| фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Уп |
| исам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи |
| м...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљ |
| којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан п |
| беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред ка |
| Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а к |
| причам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изглед |
| куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув |
| једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом до |
| га ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се уву |
| > <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант пр |
| грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро |
| , који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, |
| е пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, |
| о, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков з |
| д једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме дале |
| ју.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. мес |
| де сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Х |
| азах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече |
| доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, до |
| сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше |
| <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам |
| посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу уш |
| скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене с |
| у се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у куј |
| осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба |
| јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степен |
| седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, п |
| сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још с |
| p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга |
| ем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p> |
| /p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрет |
| та шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ни |
| м чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...< |
| {S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... |
| мо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p |
| чина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све |
| а писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје ме |
| бу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе изв |
| ћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па ка |
| говора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам |
| ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шу |
| јица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче |
| .{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично з |
| упило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна |
| м кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... у |
| Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош |
| ије ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори За |
| у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Те |
| > <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцне |
| да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта |
| <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са сре |
| да ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, |
| да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар |
| гоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Р |
| зиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и п |
| ар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петориц |
| и!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даљ |
| } Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сре |
| — Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{ |
| т-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Ф |
| чајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на та |
| оне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и да |
| таје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се |
| у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађи |
| а Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице |
| <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p> |
| а од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степ |
| пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два т |
| шем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада бил |
| " /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, н |
| увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам |
| педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне |
| је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> |
| ши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} |
| ложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, п |
| био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета р |
| авише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем једа |
| <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, д |
| , али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали п |
| ти, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се |
| е стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуч |
| жним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осе |
| у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја |
| а буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница |
| а...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — р |
| ртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је нај |
| </p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две |
| оче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се |
| , а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво |
| лети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</ |
| мија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим пр |
| твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} К |
| ље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда м |
| че да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гута |
| р изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад |
| азити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— |
| било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, |
| Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми н |
| Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима |
| говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на с |
| можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p |
| тког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам |
| собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака |
| ко је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> |
| те, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђ |
| ИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </ |
| стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валож |
| ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{ |
| кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фан |
| плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да са |
| ем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подг |
| пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини |
| испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи ј |
| заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устају |
| е су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мен |
| едног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оста |
| је имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам д |
| ета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шуп |
| ама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог да |
| чно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је пос |
| , који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и |
| тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, |
| а једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у каван |
| едан кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пр |
| а је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић |
| на бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала |
| том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тре |
| да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собо |
| ли а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обичн |
| поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у д |
| ео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом изв |
| шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је ка |
| а, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох |
| ећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На п |
| >— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — пр |
| гли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Ка |
| пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од |
| .{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— |
| оспођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше |
| засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме |
| ректор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p |
| чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, и |
| е:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</ |
| е, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не мо |
| био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му пр |
| лише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два кор |
| ођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти плати |
| у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше |
| ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као п |
| име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нис |
| хтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој |
| мпу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> |
| јна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била о |
| ..</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га |
| с кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb |
| ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| знад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо |
| да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као п |
| кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми |
| бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по у |
| иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, |
| .</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, кој |
| Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пре |
| о, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код |
| ...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах д |
| у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на |
| .{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p |
| врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> < |
| се!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по |
| оји није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па јо |
| едак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у |
| ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, |
| ем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од б |
| добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемег |
| <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили |
| е није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на |
| о нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта б |
| и није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога |
| нци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми |
| а газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка пр |
| главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p |
| а са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ј |
| пло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним те |
| лицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заб |
| вде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спрем |
| нута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање |
| лом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је |
| о ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозн |
| великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти ти |
| ко ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, |
| вала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бака |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензи |
| неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко |
| г дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да |
| о ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSection" / |
| — Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као |
| p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> < |
| ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто ве |
| зненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А о |
| сецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао врем |
| већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао |
| кај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник |
| ему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да ч |
| очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, |
| мају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њ |
| смо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли ост |
| у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се |
| људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угу |
| , да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако из |
| вања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Б |
| да смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у |
| <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да ни |
| уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, |
| и су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе |
| <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; шк |
| ез тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их мо |
| јао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу |
| во газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са из |
| и па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече успра |
| ијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити б |
| уће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без |
| ду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и ово |
| ве школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...< |
| сао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спава |
| сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све ти |
| но зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнае |
| па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа |
| кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, инач |
| а имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут п |
| у, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и ов |
| ...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест |
| ми се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{ |
| ке и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да ш |
| ш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Мати |
| Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p |
| на добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="sub |
| ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један јед |
| во уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро |
| је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника |
| “, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type |
| како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху |
| је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би |
| .</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <p |
| може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам неп |
| апке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, оста |
| <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом.. |
| отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љ |
| >— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати |
| p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једно |
| а му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p> |
| судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умоч |
| нем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примил |
| жност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу |
| назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па |
| а па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви |
| а што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас |
| ..{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да |
| тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они кор |
| инови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— |
| </p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво |
| <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то |
| /p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бо |
| Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не |
| ник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше |
| у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пош |
| /p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити |
| знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пу |
| то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни |
| p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, з |
| се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изглед |
| е стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>ве |
| а.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сироти |
| едно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тресн |
| </p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код |
| сну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p |
| ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у рук |
| м олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе |
| еђеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало ода |
| отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, как |
| кох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем |
| у ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао |
| рао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни |
| ји се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван д |
| е са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема |
| ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти |
| ужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „пл |
| лику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци |
| би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, бр |
| >Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се |
| о због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама госпо |
| едном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора прав |
| х оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ |
| ерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шт |
| о вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрес |
| тасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двоји |
| еније београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђо |
| сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар с |
| учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам |
| .</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а б |
| едне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са |
| г угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али н |
| алом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пош |
| цови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да |
| индерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, ба |
| У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза |
| минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику т |
| ет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два |
| је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке цип |
| било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло до |
| е, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} О |
| и,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, н |
| е и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што |
| а, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног ст |
| ћ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне |
| чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ци |
| а даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разуме |
| пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврш |
| гне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... |
| лости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не м |
| не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са св |
| једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане |
| н и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одго |
| ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви швр |
| ећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој ку |
| шења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека |
| ого пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у мест |
| ам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{ |
| ; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ниш |
| ех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... п |
| ило опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао |
| проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ј |
| ува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и к |
| ра, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напусти |
| па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти с |
| се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} |
| а много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам б |
| p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку |
| ече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу |
| ам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем |
| угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос |
| шћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до кан |
| жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и |
| но одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, |
| о?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога заг |
| прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле |
| крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ ме |
| <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — ви |
| ти друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, |
| p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипк |
| му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак с |
| а Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трав |
| Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и |
| очита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> < |
| сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али уз |
| ло у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, |
| де за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угл |
| Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо ов |
| ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Кој |
| викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненад |
| имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прил |
| је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговић |
| ата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигу |
| е десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> |
| т динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послужив |
| n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет |
| ан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће |
| дар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изи |
| у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Зд |
| — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — |
| а, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Н |
| већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</ |
| мо ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно пр |
| сти, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало |
| ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досад |
| прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре |
| један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шен |
| ај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на |
| дан ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране. |
| атише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо |
| е кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — о |
| су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без |
| /p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима ста |
| прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео |
| о скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ |
| азрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а је |
| м ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико са |
| ам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да ј |
| се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дан |
| опречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки оп |
| бимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће |
| ло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{ |
| Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила б |
| за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера п |
| идим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, не |
| же ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће с |
| нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направ |
| , јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отиша |
| г ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву р |
| орамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са с |
| теђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На и |
| г као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе |
| , већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapt |
| ног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, |
| > <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто |
| је седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са с |
| > <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком зав |
| наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а је |
| ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се |
| а Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле ко |
| есец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељ |
| , збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера о |
| ци.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, |
| земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S |
| и један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, |
| а и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју сто |
| Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога б |
| ам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да у |
| едео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, о |
| ј пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за |
| /p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој пес |
| дној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ак |
| на пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, оста |
| ...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог |
| ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што ст |
| и јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи |
| нимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па ка |
| дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} О |
| о и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио |
| е утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан засп |
| хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго п |
| еног, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито |
| певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љуб |
| ца да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и |
| е приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> < |
| сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одм |
| земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврс |
| мо што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је бил |
| лио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна сн |
| ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће с |
| помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мој |
| <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а има |
| рам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— |
| јица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо ис |
| оле ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио.. |
| о преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде чит |
| е да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у та |
| еносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и |
| летах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те о |
| га грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кес |
| , што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који |
| унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер |
| у!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на ул |
| на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле |
| вде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> |
| столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, ј |
| ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив |
| ишта нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо с |
| ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако па |
| ах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати н |
| "52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљу |
| а седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као ш |
| нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио |
| епо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама то |
| ти, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изи |
| добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли |
| пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да рад |
| ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан п |
| је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо |
| и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо |
| седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, нек |
| о!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?.. |
| Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао |
| дох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколик |
| редседник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде пр |
| еко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико |
| ђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школ |
| о га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један |
| ј такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када ст |
| доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— |
| само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ |
| есовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на п |
| та.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где |
| испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојт |
| ио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— О |
| кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> < |
| инктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад |
| ећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче |
| — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p> |
| одигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити н |
| нем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, |
| огуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који |
| ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном одел |
| и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљив |
| Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине |
| с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, |
| ста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог н |
| као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у |
| који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и ци |
| сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо. |
| } Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учи |
| {S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћ |
| мљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, к |
| а идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер |
| прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је |
| моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао са |
| и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо г |
| м ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шт |
| во писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах |
| } Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истер |
| ац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку |
| олазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је мог |
| нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оску |
| онио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у |
| т дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета |
| ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S |
| вана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...< |
| ним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> |
| никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван |
| ла, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме к |
| Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече ж |
| <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, |
| них шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војс |
| е донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како са |
| — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац мет |
| њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда панд |
| њир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се |
| а шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам |
| каше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај |
| један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар |
| у и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како |
| <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни |
| </p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав |
| нструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за |
| ед механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађ |
| робље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поч |
| великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, н |
| !...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чист |
| ут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомог |
| и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а |
| тиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К |
| >Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, бог |
| ="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј |
| ружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збо |
| му, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет |
| утра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чич |
| а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чиза |
| ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до де |
| тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том трен |
| пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо |
| је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим уб |
| ку, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађари |
| исаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми |
| све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећ |
| представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на од |
| ко се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, |
| чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и |
| с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у то |
| , е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</ |
| о сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико |
| ућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по д |
| а као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и |
| спођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, |
| ретресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — р |
| ђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и о |
| о устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Уч |
| паше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</ |
| ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем ил |
| и на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При у |
| ком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, шт |
| Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту и |
| већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> |
| голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куца |
| некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као |
| одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, д |
| ..{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до |
| будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити са |
| стано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим ци |
| које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— |
| аволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога |
| у своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго на |
| одни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних др |
| о болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих |
| но погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је |
| , јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме |
| зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шт |
| лава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу |
| и Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S |
| ако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достај |
| у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после и |
| <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убриш |
| нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и ут |
| !...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ниш |
| под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке г |
| ћу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочита |
| емља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улиц |
| .. толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепа |
| ужа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И т |
| поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била м |
| ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би |
| да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> < |
| спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“. |
| бе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренут |
| /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> < |
| лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, ал |
| све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо веруј |
| а ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцн |
| се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,.. |
| <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у то |
| .{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрат |
| а, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најпод |
| чини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, к |
| еме, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p |
| в водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди м |
| разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стр |
| ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и кол |
| а имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> |
| плетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но к |
| госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те д |
| о зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, |
| четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се |
| <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!< |
| о послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> |
| г ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио |
| ат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову произв |
| Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек |
| оласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се |
| у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb |
| рици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам ка |
| теже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући м |
| плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је |
| о дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" |
| исам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључават |
| арење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо к |
| даме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан |
| где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта |
| } Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, |
| учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из бр |
| тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си |
| били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пер |
| <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном |
| ам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан |
| мо кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што |
| као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши пову |
| само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> |
| ако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и ш |
| сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</ |
| за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни пр |
| о ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — на |
| е живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем с |
| , па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корп |
| скоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам чет |
| авди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим в |
| од једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био |
| е глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посм |
| ам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p> |
| ли, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а о |
| <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... |
| повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хт |
| а стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као сали |
| а су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те она |
| вићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p |
| ..{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је б |
| </p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји друг |
| >— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у м |
| ш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, |
| ..{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} |
| рак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, |
| овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам зн |
| тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор |
| да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код в |
| оворах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у куј |
| да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остат |
| " /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p |
| ли ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} |
| ице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене |
| обудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викну |
| је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одуз |
| е кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад |
| е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу |
| ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је уб |
| рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар |
| удове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..< |
| ле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили |
| нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за шт |
| ано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети.. |
| акост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>... |
| .{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изв |
| S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— |
| д није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема |
| а окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>С |
| анас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чим |
| шу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— |
| где није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ |
| Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и так |
| тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада |
| како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на нек |
| е име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам |
| да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код |
| ко није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p |
| .{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах |
| {S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шт |
| <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код к |
| нам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— |
| ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку ка |
| тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жа |
| .. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си |
| било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; с |
| целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топ |
| овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај с |
| ио?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> |
| ова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја |
| држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповер |
| сподин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране |
| и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n=" |
| Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кр |
| о пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не |
| ам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{ |
| ост, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву |
| х ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до п |
| <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једном |
| ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му ку |
| ем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега п |
| је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин в |
| ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савама |
| дног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p |
| је у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још |
| доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак |
| епе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам н |
| вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p |
| зишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је |
| за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју соб |
| и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је гос |
| себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога с |
| да уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поно |
| мамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене |
| зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло |
| ћи месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са свој |
| премљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p |
| ри динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тер |
| сима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели |
| у једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да пр |
| /p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им |
| ећ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разг |
| део сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} И |
| један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо |
| Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја |
| е гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми но |
| ва од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета |
| ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми |
| мите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</ |
| е и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пру |
| и! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Пант |
| сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме види |
| ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, ла |
| лаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражит |
| ајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори нај |
| и дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих гот |
| пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту |
| о ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двом |
| .{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта ј |
| о!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Н |
| <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам |
| ђа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години.. |
| на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Мак |
| ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер |
| о, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, |
| одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p> |
| . дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му ј |
| куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било |
| се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тара |
| <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p |
| реноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S |
| <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> |
| још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по |
| да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C |
| шњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да јед |
| а мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што д |
| не што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— |
| гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од |
| ручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре м |
| лу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер ј |
| Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти д |
| ив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро |
| ас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; |
| пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети ква |
| е кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми в |
| >Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из двор |
| али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо в |
| а идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу |
| рострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" |
| оврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали прем |
| једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао |
| ="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из |
| <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обич |
| рно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас з |
| овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је о |
| толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мо |
| е била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: у |
| а јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи < |
| до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Беогр |
| е залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чин |
| p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и д |
| а што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а |
| га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако |
| са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море |
| господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n= |
| ите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како |
| о од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај |
| двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет |
| има, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друг |
| игурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћа |
| не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори |
| се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дуван |
| село окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам ку |
| то газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — |
| ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како ј |
| ..</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, п |
| школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па ид |
| ако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам д |
| p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p |
| дне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milesto |
| најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она |
| п као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на час |
| > <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, к |
| а на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни |
| о не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> |
| рати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава |
| сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј |
| жа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „госп |
| у казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи де |
| у добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше о |
| амо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете о |
| /p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситниц |
| еш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жан |
| на друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио |
| о, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајућ |
| м, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако м |
| м сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служите |
| да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, |
| ен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавн |
| не толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али |
| тови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи |
| поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у по |
| p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два |
| говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </ |
| о да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као с |
| к често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жанда |
| то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап |
| — А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане ди |
| рати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступ |
| мо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридес |
| ан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку |
| ече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кув |
| ..{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> |
| ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Кол |
| викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем |
| о дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало п |
| госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — |
| е рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан в |
| још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па н |
| крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показат |
| ши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, |
| с на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпр |
| арченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дот |
| један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправи |
| ...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми с |
| ком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаре |
| ... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Прим |
| јашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао к |
| мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... |
| , — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола ди |
| јте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p> |
| , — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из |
| га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — |
| а, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — |
| та ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам д |
| ивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе к |
| му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,.. |
| ошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два |
| новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена |
| по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у с |
| спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p |
| доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двор |
| ачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру он |
| рилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — |
| сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> |
| и овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одм |
| ежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам п |
| >Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скуп |
| га, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одго |
| ади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не |
| са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пру |
| </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза в |
| гох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> < |
| да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још нис |
| .</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени |
| о, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> |
| и смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да |
| сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријал |
| ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збого |
| ражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи |
| , море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те пос |
| ира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — реч |
| повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а |
| ити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио |
| ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дуброва |
| као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда н |
| очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га ов |
| дела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.< |
| није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> < |
| улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала дос |
| виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, |
| то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих нема |
| усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе |
| час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда |
| а каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непре |
| ренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо |
| !... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} |
| на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког |
| енутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</ |
| аље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који с |
| за шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <p |
| ини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кан |
| ан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јест |
| то у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар |
| ком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и д |
| егао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чек |
| стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама |
| ече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газд |
| па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се при |
| ријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— |
| а...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— |
| десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не ст |
| н из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p> |
| куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље с |
| е нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком |
| бљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох |
| иш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — |
| е где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У ост |
| ирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Ри |
| рши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а |
| етниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се треса |
| ар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за |
| ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!. |
| могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и госп |
| да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе бри |
| е можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, |
| ију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели... |
| } Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о |
| било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас де |
| да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног ве |
| ..</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат |
| ти, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече |
| иликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S |
| оворих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време ка |
| н кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те ниј |
| буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре |
| што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде п |
| исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито |
| место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p |
| ткуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те |
| га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам чов |
| то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.< |
| с обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у ј |
| е препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се д |
| благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер су |
| ати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видим |
| и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече |
| е:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ра |
| n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ |
| ом заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. |
| ачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и |
| ом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен |
| ити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и из |
| ко много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам |
| их устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш гов |
| рих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... |
| а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p |
| тегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори с |
| и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због сво |
| док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</ |
| ха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, |
| м: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла |
| тећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи |
| вој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпири |
| минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} |
| 322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од |
| моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од |
| че да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш |
| ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи |
| ше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако бо |
| једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице та |
| уњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— |
| има стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде? |
| на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не из |
| /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="26 |
| очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага. |
| на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни оп |
| амо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у |
| ли: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад је |
| и му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он з |
| т?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за |
| — Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били ве |
| ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S |
| и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне к |
| де.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му по |
| у, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане и |
| е, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом... |
| а да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог т |
| ке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није |
| ајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку |
| се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих |
| а нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— |
| иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— |
| ански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим уз |
| ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме |
| те ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и с |
| крачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S |
| атима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Доб |
| нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом |
| а зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те |
| </p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> < |
| згледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у за |
| овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} К |
| <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо ко |
| оримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да б |
| вар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек |
| писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред пис |
| илично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к ме |
| рт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> |
| што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?< |
| ..</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — |
| и како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се |
| p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{ |
| казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикн |
| његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тр |
| та у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну |
| ње наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— |
| а ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћ |
| у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај ово |
| ...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— О |
| ја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрт |
| о први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Е |
| <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се |
| ос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „см |
| Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, |
| ста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи! |
| цу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разр |
| тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем |
| рашило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао |
| дајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос |
| Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај |
| е ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг |
| p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — |
| — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође |
| к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме о |
| истова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било |
| никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да |
| вити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као пр |
| зе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помило |
| и неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,.. |
| тковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испри |
| дим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и |
| удела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у |
| показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ |
| мајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загреб |
| >— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она |
| једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и зд |
| зања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди д |
| че сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно |
| .{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну |
| ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да к |
| <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</ |
| н корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад |
| ште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и |
| аво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со |
| немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву |
| цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни |
| Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу |
| ате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> |
| а пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз |
| ад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још |
| м умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви |
| } Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али |
| приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам |
| омодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, |
| <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Сед |
| — Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што н |
| правитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те |
| а столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p |
| ени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} |
| распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му ук |
| ће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хле |
| ивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помол |
| tone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за |
| сте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније |
| е сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу об |
| коли пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним |
| па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима |
| Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако |
| вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да |
| то се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на је |
| о је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер |
| а мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече |
| години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је |
| ..{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматиз |
| човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је нека |
| <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... г |
| адосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — |
| ...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута |
| <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— |
| покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни |
| ом дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини д |
| <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="3 |
| мшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силази |
| ..</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли т |
| ја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — |
| од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као п |
| но погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p> |
| није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се |
| тан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хте |
| краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак |
| .. дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на |
| оспођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: је |
| <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, ка |
| Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били љ |
| она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем ј |
| ја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, а |
| е к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала |
| као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје ст |
| ети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.< |
| у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није |
| ном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурн |
| редсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, |
| аиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служ |
| х се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Усп |
| ти.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>П |
| ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до |
| ку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... зб |
| руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — р |
| убим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја |
| рих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ов |
| ну руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па |
| ет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољуби |
| бити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хо |
| пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом п |
| ем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</ |
| руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан |
| — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки |
| г, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено |
| чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — ре |
| набету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у ру |
| Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти п |
| ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} П |
| че Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него д |
| т година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и |
| агарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала г |
| краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и св |
| ти, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам шт |
| лед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!. |
| <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="5 |
| арт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да |
| ла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех ј |
| он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, ко |
| и <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад раз |
| о бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер о |
| о на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до |
| ...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до ка |
| лица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} |
| а је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама д |
| смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — реч |
| тор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: |
| о код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за пре |
| рку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и пре |
| — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у |
| ако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" / |
| ако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за прич |
| у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала с |
| ам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је се |
| њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био извр |
| ез речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p |
| у,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још је |
| си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику |
| <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра |
| најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, |
| разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда |
| а је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> < |
| лажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па |
| о доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му |
| опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта |
| Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стара |
| а мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на на |
| p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> < |
| Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштеди |
| ="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, |
| д сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и а |
| ао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, је |
| као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја за |
| p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и |
| >— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она см |
| ој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а |
| га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо |
| и благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{ |
| ло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тар |
| , седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је |
| добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!... |
| ата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... до |
| а себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврве |
| но конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи по |
| /p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у м |
| ијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по |
| три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она |
| n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај бо |
| ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За |
| знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми он |
| е упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га јед |
| ој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по пон |
| Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би наш |
| нта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је ску |
| о ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо |
| оге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се з |
| живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу |
| као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама ни |
| > <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како |
| а, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело |
| <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору |
| нин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одго |
| ао и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и |
| љао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратн |
| друму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случ |
| знајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто |
| е, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпо |
| Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, |
| Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли г |
| је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада |
| p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га |
| брусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица во |
| /p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било п |
| клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема |
| ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нам |
| икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео нос |
| немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно |
| >— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> |
| ладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Ми |
| , неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издр |
| валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година |
| с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И |
| е, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,.. |
| сам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што |
| у, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам нап |
| то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бе |
| лијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
| и дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни |
| мати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter |
| ствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника |
| ;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завук |
| патили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће |
| их, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео г |
| ји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му на |
| А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у |
| се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, ал |
| м вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни |
| и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, те |
| м имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, го |
| , кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су |
| ну.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у вели |
| ко је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</ |
| огледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</ |
| ој помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, |
| уклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни |
| еђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се н |
| сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, ш |
| абету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад |
| ице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у ко |
| уљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је |
| оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не м |
| в извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, гос |
| дну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног саха |
| јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један |
| /p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да ј |
| лимну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Зн |
| тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> |
| сора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> |
| удо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну |
| апијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био приличн |
| едерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Н |
| ене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом |
| снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Злат |
| то му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...< |
| беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да |
| >После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати. |
| <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и им |
| <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гу |
| у свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, |
| сам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера. |
| гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво пр |
| е виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љут |
| зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљен |
| осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што |
| ид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па напа |
| а ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће. |
| сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо |
| ећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто кој |
| ш то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви о |
| тресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Го |
| му је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцн |
| но месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево т |
| ободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Цр |
| ридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио.. |
| прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурн |
| мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њи |
| ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је |
| о исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и ве |
| му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свану |
| ем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше в |
| нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадат |
| м мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш ч |
| прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— |
| , јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на пед |
| плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је ф |
| и напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умир |
| с кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p |
| цама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ва |
| први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово |
| кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мо |
| справи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак |
| питам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— |
| ац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главн |
| ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Ј |
| м воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и суви |
| могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву |
| трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет.. |
| ампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу с |
| анта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари |
| као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутр |
| д изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и имен |
| , а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвер |
| водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас |
| би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дет |
| уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњ |
| <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за |
| адиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам |
| цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и з |
| <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</ |
| у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде |
| у под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је би |
| о проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док |
| апе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подр |
| о, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам сти |
| ча-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113 |
| одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем к |
| ојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, ал |
| а Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише м |
| То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали |
| {S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није зн |
| вно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није м |
| ад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад |
| , а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби до |
| смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...< |
| е за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико н |
| S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до кос |
| гу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција |
| страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударит |
| м устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару |
| пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет о |
| е ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само |
| и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Ми |
| је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.< |
| вог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим. |
| } Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} |
| > <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, |
| помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран н |
| беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и по |
| највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послу |
| е, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више |
| нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служб |
| ст дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Иск |
| беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше |
| љен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, |
| p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...< |
| што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у и |
| на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, |
| а за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изић |
| дмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече к |
| баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда |
| благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — |
| се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу п |
| обро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, си |
| е у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упит |
| у нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред |
| ако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна |
| акључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра |
| е сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по |
| одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставит |
| каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити |
| спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери р |
| олико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</ |
| госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечк |
| ћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету |
| е баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јут |
| познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> |
| цу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Н |
| хнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову |
| бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете |
| рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и |
| дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" |
| је, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а посл |
| p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи |
| рло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се |
| — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> |
| у карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, п |
| себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} М |
| даред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех |
| > <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с |
| в сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло до |
| нер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</ |
| — Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на |
| рад.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам |
| ше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршен |
| — Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четвр |
| оћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох |
| сподином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине |
| још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], |
| па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра н |
| > <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{ |
| удели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се |
| овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> < |
| ти шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана кој |
| родужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бог |
| ицирској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га |
| S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоз |
| сле донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, |
| Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћ |
| угог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих |
| S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер |
| >Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди |
| жио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како м |
| о ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ |
| тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз б |
| бе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је им |
| /p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од |
| дижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбу |
| так и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стро |
| рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, госп |
| о да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S |
| старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега ник |
| >Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета |
| љење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови |
| . гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</ |
| би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре |
| о се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе оче |
| ворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Госпо |
| Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} |
| му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком |
| <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине |
| и си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нис |
| правити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— П |
| ати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — у |
| } Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући |
| роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих св |
| p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес са |
| ледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>с |
| /p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три м |
| идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. |
| ико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је |
| гова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и |
| <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— |
| т пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђ |
| су могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>У |
| пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата... |
| арш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео |
| и у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спрем |
| > <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и |
| а, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што |
| ехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присут |
| је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— С |
| у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у ов |
| био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Беог |
| ан...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење наб |
| конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умр |
| чех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта |
| узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у |
| Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су |
| .{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ је |
| ле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је |
| p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га |
| наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене п |
| опесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
| пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнар |
| а пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење |
| гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја |
| едан друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској |
| сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно |
| ом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом т |
| 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, |
| док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра да |
| ше разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне |
| подин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p |
| еко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и |
| да, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> |
| ка тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цици |
| сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалос |
| ебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а |
| ст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко |
| е као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми ни |
| ар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата ко |
| могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, ал |
| ла те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у |
| p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да раз |
| човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, |
| е и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, |
| едног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у |
| пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола |
| ка, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога |
| да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, к |
| мо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, |
| Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађо |
| <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице п |
| мих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> < |
| рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управ |
| чно, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо |
| азгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а |
| ти сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим про |
| ана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да |
| а шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</ |
| ледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, нес |
| и каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па |
| враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стига |
| ће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, д |
| а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</ |
| спремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог да |
| твари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да чов |
| ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте |
| у и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракиј |
| </p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, г |
| е са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје |
| ју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чарш |
| <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сир |
| међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта |
| болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме па |
| бу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли |
| ђин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изиш |
| о не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> < |
| а скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја |
| да на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</ |
| Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p> |
| па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> |
| ржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру. |
| збија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи с |
| пе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорил |
| ђем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у |
| ак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам |
| одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узи |
| и скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под кревето |
| а прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пош |
| е.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мн |
| се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице |
| бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади к |
| глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> |
| ј Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послужива |
| столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе о |
| ању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћут |
| о пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао. |
| угог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки ј |
| реко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не мо |
| тинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам |
| се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све п |
| <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а тво |
| р случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим |
| — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> |
| м још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужн |
| подина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Шк |
| шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче го |
| п позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> < |
| да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се дирек |
| Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис |
| шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам |
| а сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете |
| не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида п |
| рава јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што |
| велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није т |
| еким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p> |
| дим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председн |
| самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> < |
| ста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме |
| е добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо |
| да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а |
| који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну |
| за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овог |
| и!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас |
| се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S |
| смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече п |
| не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим но |
| обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он це |
| окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег ш |
| Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужн |
| ра: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш |
| е! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са сви |
| с обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмуса |
| омоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано прати |
| о приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе пор |
| и прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу |
| примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братск |
| <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није |
| господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђ |
| г позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, |
| од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима |
| као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су оч |
| о је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао |
| зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из |
| — Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и н |
| рада, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам мога |
| по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До ду |
| једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да н |
| имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђе |
| не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити с |
| да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је |
| куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, |
| горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама д |
| на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав исле |
| дигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена |
| , наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох |
| икну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер |
| <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш |
| — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбиц |
| , а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p> |
| S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поч |
| хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били |
| после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{ |
| 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, од |
| ј напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда р |
| ко да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> |
| а.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на н |
| сти у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p |
| <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву не |
| о док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а но |
| .</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</ |
| а избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изр |
| :</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у ку |
| реди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} С |
| Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао. |
| их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па |
| зесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде |
| /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....< |
| г џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крч |
| е сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста |
| ила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на д |
| а је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробуд |
| с не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојиц |
| и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стаја |
| /p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18 |
| х за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључ |
| ем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе |
| да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у |
| улу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти |
| поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело |
| ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја ње |
| ушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је |
| аше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протест |
| јзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дан |
| unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме |
| к изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у |
| се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две ст |
| па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас с |
| Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми шт |
| p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде |
| дмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем нек |
| притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго |
| кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...< |
| бу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђе |
| </p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p |
| несите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде он |
| платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажа |
| госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сир |
| и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> |
| поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — |
| и осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо гд |
| ма, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив |
| је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на |
| устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и |
| г човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним. |
| главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испит |
| е нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од он |
| огледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p |
| ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</ |
| а да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За ма |
| Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си б |
| Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Б |
| о брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је о |
| же, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене |
| код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео с |
| ан и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.< |
| паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере врати |
| — Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку г |
| оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом п |
| седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешник |
| дној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем |
| — Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, |
| > <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла |
| полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да жи |
| исмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик заве |
| , дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати ка |
| друм...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од че |
| се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао |
| p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би |
| исмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај |
| држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је нео |
| није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа л |
| ), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све |
| есет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога з |
| Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео б |
| } Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно ну |
| ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре |
| а...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам |
| ност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после м |
| аест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— |
| </p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био |
| боравити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући би |
| — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу ис |
| о се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе |
| шко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по |
| е, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите |
| за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни |
| ла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... |
| те, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здра |
| је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у |
| , пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна |
| ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш вез |
| унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одгов |
| узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки |
| мо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали ка |
| <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом рук |
| еду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр. |
| в!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже |
| коније које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изг |
| столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени не |
| циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по |
| арми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољ |
| минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет |
| Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, |
| чеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се |
| ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а |
| дна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корп |
| јде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скув |
| х, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си |
| >Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као пом |
| дмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p |
| је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан... |
| и са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживањ |
| — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракиј |
| м се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код к |
| по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем |
| Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем дин |
| рпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S |
| етири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу |
| спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледа |
| гао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у со |
| мо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> |
| ље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад |
| али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би |
| му и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа |
| кујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то пита |
| ваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић, |
| преман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разуме |
| >— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп |
| Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до в |
| ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца |
| p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно в |
| ије био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока |
| p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пусти |
| х и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми има |
| p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се |
| луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.< |
| , не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, |
| да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја |
| ло новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен |
| пи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им х |
| дне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе, |
| учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане раз |
| е.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, |
| о добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене к |
| и сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред |
| о гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се |
| питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало ш |
| казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја |
| струка.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — |
| т сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p |
| кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике |
| ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он м |
| сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу но |
| о!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p |
| у нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш |
| су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак пита |
| аљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните м |
| ! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му |
| , да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хте |
| .</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је |
| ахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер са |
| р повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, ве |
| ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачк |
| памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли са |
| а:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартиј |
| и пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако |
| силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Ниј |
| ст пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне и |
| је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми каж |
| и смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте з |
| вог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нис |
| <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, |
| љајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само |
| 113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи |
| слила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапр |
| p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони |
| ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим |
| све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са гла |
| ака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет |
| што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без з |
| е „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, |
| и.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су |
| чео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, к |
| на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима с |
| кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, оф |
| ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не мог |
| p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, |
| /p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу |
| уће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер са |
| а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата |
| .</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао.. |
| ога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад проф |
| иком научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да |
| а ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — мо |
| дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стиг |
| ј...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{ |
| до од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљ |
| на, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним т |
| ори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама нем |
| ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Заце |
| управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као т |
| ад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја |
| амћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео |
| се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у |
| сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама.. |
| ам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови бе |
| останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна мес |
| лим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n |
| јући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена дев |
| м све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p> |
| аћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> |
| чић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључават |
| дино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад с |
| држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двој |
| ња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта |
| дна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само |
| один је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теб |
| жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, |
| : „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставић |
| ам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилуј |
| лио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео. |
| p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пер |
| оници.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељст |
| } Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му |
| му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади |
| говорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престал |
| оше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{ |
| пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу |
| те ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећем |
| одишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо |
| едан сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — |
| еси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се |
| ћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Цел |
| емамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо... |
| тим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам прово |
| прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је за |
| .</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје од |
| учајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они |
| етиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опе |
| "65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим |
| Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време |
| ња све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо ве |
| раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, а |
| n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући |
| вно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том прил |
| о у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био з |
| — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, |
| арица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зи |
| рговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико велик |
| бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{ |
| етлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, |
| пет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,. |
| о у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бог |
| е примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она госпо |
| ш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи- |
| аборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних са |
| е насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати и |
| ли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} К |
| па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — |
| >За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у |
| она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из ра |
| дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо |
| већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама |
| но што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајност |
| умете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и |
| рти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох |
| , који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било ла |
| дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати |
| паше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> |
| ени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачи |
| ох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за |
| дало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бр |
| ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи на |
| едан динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’м |
| вучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двор |
| и да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ће |
| /p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што |
| м онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p> |
| што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, к |
| унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и пра |
| и, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је |
| поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> < |
| .{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без |
| н, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекива |
| <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" |
| тарији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а са |
| .{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао |
| а ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави |
| сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље. |
| видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините |
| ме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроња |
| е за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учит |
| почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао |
| ати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као кв |
| , па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали |
| анџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте |
| од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, р |
| /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p |
| е с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем п |
| г, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p |
| јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, д |
| оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао |
| Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кириј |
| ледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо |
| целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њен |
| рећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испека |
| лужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад св |
| ито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Је |
| о јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа |
| то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца с |
| асапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетиво |
| кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада |
| <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, ј |
| ој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходн |
| све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{ |
| о за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим п |
| из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, |
| у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем к |
| редмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раниј |
| и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једн |
| <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вре |
| лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, |
| Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Виш |
| и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појес |
| а па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја с |
| ле ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера |
| Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{ |
| <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мо |
| смо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгр |
| ећ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не |
| >Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом стра |
| Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун |
| иђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати |
| у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко |
| једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" / |
| азнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у такв |
| па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, в |
| исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, |
| ок нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако |
| о принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</ |
| , јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам сам |
| а сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div |
| ра, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... с |
| .</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет |
| ..</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараће |
| е направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте |
| p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема. |
| врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло то |
| ти колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољ |
| места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу |
| риште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макн |
| је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сен |
| амог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...< |
| по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговори |
| ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји |
| авола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах |
| а то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да |
| кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема к |
| ити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад |
| живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље исп |
| ајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње. |
| , — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би п |
| хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а |
| нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест ди |
| пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што |
| ге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се весели |
| е одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мисли |
| љно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер иду |
| ога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар |
| се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у |
| е:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе |
| ити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука |
| -хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па |
| ребати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{ |
| чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошт |
| је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и ми |
| ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с је |
| оји за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а |
| у ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{ |
| знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Е |
| ило доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излаз |
| дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кром |
| вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— |
| ону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се о |
| било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писа |
| каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор |
| р се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков и |
| /p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је |
| 6" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим вр |
| жајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем |
| о и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита |
| ај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да им |
| аки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и с |
| бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, |
| сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један |
| p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим так |
| вала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој |
| разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да |
| сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једни |
| олажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у ча |
| ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам з |
| ана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А |
| ед пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и |
| вецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сре |
| нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у в |
| ...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био с |
| од пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточењ |
| владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине, |
| ијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и изб |
| име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, |
| око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико сек |
| већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми по |
| че се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фр |
| оменио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено. |
| о ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трош |
| руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p> |
| ј и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму д |
| си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, т |
| тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер |
| а?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јеса |
| сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесн |
| сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толи |
| .</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам.. |
| андарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на |
| по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест |
| ам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој |
| нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да рад |
| а зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код |
| ста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и |
| прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима с |
| р, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — |
| ори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све |
| пке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби |
| ах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> |
| — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера |
| лечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ак |
| ама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше |
| као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се |
| } Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад |
| но седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p> |
| вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици |
| оници.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на п |
| је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, гд |
| о добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се на |
| сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака |
| најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећива |
| и било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за |
| гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ак |
| .{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне |
| настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко |
| г кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли |
| одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне |
| поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна |
| удило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим даје |
| не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет |
| по, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!.. |
| > <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, п |
| динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> |
| и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако да |
| којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за |
| рада, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти т |
| нам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бо |
| ред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спава |
| му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.< |
| завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S |
| ратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље |
| ао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помис |
| и.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни сл |
| тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју н |
| ринуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе огра |
| стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо |
| ше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече |
| нгупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо |
| као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубоми |
| ко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на леди |
| часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, |
| а?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта х |
| ар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисм |
| з које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђер |
| имаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. |
| не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем сп |
| се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која ј |
| им...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту |
| ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се у |
| ку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одмо |
| .</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле |
| а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци |
| дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа |
| по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо |
| јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнем |
| је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас |
| делу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакл |
| место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час п |
| > <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку |
| рави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш мла |
| окушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред м |
| е то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти... |
| ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до |
| и пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извук |
| и смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љ |
| ало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</ |
| и, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да м |
| у и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p |
| , у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>П |
| , па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као |
| у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се веч |
| угом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били |
| иле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слуш |
| у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на |
| х од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" |
| радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим |
| м мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађ |
| S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерат |
| о у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена |
| сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Мил |
| амо натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, |
| е, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе |
| врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро ос |
| <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратк |
| слао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђ |
| цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитат |
| је, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све д |
| отично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да ок |
| кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде к |
| И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> |
| а дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме |
| колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад ј |
| <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Е |
| Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој |
| <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га до |
| есечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — |
| а својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средств |
| ш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди |
| ран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за не |
| ири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за ме |
| ли са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Ш |
| добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што |
| у.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једин |
| о!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— |
| се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш о |
| да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква |
| Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <p |
| се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно |
| уно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала |
| растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте виш |
| Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Насп |
| је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Пе |
| може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" / |
| о.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили |
| на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, |
| обро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> |
| у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао |
| су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели б |
| има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам |
| ичина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било |
| Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу в |
| " /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мисл |
| .</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим ш |
| онављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <mileston |
| дног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} С |
| агао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ј |
| не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Н |
| увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“. |
| ...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" |
| читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куња |
| а су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пу |
| бар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем |
| ано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком.. |
| увише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што с |
| оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви |
| дох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p |
| оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, чита |
| ав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватр |
| овека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говори |
| оводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" / |
| али, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на |
| одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико пр |
| шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кућ |
| на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак |
| своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу |
| шао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме |
| петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно |
| смо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> |
| ти.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим он |
| стало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу д |
| ла? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на с |
| касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где |
| з прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусре |
| али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти в |
| ва сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слуш |
| </p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слу |
| комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пија |
| ..вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта л |
| орити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> < |
| то као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци |
| му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од г |
| ата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми с |
| хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, |
| ам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни? |
| ко иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p |
| де сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пу |
| ори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити н |
| а једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово |
| устио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред х |
| и немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли гл |
| е отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин г |
| аред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стра |
| во упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, госп |
| звидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n |
| ле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога |
| ам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад |
| никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његов |
| а ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{ |
| руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био |
| де, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у с |
| внем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем |
| оспођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у к |
| — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— |
| p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се |
| онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље |
| оји јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је |
| ни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добр |
| мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од |
| кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам |
| ма свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стиго |
| Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се са |
| говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе |
| от,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, |
| , можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиља |
| живео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S |
| p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</ |
| шло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двој |
| у остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не |
| о премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто |
| м је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се т |
| хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S |
| >„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода |
| део је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима |
| каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пиј |
| Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> < |
| n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и |
| мена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах сло |
| пођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за за |
| ..</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно призна |
| о донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете |
| естисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потре |
| и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој мог |
| о...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн |
| ; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратис |
| да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај пр |
| 6" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме |
| плој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</ |
| седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, |
| м размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је |
| корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узв |
| ио трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био ова |
| се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.< |
| .</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар |
| p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете |
| ви пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се ја |
| p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</ |
| џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} |
| пођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну |
| изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па |
| и ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја |
| у која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како |
| зненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб та |
| кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и |
| и, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p |
| унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође јо |
| /p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ни |
| е за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз ст |
| ру.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и |
| цните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— |
| никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и |
| о и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више н |
| да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми |
| >— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи |
| мали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси |
| на.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутр |
| лепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под |
| да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, вр |
| шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, ка |
| у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари |
| а част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и х |
| тигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око кућ |
| нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, пр |
| мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Х |
| ље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао |
| је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа |
| и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога |
| примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја |
| <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало |
| у...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ до |
| е.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњ |
| че још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> |
| љао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегр |
| са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не |
| ори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити. |
| ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман с |
| у раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему да |
| ка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то |
| вам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не з |
| у, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— |
| скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин гл |
| о је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане! |
| Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" |
| позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> |
| у!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју има |
| аман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу |
| о комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака |
| ,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи |
| м три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} |
| аву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капи |
| ти.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да |
| ај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као |
| и, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степ |
| зе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} О |
| уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми |
| ...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И г |
| о? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на таван |
| све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једн |
| ући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а |
| о ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са вр |
| син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Д |
| да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, зна |
| дан.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као д |
| си те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти тв |
| видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је |
| , који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге |
| ост...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, ка |
| да мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један сав |
| м очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, |
| д савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из рук |
| а!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наст |
| е изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем |
| да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане си |
| и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у |
| мо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, ниј |
| прам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и мек |
| ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци |
| ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда в |
| <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечер |
| </p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацим |
| чили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њи |
| ану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријате |
| нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раск |
| , кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и |
| акав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин... |
| шли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са о |
| /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не сто |
| а слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљено |
| ести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, |
| ти!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писм |
| олико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удво |
| е видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као д |
| невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло |
| оме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле |
| — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесм |
| вор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још |
| >— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно |
| ивљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му |
| и то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи кол |
| си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па |
| и?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— |
| о није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у |
| <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је |
| готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем веч |
| тах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се н |
| на ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему |
| у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи |
| а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не з |
| ро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> |
| рилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико им |
| ајзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> |
| не ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за т |
| у, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... |
| себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он т |
| пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам тр |
| рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, |
| као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зн |
| беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, |
| пет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и |
| а коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су |
| о детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очеш |
| ест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљ |
| ах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што |
| „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине! |
| и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и го |
| </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — реч |
| а, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, старац |
| скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахат |
| Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> |
| , обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена д |
| дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово прича |
| ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандар |
| лиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима |
| "213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упути |
| д нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у јед |
| нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакш |
| је од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невер |
| не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте |
| муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. ви |
| ик не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се |
| ђе на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, к |
| ред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече и |
| капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а |
| ке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у |
| ију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуш |
| мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео д |
| .{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече |
| ш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> |
| а кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви |
| та, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече мали |
| , добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Бо |
| сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем јед |
| и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух ј |
| ира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како |
| о је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а |
| обе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и приј |
| ни прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим ж |
| на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова |
| а густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад |
| учковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— |
| па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе |
| а дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, |
| ине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На с |
| > <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав |
| ти како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог н |
| ча Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одв |
| је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку за |
| те <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила.. |
| замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p |
| — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чу |
| ... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да |
| куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, |
| а, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од |
| па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рек |
| рши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.< |
| ник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!. |
| из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p |
| ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад |
| <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више о |
| вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} |
| н није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример |
| испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> |
| ј зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, ал |
| њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове |
| е но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она м |
| — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те д |
| азумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнади |
| тојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити |
| мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерд |
| ру а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она поди |
| , и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја гор |
| ...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрест |
| есрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може |
| у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме |
| скочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао би |
| ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А |
| ај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам прежи |
| p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, |
| она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господ |
| ете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који |
| оћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — уп |
| .{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благ |
| су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — |
| ико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глуп |
| цркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?! |
| ахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих |
| радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па |
| једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде |
| о онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи |
| рио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо |
| ришту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за к |
| </p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{ |
| док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p |
| .. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Т |
| слим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога |
| раше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере |
| гуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> < |
| м на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као ср |
| воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па |
| на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,. |
| доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чу |
| p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време |
| >— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p> |
| о да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми |
| о се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не м |
| а!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствов |
| ко-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месеч |
| , већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два |
| " /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном |
| <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док оп |
| > <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам с |
| а се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка ма |
| бља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни вид |
| ло је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком м |
| исам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} |
| али тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди |
| p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — ре |
| е истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флаут |
| м мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме тера |
| о,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намеш |
| сар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је |
| ине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показ |
| а...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег |
| ироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — |
| ма.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се п |
| Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пе |
| за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим |
| ле испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима |
| еђу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто и |
| гурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника |
| просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сап |
| упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи. |
| кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одго |
| ог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се |
| да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Пан |
| најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мис |
| био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било н |
| ођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам |
| м непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред |
| гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
| ам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали |
| „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у двориш |
| заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби п |
| лада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта |
| се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се |
| емо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, |
| сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло |
| екам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по гла |
| све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад |
| посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда |
| ед саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем |
| ер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже п |
| Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него зап |
| мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљад |
| од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам |
| ку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осе |
| n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлук |
| рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао с |
| вом, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност п |
| упио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивно |
| а за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чи |
| ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ид |
| пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем. |
| између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
| седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од |
| тати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван |
| ан ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто ш |
| .</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод |
| b n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.< |
| оде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из наше |
| владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а |
| радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, |
| ом...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> < |
| служивао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игња |
| „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одго |
| жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</ |
| алена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах каз |
| адић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бо |
| ти да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p |
| тах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом... |
| да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувај |
| вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њ |
| је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Ј |
| подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отв |
| едајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати |
| /p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у оно |
| о.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још |
| оме сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету |
| <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја |
| андур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах |
| ? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми |
| јда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег па |
| исам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам и |
| ан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише. |
| еноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, |
| У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, к |
| трану, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај ова |
| капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и |
| уљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто |
| остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако |
| ји ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва т |
| на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим и |
| ше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> |
| киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина |
| тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим |
| ио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав |
| онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме |
| Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја збо |
| појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— |
| игосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, |
| ди да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> < |
| > доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Доб |
| <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... |
| ући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам н |
| мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина |
| те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустит |
| затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p |
| сти.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Но |
| овољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко |
| Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по соба |
| ...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде |
| који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који беј |
| су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су прим |
| чици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то |
| мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управи |
| еб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио |
| свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госп |
| па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше |
| био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, сам |
| ока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем |
| горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S |
| у, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потраж |
| <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде сп |
| задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} |
| је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се деси |
| е кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— |
| испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејин |
| плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газд |
| 94" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада н |
| ли смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</ |
| од „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика П |
| ти... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта |
| може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни пок |
| а донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од |
| едној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на |
| вију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на |
| уку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера прови |
| ири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обој |
| шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{ |
| јали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је н |
| у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури |
| бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учи |
| > <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми |
| ину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то ми |
| жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, |
| >Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у ча |
| и, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p |
| дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а |
| сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто |
| познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и |
| ди онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу у |
| у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два- |
| ј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p> |
| p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена гос |
| војим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник. |
| ="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми |
| из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме ј |
| , што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p |
| </p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој б |
| види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стра |
| /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај |
| исам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предуз |
| арош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље п |
| потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко вр |
| шим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се ств |
| о у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а стар |
| чем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум |
| а, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не гово |
| ... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још |
| без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне па |
| раше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се гла |
| грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће б |
| вечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и |
| е држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> < |
| им?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је |
| а се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, |
| радио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пу |
| смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш с |
| то сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог го |
| захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која |
| p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" / |
| јући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више |
| .</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одл |
| госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта |
| — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си |
| 04" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој д |
| едан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао са |
| Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи н |
| и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш |
| ек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох |
| црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се |
| ђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата |
| ела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на г |
| е преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још |
| >Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек |
| она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох |
| нда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се |
| неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, пла |
| ере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — |
| не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће из |
| једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори |
| а,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зно |
| сет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се б |
| и шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отво |
| и за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао |
| е умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на |
| ш и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим |
| .. затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и профес |
| бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...< |
| >Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приб |
| ! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испр |
| све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, нарав |
| ћи а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпарх |
| о да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављ |
| ... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је д |
| ...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као |
| а?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p |
| мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? уп |
| ера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад па |
| екну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо же |
| Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што в |
| и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид |
| био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> < |
| рски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив |
| ожа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{ |
| редавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и ун |
| напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, |
| и: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражил |
| ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали.. |
| а се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</ |
| ао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— |
| вог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, |
| .{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја б |
| ...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да |
| рио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председ |
| помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох по |
| било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би м |
| викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> |
| ше и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака |
| еразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше |
| утао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако |
| а у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим |
| свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом |
| ли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није би |
| ..</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="2 |
| јама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не б |
| вање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа |
| ели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је |
| .{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле |
| чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и |
| е као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црн |
| н рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да ра |
| да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе п |
| ем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожел |
| огдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — |
| шом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што |
| о је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га |
| како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— |
| узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најп |
| неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио |
| равитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог сре |
| {S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Пр |
| м крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где с |
| > <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама ви |
| Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај н |
| пођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред о |
| и без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и |
| — Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на проз |
| S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам |
| дну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше пр |
| киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна коли |
| о му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Ма |
| {S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад |
| сет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми |
| био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Б |
| се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у |
| пасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p |
| е наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку пов |
| обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} |
| с стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће |
| и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p |
| .{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи |
| а које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма |
| , да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као |
| та, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра |
| .</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека ж |
| у казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли |
| права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани |
| нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за |
| ...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-И |
| сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као ши |
| етој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло |
| који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу |
| ако човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису с |
| ко се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буд |
| школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, |
| з џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, н |
| бом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{ |
| и само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је би |
| есносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа н |
| ти...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима |
| де ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас пр |
| инило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{ |
| ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> < |
| до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода... |
| ано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и |
| ало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бр |
| лазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла.. |
| о школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више гр |
| " /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 2 |
| </p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби у |
| ћ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће зате |
| : „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми |
| за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} |
| и, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци в |
| p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме |
| је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S |
| осподине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> < |
| он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, |
| ена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и из |
| . пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубис |
| обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој |
| } Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми |
| е, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ |
| нцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где |
| е не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p |
| м да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непре |
| хата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из |
| те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било |
| а врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и |
| и био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после бил |
| али, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> |
| авнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</ |
| господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{ |
| богом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући м |
| и...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S |
| вала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са с |
| чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао |
| а.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{ |
| ати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одј |
| > <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да |
| ло,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосн |
| ивиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пр |
| <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у к |
| ем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући |
| — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајн |
| о па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих |
| ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих |
| ожда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца |
| од куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га д |
| х шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме б |
| 44" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Ч |
| огом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја |
| ка, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом |
| братим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, |
| арији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као ш |
| То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојиц |
| У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</ |
| , жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем |
| по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар ј |
| иво... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>И |
| ну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт п |
| нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати |
| абим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: и |
| усти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— |
| едах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозв |
| ...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> < |
| се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...< |
| ерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше в |
| дерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој пост |
| у? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела д |
| ође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>До |
| добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> < |
| у зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом ј |
| вајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну глав |
| ика има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да раз |
| и били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сад |
| ног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} До |
| ки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био прот |
| пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисм |
| поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> |
| ног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или |
| ата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није по |
| ругом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и н |
| одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно с |
| држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је јед |
| е мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на |
| <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, |
| аво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако |
| в, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Жи |
| <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад који |
| дите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како |
| да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео |
| рло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовиц |
| настира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и |
| е воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване и |
| и: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у п |
| рдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухв |
| више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш кри |
| ..</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне там |
| лише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару на |
| што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у офи |
| јао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам мо |
| </p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још |
| олџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави ј |
| p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста |
| епеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси л |
| n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина |
| о, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До д |
| </p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо |
| од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико л |
| атски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> |
| човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију ст |
| је ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми |
| и хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у па |
| ман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и од |
| {S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља гос |
| лушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор изв |
| рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета с |
| одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затво |
| мејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати |
| ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> |
| ва два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?... |
| ћеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону |
| на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Ј |
| ик окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова |
| услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме нек |
| динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо |
| је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар |
| , била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад г |
| ад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, |
| о не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после |
| морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора ис |
| на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У он |
| стао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по |
| ну шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим |
| е посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога шт |
| ; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млата |
| ="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да так |
| д то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет |
| ег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њим |
| г места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила |
| емљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим |
| и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, |
| ећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер с |
| е ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако |
| у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изл |
| м не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пре |
| > <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрх |
| пимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са св |
| аде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти от |
| и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; а |
| ајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу |
| бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још трој |
| из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много |
| ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љ |
| , са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам |
| ар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо за |
| готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и за |
| ежи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упит |
| {S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном г |
| један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна ве |
| оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе |
| Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у |
| се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он |
| </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,. |
| варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто по |
| ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се |
| у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда ка |
| и би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— |
| рам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Мор |
| лим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу.. |
| а друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p |
| су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не м |
| ца закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не |
| и и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} |
| бро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шт |
| Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам |
| о је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — г |
| ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову |
| је ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше в |
| жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А |
| ађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је |
| био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам пр |
| 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане |
| еволвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, |
| ицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не з |
| ови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облик |
| углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Ж |
| ..{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> < |
| > <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајсто |
| но; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, у |
| ена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а ш |
| е падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као |
| и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.< |
| мљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за ти |
| будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рек |
| } Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у ше |
| ред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани |
| на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> < |
| а...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том |
| га, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и к |
| кну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекн |
| чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p |
| од набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и |
| аван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто |
| од градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као п |
| та, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко о |
| и неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље |
| крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за в |
| арао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јако |
| ело и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapt |
| о сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Исто |
| рим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на т |
| га се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његово |
| м се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за м |
| n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p |
| С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситни |
| исам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја |
| у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце. |
| а, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...< |
| и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово |
| та направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; ст |
| једаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упадне |
| гла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине и |
| д се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће он |
| ам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су |
| атим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовоља |
| мање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох: |
| ...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— |
| лог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразг |
| а био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испра |
| остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њи |
| нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за с |
| у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Н |
| у да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену |
| сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајд |
| а види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших |
| е једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело те |
| ећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица |
| е избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, п |
| авила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, |
| гли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— |
| очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није |
| ао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од о |
| адава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвор |
| а га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па |
| за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у |
| ше на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о к |
| па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај м |
| ам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред оп |
| , бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох, |
| полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена |
| ом и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је |
| и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ств |
| ам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— |
| те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, брин |
| ко кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде |
| гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, |
| и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па н |
| и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што |
| еколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозин |
| " /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а |
| авало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле.. |
| а.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на п |
| /p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије бео |
| ориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има дос |
| а <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо уме |
| ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега |
| је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим з |
| кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу к |
| спођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јо |
| овели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо |
| и.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смр |
| неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно! |
| један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у с |
| кој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири су |
| ад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, |
| вити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер са |
| /p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Ш |
| ео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако за |
| — Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! |
| а ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{ |
| вку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечер |
| уће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на про |
| ћи као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало ут |
| о исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — по |
| гао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мис |
| бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже б |
| ваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p |
| дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се з |
| али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох |
| у да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било |
| мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле јед |
| и.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла наб |
| ле биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место к |
| реда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!. |
| ла је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце н |
| У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и |
| ам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— К |
| и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде |
| не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, |
| ле и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред |
| и али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је |
| а улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снег |
| ђо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиром |
| своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална ме |
| жећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами |
| гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни реч |
| у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат? |
| е Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад је |
| и, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зим |
| то остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| цело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На о |
| ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — пр |
| олико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и |
| та друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога п |
| као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="12 |
| упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се |
| целарије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, |
| го оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од о |
| ењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржа |
| паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар м |
| од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, наро |
| а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да мож |
| цима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судби |
| да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци. |
| ти стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} |
| ке у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би |
| рижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је |
| олиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи зб |
| грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу |
| ени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата |
| сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— К |
| светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, |
| ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Х |
| сет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никак |
| е главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста пра |
| почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим |
| за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај |
| век да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а т |
| <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе об |
| ште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Ј |
| ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и по |
| ене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу с |
| ај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут |
| : зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а |
| о ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око сед |
| сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потра |
| едан камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се |
| м имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слобод |
| — Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ј |
| лелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза у |
| де је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово |
| Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> |
| мем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наок |
| исина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода |
| </p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. < |
| покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Зби |
| алосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене |
| До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> |
| а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било |
| превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког |
| .{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и |
| је толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, |
| p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео све |
| иге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; |
| се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одј |
| ,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта л |
| ворити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на |
| е и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У п |
| улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају |
| реба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничаре |
| па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово д |
| ћка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би |
| кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та |
| беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја т |
| ена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малиша |
| кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла мес |
| ише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у ква |
| та не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клуп |
| тавим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној р |
| е збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одм |
| .{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone uni |
| и, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох н |
| е врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— |
| <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или шт |
| да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добр |
| доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да |
| е наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан |
| за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја са |
| а не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кава |
| тично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изић |
| уда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не мо |
| ам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Ви |
| ле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мув |
| и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</ |
| е, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом чове |
| а овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — про |
| у да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она |
| > <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се |
| е он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p |
| Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Доб |
| о поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ног |
| а јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по куј |
| ушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ с |
| е глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток.. |
| утра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет |
| у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубиц |
| ндустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док |
| м око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам |
| ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се |
| Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</ |
| лар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод к |
| доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити. |
| ни почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четв |
| Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је боле |
| ера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— М |
| рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих про |
| да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би н |
| о полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — |
| ј“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као те |
| имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађе |
| а кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, те |
| па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на ис |
| и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подр |
| кнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао в |
| и једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а |
| ко је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} |
| <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај од |
| псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бада |
| сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима с |
| разијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да |
| p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер |
| p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— О |
| е.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— |
| ван гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђ |
| , — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним оч |
| моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта |
| дакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прс |
| на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, вид |
| кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега н |
| се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, |
| је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— |
| </p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз( |
| нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или М |
| >— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћ |
| је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у |
| и, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господи |
| сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам |
| ..</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у |
| а којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу. |
| ва, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку |
| Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где |
| ..{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да |
| ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сад |
| <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало |
| мо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије |
| сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред |
| кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу |
| одужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— |
| ао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци |
| ље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ј |
| — Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам |
| оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растуриш |
| оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепш |
| је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора вол |
| метио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше ви |
| ца или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила |
| на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах! |
| и те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак. |
| амо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи |
| кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауста |
| аравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја с |
| ајрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај л |
| <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натр |
| <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, |
| ше лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се н |
| ету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</ |
| еограду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је |
| тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће п |
| ..</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја |
| ом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта |
| ат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет за |
| та је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Ос |
| и ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за |
| рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда.. |
| ло раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си |
| тупио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај |
| ерати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p |
| поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци |
| ј све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало |
| иковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у шко |
| госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— |
| видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвн |
| Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако |
| а, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о к |
| ивао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> |
| г начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам |
| лико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре |
| крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На ул |
| /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутр |
| </p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Ка |
| послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title> |
| мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо пре |
| Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих не |
| је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добр |
| си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само |
| чем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију |
| ру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> |
| шљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим |
| кох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију с |
| изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, к |
| е све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам св |
| кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже |
| до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... |
| ,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празно |
| ето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро |
| ца.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно о |
| нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имо |
| неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — пон |
| камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{ |
| олико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! |
| рно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд. |
| одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празн |
| лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је |
| враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њег |
| о, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна |
| нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, |
| оду сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи |
| а цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и |
| а се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, |
| се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме н |
| или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не |
| башка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и |
| збројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па |
| и нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, доб |
| о казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у дв |
| не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени |
| о, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово ј |
| е се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више им |
| Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог да |
| ам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тад |
| раја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу је |
| </p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику |
| <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам |
| и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он |
| осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црн |
| а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“.. |
| држати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати шт |
| једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, |
| да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце |
| разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шт |
| ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме б |
| ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући б |
| а не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кол |
| че намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем |
| не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прв |
| њицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача ј |
| очнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти |
| н љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра |
| мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога креве |
| говорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не би |
| м!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен |
| ти нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку до |
| из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу са |
| <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу п |
| од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба и |
| до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али сам |
| не тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час п |
| раку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> < |
| уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су г |
| да и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем ко |
| ам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица |
| начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не |
| биља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би ж |
| од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико |
| ве више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико трен |
| инута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за др |
| "78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код П |
| — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од пр |
| гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну ниса |
| ко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чес |
| /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шт |
| ај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тон |
| на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који |
| тим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко |
| уда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један т |
| ољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корак |
| оби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласов |
| , ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас дола |
| p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} |
| ш јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не сме |
| ... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, ш |
| олико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај |
| господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута |
| milestone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</ |
| е да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам |
| колико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— |
| брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећ |
| опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана |
| ала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци |
| благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те ов |
| p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко с |
| то. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајни |
| морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, неп |
| на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете пола |
| ице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за |
| рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и п |
| дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, ал |
| ић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас д |
| аоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његов |
| о набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају ст |
| олико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гр |
| ра, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, |
| и да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео |
| нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита |
| То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да |
| упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чи |
| ње промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што |
| ме од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција з |
| ика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни |
| Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шт |
| је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху |
| .. ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све |
| е потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћ |
| руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети ја |
| што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу св |
| <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спава |
| Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао п |
| >И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао |
| кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени.. |
| „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим ша |
| е бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</ |
| бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> |
| ипеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер н |
| не, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна |
| : „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на |
| ој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај |
| ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> |
| У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпо |
| о ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је р |
| Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Б |
| >За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хлада |
| огу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заме |
| ечима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо доб |
| бро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком к |
| ове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим с |
| там,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледају |
| и!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звал |
| знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, |
| <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ ко |
| шта не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и с |
| нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у к |
| руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човек |
| !...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам јо |
| Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо м |
| ам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где |
| хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и |
| о рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с |
| ју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на |
| раво вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида коман |
| и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео |
| још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој д |
| се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дуж |
| — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име |
| -ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="5 |
| ова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— З |
| — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што |
| вана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</ |
| <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кава |
| ка варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле |
| >— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче |
| ред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а д |
| рни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим |
| обај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — ви |
| p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем |
| зад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...< |
| Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај |
| на, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И са |
| пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта д |
| нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим до |
| авно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спав |
| дноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је |
| точне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржа |
| зила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана |
| разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се деш |
| аправи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнск |
| мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револве |
| осле, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{ |
| и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у |
| мно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град остави |
| раг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше с |
| ...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ п |
| А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да не |
| ..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да с |
| дан, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и |
| ј Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на ул |
| , али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати |
| била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што с |
| ош какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да |
| е могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око |
| и ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречи |
| </p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар |
| оћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех при |
| {S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И са |
| има, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... и |
| х.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати |
| у тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, т |
| ,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам |
| .{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче |
| о! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се би |
| леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механ |
| беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, |
| е преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски циган |
| оја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад в |
| говор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су ј |
| тражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! |
| пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Велик |
| машан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим |
| неси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ |
| прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба изд |
| тир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас м |
| пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за т |
| сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поре |
| розор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да |
| сам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред сврш |
| обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> < |
| „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!. |
| т, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При раст |
| јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n=" |
| итељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p> |
| з руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разр |
| о зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није |
| мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану за |
| ају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим |
| гред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен м |
| после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у тр |
| атијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу п |
| од гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт |
| жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих р |
| и.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља г |
| и, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} |
| рој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о |
| говори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћ |
| о грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према то |
| ту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро изл |
| p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја виш |
| ро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску |
| рле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није би |
| што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За |
| > <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме |
| оће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, у |
| су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и |
| Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} С |
| Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, |
| свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у право |
| јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, |
| м у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив |
| на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету леж |
| он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што |
| ле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Ра |
| ш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дуга |
| д П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али |
| се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с к |
| тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста |
| били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> |
| ремена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам зна |
| осле малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала |
| а, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец ма |
| теже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш ме |
| ријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито |
| се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога мо |
| ведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се з |
| едељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Дирек |
| у и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љ |
| <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнски |
| ти...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, |
| ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају ул |
| и судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одм |
| у, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, |
| аста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем |
| .{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим усп |
| се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и |
| а те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањ |
| приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шт |
| p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p> |
| .</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до |
| дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а кој |
| о на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћи |
| ојицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде |
| икад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем |
| други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ства |
| ајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се в |
| сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље |
| ишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} |
| ском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини |
| прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p |
| у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја нем |
| ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни по |
| ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Х |
| и!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих с |
| стуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала ле |
| једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле у |
| простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко про |
| ју...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и |
| којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој |
| ожај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме ни |
| но без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело. |
| и стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљ |
| е?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n |
| али.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овц |
| , коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, усе |
| лешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у п |
| спред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну м |
| .{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисал |
| е један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на |
| ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, |
| очнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстариј |
| о код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео |
| икао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> < |
| сала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелен |
| крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка п |
| <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му та |
| г багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по |
| љан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи |
| тим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, |
| тачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, |
| јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p> |
| њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</ |
| гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пија |
| је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи т |
| , коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само тол |
| к да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно посл |
| ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду ст |
| од нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад |
| а пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са ред |
| ећ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ |
| /p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу |
| већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад |
| и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред |
| ност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— |
| о беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних |
| виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била зат |
| на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — н |
| оњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) |
| ренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за |
| } Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хл |
| ад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муч |
| рочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском |
| еријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море н |
| седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још |
| после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног наше |
| ; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали |
| и стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу |
| оворих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добр |
| ам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше сам |
| тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу це |
| ти, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одел |
| есора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тр |
| подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по д |
| товао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бој |
| том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац |
| И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог |
| аде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам |
| они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, |
| ућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме б |
| свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Н |
| ом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни јед |
| /p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти |
| ате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, п |
| Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се с |
| и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку |
| чку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у ме |
| га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — ц |
| упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Та |
| и онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад |
| растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— З |
| могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, оп |
| , терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе уб |
| као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај |
| сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момк |
| пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим |
| — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецај |
| после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="1 |
| да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где |
| человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован о |
| У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми |
| ца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се |
| хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од |
| дсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно зау |
| ола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> |
| иње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам предст |
| д кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, |
| и и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми |
| треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра. |
| може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу |
| хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одку |
| ше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не |
| код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</ |
| Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било |
| ц, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити сто |
| толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао |
| г да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> < |
| азивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ни |
| , вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која |
| ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све ст |
| д сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла за |
| који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што |
| ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је б |
| користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје |
| још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снаж |
| д Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак пр |
| S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца |
| p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p |
| све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, п |
| , кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због |
| м ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p |
| но залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p> |
| аније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја с |
| вој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца н |
| ајзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истин |
| едном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово |
| на, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати н |
| Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито до |
| зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једв |
| ног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето |
| едам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобљ |
| те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Ма |
| толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи |
| Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> |
| Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дво |
| име,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно |
| тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и |
| че баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па |
| екох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим |
| овим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се об |
| те ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо б |
| ајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Позн |
| житељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био кр |
| учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi |
| оју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прек |
| > <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;. |
| од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., |
| , која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и |
| p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> |
| — Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима п |
| љу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није |
| где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене харти |
| идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосм |
| о рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је |
| разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу |
| кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!... |
| ваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред |
| ад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она |
| тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види ј |
| — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко |
| халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци |
| исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то |
| о учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто п |
| >— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвал |
| д силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка и |
| ао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И посл |
| г јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога |
| леба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{ |
| па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир |
| и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице! |
| о се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити. |
| борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих с |
| одрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је |
| к што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поу |
| о да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах по |
| е на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао |
| ључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме ј |
| њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дак |
| ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бе |
| о срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем |
| „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако б |
| скап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино д |
| д би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече рад |
| епрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> < |
| богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> < |
| ли...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не |
| и Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — |
| ...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није |
| ти судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам ум |
| ех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспр |
| гли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо |
| еко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— М |
| их дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако |
| .</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по |
| ла да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео д |
| познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли |
| сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва н |
| шим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући бу |
| још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљен |
| чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Ре |
| хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, |
| Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури |
| м руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то ру |
| што јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S |
| а ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— |
| дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју |
| о, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцен |
| дали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се |
| ина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим прили |
| кох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p |
| и, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављај |
| кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох |
| о да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!.. |
| ако мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно ни |
| ожић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веру |
| има...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као |
| ано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти иде |
| рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу |
| прсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада |
| јзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас |
| >— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са преба |
| ота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од р |
| модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати и |
| а вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати л |
| и.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механ |
| <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро |
| мао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио |
| јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</ |
| Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде ка |
| Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келне |
| све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат.. |
| ар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не |
| пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> |
| је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је заустав |
| спођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој св |
| икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику |
| p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ј |
| ље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по беог |
| дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ |
| обро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисм |
| ! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... брав |
| ђа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је |
| аску за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; ј |
| ле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби б |
| оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он ј |
| уван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под |
| р ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, упр |
| на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, мо |
| м и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи сам |
| тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она к |
| руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале до |
| ече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n=" |
| ију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од |
| има пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и в |
| а свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пу |
| па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па ј |
| ш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишк |
| ам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно сам |
| и чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадиј |
| носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти |
| ом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и |
| S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре |
| а су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати |
| рсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, ме |
| хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше |
| ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још |
| довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох |
| > <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> |
| зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело ок |
| а има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с ти |
| општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у |
| е би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а измеђ |
| опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да с |
| д земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p> |
| устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S |
| рган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, ко |
| зору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљав |
| се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби |
| знаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао ма |
| т дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упит |
| цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад |
| и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од |
| а увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља |
| је име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="29 |
| о написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д |
| ио тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>С |
| биља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSec |
| ра кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро |
| од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> |
| сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, |
| да, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако |
| ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> |
| вао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милан |
| у за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што |
| уго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S |
| pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас |
| има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас. |
| ико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, |
| а и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, а |
| <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хран |
| назију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу |
| о сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време |
| Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p |
| и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене |
| {S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути П |
| пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и |
| како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи |
| о морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — |
| вице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је про |
| је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — |
| пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био |
| естано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А т |
| о од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да с |
| рно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабу |
| еност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> |
| сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</ |
| ађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми |
| ло.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p> |
| ах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми |
| није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка |
| биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n= |
| а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је ср |
| нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчаг |
| а управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Руму |
| о ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Н |
| јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер вра |
| Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да |
| тив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.< |
| ам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од |
| а улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом |
| госмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима |
| ева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камф |
| дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није смет |
| одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано п |
| к се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је с |
| Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> |
| но ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поре |
| /p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, жив |
| е, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} По |
| ане „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булева |
| о стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ћ |
| p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, |
| глити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је м |
| ину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фанико |
| за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо к |
| што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без по |
| олико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје см |
| .{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао |
| ампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да |
| ечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму |
| ла до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> < |
| д врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ов |
| црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{ |
| уком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, ко |
| лашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се с |
| рах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа има |
| о ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са соб |
| не, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилости |
| цати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата |
| са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, |
| хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би м |
| судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог. |
| а мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран о |
| био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господин |
| у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети |
| и, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо |
| јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силн |
| њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на гла |
| си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто пома |
| са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више |
| у даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, |
| ла сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!! |
| а ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајни |
| подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све по |
| и још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори |
| ма и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врх |
| варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гл |
| е кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану с |
| .</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуд |
| издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... х |
| оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас |
| бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме |
| и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала |
| ш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за т |
| огама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277 |
| идео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; о |
| шао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева. |
| <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме |
| стављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| еница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита |
| чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мо |
| Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јо |
| ах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, с |
| ако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — |
| ан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извуче |
| е обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од о |
| пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хрка |
| о казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врача |
| игде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p |
| ко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш |
| {S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам |
| ћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час дру |
| ладај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нис |
| и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио ст |
| ао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Д |
| би и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да с |
| Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код |
| читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широ |
| <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по |
| ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вра |
| p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку |
| дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светл |
| ву и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и |
| о од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и д |
| овао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од |
| е награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и |
| учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима |
| угови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До |
| <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb |
| <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>О |
| унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрд |
| био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јор |
| ама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су |
| више ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам чита |
| почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема |
| <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ј |
| , лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчин |
| е, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у |
| едам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо про |
| се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем |
| дих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истр |
| пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит |
| донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} |
| е са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, зва |
| 6 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси |
| ковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре |
| стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је би |
| ) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћ |
| ле подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} |
| " /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не нас |
| време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су |
| ином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо у |
| о ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола |
| пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна к |
| су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фи |
| > Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, пр |
| брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</ |
| е преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће |
| } Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уште |
| дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где ј |
| а.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страш |
| ече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се н |
| где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим ле |
| ндарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> |
| } Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су |
| а, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни |
| вала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра ни |
| и ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочита |
| ове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла |
| једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у дру |
| на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па п |
| и може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се ј |
| а...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изиш |
| задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно |
| п па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну |
| што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова он |
| ни почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукош |
| ра најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у |
| жањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог б |
| и у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га забол |
| а моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће о |
| ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав те |
| игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем |
| и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред |
| оришту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су |
| е то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да ј |
| у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошл |
| е кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици. |
| <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или о |
| име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} |
| оље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува ок |
| т.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="2 |
| д хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући |
| ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — т |
| мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти |
| егледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом д |
| — За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, |
| а после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једе |
| атио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{ |
| а, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова ч |
| ко ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да |
| мо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!.. |
| је дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај |
| p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себ |
| — Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакн |
| p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — сн |
| подине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, т |
| ујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било. |
| зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ |
| тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо |
| кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну |
| осмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— |
| ут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, |
| време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула оде |
| песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> < |
| p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узе |
| ња!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћа |
| и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет< |
| бе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псет |
| лижаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начи |
| могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p |
| ја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у |
| м се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изић |
| {S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} И |
| </p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко |
| ве оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом |
| маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу |
| етнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих прим |
| , даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдм |
| кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледат |
| ча, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропуст |
| > <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p |
| четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли |
| сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори |
| ачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнуж |
| де пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био са |
| ади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме |
| су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима |
| овом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бо |
| рофесори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то д |
| <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и в |
| по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да |
| оније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући |
| p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ћ |
| таде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек к |
| се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам ј |
| м је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер |
| и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени д |
| /p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с вр |
| ..</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д |
| ... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута |
| ошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у |
| <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајт |
| ишта!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и пол |
| живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: |
| Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мисл |
| >Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда јо |
| ћ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у |
| иште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њих |
| .</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако |
| нови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао.. |
| уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— |
| >— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчан |
| вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам т |
| Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и с |
| тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слобо |
| дговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="4 |
| која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p |
| ед чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себ |
| нских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај нов |
| варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред к |
| ; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p |
| текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{ |
| госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „расто |
| тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Лар |
| ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она |
| <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали |
| /p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обуч |
| p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} |
| задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</ |
| мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> |
| лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробуд |
| емио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очек |
| м унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође |
| могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је з |
| н за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у л |
| е чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, о |
| м „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — од |
| о седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од |
| ћи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали |
| се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако ни |
| рмом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у је |
| /p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао ч |
| .</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни пи |
| е ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је |
| сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, кој |
| , данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити де |
| кад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p |
| </p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по т |
| ровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p |
| <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У веч |
| д огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле в |
| кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У |
| е стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде |
| ачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злонево |
| ахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да |
| сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину |
| пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме |
| ели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђо |
| више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читав |
| је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали с |
| рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за ти |
| су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да и |
| и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешн |
| ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо |
| и по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрет |
| азних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из во |
| ика све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за |
| вао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госп |
| <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се |
| — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш м |
| /p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вра |
| црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дуван |
| воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљуш |
| у и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и |
| м, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у |
| му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај |
| разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> |
| сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и глад |
| ило ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам |
| мамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? |
| увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок |
| зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо |
| p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На |
| ога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разу |
| уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам в |
| а није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче |
| г печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем |
| ="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам |
| онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућ |
| гао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, и |
| сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци |
| клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — вик |
| — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут ст |
| ст не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корак |
| лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њ |
| ство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замоту |
| ао бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још тр |
| <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском ул |
| прила, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни |
| шане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе |
| вих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астрага |
| ћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> |
| нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу |
| Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро |
| ан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би с |
| ећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољ |
| сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и но |
| е испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, |
| шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите ш |
| "209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је на |
| пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпо |
| неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</ |
| распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она с |
| кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школ |
| огу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако с |
| о пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш |
| раћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накара |
| посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фани |
| кој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја |
| сти.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> |
| одине, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а кој |
| па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за ти |
| Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју с |
| ечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дугова |
| ошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгуби |
| у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!.. |
| што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућ |
| је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једно |
| су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Пан |
| </p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> |
| трдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те ј |
| а ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...< |
| ово?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да |
| н да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седају |
| вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За м |
| м, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не |
| сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p |
| <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ов |
| викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он |
| о ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на оч |
| мах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Гос |
| иле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћ |
| кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лам |
| ни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пе |
| Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не с |
| ати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је |
| ад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Ум |
| у, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и о |
| оново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се |
| које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, де |
| лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао |
| висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту во |
| ет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу при |
| зе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох |
| коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да ва |
| а имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена |
| и, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег |
| упе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да ради |
| ељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујн |
| исам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли |
| твори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово |
| црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале. |
| бе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви у |
| су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Па |
| могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, |
| пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жанда |
| писао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спа |
| p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па др |
| кивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког вре |
| на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше |
| с (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих |
| , и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали с |
| за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па та |
| зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти |
| газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распи |
| ече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам |
| p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до |
| ише не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... |
| ад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим |
| <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ход |
| сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p> |
| " /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те доп |
| ес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари је |
| а сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чу |
| су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то врем |
| лушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита ша |
| {S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да |
| се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и ка |
| на, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан д |
| емојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без реч |
| ајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију |
| леда на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на |
| е?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— |
| та узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветнич |
| ђа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за ти |
| риште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђо |
| — Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.< |
| се једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти |
| апутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два ли |
| кох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p> |
| ну,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам каза |
| ћи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени |
| дарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} |
| чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави |
| дник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p |
| ерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се при |
| који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва |
| е као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради |
| пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да.. |
| орбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — |
| мо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај |
| {S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он |
| </p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и |
| оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу |
| {S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му |
| ио врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успе |
| е ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођен |
| Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја т |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била мес |
| мо о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београ |
| м, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, |
| исам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима прија |
| у зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлаче |
| им колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на |
| ad> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико пат |
| и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло с |
| p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нем |
| иформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поп |
| /p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете з |
| .</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече |
| оји су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако је |
| ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад с |
| Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми м |
| једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко н |
| јзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испр |
| </p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, |
| сар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило |
| нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада исп |
| ва госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто н |
| мрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе |
| пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> |
| после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од с |
| и ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало |
| ости у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се |
| воре, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се |
| собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апса |
| > <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је поз |
| пију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> |
| у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="1 |
| очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђан |
| еш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да ра |
| јем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се см |
| ну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта |
| вим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су без |
| а чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од |
| обро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опор |
| дног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украст |
| н упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта |
| презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поре |
| а је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој |
| /p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо посл |
| <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, |
| код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад преб |
| у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за исп |
| ем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, |
| , пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да с |
| ш истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо уз |
| зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живе |
| ла тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то ос |
| ма? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије кој |
| ајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад |
| сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па остави |
| а из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња, |
| обу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p |
| је на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је с |
| добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово |
| те, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ј |
| т к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде |
| поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам |
| , из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мен |
| понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газил |
| b n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, шт |
| се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом ст |
| да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш... |
| из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, |
| <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десно |
| утим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се за |
| задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто |
| че Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово ј |
| торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђе |
| врши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и р |
| уд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек |
| таклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше сав |
| е обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, ка |
| е!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је о |
| и могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p> |
| ну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо |
| можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се а |
| лази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз |
| {S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у |
| Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па ка |
| што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, с |
| ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>П |
| за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре |
| се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једана |
| а...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто ни |
| олу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им |
| пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупа |
| та сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је св |
| са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за |
| .{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у |
| у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> < |
| било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо |
| је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео |
| ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...< |
| сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После крат |
| округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, д |
| и око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци о |
| ова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> |
| } Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и |
| ге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столи |
| гађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно по |
| се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!. |
| творене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа тре |
| становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се пр |
| -а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извад |
| е три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње |
| о чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било |
| ио врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи |
| ити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p> |
| би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, зав |
| јакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — ви |
| нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад |
| олске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; ј |
| што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, ј |
| гу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у душ |
| рим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно |
| дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — дода |
| ам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако с |
| о без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан |
| тео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него |
| е хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито |
| аклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље не |
| већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а < |
| н сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам |
| сто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Посед |
| ињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и |
| <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича |
| ем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани с |
| два сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништ |
| н...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову ка |
| једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унес |
| о има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p |
| Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А |
| мо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер |
| мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, |
| > <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си |
| p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њег |
| На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита гос |
| е да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учин |
| абринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и ку |
| о сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да |
| крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су б |
| егне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год о |
| уне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама по |
| ећ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се |
| а познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отв |
| носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица |
| >Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге.. |
| по живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га |
| легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,.. |
| провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио |
| бљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и от |
| жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не |
| та ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмо |
| ине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болес |
| е добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Исп |
| {S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцња |
| ас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, цр |
| /p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није мог |
| Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић |
| о има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам |
| .{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко ко |
| сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми с |
| ко и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> |
| уде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикас |
| јим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномања |
| смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо с |
| малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише |
| подину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрм |
| земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била пос |
| један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, |
| служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, |
| помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукам |
| сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, му |
| будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам д |
| , — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толик |
| их...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако |
| /p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад по |
| а, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам |
| ...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао |
| едан господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одма |
| клоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и |
| их леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се б |
| стина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен ка |
| али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, н |
| никовицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми с |
| мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те |
| цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је н |
| ећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му |
| колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба |
| осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је бил |
| ам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој |
| и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је т |
| у...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатн |
| ану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са |
| х у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинц |
| увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута о |
| двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се |
| кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао о |
| избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата |
| ка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепо |
| и пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало де |
| /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини м |
| терије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колик |
| } Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за |
| , а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p |
| милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показују |
| кле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заб |
| ао носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p> |
| једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</ |
| „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси |
| ух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је с |
| те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао је |
| вађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" |
| у, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског с |
| <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу. |
| о у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— |
| вори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — реч |
| је му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ј |
| да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће в |
| реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узм |
| имив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добр |
| међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију је |
| он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком |
| и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Прив |
| а останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет чети |
| ло да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колик |
| реме ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловоља |
| карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p |
| и и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, |
| смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале |
| да нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у п |
| аца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, |
| танго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им |
| иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, т |
| ако је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тад |
| нутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међут |
| амо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече она |
| .</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за т |
| ло скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим |
| са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једв |
| } Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на јед |
| ...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га удари |
| хата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и се |
| рло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то |
| добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— |
| шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу. |
| ..{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом |
| ит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао |
| послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име |
| ан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Ви |
| рзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је |
| p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко |
| p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јес |
| пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног м |
| же.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за м |
| S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш м |
| о не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо |
| ам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан к |
| место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотре |
| 5" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти |
| познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Украт |
| и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? |
| ег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се з |
| гова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху |
| ве собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља |
| , а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; к |
| ество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет п |
| ло је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам |
| аци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од |
| а ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видет |
| лави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже |
| усти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта |
| p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је т |
| одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која |
| о учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмакани |
| утници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго зв |
| као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пр |
| де?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не в |
| се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпо |
| е украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар п |
| — За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати св |
| .</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кра |
| ада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом з |
| поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, |
| аше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми |
| јте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, ти |
| а гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо |
| ђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закљ |
| ..</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два кора |
| код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас д |
| , одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње |
| до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па |
| <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у |
| а да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам ост |
| овина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се |
| му...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и з |
| д ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите |
| /p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест нап |
| — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао и |
| ше у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, |
| .</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете |
| p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка |
| оди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо |
| узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, |
| мера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да тр |
| ет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену.. |
| е гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То ниј |
| а посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> |
| у, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне |
| итомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну и |
| ам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у т |
| ујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више. |
| јаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душ |
| љену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су |
| ко варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто |
| врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} |
| саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако |
| но на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је |
| у, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Ка |
| сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код тер |
| кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а |
| али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, |
| ти као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, |
| смо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама гос |
| ође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као |
| Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици |
| влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и м |
| у полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да |
| имо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи |
| /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразова |
| им и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> |
| доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране |
| ина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије |
| сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од греш |
| а изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата |
| p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити |
| 9" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ак |
| га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се |
| ад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад г |
| а што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати, |
| ак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb |
| ат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је |
| > <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi> |
| n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да т |
| и видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми ј |
| едаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне ст |
| а, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, св |
| p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М.. |
| тима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{ |
| мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, н |
| јајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни |
| дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не |
| врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би би |
| атисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик за |
| д кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за т |
| у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у к |
| гор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ. |
| а, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Б |
| име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— |
| између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњ |
| n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро |
| Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и и |
| од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и ре |
| р за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј |
| ога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж |
| ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем |
| изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p |
| ,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није уша |
| кох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... вик |
| р кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах измеђ |
| е о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ј |
| т удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" |
| м служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита |
| е хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја |
| /p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узм |
| аци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу |
| n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Па |
| е повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер |
| ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привук |
| е десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да вид |
| у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затвориш |
| тписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти |
| "14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> |
| па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај |
| тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници |
| у ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам |
| столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту |
| од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам в |
| ао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после |
| ла и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је |
| , нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да напр |
| p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут |
| екох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без |
| Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спрем |
| је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме |
| <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управите |
| } Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била |
| си!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Чи |
| .</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с мес |
| о, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним |
| да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану |
| шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у |
| у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па |
| у у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било с |
| молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар изв |
| <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти ме |
| иганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну к |
| учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако |
| кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> |
| едно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа воде |
| какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу |
| >— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек про |
| у се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми м |
| игде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до з |
| грабим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: |
| куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио |
| а неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мал |
| е зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтух |
| но“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.< |
| подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су |
| </p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми дв |
| акључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други ман |
| испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и д |
| а поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</ |
| вори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <p |
| ојим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за прено |
| ико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо |
| /p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p> |
| е сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред |
| ео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</ |
| е отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала ка |
| ешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму.. |
| ини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек к |
| комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега |
| дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће |
| бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад |
| х свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.< |
| из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да пот |
| руби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На |
| {S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује ш |
| >— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од је |
| рству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За |
| раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p |
| она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</ |
| позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па |
| ду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био |
| а...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништ |
| позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редов |
| увише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да п |
| ...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у том |
| р приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не |
| љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно поту |
| појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле в |
| писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, бр |
| > <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад |
| и жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— |
| година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од к |
| окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај н |
| могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прља |
| од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи |
| кара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам |
| </p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретн |
| мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, |
| о мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек м |
| ма, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још |
| Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити ра |
| онисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држал |
| па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим буд |
| а ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех |
| е.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са оста |
| хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретниц |
| Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који |
| сање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који |
| од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију |
| до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца се |
| о?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо |
| ио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мај |
| , — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, га |
| p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: ни |
| кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — |
| а у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше крај |
| у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с г |
| по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога |
| ри.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замо |
| Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један саха |
| >Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погле |
| варали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и |
| надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хај |
| и обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек.. |
| ем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући с |
| Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависм |
| } Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} На |
| ајвећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом |
| за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} |
| себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту... |
| огу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало |
| још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити |
| 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{ |
| четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спр |
| ..</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> |
| изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у |
| то где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапут |
| игде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</ |
| опаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се |
| Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, |
| у њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" |
| испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте |
| ...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p> |
| код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за па |
| одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бри |
| ла...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје |
| се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са |
| ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако крета |
| собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној к |
| </p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у |
| е школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то б |
| стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде госп |
| } А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p |
| ић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке |
| али, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што |
| ћа и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Милан |
| им улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам |
| луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица о |
| , никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="22 |
| нца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те |
| шњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигу |
| једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мен |
| ти, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не |
| /p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а шт |
| . конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну |
| куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а |
| обро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је не |
| ана па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуд |
| ..</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Т |
| ико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим нова |
| е Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке |
| да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох |
| имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хв |
| нем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред |
| сту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обичн |
| и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађа |
| се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам сме |
| о је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице |
| дарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — уп |
| о како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад ка |
| до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.< |
| p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, |
| врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удов |
| ослушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор и |
| опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе |
| рицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у |
| ј обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n=" |
| глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео з |
| тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би н |
| мала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце |
| p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу |
| кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> < |
| ест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући о |
| аване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засе |
| сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам |
| в одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једн |
| а ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Шт |
| отово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, зб |
| што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почист |
| е једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> |
| .</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво но |
| дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињ |
| аду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на в |
| {S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новем |
| и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после по |
| </p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми |
| ад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што |
| ћи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло |
| у окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи п |
| абрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> |
| сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама о |
| имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а |
| о доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијај |
| е је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао |
| се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно уста |
| озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко б |
| у...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене пос |
| кните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, |
| .</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учи |
| а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} |
| уван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да |
| о саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испраз |
| </p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождеств |
| раг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235 |
| " /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман |
| и ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и |
| к; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</ |
| зберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у шк |
| и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном |
| и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад |
| потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у |
| жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се |
| сам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику з |
| е свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао |
| ног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још в |
| ати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми а |
| p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им каза |
| на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад П |
| заше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним углови |
| >— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али мл |
| да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита |
| како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Госп |
| оши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђ |
| аним кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама |
| се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему |
| и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверу |
| оса!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборе |
| е било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја са |
| /p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину свој |
| Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куд |
| та.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; |
| аго:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не зна |
| асних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, д |
| ро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати |
| ки Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>С |
| hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допрат |
| мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну уп |
| ала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи |
| ова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> < |
| бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дрш |
| икоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" |
| ије сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p |
| другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви ј |
| кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба |
| .</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било |
| ам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не |
| у и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жиж |
| спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> |
| ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет сте |
| е ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола крен |
| узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то |
| баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, |
| да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад б |
| е ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у |
| е био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, до |
| Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од |
| била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> < |
| у, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово с |
| и, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо |
| ну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>п |
| о и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да |
| га ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је |
| господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то |
| еђу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? |
| а видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се |
| че опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је |
| округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општин |
| огло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни ј |
| ривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега |
| е џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која |
| ом, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун |
| ; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљ |
| жић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га изву |
| мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ ни |
| .</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме пи |
| <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— |
| те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га н |
| нке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> |
| /p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у |
| к наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само је |
| ..{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома |
| тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S |
| це, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Моји |
| p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта тр |
| на и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако |
| продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, |
| мо колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана... |
| слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене |
| дам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су м |
| p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!... |
| добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног пис |
| градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па посл |
| знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, |
| но није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем |
| ре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Нај |
| и слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља т |
| а је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и гос |
| не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| , свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој |
| задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за |
| пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Гос |
| </p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у куј |
| ко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега |
| д тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цр |
| требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> |
| ој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом |
| е било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би |
| обро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише п |
| рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Ниса |
| ?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} |
| у кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, |
| {S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све ва |
| ој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву |
| ање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад |
| ноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера по |
| рао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p |
| си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ва |
| <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— |
| растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> < |
| сподин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом |
| е и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... пок |
| а знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не мог |
| .</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и пос |
| а један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, л |
| а...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, |
| г шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где с |
| беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам ј |
| зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу.. |
| > <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кр |
| етница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури |
| као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Прав |
| е у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих |
| ити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се се |
| ако ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозор |
| или готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, |
| мрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ ј |
| Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био из |
| рима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што с |
| м федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта мо |
| ле подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, |
| једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађе |
| а карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре оса |
| пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад |
| два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и |
| у у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица ни |
| ће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове м |
| нем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад |
| је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багре |
| ни...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече |
| дина био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше |
| беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали |
| па.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те |
| е би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, пор |
| дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до се |
| шљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме |
| најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке прет |
| у решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, |
| коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Н |
| p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговим |
| е, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повуче |
| оселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико |
| сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, |
| м цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко |
| инулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше |
| бету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако са |
| уку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред |
| апута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, |
| ом изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, с |
| не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама |
| убомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми |
| е.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно св |
| требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Бо |
| е ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку гл |
| т, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној |
| е унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; је |
| > <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" |
| .</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.< |
| сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците |
| рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> |
| ини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он ра |
| — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме с |
| подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од |
| дите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до |
| и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калем |
| по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да остави |
| оје, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим ка |
| ки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић |
| мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш ш |
| и.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад |
| ор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, п |
| , бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих |
| е та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухват |
| — Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра |
| > смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута наву |
| ком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам мари |
| шта ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што |
| , имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући |
| е по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин гла |
| ам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а су |
| упим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад |
| примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с |
| p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под он |
| се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су |
| >Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше |
| ко тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по два |
| чи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта л |
| !</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости |
| ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Зб |
| раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на ул |
| са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, |
| асти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало |
| огиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.< |
| средњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око |
| ачелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренута |
| и, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, |
| ио задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с мало |
| его због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочија |
| а њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест го |
| ознавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у |
| мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био |
| хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — ре |
| т пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од |
| елико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p> |
| а жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да |
| ироке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше |
| ојим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао. |
| рактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која |
| кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он зам |
| сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно т |
| три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били |
| жа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по |
| сле подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за ги |
| доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одгово |
| да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време |
| ш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу рек |
| ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим те |
| че испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине |
| Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани усл |
| дморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p |
| тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— |
| ма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, |
| оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо заг |
| старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с ко |
| аправити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Пову |
| рата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која в |
| а немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Са |
| о цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној куј |
| вијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац |
| ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такв |
| су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којим |
| цу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p |
| отле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан |
| наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан |
| <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која з |
| оцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међут |
| је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дош |
| ој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народнос |
| нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одав |
| чно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јес |
| ви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник |
| и сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесве |
| ру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, |
| а дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред |
| са; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи је |
| т дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем |
| о издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, ни |
| Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти |
| гледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме про |
| ецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као |
| ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије |
| да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе у |
| витом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је ве |
| где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закљ |
| кт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је ба |
| ве и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око |
| Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети |
| а се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали и |
| брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин |
| се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича |
| и Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика |
| сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показа |
| тасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од |
| и то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, пр |
| било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господи |
| а.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад |
| је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке |
| м.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чи |
| и су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> |
| } Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све в |
| ародни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних |
| аци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети к |
| ме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставиш |
| све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <di |
| је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, |
| Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хран |
| ко смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан. |
| тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио |
| а у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глув |
| зарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> < |
| енуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распу |
| , који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p> |
| р фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не бе |
| , око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта |
| их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана о |
| ти..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од |
| {S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јел |
| ђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији |
| чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где је |
| сам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама бео |
| а столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро за |
| „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превр |
| е стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни с |
| а...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клуп |
| она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Н |
| илостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p> |
| нујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је |
| са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>К |
| p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио |
| ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем ник |
| бнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми нај |
| обље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером са |
| ина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном |
| може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...< |
| у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, к |
| > <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То ј |
| одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само по |
| > <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" |
| и на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} |
| у закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од |
| <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако б |
| због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од раз |
| и словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш |
| , међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад г |
| рно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око дев |
| дговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше |
| — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Мар |
| е знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао |
| орбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми |
| чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима к |
| нгуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</ |
| е угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> < |
| р, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господин |
| еше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди |
| ерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мал |
| чај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју |
| речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангуп |
| посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p |
| пођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече |
| нце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле с |
| > <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по ј |
| оком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо |
| ем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох обла |
| дговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</ |
| м.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да |
| ги!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ниш |
| чом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за с |
| што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на ме |
| да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово |
| из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столо |
| ажио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обра |
| мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{ |
| душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзн |
| де ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, |
| год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и |
| у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сва |
| ам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакањ |
| она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</ |
| м у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клец |
| ише приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим за |
| е му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта њ |
| спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p> |
| учај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин ка |
| </p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и |
| ао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам |
| лишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>К |
| ојој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно в |
| бочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — ре |
| а. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очисти |
| и са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, ц |
| мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Зами |
| ао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је г |
| } Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и п |
| се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам |
| ри гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је даје |
| улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја з |
| лад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми по |
| ајвеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници. |
| жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у ма |
| p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код госпо |
| губисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а ж |
| изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како |
| ј дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад |
| ло: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко |
| х још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— |
| аки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме би |
| !</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам све |
| лити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи |
| глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је глед |
| сет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ле |
| не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа |
| спричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сад |
| о.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала |
| ориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у поз |
| ...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу ко |
| тавио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!. |
| рали.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улица |
| уцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у |
| н а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред то |
| правио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајд |
| сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> |
| а...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; |
| и јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло и |
| и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење |
| е, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве |
| раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, дв |
| место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око |
| х — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине |
| Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљи |
| ијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека |
| м, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p> |
| вало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад д |
| чам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша |
| твари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничк |
| остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте харти |
| ко један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} |
| ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали поса |
| ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не б |
| ету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг т |
| ао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу до |
| е око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчају |
| шту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче |
| био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше |
| рије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, |
| вет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни |
| уци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „ |
| ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није н |
| ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата врати |
| пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био свак |
| имисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Та |
| м са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситниц |
| друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapt |
| зорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, |
| уговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући |
| ем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља |
| , јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњ |
| рбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="23 |
| а ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури |
| а од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с к |
| новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више п |
| b n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрат |
| На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако крене |
| ам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан |
| чкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили |
| ; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подиша |
| чун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама ни |
| другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлот |
| це, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p> |
| нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене |
| г Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан |
| кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку г |
| малској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> |
| вде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="1 |
| м се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је мног |
| ли зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> < |
| ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огр |
| немо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Су |
| оче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговор |
| види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да лег |
| иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај р |
| де у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болниц |
| а, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу. |
| исмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас |
| ати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напр |
| Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему суде |
| о тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије |
| смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не заста |
| у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два |
| .</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од |
| ћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било до |
| а се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, |
| ваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову |
| тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да |
| ремена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p |
| ош један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лага |
| и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по с |
| ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, к |
| рче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како |
| ..{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ни |
| ху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које из |
| поље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повук |
| је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасм |
| — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Па |
| а или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на |
| доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после |
| > <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат о |
| оће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама треб |
| у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста |
| вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она |
| ј, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који |
| S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта |
| рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше п |
| у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рук |
| све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хт |
| не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него зб |
| изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте |
| кер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Сму |
| мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и |
| беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати |
| мо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро |
| од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са |
| /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме |
| почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чис |
| а држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је н |
| јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p> |
| ла и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо |
| само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам! |
| но ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Гос |
| илом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и |
| м се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ј |
| риступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Бо |
| Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина с |
| и, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму |
| рад да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онак |
| ...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа |
| ква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересов |
| то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи мног |
| та сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклет |
| издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати |
| послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, |
| о вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као |
| > <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборав |
| 83" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Ми |
| ,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не мил |
| газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај д |
| не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну пр |
| ња, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Та |
| ој ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам |
| подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хлад |
| га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од к |
| пархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, је |
| ује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рек |
| у, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућ |
| > <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме ј |
| д клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један трену |
| тали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао |
| Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити шт |
| ам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем |
| казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што са |
| о пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> < |
| ше није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа |
| тпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— |
| ушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, |
| нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и д |
| <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> |
| такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— |
| е, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часн |
| p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме |
| вде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у |
| леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниж |
| равам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— |
| мурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?! |
| ука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кон |
| е вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волел |
| то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од он |
| — Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Под |
| кнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог о |
| Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајни |
| тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе ве |
| рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — |
| тим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књи |
| одложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> |
| — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Ната |
| ком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она |
| смо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упу |
| цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћић |
| е донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То н |
| ек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац.. |
| рити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, |
| сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама |
| довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се |
| од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беш |
| што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p> |
| ијавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана по |
| рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу |
| х врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страх |
| тим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме мор |
| м неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дуж |
| тим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне |
| {S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила |
| а јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам |
| .. не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем б |
| По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и |
| исам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући м |
| ..{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди |
| вему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго |
| однија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— |
| сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је би |
| а...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуд |
| ветњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја бр |
| <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније |
| ше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за с |
| та сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да |
| ра нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе разм |
| ше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а |
| и треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што |
| се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, д |
| м ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одгов |
| <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} К |
| т сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S |
| рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у то |
| шину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убри |
| ар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам пл |
| вај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе. |
| била, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...< |
| — Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама л |
| па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си с |
| } Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред ко |
| тиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има н |
| другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место к |
| ца..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да |
| не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као ка |
| н уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.< |
| к и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" |
| ку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побрат |
| Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми б |
| о време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођ |
| што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда |
| цу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат ис |
| не заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Б |
| >— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n |
| ео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да |
| лупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, са |
| нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о |
| да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему по |
| о провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спав |
| — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ сам |
| p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к |
| гни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у |
| од сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са |
| једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко уч |
| p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Ода |
| ох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Вр |
| тава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадес |
| ...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај к |
| ...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и м |
| а двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто н |
| плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је |
| петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре |
| и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незна |
| ше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је б |
| , које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за госпо |
| глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу вр |
| ли и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад од |
| ређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео са |
| ...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школ |
| држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђ |
| све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма ник |
| </p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранил |
| та ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало |
| лиже к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успа |
| азвијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био дост |
| ођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми |
| Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из осн |
| зиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дот |
| тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да |
| ко минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва с |
| е труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се |
| ио, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђе |
| децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између |
| ћи новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледа |
| је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крча |
| ренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан |
| аче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекос |
| е само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У ш |
| ..{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и н |
| м промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топл |
| т клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, |
| е бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем чит |
| усти, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, |
| их питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у |
| в и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> |
| а радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио са |
| осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у |
| љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи нам |
| !..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па |
| — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те с |
| седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не о |
| рим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p |
| на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а |
| мао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, прат |
| сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у ко |
| учили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као |
| у на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим в |
| ица још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког вре |
| вољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И в |
| љу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, |
| м као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволт |
| отично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару. |
| <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом углед |
| донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> |
| еклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је |
| ,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није пр |
| кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, |
| ајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим је |
| <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздв |
| ест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене та |
| ем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола деве |
| мао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.< |
| осна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а не |
| стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напосл |
| сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савуч |
| есно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Панди |
| идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и б |
| {S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— П |
| кога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ак |
| на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У |
| несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци |
| !...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Мила |
| бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику т |
| S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало... |
| леге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да |
| ео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним нов |
| е они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</ |
| лазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зо |
| и ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се де |
| је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву |
| њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечер |
| после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вра |
| ду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем в |
| то као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="sub |
| и ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — реши |
| ..{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешт |
| ри скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата поче |
| а се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста п |
| благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, б |
| решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спава |
| то сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све |
| /p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам ди |
| ...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме при |
| тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило |
| акве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на прос |
| нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S |
| о,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... свак |
| рали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих |
| о правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако ст |
| о, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код кућ |
| ра из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирч |
| р, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бран |
| >Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој велик |
| аде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајни |
| воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до |
| узимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи. |
| од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Је |
| ојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене |
| им оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да |
| као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао |
| да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне п |
| х новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицо |
| а врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</ |
| екох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — ре |
| ла хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући о |
| е а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију |
| p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај п |
| е кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило |
| ено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; није |
| оли напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и |
| </p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врат |
| а ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан |
| ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— |
| раби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа |
| ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер |
| У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на в |
| рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... с |
| они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта |
| радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту неј |
| па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезар |
| е једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чох |
| што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} |
| ало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, у |
| казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки |
| џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се |
| есет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петориц |
| p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, инд |
| кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер |
| шине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и поче |
| а је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин |
| визну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p |
| ош јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стић |
| ањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и |
| више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изоб |
| а столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном мес |
| } Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлет |
| плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како |
| десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога |
| једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер с |
| у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо л |
| јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било |
| ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранил |
| бље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао |
| и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чист |
| ..{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути |
| но време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје |
| >Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаре |
| инама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урл |
| на уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра |
| говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино јед |
| .{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити |
| p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312 |
| у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, |
| </p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној по |
| окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији |
| чати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну |
| че.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и г |
| е то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах |
| ам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су |
| да фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље. |
| орећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер |
| о ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише |
| ајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника |
| нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, бог |
| и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Пис |
| ујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет |
| не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартн |
| плаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови |
| — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ло |
| ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви зн |
| его ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати. |
| привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и д |
| о ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако |
| се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз |
| вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај |
| .</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> < |
| е, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он |
| } У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се врати |
| .{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла |
| а глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва ди |
| истића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S |
| </p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Ц |
| оспођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ј |
| излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и |
| ања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има ов |
| ; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и |
| ињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се по |
| з икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењ |
| оћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рође |
| ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због ха |
| а кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је |
| доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо |
| С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не реч |
| ечју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се сврш |
| и, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је х |
| чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада б |
| у ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог |
| з којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај з |
| благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на по |
| видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, при |
| изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад |
| ворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује еска |
| то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" / |
| анова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погл |
| век, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <p |
| Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ј |
| чинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто дина |
| ао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском у |
| гао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду г |
| као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крст |
| — Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> |
| моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам д |
| а ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поре |
| е и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаш |
| да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једн |
| } Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео |
| мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особит |
| д кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда из |
| опитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ по |
| Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад |
| уљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмота |
| ад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У л |
| кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видо |
| ше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше м |
| кње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у с |
| такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и уст |
| ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и |
| једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} |
| зика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави |
| шли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели сала |
| чини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим |
| ...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупан |
| ест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један |
| у јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у марам |
| ед пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се н |
| рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере би |
| за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништ |
| ли посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме. |
| ље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече м |
| на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех по |
| p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и |
| виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно о |
| ..{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам |
| олако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу о |
| панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним кор |
| половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин на |
| х послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узе |
| упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети р |
| о...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећ |
| ко зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљ |
| ли климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она б |
| зарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између жен |
| о бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због ба |
| еме је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уве |
| пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта |
| ...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију |
| то у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кре |
| и чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврши |
| Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са |
| је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узр |
| држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против |
| мо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а ов |
| <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си д |
| мо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... |
| оје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обо |
| не браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутр |
| јеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек н |
| па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на |
| то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како |
| ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо... |
| урно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспре |
| {S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно |
| <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским |
| их ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пр |
| Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња к |
| био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> |
| с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца |
| То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај њег |
| вити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио |
| оћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаш |
| целарију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у дворишт |
| а?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим |
| и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p> |
| ећ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, |
| нада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохот |
| под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао ш |
| ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме |
| ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, |
| ољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада |
| н за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пре |
| бној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испри |
| ослом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер с |
| а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан |
| г је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb |
| оћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у ш |
| ћи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво п |
| е тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљешт |
| p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{ |
| кли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да |
| смо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а ст |
| да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у кој |
| седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали |
| добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— |
| м.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} |
| оји је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих |
| ознати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци |
| молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за рук |
| изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се |
| ве више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш к |
| Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не |
| у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где з |
| илова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако доба |
| оша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам.. |
| ... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију |
| ућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати |
| однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав трепер |
| /p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n |
| егде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпо |
| Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса |
| лађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па |
| ...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> < |
| влију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођ |
| ?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види |
| и казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да ч |
| ити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке по |
| ова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту с |
| е, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац м |
| а,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="c |
| и себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му |
| последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривиц |
| се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> |
| очео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин |
| рај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пож |
| ваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед ч |
| тан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — од |
| ма и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио дв |
| почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећ |
| е, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба |
| а, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута |
| м, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпо |
| а плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу |
| ровео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па по |
| ад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми |
| , господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово цига |
| зда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и т |
| СТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с ра |
| а кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нис |
| чима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Сти |
| богом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Г |
| id="SRP19001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало |
| id="SRP19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем јед |
| какута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох |
| мркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на о |
| диш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> < |
| о кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> |
| S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се |
| у девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из т |
| он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Н |
| е, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све |
| је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истегл |
| их и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са цели |
| огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста коров |
| ста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није н |
| ити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, |
| да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: ко |
| би...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа ј |
| </p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, а |
| тор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер |
| е прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих |
| ирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зет |
| , кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих |
| и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од |
| твор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне |
| . не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ |
| чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам |
| е но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што м |
| а наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је п |
| о оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у |
| му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ |
| p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на пр |
| оба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на |
| зумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Н |
| На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је а |
| аслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђ |
| кну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако |
| човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишн |
| о, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се |
| ати а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} |
| спођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p |
| и и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ух |
| двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} |
| луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школ |
| м брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уст |
| олико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један |
| /p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да |
| Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заст |
| ине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуж |
| гански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад у |
| p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили |
| збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к с |
| ди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег |
| ога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи. |
| . април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} |
| стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло |
| зора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад |
| јавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле вољ |
| али су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, ка |
| го да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом под |
| ео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у ш |
| ца“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о |
| оду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара замени |
| ... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смеш |
| идећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а шко |
| и школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да с |
| ... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас.. |
| које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали нов |
| ио редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са с |
| А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. |
| у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... п |
| вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну |
| а научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви ме |
| јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p |
| Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} С |
| аво пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, так |
| онесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а |
| прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у |
| те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида |
| н дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да |
| ме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном |
| се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу ник |
| Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> < |
| ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слу |
| премила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</ |
| и се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде |
| рфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па з |
| p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како |
| мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један |
| ере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму к |
| — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а |
| оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њ |
| се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их |
| евешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче |
| нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми |
| љаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грд |
| о, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми и |
| е ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза |
| а пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не |
| понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у |
| p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а |
| p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> |
| вај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је так |
| тка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— |
| ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и |
| се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Мож |
| на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито |
| видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине из |
| поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене |
| истити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми |
| ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Н |
| му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи т |
| јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова |
| пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хлада |
| е, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али про |
| — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без |
| дину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља |
| ешетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у бл |
| >Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га |
| а сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врл |
| ећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану. |
| ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око вра |
| д... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју сл |
| држа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>О |
| и грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: |
| м испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година... |
| а радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако |
| начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада |
| олим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико им |
| наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; |
| е воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а т |
| ећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће |
| се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викн |
| ите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у к |
| го иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига, |
| апустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> |
| корно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не м |
| наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спрем |
| пак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођ |
| ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} |
| да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју |
| господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени |
| колу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> < |
| ш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онд |
| шам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и |
| ед, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док т |
| и не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћ |
| овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заист |
| адноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни ка |
| жњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре |
| Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник |
| ..{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни |
| гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекос |
| ла кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздрав |
| Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам в |
| p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је да |
| ите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста не |
| у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми да |
| ио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зара |
| устите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... |
| био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у к |
| пунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по гл |
| вој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од гла |
| доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре |
| Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фани |
| година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке |
| вити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> |
| она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са ж |
| на показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутр |
| сам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам посл |
| јући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— И |
| ирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће |
| е као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пош |
| .. за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли д |
| ај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати |
| стан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p |
| пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,. |
| а ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више |
| е он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... |
| о, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа. |
| задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога стане |
| сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог д |
| ису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне. |
| ад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздр |
| у кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, с |
| купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнем |
| о.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, ј |
| мо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад до |
| олови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно др |
| стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш |
| — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" |
| оспођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... н |
| сару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p |
| з прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и |
| га памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пру |
| ро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми |
| /p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш |
| ло дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме т |
| госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отр |
| сму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак |
| а мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац |
| Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог |
| он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са сви |
| у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, |
| це. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђ |
| <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш г |
| Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p |
| адроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, |
| /p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— |
| ица са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:< |
| ="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је б |
| достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја |
| орите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више |
| <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам |
| " /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не ост |
| {S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече |
| ћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; |
| кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упу |
| ам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Извест |
| о!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћ |
| могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, у |
| </p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја з |
| паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињ |
| читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја с |
| <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Че |
| , хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она нат |
| и, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p> |
| — Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих |
| Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тест |
| ћао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи |
| да ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се ба |
| себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знају |
| запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдари |
| се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Исприча |
| .{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жанд |
| > <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке са |
| нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам м |
| смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што |
| розове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испит |
| о и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а |
| ош једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, |
| танем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца |
| а оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и ст |
| ваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је |
| из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да |
| но добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Ј |
| онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли к |
| за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону |
| у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} П |
| еоградске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} |
| заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе |
| повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате |
| илана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада |
| тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје к |
| Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда ник |
| <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем н |
| ам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад реч |
| дио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не ск |
| у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавал |
| етнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања |
| а шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у шк |
| ло доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је |
| ње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како л |
| метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намешта |
| ила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, |
| нце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не з |
| ан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих |
| е, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, ча |
| — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</ |
| ом, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> < |
| с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотич |
| рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку рез |
| ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити |
| сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало |
| } Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напусти |
| ровириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближ |
| један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слик |
| чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и |
| , — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што куван |
| Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости |
| аднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се |
| ење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда |
| и.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само |
| ануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отв |
| она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дн |
| ахом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефици |
| робудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако |
| ?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одгово |
| и већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене... |
| <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за ј |
| ! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано вик |
| а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ва |
| .</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је свој |
| друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ов |
| јити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо |
| </p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p |
| имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужа |
| се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо |
| Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као з |
| и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, |
| а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а |
| кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p> |
| } Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хв |
| казивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене |
| била.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора |
| и, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим |
| е он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из |
| анке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам има |
| ед.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем |
| се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дв |
| p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече |
| мо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са к |
| екла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> |
| ајзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да ко |
| о!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин сав |
| и, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зо |
| >Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога |
| нта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке |
| колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нек |
| 212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп |
| дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p |
| м га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мисл |
| е извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, |
| сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске сав |
| {S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</ti |
| и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе |
| у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда |
| , јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз ко |
| ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе |
| сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.< |
| врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозо |
| разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину. |
| и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокоши |
| <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао с |
| па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постај |
| м Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да к |
| уго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца. |
| то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и о |
| — Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код к |
| /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче о |
| не, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремиц |
| в лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p |
| м био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> < |
| о смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Ме |
| Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола к |
| , немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку с |
| па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо |
| о се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па н |
| интересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по р |
| ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — |
| да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако доба |
| о што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја |
| ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи |
| и је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта |
| <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту |
| "42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба |
| ?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну |
| скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како н |
| м штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би |
| жају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на об |
| а платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речим |
| ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p |
| а не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n=" |
| овек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин |
| утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нис |
| себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, ов |
| — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се о |
| тепенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да забо |
| ан сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђа |
| <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</ |
| је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећ |
| колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само |
| удим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стра |
| мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зуби |
| ла.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Је |
| бу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трче |
| p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остал |
| p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, к |
| о је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархе |
| ку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{ |
| спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> |
| ло поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутр |
| .</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на |
| колико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. |
| >— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи н |
| Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p |
| вембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну |
| ђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пр |
| >— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-к |
| уставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ так |
| мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну. |
| ам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто |
| д саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, |
| екао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— |
| же врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и |
| директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времен |
| > <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти друг |
| полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} О |
| ам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, |
| читаше нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb |
| ала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} И |
| о ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда |
| ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укоч |
| сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у ли |
| е,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја д |
| ко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати предст |
| одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је |
| ="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног |
| полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец да |
| једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се |
| могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не |
| под појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,. |
| ће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да ва |
| pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрч |
| смо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају |
| нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обра |
| p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи |
| што смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде н |
| војица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по |
| аест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за |
| оме што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплемени |
| делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око оса |
| звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?. |
| ећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо |
| докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Послед |
| о време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцен |
| од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што вел |
| учити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, |
| сеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад |
| е имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следст |
| дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га ба |
| изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он ста |
| оздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши р |
| е, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта леп |
| то сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после п |
| p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једно |
| ер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> |
| ик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разре |
| класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш н |
| тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на |
| Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се |
| ем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе х |
| јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S |
| а, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, |
| а.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу з |
| г патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упут |
| а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој ку |
| р сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам им |
| се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан |
| Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако.. |
| .</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, |
| био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>И |
| оћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рође |
| ет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав |
| 4" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светл |
| b n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једн |
| ао јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељи |
| и у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче |
| /p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало н |
| он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем... |
| спитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци |
| с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p |
| приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам |
| олико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> |
| т, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и бра |
| {S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута им |
| после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји |
| еш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштиће |
| ; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Б |
| ...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја са |
| ати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави ло |
| а и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем |
| ле сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрдн |
| свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који о |
| .{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> |
| но време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, цр |
| > <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> |
| изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што |
| а, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, |
| ... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждра |
| истос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — о |
| сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе суп |
| оле, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у |
| рва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе б |
| се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...< |
| зан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а |
| } Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од |
| а понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покор |
| сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb |
| еш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од стр |
| мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним пр |
| позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном |
| мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни в |
| сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— |
| не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех |
| — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако |
| леда у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче не |
| ad> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, |
| вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити |
| > <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити ст |
| старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба |
| ити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбо |
| о кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао |
| остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно |
| х као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало |
| се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пр |
| зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, |
| лом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чуд |
| опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама как |
| .</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле |
| каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним си |
| , што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође ср |
| а што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим оч |
| ећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} |
| иште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не |
| ам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем п |
| и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам |
| рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, |
| уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.< |
| та!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полиц |
| енут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај |
| </p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метну |
| е избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> |
| сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не мог |
| у црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно де |
| о му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја с |
| асмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, пр |
| руго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они тр |
| Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — |
| кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} П |
| ос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. |
| > <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.< |
| четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и |
| е важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикас |
| са, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са |
| ричао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти, |
| /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута |
| да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив. |
| — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој |
| p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се |
| и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости н |
| уге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам н |
| јих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па сп |
| у банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрош |
| ли брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у |
| која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а т |
| ре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Х |
| — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу |
| це свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легн |
| и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре |
| ван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за ње |
| и свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па ј |
| ан, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... би |
| а останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој |
| и жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен там |
| оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пру |
| , кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па |
| није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата т |
| ео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је |
| тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао |
| завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <p |
| оворих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка |
| едан жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p |
| ти.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом |
| н фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изг |
| чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам |
| д ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> |
| <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три |
| и, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо рад |
| остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молит |
| полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде |
| инем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долази |
| <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество тво |
| аста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве крив |
| а се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жанд |
| а поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> |
| ,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на п |
| извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да из |
| је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ств |
| им стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Ср |
| /p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разу |
| а.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мо |
| ..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Как |
| е позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме |
| акву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном |
| госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом |
| . ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица |
| ?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, нем |
| ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— |
| лаго рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не м |
| <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата н |
| <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> |
| ти од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Пан |
| ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, |
| ндур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упита |
| ! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем |
| ринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред к |
| !</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хај |
| чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врат |
| душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам |
| ј дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми ко |
| .. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани п |
| целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ј |
| их више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купа |
| а није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заш |
| немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш |
| ... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево |
| {S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах |
| ну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари к |
| ог нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох в |
| сач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ног |
| на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у веч |
| зите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори з |
| ага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље |
| изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти |
| ритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> |
| } Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се пр |
| мањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га |
| рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре |
| а сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево |
| /p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди там |
| па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица |
| из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим |
| чи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сре |
| а се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам |
| подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, шт |
| с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због ч |
| аре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће |
| да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими ост |
| ном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <p |
| е ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— |
| се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се и |
| ујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужуј |
| ођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново |
| p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо |
| о он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим ва |
| а тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али веру |
| </p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвозд |
| или у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да |
| о неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он... |
| госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</ |
| један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог |
| бушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петор |
| а деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву прева |
| ујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, |
| шао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице |
| се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламн |
| S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго н |
| ти...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ |
| било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла сп |
| сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,.. |
| једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали ср |
| знури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме |
| а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали ма |
| оспођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— |
| водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку |
| остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали.. |
| сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред он |
| у смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> |
| чега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} |
| цом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака с |
| ло или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад дов |
| овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошт |
| абрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силн |
| мишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је обр |
| ик спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p |
| м боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће |
| Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подје |
| подину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му |
| еоград.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p |
| шена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију |
| сном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она |
| ита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,.. |
| државао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. |
| х у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, |
| обро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе је |
| /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено |
| кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа |
| видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слуш |
| да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус! |
| Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не д |
| јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, пор |
| p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па о |
| и радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одгов |
| сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших |
| из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је |
| м, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубим |
| те.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми д |
| етврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га |
| , прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па с |
| а и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад |
| овор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, |
| ан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{ |
| пођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити на |
| нађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...< |
| ије било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам о |
| могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер мома |
| ан домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам б |
| у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где |
| ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ! |
| То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!.. |
| ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нис |
| нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мал |
| ад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку.. |
| — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу |
| араму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> |
| p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих у |
| згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам п |
| у нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светло |
| у у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да |
| p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и пи |
| збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, |
| сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пе |
| <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на пра |
| па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати |
| хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> < |
| гу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке |
| ајкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претен |
| и петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на у |
| икну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све |
| ба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се |
| вене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам з |
| ивео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: ш |
| > <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим |
| се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ј |
| упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> |
| ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни јед |
| > <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, б |
| то сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да |
| ..{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде с |
| а, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Б |
| оказујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полаж |
| ећ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче ј |
| доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко ј |
| ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог |
| наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од св |
| х се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се |
| рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозниц |
| свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, |
| а да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразе |
| то је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После д |
| вановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му |
| рича...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто |
| ало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао |
| свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, |
| није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам мо |
| имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стај |
| , придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и |
| том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малиша |
| могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У |
| разником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{ |
| ње познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Н |
| којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после по |
| а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кућ |
| је спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме н |
| ждество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте |
| >— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџи |
| могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну о |
| м у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" |
| менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час |
| ди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједн |
| p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину род |
| болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице |
| стим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чек |
| ам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, у |
| е жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, к |
| /p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писа |
| акет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковас |
| адржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — пов |
| сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две обл |
| цише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта д |
| ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам виде |
| е! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати. |
| мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бо |
| ј глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом з |
| ца у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— |
| вануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш. |
| а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе јед |
| <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим све |
| и, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се |
| тим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да са |
| у сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом |
| {S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> |
| превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као |
| мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими. |
| м знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшн |
| пим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав |
| рпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ уд |
| досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно ук |
| ано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем |
| шан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим т |
| сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све |
| отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад |
| чини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је |
| </p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад с |
| ох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече |
| сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан ос |
| запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно |
| ошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада |
| те се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један дру |
| д него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p |
| >Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" / |
| Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом |
| м!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после п |
| p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога |
| рло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше |
| ајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чи |
| да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — н |
| оћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном |
| јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, ј |
| .{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који бе |
| ата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на |
| јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Би |
| а сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није |
| е!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{ |
| а посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> |
| {S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобљ |
| ангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући |
| амо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причека |
| ко скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пош |
| естићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још прем |
| што склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дуга |
| } У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу |
| </p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и заустави |
| е може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шт |
| вако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи |
| е видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куц |
| господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и |
| му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво н |
| ј одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а |
| о заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, |
| за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече |
| рости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се |
| ошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи |
| ени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и једа |
| , па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а ж |
| а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим |
| ладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ на |
| ки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину |
| дин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потр |
| дговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као б |
| аше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући с |
| .{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с |
| P19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Врем |
| <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред оч |
| дравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као |
| Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња |
| ривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи |
| нај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— |
| ти на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом |
| вачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време.. |
| учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хле |
| не, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подрум |
| школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помаг |
| рата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену к |
| упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да |
| а ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у х |
| : — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и |
| али, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти о |
| кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној но |
| је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме јез |
| ла негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана п |
| n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу сп |
| олске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најте |
| о; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала веч |
| .</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улиц |
| шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја с |
| а се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећ |
| изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме тер |
| ичини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе к |
| кратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших при |
| киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан |
| е, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишец |
| сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.< |
| преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге п |
| ио на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну при |
| д јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну с |
| два се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зи |
| ијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где д |
| ре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се |
| сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Сп |
| е душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а |
| воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, п |
| управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуни |
| е“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама позн |
| тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље |
| нај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, |
| могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Не |
| ам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дува |
| ..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах |
| S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у |
| и, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх |
| године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у ј |
| вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам д |
| и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет |
| и голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, так |
| тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђ |
| ти, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови |
| ...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румун |
| пим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} |
| тотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонц |
| и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану. |
| риватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — |
| је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где при |
| ичку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у за |
| пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе |
| соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,. |
| .</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чист |
| S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је пок |
| .</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађ |
| итам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.< |
| еза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и |
| рлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми ви |
| као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће дир |
| мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице |
| ...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао |
| ије могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p |
| о 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се |
| ме, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и про |
| ог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по ст |
| ском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалче |
| — Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а ш |
| овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на |
| {S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био |
| ер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, ру |
| p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој |
| кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на к |
| /p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савла |
| мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан мож |
| >И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се |
| и, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јаг |
| ога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да п |
| не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији корац |
| који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет но |
| тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништ |
| екара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто за |
| љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нис |
| Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S |
| ..{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам |
| у дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у јед |
| и како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав |
| а после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> |
| нем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да д |
| снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с дру |
| нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази |
| ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ в |
| јући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола |
| бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим г |
| донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждер |
| ите и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, д |
| ој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од |
| ума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу д |
| едали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом |
| сматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се нос |
| .</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но ка |
| трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво |
| >У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} |
| они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави ра |
| Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се |
| протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посла |
| де прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по нек |
| ошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са дого |
| ловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пи |
| " /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </di |
| енуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се |
| > <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са п |
| ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки |
| редати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{ |
| а се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79 |
| мора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само |
| ам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта |
| ам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њем |
| сину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на врем |
| {S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше |
| како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још ј |
| па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши |
| {S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Б |
| p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећ |
| ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима нап |
| одвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну |
| дном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао |
| , — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, |
| а каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чес |
| — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на ј |
| д с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа |
| себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> < |
| </p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по друг |
| “</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговор |
| а беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих |
| окренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Т |
| кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох на |
| почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, ко |
| чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а ле |
| равков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, |
| била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још |
| — Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не |
| в шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге |
| ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу. |
| на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста п |
| не...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер |
| јд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе п |
| дигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основ |
| сет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За |
| гог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па з |
| жљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</ |
| 157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који м |
| вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — |
| месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — реко |
| и десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад |
| <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи. |
| ричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, |
| атрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће |
| до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из |
| вима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на |
| је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима о |
| ге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се је |
| г лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа |
| а грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам к |
| дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће па |
| прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити. |
| ужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлос |
| кујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си |
| ење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим ч |
| > <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао сла |
| трулелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића |
| све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја с |
| ез улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро и |
| дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао |
| ље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад |
| данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Гос |
| пита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише |
| е из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу |
| имо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га п |
| лага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што |
| ...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> |
| некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Р |
| е прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју з |
| евање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, т |
| сто свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p> |
| но дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се од |
| који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био |
| тно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине гото |
| едну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многим |
| оље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.< |
| >Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајси |
| уде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двој |
| е, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео са |
| их лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ј |
| двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било |
| дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер |
| .</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— |
| празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Нај |
| head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешћ |
| ар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као |
| вила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p |
| рош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом г |
| ресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истер |
| ам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоск |
| с,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ |
| то се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хект |
| коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек м |
| ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а |
| ко је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оно |
| ило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и су |
| мене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб. |
| : да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, |
| ..</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изоста |
| редака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад р |
| а; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео |
| им вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда са |
| полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклето |
| решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, |
| адити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре |
| служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је б |
| </p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено |
| .{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се |
| и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су св |
| це...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зг |
| а за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и дан |
| , била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb |
| итамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> |
| шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи |
| пи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — |
| се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан |
| , па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Да |
| и је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесн |
| и од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!.. |
| пет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да м |
| х скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино ј |
| p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овд |
| су, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, ре |
| >Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је разде |
| ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај |
| велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говор |
| итивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им |
| S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског беде |
| их шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре шт |
| играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и |
| хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је по |
| смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако буд |
| оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу |
| ..</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чи |
| одина; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да |
| и толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или |
| .{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба |
| , — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су дево |
| кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам |
| пати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чу |
| га у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, д |
| сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, кој |
| изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро |
| у, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили |
| ицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а в |
| , те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — н |
| се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини љ |
| ног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са који |
| је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече с |
| можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, ве |
| не имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тр |
| самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друш |
| е да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би т |
| неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, д |
| очим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим |
| ује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дот |
| м; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно рад |
| гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са |
| овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по ка |
| молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш |
| .{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут |
| а мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> |
| вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је ко |
| тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољуби |
| ни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, |
| т мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У ко |
| зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{ |
| тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наоп |
| ) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а |
| ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно о |
| ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку |
| S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у ковер |
| аније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и па |
| и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да ј |
| а клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише |
| и потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах ц |
| а сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као ст |
| дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никог |
| сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више |
| грали су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не б |
| е задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — |
| — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче г |
| p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам |
| о је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време |
| Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Г |
| бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити |
| ћи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није бил |
| Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите |
| гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толик |
| и неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути |
| прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, |
| шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Ни |
| ој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва. |
| у сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</ |
| ,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита |
| и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не |
| м.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школ |
| ако су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говор |
| p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших он |
| ој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им ј |
| га, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и |
| егли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја ниса |
| 10" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су м |
| даше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шт |
| ама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо и |
| једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</ |
| — Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за баг |
| еном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а исп |
| , од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта м |
| ! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет |
| тајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што |
| а, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме |
| н...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, та |
| дох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се врат |
| па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко |
| ија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ о |
| оре на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесп |
| ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо ш |
| су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не зап |
| мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под |
| не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, |
| диш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бес |
| авно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао пла |
| а,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, |
| едног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Ниси |
| > <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Ниса |
| — Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <p |
| — Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар |
| уде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без ик |
| на не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ов |
| е зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђ |
| да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити д |
| живање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласк |
| мо та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — |
| изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да ј |
| ута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима мога |
| .{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај |
| {S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Иди |
| тима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати и |
| дну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не зн |
| p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох |
| , што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За д |
| га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у |
| рата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жив |
| читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваљ |
| наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући |
| јте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после то |
| то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаб |
| а врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, по |
| се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p |
| смо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмерав |
| њен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече |
| натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише |
| ога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме |
| пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џ |
| м вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да с |
| <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо |
| с радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да д |
| танем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја |
| ијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаш |
| дина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло д |
| рушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отиша |
| те ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чиз |
| е од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да п |
| а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћем |
| ан на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} |
| о што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица |
| ења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, од |
| тав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо |
| као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Пр |
| шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли гд |
| чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ћ |
| не споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше. |
| алог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули |
| р сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не |
| брану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш з |
| а друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако си |
| итав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа |
| па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два пред |
| е не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то |
| аш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да |
| — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док с |
| али...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дот |
| атак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По руч |
| вила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене |
| је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног |
| паде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно |
| , била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су |
| логај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у |
| ови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем |
| од луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита |
| кучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гл |
| јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није. |
| једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као р |
| трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин по |
| алог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и су |
| могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и |
| нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и са |
| ске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђос |
| би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни др |
| лу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде. |
| ца иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, |
| и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Ниј |
| унчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си |
| ика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на |
| м рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им |
| “ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћуски |
| сцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по јед |
| а не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чује |
| <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{ |
| ко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим |
| ад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују |
| ито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта н |
| л и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степени |
| ђе и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колач |
| орно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p |
| ом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и от |
| м, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од круп |
| је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У шко |
| оказао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо |
| <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем |
| ак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, шко |
| о сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задр |
| p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за |
| рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо |
| ио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је јо |
| је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што |
| глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте |
| погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Ка |
| о је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет |
| > <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодис |
| чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као ол |
| ну, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је |
| арата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имал |
| о сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још |
| а; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигур |
| а коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је би |
| је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је |
| дно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукам |
| мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да о |
| што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било јо |
| <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш |
| а у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p |
| ли трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац |
| и игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с т |
| шли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас са |
| је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Мом |
| а, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров |
| иш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> |
| и новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је |
| место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одма |
| један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи |
| ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде п |
| >— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој |
| калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} На |
| из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишл |
| је, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја |
| <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више |
| а год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајт |
| одиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде г |
| мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Ник |
| </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуж |
| је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</ |
| дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накн |
| госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} |
| љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. |
| ош пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киш |
| била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер д |
| што ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба |
| , боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p |
| држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гр |
| екох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пиро |
| ај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те ре |
| е могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуц |
| тих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш ника |
| власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не бра |
| боје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> |
| p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђо |
| ?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна? |
| ај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију |
| ,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,.. |
| на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и |
| ,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добр |
| а.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће |
| ити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га |
| о овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> |
| кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> < |
| , — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да |
| е подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хлад |
| прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе |
| косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта |
| моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи |
| а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле < |
| осподина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с је |
| е...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскуд |
| жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — |
| пио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи |
| пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп т |
| дох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко во |
| аба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувиш |
| практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напушта |
| ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... мож |
| сту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да пот |
| ест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</ |
| ро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дођ |
| је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам г |
| аром.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао |
| оложим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро как |
| не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} |
| ило врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим ј |
| — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, п |
| о полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> < |
| као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S |
| /p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо |
| ада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, у |
| је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети |
| сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи д |
| И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било |
| собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах |
| по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је |
| мо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нис |
| а изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му па |
| чка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни јед |
| и тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео |
| е.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему с |
| а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада ника |
| н, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац не |
| ам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у |
| из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као |
| ...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; |
| >Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која |
| ле коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је |
| ео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од |
| омешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве |
| освађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није би |
| т и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саве |
| код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...< |
| им је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све |
| <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и |
| овцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, шт |
| ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јел |
| и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело б |
| се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и |
| И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и св |
| е који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на |
| /p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделис |
| а по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парчен |
| дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта |
| е увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — з |
| ртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам има |
| .</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb |
| Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан |
| о се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капу |
| и бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — |
| але то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори |
| змем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа пон |
| и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у ше |
| руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, |
| равим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара |
| пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам |
| ин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p> |
| и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све |
| ком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара ун |
| из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хем |
| е седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши. |
| посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јест |
| <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.< |
| увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице |
| p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли с |
| д куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и н |
| Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb |
| путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C |
| сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче |
| било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је про |
| се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни кр |
| у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много |
| а радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако б |
| ам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде јо |
| оћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор ла |
| гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти ј |
| све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и т |
| , био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам |
| о сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер н |
| ићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Н |
| то кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најг |
| Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам прав |
| њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} |
| тео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегс |
| е ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба |
| Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="3 |
| радао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја |
| м у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар од |
| етили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њег |
| пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" |
| азио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог да |
| дах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме о |
| мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од |
| ..</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— |
| .</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима бил |
| Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — ла |
| онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> |
| и.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђ |
| а стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога |
| дмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђа |
| не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се саста |
| о зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p> |
| енусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| н повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљ |
| сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано п |
| бруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел, |
| ђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су т |
| одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p |
| епреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за т |
| , мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!... |
| асвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико при |
| {S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, а |
| упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а < |
| дарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствен |
| S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго |
| показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико |
| а отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, |
| динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго |
| ошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, пос |
| оваца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме ник |
| ам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од |
| Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио. |
| немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу |
| и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једа |
| ...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, |
| ...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код |
| сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно м |
| /p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари |
| промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац п |
| врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја м |
| подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде |
| ић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ра |
| 5" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S |
| о ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом |
| е „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара пох |
| p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут. |
| Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај но |
| школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div ty |
| </p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајућ |
| нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S |
| господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се о |
| та ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И за |
| мажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S |
| а мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва а |
| /p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже ло |
| да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петор |
| премај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и до |
| .</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта |
| само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао |
| {S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— |
| али ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележ |
| p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти |
| и.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљок |
| ор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо к |
| фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> < |
| ј дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја са |
| рви, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапси |
| к довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео |
| да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; ј |
| рам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за р |
| один, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као |
| Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све за |
| га, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на |
| учама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..< |
| новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним л |
| м свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био |
| мо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.< |
| ?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали |
| ам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо. |
| оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код госп |
| пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S |
| следњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу |
| вог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из |
| о часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио ч |
| ражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде |
| и уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, пи |
| — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију |
| истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима вид |
| </p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу б |
| мо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} |
| p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело |
| јно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они пов |
| нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> < |
| да нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело |
| е...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите |
| огао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди |
| ну...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два после |
| друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где |
| ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте сво |
| себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже |
| } Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред то |
| есет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где |
| ас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су д |
| и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p |
| уговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</ |
| рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и с |
| а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или сп |
| ите се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде |
| S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да ид |
| живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву |
| тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путе |
| јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму |
| с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој |
| нусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бо |
| јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају. |
| обро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми |
| има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— |
| !...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо с |
| зазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како н |
| , јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си |
| више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах |
| ило.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља |
| <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у |
| немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p |
| тпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази |
| ти, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо прове |
| ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} А |
| о какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја |
| ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чека |
| /p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавал |
| е чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био н |
| лазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред не |
| ојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела са |
| ако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чин |
| и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: неш |
| и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељ |
| свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио |
| и који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на гла |
| ено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, п |
| ерујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према |
| .</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево |
| мо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кро |
| ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с |
| е безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве м |
| а што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... |
| но што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</ |
| затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— |
| рченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам |
| ости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не |
| дело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а |
| <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћим |
| Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</ |
| овати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла... |
| је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носа |
| услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S |
| на знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не ти |
| днога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од п |
| и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког т |
| мар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са |
| о зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љ |
| пет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам |
| при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му п |
| ма да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, ш |
| ћама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох изд |
| м грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p |
| укче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест |
| али сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> |
| ти, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се д |
| молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим ов |
| а да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и о |
| ени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусен |
| еше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а ш |
| 102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу п |
| дном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</ |
| > <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцел |
| насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збо |
| ино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише брков |
| к му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб |
| та је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчи |
| е, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко под |
| аланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неко |
| еме ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао д |
| шов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више о |
| е није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесе |
| на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда |
| — Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно пис |
| ола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{ |
| у.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћ |
| рим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али |
| а, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовањ |
| о сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, |
| Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова |
| је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати |
| жем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато |
| д механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскида |
| Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледа |
| </p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Р |
| огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с но |
| /p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које ни |
| есмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и |
| ст сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука |
| к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> |
| табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресо |
| узи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} И |
| творио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p |
| испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, |
| ; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јорг |
| заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, |
| ше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од |
| /p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака |
| љада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао |
| мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред |
| е два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам |
| немо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође нај |
| м...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као |
| други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, < |
| ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, |
| по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најза |
| не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Ел |
| ли мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, |
| дина, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и дана |
| је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај |
| му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му |
| глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, |
| а да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти уз |
| проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној ули |
| олу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити мож |
| о, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Ц |
| х не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Б |
| реме стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по |
| у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— |
| х, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколи |
| икад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан д |
| живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан.. |
| нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одре |
| <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку про |
| рује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После исп |
| свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не с |
| ка и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам стр |
| ви језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем |
| аширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— |
| дморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и |
| го.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да |
| е ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата к |
| радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио он |
| о да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, ј |
| лостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином |
| е сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцен |
| е.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад |
| /p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литера |
| рођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као мал |
| пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказањ |
| > <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома за |
| згубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у дв |
| /p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.< |
| одина свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не иде |
| радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> < |
| едем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, је |
| о си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кр |
| а ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чи |
| евет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поп |
| .</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближи |
| скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим п |
| ла, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p |
| .</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговара |
| жно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} У |
| p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> |
| у...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах вр |
| школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретарија |
| скрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резулта |
| :</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један |
| рт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор од |
| вно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, ко |
| , — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нан |
| а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је |
| пела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности |
| аво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред п |
| ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута тр |
| ребала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко |
| на коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога н |
| била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се < |
| > <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па ча |
| ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити.. |
| ме другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па |
| о сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли |
| ај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на |
| у карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати. |
| овори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет лис |
| та не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у ул |
| се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја збо |
| оли или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па би |
| премати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>И |
| Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио ц |
| итница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто |
| е полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему м |
| је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна |
| госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вра |
| да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{ |
| то сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али |
| е хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да |
| погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, ј |
| лемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за т |
| Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p> |
| под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали у |
| напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме при |
| /p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нис |
| а говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, |
| } У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше п |
| се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p |
| н (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађур |
| ђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме пог |
| p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Иди |
| а право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где с |
| — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> |
| тке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шарено |
| ест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чува |
| га у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћет |
| ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да |
| чах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> |
| донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се |
| и од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси |
| се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> |
| о преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код н |
| јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам |
| а, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сес |
| кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше м |
| слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} |
| ширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по ста |
| д је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> |
| оставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопад |
| иле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој о |
| вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред вр |
| одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познад |
| показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председ |
| опро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слуш |
| ца, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте виде |
| пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава о |
| томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо в |
| .</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја б |
| е преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се |
| како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је зам |
| опустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост. |
| ра.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да пот |
| и.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равн |
| ио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше. |
| врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох |
| ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој |
| а живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Беогр |
| се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одак |
| с? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p> |
| — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпо |
| ља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим |
| сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у |
| .</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох |
| што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дв |
| се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њи |
| учај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку к |
| т зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — |
| рачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да н |
| не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због |
| ју а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако |
| грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили |
| кох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се раст |
| о и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, п |
| ио немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> < |
| — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а к |
| ндук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од |
| а те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узв |
| <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше |
| </p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је го |
| воје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да |
| и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам |
| али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничи |
| као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад |
| т загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била м |
| очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекр |
| ментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто. |
| дахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу |
| о мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој со |
| ..{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из с |
| и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде |
| <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> < |
| , а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стањ |
| леменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем предста |
| у њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, |
| да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни прими |
| , кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека |
| атима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Ид |
| да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} З |
| ком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, |
| војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долази |
| што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао |
| ђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S |
| везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену ламп |
| еше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и |
| Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n |
| сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се с |
| н ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер |
| ља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, |
| уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био |
| <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p |
| ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу на |
| а...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини |
| остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Св |
| у он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим и |
| у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролаз |
| чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p |
| рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој ота |
| о је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме |
| апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! |
| отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шт |
| — Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га |
| толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} |
| па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ва |
| преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на по |
| на, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо би |
| тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у |
| едавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам |
| брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам п |
| помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, је |
| цама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта |
| >— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете |
| обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва д |
| ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет мо |
| рвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио в |
| еби (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавит |
| екох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да |
| кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} |
| ре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топ |
| S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која в |
| метнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него м |
| вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да |
| изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим тело |
| и мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунца |
| .</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} М |
| одуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро |
| двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погр |
| иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз |
| дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши ст |
| ворио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овд |
| ју, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те с |
| едао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелник |
| p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибат |
| ћи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас по |
| а је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети |
| ко примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— |
| а цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћеб |
| дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец |
| је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице |
| , седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— |
| завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било |
| што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} |
| н човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алекси |
| оговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Бож |
| аније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим к |
| аред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисм |
| е био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни неб |
| лаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније нас |
| закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и |
| томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p |
| и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло |
| подин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по нек |
| ци пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам да |
| а, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— |
| падних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од |
| на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p |
| Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целцит |
| се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме |
| им путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви |
| м динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошт |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне го |
| ензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који с |
| због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се п |
| м од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској у |
| нио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за д |
| доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а з |
| ету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест |
| решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа |
| за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне не |
| госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идин |
| Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти |
| зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из шк |
| прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> < |
| лико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо |
| ако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце |
| ше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да с |
| ако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза |
| Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! |
| прависмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво |
| .{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p> |
| во ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хо |
| место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много |
| арица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер |
| а за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам |
| никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, ш |
| надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се и |
| p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> |
| >Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу... |
| <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам |
| и, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраћ |
| ј држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је |
| леба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем |
| држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — |
| вање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за |
| подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму |
| тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор ко |
| стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупи |
| а и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Конди |
| чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дро |
| аваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прља |
| о неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и |
| ти да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек |
| е зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себ |
| </p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од |
| , па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и др |
| шљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да с |
| помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, |
| Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ј |
| се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш М |
| ме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се н |
| сподин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох |
| да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш |
| , труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда до |
| о овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} |
| оји су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, бил |
| а неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер |
| и остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац |
| >тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме. |
| нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете |
| е не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полици |
| } Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло доб |
| > <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место |
| ... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки |
| а нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а |
| е у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било |
| <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, с |
| b n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па да |
| м вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а ј |
| а вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта |
| p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госп |
| ље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву проб |
| укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем |
| олике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ с |
| па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице ко |
| натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n= |
| живања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито пра |
| имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпра |
| сеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слав |
| госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мора |
| една, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па |
| кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш |
| жујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Он |
| Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш |
| један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговор |
| а ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p |
| пију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро р |
| валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> |
| — Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што по |
| <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пош |
| тите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више ник |
| р сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе |
| е школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим |
| p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А |
| ксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име |
| /p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу, |
| е!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључ |
| дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим |
| > <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p |
| ли пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпо |
| е и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се |
| им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.< |
| и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру би |
| ника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећал |
| и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лу |
| где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цик |
| уда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> < |
| тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — за |
| видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више |
| ише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Милив |
| кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица би |
| е не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати |
| ћу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигн |
| рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p> |
| ма, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног ко |
| e unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Је |
| лу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, ал |
| .. они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— |
| само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо |
| Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и к |
| туљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их по |
| ућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других н |
| ну двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жанда |
| ке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p> |
| три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен |
| {S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном сп |
| се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хте |
| <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би о |
| мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p |
| веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви уч |
| вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с про |
| двојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а св |
| атвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отвори |
| е по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примак |
| станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вам |
| и: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, |
| иромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да |
| пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже к |
| у Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких |
| p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај п |
| тетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна... |
| риматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на осно |
| омаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденица |
| а...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> |
| другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.< |
| и.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет |
| ш горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена п |
| цање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључан |
| сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила ка |
| еона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша |
| м послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је сл |
| с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја |
| бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку |
| е осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам |
| ла овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и |
| ед! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи ост |
| аки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље |
| каних помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за с |
| варима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређе |
| не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини н |
| ..</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, ва |
| е; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио рук |
| е овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за |
| оше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како |
| о новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што дру |
| ди из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се оди |
| ко рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полак |
| ијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам |
| а прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> |
| она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, |
| не сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора |
| док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Ба |
| ћи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с к |
| .</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чиз |
| бу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, |
| ула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, го |
| м...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта |
| не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посма |
| ци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на про |
| јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја |
| номе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> |
| ра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном |
| уже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и |
| кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огр |
| код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сут |
| опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њи |
| је њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у шко |
| су све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p> |
| ане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би ве |
| ли су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у |
| ..</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било |
| S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао, |
| сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те |
| мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја |
| ру полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани |
| баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а |
| пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тог |
| смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се се |
| д шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сарди |
| анта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза |
| е доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му |
| а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а др |
| ри нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јес |
| — На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питањ |
| погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пре |
| и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам |
| S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракиј |
| а без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их |
| за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госп |
| ица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер та |
| и?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни јед |
| , — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... коно |
| жбовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем г |
| ој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи |
| одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет д |
| ати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи |
| "63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми |
| Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се |
| а проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пре |
| стане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи ок |
| вао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} По |
| ота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата |
| тор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били јед |
| прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео |
| , — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, са |
| ито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, |
| учак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погод |
| имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није про |
| /p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>Д |
| ..</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а |
| . још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — преки |
| <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се |
| оследње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био |
| децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Как |
| ела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуш |
| наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна |
| ас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто п |
| с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S |
| ије ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем |
| ирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се |
| за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и |
| о они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p> |
| осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали гд |
| нта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шт |
| </p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озби |
| знати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па с |
| било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу см |
| о били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу |
| и зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли ш |
| , а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове глед |
| и је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шес |
| е било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао |
| но бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и поврат |
| ти док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам |
| нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак |
| нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причањ |
| мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко д |
| а му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодари |
| е и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љуба |
| угог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао ј |
| /p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу н |
| чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи ст |
| можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица. |
| две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грум |
| зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Тру |
| сем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох |
| ш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове кож |
| ...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђ |
| заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код |
| сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим |
| није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, |
| адосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на кр |
| мо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су |
| ...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном |
| tone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тиц |
| ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам... |
| ао деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче |
| ахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, м |
| > <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што м |
| је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу |
| полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p |
| цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није |
| сујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа ниса |
| т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S |
| ишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми га |
| } Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, ш |
| ајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} |
| один је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз про |
| .</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жа |
| пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас н |
| еру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме |
| /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p |
| бицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати ј |
| </p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам д |
| /p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учит |
| одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници |
| и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да |
| ња, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд |
| <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носил |
| Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p |
| на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрља |
| страдах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам |
| <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> о |
| ат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, п |
| е нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, |
| о како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете |
| .</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Мат |
| S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, |
| каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Бул |
| <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али |
| ла од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из ко |
| ш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред |
| уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није гос |
| необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спуст |
| ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једв |
| м био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину упра |
| ., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, чет |
| >Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се в |
| ао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашик |
| ам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћ |
| ...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и |
| ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара б |
| у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и о |
| гњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кв |
| држа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p |
| уха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти расто |
| овах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> |
| тнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине |
| ан рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, |
| икну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио |
| ло заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферише |
| у на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Колар |
| је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли гл |
| мо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, |
| " /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „к |
| видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (к |
| знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма... |
| но.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и ста |
| <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо |
| па, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би |
| ала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Вазду |
| целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, бе |
| е према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако т |
| де не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, ка |
| ,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, |
| то ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не прим |
| си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље пре |
| ази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу стра |
| али су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро влад |
| а петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за |
| а за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазн |
| матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и не |
| о после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на |
| зати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах |
| о тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем |
| нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи каш |
| бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака |
| /p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад б |
| ађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасн |
| </p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плат |
| у што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позн |
| ну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога |
| е да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац |
| а?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Ниј |
| печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{ |
| } О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупа |
| ва мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а |
| — Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Поче |
| кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога пр |
| и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кућ |
| нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, |
| али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она |
| ак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли кој |
| удове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку по |
| т не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да |
| урно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Как |
| а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} |
| >Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике мук |
| да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку ј |
| ло и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто |
| нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послужива |
| атим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта с |
| ри као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио с |
| асова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему |
| из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и згр |
| неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, |
| сподин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није п |
| на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати ули |
| ем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у |
| кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да |
| ...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше ка |
| о...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> |
| ва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам |
| витељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једн |
| ретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле ни |
| приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} |
| ку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што |
| </p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{ |
| <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох |
| су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам ни |
| ица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не |
| > <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се троји |
| се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослобод |
| <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Ос |
| е, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, |
| треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам не |
| ила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на |
| наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре ј |
| ме више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> |
| ни светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не з |
| онео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао, |
| му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</ |
| >— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног са |
| јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са м |
| страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, |
| е заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без |
| ем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" / |
| аш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи мет |
| био, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем |
| ам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас с |
| > <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих |
| годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фан |
| це!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Са |
| шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуг |
| у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо ш |
| мо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак ха |
| х, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том са |
| а, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси |
| је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не бра |
| .</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да |
| — Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикћ |
| Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које |
| ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> < |
| ри дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим |
| само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је |
| p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мн |
| да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали |
| Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и |
| ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођи |
| p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу |
| опиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све је |
| се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. |
| није(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете д |
| би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> < |
| мо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и п |
| ац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S |
| то сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма к |
| ам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она јед |
| главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— |
| рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола |
| кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па |
| а се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама |
| ће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одго |
| ложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.< |
| <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам ка |
| на, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни м |
| права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренут |
| упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За с |
| не кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си |
| прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за |
| ате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема |
| волте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, |
| во мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, п |
| обро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш ки |
| толу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину упр |
| .. ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је л |
| рдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У остал |
| отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих |
| ад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сен |
| м с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и |
| о примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пр |
| овала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом позд |
| оворих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узв |
| ити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи |
| да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом |
| одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се |
| рштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да |
| апа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У м |
| о строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај. |
| и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати к |
| слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Ре |
| стије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намешт |
| сима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...< |
| — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба ка |
| — Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда |
| д мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах иди |
| па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види |
| и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је |
| мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним л |
| шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам.. |
| опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда из |
| т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S |
| , као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, је |
| !...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за м |
| ију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <di |
| упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упут |
| у одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми уж |
| м и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закљ |
| ан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде |
| ађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозрив |
| >— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што са |
| ћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али |
| је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари |
| згубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га |
| ти...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући |
| дим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта |
| е и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто |
| ле подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабе |
| <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку |
| молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у |
| јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим ва |
| .</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер м |
| школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у кв |
| пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским |
| <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p> |
| инко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући сти |
| т динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао |
| ори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ |
| Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну |
| цима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја с |
| а Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти |
| а пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све |
| на се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ход |
| н, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p> |
| т дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</ |
| шавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— |
| — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни по |
| S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо |
| доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна |
| рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде |
| .</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва |
| на наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њен |
| мо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити. |
| ви мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима. |
| изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђ |
| у у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Б |
| чина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао |
| о здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мен |
| /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема в |
| смо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попиј |
| те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ни |
| тила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро поло |
| и ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном |
| најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{ |
| гупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., а |
| купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута |
| , а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарам |
| те, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пиро |
| м те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После то |
| х као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с |
| и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</ |
| {S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори |
| А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— М |
| а тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — |
| ова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим |
| а вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пођ |
| о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...< |
| а свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја |
| . слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога н |
| који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђац |
| .{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да ст |
| и Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како |
| м путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због |
| упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — |
| него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.< |
| } Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да в |
| > <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је |
| о?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио |
| } Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n= |
| у пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га |
| , — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb |
| и чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајућ |
| , — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шама |
| казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га ј |
| , чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице... |
| уди! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано |
| идиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p |
| о би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како |
| у спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Буби |
| још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећ |
| неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем |
| кну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брв |
| е у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викн |
| а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде |
| Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја |
| не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући так |
| илан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги чита |
| зниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рука |
| смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кава |
| ! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газд |
| ко,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му |
| или такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> < |
| ам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уг |
| на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цик |
| ита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај |
| кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, д |
| ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> |
| ј, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нис |
| им и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обем |
| ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без |
| у подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекид |
| не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она м |
| алапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,. |
| силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка исп |
| а ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и |
| орбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са |
| тео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, к |
| о јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} |
| ро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо |
| откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беш |
| правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, моли |
| е жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="10 |
| ко баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још ј |
| овољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох в |
| зију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу д |
| ћи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и ос |
| морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — ре |
| ети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био х |
| му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сас |
| } Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам з |
| p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он |
| — Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снег |
| удити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужни |
| пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам |
| b n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и вра |
| <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће |
| тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још |
| >Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, |
| стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде с |
| код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <p |
| они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се |
| ри кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече |
| еду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем |
| останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири |
| о добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то бу |
| ва приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху о |
| ти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта ј |
| ници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звон |
| /p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратк |
| посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p |
| .. брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао |
| 4" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p |
| д другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам веч |
| ох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без ра |
| али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним в |
| {S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са остало |
| ећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, и |
| авани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба ко |
| и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижиц |
| ла слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p> |
| рднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није |
| нам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, и |
| је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и госпо |
| p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни |
| снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега са |
| ...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Жи |
| ..</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, к |
| ше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јак |
| и готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а |
| ећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад ј |
| би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред |
| по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас |
| стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише |
| је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од |
| ни, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији не |
| а мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Нај |
| мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки |
| р и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смуте |
| рхерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер |
| донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам |
| викну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из |
| авише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана поло |
| че Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу к |
| врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха. |
| му и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго в |
| p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније ш |
| и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> |
| на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас |
| га бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере, |
| им сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило д |
| јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, |
| ја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрх |
| сетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад т |
| pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си доб |
| е толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје |
| од трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што |
| номе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, би |
| два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печ |
| кне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оно |
| р или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер др |
| ују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам н |
| е овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и ме |
| /p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,.. |
| јац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда |
| шио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији. |
| — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?< |
| >— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="22 |
| м шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си п |
| {S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим |
| а те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја |
| азали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми м |
| ед кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ пи |
| идати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна |
| сати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и |
| к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори |
| онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> |
| На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој нево |
| > <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да |
| ча сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојиц |
| се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни |
| , куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p |
| епљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја пра |
| губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи |
| е ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуд |
| зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и и |
| ошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се на |
| ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам зна |
| не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин |
| <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло об |
| , — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу |
| наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и |
| милостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парчен |
| у, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!. |
| ћа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примље |
| се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу |
| мцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, би |
| у ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман |
| к, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од со |
| као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој.. |
| лас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— |
| а ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало |
| аку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што с |
| верења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чист |
| кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег |
| > <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори |
| тац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му |
| јан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он |
| !...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава да |
| гати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа |
| ли управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p |
| било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — реко |
| па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети по |
| едан од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И т |
| али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше. |
| е и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осет |
| она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>С |
| е не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Мног |
| вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мен |
| епо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узм |
| ..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну |
| ...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе б |
| он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаш |
| кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — |
| а, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још им |
| радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише ос |
| ући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја са |
| е, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви |
| ост ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозр |
| ..{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се... |
| >— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади нов |
| за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свр |
| једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,. |
| та за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није м |
| b n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају |
| јну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате мо |
| р...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма им |
| > <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помо |
| е директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хе |
| мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p |
| .</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... прич |
| а сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам |
| одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив би |
| ло час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми ст |
| бог бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто са |
| нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Францус |
| Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... |
| ти; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb |
| .</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим |
| ија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстари |
| , господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га |
| с у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p |
| ... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и гос |
| или су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбедниј |
| е лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, |
| и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на че |
| гупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...< |
| да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде прено |
| на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, до |
| </p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> < |
| исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месе |
| би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна по |
| они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче |
| врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо уну |
| p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време швр |
| ко да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слу |
| уга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до |
| .</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — пр |
| због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни |
| х ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити |
| коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја своји |
| ечи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци |
| икад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— |
| <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазе |
| била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p |
| p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе |
| > <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти к |
| зор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог |
| госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Моли |
| ући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Та |
| n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{ |
| јој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити рече |
| дмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја ос |
| м у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Каз |
| > <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шт |
| овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у |
| ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> < |
| мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнер |
| ем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на |
| <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за |
| ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у к |
| журни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p |
| а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу. |
| у од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си |
| то га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле |
| ам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сач |
| е...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја ов |
| ека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S |
| мах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти ј |
| ло што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам мога |
| орбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред! |
| ије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> |
| да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слобо |
| ђа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све |
| Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је |
| о.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја |
| кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече |
| тиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако пит |
| . а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једе |
| е, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по |
| тицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад уг |
| p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да |
| н буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви |
| е од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.< |
| е мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме |
| ају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вал |
| жих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одк |
| је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редова |
| Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће |
| ики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах |
| е ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која |
| а каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру с |
| руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам про |
| е,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с |
| стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при ч |
| клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе |
| о склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киш |
| него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде.. |
| паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> < |
| жија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што |
| зишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта |
| /p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику |
| битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на дру |
| — Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— |
| загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио. |
| води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писа |
| у...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се |
| .{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу |
| Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер ш |
| пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је |
| зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сах |
| <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта ка |
| ше, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се |
| решних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад з |
| један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... |
| , немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе |
| ледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат и |
| ма,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо |
| сор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам |
| ече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужу |
| за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Б |
| семо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,. |
| и нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} По |
| ремена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било м |
| .{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} |
| исмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изи |
| то ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви см |
| а останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не |
| ратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим |
| еда нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад |
| Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се врат |
| код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</ |
| комоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пу |
| ици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам к |
| оја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју тор |
| /p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш прав |
| в начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим |
| ома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам т |
| о, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се п |
| ,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат пока |
| /p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се заустав |
| тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кра |
| би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих чет |
| у ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> |
| уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.< |
| ам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од ра |
| ћи преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за р |
| пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог в |
| рофесор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што с |
| случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После дв |
| ко ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Зн |
| p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече |
| зи кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим |
| д је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје ста |
| да лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канаб |
| дан глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, ј |
| а се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико с |
| а стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Ди |
| — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.< |
| а као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, прис |
| кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код |
| >— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо |
| ш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на д |
| <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p |
| pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служ |
| ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати |
| јанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам |
| ватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута |
| ујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је |
| га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке ч |
| н, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са сва |
| и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим от |
| S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, |
| нику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, те |
| p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита м |
| лити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што |
| госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што |
| за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— |
| та хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</ |
| а један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} |
| вно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> < |
| примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ни |
| вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час. |
| опуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</ |
| едоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— |
| глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да |
| лио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Доб |
| ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похвата |
| н намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу |
| хову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} |
| моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовим |
| вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и |
| ш, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне |
| епрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> |
| ица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за ти |
| и слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ов |
| тле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за с |
| . види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па к |
| о паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, мор |
| е стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било до |
| , па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по |
| ојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос п |
| акашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми |
| ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саста |
| се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе |
| рхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но к |
| одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упада |
| 0 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> |
| м канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхти |
| Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седа |
| два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан |
| азговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем |
| изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му |
| ит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био |
| ед механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, |
| Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Ми |
| ну више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што |
| ше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро ср |
| си, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја с |
| рнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} На |
| очеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару... |
| и си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду |
| сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уп |
| јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било... |
| ије могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти т |
| а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам |
| а се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо коли |
| еше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, |
| сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде ни |
| је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику |
| д ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни |
| гом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, м |
| тим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан |
| авити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем |
| еш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нис |
| /p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам |
| пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник. |
| ?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где з |
| у ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јам |
| Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара. |
| тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јо |
| рат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одр |
| ли.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? |
| е стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — реко |
| о једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не де |
| /p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жаго |
| } Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је нек |
| отегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћ |
| магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби |
| табам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb |
| и једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> прибли |
| на прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} |
| > <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за |
| више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем в |
| ај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> |
| су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравко |
| ле кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане |
| та само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вај |
| а ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу |
| и...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосм |
| ђа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.< |
| ,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним |
| бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чист |
| после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убр |
| х, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Госпо |
| из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом |
| војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило м |
| адим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог |
| евету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p> |
| римети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" / |
| дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету |
| <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не д |
| ју удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — пови |
| ориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме б |
| p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори |
| о да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више изми |
| .. срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у |
| зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> |
| му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, |
| икну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеј |
| , — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта в |
| х.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на |
| занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову про |
| кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече |
| сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> |
| орисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 д |
| у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше мол |
| јник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у д |
| и приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хлад |
| ћи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S |
| топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долаз |
| ко усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама са |
| >— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. |
| >— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговор |
| едног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p |
| не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се |
| .{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох |
| нара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао ис |
| тај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратим |
| зно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа н |
| (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу |
| н ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа. |
| буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толи |
| е вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да он |
| се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријат |
| у не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога |
| ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Нем |
| нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... прост |
| је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да |
| речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико |
| > <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те ми |
| и ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне до |
| ...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и р |
| се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту |
| доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са |
| е искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није на |
| ашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино |
| о је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p> |
| кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све врем |
| на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице |
| ци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у |
| .. јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси т |
| Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми |
| о није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они |
| Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је в |
| изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече |
| , који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> |
| ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом м |
| ш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p |
| хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једе |
| мо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај |
| е све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> |
| е била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само девет |
| ..{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуг |
| попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговор |
| тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти по |
| де на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем |
| и боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој о |
| о су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са детет |
| ’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код к |
| замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међути |
| на не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим |
| ћи у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </ |
| је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </ |
| ="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите гд |
| еру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба |
| делу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Држ |
| заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једно |
| подине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је |
| да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" |
| сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...< |
| ро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да |
| но и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао! |
| како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у |
| Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дув |
| лећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту |
| тине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не ве |
| о ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам м |
| јац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас |
| шта не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било кр |
| за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би в |
| и, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесм |
| јању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно с |
| те. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро |
| рије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још так |
| ђо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког ку |
| у она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, м |
| а је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те са |
| и...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нек |
| иши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим |
| ји је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била |
| е се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би б |
| ги...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и п |
| кав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње реч |
| здене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ниш |
| — Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно и |
| помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и ина |
| то динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{ |
| ема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p |
| су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су |
| дам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апет |
| ..</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> |
| ишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> |
| једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зва |
| на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а |
| а, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има си |
| извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,. |
| па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</ |
| ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више о |
| с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више |
| е један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се |
| доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бед |
| прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата |
| ти на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном |
| растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтед |
| вала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учинит |
| S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунч |
| али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да с |
| је; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна ни |
| кну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> |
| рва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде го |
| дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио к |
| вит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показ |
| ?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И |
| ога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код стар |
| } Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред њ |
| отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Ш |
| трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појав |
| ш једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђе |
| </p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у о |
| пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце ог |
| ибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...< |
| нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било ма |
| Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; |
| одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерд |
| м му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, |
| рицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се све |
| е окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, про |
| и па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам ово |
| па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Мож |
| , да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препати |
| ако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих |
| мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана о |
| како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у |
| ђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на |
| закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув |
| ећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „за |
| оде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — |
| олако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и |
| им ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заи |
| на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не |
| лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми вер |
| и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пр |
| марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, |
| цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> |
| и пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био |
| } До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све |
| тра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега ј |
| ајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да |
| отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто |
| , раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукав |
| ...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велик |
| не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} |
| а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — ре |
| за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше а |
| </p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је |
| p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...< |
| сам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је ма |
| пархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару |
| {S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... |
| рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, |
| ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам |
| ла, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу у |
| кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари п |
| мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала |
| еме, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је |
| храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело д |
| </p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и зал |
| мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и о |
| ици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то |
| пођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим в |
| — А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажет |
| ена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми ј |
| станеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не зна |
| размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и оде |
| било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме з |
| ино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветнико |
| > <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и |
| свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долаз |
| њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њено |
| њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам |
| сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала. |
| друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S |
| станем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, к |
| <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — |
| ране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На то |
| око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља |
| код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио ка |
| у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прв |
| еститу и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} |
| м и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носи |
| Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> |
| газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат |
| чили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали из |
| собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јор |
| уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуш |
| о апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти мог |
| ак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видел |
| а продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препи |
| шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" |
| арим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копк |
| од од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина? |
| капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.< |
| смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин |
| нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> |
| прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се |
| нако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не о |
| Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p> |
| и.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке шт |
| вац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> < |
| у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а кол |
| их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</ |
| ари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи п |
| ича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет г |
| — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори |
| рви пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па |
| стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удов |
| ао од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у б |
| ђем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а |
| > <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си |
| а...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима |
| већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — пр |
| показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших |
| Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она |
| која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло ле |
| аванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако |
| одим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засу |
| Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарап |
| и до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, |
| собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало |
| појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алекси |
| нице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седел |
| !...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше |
| некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да |
| има.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} |
| вковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су сам |
| 1" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толик |
| или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино |
| ђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се |
| ра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, ко |
| толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру |
| {S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један брава |
| ме, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад |
| ..</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са |
| > <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам |
| часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша |
| ш више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ниш |
| здахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног б |
| ђа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n |
| е било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену боле |
| ла киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају |
| — Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад |
| једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја |
| јала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, пов |
| савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шет |
| ше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој |
| мао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а |
| ав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје неприја |
| е у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са ули |
| тено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми о |
| раном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p |
| ешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то |
| се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро |
| било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим ва |
| рајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта рад |
| да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да с |
| од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем |
| седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми но |
| и кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око |
| фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту |
| оље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво пис |
| , — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала.. |
| преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљув |
| кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је мла |
| благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па |
| излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више н |
| тило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја кој |
| Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> |
| доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а д |
| едну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој по |
| говори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</ |
| ародности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, |
| као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин |
| е канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а ле |
| осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и |
| винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, |
| служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда ма |
| е, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде ок |
| , а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он |
| на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмање |
| нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требал |
| вољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као |
| воју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p |
| за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која |
| Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за |
| осподина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, д |
| у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве ча |
| {S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала д |
| шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с |
| док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно |
| гали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако |
| p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак |
| Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, п |
| <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим |
| му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао дон |
| н другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији |
| ?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} И |
| је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а ст |
| ш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке |
| ,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се |
| т гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде |
| ик па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ |
| а њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман зауст |
| ву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад |
| у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> |
| <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох поку |
| она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш |
| се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га |
| ђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је |
| кну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и |
| ... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам к |
| е житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она |
| рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p |
| ку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим |
| тању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада бил |
| ао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, |
| Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — р |
| — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а |
| један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговар |
| не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.< |
| е која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— |
| канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p |
| лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</ |
| шила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим ч |
| познах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква |
| зрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она н |
| муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викн |
| ако ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, |
| Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p> |
| S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се сл |
| е у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита у |
| млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног |
| почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <p |
| пођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Там |
| мир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази |
| о сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло доб |
| мо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам подн |
| дан, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те |
| рио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,.. |
| под очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београ |
| с су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера |
| одушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што ре |
| га испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је |
| гнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће св |
| сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико д |
| најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жен |
| оту шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, |
| Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастил |
| ине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</ |
| о ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило |
| није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „си |
| родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам с |
| > <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти ј |
| а под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не |
| /p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — ре |
| до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам блену |
| Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да |
| едан дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио |
| p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сус |
| по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је завод |
| љак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку |
| д ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник |
| им се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и трес |
| јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах |
| азда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад |
| благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да д |
| викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је н |
| гом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на |
| лато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лев |
| ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга |
| почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти |
| мо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се |
| вод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу |
| кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се ок |
| него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могл |
| њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лак |
| <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам |
| да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с ме |
| Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био п |
| .{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала. |
| о да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити! |
| говори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало |
| ројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту ста |
| остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капи |
| е где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде |
| и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и |
| ришете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само |
| лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мисли |
| м!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за |
| их се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, др |
| нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она ис |
| дужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је |
| ио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стић |
| иваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један д |
| ничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метну |
| > <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.< |
| јом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпарх |
| имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да |
| Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је |
| вном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, о |
| Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један |
| пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло |
| кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замен |
| с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је бил |
| не сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — |
| } Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од |
| ије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...< |
| спођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да |
| пархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, |
| , брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га над |
| у да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — |
| ово...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна |
| га осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти д |
| ти...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па |
| з отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или |
| ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мр |
| осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једно |
| > <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је п |
| Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сеља |
| лушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигур |
| е,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћ |
| учаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, |
| .{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; |
| павао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се ко |
| <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, |
| ним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо до |
| „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти к |
| м спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа |
| ило страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себ |
| мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже |
| <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, госп |
| тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— |
| ћ у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у ру |
| ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад у |
| n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док |
| а нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торл |
| лтет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се ни |
| служивања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. с |
| >— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од ка |
| Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога |
| аговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи ист |
| дина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,. |
| ила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може п |
| криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 дина |
| орали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зор |
| ију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу |
| једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опорав |
| ити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су |
| ћ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце |
| аше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одго |
| Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри |
| , тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? |
| однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговори |
| али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну |
| к не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Саст |
| и опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог л |
| и твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} |
| ="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам |
| одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правда |
| хати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао |
| >— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а к |
| овек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У |
| лаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти с |
| у са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не у |
| где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега стр |
| сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге п |
| авијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се |
| окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо |
| есму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Та |
| ш није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, |
| , па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не |
| ам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци ч |
| пенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; |
| м код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... |
| општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражар |
| 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја з |
| ошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама |
| се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да н |
| ћи празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта |
| ђем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани |
| ред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове же |
| разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забел |
| живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, ш |
| аспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:< |
| ставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би дру |
| на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на ул |
| одара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах |
| од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво |
| и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде л |
| сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми |
| у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој мал |
| ељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} |
| седник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је |
| е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ов |
| понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме |
| Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> |
| м, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела п |
| ам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S |
| бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима с |
| а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало |
| куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица з |
| ха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила |
| бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месец |
| неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то ни |
| — Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име кава |
| гуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са |
| у и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једн |
| како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубок |
| и ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим |
| .{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120 |
| кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао ко |
| По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва |
| а у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто |
| ло топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара к |
| то је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођо |
| ишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се д |
| викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи ш |
| ојима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго. |
| {S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, |
| индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била |
| нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрм |
| имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ј |
| да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помо |
| <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, |
| стојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p |
| ежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен... |
| о је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то |
| прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова |
| о веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> < |
| један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спа |
| {S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах д |
| цу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и пра |
| рло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети |
| н снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... |
| х како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Каван |
| одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај |
| чко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, ју |
| мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које |
| на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана |
| ..{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута би |
| ш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш |
| видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајн |
| та кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зре |
| ...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на на |
| ићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, |
| нији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало шт |
| лила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у |
| се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је |
| готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као м |
| ..{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде |
| <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па |
| на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пус |
| ругу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Может |
| ожеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и ње |
| поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p> |
| S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је би |
| ше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која с |
| а га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p |
| амо извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам |
| притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је |
| теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухват |
| Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла |
| а свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су |
| , тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био |
| ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p> |
| довно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је јед |
| Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим. |
| а.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог нак |
| о и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво |
| ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу |
| а?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас об |
| дај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— К |
| /p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „С |
| речистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски ква |
| p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ о |
| зад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци |
| — Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се прими |
| у часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове |
| м пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</ |
| V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{ |
| оћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> < |
| бу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашч |
| послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p |
| , па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак |
| ик општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојн |
| механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако |
| су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу д |
| скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.< |
| е помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пр |
| /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p> |
| ах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.< |
| p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да |
| е могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беш |
| — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> |
| — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се з |
| и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена вр |
| стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у |
| х у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело доте |
| > <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> < |
| анцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Б |
| вима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну |
| послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад |
| ем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је |
| а, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење пра |
| ше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза рев |
| м премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем |
| ођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У трену |
| ..{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена. |
| охвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљут |
| м, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више |
| ?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тог |
| била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравко |
| роз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у тр |
| рага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад д |
| смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет о |
| трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>Н |
| "116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отв |
| ву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва мог |
| вао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су |
| едеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну |
| жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> |
| крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и бо |
| ан остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивал |
| џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазев |
| нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="su |
| ије, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за |
| ли, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Так |
| ве до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, је |
| .</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека |
| смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам |
| да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, чов |
| есемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама |
| тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му |
| ицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шт |
| познајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — н |
| м...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам |
| бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или |
| а ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испа |
| " /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</ |
| у госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их |
| одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А им |
| топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је з |
| } Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, |
| ди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладно |
| о добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико о |
| помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово |
| чај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о |
| имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја ни |
| па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим т |
| е, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се. |
| њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p |
| смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе |
| . је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је о |
| ка грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох |
| ла врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="2 |
| мао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку |
| није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада им |
| чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети ра |
| већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обич |
| е у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је |
| и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се св |
| и ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би |
| доцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради |
| сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? |
| днем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова |
| м клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше бил |
| — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погод |
| ? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са |
| </p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као т |
| чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на после |
| } Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намест |
| ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих |
| ...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђа |
| о,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продаје |
| ј жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер са |
| та“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш бе |
| , а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Т |
| раја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећ |
| а ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом В |
| епрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитс |
| ноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{ |
| ом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам |
| топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> < |
| да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико то |
| ру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом н |
| ше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код се |
| с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до мил |
| о, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало |
| јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео |
| е са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, |
| могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за кој |
| озно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао |
| амен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару к |
| .{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.< |
| да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави гос |
| какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, ј |
| земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за |
| гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео укр |
| рише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само изв |
| вучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те д |
| љало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су |
| љисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; |
| ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од |
| им воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде |
| пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве ј |
| ао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад зами |
| ље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео он |
| и, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заје |
| аде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем н |
| ћи као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У |
| у, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи не |
| сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— А |
| еди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S |
| и он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а ш |
| дмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о |
| љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово |
| а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесе |
| ови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам им |
| плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на па |
| је сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, |
| ... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер о |
| уку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па |
| на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па |
| На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпе |
| е могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па п |
| ости прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не мо |
| то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећи |
| љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што |
| ођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а |
| ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу ч |
| пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се вра |
| сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака |
| ла једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p> |
| — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем п |
| шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још |
| њаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је свед |
| их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови |
| нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слам |
| еразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђе |
| је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако бра |
| омаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ј |
| , браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну г |
| чке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам |
| в брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти? |
| р.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ у |
| лим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што |
| а не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесе |
| и Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага |
| а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека д |
| и ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео б |
| оре каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</ |
| а се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, |
| и?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n |
| де треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па |
| боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала са |
| жа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много |
| мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пун |
| даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и |
| у...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечера |
| ати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре |
| ош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе |
| </p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али |
| и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила. |
| дости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће |
| пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући нов |
| ући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узима |
| у здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, |
| /p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура! |
| вега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко |
| .{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук! |
| их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... го |
| ...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{ |
| у, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао |
| стала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла |
| е!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> < |
| е, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће |
| м. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли |
| сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба |
| .</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> |
| сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Д |
| а даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти |
| корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— |
| о сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега |
| видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — р |
| ану.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— |
| ... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послужив |
| ђа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p |
| њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им |
| а цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са з |
| о...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив |
| мог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...< |
| ве: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да на |
| е, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> |
| нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> < |
| е у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зо |
| — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за шт |
| ма, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам каж |
| љао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, из |
| да <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам н |
| ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема т |
| данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нест |
| е!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове је |
| p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био |
| S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упи |
| се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осети |
| ажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, п |
| ило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само при |
| <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске годин |
| два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <miles |
| нам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило |
| г калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — р |
| на је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, |
| он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Касто |
| једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер |
| госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p |
| она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни д |
| а „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је би |
| није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ва |
| не пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p> |
| и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, |
| асти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да с |
| та неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, |
| /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику |
| а, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да |
| кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре ч |
| азвијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред т |
| га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео мо |
| и пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт |
| сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе |
| ра изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док с |
| ајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али |
| скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: |
| Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Јед |
| ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се оп |
| <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде |
| варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз јед |
| на земља је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p |
| ладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар |
| првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди |
| , да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у |
| о и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопошт |
| прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не |
| вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, |
| брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а |
| ки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата пр |
| ем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прил |
| ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и |
| алог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећ |
| та не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да |
| би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p> |
| да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајућ |
| сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај |
| ећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрет |
| м вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера |
| о да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у |
| ребали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забе |
| .</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле |
| шли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми в |
| етнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „ |
| шати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да н |
| едној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас |
| дамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> |
| у по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету д |
| ми само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа |
| а и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађ |
| После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим реч |
| p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут прв |
| шли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све |
| , оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| гледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покр |
| други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> |
| о приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то ум |
| данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре д |
| ест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком |
| оди ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Та |
| фесора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} |
| у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никад |
| ВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљев |
| можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели ст |
| забраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после |
| е и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге ка |
| ..</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо п |
| ијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту ску |
| и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и |
| вао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не б |
| мо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, |
| вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би о |
| и морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p |
| м рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— С |
| а младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила? |
| ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом о |
| твари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без |
| љено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто ниса |
| ву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да б |
| ш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад |
| /p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ниш |
| тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу |
| ли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би п |
| рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче госп |
| им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Госп |
| школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било к |
| је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам |
| арактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би |
| а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за |
| /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су мора |
| е, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта ј |
| но живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> |
| д којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у |
| а, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе н |
| > <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати |
| тим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро |
| столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ј |
| ад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.< |
| му.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p |
| више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао госпо |
| Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших прич |
| е изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> |
| јатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад |
| госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики ав |
| им дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p |
| ко би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и пр |
| о не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се |
| а и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да |
| мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум |
| им...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно при |
| ...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати ко |
| и — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Беог |
| .{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али и |
| дмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови |
| ба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нар |
| дмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а |
| вљао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје бе |
| ?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</ |
| еликим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спрема |
| кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распоз |
| се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда |
| мо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје |
| ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,. |
| да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта. |
| ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одг |
| ла гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера |
| неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе |
| д Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Оти |
| ше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада поз |
| и, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова |
| а смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајду |
| снама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, а |
| .</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онд |
| нем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчиће |
| — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шт |
| био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже ос |
| milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промен |
| ио нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у шк |
| јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познава |
| , који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћива |
| /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задово |
| беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше |
| писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после |
| танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на |
| нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, |
| а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише бог |
| уж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!< |
| , те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, а |
| колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмо |
| одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter |
| аље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потра |
| а кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило |
| ћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред црк |
| /p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у |
| ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, а |
| ј ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој леп |
| p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... прос |
| ик ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу п |
| Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, |
| очио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, |
| ило шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се |
| </p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n |
| теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као св |
| па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да |
| за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну |
| и руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као |
| рстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — |
| Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пер |
| парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако |
| сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очи |
| Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно зна |
| љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их зн |
| з зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао |
| итеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, |
| де на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до |
| ерица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручат |
| ед очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете |
| одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit=" |
| ме добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онак |
| м је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школск |
| VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам |
| ем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад п |
| не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтев |
| ово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила |
| ан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су |
| о и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док |
| луге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју кара |
| м.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећавах |
| о мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда |
| — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чи |
| еко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам гор |
| ошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам им |
| ик, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу |
| што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичи |
| вари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а |
| да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, ра |
| вори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко |
| етина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</ |
| и у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један н |
| мах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит |
| Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није н |
| ушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, |
| Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу |
| сам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> |
| ему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да н |
| утим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год ја |
| амо каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао |
| о, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао са |
| ли кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо |
| !... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмур |
| ађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит |
| то, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се из |
| — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} За |
| ника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угоје |
| ју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чеш |
| и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе доб |
| среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била ср |
| заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земљ |
| алима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и нар |
| по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у |
| је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је |
| чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Св |
| реме је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на |
| p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући |
| акне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле пост |
| м у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седе |
| и имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; да |
| а гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: нов |
| авити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко н |
| ор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га н |
| > <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више |
| иви били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зн |
| е мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најгл |
| помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> |
| > кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са |
| е онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су |
| </p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и с |
| етљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе |
| сам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо |
| па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотер |
| као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму. |
| појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло сл |
| мо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити и |
| ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабо |
| о је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку и |
| а је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам к |
| тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну гред |
| оца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да |
| ...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — |
| е, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> |
| зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> са |
| Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито к |
| сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" |
| папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, к |
| бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испи |
| роклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и |
| не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ћ |
| ас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита |
| шем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за |
| ст дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући мес |
| идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на с |
| ио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана |
| тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то с |
| , па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад в |
| лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо |
| а међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.< |
| једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружај |
| ану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте д |
| ечју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје |
| е сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је стариј |
| ра и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и пов |
| још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо |
| чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ниш |
| лости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нис |
| о њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући |
| ош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и ж |
| , па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за дес |
| /p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, |
| ио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухвати |
| дан очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па с |
| оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па |
| д, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, |
| о, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Ха |
| че ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.< |
| о продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни бро |
| авим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може б |
| > <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па ј |
| ндилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад ни |
| купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друг |
| им на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на но |
| — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жа |
| о мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настад |
| рошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p |
| колу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</ |
| исти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" |
| огли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изић |
| анат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не свр |
| је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепо |
| то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="7 |
| бично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, ст |
| јни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска |
| скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о који |
| увог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако ч |
| м у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; је |
| чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио и |
| тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по |
| </p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту б |
| као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде |
| коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђи |
| онела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то |
| ати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног |
| им зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, |
| /p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, |
| и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад с |
| ли да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема |
| дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резан |
| љаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који |
| {S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била с |
| } Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сах |
| <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два к |
| једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} |
| ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза ш |
| спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше и |
| да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо |
| /p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p> |
| /p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај |
| и стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да остави |
| д узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на |
| е сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио р |
| >— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш |
| д се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече до |
| била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже з |
| о протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога са |
| посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде |
| /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и |
| сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених и |
| енима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на |
| с:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинам |
| страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два мин |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није |
| а идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за ру |
| {S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу |
| — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... ч |
| беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.< |
| {S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Дон |
| . за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам |
| уга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко |
| ма, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се не |
| а соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао |
| онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак оном |
| н да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и |
| им врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити.. |
| ине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чује |
| која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „с |
| ,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да |
| ец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у је |
| роша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку... |
| >— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за |
| извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазу |
| мбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије |
| пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово има |
| ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, |
| ра,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p |
| а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умеша |
| анабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— |
| почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадит |
| сталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, |
| стала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> |
| олим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, н |
| а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говор |
| био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да |
| о иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p |
| <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ц |
| <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја |
| укама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, ду |
| ао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} |
| ога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито |
| е ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисм |
| ека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и чести |
| ијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p> |
| то,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на |
| аздарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до |
| викнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најм |
| ослуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац |
| се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам |
| ст и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да ура |
| твори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у соб |
| .</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак ла |
| вакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је |
| </p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p |
| ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим са |
| змишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо |
| сећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито к |
| је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и и |
| би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете д |
| еограда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам м |
| ога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу |
| </p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем |
| воришту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на |
| менита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... |
| вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин |
| кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни с |
| . био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p |
| /p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да |
| што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени ск |
| </p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш |
| сти, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра ж |
| ебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p> |
| то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и |
| а, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, |
| о нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно |
| се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са |
| стора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зарад |
| оше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено. |
| <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пија |
| у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначк |
| ине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>И |
| е, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До |
| .{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко та |
| вао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — |
| је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у |
| овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.< |
| оздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, и |
| рити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До |
| у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што го |
| жи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће |
| ти сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе |
| ко поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да |
| м давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми в |
| јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} |
| инута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још јед |
| дну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај д |
| оје је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх |
| рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па |
| ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче |
| је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што м |
| жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и д |
| ам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на |
| то многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, |
| ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији |
| пита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, |
| авати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топл |
| окра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих в |
| о грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико стра |
| у.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођ |
| ише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слик |
| ремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" |
| га таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну р |
| ни плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да |
| азао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило... |
| их и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све |
| цу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па не |
| абу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти |
| сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показуј |
| Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па ост |
| м лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању |
| ир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је тол |
| анаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раз |
| ли мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпил |
| ошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор ку |
| а, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... |
| им, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, |
| .</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ј |
| ... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Ро |
| а учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђ |
| а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем |
| Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрве |
| покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет нека |
| бавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322 |
| исам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који |
| ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, |
| у собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> |
| ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вин |
| ечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си |
| јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог ц |
| абак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео? |
| ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин ј |
| ати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита |
| ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!.. |
| те обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} |
| плар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао |
| у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, н |
| нанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој ис |
| p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом |
| гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p |
| дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни |
| здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме |
| је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола |
| Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали |
| вио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању п |
| </p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацис |
| ма награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и |
| га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече |
| ну ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауста |
| м се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је |
| долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... е |
| сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирал |
| } А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описат |
| д живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</ |
| Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он сну |
| ачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече до |
| ерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То ј |
| це па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима мо |
| ије надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је др |
| шам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати не |
| к или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе |
| а.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Мла |
| професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је |
| икоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са м |
| се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, о |
| ло ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,.. |
| У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> |
| аћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све |
| котила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се не |
| p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине |
| <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у м |
| о, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није |
| жа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило |
| >Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној |
| аланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! |
| и ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану |
| мо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски пома |
| је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито ј |
| оле, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и с |
| брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали |
| ред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у с |
| >— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви |
| спођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у годин |
| <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам |
| су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p> |
| веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.< |
| ора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, пи |
| тићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи. |
| итао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш |
| ицом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> |
| риште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} |
| и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио |
| и.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га |
| да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода |
| ог Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p |
| .{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време |
| ао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо |
| p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога о |
| ог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запали |
| ље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хрка |
| киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја мора |
| ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио |
| а се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није |
| ито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га зва |
| сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимна |
| ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, |
| м где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржава |
| оспођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из |
| нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, |
| и а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га |
| рају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба |
| ита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а ср |
| платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Пер |
| шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговори |
| обро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, нес |
| хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала м |
| викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо |
| ешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> |
| а...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па пот |
| ишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме и |
| оја ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.< |
| опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да |
| ве по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, |
| обито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да т |
| ком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком |
| сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Ч |
| ан од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад |
| у, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви |
| стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још зва |
| па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање |
| после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до |
| чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо |
| а у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад |
| и и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба. |
| о слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полаз |
| т,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а |
| ло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</ |
| очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ла |
| пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се |
| > <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру са |
| брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка с |
| :</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Намести |
| тах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре |
| , — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — ре |
| коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и о |
| под степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она |
| " /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох. |
| да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али он |
| сле тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се ба |
| па.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па |
| иснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће на |
| ја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чи |
| док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојит |
| не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а |
| рана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> |
| дим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш т |
| nit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једно |
| и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— П |
| рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако с |
| Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... |
| полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за |
| то ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога д |
| нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу л |
| лу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравн |
| <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!.. |
| о волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности |
| и округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напаст |
| га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: |
| жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> < |
| госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p> |
| >— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, |
| пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— |
| свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> < |
| соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није х |
| ?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем |
| овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири |
| нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} К |
| ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас от |
| p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини м |
| ајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам |
| ина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, д |
| <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p |
| ачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам |
| во је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p> |
| /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p |
| Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засукани |
| о пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а з |
| и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш н |
| ад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори |
| тири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госп |
| Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — пит |
| по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не в |
| затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао |
| пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорско |
| павамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше пос |
| ац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из ово |
| ва динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни троша |
| та, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине |
| .</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати |
| ором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао |
| одник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног м |
| пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна |
| , па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> |
| о доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у |
| двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију |
| е знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из зано |
| о осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> |
| ијатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмо |
| госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милан |
| себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој |
| узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директор |
| утра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговори |
| сам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врат |
| тра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљи |
| смо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео |
| ле кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Дов |
| е ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n |
| >Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљен |
| pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме сн |
| Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро ч |
| изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почн |
| м нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, |
| да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао с |
| тишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођ |
| е могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, упра |
| </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџи |
| куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио |
| о сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта |
| одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пр |
| града.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало.. |
| отпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као ш |
| ух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> |
| та се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Т |
| су својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти |
| се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути д |
| Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у в |
| {S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни ја |
| се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, к |
| ди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече |
| знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо о |
| био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути с |
| хата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама |
| идова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је |
| оба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао је |
| то од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све сврши |
| </p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — ша |
| стио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по л |
| м?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, п |
| чју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала ј |
| Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="10 |
| ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати ру |
| м руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу н |
| .</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали |
| ег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно б |
| што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо ку |
| вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја са |
| кав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпој |
| купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време |
| Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, |
| .</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш н |
| сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али |
| > <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све |
| ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> |
| p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо |
| <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не зн |
| </p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на в |
| три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као г |
| p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и ов |
| ња... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће др |
| пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, |
| зију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школ |
| па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— М |
| лакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласо |
| ше за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — реч |
| о добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ниш |
| оју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрст |
| им рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> < |
| >Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са раз |
| нице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пс |
| у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи |
| на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше |
| дан велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек |
| један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на ци |
| али из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит и |
| рно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана. |
| е су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћеб |
| орми са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах попла |
| Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једно |
| ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише. |
| но, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи |
| ва војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет |
| .</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мен |
| лате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је јо |
| ђаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је |
| окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам ми |
| шљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту? |
| прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку прек |
| } Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, |
| толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... б |
| Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање |
| /p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где |
| за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пре |
| пали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S |
| јатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу |
| седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Коли |
| х у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у |
| дати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанк |
| веде да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума |
| о једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест |
| ловима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох мест |
| .</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну |
| цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знал |
| ео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</ |
| има прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита кап |
| >Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се |
| — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја |
| д мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: |
| па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их ви |
| ш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, |
| тило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам з |
| гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право приј |
| о сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, д |
| есној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести.. |
| о се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p> |
| а сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{ |
| — Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико д |
| Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му |
| е ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> |
| камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало |
| извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Хри |
| ру и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, пр |
| х нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију |
| .</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба |
| ахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> |
| Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога |
| дника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се нала |
| > <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — |
| а средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће |
| ог покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на |
| една кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} |
| ети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} В |
| нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Кол |
| .</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После |
| само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногл |
| , који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са |
| же да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели пауч |
| ом плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" |
| ријске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним обла |
| кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} |
| вети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У ра |
| писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта |
| /p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погл |
| г да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутис |
| имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а |
| /p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате до |
| себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изаб |
| дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се |
| } То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="2 |
| и извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насут |
| биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутр |
| злике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћут |
| у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам |
| лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда |
| опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речи |
| абим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сро |
| ио побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сах |
| ромислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па |
| омаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи д |
| у да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред с |
| > <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера п |
| довати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судо |
| ица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину |
| .</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме |
| р!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} |
| !... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Им |
| p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поч |
| ..</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо |
| p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на ис |
| >— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва |
| <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити рад |
| > <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи |
| о се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Ми |
| /p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихо |
| а једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако |
| лом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тад |
| мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Т |
| шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да |
| кама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац |
| н вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад ос |
| p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару |
| ...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: јед |
| ису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио |
| мо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Нај |
| дном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не |
| могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, |
| м на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни |
| вај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра уч |
| је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмањ |
| вори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,. |
| ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> |
| ем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, ј |
| е положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им с |
| атвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем |
| јући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, |
| ар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, |
| не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, |
| ...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вин |
| ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и |
| Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо посл |
| да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније ди |
| аца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, |
| ог вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на |
| х ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је |
| C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код |
| о искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана ре |
| а понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, |
| и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озеба |
| а их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада |
| упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.< |
| ећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спрем |
| <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} |
| ад сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да |
| , јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Касто |
| S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног др |
| " /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фиј |
| што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као ш |
| а их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо |
| тле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стр |
| ам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути |
| наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику к |
| онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала |
| лих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: |
| м смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем |
| нем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако |
| ети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> |
| тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се храни |
| е шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</ |
| е било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сва |
| еху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ дост |
| тријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак ни |
| n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Дру |
| е!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм |
| и куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су бил |
| /p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у к |
| полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја ње |
| .{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас |
| м Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— |
| но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приб |
| ар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— |
| та чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бит |
| ану...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам п |
| љада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово |
| о муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурн |
| <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе |
| тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица |
| читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натр |
| .{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога позн |
| је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој год |
| чно рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од они |
| е...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај |
| чери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађ |
| је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим |
| осподин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он з |
| капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочи |
| а сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могл |
| осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити |
| па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чар |
| етра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем је |
| Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха |
| ад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, |
| ао змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе клан |
| одине.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Шко |
| баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и ба |
| ладића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p |
| и, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти |
| аху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се бех |
| био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на пољ |
| е био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђи |
| .{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде |
| је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот |
| тише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели |
| јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала |
| Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео |
| је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскра |
| крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>С |
| око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она ба |
| е за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У т |
| а ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни |
| ..{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам свет |
| ини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n |
| еце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом в |
| ељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директо |
| ице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најбл |
| новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше |
| е била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана прове |
| ефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката |
| есту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухват |
| риште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсо |
| после ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Мора |
| н ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> < |
| дноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и дру |
| с кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми н |
| запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нах |
| не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађ |
| сам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим |
| тисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од з |
| — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изглед |
| а време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S |
| <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљи |
| ? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитн |
| далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фење |
| нети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, мило |
| за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну мо |
| удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав |
| робисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај |
| више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо трој |
| l:id="SRP19001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Беогр |
| ати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отво |
| пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Ниса |
| , а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од позна |
| е, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без друг |
| преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим |
| те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а з |
| у сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је |
| еома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> < |
| из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, по |
| но је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти |
| <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се р |
| лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај |
| ат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу ис |
| оворих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на |
| не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево |
| а носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за |
| сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти |
| >— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најда |
| ви сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду |
| да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала |
| надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да ј |
| >— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> < |
| еб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му |
| ра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва |
| ос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и |
| и што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угреј |
| у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико са |
| позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки и |
| .{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба пле |
| помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и |
| бе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад |
| ересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитни |
| јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак де |
| а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатил |
| жући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</ |
| , а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, |
| ки одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве |
| чио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пе |
| с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрб |
| ати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} |
| Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> |
| у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила |
| била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била лу |
| сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није |
| да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су |
| ила та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба з |
| е а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног |
| а имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену |
| оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтед |
| ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још ка |
| и, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас |
| ата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под ко |
| као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се |
| ин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најза |
| па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташ |
| чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре |
| ..{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом. |
| ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним |
| је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу с |
| као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завиде |
| заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана кој |
| ије било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> < |
| нске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је |
| м за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засукан |
| вић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само б |
| На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар ( |
| /p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са ме |
| <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једни |
| е.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, трећ |
| S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад |
| асковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме |
| кочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о раме |
| љку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија |
| које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— М |
| о на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — |
| виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња |
| таше око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вук |
| " /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао |
| огу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсе |
| .</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу |
| ах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону |
| и дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим по |
| идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!. |
| м ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук |
| о са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „ми |
| ио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викне |
| одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љут |
| подину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} |
| које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и ј |
| нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би |
| и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} |
| елисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне ј |
| , с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју |
| p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, |
| плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све |
| псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!... |
| метном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако |
| једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, |
| , управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако |
| рњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбаца |
| свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, |
| ивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала је |
| х ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи |
| ад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути. |
| ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општи |
| а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{ |
| ио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свр |
| ...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио |
| ичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, кој |
| {S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спре |
| ног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло |
| ана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасл |
| вим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подви |
| у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пр |
| притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред сам |
| павају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они |
| и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео... |
| би а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као |
| о зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су има |
| е — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без |
| имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојк |
| патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и |
| ам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50. |
| па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из ст |
| примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала |
| ршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца п |
| ој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали ст |
| је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрдн |
| {S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с пана |
| дила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отмен |
| зу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана |
| о и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти х |
| >Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p> |
| сланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом |
| у, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од ка |
| свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред |
| фесора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је |
| сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо |
| I.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не п |
| али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. |
| пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, |
| пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и та |
| а ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одев |
| еде, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен са |
| ленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и |
| да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче. |
| {S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како т |
| </p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у п |
| ам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео |
| , прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! |
| >— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитив |
| кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће д |
| S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерд |
| ; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речј |
| го; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе |
| оли, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и |
| два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијаке |
| механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са ови |
| едњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, |
| — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико в |
| уру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p> |
| они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестр |
| ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хо |
| људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љу |
| зима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно |
| лици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали к |
| итаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од нек |
| у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да ј |
| мером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић д |
| ут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ |
| на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По два |
| господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на |
| Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зов |
| ра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле. |
| руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Ва |
| > <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удар |
| Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим |
| стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали |
| д су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак |
| је свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак би |
| еле зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече |
| у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окр |
| та.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно |
| изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се о |
| е тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послуж |
| ваца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и |
| ; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заи |
| ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да ист |
| рошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.< |
| а ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— М |
| љицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за |
| еби, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p |
| слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест с |
| ,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S |
| сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са п |
| најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{ |
| вац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на |
| да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а |
| уће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићево |
| p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери |
| м трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, |
| — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва |
| ај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство б |
| упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одав |
| стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а кој |
| послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| /p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле |
| оћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајд |
| а, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нис |
| ана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вра |
| тепенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S |
| ега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S |
| ао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, т |
| м уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју с |
| цу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву |
| ући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе |
| ало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђ |
| ложен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично п |
| је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> |
| могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја |
| <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам вео |
| та; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори |
| аше нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n=" |
| у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуж |
| ру са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно |
| ам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену |
| обро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p> |
| ло тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухва |
| ај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега за |
| љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих |
| сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло |
| н, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па с |
| се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражи |
| улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сет |
| сет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог д |
| едном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени |
| дам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где пол |
| лизу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, |
| арт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> |
| ирок.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, |
| свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису са |
| ...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице к |
| на је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је жен |
| на по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, кој |
| ито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и нес |
| дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Нек |
| же бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где ј |
| аспореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је ра |
| за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене ј |
| <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито |
| иђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у |
| ..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази п |
| S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Бо |
| ли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га |
| type="chapter" xml:id="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за руч |
| :id="SRP19001_C11"> <head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца се |
| у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сув |
| ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, |
| а нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у |
| та било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам ост |
| то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, б |
| аним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да |
| навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше |
| ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он |
| p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла би |
| те, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се |
| рија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог |
| ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; |
| и један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Гово |
| торице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква час |
| један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је |
| </p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба м |
| <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледат |
| и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, |
| ини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад слу |
| . </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноста |
| ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на ј |
| е око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није мог |
| о доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После |
| колу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра |
| иште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано до |
| тигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Предс |
| би пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једно |
| вка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно |
| , па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју |
| аг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— П |
| пили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра |
| е.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узим |
| ка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад с |
| сам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није н |
| кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под каз |
| ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну п |
| и, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној |
| ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— |
| и.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и и |
| ман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то и |
| молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топов |
| о не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити |
| , — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?. |
| у, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци |
| о и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један |
| под прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им ни |
| очнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p> |
| говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутр |
| <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама |
| таше на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад |
| ки пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим феде |
| уги као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у |
| гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се он |
| ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва н |
| <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај т |
| е киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много кисну |
| већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ни |
| ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p> |
| и...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се |
| баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па м |
| вић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, |
| м напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленству |
| пио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и |
| /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као ку |
| да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, |
| итао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — |
| а радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у упра |
| p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу баш |
| <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и |
| посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог |
| да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала |
| не шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са пле |
| га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и нек |
| ђа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно шт |
| и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стад |
| ри до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ она |
| е савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут |
| Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па |
| чера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја.. |
| дам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандар |
| римети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; с |
| овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> < |
| још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прили |
| p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну |
| смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи |
| стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женс |
| и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владик |
| рајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — уп |
| е радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p> |
| жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако |
| оле седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге.. |
| оре махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не м |
| то сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише м |
| ат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо и |
| о одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па с |
| ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања |
| оменио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која |
| инара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати |
| {S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га пок |
| овори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теб |
| ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{ |
| и?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затворен |
| о празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам |
| узимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћа |
| а и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које |
| ести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу |
| спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетен |
| шу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред с |
| би са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми |
| стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— |
| е они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику |
| так првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну |
| раним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</ |
| го.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она |
| шта, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо уну |
| разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и |
| ез намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} |
| тук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са кр |
| руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана ц |
| е би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за ш |
| паш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђим |
| амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и к |
| } Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опе |
| авани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме к |
| ћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрдн |
| ера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само |
| били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред |
| и смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, |
| о не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очим |
| тоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала к |
| а један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <p |
| стионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли |
| {S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p |
| кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Б |
| д доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, |
| нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па х |
| > <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш о |
| и, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо |
| ан крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем |
| } Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а ко |
| крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере |
| еш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада с |
| д ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми тр |
| p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, п |
| ?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи |
| касмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав |
| ђа је била врло добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима б |
| морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрил |
| у узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично |
| епове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по ста |
| д га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао траж |
| старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а |
| ла! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се |
| ...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни реч |
| е бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} |
| м и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад |
| ра и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треб |
| од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кол |
| разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом |
| предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга |
| разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дво |
| ана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом пут |
| испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини |
| куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па |
| и — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја |
| скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике |
| пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој |
| жала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприк |
| и пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p |
| Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, кој |
| <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра |
| </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод т |
| ило, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља хран |
| {S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе д |
| кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостиви |
| зи у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кл |
| а пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јел |
| естито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше |
| тка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече |
| где се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим |
| а околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога |
| сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам п |
| живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,. |
| чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како и |
| оће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку |
| ислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба. |
| ије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгоре |
| обра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као |
| ија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми |
| њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пија |
| господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представ |
| да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — м |
| е прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— |
| оше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p> |
| ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} |
| ржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; |
| друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} |
| нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у |
| ђа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту |
| ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из со |
| о сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам г |
| кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно |
| > <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, |
| сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И је |
| о кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица |
| њу спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде |
| а сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезариј |
| илост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах вео |
| сам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу преста |
| добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са с |
| а.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динар |
| абрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p> |
| ворио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у |
| овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p |
| Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топ |
| лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... к |
| је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати |
| пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим ме |
| орбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од кл |
| их додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, ми |
| — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти |
| .{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути... |
| дам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по |
| овој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... ч |
| ограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти |
| то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на |
| о и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана и |
| и.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикива |
| е али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу к |
| познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у ово |
| стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Ј |
| ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутал |
| , која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двор |
| Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је |
| рту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми |
| p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе др |
| са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, |
| мо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Ј |
| потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, |
| Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - |
| не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем |
| сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; |
| усти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чи |
| о сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђа |
| p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и о |
| ? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нек |
| у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" / |
| ну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За п |
| ао од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија |
| водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше |
| етета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта н |
| ув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису |
| сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше |
| је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на |
| било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> < |
| да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђа |
| ам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав пос |
| метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо |
| м лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држ |
| дарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој со |
| ње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи |
| о нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хлад |
| ри другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не |
| код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ру |
| _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ |
| <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у ш |
| ског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: |
| адио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рад |
| шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а |
| .</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ пис |
| ш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после при |
| месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа |
| Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристај |
| о врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он нала |
| рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање |
| видео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, им |
| p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па |
| мрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер |
| то.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам би |
| ој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој |
| ри, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствар |
| столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове.. |
| сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не х |
| аправио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би да |
| чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: |
| ја беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам ј |
| длучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Мол |
| </p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по |
| > <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох |
| е се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме |
| разијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одм |
| редите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жа |
| арочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније |
| месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се |
| а...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било |
| очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу |
| е господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући |
| су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа |
| ти у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је ос |
| сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са праз |
| ајбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели |
| којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништ |
| задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видеће |
| за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретур |
| ено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље изб |
| кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо |
| ронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обича |
| м смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па |
| им вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнс |
| ти.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би б |
| <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, |
| м, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Уч |
| м чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} |
| >Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције |
| ног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотон |
| жину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест најв |
| иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{ |
| чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блес |
| газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их по |
| знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> |
| имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с к |
| дно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>П |
| нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветр |
| . буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p |
| ећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а има |
| ња и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p |
| ије могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n=" |
| а пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куца |
| — Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађит |
| ио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n |
| право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на п |
| о сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога |
| зисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштал |
| у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад им |
| егуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чиз |
| ... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући |
| а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што н |
| Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан |
| иђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> < |
| а учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а |
| там га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — |
| м судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— |
| рио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта |
| <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајд |
| ладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни з |
| помену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи за |
| ем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта |
| смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, н |
| радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веом |
| осовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се |
| дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово инте |
| е да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стража |
| ече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на |
| а сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидо |
| — Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако |
| м гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти |
| м да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та |
| го...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите за |
| сец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стан |
| алију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у |
| а не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,. |
| и он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то и |
| е би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кућ |
| сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћен |
| ељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђа |
| им.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, |
| едео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је сек |
| се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нис |
| гара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Ш |
| Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала |
| м Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и уч |
| ..{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да оп |
| ише пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црн |
| но што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати пос |
| , а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је прав |
| жао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски |
| о, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столиц |
| м за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се св |
| једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с |
| своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двој |
| у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се |
| ојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим ва |
| , да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чи |
| за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог чо |
| не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те т |
| а под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворе |
| павамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се раз |
| сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а |
| њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</ |
| } Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам мо |
| > <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.< |
| а и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта |
| јте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који |
| изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити |
| поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нови |
| Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај куп |
| .</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча |
| допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301 |
| разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div |
| p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи ј |
| да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити је |
| Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он |
| дим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму |
| у ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао са |
| <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он |
| од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се дов |
| међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на |
| окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не |
| ркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим ш |
| е и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} На |
| овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...< |
| ошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да са |
| а служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код |
| о, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три нед |
| ије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари г |
| пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p> |
| равиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа н |
| </p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмет |
| >У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим |
| ламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увеч |
| исто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на вр |
| новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би |
| у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да |
| а преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно ко |
| коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У |
| истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} |
| а сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископ |
| p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише |
| пенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колим |
| p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове... |
| во и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа ником |
| ом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки р |
| и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p |
| дем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могл |
| о насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче не |
| будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из |
| <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је на |
| а пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, ш |
| ичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а |
| само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом н |
| p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не позна |
| ме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То ј |
| женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе ни |
| есто за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> |
| противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поц |
| ослушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрат |
| ,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држ |
| и да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 |
| томак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од б |
| ао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, |
| . ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>З |
| прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, а |
| лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> |
| ко чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога |
| мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} |
| е друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него |
| м се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па из |
| а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, |
| ога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа |
| и отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би мога |
| а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла |
| не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Беогр |
| ђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не в |
| х, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда ув |
| а...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо. |
| и ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у дв |
| и да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакл |
| рајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизм |
| у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напо |
| но мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а |
| почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, |
| сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празни |
| иште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} |
| аре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо сваког |
| пло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} |
| нем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар |
| а.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> |
| .{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан... |
| де пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, |
| У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да |
| упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је. |
| и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред |
| >Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницим |
| од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зим |
| што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S |
| одине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих в |
| укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој с |
| пати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, |
| претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те моли |
| ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Бог |
| ..</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко сред |
| пита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено |
| биља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="c |
| и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам |
| ојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћ |
| молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да |
| бојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толи |
| несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се |
| одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем дола |
| — Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то дол |
| упљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкањ |
| два сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело.. |
| а ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад не |
| извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Вал |
| етог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао |
| уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна г |
| да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув мес |
| ула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта с |
| а, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да |
| онице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу |
| за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље |
| , после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим |
| че оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста кр |
| ио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, |
| ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{ |
| дила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин |
| о радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— |
| , да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити |
| нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стома |
| а:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити јед |
| ..{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и свет |
| о лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем дес |
| > <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p |
| <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, |
| поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p |
| иш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он |
| ћ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо |
| >— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до |
| аједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај ку |
| упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Н |
| си ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. |
| зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда |
| > <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи там |
| <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p |
| уго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти пока |
| уку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањ |
| нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} С |
| Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала, |
| врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајућ |
| сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сад |
| редузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који |
| ом као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђа |
| ма, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га о |
| аког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, к |
| а гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у д |
| у ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо |
| немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врат |
| зад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни |
| подин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити |
| утра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао би |
| ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p> |
| упе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово |
| ер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти |
| иже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док |
| сподин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Уз |
| о био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му |
| паде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих ск |
| млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам |
| вао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> |
| одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, би |
| де Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p |
| ма, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих |
| ако хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Ка |
| рно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни |
| Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> |
| у...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се м |
| p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох |
| д уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p> |
| „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговори |
| мо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, |
| м скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; |
| дајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вра |
| за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, |
| еш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познај |
| настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући ок |
| S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао |
| ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче м |
| /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разл |
| ни...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав |
| а ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са соб |
| >— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рек |
| ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде |
| ошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — |
| е изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се |
| ан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, ова |
| ође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ см |
| ="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметно |
| ћеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да |
| ственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам к |
| ! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То |
| ли је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала |
| еба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојат |
| рема мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb |
| Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах |
| заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бог |
| о су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у слу |
| ечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла |
| ="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вече |
| тар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Доне |
| ишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не |
| почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с де |
| нутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало ра |
| едње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње пр |
| ечју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лам |
| ра печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што? |
| н венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="2 |
| а би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно иск |
| хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо |
| им шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука |
| осподина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда |
| под миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге |
| ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Ц |
| ао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... о |
| су ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рек |
| <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај, |
| писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> |
| р је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 |
| </p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша. |
| и они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили |
| ницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!. |
| вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног сво |
| о...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу |
| ка кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он ј |
| p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да |
| подине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— Д |
| ила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“... |
| и, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио т |
| Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чин |
| госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас |
| S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хт |
| рског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, |
| поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по гл |
| на је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p |
| стом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се |
| одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, |
| з воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, |
| у дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међу |
| па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, К |
| <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде |
| ија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле соб |
| и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздра |
| збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно мест |
| а тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи? |
| Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у |
| {S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и |
| ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш |
| ствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам ск |
| седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лак |
| е.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је ви |
| одера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више |
| оспођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „м |
| е то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, |
| Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку |
| тавна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину |
| ђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p |
| ли не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у |
| чам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој |
| Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти |
| свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Б |
| да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она |
| >Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега |
| а: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи но |
| >— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{ |
| ни да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако ј |
| о собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и кварт |
| е госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећ |
| аздарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежур |
| синцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к |
| , с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — |
| ц предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо наче |
| а због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кир |
| ...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш |
| p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а |
| прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Доз |
| о да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац пред |
| ала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> |
| оспођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде |
| о да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је бил |
| стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> |
| новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} |
| а код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре |
| <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>На |
| ад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешт |
| е немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала па |
| сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби |
| нао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n= |
| с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Так |
| ље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, |
| та молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи |
| ије хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, |
| но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече |
| ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане |
| те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажариш |
| ј све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не може |
| а динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери |
| даше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Ш |
| ћи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она |
| рна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја призна |
| пропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, |
| н, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је |
| егнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево |
| 130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је на |
| ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих |
| а онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено |
| но, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми ве |
| ена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, п |
| чала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и ње |
| кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и п |
| овору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“ |
| седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију |
| милица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други |
| ара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> |
| ла развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... пор |
| з степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — разву |
| рма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам |
| била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се |
| и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, оче |
| ла.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је |
| па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те |
| један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверује |
| p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! |
| или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ног |
| ворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али |
| е испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за ј |
| авао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић |
| мук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покрије |
| собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима дон |
| Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љу |
| ас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су. |
| нка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жа |
| обља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз |
| м, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претр |
| уче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, глада |
| ох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га |
| ма пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта |
| идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те |
| да хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом |
| мо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо |
| прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармал |
| шим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше |
| </p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране |
| ше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.< |
| S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим |
| таницу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост и |
| у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа глед |
| боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намр |
| тина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, је |
| ђу господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да |
| p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затв |
| , рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид не |
| ожа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу, |
| олико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више |
| /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предад |
| p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, |
| </p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд н |
| и.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топ |
| чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од п |
| државајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче |
| p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто н |
| на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с |
| ћи.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцниј |
| што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да |
| </p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми |
| опао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана |
| о једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуру |
| итаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!... |
| .{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико |
| угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{ |
| ко се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у |
| мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: — |
| могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне тр |
| би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу! |
| с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p> |
| с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим |
| .</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из |
| /p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао с |
| <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за |
| писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у с |
| а; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола |
| удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где |
| це ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су |
| те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећн |
| од вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да |
| ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим |
| м препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни ост |
| већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћ |
| ; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташ |
| си те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нек |
| оже нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, са |
| оме сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицам |
| <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — в |
| p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свач |
| у, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и вид |
| Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не |
| човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо добро |
| општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним |
| е ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оста |
| знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву г |
| /p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху з |
| је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" |
| и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђак |
| је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све ње |
| ="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног ј |
| етом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!... |
| три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за |
| стиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се |
| морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи |
| не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="13 |
| међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седа |
| вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Н |
| осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} |
| /p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се |
| онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? на |
| . _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као |
| ан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...о |
| вима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, б |
| лика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло |
| сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још |
| вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати д |
| роклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некак |
| ,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткрепис |
| р преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хвата |
| <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, ел |
| а, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходник |
| и: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она п |
| друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака. |
| кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим кр |
| еки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или |
| аће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац. |
| сам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага |
| 09" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наго |
| и, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја |
| е почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођи |
| >зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим |
| о због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијаши |
| њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест годи |
| и као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни |
| пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> |
| са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посл |
| лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче п |
| ма више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два д |
| јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина |
| ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p |
| тра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући |
| е се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ј |
| се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.< |
| о.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> < |
| ишом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане |
| ујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом |
| у један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без |
| реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројиц |
| у ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,. |
| е он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може мома |
| >— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше |
| н; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај ни |
| се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могл |
| ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу |
| кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> < |
| мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде призна |
| ра хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због шк |
| адост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и |
| о радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке |
| ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и м |
| е Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и друг |
| кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од у |
| дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с |
| <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да т |
| хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хте |
| ујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био д |
| д новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, |
| а ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па су |
| ка и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му ј |
| .{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо |
| а нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> < |
| сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаш |
| у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна дево |
| алапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах преста |
| риште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> |
| дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли по |
| а што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у шк |
| е колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га сам |
| дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Д |
| есто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>П |
| би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завод |
| p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо |
| нак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободниј |
| штро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да ниса |
| ш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или ј |
| че?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од |
| ругог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што |
| касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... к |
| љу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање п |
| и.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — |
| раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и |
| нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико ко |
| повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у ка |
| ј ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стр |
| И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, ко |
| лџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све |
| арм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу д |
| н од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао |
| чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у се |
| исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину |
| сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су |
| .. цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се |
| пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа |
| час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи |
| м! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну пот |
| </p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бави |
| ка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> |
| емо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазво |
| код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представ |
| :id="SRP19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} |
| , хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпље |
| е, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби |
| убице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испо |
| /p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ј |
| а, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у |
| сно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали |
| лазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?! |
| ув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубиц |
| врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди |
| гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ зап |
| е долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Ку |
| стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са |
| орих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро |
| мче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, |
| рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се |
| збити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу к |
| ад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S |
| одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, |
| погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!.. |
| то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi> |
| Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађ |
| ње набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подн |
| у астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег б |
| не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не тр |
| оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, госпо |
| арађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час при |
| се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутит |
| ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупи |
| ка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо |
| акар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине ди |
| S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади |
| грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p |
| е сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, св |
| поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господин |
| p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушк |
| оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура ча |
| же покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад |
| се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> |
| У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је |
| спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у ве |
| ђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана |
| ије тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориш |
| који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без |
| тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да |
| бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас к |
| ј радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо шт |
| за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благо |
| {S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата |
| ним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустр |
| за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p |
| ро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чинов |
| луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} |
| а, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, т |
| — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се м |
| тина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, |
| једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет |
| ма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и на |
| с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут прича |
| Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да р |
| по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на ј |
| мо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као ош |
| и ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече |
| улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избиј |
| о јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26 |
| ој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мор |
| гурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли |
| .{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти |
| тео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p> |
| ам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако |
| Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени см |
| га што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што |
| атима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сах |
| и пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи д |
| сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једно |
| , па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Уп |
| д сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим |
| и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка к |
| ако да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</ |
| — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио |
| ..</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, |
| ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништ |
| виле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, бил |
| — Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, |
| омагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђ |
| једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на он |
| и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се |
| <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, м |
| го место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави |
| ући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра |
| орено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена п |
| ед!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к |
| та има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог |
| ах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечк |
| /p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господи |
| олико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb |
| бема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих |
| апцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако |
| тељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писа |
| де ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесториц |
| са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једн |
| деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке де |
| етурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита ка |
| ! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си доша |
| лако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са |
| а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој л |
| </p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лице |
| здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, |
| е још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у оста |
| >Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава по |
| p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у х |
| Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, |
| ..{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p |
| — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене м |
| уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих |
| кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један |
| .</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита |
| д вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p |
| ну.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очим |
| и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да га |
| рам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржин |
| в да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне |
| дну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са |
| Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, бле |
| !</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уз |
| кле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, у |
| отиву мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дан |
| исам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто |
| ребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p |
| м човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Изли |
| њ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што ј |
| лико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и |
| сподине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, моли |
| којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, |
| Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе |
| л бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из к |
| уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко |
| стисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само шт |
| екајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понуд |
| а стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?... |
| игде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, |
| и изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно |
| смо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде |
| <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ т |
| сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног |
| па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу |
| та делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдариц |
| где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопит |
| ио, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршен |
| седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмара |
| и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, |
| родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам |
| Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - |
| а упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| онице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Бео |
| уда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред |
| аму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а |
| >— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p> |
| — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не |
| а би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратниц |
| д беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — |
| не вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа, |
| у са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, |
| идом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — |
| к доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење |
| твар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се ж |
| и; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вереси |
| ница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, ко |
| ветлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте |
| м.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кава |
| гом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет н |
| вео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео каз |
| пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час д |
| ...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са каве |
| у...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отво |
| смо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети |
| p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упут |
| за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, про |
| а.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.< |
| > <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На сре |
| се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе |
| ници, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ј |
| > <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну с |
| а нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос пом |
| војим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На |
| м. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и |
| наест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је б |
| им на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрош |
| је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и |
| рошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу |
| Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао |
| ланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пу |
| познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, |
| ао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера с |
| , — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Как |
| даљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакер |
| десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док с |
| а...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељ |
| три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до триде |
| киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем М |
| се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, |
| доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се д |
| ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена |
| е враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, а |
| ам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} |
| света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на |
| м и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад н |
| од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</ |
| смо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapte |
| , нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београд |
| било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,. |
| и жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од ов |
| ори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са |
| лици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се једа |
| их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох |
| ришту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред врат |
| Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гле |
| амигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, мо |
| оштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратко |
| са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наје |
| } Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један |
| знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду |
| дело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положа |
| задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p> |
| кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је |
| ључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; |
| рже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се п |
| год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, ј |
| е ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, |
| реде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и друг |
| е године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се |
| мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Бо |
| удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пар |
| о, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс |
| А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да ч |
| реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, с |
| га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, |
| акве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у в |
| м и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с |
| е сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су уч |
| <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све |
| , добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У |
| .</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте |
| ок се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом |
| д и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваљ |
| ојмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле но |
| јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, м |
| питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они пост |
| ...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи |
| та би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести |
| да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата о |
| кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тог |
| т њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене н |
| мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим са |
| устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — р |
| ео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко |
| о и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра |
| ле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у |
| еоград, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште ка |
| сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и с |
| н, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше |
| е потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, м |
| ским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањс |
| .</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да са |
| > <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, |
| та, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него |
| и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим вод |
| на излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало |
| спричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би |
| то за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали на |
| ка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији |
| — Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо прово |
| а оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима б |
| ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овд |
| оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.< |
| х од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови |
| под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани.. |
| сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде |
| {S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио |
| <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испа |
| боравити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што |
| ром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{ |
| а и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, он |
| продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што |
| <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохвати |
| Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb |
| ословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно |
| Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао |
| ближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На јед |
| p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком |
| ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави |
| тати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш |
| својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепша |
| ам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из |
| p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој ма |
| ут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу д |
| ..{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где пром |
| не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— |
| с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, к |
| ашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, ниса |
| сетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи ти |
| ма, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без |
| ажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се |
| е молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> < |
| Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, шт |
| ло дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без т |
| </p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу |
| ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и м |
| шао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од |
| то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељ |
| да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доруч |
| ени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседав |
| /p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пре |
| ем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитеље |
| о хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи т |
| <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао |
| и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате |
| једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и |
| <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на с |
| испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгл |
| ира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свак |
| на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; ка |
| рца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођ |
| убица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, |
| игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад ни |
| руго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном |
| друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да |
| разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устан |
| а врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О ча |
| ..{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму гос |
| м силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не зна |
| ам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено сн |
| а...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — |
| то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека се |
| стине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац |
| иђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ов |
| епуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, н |
| су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она |
| поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар |
| <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стаја |
| > причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак |
| ло врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, он |
| ив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман. |
| p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише он |
| лама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јо |
| снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод к |
| .</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Мож |
| намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али о |
| о,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се пр |
| то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју |
| она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> < |
| школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у |
| -Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах. |
| прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ид |
| па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три, |
| По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нис |
| ђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, м |
| сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишт |
| дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам п |
| услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ј |
| а мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, |
| у којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са ш |
| очнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више |
| азити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити |
| а а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знај |
| дина имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви |
| па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стра |
| о и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида с |
| , коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што ма |
| пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али н |
| а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p> |
| у што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и |
| {S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина ко |
| рпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а та |
| је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложи |
| анчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, |
| е више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полак |
| мегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спа |
| <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како л |
| се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам |
| ротивном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, нег |
| ту,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гл |
| <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати ј |
| ...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку |
| скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Зб |
| полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражим |
| а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао |
| о и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> |
| у чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш.. |
| е овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам |
| главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помога |
| > <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два |
| с сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама |
| јем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више за |
| ићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава |
| али новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа |
| е прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</ |
| је било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на |
| /p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас |
| чуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било |
| у све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам |
| х нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова ху |
| кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек шт |
| зео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, |
| вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице |
| ицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, |
| а је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу з |
| ашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја |
| н дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну |
| по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нем |
| ике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане |
| p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишт |
| ет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би |
| мо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чин |
| > <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p |
| квом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигур |
| те ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдариц |
| дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис |
| илим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је |
| беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{ |
| то те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја посл |
| се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе сп |
| а је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни б |
| ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још |
| еси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем |
| .{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну га |
| кле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде о |
| илане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред б |
| — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — ви |
| ав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпо |
| није сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p |
| оље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини пред |
| да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у свако |
| госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној |
| што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за је |
| , па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах |
| >— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао д |
| Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купус |
| ....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и заус |
| ..{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био рас |
| едног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разум |
| а дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујн |
| чистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи |
| ет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два |
| м табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n=" |
| у.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па |
| каква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге? |
| <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,. |
| му који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, до |
| е свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћ |
| Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом |
| , што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реш |
| м десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да пра |
| p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечера |
| с.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p> |
| , ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S |
| кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стиг |
| </p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали... |
| ше не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— П |
| <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.< |
| е, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на |
| — Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо |
| ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим другов |
| >— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да |
| д сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако |
| Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била |
| сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисм |
| м госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, ка |
| ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...< |
| /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида |
| ше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим |
| док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром |
| м о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму. |
| око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни освет |
| <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се ш |
| <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој п |
| да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај |
| у нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући |
| ог јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић |
| /p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, |
| , али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљан |
| S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим |
| игурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога с |
| о си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад зами |
| е Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подиг |
| у ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љ |
| ожете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овд |
| е оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако ск |
| ље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и |
| ..{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Бож |
| "205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и на |
| !...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја о |
| оже?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искрив |
| упи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — ре |
| како, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га |
| лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <p |
| и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад к |
| а што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам гр |
| празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, |
| сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кра |
| упло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш |
| елу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајућ |
| ="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисм |
| >— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се по |
| изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није н |
| може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и |
| вима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Доба |
| си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех м |
| ве...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им ј |
| м, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у ста |
| ичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао |
| то?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљин |
| ајмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степе |
| кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да иско |
| ажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је |
| p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </ |
| гама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпра |
| еш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чек |
| ас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време |
| их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био ред |
| о: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.< |
| </p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној таб |
| ма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим |
| лутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра |
| и.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја |
| /p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже... |
| озору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издај |
| го у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури м |
| оре хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад |
| е промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леде |
| кат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудит |
| /p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писа |
| поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да |
| етвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спров |
| једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p |
| га нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио аш |
| на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Би |
| .</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па о |
| казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чуј |
| , — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> |
| дравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p |
| сим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти |
| ти?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, ј |
| корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још |
| лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се врат |
| цају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за д |
| време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од |
| } Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгор |
| p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало м |
| жва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је |
| газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави |
| , кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог |
| ринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу |
| кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја |
| е могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, |
| Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи |
| под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењив |
| та...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песни |
| ад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па |
| дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је.. |
| .</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти да |
| есор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам ка |
| исам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... ј |
| газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно с |
| оје се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p> |
| } Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки |
| .</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад |
| ко није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику) |
| сте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете |
| прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће |
| — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она |
| и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам |
| а киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прс |
| ам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је |
| ме надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и пон |
| ди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме |
| могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девој |
| од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Мила |
| жи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај |
| ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клуп |
| упим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред |
| ао безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Доб |
| а Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехо |
| убимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми |
| д ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несм |
| — Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Цига |
| .{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један |
| пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> |
| p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{ |
| ојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама ник |
| ије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> |
| е овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да с |
| ифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш |
| ам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносн |
| а ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и |
| p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служит |
| ра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долаз |
| о ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако с |
| /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љу |
| p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме из |
| случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је |
| или!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих после |
| ти: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као з |
| на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њи |
| што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и |
| у ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као |
| — Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случај |
| p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину |
| усенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом |
| и се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви |
| требе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по |
| и један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</ |
| p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благ |
| >— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p> |
| ној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме |
| а.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, ов |
| да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам ск |
| вара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а |
| могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свим |
| лџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле и |
| лико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш ку |
| дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> |
| живео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у ње |
| г случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича |
| S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо бит |
| Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директо |
| вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, ла |
| {S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; т |
| ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели |
| во, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога |
| о си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у ч |
| ет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне |
| овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — |
| стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да |
| Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи ш |
| е!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у с |
| ре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су с |
| >Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни мо |
| /p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спа |
| м.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — |
| ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!... |
| вајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао с |
| >XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врл |
| ослуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро св |
| од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилу |
| а мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p> |
| да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p> |
| /p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — |
| ам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и г |
| е...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св |
| адићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, |
| ..</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се |
| кључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— |
| ћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гле |
| е било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше рам |
| џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а |
| еп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је |
| и то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш |
| Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код |
| оје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!.. |
| > <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се заб |
| Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође го |
| сталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест пр |
| њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заш |
| су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погл |
| вим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p |
| ,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко |
| аметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имам |
| дна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе стар |
| о не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да пла |
| љно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ак |
| ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу |
| црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву |
| тао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвене |
| сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се г |
| таше...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p> |
| За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те посл |
| о би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у шко |
| ци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још ј |
| ..</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... вид |
| мпир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непр |
| {S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао нас |
| ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... |
| епа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не |
| ега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Су |
| ју спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак |
| ођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника. |
| од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извад |
| завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђ |
| околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се |
| </p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p |
| се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах. |
| у сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Б |
| ече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — укра |
| p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Па |
| .{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S |
| те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у |
| нат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у с |
| лико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за ра |
| био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А може |
| мети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да |
| ав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио |
| вде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за вр |
| никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу |
| још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</ |
| вати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро |
| . „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Пр |
| S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем с |
| ан сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} |
| сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког |
| оже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — о |
| дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од |
| <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрек |
| е.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен |
| еда, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Т |
| ма, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се.. |
| </p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, |
| видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим у |
| ле подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икак |
| био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на |
| уће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њег |
| дам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, |
| l:id="SRP19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладн |
| l:id="SRP19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим |
| </p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!. |
| минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем |
| те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> |
| јици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајал |
| у врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндер |
| је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану. |
| е руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S |
| оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесе |
| им, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у в |
| ије.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпо |
| ито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест |
| .{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, |
| од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли ма |
| дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа ради |
| винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викал |
| нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и |
| .{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?< |
| ни ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да |
| оспођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разго |
| суству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину слу |
| ам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочи |
| остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме |
| зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Бо |
| убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим м |
| који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам |
| .. једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху ра |
| ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и по |
| да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, а |
| сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха п |
| са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то б |
| ишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим из |
| ећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са исто |
| што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и д |
| олести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџ |
| p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро п |
| могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био |
| рећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо как |
| те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пр |
| ога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело па |
| орњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“ |
| а клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за ј |
| ти, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из п |
| раво носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи |
| другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог по |
| ти.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за |
| ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи т |
| аше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка |
| аганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу ко |
| ровалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> < |
| асом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, |
| гу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек |
| лестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш |
| — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спр |
| о од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас.. |
| го метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта ул |
| е за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што ниј |
| елем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — реч |
| али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели! |
| а кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...< |
| имназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста |
| едаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> |
| Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам |
| сам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, к |
| куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала |
| мо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде |
| очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми доз |
| д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те д |
| лаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја |
| ђеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— |
| задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа |
| собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а |
| нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи з |
| {S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно |
| у, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> у |
| о си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то |
| етураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово доне |
| у изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, л |
| на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да ј |
| е су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, и |
| виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена |
| пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној |
| уп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био ш |
| ли, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да рад |
| м.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак |
| - опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив глав |
| кнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — оп |
| . одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најради |
| их се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигн |
| ..{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох ви |
| ног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је с |
| естано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мен |
| ојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мисл |
| ведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ак |
| х сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, |
| упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па згр |
| х зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?... |
| >— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами |
| ни да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, к |
| ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p |
| е, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После |
| веде ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам |
| д и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пус |
| <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа |
| председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирн |
| то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи |
| .?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико |
| </p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Бе |
| вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете |
| ијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пош |
| П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али б |
| азала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале |
| наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежи |
| ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Не |
| ије да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се успра |
| стаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мо |
| ше нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циг |
| вно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет |
| в мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу. |
| осмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,. |
| скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао чети |
| детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, |
| ча као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним |
| пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола но |
| је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степе |
| нта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим л |
| /p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како |
| она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели под |
| кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тони |
| а, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, |
| оша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечер |
| Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомиро |
| спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где |
| лим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи п |
| ете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате |
| оче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо укр |
| оче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му треба |
| ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од п |
| ежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а |
| е заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{ |
| p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> |
| а је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: |
| p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварају |
| ед власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш м |
| смо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 дина |
| и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> |
| чекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака иша |
| ? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ |
| .. да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сув |
| којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати как |
| стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била бо |
| р целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... |
| о ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази |
| е у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да т |
| /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео мо |
| чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одгово |
| {S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фи |
| стој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што |
| , — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пуши |
| ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p> |
| да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, |
| ...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрави |
| аздарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.< |
| Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више |
| пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не |
| елу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима п |
| угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест д |
| , одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има |
| отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне |
| није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као шт |
| ст да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти |
| кавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била |
| штајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, |
| махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... ј |
| ултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи к |
| S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадо |
| клониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бић |
| и?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му |
| <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала |
| >Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.< |
| ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p |
| ли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с |
| е си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p> |
| се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, зн |
| ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он м |
| а мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је |
| лободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одш |
| <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда |
| и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку ци |
| ђе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма |
| је овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш |
| своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице |
| коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толик |
| а у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару.. |
| а Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе реб |
| тније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око |
| жар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, |
| а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десе |
| p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала |
| н глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш п |
| ујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> < |
| ...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Мо |
| лас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и |
| и двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S |
| деш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш |
| у ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај |
| се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — р |
| : овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и г |
| Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!. |
| че жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено. |
| кају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| е у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће |
| то ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш л |
| ајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не ск |
| нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није |
| Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у ко |
| ће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале |
| врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учи |
| ница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржи |
| здену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се ј |
| се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, кој |
| седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упи |
| ебацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкара |
| м поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева м |
| у, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам и |
| м на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Та |
| а ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је |
| дна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!. |
| а како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" / |
| ико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој п |
| а и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити |
| ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба |
| непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> |
| која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити |
| овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти |
| онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам |
| само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох дос |
| <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n=" |
| други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — |
| Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше |
| лу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто с |
| ам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој не |
| ерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала с |
| ање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаник |
| леб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће |
| и без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који с |
| о бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест |
| штина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема чест |
| не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм |
| сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да |
| лике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S |
| p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан |
| најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице прого |
| гледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом нек |
| мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих |
| ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест рав |
| </p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено |
| ека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До кр |
| ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Тре |
| на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи |
| ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас н |
| мбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да |
| Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све |
| смо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} К |
| к била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — замени |
| њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што ј |
| из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњ |
| био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуч |
| до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте м |
| х сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем |
| ом зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> < |
| гдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу бо |
| ије могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан поло |
| да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спа |
| учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз нек |
| дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, д |
| вати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да к |
| <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управ |
| немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим в |
| — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — н |
| а, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поч |
| јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и п |
| затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у ис |
| ко уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, по |
| едала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу.. |
| о у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло |
| мо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се н |
| ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — |
| нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо |
| их, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада н |
| итах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и |
| владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, он |
| код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм у |
| !“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и |
| дем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{ |
| ли, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Б |
| ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика |
| љини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче па |
| д госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предло |
| сати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био |
| аспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да с |
| требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она |
| вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p> |
| S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити! |
| упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах о |
| оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја |
| е у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу с |
| .. још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пиј |
| нити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако |
| долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгуб |
| новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> |
| бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, |
| р сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је |
| њем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро ч |
| и смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предм |
| седе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем |
| емишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично |
| љо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</ |
| ишта!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе мо |
| будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и о |
| латим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђ |
| ајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} М |
| ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је |
| на послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S |
| ите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо |
| вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо. |
| ера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца и |
| е седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако ј |
| хата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени |
| не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па |
| ко к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> < |
| да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, је |
| ву у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</ |
| стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заб |
| нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у шк |
| чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сван |
| Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сеља |
| ,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</ |
| вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се врат |
| ите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мно |
| је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан |
| „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари |
| ако се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са |
| н? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још н |
| <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим |
| а од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нех |
| ознајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам |
| ече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,.. |
| дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратит |
| о небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, |
| би у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још |
| сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу |
| "5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам |
| азах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ет |
| иљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем м |
| — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шт |
| је ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не мог |
| је госпођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор |
| сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... |
| ар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, |
| се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав но |
| !...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нем |
| да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем п |
| дина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати. |
| </p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и |
| бог попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се |
| ло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја п |
| е ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном с |
| е,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у |
| дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако |
| ече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" |
| чима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала |
| каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем т |
| га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек за |
| и за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа! |
| испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онд |
| че до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Стара |
| ео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршуј |
| диш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити |
| а осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде |
| испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки ч |
| ед јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и ме |
| Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предав |
| .. нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стиг |
| обу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— |
| и да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико ниј |
| и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад п |
| динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно под |
| , па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће |
| дне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два |
| рестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p> |
| сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух |
| .</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио |
| неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало |
| тражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у н |
| , — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун во |
| радовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после |
| ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни |
| <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси л |
| ак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох |
| ли ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекар |
| ване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и |
| зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком под |
| а се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био вр |
| и и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навла |
| опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаш |
| ала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једном |
| би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали с |
| ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Сва |
| преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и |
| ној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, х |
| ео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послу |
| ем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам б |
| ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекат |
| орих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике |
| емам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са |
| ког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двој |
| их створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</ |
| посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ила!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром |
| ти дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозниц |
| ко у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод и |
| е грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао |
| и имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, н |
| итам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, |
| же сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни поглед |
| мо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попић |
| што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам друг |
| и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомаг |
| оздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n |
| х рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртља |
| већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држ |
| не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољ |
| поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се се |
| па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се |
| тства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, |
| ла, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети де |
| и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван |
| и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од |
| сило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — |
| де ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом— |
| мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то |
| .{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико |
| ојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му |
| вљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.< |
| <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо м |
| </p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш |
| <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш в |
| о, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмо |
| у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси |
| ати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл |
| м ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам |
| ћи празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</ |
| е, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предлож |
| то тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} |
| број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две д |
| да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научи |
| .</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти |
| , која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што |
| ољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну |
| че ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ће |
| су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знал |
| ем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код к |
| ље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У је |
| ђем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не м |
| е ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново с |
| е и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра ов |
| кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад |
| ове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо јо |
| омени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све т |
| ! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викн |
| ох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад забо |
| ! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на ваша |
| ...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се |
| ам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху ве |
| ћи фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</ |
| > <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихо |
| је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на |
| и чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то |
| ост...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту |
| " /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепај |
| а ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новемб |
| с онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само |
| ен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и |
| се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} По |
| дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвни |
| ника на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ов |
| дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попе |
| вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле с |
| ина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува |
| завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпун |
| ака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи! |
| воришта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној г |
| тара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могл |
| а,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као |
| ко ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} |
| свете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чи |
| ху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако ист |
| што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 с |
| предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна |
| ијавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима |
| пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се з |
| ришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакри |
| за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узел |
| с било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног |
| ворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим под |
| олим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак о |
| то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у о |
| о дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на в |
| ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам ч |
| ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с кр |
| по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жб |
| ћем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— Т |
| утра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу о |
| вартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упути |
| /p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да |
| } Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које |
| и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехо |
| а боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" |
| слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас |
| хати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама оче |
| и руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојк |
| та стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оц |
| х где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} С |
| смо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! |
| .</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ак |
| — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће ок |
| ј да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју к |
| зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су |
| 197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе... |
| на шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав с |
| знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он за |
| стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је |
| /p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложил |
| павали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да в |
| S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Дв |
| у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека ја |
| а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварај |
| рављала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту |
| човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола |
| покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих м |
| викаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гони |
| тио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини ма |
| ром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кава |
| пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се |
| овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајт |
| ема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Б |
| у му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта |
| ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и в |
| оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време и |
| </p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу |
| ам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох |
| ати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво се |
| о секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично |
| ћу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему |
| осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час уст |
| есох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три п |
| има, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив |
| код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, |
| вао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који с |
| у.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене нови |
| још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи. |
| матрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи ст |
| ну лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су че |
| замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не |
| — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где |
| а скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста ма |
| Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече: |
| че он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— |
| звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга |
| о сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и п |
| n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из V |
| спођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред |
| дног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђа |
| <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад |
| .. немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да ч |
| ш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се ок |
| се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — |
| кови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну |
| како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око гл |
| ема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина |
| је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писм |
| тво, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с |
| он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p |
| {S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писа |
| љица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> < |
| } Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упи |
| довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Ш |
| скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше |
| ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутр |
| екиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— |
| Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао с |
| ди? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао |
| а то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погр |
| дине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледа |
| нео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад ст |
| уда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам ником |
| х пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам к |
| ој соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док вр |
| и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му |
| лаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не |
| а долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалк |
| ..{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за с |
| ворих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, |
| и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан раз |
| <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усп |
| бодив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада ос |
| ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубиц |
| p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ј |
| те, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута |
| па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио вр |
| дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцелари |
| д кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p |
| сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не приме |
| на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити ше |
| чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауст |
| х 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да |
| а подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа |
| аветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} |
| — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од стра |
| сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> |
| и к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у стр |
| е оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за |
| кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Ха |
| на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: |
| очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са сви |
| је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви |
| су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне |
| навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигар |
| и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет по |
| ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу у |
| аву, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали нек |
| естито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проигр |
| с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпим |
| апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....< |
| у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док |
| а операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању п |
| х како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болес |
| бро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Уме |
| S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште |
| на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изг |
| ад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам |
| >— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотн |
| чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које пре |
| но кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако |
| цене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којо |
| Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигу |
| , а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госп |
| уни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</ |
| смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено с |
| ... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они |
| јници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има |
| као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лиц |
| <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... н |
| живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно. |
| слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгре |
| се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му т |
| отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> |
| а сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се |
| о и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по дор |
| исам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— |
| ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да м |
| ицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> |
| >— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли б |
| е могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма ко |
| тири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n |
| као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чин |
| озну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Украт |
| мо пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велик |
| на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити мн |
| имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и |
| рела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена прист |
| бог тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пус |
| ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред о |
| о носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче |
| ства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва |
| му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... |
| Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало ра |
| ук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојн |
| во код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло до |
| те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао к |
| ити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто |
| пушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Т |
| како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са св |
| ју...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није |
| шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу |
| имљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељиц |
| права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била |
| и нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с м |
| кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и о |
| нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали план |
| сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код к |
| а чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црн |
| {S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим мат |
| >На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p> |
| а, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у |
| о да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући |
| ад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> < |
| кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са |
| питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и п |
| лост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви |
| почели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали |
| у држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као па |
| о за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код |
| имо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, п |
| а улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... ј |
| чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S |
| трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</ |
| S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо |
| о к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен |
| , кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски р |
| ите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће ред |
| гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ |
| т <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у исто |
| ти...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се и |
| ње мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, |
| је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.< |
| А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, з |
| а њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије. |
| >Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, |
| смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргај |
| овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под мин |
| одно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармск |
| велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледах |
| ћи одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} |
| <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p> |
| јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријс |
| х иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до |
| т капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклам |
| и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно пос |
| е ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} |
| >Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Р |
| не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на ок |
| еда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ос |
| ко леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу |
| оред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром |
| сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p> |
| исту, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> |
| а, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се |
| ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и н |
| постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта ка |
| и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> |
| Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што глед |
| рији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита пис |
| — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p |
| ам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало |
| сечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачув |
| а би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не мари |
| ма овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — дос |
| а на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме г |
| у мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом |
| о за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то на |
| } Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...< |
| иви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара |
| } Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" / |
| ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово |
| раво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газд |
| раше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после шко |
| мо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, |
| очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете она |
| о шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се п |
| милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она |
| у ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и |
| јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам т |
| када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен о |
| ћи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник |
| те,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва |
| та чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> |
| за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја |
| ово се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, |
| че немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћем |
| , Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — реч |
| де у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, |
| вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам п |
| S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S |
| тим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се |
| и циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се ни |
| а је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три ме |
| >— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби |
| и диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју стран |
| <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док |
| себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</ |
| рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали! |
| , ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша |
| ај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а |
| имом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — |
| у на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти ко |
| вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Па |
| пред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом |
| инио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не зн |
| оји је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не го |
| /p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и дос |
| ас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с в |
| не да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе.. |
| примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упи |
| ћ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу |
| запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ов |
| <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она |
| дех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— |
| вучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S |
| ..{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао са |
| а.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један |
| био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испрошена.</p> |
| аспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која дого |
| <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па |
| тано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она |
| p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а |
| } У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и |
| а велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа ниса |
| кну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам вр |
| ,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима п |
| о блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јо |
| уј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезд |
| човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукам |
| ака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шт |
| док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ва |
| нем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, |
| .</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бит |
| да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био др |
| икакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на д |
| госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с |
| ванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на |
| а сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— П |
| знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио |
| спим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала |
| а ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што на |
| Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> < |
| тили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> |
| не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне иг |
| а са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} |
| едва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана ј |
| да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог да |
| а, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе |
| љ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се |
| на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а |
| е што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео |
| Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба |
| по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.< |
| а чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће |
| ого света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били |
| једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, с |
| тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ни |
| е има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо с |
| стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госп |
| ијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пу |
| ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко др |
| оговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. апри |
| > <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше |
| и није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана |
| којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен |
| ни, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице п |
| рсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подиг |
| радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришо |
| о...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако |
| одином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — |
| ограђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај стар |
| па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и |
| мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а н |
| сталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а |
| ни, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милети |
| о, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, |
| бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе |
| е знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био |
| ладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госп |
| за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна в |
| би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример |
| то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах |
| што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом с |
| <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпеза |
| предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа |
| n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Ник |
| се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже |
| сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем |
| а дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> |
| је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из |
| е апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе |
| да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни трену |
| !...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију |
| што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себ |
| видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак тер |
| ко с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати гд |
| <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју н |
| лауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите. |
| ише од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо реч |
| у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!. |
| им...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а мој |
| ди без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога но |
| S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговор |
| превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао д |
| а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики |
| .</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти |
| Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а |
| кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе уну |
| ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — ч |
| а нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више н |
| .</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти |
| <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз |
| к знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бо |
| остајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb |
| ека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао ко |
| било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и к |
| а руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи г |
| } Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p> |
| иректор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узви |
| оји си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти о |
| му...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа |
| Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због упр |
| одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер са |
| х узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа |
| заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво |
| висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али с |
| а вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Ц |
| сем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p |
| {S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На ист |
| дно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук ви |
| господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шт |
| а топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, г |
| и тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на |
| капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђе |
| о другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, |
| одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам мо |
| а нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама |
| ио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.< |
| као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, |
| бље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ле |
| на, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би с |
| имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за |
| ругом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћ |
| ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добр |
| апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!.. |
| да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био р |
| ла доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не м |
| ти и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p |
| ри ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи оде |
| стане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ |
| ца за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се |
| с ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ам |
| обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{ |
| а хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице. |
| на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тош |
| о на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, п |
| ћки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде једа |
| ље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од |
| мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су |
| 54" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са север |
| еше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубим |
| по, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако буд |
| своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној стра |
| мшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим |
| а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео |
| муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па у |
| аше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не |
| ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно |
| ем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Д |
| о му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и |
| ље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минут |
| па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могл |
| ва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> |
| обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави... |
| пет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја. |
| станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школ |
| повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мо |
| а ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} |
| >— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се |
| н дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 |
| а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један муш |
| ледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{ |
| {S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... ос |
| о за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним прок |
| ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо |
| сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> |
| м да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наред |
| а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{ |
| а тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалче |
| и.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вр |
| е саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’ |
| На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година пред |
| што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час |
| ...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у п |
| ивота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{ |
| дић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеб |
| к и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте то |
| е, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим плик |
| спаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрат |
| ње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тре |
| за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео пола |
| ворити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Т |
| ш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и |
| бу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну |
| купио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред с |
| рим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем рук |
| ки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је с |
| а; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе |
| као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљи |
| вориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазух |
| ога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам |
| У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад |
| бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно |
| карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали |
| они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Нем |
| вољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико |
| е баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развиј |
| це, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам мо |
| о игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друг |
| е знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шал |
| паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се ко |
| а случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се |
| ? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мис |
| ом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису зн |
| а, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни |
| <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани ж |
| ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш нос |
| таде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем |
| ао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда з |
| четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке пот |
| ледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су |
| икоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили |
| ога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра |
| а белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцел |
| ?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно у |
| тано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо ку |
| </p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Б |
| па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морај |
| њи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у двориш |
| и на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув ру |
| да, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бит |
| n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи |
| изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди виш |
| .{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и зак |
| соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо |
| а бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном |
| ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојниц |
| <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја |
| н се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — уп |
| ионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде |
| Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један |
| а му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо |
| и „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јо |
| им оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола ни |
| еба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, к |
| кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац кој |
| а трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим |
| p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не |
| p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао |
| ст, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — ре |
| сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска вра |
| скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи п |
| тедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису |
| ед Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се раз |
| шта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно дру |
| розор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би бил |
| нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p |
| беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам г |
| е смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не пре |
| не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.< |
| ј кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе д |
| зиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет |
| ља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати |
| п, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, усл |
| се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракиј |
| а њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми |
| рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због увере |
| ше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата. |
| лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један |
| ако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, п |
| госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p |
| .</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, |
| а,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу... |
| за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p> |
| ах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благос |
| /p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да и |
| .{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима |
| е толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учи |
| ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, поч |
| вице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к м |
| сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђа |
| одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета |
| а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остал |
| спођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канце |
| бе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или о |
| други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова |
| а на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола |
| ој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко |
| гнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи как |
| не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пош |
| е он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— |
| и и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чи |
| а сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим... |
| уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном п |
| послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети |
| слио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> |
| који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и с |
| им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца к |
| ет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њ |
| дак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим п |
| ;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се с |
| а прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се |
| , после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло |
| сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је бил |
| оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе је |
| м скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и ка |
| ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици |
| — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпа |
| ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а |
| > <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме |
| творо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то |
| ећ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад са |
| днеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим |
| даде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{ |
| рих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У ко |
| е ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</ |
| </p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момк |
| ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на ч |
| али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе |
| та.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али бе |
| пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одго |
| ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасни |
| корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби он |
| ..{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спрем |
| ене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе одел |
| , пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет |
| јрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав х |
| бица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет |
| шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усп |
| есе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих п |
| рши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па п |
| кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</ |
| а кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па |
| ...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџа |
| од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, игра |
| >— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле! |
| на, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја |
| на опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А ја |
| ...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад |
| сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охлад |
| че, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе |
| иђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покр |
| ођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Бео |
| p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, |
| је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла? |
| м новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ства |
| мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену трој |
| знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> |
| е у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је ист |
| лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Морал |
| то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих |
| у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што с |
| па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој ка |
| Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше на |
| преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљд |
| ру; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво |
| ни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стот |
| им тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она |
| и баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му с |
| сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ов |
| заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан н |
| н је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и |
| ао сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам |
| о на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послужи |
| твено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо ко |
| дарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> < |
| Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место.. |
| о у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по к |
| у, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандар |
| рзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p |
| ажити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћ |
| путише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сам |
| упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће д |
| лите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кр |
| ...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох |
| им од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, о |
| ст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо пр |
| викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</ |
| тупио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и |
| у срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у ка |
| рви чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, |
| се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мир |
| да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого до |
| д...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вр |
| ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Кака |
| је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио |
| о па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а ово |
| ће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, кој |
| на, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мис |
| .</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозво |
| а си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачу |
| говорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је деж |
| {S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам ј |
| се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу.. |
| м у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{ |
| нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад ва |
| тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако |
| вде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта з |
| ило је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске годин |
| огао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.< |
| ећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким сед |
| у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске год |
| ост.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па |
| Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од |
| поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво |
| ох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чино |
| утати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити |
| виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Мо |
| </p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим |
| ангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држ |
| д кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем ту |
| јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је с |
| ставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми |
| Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да про |
| . као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донес |
| имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p> |
| затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво |
| творити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</ |
| били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си по |
| рзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала |
| кал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнат |
| лики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што с |
| сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — |
| у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и |
| е поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево ва |
| аним рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет г |
| о хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механ |
| у и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света ка |
| ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке |
| х наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну упра |
| ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> |
| и тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше |
| к смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!.. |
| ! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас д |
| р ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши са |
| недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је до |
| Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да са |
| њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам |
| ћи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети, |
| м, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месеч |
| и, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа |
| се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону |
| Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— |
| бјаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се |
| крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћ |
| p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечн |
| ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но и |
| ели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну |
| д зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре м |
| а голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> < |
| } Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набав |
| т - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теб |
| дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> хр |
| ветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре |
| напред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S |
| вити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем |
| ама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике |
| м, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме п |
| ети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> |
| ижњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог чове |
| , ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од мате |
| пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</ |
| ећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај к |
| к.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним |
| ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох д |
| ...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трча |
| ах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим. |
| идети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до к |
| а и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго |
| м баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би у |
| тиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чес |
| ају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влаж |
| рајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресо |
| .</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, |
| p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црв |
| д оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем д |
| о је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Мол |
| о мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није |
| изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата п |
| еше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати д |
| ко заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне ј |
| капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа |
| и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољуб |
| исам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело б |
| т минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта б |
| да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте |
| де; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла |
| <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мо |
| ед пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољуб |
| S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва б |
| е да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био до |
| коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до кр |
| дао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралел |
| </p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи |
| чекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књи |
| , овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро |
| смо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топ |
| и и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао |
| па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја поч |
| ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, чита |
| p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као |
| ва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика ј |
| </p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме мал |
| слите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положа |
| лазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме |
| дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... |
| и, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што ј |
| — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се док |
| е по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" |
| само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграф |
| рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра |
| >Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пр |
| ана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p |
| на врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена |
| и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако |
| ије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не |
| } Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху |
| столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три ве |
| рнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже |
| Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p |
| ра ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави |
| у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S |
| е слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, зб |
| <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на |
| а одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку.. |
| м морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да на |
| p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо в |
| ирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговарах |
| м у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: усни |
| </p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан би |
| е сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код |
| шта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посма |
| ила је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми |
| орен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" / |
| остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од пр |
| че, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — ви |
| е се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити |
| ење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра г |
| се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу д |
| обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад |
| тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах |
| спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата... |
| у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи |
| скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех |
| је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не |
| , ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год н |
| о у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало д |
| леб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад је |
| о премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испо |
| >Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Д |
| имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чв |
| ...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мо |
| чуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо |
| је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> < |
| знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тог |
| ? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу |
| b n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо |
| им вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење |
| pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме |
| и разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно л |
| м се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље |
| д настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрв |
| нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу сл |
| ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p |
| ку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а |
| ш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књ |
| рму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред! |
| у...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:< |
| ше куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Н |
| журим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да |
| који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb |
| "47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођ |
| > <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Госп |
| ти.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника сед |
| е...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој ра |
| дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми |
| d> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и поб |
| ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом |
| бу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, |
| се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом шк |
| им...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта ј |
| неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао |
| е.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојч |
| !...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone |
| p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазе |
| .</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> < |
| о?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— |
| једно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> |
| ог да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, |
| урци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седо |
| авитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— |
| иђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,. |
| не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта |
| беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p |
| ху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или |
| еба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се д |
| ра.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну с |
| а а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је овакв |
| — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш |
| за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или |
| Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</ |
| <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, |
| отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— |
| .. уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p |
| сте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра. |
| p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,.. |
| ећ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње поли |
| бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд |
| као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио б |
| се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p |
| и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни једа |
| <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми б |
| ро?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Беогр |
| гаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доц |
| ођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али мол |
| мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— К |
| пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— |
| трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и св |
| иромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па к |
| ам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да ид |
| себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> |
| А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад ниј |
| о сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p |
| ине Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ов |
| ник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је не |
| други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гв |
| корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зим |
| , овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени |
| , — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— |
| ју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти |
| ао за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја |
| сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде |
| слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да ради |
| то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први |
| тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије с |
| а, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га |
| успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S |
| ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини н |
| осподине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији |
| ти.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома пре |
| p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у к |
| ехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега и |
| S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, х |
| ин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пу |
| мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошт |
| >Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</ |
| примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад |
| и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, д |
| међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год |
| /p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку ј |
| нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотич |
| е само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је им |
| рену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!.. |
| ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао |
| идели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто трго |
| оли!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Ж |
| а.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несре |
| а извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, |
| овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код |
| ог чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одг |
| ме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад |
| .. дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га |
| ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме |
| е на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— |
| ш се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, |
| знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто |
| е гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, |
| имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Исп |
| ..{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посмат |
| трешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам |
| ицу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, одне |
| <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала ва |
| ло рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их виде |
| .{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграби |
| буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја |
| од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло |
| на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, |
| ошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одм |
| } Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдари |
| "200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац п |
| само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти |
| ва, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за тв |
| ироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школс |
| тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се ло |
| анем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; је |
| 0" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас какв |
| закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себ |
| са.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.< |
| и ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p> |
| ђе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полица |
| <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се лар |
| оме подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — |
| смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни дес |
| вити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па з |
| — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко? |
| седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="4 |
| дговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... |
| осмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога см |
| час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, у |
| , јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви ст |
| — И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с в |
| а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — н |
| лици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могу |
| . — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме |
| ута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друг |
| о још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пе |
| аблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да |
| да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овд |
| али смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем |
| ти господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Извол |
| оповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали |
| а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви п |
| олу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време |
| жбу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (ш |
| /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздва |
| сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћ |
| ...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код јед |
| на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Го |
| Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био с |
| , — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се |
| у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме |
| зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам |
| да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ва |
| па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако остан |
| то кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} С |
| Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је до |
| ј голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код |
| њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону је |
| кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола |
| стави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у о |
| викаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате... |
| м одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошу |
| " /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са |
| <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног м |
| ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га |
| Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете |
| рише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадр |
| кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат |
| кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p |
| и.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такв |
| хвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и к |
| беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубр |
| ?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта |
| тро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава |
| службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам дец |
| и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сест |
| и речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у |
| Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, |
| у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми |
| анцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. |
| 89" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се ра |
| ?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у |
| де га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и |
| /p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! |
| аљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> |
| један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а |
| упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу |
| ако не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — |
| реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Ш |
| </p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Ораш |
| а ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; к |
| аду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код |
| та, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p> |
| p>— Какав ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре б |
| уба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме |
| едем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши |
| е ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кир |
| е Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где |
| ики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са ул |
| цу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву ру |
| ог навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако |
| ици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу |
| Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да и |
| ом дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послужив |
| p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> < |
| те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те |
| сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p> |
| Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у т |
| ем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се |
| а си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изг |
| д су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао |
| кох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — |
| и је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли з |
| ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не тре |
| поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео |
| овац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам |
| части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала |
| јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти |
| .</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га |
| ...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам |
| Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</ |
| убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— |
| ју а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па од |
| зиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас иг |
| школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником |
| же, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао |
| се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— |
| ило дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна |
| <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољст |
| беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — |
| p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите |
| а идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу |
| Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде |
| кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дак |
| /p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреч |
| лиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не м |
| нужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, |
| била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођен |
| >— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га |
| чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и |
| вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не |
| по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, |
| ог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три од |
| Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом |
| о месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем |
| <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите |
| p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у ц |
| ба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а |
| о комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш |
| ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су |
| ље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да |
| — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“ |
| а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сре |
| бу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код |
| ебе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... |
| згубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим о |
| краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p> |
| <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако мог |
| г матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба и |
| се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били бесп |
| по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња |
| ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а |
| себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити.. |
| <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља |
| асова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тог |
| лицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам |
| р сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах: |
| ин вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му |
| p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> |
| p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — ре |
| пет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тав |
| је ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру уве |
| а она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S |
| ј да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за изве |
| Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати |
| му...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима в |
| о, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе |
| > <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у |
| и чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад ј |
| у девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у |
| тна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку мо |
| едног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џако |
| </p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p |
| иш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Д |
| .. четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где |
| уди имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, уч |
| та си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради там |
| си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p |
| ј...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... в |
| — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну служ |
| ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сув |
| ела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врл |
| — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт |
| х од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга било је доцкан, а био је и празник па ни |
| м у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Је |
| дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцелари |
| <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој |
| сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и п |
| му госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.< |
| дмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној к |
| имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у У |
| аш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се за |
| p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек |
| се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При п |
| ње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо зв |
| пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем |
| >У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p |
| ш премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и |
| школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, ј |
| па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p |
| {S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да |
| <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно |
| Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... уп |
| м викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а |
| тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131 |
| > <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка |
| помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од ку |
| сетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и чов |
| м се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе |
| Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> < |
| сар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p> |
| ачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу сре |
| ван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мн |
| о суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно по |
| угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекид |
| </p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Уз |
| дговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мач |
| /head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније |
| ошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и |
| та га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док с |
| и врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мир |
| ближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање оно |
| му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми |
| наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не |
| у.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</ |
| било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао јед |
| е тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и п |
| ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да |
| па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш. |
| анити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има је |
| осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вра |
| рисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим |
| ћи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p> |
| после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу |
| г дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како с |
| у и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе ра |
| о да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да |
| ебити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био д |
| /p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тра |
| м одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам |
| професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш? |
| <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим |
| шло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се р |
| ко хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти |
| тисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад |
| е без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, |
| </p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним |
| ована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад |
| ам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и |
| по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, је |
| пет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне зада |
| ута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што |
| шао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем |
| али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар |
| лама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо |
| овече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада не |
| оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго с |
| олако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема |
| шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав |
| ..</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде ос |
| јно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у пес |
| е врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стома |
| неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакл |
| сето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђавол |
| ди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је |
| , тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми ни |
| икоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда |
| /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за |
| м падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, |
| S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладн |
| чи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити |
| ла, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о |
| сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, |
| м у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама рашире |
| во и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пу |
| па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> |
| > <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити за |
| пита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући |
| ата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отво |
| како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста |
| била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој д |
| обро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен |
| Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по |
| вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а |
| школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га |
| љине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што |
| н је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна вра |
| дрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали с |
| ну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину |
| изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, |
| о долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима уп |
| се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за бра |
| ам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— |
| ђе нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на |
| лубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от к |
| вет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то |
| м слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац.. |
| фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појас |
| ана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара мес |
| та застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ д |
| пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрд |
| ла за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала з |
| не стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p> |
| хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метр |
| тала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, |
| вање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам рад |
| м био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао |
| ђу женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али |
| ине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за приме |
| кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у див |
| пустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој |
| > <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника... |
| овори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз с |
| > окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су мора |
| га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са моји |
| ој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— |
| га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и у |
| , — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па |
| оба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнут |
| и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас о |
| ивела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је |
| pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која с |
| на песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово |
| а кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — р |
| вде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репо |
| поредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <p |
| аки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пут |
| сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо п |
| садило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине |
| а имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију н |
| трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацов |
| — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше блед |
| ох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запал |
| мо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> < |
| овољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и т |
| ч...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на кој |
| једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таван |
| — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патр |
| ренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је |
| врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се |
| Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n= |
| комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се му |
| бин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење |
| ећ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је |
| {S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> ра |
| је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мр |
| задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, |
| у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том са |
| равље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење у |
| авати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко пл |
| се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишин |
| вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и гос |
| и нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куд |
| очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} |
| и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута: |
| осле једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час |
| уку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Ниса |
| и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага |
| ица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није |
| а тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим |
| утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, |
| Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p |
| ви од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо. |
| варати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњ |
| /p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пу |
| ћи новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.< |
| волте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... |
| ву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне мла |
| прича ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми |
| рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у |
| и зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а как |
| <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже о |
| извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо со |
| сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњ |
| ко себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, ка |
| Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрли |
| кле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја м |
| тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p> |
| вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опан |
| кнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп |
| а тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се |
| погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Ј |
| јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, к |
| ити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме |
| а једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p |
| вно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаре |
| , да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким |
| i>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} С |
| пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У трену |
| ></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте |
| о моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало д |
| одигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка ка |
| ојима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канц |
| а уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> |
| мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој с |
| предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта |
| мо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни јед |
| због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — |
| која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би |
| ад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова б |
| беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих т |
| пити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих |
| ажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> < |
| али;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, пр |
| едва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које б |
| ост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p |
| напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново |
| а ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по г |
| до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди |
| S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по |
| ле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадни |
| лу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу |
| <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. но |
| десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, цр |
| ушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од |
| не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пр |
| во чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — |
| На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> |
| ратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p |
| раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово с |
| ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу |
| па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим |
| /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљат |
| > <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресав |
| траха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што те |
| > <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрч |
| илазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну |
| ржи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим |
| ребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође ш |
| на на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада ник |
| /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост |
| S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мал |
| устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n |
| рзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин г |
| лексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три г |
| а ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, |
| ут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стег |
| p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урад |
| } Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица? |
| ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема |
| зе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао б |
| е кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији ба |
| најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> |
| ту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погле |
| све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да |
| око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или пев |
| /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери |
| младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата ниј |
| мете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> |
| ..</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} |
| камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поч |
| ао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.< |
| црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву сво |
| творим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од |
| ицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света |
| олуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага м |
| велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала јо |
| м причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он ј |
| лике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају пра |
| гу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.< |
| пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болниц |
| најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је дваде |
| > <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се |
| ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него д |
| ашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до |
| зео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</ |
| т до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ра |
| пходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло ра |
| јаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколик |
| се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} |
| крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — про |
| е у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав прв |
| е тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузи |
| ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни једа |
| дговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку ниј |
| ћ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канц |
| едадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек весе |
| вању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те позн |
| позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са |
| “, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“ |
| смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p |
| head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описиват |
| је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?< |
| м торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врст |
| фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је |
| им на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима. |
| ао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим |
| ада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и |
| што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни |
| омака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изост |
| дседник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим п |
| патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па |
| ећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет |
| ...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> < |
| шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу п |
| е се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дув |
| мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се под |
| два сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта р |
| из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то ј |
| воду је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у з |
| је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... |
| поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме ко |
| ски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звек |
| ји прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве. |
| дмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да |
| — Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђ |
| управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ла |
| па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газд |
| а, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог ил |
| а дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из ва |
| и код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат |
| а буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем |
| ама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p |
| е наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротаним |
| мо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ уст |
| тересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и |
| о моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу |
| квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор н |
| ате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места |
| прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па м |
| а ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p> |
| вршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ в |
| укли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад |
| није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — ре |
| нам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад с |
| о њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непреста |
| "31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p |
| , одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не поз |
| ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха |
| е, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у ва |
| /p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н.. |
| ња са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Шко |
| дан једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с п |
| ов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је |
| ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добр |
| вде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Д |
| се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа с |
| ити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт< |
| дићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих |
| те сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији |
| рата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворе |
| едан стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило с |
| другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посм |
| , драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаш |
| и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата |
| а, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер н |
| м одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело |
| !...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, |
| — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имањ |
| о и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њи |
| о већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви |
| > <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и На |
| раја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: ч |
| „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>К |
| е.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.< |
| та готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, |
| ове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI... |
| дина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.< |
| остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу |
| Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p |
| жи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим в |
| pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— |
| џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на ст |
| у се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} О |
| а сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... зна |
| а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скор |
| приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господ |
| , јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим х |
| рисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављ |
| не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах на |
| Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> |
| ну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</ |
| е Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па ш |
| иканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнењ |
| ганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчин |
| а оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању и |
| ба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од је |
| било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам |
| ..{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад |
| е! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у т |
| “ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: ос |
| могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Усле |
| вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац |
| висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади из |
| еш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за |
| настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p |
| ли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни бр |
| ио сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видет |
| е?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="3 |
| ли..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји дру |
| о по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао |
| ише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаш |
| госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У |
| нати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до ко |
| о чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето ј |
| ам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. |
| шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно |
| .{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p |
| Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после збо |
| вукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и |
| p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо |
| ивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу |
| и руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану |
| дговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље |
| еден VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим.. |
| је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па |
| изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове |
| могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— |
| ку осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа |
| ша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били нај |
| ишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се |
| им полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом |
| дем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и бил |
| .</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p |
| емао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>То |
| .</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је б |
| тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!. |
| колски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и о |
| ане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирј |
| 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у |
| > <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n |
| екох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по |
| двојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту |
| положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, |
| у сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба доса |
| мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја збо |
| лице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Зд |
| е цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, |
| чем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић |
| {S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обичн |
| без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу |
| ерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" |
| лужи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дан |
| ело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо |
| > <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим би |
| имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су о |
| и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> |
| приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један |
| <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не |
| "228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти п |
| pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уст |
| вилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљив |
| еђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећ |
| >— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосут |
| им у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један |
| p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те |
| жег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хлада |
| ичке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље |
| донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, |
| нај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни п |
| нем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једв |
| ити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата |
| } Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине бил |
| шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, |
| се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> |
| ођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... с |
| его ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> |
| еома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу п |
| јде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у |
| мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен) |
| се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и |
| де ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један вел |
| дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако и |
| овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти н |
| .{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе! |
| га?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговори |
| ! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног те |
| а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састан |
| н, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на ко |
| вци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим поч |
| е сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} |
| греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући с |
| а а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, ме |
| ам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затво |
| м, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је |
| о место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> < |
| дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S |
| н, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно б |
| о, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Ми |
| едмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори |
| ез мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим |
| >Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p> |
| ам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам п |
| орио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, доне |
| ече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано: |
| че и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема н |
| у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће |
| ца правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију мал |
| ђе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам |
| и се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се у |
| е ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет |
| зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђ |
| чи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у тре |
| Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да пад |
| добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једн |
| латим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:< |
| време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу. |
| ене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на |
| узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не х |
| тупим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено |
| /p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола |
| што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих се |
| о њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како |
| на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а кос |
| зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, |
| мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„О |
| p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се |
| сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> |
| А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — |
| наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после ч |
| оја се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из |
| е вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} |
| ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и |
| ећа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године |
| рпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо. |
| скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати |
| еших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> |
| ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се при |
| човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, |
| израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не |
| очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и |
| сту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по ма |
| а, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — |
| и господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори |
| оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцн |
| жаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка би |
| постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли |
| ати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> |
| ; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, |
| онио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стаја |
| ад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p |
| аспознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са |
| хата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам |
| е је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, т |
| по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога |
| , — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што о |
| један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p> |
| S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а |
| опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p> |
| ар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у с |
| аправили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb |
| ризнаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље бил |
| гао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме |
| ци са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а |
| је било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пу |
| могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хл |
| з пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу с |
| се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла.. |
| е под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу.. |
| према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, поб |
| на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се |
| улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се у |
| свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила с |
| приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...< |
| и, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Ч |
| ; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а |
| нуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по к |
| еби и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава им |
| чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти изд |
| о у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фе |
| не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и о |
| и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе |
| мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече пи |
| па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовиц |
| Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, |
| креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер |
| ао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — ид |
| а је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце |
| ајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рожд |
| и ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шета |
| богом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџ |
| нца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша |
| разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали |
| им су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоко |
| Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола |
| м и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна |
| било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на стани |
| о ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну о |
| своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну |
| , — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На |
| дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун п |
| } За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — |
| ођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — пр |
| руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер |
| и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и л |
| не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи јед |
| то Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окрен |
| налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, |
| Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе |
| м већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта |
| дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашт |
| олико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочи |
| ада са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и |
| зумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на |
| ноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отво |
| регао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер са |
| сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрха |
| е не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека |
| енађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде. |
| p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нек |
| узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} |
| ница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с |
| ораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад? |
| ма доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.< |
| ше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, ча |
| и појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочиј |
| о па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, посе |
| и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече: |
| дарио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни |
| бро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, до |
| Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње ули |
| о ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb |
| изу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“< |
| подин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја |
| <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући |
| та ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад |
| пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Тер |
| е је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитств |
| епо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести к |
| у.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да |
| стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двој |
| на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина |
| ..{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао |
| <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то |
| борисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрч |
| усти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвес |
| неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и оду |
| ово се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чу |
| по да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао гд |
| а једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам б |
| видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те из |
| {S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у завис |
| ам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> < |
| нео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Б |
| ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола са |
| тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — о |
| ам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш |
| за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> |
| нути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног болов |
| ба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауст |
| а.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> < |
| <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p |
| музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не |
| } Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа дру |
| огао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљут |
| и се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера |
| ...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учи |
| ека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, б |
| <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четир |
| дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене... |
| вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у |
| рпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као |
| те ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачек |
| бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад |
| о крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S |
| одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог |
| ци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (! |
| чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам мо |
| о, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> |
| им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ра |
| и то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири дин |
| рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шесн |
| > <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> < |
| /p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе т |
| и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као |
| ље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и пог |
| </p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, |
| ао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући |
| рој?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не |
| херд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очи |
| купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са |
| </p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно |
| мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја |
| а педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пусто |
| ас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога |
| колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест |
| олике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — го |
| о зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а |
| {S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> |
| е ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао |
| сим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам исприч |
| ожа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{ |
| ио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи с |
| а већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као |
| љак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер н |
| код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто |
| о глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим |
| {S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> < |
| смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при улас |
| ко ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом р |
| би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> |
| шу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре н |
| n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> < |
| ислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не осл |
| се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не прого |
| м довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p |
| пимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— |
| а нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индуст |
| p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлење |
| руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осв |
| ађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и |
| им да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако о |
| p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим |
| се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Т |
| >— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем уну |
| у и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чи |
| " /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, п |
| идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не м |
| грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориш |
| д капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Оч |
| ом.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако д |
| буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав |
| игде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, |
| је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али ник |
| ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, и |
| морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседа |
| .</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроз |
| путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што дола |
| амо могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставиш |
| рво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« |
| колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби |
| ња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <m |
| ича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта |
| } Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас моли |
| збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура пр |
| сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужд |
| ија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију |
| , уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— По |
| твори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да |
| натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од |
| стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо |
| ри јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста |
| мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се |
| сто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најп |
| ух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једн |
| ајпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја |
| руј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж |
| о хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама |
| карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ниш |
| изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је |
| } Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone |
| — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да |
| лне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чи |
| ш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бр |
| рош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из |
| ујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми |
| већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком би |
| р.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах |
| кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Ид |
| ћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело д |
| рших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти б |
| уживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије |
| се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и ње |
| јави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана |
| ворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози |
| ицама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дират |
| ном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти |
| но што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..< |
| е и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво од |
| ечану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као |
| но је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја са |
| утра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бе |
| ом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом |
| та, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу ви |
| који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — п |
| ји беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи |
| не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толик |
| <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спал |
| ђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан |
| p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упита |
| еди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не р |
| и се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину је |
| и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фи |
| ово и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упи |
| нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приват |
| није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да |
| ?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача. |
| равимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили |
| /p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n=" |
| ла, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су мор |
| > да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној |
| , а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type= |
| сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — број |
| авучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и |
| /p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију кав |
| и.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се о |
| знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— |
| м тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.< |
| е и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у |
| <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођ |
| који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ц |
| грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — |
| ута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где |
| ло ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче мога |
| ..{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повик |
| Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у |
| е истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне |
| газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на |
| вао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и проф |
| S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да чове |
| сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Афр |
| е поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада ниј |
| е преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда! |
| прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: |
| те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је но |
| о, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао гл |
| ипеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене го |
| ега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} |
| тву.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За од |
| >Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Уз |
| ао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S |
| т и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у П |
| жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> |
| ово дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умла |
| по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм. |
| када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лак |
| пала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, к |
| у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам има |
| ено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити к |
| ва дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих |
| n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој |
| к ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурит |
| {S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из |
| лико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече |
| одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све |
| , кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — р |
| лу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за |
| џака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га ок |
| нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не |
| је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и о |
| /p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>П |
| уши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се |
| то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми |
| еба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусениц |
| м...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, |
| реснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли |
| Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме оп |
| лицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Ко |
| у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините м |
| ица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> прич |
| ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи прог |
| /p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњ |
| ну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за |
| ="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем |
| .{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо |
| бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем |
| один</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад см |
| ...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер |
| ох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух |
| зи одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — |
| оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат |
| ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуљ |
| S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S |
| ... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсит |
| Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{ |
| о сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, |
| 38" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати |
| д ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> < |
| ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упадне |
| за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, зб |
| очена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак наз |
| дно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од |
| усти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — |
| Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у пак |
| онос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и |
| пасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицо |
| овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за ва |
| не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Слав |
| ече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p> |
| p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим |
| зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле |
| } За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскак |
| д куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око уши |
| а уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепеља |
| као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну |
| де потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светл |
| си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муц |
| > <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаница |
| на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера с |
| ли, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао и |
| а цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић |
| т ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!.. |
| S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} |
| ршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} |
| едох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра р |
| а ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није |
| у, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од |
| убопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и |
| ило половина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салон |
| Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободн |
| уме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и ос |
| <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћ |
| p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> |
| <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb |
| к ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће |
| едног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох |
| у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S |
| у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва доне |
| ворити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа: |
| де жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је. |
| , зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја |
| заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све |
| тави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, п |
| } Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пиј |
| ече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу з |
| о подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, |
| .{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на за |
| што помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске чет |
| едноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се го |
| ама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ |
| во створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугач |
| знанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацм |
| смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног |
| е диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше алб |
| својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако и |
| ли га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима < |
| м на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неура |
| да ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, ре |
| аге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто др |
| м господином, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало кости |
| бољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али |
| и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, ника |
| исох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладно |
| пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти |
| зва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна |
| о страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна.. |
| n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није на |
| и „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога |
| вјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не м |
| ђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком |
| овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су |
| дина...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад |
| ујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још к |
| ло коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су к |
| оњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме ни |
| а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мик |
| више, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— |
| ао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола |
| раја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећ |
| апијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, |
| ови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</ |
| овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нов |
| p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „може |
| ле подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу |
| ка помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпо |
| тране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стран |
| шљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не |
| ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите |
| ... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде |
| е може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао |
| јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних о |
| им гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — р |
| ака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> < |
| и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се бе |
| слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се гро |
| ета: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели |
| исање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, ко |
| и на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада пр |
| .{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упит |
| никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у тор |
| тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S |
| олове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапу |
| раља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем. |
| како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за ти |
| врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено пл |
| а тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар. |
| ку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми про |
| </p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим |
| аг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте |
| </p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Д |
| ction" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: |
| пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах |
| где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што с |
| потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} |
| ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну зам |
| дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни |
| ни у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гл |
| њаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад |
| ог да бије и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у об |
| и господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну ил |
| нији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло ол |
| а они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више |
| ахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат< |
| то да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику упот |
| е пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јец |
| че ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чи |
| bSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично |
| чање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету |
| јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p |
| е...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо |
| о намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а он |
| па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p |
| рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била |
| глу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше п |
| под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био ј |
| , — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“. |
| овима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини п |
| {S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе кв |
| ј, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сут |
| сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху |
| !</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо о |
| ћи ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не од |
| ребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и п |
| у онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам |
| децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, |
| р!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на |
| 07" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук к |
| и црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на |
| „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи из |
| Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљ |
| <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће |
| чај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад |
| оме квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, |
| , кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одв |
| уражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришу |
| врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, |
| тина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је |
| , из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану з |
| то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> |
| и и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи |
| рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, |
| сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му др |
| жди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе |
| > <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени. |
| то сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кри |
| о, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пут |
| пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји в |
| и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; ис |
| сцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за прос |
| и...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало до |
| без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, |
| м из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да |
| мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је б |
| ер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљ |
| а једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа д |
| свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све ви |
| ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђ |
| неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почн |
| а нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло рад |
| <milestone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, ( |
| е раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господи |
| дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</ |
| од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, |
| а лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин |
| p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb n="II" /> |
| где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је ста |
| p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем свој |
| авно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... |
| <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и ост |
| : хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="subSec |
| ита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... вид |
| пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се ко |
| дом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас ми |
| , јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p |
| /p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S |
| га ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то |
| ан по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица ос |
| покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> |
| јмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... |
| ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја |
| — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.< |
| е ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, |
| то ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, |
| .</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину |
| му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</ |
| е их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојн |
| ајзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати.. |
| е к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив мома |
| њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако |
| о ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њег |
| ог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна |
| тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох ка |
| јно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> < |
| Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, |
| Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замо |
| постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде жи |
| ху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, |
| , а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си |
| асмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица зајед |
| по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... |
| док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на гл |
| , промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не мо |
| .{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана |
| мери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за т |
| свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би |
| тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју |
| Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на |
| ...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за |
| ладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: |
| ите се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако са |
| дмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други |
| дим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо с |
| нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, н |
| те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, |
| ота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрч |
| и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их дове |
| ти имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо |
| .</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве р |
| еде на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и поч |
| кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А |
| а моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господар |
| писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост |
| у...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја |
| о време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и |
| .</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...< |
| лењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто |
| А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — |
| докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим и |
| те да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица поч |
| их по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите |
| домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала |
| сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у р |
| да ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> |
| пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића заустав |
| а с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се |
| се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на |
| зад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они |
| очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесм |
| о, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} |
| шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишл |
| не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на |
| коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се |
| ечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло |
| тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео |
| Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле годи |
| нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с дес |
| ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањи |
| ј страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на л |
| it="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и |
| и си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло б |
| учали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на пр |
| спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непреста |
| а онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и пева |
| в <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиш |
| о су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а |
| се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви |
| оно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p |
| до земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да |
| нутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} |
| е ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Наше |
| hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем оби |
| хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаш |
| на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти |
| гу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ т |
| нио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет |
| — Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше теж |
| ...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах |
| сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што |
| Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговор |
| рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезг |
| екох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче ха |
| сећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на сте |
| и по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; св |
| амо да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... |
| у другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n=" |
| ала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете |
| ст, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте к |
| утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не |
| крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходи |
| ашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас ника |
| исам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред ње |
| ш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследи |
| /p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање |
| а Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем |
| сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за |
| на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колик |
| узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше |
| сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа поз |
| ан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их посл |
| рили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носи |
| ци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S |
| p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори гос |
| , па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је |
| ј џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упи |
| хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зв |
| а површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за п |
| квог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, |
| а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са |
| </p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то |
| адовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем |
| реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један лит |
| био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан кој |
| ако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter |
| кварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега |
| такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се |
| о унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијени |
| или где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> |
| Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држ |
| у једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" |
| аква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на |
| д прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше |
| </p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита |
| арим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми |
| имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби лож |
| нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само з |
| дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Бр |
| у...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што с |
| ила пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, |
| гнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не |
| је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе ко |
| p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах |
| е...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока је |
| а Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...< |
| еше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се з |
| кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} |
| м видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако н |
| тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> |
| к многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако по |
| на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трч |
| разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у |
| е има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам мога |
| го кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S |
| ети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клуп |
| ја су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Л |
| раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено, |
| , а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто |
| кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад |
| (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде |
| а.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех п |
| о се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу ње |
| ; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у |
| а ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, р |
| p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се |
| видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја с |
| звештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је |
| мегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у |
| дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох ка |
| рим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево |
| нке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да о |
| ило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не з |
| је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да с |
| чно узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наш |
| но и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p |
| ојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном |
| е један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двоји |
| ознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пре |
| базно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту доша |
| тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, д |
| брете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан |
| за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механ |
| ње...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра у |
| крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— |
| оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам з |
| спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде уст |
| браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас |
| и ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Поч |
| о имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра |
| га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велик |
| инио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: |
| >После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{ |
| чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни |
| лане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Па |
| тетом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав с |
| еше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу |
| заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђ |
| оју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одма |
| је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је о |
| стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у ру |
| како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испр |
| ађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафо |
| оклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што бе |
| крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за го |
| уку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само |
| ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, мол |
| еке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на среди |
| трану и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим |
| ма, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су |
| па срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био за |
| тку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога |
| се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на п |
| елук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... |
| /p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отв |
| ата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се п |
| — Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Ку |
| > <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један кр |
| ок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по |
| Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жил |
| болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођ |
| и грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са н |
| код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почне |
| паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох |
| опалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на пр |
| атролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим |
| ече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми |
| м у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио. |
| иликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где |
| уже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим |
| иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где с |
| <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Н |
| остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње ше |
| ћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана |
| ам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послу |
| оме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегда |
| — Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли |
| ју имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске |
| што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколи |
| неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мисли |
| ко ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта |
| и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у |
| — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>У |
| ици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок.. |
| грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше |
| великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, |
| </p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав |
| врши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се.. |
| се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</ |
| но посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандило |
| , а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и |
| ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану. |
| — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновн |
| д њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда |
| во трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без за |
| p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће је |
| >— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је |
| а капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</ |
| ест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па ш |
| Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за ш |
| е вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести з |
| ом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се |
| а које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех |
| док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви м |
| , госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она |
| они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И |
| орао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством |
| ..{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговор |
| н извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се к |
| у не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — |
| руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом |
| зиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скин |
| у са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, о |
| > <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе |
| ох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам |
| трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К |
| Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу са |
| се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува свој |
| шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, |
| а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у остал |
| е нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Поче |
| ђем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред |
| .</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од ку |
| рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од |
| </p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђо |
| спод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћем |
| S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> |
| <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли там |
| ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо |
| акле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мен |
| м.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — о |
| м још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка |
| Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Ва |
| >— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p |
| погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!. |
| мурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?< |
| . куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само т |
| днеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</ |
| сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по ули |
| S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам је |
| е дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{ |
| је, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама к |
| ему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спаз |
| о изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не |
| је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах с |
| ута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, го |
| гушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — |
| ј никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког бела |
| тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,. |
| к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао |
| а, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко друг |
| поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...< |
| Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене по |
| нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме |
| азуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са |
| е,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фију |
| p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, к |
| ад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас би |
| е од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми см |
| ратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у |
| се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најза |
| улог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше да |
| твари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој оград |
| мо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутр |
| ио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам |
| ама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се |
| која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не б |
| ући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма |
| дох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разб |
| <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</ |
| рад?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> |
| } Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од стр |
| дите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер |
| тедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и |
| ам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим |
| } Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} |
| в нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њ |
| , просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухват |
| мена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,.. |
| устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака пре |
| ишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо |
| то...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једв |
| д стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред о |
| вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; |
| аничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, |
| од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вик |
| једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" |
| епано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно про |
| с нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш |
| ри показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, |
| p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у |
| држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором. |
| {S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе буков |
| розору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред |
| ви“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, нај |
| ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац |
| -Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо |
| > униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми |
| па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче |
| S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам доб |
| почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало п |
| тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нис |
| а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре |
| а Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио |
| е иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" |
| што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на пра |
| х и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код |
| — Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би |
| рок једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> |
| за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као |
| поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину |
| жа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам |
| ху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укоч |
| .</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожали |
| } Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...< |
| нем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред |
| мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити |
| е се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледа |
| је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и |
| а се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десно |
| иште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситниц |
| е.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвал |
| е ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах |
| тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угле |
| ш дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи |
| е на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је т |
| век могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђош |
| <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше п |
| свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сети |
| рдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на г |
| није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па лег |
| свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да |
| е: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, |
| ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и |
| а једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу са |
| седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p |
| ју и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је |
| о спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вредн |
| га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прили |
| но продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро че |
| уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а т |
| ље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан јед |
| та ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Н |
| газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох |
| ти...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у о |
| .</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ |
| се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најс |
| {S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да |
| онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, мо |
| е, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам |
| та више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надр |
| еостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече |
| оше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, |
| ам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у |
| испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псуј |
| је, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је |
| осао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја |
| што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута до |
| ице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица |
| сти, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — |
| јући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, коли |
| тварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помр |
| знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{ |
| ла и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па.. |
| и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо о |
| су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> |
| ше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте с |
| би а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих у |
| ..</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док |
| ајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!.. |
| проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба |
| на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом |
| аже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непреста |
| рског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око вр |
| ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да рад |
| тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, |
| ктери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која о |
| ја је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и вар |
| несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти |
| г да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Врат |
| уња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од к |
| ..</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</ |
| и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим |
| шла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— |
| > <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p |
| тавим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје гд |
| сно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p |
| опли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а м |
| с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те н |
| лагодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!! |
| овац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пут |
| убаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грд |
| опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разуме |
| ти,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин г |
| <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим пр |
| е ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље |
| на па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сре |
| ова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар |
| ојничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столи |
| се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам |
| ве па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој |
| > <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу го |
| имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један |
| а ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш в |
| p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхође |
| но сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, |
| ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да |
| улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола |
| по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали |
| .</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> |
| радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нес |
| ујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна ж |
| запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних |
| враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, |
| ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могл |
| ји им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах |
| могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, |
| и новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољ |
| н замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити |
| p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу п |
| слећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми ост |
| а говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи нова |
| ека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхт |
| и, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми |
| е већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим |
| <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ћ |
| читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бо |
| <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, |
| е већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах ле |
| кад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</ |
| херд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па |
| кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам оч |
| исам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина д |
| ..{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећел |
| е скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p> |
| ало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо о |
| стим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и |
| е чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа пра |
| од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу |
| је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спават |
| а, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> |
| е, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и л |
| Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн |
| ечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од |
| кедонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти ка |
| вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох г |
| бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа цркве |
| ро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опорав |
| <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и за |
| ру и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка бил |
| ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> < |
| реме, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни о |
| стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо |
| се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обрати |
| ...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова |
| е дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасм |
| 2" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам са |
| ије легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ић |
| одужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркали |
| ти приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због |
| станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем једн |
| еца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет- |
| ту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде је |
| приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре... |
| р нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз ко |
| е бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило |
| угови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по под |
| и, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред с |
| >— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Главно је, |
| де је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ д |
| смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где |
| у кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао б |
| рског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудраво |
| тра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћем |
| авале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуг |
| школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у п |
| ...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узр |
| и!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — |
| окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиљ |
| Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— |
| Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече б |
| од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно |
| етврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је, |
| оспођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> |
| се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутиј |
| куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учите |
| га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ А |
| о још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један ч |
| до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, |
| аванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино |
| госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам р |
| него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам |
| олико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; ј |
| адаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —пита |
| , па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љ |
| p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! |
| и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак |
| ога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се з |
| им би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо |
| она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по вазда |
| p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну уз |
| поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра з |
| мао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствен |
| ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући |
| овео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио ко |
| и у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пи |
| о у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте |
| тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама |
| м!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да ку |
| его запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не |
| {S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, |
| еш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ј |
| а:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Ова |
| и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— |
| d> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S |
| кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим |
| } Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> |
| е подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопи |
| екох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, |
| ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топ |
| анаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам |
| јац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао |
| два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ва |
| е још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али |
| један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за по |
| ре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У |
| метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се ка |
| ан испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих м |
| м!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она с |
| } Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима преч |
| ишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше пот |
| писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</ |
| е ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше |
| .</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поч |
| ру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не |
| нгупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која |
| ли оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до с |
| О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окрет |
| је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на |
| у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страш |
| дељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одв |
| приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт |
| ојим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S |
| те ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам ни |
| а да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча д |
| вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> |
| /p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири |
| драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљад |
| мо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не дес |
| лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала ј |
| рих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара |
| по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S |
| рло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шак |
| о овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задово |
| к сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је шт |
| и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилу |
| увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чув |
| врт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да |
| ечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> |
| те нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходн |
| у доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.< |
| аја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања |
| еци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим |
| већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је доб |
| исам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, |
| р...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, |
| ре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце заз |
| . овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жар |
| Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— О |
| јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> |
| за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинит |
| е с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она |
| ригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би св |
| ме њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова |
| лоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку г |
| како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо |
| познао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се дор |
| о у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та ј |
| замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Ост |
| сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Об |
| а је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно |
| о, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не р |
| , у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука |
| заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са ст |
| о у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,.. |
| сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p> |
| ем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурн |
| едини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини м |
| арченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и |
| ма сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас... |
| >— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!.. |
| страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећ |
| S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко |
| умем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p> |
| — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газд |
| ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих |
| <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде л |
| 01" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ |
| и се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} О |
| е, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам |
| Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... |
| у код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њо |
| рпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону |
| ње под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газ |
| се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму |
| рсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по |
| њег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где |
| и љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, в |
| д „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох г |
| , кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столар |
| наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје |
| о двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није мо |
| </p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спров |
| , дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим |
| е довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке! |
| еме брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... |
| Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту |
| је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније би |
| па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли |
| оли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> |
| ло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — |
| ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S |
| 175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— |
| у.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи в |
| улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не |
| м са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> |
| колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа |
| бро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу и |
| аклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније. |
| — Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> |
| Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.? |
| Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори ч |
| И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах |
| како друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате |
| кад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до пр |
| ану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себ |
| но што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, |
| свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсил |
| едино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубил |
| и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: моп |
| већој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и |
| привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем |
| није дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb |
| рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која |
| Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако |
| асно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат |
| , а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам |
| Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p |
| емо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— |
| врвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и п |
| . </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај к |
| госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког пут |
| нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао |
| рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и н |
| гао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде прек |
| !... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Мол |
| и, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто ци |
| учајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га |
| ућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватр |
| лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него |
| е ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре! |
| стину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге |
| ат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога биз |
| себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се |
| ала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако ре |
| орисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> < |
| одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста. |
| зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p |
| <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита о |
| ...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p> |
| ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече |
| изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="24 |
| м на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова от |
| пираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко |
| p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... |
| раму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда к |
| о, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај к |
| подине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="17 |
| > <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> |
| — То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" |
| поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нароч |
| м; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас п |
| беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n= |
| а попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љу |
| зреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад |
| ће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово |
| рта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а |
| што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо |
| тара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и |
| е не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у |
| е, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити ч |
| о је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздр |
| три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекас |
| шовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак мо |
| тића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} |
| мо да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са з |
| ста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтив |
| доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом |
| ан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склон |
| сми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам сме |
| ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ва |
| лужба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још как |
| собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Је |
| ако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а |
| ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгле |
| свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши |
| главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а су |
| ,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Ј |
| а патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратк |
| о.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</ |
| Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица зас |
| где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шч |
| жем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и д |
| ...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је укра |
| а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако |
| и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| их тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморе |
| тите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако нан |
| о да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре |
| о је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p |
| бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и пр |
| </p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих да |
| ерге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири са |
| ан крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њег |
| што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком |
| тајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се је |
| .{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, д |
| воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осе |
| ворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Ш |
| куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — пре |
| е она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба |
| а нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па |
| <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... |
| Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— |
| ити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разгов |
| се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је |
| сти нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n= |
| а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуци |
| /p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од н |
| лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних |
| во је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док |
| у је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> < |
| је, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се |
| стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n= |
| на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили ц |
| ама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу |
| е добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у |
| а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је вел |
| "135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово |
| скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе ун |
| као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки б |
| ешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли. |
| дуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су м |
| Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра |
| дина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито к |
| ан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајс |
| ш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може л |
| ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред |
| } Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у зв |
| е свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беш |
| спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p |
| професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар та |
| воришту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а |
| па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кир |
| џија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зи |
| уђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.< |
| p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и њ |
| p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с вре |
| >Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у |
| вила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашев |
| стали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изнена |
| толицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе т |
| ше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. |
| ине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме |
| а потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а |
| о ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега |
| мо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас б |
| од управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p |
| се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав |
| риградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што ј |
| једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео од |
| верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох |
| <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних т |
| гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице п |
| му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоар |
| } Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хвата |
| >— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану |
| не изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,.. |
| оворих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— |
| рејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу ко |
| чао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, дон |
| авно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и |
| м.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту |
| ред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} |
| — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приме |
| питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> |
| снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед сил |
| ворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите ва |
| њиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{ |
| црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио |
| д,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> |
| ра узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати |
| } Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке н |
| ко јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у д |
| један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи. |
| {S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се |
| в и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом. |
| ио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а к |
| био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мно |
| ћи:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из |
| се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад је |
| ку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, је |
| но, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... те |
| азболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; |
| о се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах приј |
| онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би к |
| ма поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам з |
| у јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један је |
| јте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао |
| би говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског г |
| ршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешт |
| колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S |
| смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навуче |
| м ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више |
| разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и |
| ан и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата од |
| то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, |
| одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставит |
| давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је б |
| :</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доруч |
| још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дува |
| уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p |
| рих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави |
| од живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> |
| а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа м |
| Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира н |
| .{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, |
| ди њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на |
| те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта |
| <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па |
| <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пр |
| Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах ра |
| .{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону |
| одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио |
| се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрест |
| е,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут |
| опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а |
| продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскоч |
| и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није с |
| даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас изве |
| , ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако са |
| поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш по |
| ном, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и колени |
| задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да шт |
| } Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако |
| ах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, |
| олима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам |
| лексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
| е, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!.. |
| справих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, |
| по се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири ж |
| мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без и |
| што мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, ниј |
| ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> |
| сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се криш |
| на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето |
| ио њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у ку |
| мегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p> |
| м и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичућ |
| и дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача |
| одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја |
| лости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у |
| ругова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да и |
| продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко |
| с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло л |
| .{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати |
| приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки |
| , који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у меха |
| атио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну н |
| и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модр |
| да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он |
| адост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да |
| соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже |
| /p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, |
| ,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, |
| оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на пат |
| ко слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој |
| то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као |
| кару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и об |
| ино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршен |
| — рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прег |
| pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у ма |
| Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како |
| 9" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, |
| </p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „л |
| подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хте |
| /p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био м |
| е не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братс |
| где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p |
| ...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био н |
| он на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља кућ |
| кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачк |
| т пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе |
| ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била доста влажна, али ипак је |
| седаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема |
| дем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју |
| па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам н |
| естој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, ко |
| аване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљ |
| е да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али |
| , узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — н |
| Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.< |
| љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSec |
| ојој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} |
| моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио |
| у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се |
| ред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како |
| и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осе |
| нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом |
| ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар |
| рио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да м |
| рану.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде |
| а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по |
| а их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопст |
| ечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брини |
| жу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима |
| иђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз вра |
| још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} |
| на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мен |
| м говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, |
| општим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, |
| ведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећ |
| којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од ка |
| оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробниц |
| >— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p |
| зо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на к |
| преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, а |
| ста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи д |
| е дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговар |
| шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите. |
| то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било д |
| наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1 |
| ве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије |
| /p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке јед |
| а можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а |
| и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајт |
| и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, |
| ђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржава |
| } Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — |
| м се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по ул |
| чех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити.. |
| ма а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужно |
| тупимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо в |
| уживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац ко |
| јем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу |
| ох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без до |
| тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с ти |
| Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљ |
| ађено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна зем |
| препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, |
| мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не |
| прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На ср |
| чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а из |
| е издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у двори |
| ве књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div |
| сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја н |
| као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обр |
| е навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p |
| да, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као |
| о вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође к |
| н и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал в |
| сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли |
| кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто |
| руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S |
| у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату |
| биља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако ш |
| се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу в |
| ..</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она |
| ону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један |
| } Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна |
| клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни де |
| распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{ |
| ли, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он |
| е састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препору |
| м ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не |
| од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажн |
| стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и |
| <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тад |
| Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али |
| Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — |
| посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столо |
| је знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу к |
| рирода сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посиг |
| ђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S |
| ади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, т |
| у месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од пр |
| може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти ј |
| ам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и при |
| гао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Б |
| >Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов ниса |
| н нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече |
| н је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама б |
| ...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваља |
| ле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су |
| {S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се |
| /p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди |
| ..</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати мо |
| но.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни по |
| им капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p |
| е ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, |
| учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на |
| намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган |
| } Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у |
| <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послужива |
| о се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не вид |
| м,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П.... |
| који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, |
| нај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у |
| уждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „ |
| > <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле |
| и у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.< |
| и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола |
| могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињ |
| их комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за ње |
| едаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом бело |
| или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:< |
| дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, и |
| олико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Бе |
| шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко и |
| <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — реко |
| ем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} |
| копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, гре |
| ам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим |
| д страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уп |
| 249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго |
| па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — реч |
| срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — од |
| од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја |
| преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам.. |
| .{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кр |
| таше.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједан |
| а су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек |
| бро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али |
| епрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мој |
| с!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну пра |
| и створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах |
| >— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну |
| изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта |
| , — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А |
| орам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.< |
| .. хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече |
| мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?. |
| {S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и добр |
| еш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми ј |
| је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у |
| езобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич |
| подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по п |
| м размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упит |
| ва деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику ј |
| ни се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са у |
| .{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревет |
| ба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у |
| ци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близин |
| нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе |
| о и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се |
| лагодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} |
| промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта вели |
| /p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на ова |
| ем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жа |
| и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb |
| школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе |
| низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Г |
| повске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим. |
| усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, |
| </p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђ |
| по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога |
| <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Слав |
| подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излаз |
| па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; к |
| ори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— |
| Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас |
| — Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и ч |
| p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник знач |
| тишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,. |
| би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једн |
| цу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{ |
| ини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане |
| д год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговор |
| овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="2 |
| огу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи |
| а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, |
| ,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно |
| ј кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију! |
| поздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је ле |
| ени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319 |
| ца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све ј |
| кривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су |
| х:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шт |
| се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, |
| каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам |
| у натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пр |
| здравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти |
| а најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га остави |
| овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко вел |
| дај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго |
| госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пош |
| ј говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p |
| а викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га уб |
| .</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда |
| ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја |
| удеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад и |
| и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писм |
| мам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге |
| бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти ни |
| н кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми ше |
| променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се п |
| преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидају |
| џије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> |
| анику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— |
| вем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на |
| Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Је |
| руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му н |
| оће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како са |
| д ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о че |
| и дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— |
| S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш |
| >— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући. |
| образлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и и |
| предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није |
| дао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео д |
| и наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима. |
| но, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главо |
| ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и |
| одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још ран |
| рве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква п |
| Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{ |
| се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спу |
| да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као |
| леда сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, сам |
| бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хла |
| p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув |
| и шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо т |
| урисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одме |
| ити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш |
| да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не |
| и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна |
| као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на |
| брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже з |
| , али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га |
| арно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не зн |
| пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, о |
| потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{ |
| сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> |
| пћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као |
| ина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајд |
| зва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне св |
| р, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— |
| дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох |
| о, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бог |
| , а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико ова |
| еђу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глад |
| — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> |
| м куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за п |
| а ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест |
| е господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Так |
| куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>По |
| и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за |
| е бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга н |
| који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Мог |
| з Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: |
| мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л |
| уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш ка |
| Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад вид |
| а да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се у |
| те ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћ |
| ђа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— |
| могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У на |
| о двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметам |
| </p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господи |
| хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш |
| уци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих |
| оћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете |
| му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је |
| p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да |
| /p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако |
| е?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изг |
| од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком |
| у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми |
| ан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене за |
| сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; |
| шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада |
| дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p |
| Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у к |
| ј мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да |
| се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други и |
| мо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да |
| још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беш |
| /p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{ |
| Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" |
| и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, |
| , и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запа |
| руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} И |
| > <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> |
| две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, и |
| а.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништ |
| хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом |
| ла, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје ст |
| присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би мога |
| ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танки |
| измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет. |
| ек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> |
| и месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле |
| у оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав |
| уд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је вид |
| рчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> |
| погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао. |
| ..{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу |
| еце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по |
| иње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа г |
| кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степени |
| мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав |
| нављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме |
| ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, по |
| чине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире |
| гах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> |
| ренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади му |
| и дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једн |
| упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем |
| S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, |
| како ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и |
| о...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама.. |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди |
| наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“ |
| лавно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за |
| мо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан |
| а гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су по |
| о гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа св |
| атила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао |
| је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,.. |
| атарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одисти |
| , нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплете |
| ли не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим к |
| битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула раш |
| оји сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> |
| зиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — |
| олу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи при |
| ло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толи |
| ако је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро д |
| сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бри |
| оја она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — у |
| јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах о |
| безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле |
| азред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бо |
| ореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Ов |
| од: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид |
| ијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад |
| ече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ от |
| ложај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у |
| ем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам |
| пеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу по |
| и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуб |
| е...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} |
| као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим |
| и врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био та |
| S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла |
| ољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побр |
| чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим ва |
| андарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда |
| да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, |
| <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај бл |
| а тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипају |
| > <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љуб |
| изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, |
| по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо |
| ао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су |
| p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зе |
| по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наст |
| е запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, ал |
| На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом гот |
| Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Пр |
| ета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, |
| љ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину |
| извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пре |
| ="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече м |
| одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по гл |
| и знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ст |
| криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађ |
| мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете |
| еној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећ |
| пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбит |
| што и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осети |
| дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, |
| зговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше |
| свим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако |
| о капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојниц |
| ратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га укр |
| молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из мо |
| м гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим ва |
| <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> |
| се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!< |
| ок нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један |
| жем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p |
| </p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам са |
| а, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај по |
| — Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчеп |
| поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председн |
| упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим |
| готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не б |
| ођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — |
| ну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати |
| коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} |
| !</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је |
| а њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и врати |
| јим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш |
| а,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену ма |
| олим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржавајући је.</p> |
| </p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би |
| чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти мо |
| ..</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним |
| м морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете |
| радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам. |
| им па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући |
| у о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу |
| сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снужде |
| ти бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата н |
| ... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више све |
| сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима |
| па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! |
| ="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја у |
| капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакив |
| ј добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на врати |
| срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћ |
| {S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — ч |
| упати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190 |
| је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, |
| ва, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју |
| г метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне ве |
| ратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p |
| спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, |
| дине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, там |
| једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</ |
| ек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ. |
| ам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна |
| еве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне |
| ца (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да |
| оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се |
| та...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Шт |
| омаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S |
| би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радил |
| дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече П |
| њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног |
| <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непре |
| алишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од |
| ере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлу |
| поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у с |
| је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечера |
| !!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклев |
| руго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да с |
| на и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве |
| /p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под минд |
| иромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете су |
| м знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ о |
| <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе |
| Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један |
| о, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} |
| ном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш |
| ји ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећ |
| е Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин на |
| тим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад |
| акле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач каз |
| S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} |
| доџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје |
| ње па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а извол |
| ца; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, |
| викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог |
| а жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p> |
| бије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор |
| ућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом |
| " /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си |
| у час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека |
| и!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те |
| на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити |
| Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-по |
| ло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Ову |
| је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерам |
| мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да в |
| им и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим |
| e unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, ко |
| 66" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слуша |
| је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док |
| ред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завуко |
| од миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај |
| стима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једн |
| ер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме |
| стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже |
| дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем |
| цу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човек |
| авали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати |
| етири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, |
| истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам |
| т позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, |
| ку смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, та |
| ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети |
| <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста м |
| достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцрка |
| е могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озид |
| p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шт |
| >Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се |
| х мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за |
| мдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, |
| општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми с |
| ћа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ов |
| ти да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење |
| што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад |
| човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се у |
| зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за т |
| мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го |
| ш ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао он |
| , кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су бил |
| одро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесве |
| е!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} |
| >Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали |
| ог хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и п |
| ли...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Накл |
| ељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотн |
| а ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, |
| мрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја бо |
| танем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута в |
| поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на |
| лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљ |
| одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш т |
| ржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да с |
| сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</ |
| ли, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћу |
| ах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла |
| мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Мор |
| је одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p |
| иде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што го |
| корити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као н |
| дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> < |
| и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, |
| и ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку ра |
| еченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она ј |
| ка, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} |
| ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у д |
| Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика бе |
| децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у |
| : ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како |
| естано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} На |
| боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд гу |
| ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече |
| <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</ |
| о опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва |
| салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћем |
| pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасм |
| а нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да |
| обро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикн |
| <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест |
| сам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а ко |
| p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви б |
| исам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> |
| колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један и |
| ци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели ц |
| нима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица поз |
| адио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и |
| брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог |
| p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пол |
| га, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кућ |
| свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад |
| се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући |
| нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим нег |
| жати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти |
| а по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к ме |
| еџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p |
| мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим |
| .</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он |
| </p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест с |
| ичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" / |
| /p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — р |
| асова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, о |
| з сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде |
| </p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час с |
| а говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очиш |
| аном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетк |
| које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад |
| та, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— |
| и кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ов |
| је нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући. |
| ладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и |
| и на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како |
| ш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петна |
| да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних |
| тити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, кој |
| бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређ |
| ражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> |
| по, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се сва |
| .</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће |
| е би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би з |
| <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> |
| ављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да |
| амо двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас |
| шио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет |
| име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо инач |
| око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.< |
| и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градов |
| чином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p |
| знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу |
| а, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, |
| , ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случа |
| ледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у |
| а, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине им |
| — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да |
| да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, |
| ло час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим |
| и Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да ради |
| лим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих |
| та је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, |
| требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример пра |
| гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко груб |
| /p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> |
| ло је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми |
| ам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам |
| звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја |
| ата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком |
| p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш |
| >Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех до |
| ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче |
| > <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. < |
| ути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У та |
| не, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољс |
| </p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно бо |
| тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући б |
| ану а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и |
| о су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било б |
| ржао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, |
| воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео.. |
| због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео |
| кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију |
| и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, |
| ...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у ру |
| ти кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До п |
| трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац |
| орили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" / |
| год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чека |
| чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се њ |
| е мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајк |
| та.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И |
| и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да |
| а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у р |
| .</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у |
| Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна пор |
| састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном уну |
| ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је ш |
| p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, |
| еђу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест |
| n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам |
| /p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој |
| а без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену у |
| рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{ |
| p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем |
| и на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type= |
| енцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није |
| та влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на |
| ине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Б |
| озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у дирек |
| огао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, |
| ом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем т |
| “</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у т |
| у корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека н |
| > <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— |
| ислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај свет |
| е сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мут |
| > <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем |
| p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као |
| али она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као нек |
| p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до п |
| им да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n= |
| о, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то |
| оме кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване |
| ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих ду |
| динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хте |
| одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p |
| } За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме сти |
| лади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено |
| ех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, |
| Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,.. |
| си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа |
| ак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено об |
| госмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав со |
| послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у |
| могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукам |
| е и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} |
| а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и сме |
| упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита |
| где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> < |
| сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како са |
| иста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где |
| " /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са |
| ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми |
| ио сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и г |
| снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз |
| Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али |
| ме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола |
| морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро |
| та висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; |
| ао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и |
| ећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скоч |
| би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, кој |
| ча Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгуби |
| на отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излози |
| газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника ис |
| } Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај |
| јатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је п |
| сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> < |
| А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, |
| ћи ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а |
| <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив |
| е!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кре |
| имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није х |
| но рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, |
| <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани ис |
| тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у п |
| књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако |
| радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље.. |
| азред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} С |
| ћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n= |
| гдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у вар |
| рло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснам |
| <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... |
| ка зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ |
| се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, |
| то смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо |
| соша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше |
| може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне |
| ваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише мно |
| шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док т |
| таћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Им |
| ... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први |
| мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене уч |
| за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, н |
| кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече нез |
| - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госп |
| изнаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се |
| днем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: |
| До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније |
| еколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те ј |
| и, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за |
| и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, |
| хо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} О |
| ито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо |
| утра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз |
| >— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, |
| а.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седел |
| у узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам |
| дустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врл |
| а да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у ква |
| хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још биј |
| м што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Н |
| и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш |
| које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита пис |
| обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да |
| олео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је |
| арали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; н |
| ровео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично |
| ну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим гос |
| испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћ |
| што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих па |
| и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој ру |
| изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123 |
| и маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обила |
| е, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао мук |
| > <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само |
| паметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се |
| а до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p |
| р сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам |
| ..{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и пок |
| и, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како |
| један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — |
| ти побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мој |
| утра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она д |
| ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми ј |
| е учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: |
| рнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред кој |
| квом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S |
| а спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану те |
| дну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад |
| смо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе... |
| пањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехот |
| Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у |
| уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак д |
| у ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаж |
| <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти свед |
| но, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, |
| апију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијак |
| Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n |
| або нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет. |
| ње док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово |
| и кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде о |
| е ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избриш |
| е остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган |
| као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи ка |
| така па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} |
| ештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно неш |
| ме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> |
| што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи |
| ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, раз |
| уги пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59 |
| н од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара вод |
| гу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> |
| ога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А с |
| извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је ко |
| н, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — о |
| киња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећ |
| — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није д |
| и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не |
| ељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу рад |
| осмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удар |
| идети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стран |
| пим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док на |
| зна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и |
| упаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— |
| неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!< |
| да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Ка |
| </p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме изб |
| о овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све изба |
| и пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице |
| ем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> |
| и док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао |
| и торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ у |
| Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се једа |
| ео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали |
| се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као н |
| оро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја |
| лажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферис |
| едала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако |
| и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Ка |
| и ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога |
| сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Н |
| издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на св |
| ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се прек |
| но дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговар |
| очила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска |
| кавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чут |
| опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овд |
| ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво |
| — Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они р |
| е време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз с |
| уге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упу |
| 224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат к |
| .</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би |
| викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога види |
| труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, ба |
| брим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак |
| ти, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не |
| е, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} |
| !...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— |
| икнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би |
| а одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене нав |
| ази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, пи |
| вест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и оде |
| е беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред |
| ач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком |
| повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" / |
| <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам о |
| те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да јо |
| — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који |
| ње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од |
| а кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но |
| се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мал |
| !</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фан |
| дан замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца |
| полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак до |
| новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта |
| Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту ко |
| шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу а |
| варајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ам |
| } У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне с |
| једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула |
| гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо |
| могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа ко |
| ..{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако пс |
| пала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао. |
| ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улиц |
| век намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када ч |
| лео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђач |
| дна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефс |
| >— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече |
| та се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта у |
| зге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко каза |
| си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, |
| очито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побра |
| а!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али |
| никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — ци |
| ..</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,.. |
| н).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад |
| роз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава, |
| зах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причек |
| ника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера |
| једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изн |
| повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се ов |
| ,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,. |
| /p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп ни |
| цу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем бр |
| а...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе |
| <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајућ |
| ас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не |
| сао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми |
| се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћ |
| опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно |
| т жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, |
| Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам |
| за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за сво |
| с, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени |
| смо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Мо |
| /p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате |
| ли без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништ |
| нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, |
| поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, ре |
| од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштају |
| ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу им |
| из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је На |
| естало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S |
| штовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, рад |
| гар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази |
| арити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом ж |
| и па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како ниса |
| данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је |
| данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!.. |
| га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Ни |
| мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и пл |
| ао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се исели |
| га ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам че |
| имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, д |
| нагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех вика |
| је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обу |
| ...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврш |
| саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су |
| светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост м |
| награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и м |
| ли бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну |
| што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!.. |
| то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој |
| ао под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше об |
| усмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгуби |
| нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> < |
| мо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви ј |
| а, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем |
| м, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем |
| <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер са |
| жах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Он |
| есмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очим |
| други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја |
| ших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па ка |
| а Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за на |
| емам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> |
| е да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...в |
| о и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изи |
| о болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио |
| з којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до з |
| ла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем |
| нао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до кр |
| атима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, нем |
| еш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А са |
| па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што |
| > <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познаје |
| пљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је |
| рт не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ет |
| живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало р |
| </p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њ |
| пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет па |
| добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!. |
| ијави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— При |
| мам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да |
| о.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта са |
| да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> |
| би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми |
| тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја |
| трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху д |
| } Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца |
| ду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало |
| се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S |
| а засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до пе |
| ла је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано |
| д некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окре |
| амо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играју |
| кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемирав |
| би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па |
| шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се |
| тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече г |
| не, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати рани |
| шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат луп |
| помињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" |
| твртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроња |
| ..</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</ |
| p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међ |
| место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави с |
| кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, |
| као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свог |
| ез мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињ |
| мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив |
| ели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да и |
| одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одго |
| т.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та ра |
| најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живим |
| "307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по по |
| it="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фа |
| тине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — |
| етну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хо |
| у већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га На |
| априка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени |
| грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корак |
| о прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво |
| аждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну |
| г, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто |
| м носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} |
| едном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је к |
| : те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — |
| трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између |
| ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му |
| ито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, |
| ији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему ст |
| : и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред мех |
| p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— |
| } О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекин |
| тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а посл |
| добра и издашна.</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> |
| држа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> |
| </p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да с |
| !...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је |
| арица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво за |
| отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на |
| , Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па |
| ти, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут.. |
| </p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа |
| био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора |
| ника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Пол |
| екара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и |
| је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове |
| им ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И |
| — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну |
| т, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кр |
| то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је |
| на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти нар |
| м се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи |
| ...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} |
| е, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувш |
| жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На пл |
| {S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину |
| ске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до |
| д бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам |
| ата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ј |
| пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њен |
| алисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — у |
| о и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало |
| си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти тр |
| је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на |
| на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> |
| на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испи |
| би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти |
| <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, |
| редседник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе |
| љиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест |
| о и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Сва |
| нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да |
| Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после |
| На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити са |
| лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу |
| , црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за |
| ри по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их чов |
| кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на |
| чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну |
| , господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема, |
| вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која б |
| м и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам |
| и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја в |
| свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше |
| треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и |
| грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао ос |
| сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими о |
| мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предов |
| уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на п |
| брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ бил |
| pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која |
| мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лиц |
| е бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и с |
| ед!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ан |
| ет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите |
| >Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера с |
| ...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад х |
| игнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није |
| т корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у |
| чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом п |
| сет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача |
| кова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима д |
| терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто |
| ожете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих је |
| ро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој |
| боља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...< |
| сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне |
| прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем |
| адава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље с |
| школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брат |
| е толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p |
| кнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" |
| врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао |
| е јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се |
| а се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати.. |
| — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали бил |
| ледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти |
| нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као све |
| инута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</ |
| ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув ј |
| .{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— |
| окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у ру |
| б немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа |
| м на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господин |
| примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест напо |
| хвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> |
| али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво ту |
| сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ћ |
| и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече |
| што горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногам |
| зиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно |
| сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месе |
| кох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџиј |
| ити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници п |
| д глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребиј |
| може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{ |
| е сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз |
| варила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а |
| м, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</ |
| есем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтел |
| а сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли.. |
| ји бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којим |
| о провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обич |
| p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> |
| у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p |
| постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — |
| нем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав и |
| но, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по ма |
| ај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити |
| ет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на п |
| подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на кол |
| Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта. |
| што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе р |
| кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те д |
| те на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и г |
| им куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породиц |
| ве.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по д |
| ђа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну п |
| о идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — дод |
| диш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо м |
| ом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућано |
| </p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се |
| добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јо |
| е да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за ст |
| ила, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се на |
| ионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже о |
| оше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста ш |
| ор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" |
| , оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе |
| бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи г |
| <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се |
| Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се |
| /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, к |
| > <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз |
| сподина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођ |
| игу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299 |
| /p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу. |
| <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шт |
| ја?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одго |
| руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим |
| ију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132 |
| ола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p |
| ..</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало позна |
| ..</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, госпо |
| ека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му. |
| итељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја са |
| с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— |
| <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Ниса |
| ао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, ниј |
| Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дал |
| атим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац |
| </p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам зна |
| .</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавиц |
| /p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чис |
| .</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине |
| — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде у |
| </p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођ |
| ик! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество |
| 3" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми с |
| окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S |
| ко сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од ме |
| и, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те д |
| <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби как |
| > <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити са |
| е радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Мила |
| лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се н |
| писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислит |
| ..</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радозн |
| <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, при |
| е посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не пи |
| >— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — м |
| Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... |
| че! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што пр |
| три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <p |
| ими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> < |
| г човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох |
| дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцат |
| .</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је ке |
| ...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рук |
| ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p> |
| .</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ |
| . — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни |
| ј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Каст |
| S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па и |
| /p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину б |
| ла, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку |
| гове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— |
| <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао од |
| е удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме ов |
| /p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега ше |
| /p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме: |
| ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n= |
| ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме пре |
| ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, н |
| ати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовс |
| н поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче раз |
| о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> < |
| упам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад |
| одне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како т |
| упусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро |
| ам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла ко |
| чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} М |
| ле велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по шт |
| а, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то с |
| арм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, |
| >— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (т |
| p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S |
| 62" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јес |
| да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и |
| а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и с |
| Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти па |
| а што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да |
| Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох |
| !...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да ви |
| или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и |
| Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, |
| а.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте |
| одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну г |
| али бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... раз |
| адника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да |
| — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; ј |
| бијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала ман |
| рно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест са |
| p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Н |
| ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио.. |
| а,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући та |
| ш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не |
| адам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, |
| ши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ће |
| жио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпо |
| председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече |
| т, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!. |
| ево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну |
| Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам н |
| на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих |
| хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам с |
| нусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко.. |
| ед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком |
| воје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњ |
| ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, |
| е...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста сл |
| и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао. |
| е.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најп |
| у очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче г |
| поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господич |
| p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто ч |
| ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „неви |
| о и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> < |
| ад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, |
| арма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поч |
| , пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Мар |
| о бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим ше |
| а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме п |
| много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са |
| без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене б |
| у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији |
| треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешач |
| роз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и бе |
| /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако посту |
| пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опе |
| /p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стоје |
| одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па р |
| мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Н |
| Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао |
| рковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Д |
| миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгл |
| о хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p |
| , само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти ов |
| рвог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се |
| били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што |
| ма око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газил |
| е напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прил |
| траха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплаш |
| } Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз |
| ји се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, |
| {S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како |
| нух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не |
| е кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се |
| познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем до |
| рног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбран |
| х: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила р |
| Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, в |
| воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немиц |
| черас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за |
| спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" / |
| бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је |
| ебе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено |
| Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шт |
| а видим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се |
| пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифте |
| зо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу |
| и мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито в |
| д ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је |
| најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?. |
| издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, д |
| <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} К |
| сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} |
| ре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђа |
| емегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечит |
| , — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнак |
| дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео са |
| за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спуст |
| о ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута с |
| слови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упит |
| кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, |
| уло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Мо |
| мој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији р |
| си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку тор |
| пе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ н |
| сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва п |
| бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> |
| овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно |
| је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по |
| не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два ме |
| </p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата и |
| а и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то |
| <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име к |
| једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од стр |
| А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу ч |
| видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Каван |
| оји је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и веч |
| а...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне |
| Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Мил |
| дан мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрч |
| ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав саха |
| ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окр |
| у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Ниг |
| </p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p |
| кушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао |
| , као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у је |
| има се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздра |
| Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, |
| ..{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па |
| реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло приј |
| могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се |
| скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку заглед |
| онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p |
| анцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, |
| је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, |
| ина председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> |
| вају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су ј |
| знаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила |
| !</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p |
| од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и ду |
| аше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> |
| е почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару |
| то је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> < |
| једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим |
| а би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жал |
| о...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n=" |
| и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао |
| — Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је ј |
| р ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми |
| Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је |
| S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да |
| за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће |
| > <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад |
| е, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући |
| три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — р |
| ед хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега |
| обричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... би |
| ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— |
| еше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе |
| дживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и приву |
| ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— |
| S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Је |
| сам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам |
| им у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} По |
| } Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се как |
| тране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим с |
| уру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> |
| дила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>По |
| било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пар |
| <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</ |
| } Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како д |
| љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> |
| ворите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте п |
| м у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био |
| изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми с |
| нда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће |
| сам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{ |
| p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не |
| Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n= |
| куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми |
| мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је |
| зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту |
| адно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено скл |
| очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког ора |
| на.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам |
| један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема ник |
| х, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" |
| не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ист |
| чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по р |
| оље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било |
| — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећ |
| авршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> |
| а, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у |
| д чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помама |
| е тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га |
| а којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он стро |
| лињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само сва |
| ини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за |
| сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ нед |
| еђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову |
| срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; |
| е...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо |
| је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан обја |
| у, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једн |
| мо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбуди |
| ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, би |
| шта.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици... |
| ри по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p |
| атећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико |
| p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не |
| ж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед п |
| р момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави к |
| стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, д |
| ло измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и |
| ви, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на дру |
| кне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро про |
| на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и у |
| довине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други |
| је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох |
| а сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише стане |
| ака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нис |
| нем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</ |
| ре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како |
| нем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повика |
| Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби |
| на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи |
| уди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провали |
| шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послу |
| ње кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата по |
| у и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник в |
| Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног кам |
| сти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи. |
| чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога |
| то веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера ни |
| тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> |
| троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам |
| екао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтед |
| <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{ |
| цу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извин |
| поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код пи |
| а: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? |
| кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по в |
| и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попуши |
| ти...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оц |
| ачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n= |
| сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека |
| дем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је |
| p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај |
| ишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу |
| е видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше кр |
| ити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој рад |
| ше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то |
| славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непре |
| </p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, је |
| оло поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Ча |
| а!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Позна |
| направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим она |
| који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и ње |
| , Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: ка |
| неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више |
| смо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у о |
| служивања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p |
| мислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Он |
| бично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зим |
| те, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква р |
| — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваш |
| : „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— |
| собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побе |
| м да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам |
| ца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш ник |
| већи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека с |
| ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама н |
| у, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те |
| оста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, |
| нао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Нај |
| ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> |
| да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахат |
| Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баб |
| ана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комед |
| Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Х |
| тупи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну но |
| сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та |
| што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао св |
| ..{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред |
| ку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p> |
| </p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручкова |
| уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{ |
| идела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово? |
| о је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу |
| г кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близ |
| бицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са |
| ођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах са |
| космо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зо |
| а ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих в |
| и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га на |
| па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте ов |
| а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа |
| си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Сра |
| ригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет |
| говом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да св |
| тери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе с |
| > <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништ |
| те ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на |
| сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је п |
| а како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита ок |
| и кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...< |
| есет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S |
| акао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флау |
| је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да |
| рах, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — |
| још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више мо |
| е овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекив |
| ћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио к |
| никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи б |
| а, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао д |
| мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе |
| ок се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи |
| > <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— |
| овека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p |
| ека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног |
| ли, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно |
| код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље |
| х иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Ве |
| ука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — ниј |
| а гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељс |
| а њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим позн |
| изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ |
| ице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него са |
| а оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле |
| о болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим |
| а...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као |
| дном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, |
| амо да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <mileston |
| куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... по |
| о се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са ово |
| бог ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и о |
| другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако |
| би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши |
| е...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче |
| , — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки с |
| изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио |
| и ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново.. |
| воре, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но |
| е дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини |
| почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћ |
| е га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем ло |
| S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, |
| урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није |
| у женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово бе |
| {S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облет |
| еном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о с |
| хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако |
| ци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини |
| је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е |
| ђанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да |
| мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испит |
| рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — |
| Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друк |
| рах хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стад |
| Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да |
| а је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угња |
| ве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, пре |
| се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да |
| иким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што |
| ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу гд |
| сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима к |
| та“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство во |
| ..</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, |
| томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељ |
| нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник п |
| се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{ |
| налазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пуст |
| рекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име |
| е те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> < |
| </p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека |
| иш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет |
| Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ић |
| туранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испит |
| м наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је пр |
| ..</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећ |
| еди мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко од |
| нији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајд |
| раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам. |
| дајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Доте |
| ах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа |
| <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело. |
| вао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва |
| о рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему |
| ом речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева им |
| Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — по |
| дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита |
| је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој к |
| нго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је |
| тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па за |
| служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме |
| ити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад х |
| са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црн |
| ко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио к |
| ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш ал |
| нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> < |
| уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако д |
| римети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо |
| ци да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођ |
| е?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти ј |
| дне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нис |
| <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано кра |
| ња...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Бож |
| олу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера |
| ли из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сир |
| наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према све |
| у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те |
| више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без њ |
| дног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје др |
| {S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је |
| и га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када |
| , вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа |
| шина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мо |
| ње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све бе |
| >Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке... |
| на из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули |
| да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад |
| ле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за |
| еш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и |
| о и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често |
| {S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му |
| >— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом д |
| вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у |
| мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, ка |
| баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чин |
| устим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> |
| оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи уда |
| а господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут п |
| о ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на |
| чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“ |
| тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана |
| p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели |
| ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи траж |
| те пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, |
| о неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — по |
| p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са остали |
| ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Ав |
| рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном |
| е ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> |
| и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно |
| , да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се са |
| ндарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре оч |
| тим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио |
| орби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше г |
| о је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добија |
| руги него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— |
| че Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам м |
| гурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том п |
| е и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи з |
| p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича с |
| си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хра |
| — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба |
| ..{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах к |
| спричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико пр |
| и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом н |
| лети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу |
| ако сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, |
| и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: м |
| а.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили д |
| зазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам |
| ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна |
| иког чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Т |
| , — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па куп |
| ла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после |
| положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура уп |
| и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној к |
| ..{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један |
| з овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђа |
| и беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{ |
| живања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то |
| > <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу да |
| астанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збо |
| деш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо |
| о у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</ |
| нати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се |
| показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпо |
| <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао |
| ! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— З |
| је,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— |
| , у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се г |
| > <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине |
| ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице |
| урајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад |
| p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем |
| још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у остало |
| ера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посл |
| — Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ход |
| д госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, н |
| {S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> |
| опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене меш |
| би? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих п |
| мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживе |
| р за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... ни |
| дма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> < |
| разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељим |
| урно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио пут |
| > <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> |
| треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добиј |
| и да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би |
| и моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко м |
| но.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! |
| Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, |
| <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо друг |
| ишта нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као |
| ни...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби |
| Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све |
| па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све |
| се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим |
| озору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па ј |
| а није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, д |
| е нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, м |
| >господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што |
| смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али |
| а соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало нагр |
| >— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На с |
| треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено |
| осле ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта |
| у чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да |
| <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Пант |
| Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја |
| <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да н |
| Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p |
| ми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се з |
| ку на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војнич |
| још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упит |
| отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је о |
| ћи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за |
| чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца из |
| шћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвај |
| мо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за ч |
| у куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и ов |
| .{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења прем |
| у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="subSecti |
| легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не |
| па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Ва |
| моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе ж |
| ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седа |
| м је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куд |
| д практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад за |
| ше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као |
| ек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ов |
| дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру |
| шта, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше му |
| који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га |
| мени да да глођем кости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љут |
| p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука о |
| 17" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејућ |
| ину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као |
| едеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у т |
| дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а ос |
| лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше < |
| — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — |
| што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и |
| ем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од |
| да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чу |
| ог великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађ |
| stone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако с |
| х ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеб |
| е — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучи |
| Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не |
| <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни |
| ског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене |
| , — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам |
| и пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче |
| едном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам и |
| <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет |
| но плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, |
| аше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем ш |
| p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па |
| и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао |
| ег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</ |
| е, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> |
| ондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаво |
| поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, |
| прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам |
| нео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи рук |
| глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био зна |
| p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> < |
| е пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној пр |
| ?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпо |
| Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу |
| :</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио |
| сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да |
| S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади нова |
| м кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам т |
| отов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово |
| у стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да |
| ку Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима. |
| черао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се то |
| едосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задово |
| ме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и т |
| ер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршл |
| ити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> < |
| нем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се |
| се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с р |
| хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа вид |
| е, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из ов |
| нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или |
| ођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што о |
| шке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на своји |
| — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, п |
| х да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то по |
| ти у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће |
| битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове |
| знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђац |
| ... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дал |
| пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{ |
| и инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p |
| корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођ |
| г не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш |
| редом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на |
| ин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једно |
| види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису |
| ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му с |
| дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно |
| н ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спре |
| а великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше ц |
| , али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Па |
| су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала |
| </p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господ |
| исар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жан |
| укох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="5 |
| а и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У |
| и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то |
| то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што с |
| ци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим ов |
| је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се с |
| че ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан |
| p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погл |
| одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> |
| ојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— До |
| га била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку |
| одим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена |
| показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена |
| употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ |
| <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и д |
| станка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} |
| оје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње |
| — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> |
| празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо |
| ровукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим |
| жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито |
| на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично |
| е био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из |
| ким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И са |
| у тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> < |
| е...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љу |
| таде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> < |
| ик, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник |
| обро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p> |
| љак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један |
| а мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра |
| id="SRP19001_C_P"> <pb n="III" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је |
| да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао |
| полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор |
| да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао |
| а, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћу |
| мо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђос |
| ...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да |
| одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и но |
| ре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Свр |
| урно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, ст |
| је то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,.. |
| сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме зв |
| донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је има |
| виждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас |
| у са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним кома |
| проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа.. |
| тити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а он |
| позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> |
| била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да вид |
| , али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неиз |
| шетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет |
| већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља ул |
| из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, ина |
| т!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да мора |
| епрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{ |
| учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао |
| <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S |
| испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на |
| ти то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, о |
| а и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а |
| ем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако |
| ..{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type=" |
| ускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} |
| а ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле |
| кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на |
| није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и |
| јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму |
| , ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> < |
| лажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену ч |
| даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је |
| лу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам |
| ="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно ј |
| јници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, |
| ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у |
| ад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, |
| у посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— |
| спаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се |
| ти беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, |
| одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, |
| ста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима каж |
| е што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а |
| у лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни |
| енити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да |
| кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под |
| м с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један ши |
| ље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Кој |
| Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе |
| ги:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па |
| глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, |
| >Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Ч |
| му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, п |
| орих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаш |
| штру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су би |
| ео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чу |
| мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси |
| промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разго |
| ... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се н |
| бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келне |
| и коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ст |
| , али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после |
| ца а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>В |
| м да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само д |
| е најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошл |
| ли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако |
| чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик |
| руће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче с |
| оленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бр |
| </p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па |
| ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакл |
| че по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... од |
| беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се с |
| о, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S |
| оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се |
| пи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S |
| — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове |
| лим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је |
| м зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме г |
| еду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз о |
| начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чуди |
| зећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> |
| које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крв |
| видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а |
| > <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!! |
| апаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била гот |
| да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У |
| азумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити |
| азно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћ |
| имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа |
| а могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} |
| Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединос |
| о?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори |
| авати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тог |
| .. — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а гла |
| вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то |
| — Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— |
| ди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у хо |
| четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре |
| ри, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је о |
| имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, е |
| уди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од |
| уришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу пе |
| оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, ш |
| о задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо |
| лика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод |
| " /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо госп |
| прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изнен |
| е умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо |
| реченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>С |
| корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, |
| ило лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је бољ |
| се три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше ви |
| и у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} О |
| ради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу доб |
| итам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?. |
| >— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за |
| .. а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док |
| та сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Л |
| раћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па мо |
| овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој ули |
| ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико |
| дне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с маст |
| оћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га ш |
| b n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њи |
| какавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила о |
| и похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву |
| ос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напал |
| стављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друг |
| а обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не б |
| ећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи д |
| а дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажа |
| ш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је |
| а с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више н |
| ена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шер |
| индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p |
| > <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.< |
| био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт. |
| лице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер |
| /p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу. |
| ли и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се |
| ледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан. |
| х би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно |
| после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p |
| аричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме |
| ише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми оп |
| ркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а |
| чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо |
| .</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих пог |
| ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да с |
| роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешт |
| и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја |
| испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S |
| <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одгово |
| ча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p> |
| тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди т |
| а сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћ |
| јем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...< |
| уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа св |
| и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ј |
| а и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући |
| пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, |
| задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој зар |
| сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не мо |
| то је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже к |
| не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> < |
| ам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — |
| , док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од п |
| и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на |
| шао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи |
| с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он у |
| где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спава |
| p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одпра |
| седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се |
| Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комад |
| непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n |
| ара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ј |
| свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше |
| ов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени |
| бало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што |
| о, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако по |
| не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSectio |
| јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стоји |
| } Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни |
| рчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме |
| д ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде по |
| на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло т |
| > <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами мора |
| вој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати |
| отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо |
| ...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим ка |
| о год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћ |
| ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да |
| чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за |
| ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем ма |
| степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно ма |
| .{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је госпо |
| спођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p> |
| , — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А |
| иште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>Пос |
| ?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на |
| обију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили т |
| ко чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на по |
| књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, |
| ана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у |
| иђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог |
| ше сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу оста |
| р, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох уз |
| еним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли примети |
| .{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа нам |
| и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми |
| х сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедиј |
| ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— |
| вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га ос |
| сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, |
| подину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у ш |
| у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па ш |
| Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опе |
| коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице |
| одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му исприч |
| Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и рани |
| ... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео |
| > <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде |
| ред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{ |
| дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p |
| ауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад реш |
| зјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га |
| зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један с |
| друзи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погод |
| <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У цело |
| ам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фи |
| сош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, |
| p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних т |
| нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. |
| ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто |
| Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да прод |
| одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лај |
| ео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви н |
| шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше р |
| је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољуби |
| осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њ |
| сточној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовин |
| глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописм |
| не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додија |
| е одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали |
| о по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се |
| убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред по |
| тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер |
| брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш |
| -Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично |
| о причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево |
| су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте док |
| смо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Пан |
| ало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест д |
| ли то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хл |
| ола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шуп |
| че гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах п |
| сте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> < |
| и, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..< |
| док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p |
| пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно |
| очетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишек |
| n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се |
| у праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измиј |
| нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То са |
| омагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</ |
| ао кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p |
| а пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душ |
| о краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше нај |
| мој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!.. |
| стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком за |
| нув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!... |
| с устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу |
| ауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемег |
| е осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у па |
| е, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— |
| баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зелено |
| којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друг |
| ... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} |
| ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на |
| е, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> |
| ти: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, у |
| м непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубоп |
| ах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети... |
| не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мисли |
| ш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући |
| је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="18 |
| ијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па не |
| много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у м |
| у сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клуп |
| а се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све з |
| преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место. |
| на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седа |
| >И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, |
| и врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали |
| ек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> и |
| лебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу |
| i>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим |
| ого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах |
| не топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p |
| тио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико |
| баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не м |
| условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </ |
| те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} С |
| сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је и |
| <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} |
| ица...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</ |
| рећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или |
| руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам гос |
| јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбо |
| и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам |
| хнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, |
| мишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера шт |
| и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем |
| , не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек |
| на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако у |
| p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли цел |
| а умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна |
| тности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак забор |
| а и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцова |
| још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној ч |
| т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми |
| улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и пор |
| икаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код |
| о једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах |
| </p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће |
| } Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим |
| ла.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме |
| указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила к |
| би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је |
| ве да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити |
| д куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да |
| S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ.. |
| ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да |
| крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p |
| вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задов |
| а је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Л |
| ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, |
| имити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако |
| ри минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао ше |
| трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана |
| вим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесм |
| , јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и |
| лим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до |
| азно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је |
| {S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засук |
| .{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш |
| дам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз је |
| огао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешава |
| за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радов |
| имети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако |
| ...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> |
| да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута б |
| ницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, |
| ладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем н |
| .</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто д |
| овек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам у |
| ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао мора |
| .20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рек |
| овор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; ј |
| уства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје мл |
| е свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, др |
| х ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помис |
| — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окре |
| његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не |
| ебе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и паж |
| вац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих |
| о и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на |
| ући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам |
| екам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S |
| <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, |
| , и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара м |
| а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна м |
| им, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да |
| .{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— А |
| наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> |
| шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај |
| момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и |
| ест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легн |
| а поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спо |
| се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђав |
| авде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не |
| и је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, не |
| тролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} |
| >— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јест |
| е тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рек |
| а велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Доб |
| да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говоре |
| д ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, |
| вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ниш |
| ет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Зар |
| ма толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,.. |
| p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, |
| ђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и |
| > <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да п |
| ој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде. |
| ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи |
| о саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! — |
| беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој ср |
| шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џ |
| ворио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева |
| ту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сах |
| то сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говори |
| дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да |
| време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,. |
| ...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно сп |
| {S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послужив |
| осмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — |
| едно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити ко |
| ици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу д |
| .</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и ус |
| сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вр |
| .</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не пот |
| </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чес |
| за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох |
| ио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и к |
| о.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га г |
| .</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спрем |
| вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић о |
| места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја са |
| гла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуњ |
| ..{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унут |
| , ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево |
| уку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> |
| руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли до |
| /p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где с |
| ину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замол |
| >— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један исп |
| есеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, |
| да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О |
| <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> |
| упа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и и |
| па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1900 |
| плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на |
| овним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно ма |
| оби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> |
| вук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И з |
| ..</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог |
| ше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само н |
| пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си оту |
| им јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна в |
| /p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</ |
| позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко |
| номе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бри |
| ву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p |
| страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина од |
| не књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} |
| и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па |
| е или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше д |
| м се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се поја |
| (!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Н |
| пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах < |
| ста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђ |
| ари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се преву |
| у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p |
| е,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; |
| /p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по п |
| еру, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру |
| почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше |
| трдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви |
| Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је |
| /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти с |
| први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — |
| тво твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пут |
| <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{ |
| је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не са |
| равити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче |
| који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— |
| дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова |
| у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу |
| један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано |
| Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га |
| ти, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, з |
| а пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi> |
| есто пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја би |
| само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни п |
| исам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерск |
| све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џеп |
| >— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p |
| готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног велик |
| би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</ |
| аред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем с |
| а ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је п |
| њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.< |
| да показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прос |
| ицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из ш |
| ар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> |
| ханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</ |
| у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био с |
| таше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости |
| олазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут |
| ам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите |
| г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, н |
| овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро ост |
| , тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њег |
| рих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него |
| ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко |
| хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, нег |
| за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан н |
| смо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за |
| >Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако |
| е вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих други |
| ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не з |
| о позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чек |
| о...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је |
| реко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фију |
| 3" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону |
| > <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти гла |
| руги? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано са |
| них Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како |
| у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p |
| трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш п |
| <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е а |
| ама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за о |
| тигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда н |
| нчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном уг |
| нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од |
| — Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће |
| једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге |
| да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?! |
| а, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вече |
| мам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва |
| унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној к |
| ког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онак |
| ао роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб |
| ђен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цм |
| ију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госп |
| и па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се пр |
| у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека |
| расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> < |
| мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — |
| лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстан |
| а, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и зат |
| оџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми |
| Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и |
| </p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели појед |
| ло се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би г |
| светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у ње |
| дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, |
| <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S |
| и гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писар |
| а како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у |
| , — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид |
| јем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла има |
| пођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја |
| Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p |
| , а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</ |
| ве дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше |
| обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренут |
| иђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, п |
| врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече |
| оји поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p> |
| поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто |
| ; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{ |
| , — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n |
| ити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</ |
| ћи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — |
| више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био |
| реко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан пр |
| ани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издрж |
| ини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једн |
| од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после под |
| , који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку |
| те? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на |
| ика уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и т |
| и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави |
| лук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати |
| звади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се |
| (!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а |
| </p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p |
| топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи |
| је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, < |
| та предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху |
| такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зл |
| ње гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео |
| творише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само |
| е окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зуј |
| одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду т |
| ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле |
| вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или гд |
| атељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их |
| млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те |
| — Ја вам још једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи |
| аше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не |
| точим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму па |
| ке станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочијашу!“ — викнем ј |
| у и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какв |
| емићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти! |
| то спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — |
| кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адам |
| ало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је б |
| а ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле |
| ј кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— |
| имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад з |
| воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео |
| речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом з |
| о паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лице |
| шћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} |
| бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што |
| ажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну про |
| кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавит |
| ишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима ко |
| чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи |
| аспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам |
| изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусењ |
| сам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p> |
| роцеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу.. |
| с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад |
| вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, |
| Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда |
| >— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвра |
| на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем |
| гу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај |
| о одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда |
| они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у |
| е, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити ј |
| часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам |
| се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на |
| .</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету, |
| пати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико < |
| моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бит |
| ју,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, је |
| у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она |
| ељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, |
| p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада т |
| а не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, п |
| ајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не |
| ако се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свег |
| ка била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће! |
| али, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у |
| е преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p> |
| умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и |
| одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини п |
| али...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном |
| ај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији |
| а ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече |
| и корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— |
| тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спава |
| .</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то врем |
| али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!< |
| мо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с |
| адесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила |
| ратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехот |
| јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролаз |
| > <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђо |
| што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина н |
| дох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити... |
| вим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати |
| страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па |
| еше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј |
| а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам п |
| ложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох |
| сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног |
| ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори М |
| није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе и |
| ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се пола |
| у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решет |
| ..</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа уч |
| и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, ш |
| b n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како у |
| тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба дети |
| оспођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, |
| p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забр |
| каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за |
| о пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразо |
| ико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијац |
| .. пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се |
| — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двостр |
| >— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово д |
| сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три кора |
| их унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Бога |
| вему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам |
| тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је |
| била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> |
| ћи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седне |
| Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајни |
| ти шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме ј |
| звикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћ |
| чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је с |
| >— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p |
| {S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их |
| ао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, |
| им, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са у |
| сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски час |
| шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршав |
| атим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> |
| ече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у с |
| јзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>Пос |
| у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло да |
| сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} |
| о неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да пр |
| лопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — |
| му је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако |
| сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, |
| та кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год мо |
| ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти ј |
| аво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекн |
| мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не з |
| а и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па как |
| т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да с |
| p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <p |
| ући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, |
| ! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Или |
| му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици |
| едну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S |
| у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше т |
| као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у дворишт |
| једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Иза |
| е.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> < |
| >— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог |
| га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се |
| у и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{ |
| и толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} |
| p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S |
| о је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас пола |
| е,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то |
| позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мик |
| идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски о |
| пођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и |
| добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од р |
| мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучи |
| долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је в |
| о да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред све |
| жим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Ил |
| писати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мо |
| /p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме |
| сапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, згра |
| ли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара |
| нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточи |
| ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, |
| легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер |
| исера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на |
| </p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{ |
| егов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога |
| озор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи ни |
| апалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Ш |
| /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка |
| p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,.. |
| сора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари |
| д чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жанда |
| — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, |
| е да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га дон |
| гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти |
| кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајн |
| десет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми |
| вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да ч |
| ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како п |
| озвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се по |
| један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешт |
| ко му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошт |
| га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Ал |
| .{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутр |
| ерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, |
| вила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста све |
| кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђо |
| сар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену со |
| ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржас |
| а писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака п |
| кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ј |
| увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда |
| /p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— |
| Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаче |
| p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потрај |
| Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p> |
| јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— И |
| p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из |
| у ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да |
| ни:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, |
| пет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Зн |
| ко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се у |
| > <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... |
| сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја |
| >— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> < |
| изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове св |
| ...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ен |
| <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни мате |
| </p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се |
| ешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p |
| да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад |
| а сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код |
| пе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да на |
| доше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му |
| </p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам |
| већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одгов |
| у да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него п |
| ри Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Жи |
| се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</ |
| <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. |
| смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било |
| — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> |
| одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње б |
| о досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе |
| узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склони |
| ...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступ |
| , — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, |
| и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало ш |
| се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у тр |
| ="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је |
| Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слуша |
| ше се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја |
| н врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем глав |
| ама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до |
| уштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и |
| о ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер |
| шао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> |
| </p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.< |
| /p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, |
| гом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да д |
| > <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, |
| а кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и ж |
| х госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и и |
| > <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, |
| .{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе д |
| утак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођ |
| јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — о |
| д хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, има |
| и причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој гово |
| д кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протр |
| устих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — о |
| а не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> < |
| ти на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свим |
| lepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПА |
| а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду |
| седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме посл |
| а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На к |
| а, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспат |
| {S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од |
| јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац |
| подаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан... |
| ограду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја ба |
| у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата м |
| пирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} |
| ра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{ |
| имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем |
| не један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, |
| а њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он на |
| од послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео |
| сподиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од о |
| ћ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке |
| адржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у |
| о!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то тр |
| рат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p |
| . „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се |
| и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком по |
| ..{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; ј |
| тење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p |
| у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам |
| ани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старин |
| на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше |
| ће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p |
| на преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена! |
| као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш |
| не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити |
| p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене |
| а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја |
| по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођ |
| </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, |
| кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џ |
| мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — ш |
| ло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: зн |
| чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било ос |
| > <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{ |
| па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни н |
| зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога н |
| pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад о |
| уњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме |
| ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се |
| лед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те |
| куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није мог |
| седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од о |
| д страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од с |
| кључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..< |
| имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитељ |
| ржавну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиц |
| м ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{ |
| једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да с |
| или, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата |
| у изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb |
| и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једн |
| у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао виде |
| знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као |
| иђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађ |
| читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој ј |
| шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сиг |
| лика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: |
| н, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако н |
| већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рука |
| уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не под |
| и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери.{S |
| ражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да |
| ти цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је |
| упили донесем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу |
| узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: |
| се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Прим |
| и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{ |
| г боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ова још виш |
| не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви нема |
| а десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плат |
| Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по с |
| шљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{ |
| тао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам |
| лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и о |
| у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја ж |
| о на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како с |
| а знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S |
| ненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао до |
| гог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Как |
| х мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, у |
| оцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да о |
| .</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> < |
| p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к но |
| а са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замо |
| лије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпез |
| емате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим |
| ило насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p |
| х очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души |
| тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар ј |
| а није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма |
| врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауста |
| ју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у |
| и место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вр |
| да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући |
| ступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа |
| лом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам |
| одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код |
| него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечера |
| <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да чов |
| озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мен |
| {S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта |
| жале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— |
| рот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — |
| едајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или |
| — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — им |
| мила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најз |
| сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погле |
| умим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за ти |
| p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису с |
| о.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па |
| то правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да д |
| бало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опе |
| живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учит |
| е Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намер |
| сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зо |
| и шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су бил |
| да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане чит |
| еднако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p> |
| иђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласк |
| врљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</ |
| роклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта |
| а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да ид |
| b n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, |
| Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гла |
| је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све |
| } Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам о |
| Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле прежи |
| упу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} М |
| p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а в |
| ло господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злос |
| <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам |
| аге речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој |
| ркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да н |
| p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику |
| /p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похи |
| ећ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишо |
| ој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грун |
| те загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то оти |
| у живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартир |
| сто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а |
| сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све |
| азила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне о |
| <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала ко |
| платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим |
| отом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то |
| а; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о |
| — Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати |
| <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одг |
| е доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па |
| докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.< |
| лиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лопо |
| Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} |
| кторе, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окре |
| од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, си |
| после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да |
| наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само једа |
| </p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: |
| е могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по год |
| , ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако |
| ли не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога |
| ћи, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим. |
| прати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p |
| .{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, до |
| м се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто м |
| >Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се |
| д предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} |
| о спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет |
| ћи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко. |
| ремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па |
| ме док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до к |
| сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно уст |
| оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десети |
| какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увуч |
| то ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> < |
| — Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па нема |
| сматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавил |
| што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дет |
| рстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и |
| је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} |
| зованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако са |
| есплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће |
| .{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и |
| че господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку. |
| овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати с |
| ена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче пис |
| в остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="subSectio |
| о као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек |
| пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна пов |
| е дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред |
| и могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја пап |
| p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутр |
| у дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у |
| .</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вр |
| т а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико |
| ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи |
| , свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо |
| ан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — од |
| сах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао б |
| Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управ |
| жим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео |
| су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па |
| на, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад |
| се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгор |
| ања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам |
| ућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала ј |
| онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога пла |
| оспођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени |
| табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“ |
| <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој |
| одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за це |
| <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, |
| нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направ |
| од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чуј |
| нас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам |
| н заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а |
| ћен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог |
| се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— |
| ико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху см |
| ом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу |
| тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не ос |
| Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да |
| сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку ха |
| и — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади коли |
| ..{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас об |
| не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} С |
| о ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први |
| .</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад |
| који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се |
| х се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми суз |
| ужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара ни |
| , дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми |
| ади шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић н |
| о ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; гос |
| а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у |
| својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више прибли |
| редложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и поглед |
| око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, |
| и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јур |
| текао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је т |
| пао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не мог |
| руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не |
| о украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћ |
| Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.< |
| а њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар ви |
| а кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш |
| кад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, д |
| pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те |
| јвећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била ј |
| не удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу |
| А</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима |
| која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа жив |
| ити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времен |
| : ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено |
| ети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако ст |
| што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рук |
| ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код |
| шала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео. |
| мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде |
| а...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је сило |
| м ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима |
| ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... |
| оме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без |
| ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво |
| помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана |
| рећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, к |
| о видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох в |
| рате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгле |
| т, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку |
| је старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидов |
| унђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се н |
| али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</ |
| е, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе з |
| ати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш |
| > <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} |
| ајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све с |
| .</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи |
| е...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад |
| , посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако |
| тово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то ни |
| госмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се |
| гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћем |
| ; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду... |
| ко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала |
| једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по р |
| после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дош |
| ар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи |
| убиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" / |
| што један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна |
| ло, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по |
| " /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{ |
| дног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сик |
| аву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа |
| велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ пр |
| S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се |
| то бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чи |
| краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али |
| од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца. |
| јица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред м |
| иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из р |
| е у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Ма |
| (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих п |
| је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледах |
| обудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само |
| знесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размис |
| брижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке м |
| која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити |
| >— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох |
| одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена т |
| ико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се пр |
| циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано |
| о им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два т |
| јма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје. |
| аковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод ја |
| следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да буд |
| S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и |
| Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, |
| — Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Б |
| и после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино |
| остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и д |
| по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници |
| једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога |
| дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би |
| опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко |
| здарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распиту |
| вана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замиш |
| p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> |
| оји је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне |
| уће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, в |
| о за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не оста |
| ања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госп |
| гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево са |
| </p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позо |
| до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Б |
| ом оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред ово |
| но легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам треба |
| изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се! |
| што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из |
| ени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описа |
| аш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</ |
| ле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, |
| дне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га |
| је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније |
| Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао |
| ољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосм |
| </p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торб |
| ин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Ви |
| он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по у |
| ико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то м |
| Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком |
| он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би мог |
| ва помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... |
| ман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео.. |
| до ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више ј |
| озоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јо |
| о с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпун |
| . убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у паме |
| цу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ так |
| боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ |
| пита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три п |
| — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</ |
| рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више с |
| ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу ниса |
| им са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега криш |
| у...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад |
| p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас |
| ајзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! |
| >Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми |
| сто, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не може |
| , с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није |
| p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам |
| <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих гото |
| д уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — |
| хат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, |
| !...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и |
| лицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није т |
| ам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="2 |
| — Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p |
| можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега н |
| p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће м |
| кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапа |
| од вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канце |
| ер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран |
| та сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је п |
| опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока |
| амотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звона |
| <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера к |
| д!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не м |
| послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад о |
| кљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од |
| ико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. авг |
| Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са с |
| а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придав |
| ила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последњ |
| <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> |
| и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и |
| и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, |
| њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много ви |
| То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао са |
| е чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвор |
| велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно |
| .</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си |
| тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац папри |
| ва корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако |
| т нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли |
| би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те с |
| а на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празнико |
| у?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, |
| дин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлос |
| ред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" |
| држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме |
| толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у |
| еже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њ |
| лармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — |
| ет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад у |
| ега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче о |
| био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници |
| аоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се поче |
| и; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у |
| p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У |
| тиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има |
| Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како |
| им се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на м |
| /p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о |
| ао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја з |
| ктеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би пр |
| е трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имал |
| мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили г |
| да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно д |
| ...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.< |
| се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и |
| педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све г |
| е судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме ме |
| рчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Палан |
| па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац |
| куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми |
| е ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — од |
| p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примак |
| окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, |
| и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, а |
| и!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају д |
| А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери с |
| есио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше |
| жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу |
| а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога |
| ало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вам |
| закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом |
| просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} |
| из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога |
| р су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу п |
| причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се н |
| збацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, дас |
| јући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме б |
| ног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљ |
| нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из свој |
| S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S |
| ње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...< |
| уна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасн |
| ...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у |
| ш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвоља |
| адом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом рад |
| пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, ш |
| ек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се |
| старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ |
| толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се |
| те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада |
| ро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да иде |
| потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уш |
| .{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспа |
| о зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз с |
| сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване вид |
| се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, в |
| оследње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само |
| је, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.< |
| ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, |
| помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од пр |
| р уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли |
| ма рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта сто |
| Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу |
| а је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а г |
| бом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђо |
| поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} |
| апрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С то |
| тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А |
| це ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не з |
| и ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> < |
| је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко ра |
| како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста |
| уно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распити |
| > <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико н |
| да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом |
| а нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну д |
| ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла ут |
| ју, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам |
| о целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад у |
| <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> |
| и дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох |
| ма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако озн |
| о сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад |
| а што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p> |
| нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту |
| јацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се |
| тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи |
| .</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, |
| лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз зм |
| ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устај |
| и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма |
| дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној со |
| доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, |
| јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига б |
| м се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да ј |
| мо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ |
| Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам |
| ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, д |
| апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учин |
| } Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођ |
| нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у р |
| а толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, |
| ју где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу |
| се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возил |
| од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће н |
| зне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.< |
| о послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> |
| } Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, ов |
| некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих |
| лу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} П |
| ој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело г |
| хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у сво |
| али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али как |
| ..</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном ме |
| дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, |
| у, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па и |
| .,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</tit |
| а макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вр |
| дине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које бе |
| им, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започ |
| > <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам |
| ледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред ф |
| се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан |
| и, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> < |
| S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вриш |
| јах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахну |
| ласто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра.. |
| <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n=" |
| ете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... п |
| ја је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће п |
| без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а |
| о од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера кој |
| јах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита профе |
| па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кириј |
| иту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Си |
| а у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p |
| p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више мо |
| који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући ср |
| чици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица |
| носио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву |
| и врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чут |
| и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам |
| ам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад |
| ко удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад б |
| вао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело |
| погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко |
| до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј, кочи |
| оже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништ |
| и у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздр |
| војке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак о |
| од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао |
| једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час б |
| ох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</ |
| што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказуј |
| пођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окн |
| — Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S |
| ет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе. |
| ване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" |
| јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седо |
| се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинаш |
| је млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на |
| о то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до би |
| м ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана |
| да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту. |
| то, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намешта |
| док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приват |
| ко смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу н |
| та доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму |
| дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их |
| Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си јо |
| та по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најс |
| мницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнем |
| о пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет |
| оћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се ш |
| овац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} |
| го кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две |
| у за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет м |
| ојима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке. |
| као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако ре |
| и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p> |
| ној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на к |
| , — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио |
| pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала |
| аздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигу |
| пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање |
| у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седн |
| ила преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветори |
| окте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p |
| кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те |
| на нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд |
| хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Ц |
| ада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога |
| али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла |
| ивањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>госп |
| су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је |
| три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да |
| — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чиниј |
| на и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога зн |
| <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као |
| никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Шваби |
| доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} И |
| м добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живот |
| беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и он |
| бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута г |
| еистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути пис |
| зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После ве |
| ридолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто с |
| >— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се му |
| ише од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу ва |
| поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час |
| Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p |
| о сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест с |
| а загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајд |
| живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и зн |
| ј, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се св |
| а...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе |
| о Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам |
| а учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочит |
| сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карак |
| аја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала |
| уће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је |
| севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим |
| , засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по на |
| p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сун |
| и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у др |
| избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тог |
| /p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p> |
| н ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Н |
| мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— |
| в. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана |
| обра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, д |
| тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> |
| навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне |
| ...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати |
| од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога |
| бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хра |
| p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!... |
| ео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и |
| Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p |
| /p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђа |
| а после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих |
| прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— |
| о.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад |
| и помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједн |
| д он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канце |
| купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне |
| аш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...< |
| трпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместис |
| >— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... |
| вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— |
| ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и |
| а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ј |
| ињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа |
| жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке бе |
| решинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за т |
| омак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми А |
| ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на с |
| дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, н |
| </p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Јед |
| е.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана... |
| м то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учини |
| ашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, |
| заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само |
| А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам д |
| <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш |
| ња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за |
| већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодн |
| сподин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p |
| а, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, раз |
| ку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробуди |
| <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, нег |
| љада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И |
| м скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p |
| м да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и м |
| сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не ост |
| м је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за |
| ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд |
| ремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хва |
| ину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну |
| има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, |
| >— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранит |
| . код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, |
| ,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар мог |
| и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету |
| <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене прим |
| послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p |
| "257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога |
| ити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" /> <p>— Да како, могао бих и |
| ко варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147 |
| и до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „к |
| е стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам к |
| то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге наград |
| име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат об |
| омислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} |
| заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја ба |
| е да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада св |
| ји је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова |
| које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не |
| да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири годин |
| седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, х |
| ико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окре |
| а послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама беј |
| ма, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима жи |
| ано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисм |
| иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у |
| књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} |
| држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и сл |
| Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је |
| , које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— |
| о би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила.. |
| у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље. |
| мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> |
| из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с в |
| ево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, |
| да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, |
| овека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта |
| лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморе |
| Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти м |
| љубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p |
| ије било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мен |
| ло,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ће |
| же бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „д |
| ем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ће |
| од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешк |
| >— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу |
| омка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p |
| Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на у |
| сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да нас |
| те у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такв |
| дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе |
| ребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба |
| ет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било |
| Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p> |
| и ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; |
| есет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} Посл |
| е може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за |
| ара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви |
| — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и б |
| и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није х |
| А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свог |
| ес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не |
| кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. < |
| /p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека ва |
| еља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — |
| не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад и |
| који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох |
| је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је |
| — Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим проте |
| ма за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којо |
| Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је у |
| леба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем.. |
| е,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полаж |
| и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — |
| ам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех г |
| етале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл |
| нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме п |
| рејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати |
| ука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било |
| .</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу |
| Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимн |
| к у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо за |
| е то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сад |
| урао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да п |
| ше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само |
| но устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно |
| четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте пр |
| то ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краћ |
| сто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка коли |
| з икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ци |
| лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p |
| , па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се о |
| <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув ра |
| предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} |
| .</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег. |
| ђа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младо |
| е би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на ов |
| де нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, |
| — Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо с |
| лести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише п |
| викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p |
| ће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ух |
| варати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима |
| амо столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало пове |
| не разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетк |
| рамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нис |
| ли у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи |
| /p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари ни |
| номе на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасм |
| капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко д |
| .{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Мож |
| е брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су ве |
| д смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!< |
| ..</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немој |
| ио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио |
| На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пр |
| с двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђ |
| мо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете |
| ему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре |
| >— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријан |
| сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте |
| ишта учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ј |
| рити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да па |
| и си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује |
| ити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија |
| ку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало |
| да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи |
| </p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи.... |
| , а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <milestone unit="sub |
| по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћ |
| имо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим г |
| чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што |
| а ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скида |
| не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та бит |
| емо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те прими |
| гу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти да |
| Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговори |
| — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испре |
| > <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога |
| ати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми запис |
| исам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Гос |
| .. последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да |
| ати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад |
| гледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попр |
| чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњ |
| ској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, к |
| <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио д |
| тима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засм |
| краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p> |
| да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два |
| а?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за |
| е.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да б |
| а се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а |
| изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... |
| породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од |
| љиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче ше |
| </p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто п |
| p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} П |
| ст поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно па |
| амо она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт пој |
| госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један |
| се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — |
| шио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају |
| ћи онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам |
| могло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела ма |
| у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и |
| чељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до |
| убав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> < |
| алека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше зву |
| а одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потова |
| то вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без посл |
| <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— |
| на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све |
| је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пе |
| .</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратим |
| кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих с |
| же по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се |
| ји беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањ |
| ="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се |
| нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме |
| ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, |
| ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у п |
| tle>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше |
| ао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с |
| меш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— |
| , отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, |
| после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто |
| најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда ре |
| н новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је с |
| баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у шко |
| његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</ |
| ам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, |
| убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто н |
| двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улиц |
| е око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био |
| те?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> |
| ога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском слу |
| ене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>К |
| ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас |
| ва равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми |
| рах, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек |
| и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је |
| — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спрем |
| а!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе |
| ичао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није |
| а дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повуче |
| ело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, а |
| пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукам |
| који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ов |
| е и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око |
| ти у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се о |
| > <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа по |
| сала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несре |
| иди, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> < |
| се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што |
| ао да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p |
| ња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам |
| а швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика т |
| ти кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком |
| <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс |
| Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак м |
| насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Св |
| Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према о |
| После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном тр |
| гнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену за |
| >Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у |
| беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> |
| више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича М |
| коваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из |
| рофесор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да од |
| тави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Т |
| .{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим |
| > испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> |
| Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p> |
| кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... а |
| био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ев |
| могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чека |
| а био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— |
| е у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо |
| сише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па с |
| запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то р |
| ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја н |
| што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, |
| мо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, |
| овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ј |
| јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> |
| е могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слат |
| па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе! |
| се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то |
| > <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одм |
| р ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Н |
| ну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог |
| азговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — |
| још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са |
| днео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једн |
| , одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> |
| показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кож |
| </p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре |
| ам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама и |
| чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а |
| о још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па |
| како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> |
| и; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p> |
| трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по м |
| за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он муч |
| p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде он |
| ка, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да на |
| нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а т |
| д њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n |
| још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју ро |
| а цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђи |
| на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би |
| али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не за |
| м стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну наб |
| таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и оста |
| , кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам ост |
| ем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се завр |
| у?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха |
| ..{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо |
| у једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улиц |
| лико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је ч |
| врће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, |
| кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Из |
| е и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора. |
| S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се о |
| а дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, д |
| Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, б |
| ајвише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њим доб |
| Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p |
| <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви |
| ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпет |
| избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по |
| <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што |
| {S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> |
| ропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</ |
| у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Буб |
| ди, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у |
| ислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије |
| и намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово на |
| за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и |
| ве набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне |
| ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се до |
| алу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мрта |
| мо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Ча |
| дмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни т |
| се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам сво |
| во ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници |
| из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се |
| у и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођ |
| ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и д |
| нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан |
| а њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас |
| ела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима |
| ритетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не |
| Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не по |
| на лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p> |
| којним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, до |
| укао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати |
| лупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну |
| вучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху м |
| данаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огре |
| тера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и |
| м поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и рас |
| киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи |
| а која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очи |
| ог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо |
| з чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; ст |
| грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо |
| дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одба |
| аког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом м |
| м нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у |
| нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Г |
| сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, |
| ле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Д |
| p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорск |
| >— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нист |
| еси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу |
| н није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја |
| ..</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p> |
| се и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{ |
| нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у про |
| давала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоћ |
| епо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да |
| га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> < |
| тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као па |
| та је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у |
| рт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас ј |
| .</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече го |
| канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није ле |
| арочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?... |
| љској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да пок |
| ће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — нем |
| ешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, |
| </p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S |
| Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С |
| ојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво |
| полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, брат |
| уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадо |
| ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, |
| } Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па |
| ах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... |
| , — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци с |
| у,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па |
| ла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу |
| . шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту |
| </p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је н |
| не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а к |
| чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о |
| она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — |
| марљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она |
| страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S |
| Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једа |
| нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми ни |
| а ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратит |
| је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> |
| уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи |
| ет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, |
| авих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи н |
| ..{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пи |
| лим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окр |
| че госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах |
| кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи |
| га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се пр |
| ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам |
| <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> |
| мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — |
| пет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — |
| ећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не |
| о доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, |
| ма честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је нареди |
| шем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и шта |
| помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег |
| иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађуј |
| — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто каж |
| упи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста к |
| хватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта |
| ати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на с |
| гао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме мол |
| ења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиро |
| да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ј |
| е гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, рецит |
| ре, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да |
| <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека |
| м ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси ш |
| е, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да |
| ни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb |
| хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац |
| вршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу |
| ...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p |
| </p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г |
| к те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или н |
| и изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угуши |
| ао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подрум |
| само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите гос |
| о ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да |
| ените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се |
| ам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,.. |
| код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, д |
| ћи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А |
| е ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разгов |
| остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за уч |
| ахтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, ај |
| бати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу ј |
| пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам к |
| на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p |
| кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: с |
| /p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Де |
| ца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и про |
| </p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S |
| тишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш п |
| често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће са |
| тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацил |
| е, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и од |
| p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу но |
| треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у |
| ..{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђе |
| осподине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... |
| о и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједа |
| јаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се доче |
| ђо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра |
| што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође б |
| лед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ |
| изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију |
| дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је |
| .{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче |
| , па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све |
| обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спу |
| крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га з |
| ви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Мо |
| мена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога м |
| ану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати |
| д не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, ме |
| . само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо из |
| док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устаје |
| ак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она |
| <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам |
| јали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме |
| } Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину рук |
| во, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље |
| лу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад |
| а поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље |
| ...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> |
| >— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} М |
| ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче је |
| распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и дана |
| д угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да с |
| <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> < |
| {S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме |
| е малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али н |
| е позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који |
| <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљ |
| Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас |
| жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен изву |
| мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочиј |
| могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господи |
| аспитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака |
| Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да |
| еменитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> |
| м у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстим |
| днији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да |
| спод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улиц |
| о не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> </di |
| а-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>О |
| н од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, је |
| мо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да |
| ј је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљив |
| ох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица |
| ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p> |
| е да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим |
| <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас при |
| иви како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидос |
| а често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која |
| твари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела |
| Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају сва |
| жили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок |
| ме отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p |
| улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрест |
| ду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је |
| капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав |
| е напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се р |
| ћ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> |
| на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, се |
| ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, |
| мље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умук |
| трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се ј |
| ада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примеће |
| н то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се |
| по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са л |
| ти.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам |
| > <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у т |
| а већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћи |
| рно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жа |
| озе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиро |
| Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажа |
| инара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремн |
| ко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме |
| /p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="10 |
| <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се |
| и, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадо |
| пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог |
| стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече н |
| жила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.< |
| казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је |
| ва господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је |
| ео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам |
| оћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и |
| једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни |
| ро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор |
| д.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Б |
| и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се изви |
| за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> |
| мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена кој |
| /p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— |
| кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, |
| ораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, |
| момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна ламп |
| — Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштр |
| светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш |
| бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. |
| да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш |
| вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш? |
| јни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће |
| ети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси |
| е дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> |
| "119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и |
| а,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана |
| вољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити |
| ад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво се |
| S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми тре |
| провешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот. |
| :</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога мор |
| мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, реко |
| ога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак н |
| и ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S |
| да јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад |
| О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошк |
| 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— З |
| их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене |
| ла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених рук |
| чљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{ |
| на, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, |
| пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се |
| <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спават |
| време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што н |
| од матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад го |
| е би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа |
| да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на по |
| ислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и |
| ију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — п |
| ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајд |
| кинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако |
| нгупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја ниса |
| чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па с |
| е нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда |
| је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџ |
| ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи. |
| еше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да из |
| е лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је з |
| е муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратим |
| кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда |
| ији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... |
| и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам |
| ад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зл |
| .</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио? |
| о на пример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по |
| ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пу |
| ио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— |
| г и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} |
| али по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек |
| м му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврш |
| сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јасту |
| за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једи |
| о булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спават |
| два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спав |
| аклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, |
| па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, |
| емаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао |
| од куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не в |
| како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, |
| и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад |
| Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— |
| у, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</ |
| лара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, |
| >— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те мож |
| и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их |
| ти у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а |
| дати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити |
| Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и остав |
| ш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Кака |
| и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас |
| Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да г |
| ,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — |
| ре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, |
| под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викне |
| ’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> < |
| за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руко |
| , — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме |
| <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та |
| свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао |
| Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште о |
| уда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како |
| ревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — пре |
| поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а |
| јте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кука |
| је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рис |
| валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к |
| он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црн |
| је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би дру |
| — Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта |
| мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мал |
| да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него ова |
| у страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу |
| нао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, |
| риђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, |
| Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде |
| ега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир |
| /p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже св |
| аливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, |
| >Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога с |
| и једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како |
| било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>К |
| албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} |
| оцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињ |
| > нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви |
| бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, м |
| могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо |
| пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p |
| а Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се жив |
| ба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поце |
| } Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а |
| ли као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да |
| , већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— |
| ко му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спаса |
| че да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина ј |
| сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих л |
| трашно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на ули |
| м од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу |
| није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, |
| Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим сту |
| <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци |
| кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим кресне |
| е само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци пре |
| адио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, ј |
| о онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и м |
| јаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би ре |
| обу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове |
| азумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке |
| дава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да |
| гаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да зап |
| — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ок |
| хану где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механ |
| нице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам м |
| стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је |
| <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се |
| ово седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворит |
| S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> |
| Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, з |
| !{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет |
| . мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто |
| пчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> |
| а што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућ |
| очито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не |
| орпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страх |
| дарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко во |
| миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ру |
| мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи к |
| елу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се |
| едва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начист |
| у махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жен |
| Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари |
| те, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице |
| ко.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми ј |
| >Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може б |
| у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек при |
| ге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да ј |
| а сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да гово |
| ом дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога |
| и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разум |
| , нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се ко |
| ања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три г |
| давање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p |
| ..{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод |
| их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?. |
| ...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— О |
| ! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама |
| не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни |
| е: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> уса |
| му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта њег |
| не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Т |
| /p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да |
| нила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p |
| танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко је |
| ђу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, |
| ше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> |
| ину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим м |
| е код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је |
| и је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори п |
| жи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом |
| де...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред г |
| Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него о |
| опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он |
| дели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо |
| а учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— |
| им вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли? |
| ер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{ |
| една, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га поч |
| е крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад тр |
| Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Ку |
| та...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у том |
| упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а |
| „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двад |
| Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p |
| био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну к |
| уди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осе |
| децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па |
| Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у |
| ара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему |
| ао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је |
| нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> |
| љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту д |
| <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише |
| преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разг |
| чај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-т |
| ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, |
| е према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање |
| еш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код го |
| >— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— |
| има пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са |
| му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика |
| ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ј |
| > <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нек |
| — А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одгов |
| о добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, |
| .</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.< |
| ад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под ус |
| и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвал |
| — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако |
| жа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је са |
| није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакв |
| м унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, м |
| Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да |
| ...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb |
| о који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на мој |
| ушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, гот |
| е бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас пето |
| , нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...< |
| > <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у к |
| ао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох |
| имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да |
| , Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја |
| је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p |
| p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — |
| маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше ша |
| на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би м |
| ичах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна |
| <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити |
| а вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учит |
| и да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја |
| о, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — П |
| је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>П |
| Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама |
| S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да |
| написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</ |
| маше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови |
| лазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују |
| довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио св |
| Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио с |
| а се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! |
| прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Б |
| због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би |
| сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док |
| о,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори |
| <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београд |
| ћа, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто др |
| , ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, |
| и сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још тро |
| има великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је приве |
| Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па |
| азмишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита м |
| опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво! |
| — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас м |
| , па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да д |
| ати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздр |
| му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћ |
| ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, |
| Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркв |
| а заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рек |
| провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— |
| си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — |
| жасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само |
| Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— |
| у у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи бех |
| ца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну м |
| b n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врат |
| ди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (В |
| и мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по |
| ди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он |
| на нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</ |
| све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{ |
| у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим |
| аву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт п |
| ог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чо |
| >Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно са |
| p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>К |
| p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање |
| , која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасош |
| лом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> |
| јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час |
| школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он к |
| код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... |
| газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прожд |
| ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо |
| ости!...</p> <p>Два месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах |
| .{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам |
| <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрв |
| пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то и |
| г очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на |
| и све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онд |
| м своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и |
| особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео д |
| мејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолош |
| јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као о |
| о једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте |
| није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке |
| — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у |
| м од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на д |
| ио сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S |
| муран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек |
| утку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо га |
| да и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и |
| а се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена |
| их стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још |
| и; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послужив |
| ом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима по |
| олим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај |
| сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му ис |
| бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазв |
| жа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили |
| сле чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легн |
| смо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!. |
| ија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцах |
| екиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа |
| те да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А |
| врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајућ |
| век доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што |
| зуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахн |
| м из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће |
| испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p |
| ...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет б |
| о.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета да |
| Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао |
| о мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па |
| их а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако д |
| о џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> |
| ашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му не |
| и испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Нем |
| - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја |
| врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хај |
| е да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама. |
| ћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја |
| породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је |
| он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио с |
| у.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред |
| <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> < |
| и кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану |
| !</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и |
| можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руко |
| креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне |
| кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу пол |
| /p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од стр |
| аба, — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје с |
| ити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми |
| дох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше к |
| на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S |
| дмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси л |
| Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, у |
| на била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— |
| <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по то |
| ога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Н |
| а, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је вошта |
| а му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је |
| неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му пра |
| сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја |
| звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у на |
| ... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> |
| лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је о |
| p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати |
| игани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, |
| уда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане цип |
| у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити |
| трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта би |
| сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Ла |
| S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к |
| сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и н |
| оји грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју д |
| остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум па |
| ј, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па |
| лим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да |
| о носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — |
| ђе ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим тавано |
| боли стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кљу |
| ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор |
| ма и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за |
| S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, с |
| дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њи |
| ар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити. |
| е.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују има |
| емо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни поја |
| кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки на |
| шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз ст |
| трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског |
| како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим друго |
| n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три |
| ме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не зн |
| под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На |
| ољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене |
| онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па к |
| општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад н |
| га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у с |
| рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели |
| је у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесм |
| p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p |
| а признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку |
| > <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p |
| леда.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с |
| приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, |
| за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак |
| !</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...< |
| угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ће |
| ао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког |
| што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим ц |
| а, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао |
| фрици...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да |
| Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни ср |
| ет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ |
| ћ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука чове |
| е тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су |
| се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окуси |
| да ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Ст |
| .</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замоли |
| најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не |
| ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то |
| време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и |
| ша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука |
| сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У |
| и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех |
| х да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад |
| S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у л |
| с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саон |
| Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, |
| нту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} |
| ачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде ј |
| есеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женс |
| месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S |
| Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разуме |
| ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, |
| рио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> |
| — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан |
| p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала |
| оћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> |
| оворио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</ |
| о мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> < |
| вом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S |
| 50 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више |
| га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Мил |
| !</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас оста |
| ћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох |
| о ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Би |
| мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је пе |
| p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p |
| а хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.< |
| иша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем |
| кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто к |
| бље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> |
| гурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја |
| реко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, к |
| у:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби |
| м празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доруча |
| једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи- |
| ави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а |
| !...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко |
| није да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код јед |
| ало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, б |
| у ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управи |
| ски греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ућ |
| но, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђа |
| та, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати |
| није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <p |
| гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дот |
| Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи м |
| мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Так |
| досмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из |
| м одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка н |
| {S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном |
| одигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену |
| Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам |
| <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динар |
| } Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље |
| >Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступни |
| ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.< |
| да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ |
| колу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле |
| ико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p |
| .</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад |
| унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све |
| белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном леп |
| пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу |
| о погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика к |
| нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Глед |
| едонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло |
| на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проход |
| вај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ј |
| ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тр |
| а,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово |
| м, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, |
| у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још је |
| ишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико |
| , а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мал |
| у.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног |
| <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, |
| Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између |
| ла, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као |
| , свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У дру |
| етна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну гос |
| д ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље |
| нез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са |
| што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара. |
| едовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је |
| блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „с |
| ки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у |
| 141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних |
| места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, |
| > <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад |
| — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Х |
| милице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него |
| учењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терат |
| на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као шт |
| гара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње ч |
| љавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, ок |
| трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овом |
| у само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног к |
| о чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па |
| се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чич |
| та на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p> |
| ама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> |
| одином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо к |
| д тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ |
| а, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредн |
| Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу п |
| та од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и ст |
| <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} |
| е: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти леншти |
| ћи у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена |
| — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа |
| учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p> |
| из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p |
| /p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а |
| се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p |
| да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама ниј |
| вој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин |
| ну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госп |
| уре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— |
| кру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.< |
| </p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас гор |
| ! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачу |
| >— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што |
| Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што м |
| м, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га |
| па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> |
| ку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не м |
| брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме з |
| е читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека |
| азухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p |
| из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,. |
| ишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, ра |
| адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује ис |
| дих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... воли |
| — Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> |
| нам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, н |
| кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига |
| — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест да |
| ана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми |
| еко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, |
| ше; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас и |
| нули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, |
| м могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни |
| очех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p> |
| који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако р |
| за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер за |
| укла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стра |
| рднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече |
| еко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде |
| ђемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само |
| . славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар |
| шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до п |
| о псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, |
| р су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то с |
| еше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као је |
| едељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом |
| уха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре |
| /p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погле |
| цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рук |
| S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> |
| могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да |
| екох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио |
| гу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</ |
| , па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дот |
| .{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима |
| досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево у |
| роиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцелариј |
| луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у по |
| га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у |
| медију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењ |
| шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа |
| пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређ |
| главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> < |
| јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за т |
| те тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — |
| емаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> < |
| олико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, |
| па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад |
| бар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста |
| Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p |
| пава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, |
| енутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну |
| једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да руч |
| уку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако |
| ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па н |
| нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако и |
| метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је н |
| мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи. |
| изу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, |
| ше се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p> |
| а да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном дв |
| збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и п |
| и смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији |
| сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан би |
| олико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно |
| ко усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер |
| чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у њег |
| евом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали з |
| да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али бе |
| но бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођ |
| тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак |
| гама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, |
| на иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... |
| о гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се |
| ји су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p |
| енувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад из |
| м се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежа |
| ини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао са |
| тна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чиз |
| о моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар |
| мо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад см |
| то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, је |
| не.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у за |
| јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче и |
| док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах то |
| у стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се п |
| поја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како |
| : шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико |
| на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p> |
| но, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причат |
| са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мис |
| ажар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и |
| овом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони |
| /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; |
| то се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо је |
| ражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах |
| ратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно ра |
| тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свиј |
| в га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку |
| <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да |
| .</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Ниса |
| купим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола |
| разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столи |
| </p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва мо |
| а што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак |
| а му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и |
| неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахат |
| Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} |
| p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доб |
| !{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело |
| тије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је |
| ндустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао засп |
| седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ за |
| же трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као па |
| е свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе |
| <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусм |
| ле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све |
| ђо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше б |
| рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе за |
| ћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Н |
| страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша с |
| с, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш |
| ођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих |
| али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа д |
| ем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек |
| >Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им |
| тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо |
| р а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца |
| ти седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p> |
| рганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и кол |
| очи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете |
| примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер м |
| екара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кида |
| пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од ч |
| вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух |
| е нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — |
| а сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осети |
| ка што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 1 |
| >Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим |
| " /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад |
| , волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад мома |
| и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S |
| бацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претр |
| p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па |
| рбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Нек |
| школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговори |
| !</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за с |
| .{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али |
| само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде |
| у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо |
| Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољн |
| ет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на |
| ледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се врат |
| о само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> <miles |
| оведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно фл |
| <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране о |
| н мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, |
| не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> |
| овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред |
| нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... ре |
| ама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, |
| , на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством госпо |
| ојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Че |
| ме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их ов |
| оче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огреш |
| авити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Па |
| знадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд. |
| моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене ше |
| ржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључ |
| ом морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што |
| је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — |
| .{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше |
| , па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико в |
| да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дош |
| диште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Пр |
| идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" |
| Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благај |
| је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим |
| Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а н |
| је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право |
| о ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у ово |
| родираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирет |
| “ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећ |
| } К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман |
| у се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p |
| сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате |
| , али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Мани |
| оиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова |
| ао и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, |
| ма решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечисто |
| волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био пре |
| што говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов проч |
| он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да |
| шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све с |
| а-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика |
| ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам |
| ај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохват |
| о ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S |
| прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </ |
| з пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам |
| аде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и |
| <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер |
| а <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — |
| . — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су |
| едим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одма |
| ли, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва пе |
| ише нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам јо |
| влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, |
| е и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа |
| ... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свр |
| ице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе П |
| ама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газ |
| спи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени |
| и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> |
| едала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка |
| — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја. |
| 4" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Дор |
| Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... |
| ати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док |
| о као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетат |
| че писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину к |
| е један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на со |
| рисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријат |
| ноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам п |
| Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из |
| </p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</ |
| <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред бу |
| , па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, пом |
| а, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> |
| <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искрив |
| овуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не над |
| ед зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом |
| е, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав ка |
| атраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, |
| >— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао |
| <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим. |
| ицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва |
| што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са |
| тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро по |
| тераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљи |
| ече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „на |
| афа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div t |
| жа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан ј |
| ајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школ |
| поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима ис |
| толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се крену |
| <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бог |
| кав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја мор |
| те љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву ј |
| радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларм |
| стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па пр |
| старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је нос |
| ри унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, |
| а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— |
| лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандарм |
| ла, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро |
| ставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она п |
| ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад |
| ,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега има |
| е у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капиј |
| него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— |
| !</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни |
| а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њ |
| ирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, |
| сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} |
| ма, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за т |
| арапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити |
| ам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зи |
| Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај |
| </p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <p |
| врши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам виде |
| требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши |
| ладаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је зе |
| ирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли од |
| ..{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> је |
| ера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb |
| повима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, ж |
| отера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му ј |
| ста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена |
| је започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само |
| јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и п |
| уђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била н |
| викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венц |
| оспођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масно |
| кој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим ун |
| до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку |
| — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и те |
| едва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљ |
| о због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње |
| стисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p |
| су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се |
| гле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда |
| в пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам д |
| поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Купи |
| руговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка нов |
| ултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли см |
| /p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом в |
| је другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и |
| S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем |
| .</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>П |
| вори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, |
| ; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Разм |
| ла и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене |
| тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сва |
| могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зи |
| улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Д |
| ом рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо уну |
| у ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима к |
| > <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен |
| та ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што |
| е чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад |
| год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам |
| ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети |
| акви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу л |
| није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на |
| сам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед |
| су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> < |
| дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад уг |
| зненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и |
| кох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... сла |
| вориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна |
| а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то |
| о из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстач |
| Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и пр |
| ако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обу |
| жали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против п |
| м се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у |
| се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом |
| аман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — |
| Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, |
| у и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни |
| ђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једно |
| лане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше зарумени |
| ли дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је |
| у ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као |
| /p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рук |
| ох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, шт |
| и је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, |
| нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити с |
| сврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па |
| рио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам и |
| упим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна с |
| да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад |
| руго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, п |
| ив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да дру |
| — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — вич |
| ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети < |
| смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, јед |
| се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не ок |
| глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па ка |
| еше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да |
| нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у ве |
| а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} О |
| што то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постав |
| а лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им |
| поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из он |
| и пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и а |
| .</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само |
| p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак |
| реко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема н |
| ест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и пре што са |
| и, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала |
| о би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p> |
| на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам |
| .{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би т |
| ну улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред врати |
| <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна з |
| едограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разгово |
| сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мен |
| то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладн |
| е сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек тре |
| ти!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако ус |
| предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обо |
| а тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, |
| с да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чује |
| о апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, |
| ам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које са |
| а никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцка |
| а сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>бог |
| елики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим ф |
| заше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињ |
| и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, |
| екивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћупр |
| вац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, |
| <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђе |
| едну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде |
| и, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а в |
| одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу и |
| еторица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црни |
| бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, |
| о ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— К |
| добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник |
| Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, |
| не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окрену |
| и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пр |
| мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — у |
| <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало |
| ећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај дру |
| — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар н |
| ају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од на |
| а није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затв |
| а је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Н |
| ер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се ра |
| е и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с |
| а с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полуде |
| прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек од |
| вом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа |
| зао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— |
| ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом |
| у уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад од |
| ње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретар |
| </p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови |
| цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни ча |
| спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме нес |
| а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од закл |
| атери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да |
| ни изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо |
| — Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже |
| он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па н |
| Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — о |
| то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја |
| е паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се оп |
| , на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави... |
| пођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, м |
| је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ М |
| ола све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — |
| <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... |
| са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан пресе |
| ме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S |
| неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше |
| чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику у |
| ... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље |
| ад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми |
| ни месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживањ |
| сле ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрез |
| лушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво |
| храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вр |
| — Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне спомени |
| ад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода, |
| — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм |
| есто, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{ |
| ам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их |
| S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ сте |
| бима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{ |
| !{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milest |
| /p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам |
| остану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне |
| ем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше н |
| анце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар п |
| сигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу ре |
| задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет |
| /p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је с |
| вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место к |
| тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да |
| богом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће рад |
| њи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог |
| <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, ког |
| е ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беш |
| ли кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p> |
| рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p |
| довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шт |
| е казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одм |
| Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дођ |
| извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у |
| р за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућ |
| врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се |
| ве појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад |
| ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кв |
| , наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу |
| а одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао |
| p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да нева |
| и тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем |
| и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{ |
| ед канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— |
| е да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она ј |
| уги пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао |
| им и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и |
| ља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог з |
| осподину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомич |
| пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са кој |
| ини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, а |
| едњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} |
| , па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било ј |
| ресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умиј |
| шио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне |
| уди!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За м |
| упници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један к |
| би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју стра |
| променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, к |
| кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p |
| е страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчин |
| џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим је |
| на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из |
| ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била ти |
| >— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших |
| рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није би |
| одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После |
| ано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер с |
| вим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам |
| збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} |
| ка ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац.. |
| огао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, |
| навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, |
| уго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме |
| уго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам |
| пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p> |
| /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— |
| ам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре чет |
| ну и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини пр |
| а и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомес |
| а.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чес |
| <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке б |
| рбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> |
| нем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... ника |
| <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испи |
| Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер |
| > <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме |
| не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час |
| гао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скор |
| медох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахат |
| не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збун |
| на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом |
| престано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на |
| собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, |
| ошен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад с |
| оспођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође за |
| акло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод |
| адржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесм |
| дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S |
| ни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као |
| milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми гос |
| па у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући.. |
| зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тад |
| и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухв |
| а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам |
| од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и п |
| <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си п |
| аносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, миш |
| радим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као зак |
| испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" |
| а!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све м |
| јих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, с |
| ана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини |
| ршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{ |
| /head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му |
| це“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричн |
| могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љ |
| у имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила |
| ош било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за |
| овац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет н |
| т динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем броја |
| S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у си |
| вадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — р |
| е говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин насп |
| и као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао з |
| ти — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети С |
| фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је гос |
| волте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и |
| грамо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше игр |
| , да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар |
| ера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пук |
| н, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом нећ |
| кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам пла |
| поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прап |
| и дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим |
| та места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, ва |
| вај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме у |
| исали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њ |
| приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако упла |
| сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" |
| оста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у рук |
| и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> < |
| ста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки |
| људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додирива |
| па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи би |
| са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се |
| други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу |
| ска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и јед |
| ошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар ка |
| се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли |
| ћао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам се |
| ђа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам |
| ..{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, |
| ажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p> |
| оме гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се |
| школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни |
| сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да |
| , као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нис |
| рни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светл |
| ах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати |
| ам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака |
| и капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, изв |
| једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господин |
| ..{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не |
| реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док |
| , а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуд |
| а то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; н |
| n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован.. |
| јући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му понов |
| ма, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох |
| ам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да с |
| ...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с п |
| е зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; |
| > <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, н |
| са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па с |
| дном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљил |
| земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан |
| викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степениц |
| биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно |
| о је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није |
| х два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куд |
| > <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...< |
| не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао |
| о од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге о |
| зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} Пос |
| рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву |
| се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у |
| > <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </d |
| /p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p |
| на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па |
| и...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних о |
| сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, н |
| сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они |
| пљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајк |
| а до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из |
| /p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стиг |
| .{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне рук |
| е ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до |
| у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко |
| ја остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив |
| камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред |
| у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједе |
| да.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крај |
| писе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на јед |
| вори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с пе |
| те, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није |
| , где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокач |
| да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> |
| општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како |
| ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нар |
| о, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу бл |
| драво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са |
| ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ |
| ћи по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу |
| Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се ч |
| >Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не |
| жити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будет |
| и пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... |
| p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одма |
| ...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, |
| </p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметиш |
| ама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се ш |
| оришта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли по |
| стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окр |
| .{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак |
| .{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се з |
| ...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га |
| том сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p |
| а била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и |
| <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва |
| болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ов |
| Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" |
| а беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пу |
| мо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочија |
| рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се р |
| е што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;.. |
| — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим ме |
| прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа |
| сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо пат |
| амислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</ |
| p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је так |
| .</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спа |
| реме гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем зви |
| о злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће иск |
| зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на |
| .{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата пр |
| речи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — по |
| н по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајски |
| ру како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, |
| е: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верује |
| е у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> |
| мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?.. |
| у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Су |
| ноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано |
| <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и |
| и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> |
| ођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже за |
| нао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стра |
| >Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, дана |
| ди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет П |
| затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, |
| жао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! |
| д сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p |
| p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p |
| Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где н |
| о паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као залив |
| ићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.< |
| одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево |
| ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!. |
| преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ев |
| облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим т |
| ли, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би |
| седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пу |
| по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, а |
| .</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита уп |
| нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена сп |
| а га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> |
| </p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треб |
| <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чу |
| лици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица |
| едаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разг |
| едао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су посл |
| отиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> |
| изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз жив |
| з квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и уп |
| у те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столи |
| би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не д |
| сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кест |
| а колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У сед |
| а тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако |
| е ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затво |
| онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</ |
| ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зе |
| имајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи |
| ужи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</ |
| о се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{ |
| тране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали |
| ожа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезет |
| у.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих |
| жајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја |
| тине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чи |
| уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те |
| њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка |
| авод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са својом настав |
| ешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> < |
| испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> |
| .</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписм |
| и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све с |
| ор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме |
| га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта |
| увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме |
| м изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се |
| де да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажа |
| рка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве б |
| е смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са |
| д прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу полови |
| — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреш |
| ко воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној |
| кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па за |
| >У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је |
| лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде |
| киде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем |
| т Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ..{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и теп |
| — Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је м |
| ођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му |
| уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта ст |
| p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду по |
| ико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите до |
| о издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци о |
| деш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадић |
| е па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпар |
| е први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у л |
| спођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...< |
| сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао |
| тити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радос |
| а за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одри |
| ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима |
| ло дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.< |
| <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, је |
| видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за |
| Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах |
| е а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.< |
| тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме с |
| десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S |
| Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па |
| вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p> |
| — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</ |
| повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разгова |
| са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничег |
| сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију. |
| а вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бр |
| и?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, |
| и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах |
| а нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p |
| ко уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у |
| овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим |
| е као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не мога |
| сећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја |
| о спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је б |
| Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпозд |
| остаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па м |
| јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт |
| јах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја в |
| д стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Пр |
| Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брков |
| и више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаш |
| ека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Боја |
| ах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једв |
| био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад ни |
| <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, тама |
| >Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232 |
| у низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па |
| врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм л |
| да ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{ |
| прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помама |
| S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, ко |
| обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се вр |
| сам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} С |
| је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме |
| .</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су ма |
| биља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде |
| к после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Из |
| тисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} У |
| сило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођ |
| nit="subSection" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен |
| по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако мог |
| </p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, |
| p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и |
| и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не мог |
| казујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос на |
| Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> |
| вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, н |
| о положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} |
| ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави |
| ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се п |
| — викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупка |
| <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни |
| ..{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер бе |
| та друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умив |
| Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који |
| а отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се гос |
| Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена |
| ако је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, поз |
| рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да |
| ко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три ко |
| е само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт |
| а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се су |
| Васкрса, јер је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резу |
| г, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био м |
| спрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био |
| још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за |
| ише наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем |
| побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим д |
| .. рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гол |
| оликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што |
| ошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара |
| моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођ |
| пуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општин |
| распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми др |
| .</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n=" |
| ведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном |
| јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију |
| тити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи |
| S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела |
| едати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јаса |
| пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међ |
| иког терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топ |
| ицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад |
| ако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Х |
| ="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечера |
| ?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> |
| три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више |
| ле још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох И |
| умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на иска |
| обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бек |
| а служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, |
| его дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p |
| авним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите н |
| и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За |
| итнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем к |
| и живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме ма |
| ла и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од |
| г ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је б |
| освађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се |
| рчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје н |
| о четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, пос |
| је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капиј |
| е није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место г |
| p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.< |
| било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у |
| еосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде |
| ори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> |
| обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је |
| ам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и |
| рати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па |
| паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за дв |
| све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трк |
| аставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам м |
| учајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце! |
| лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта |
| и се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их посл |
| </p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мисли |
| да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту за |
| сприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и ка |
| е довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад в |
| поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, |
| њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове |
| вим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двад |
| ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио |
| истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити |
| у страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете р |
| ш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему |
| радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> < |
| .</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... |
| му казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко нагово |
| е истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се мо |
| ити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу... |
| сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Так |
| зва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гле |
| ослуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога |
| ац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем |
| .{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> |
| Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм об |
| ндрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што |
| богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама |
| бар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви кој |
| } 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у ше |
| е се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрп |
| ругих незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас |
| Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лак |
| ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута д |
| јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изл |
| и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижав |
| ве ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хл |
| ичаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и т |
| ђосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора |
| на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред |
| о у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде о |
| енада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја ј |
| вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећај |
| целарије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда |
| дно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и |
| ерен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај |
| урим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, |
| о, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа бил |
| е ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S |
| и...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они п |
| ују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и |
| тара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зл |
| ем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Р |
| па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу |
| ек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— |
| одим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђа |
| ајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отвори вра |
| Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто |
| а ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде |
| ебе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Ма |
| ем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Бео |
| о дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо д |
| ог хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икак |
| ама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао поз |
| често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвозд |
| ла и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нем |
| /p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу |
| .</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох |
| тражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обр |
| немогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи...{S} Било га је жало |
| та извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...< |
| /p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахат |
| Section" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, ко |
| ио јастук и, на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану |
| ратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Х |
| аћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нес |
| > <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у је |
| е завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код |
| нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах од |
| реноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандил |
| авати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у ње |
| је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по д |
| за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се у |
| амишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је к |
| апоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Назд |
| м приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата так |
| осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се |
| ит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим... |
| од њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у ш |
| </p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и об |
| ца, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно врем |
| квих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S |
| и заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим ј |
| та не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на кој |
| ...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месе |
| на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисм |
| још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која ј |
| смом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест |
| n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој посте |
| , сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — ви |
| га ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рек |
| с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај |
| ећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вароши а на бањском пу |
| <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има |
| Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, да |
| а је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко |
| нуло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада вр |
| лицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бо |
| ила највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се тр |
| сетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајт |
| ећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, мора |
| p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здра |
| и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње до |
| а дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> |
| х стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</ |
| да вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беш |
| зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових |
| рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се |
| ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у |
| сем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па г |
| ор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао |
| ватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жан |
| ом шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После в |
| задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити |
| а је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим |
| тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се... |
| } Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до |
| књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полуд |
| се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — пом |
| патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај по |
| а...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од к |
| има својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S |
| омах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи бил |
| рчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, оба |
| пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} |
| што сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изуз |
| >Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p |
| го милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах м |
| угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — |
| у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов |
| јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису |
| чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то |
| м научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми |
| — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукањ |
| Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је |
| SRP19001_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били м |
| већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за |
| ли најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у |
| лагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио. |
| та недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p |
| Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања |
| .</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Сл |
| са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у бо |
| е се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због |
| е код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам |
| иву мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана |
| гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.< |
| школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у у |
| Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n=" |
| било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја |
| ка је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја сп |
| хати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи ни |
| о, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Мех |
| а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим |
| чи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земља |
| ене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода |
| "258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи с |
| ами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свог |
| > извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећ |
| у нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра ус |
| ко опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не |
| ућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам |
| {S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, |
| о у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо |
| ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу од |
| где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шт |
| да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и в |
| лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p |
| Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129 |
| шта, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не |
| мао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског ј |
| спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,.. |
| > <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, мо |
| ст као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рука |
| дем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој |
| ај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти |
| е остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и појед |
| ао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div |
| е новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни б |
| туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шт |
| шина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полак |
| !{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотва |
| се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} |
| аћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зор |
| > <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} П |
| ожда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследње |
| p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</ |
| ...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, |
| Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је |
| рича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, |
| , који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи п |
| уги. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари |
| их се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ст |
| ем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, |
| а који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепо |
| ао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времен |
| у дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и ако сам з |
| ке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кав |
| и сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па х |
| во беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог п |
| оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; |
| о или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би |
| зо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> |
| /p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо |
| му и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, д |
| , а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се к |
| на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим го |
| </p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n |
| врши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном мес |
| јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу |
| смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробн |
| Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари |
| на дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим |
| ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако не |
| азник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Тераз |
| ове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми ј |
| ње, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Гов |
| ао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којо |
| чим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и њег |
| , помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се |
| чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овак |
| ка буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још је |
| помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се |
| во беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и |
| а у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисв |
| ах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!< |
| <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу |
| ру скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли н |
| тљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p> |
| ко пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта ч |
| ..{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, |
| ичати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са ж |
| ети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — реко |
| сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведо |
| д ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чу |
| р, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас мол |
| .{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом |
| и једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и |
| еловјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од |
| енутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на |
| иромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда |
| нута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дак |
| чак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом |
| p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колик |
| железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше пут |
| и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Н |
| раха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</ |
| до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динар |
| чку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мно |
| ;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, од |
| Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред вр |
| ујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} До |
| ља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да пре |
| к сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну |
| то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре п |
| ав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p> |
| к могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сад |
| ли у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам |
| м...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’ |
| ој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не |
| ики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван |
| , знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати |
| од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада т |
| кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве после |
| одина,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} |
| бојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгуби |
| Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n= |
| ујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигу |
| а ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> |
| енут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{ |
| се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} |
| Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод |
| !{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мн |
| — За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад с |
| али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како |
| — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, |
| ти, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја прав |
| едлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старе |
| с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савам |
| наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи |
| и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> |
| ему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи |
| кве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене не |
| а, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудил |
| дправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене на |
| да почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, п |
| ници, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно |
| но ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја |
| провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам |
| Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: б |
| шеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору с |
| мад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два |
| еликој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... ј |
| ван од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!... |
| има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледа |
| од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и |
| Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зид |
| 0, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из ф |
| ликог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла |
| е време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће б |
| дила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађ |
| сам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ с |
| не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>С |
| рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш |
| ц седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на по |
| с, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да |
| ладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор беше и |
| а друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— |
| роживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{ |
| зад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али |
| тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. проде |
| езарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г |
| био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Мил |
| свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, |
| "71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док св |
| нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је с |
| исам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па |
| ше од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је |
| а за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола |
| диже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра |
| адражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газда |
| смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности |
| и, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> |
| стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит |
| то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући |
| узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по је |
| Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p |
| разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођо |
| сто за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</ |
| тим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{ |
| > <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p |
| о, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} |
| ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> |
| умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице.. |
| се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара |
| лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, к |
| и се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљ |
| ам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом |
| Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спав |
| ачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би прав |
| скидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да с |
| мрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и |
| е греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{ |
| <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну |
| шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> < |
| ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао.. |
| на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и |
| н сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Прав |
| >До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, |
| умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, |
| мо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек |
| Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" / |
| новнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да уч |
| — Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— |
| се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је |
| а нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућ |
| тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>По |
| , који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче оп |
| уцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попри |
| у, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> |
| у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако |
| а, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се посл |
| аћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, гд |
| моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,. |
| из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу |
| гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни... |
| где морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Ка |
| и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, |
| >У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнем |
| <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, |
| а двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S |
| нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио он |
| p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро полож |
| нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирче |
| прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако н |
| n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по шк |
| нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више |
| ицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем д |
| лико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, |
| — Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник про |
| ламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} |
| хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме ос |
| к ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну ко |
| заше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста |
| здржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживат |
| ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други |
| stone unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — |
| еко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И |
| ,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију |
| цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то |
| ма сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купит |
| и шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо с |
| > <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме |
| ...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не зна |
| акво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не уме |
| {S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим |
| ји беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те |
| е.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут |
| отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и |
| и“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као но |
| љубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико зб |
| руго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| >— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио |
| с двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p> |
| > <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке |
| есор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе изву |
| } Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спуст |
| ико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми нава |
| е изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим |
| p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и |
| ке вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно па |
| тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други |
| <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љут |
| ст а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали. |
| нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше т |
| — Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Б |
| ет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на не |
| слободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> < |
| ључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и св |
| сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, ко |
| професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик... |
| ога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам н |
| ЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним ц |
| и да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, нег |
| а се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узел |
| но изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се по |
| о...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи мој |
| лажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ног |
| гао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађос |
| ем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту |
| епо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писм |
| риковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој |
| у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, пр |
| жан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, |
| оја постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје вел |
| ело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта |
| олисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задово |
| то у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не |
| — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p> |
| и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?. |
| ахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао.. |
| је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирен |
| авани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио |
| едну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни п |
| ред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с другов |
| а па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч |
| рски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митров |
| .{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> |
| та да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опста |
| м...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега |
| дно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> < |
| ...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих |
| томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман... |
| </p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском д |
| х незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није |
| од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосм |
| ом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих |
| смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи |
| ма при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је до |
| гом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" /> |
| о је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад |
| од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка |
| дравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, с |
| и се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађ |
| то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је по |
| ој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд |
| ругог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S |
| вашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, по |
| ивео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући г |
| b n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред т |
| ..{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости |
| ренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то разв |
| но живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано |
| о се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Н |
| у,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора |
| ио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела го |
| <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник |
| ред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p> |
| рва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је непри |
| главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један |
| итање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово х |
| е: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пу |
| ије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само |
| узе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити бе |
| у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па н |
| Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ з |
| им прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео з |
| што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана прип |
| глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима.. |
| да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као |
| та грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намеш |
| диже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред.. |
| пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а |
| ас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Ла |
| спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа |
| ам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер м |
| капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — в |
| сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису |
| дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То |
| на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" |
| обља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен |
| нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у |
| едну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати |
| ла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослоб |
| кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида |
| ико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него |
| ли тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: про |
| собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна крев |
| реко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту |
| спођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим вр |
| е, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одма |
| добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми н |
| да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми |
| би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ст |
| е да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} |
| .</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госп |
| са и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганску шу |
| ше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боц |
| си ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— |
| а изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не и |
| свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину жи |
| ко сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде |
| о са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других |
| што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог п |
| ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди |
| ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му |
| тнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, |
| ати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачн |
| о па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави |
| једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је |
| Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима |
| S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна црт |
| ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних |
| ети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз к |
| ци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?< |
| на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију дес |
| био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— |
| би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, |
| , претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> |
| ље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али |
| морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели |
| рисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде |
| ите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ј |
| мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> |
| писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код влас |
| ао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је |
| , који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у |
| <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непреста |
| ством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сва |
| ао прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Ш |
| огао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зид |
| гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као кака |
| седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— По |
| ди једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речи |
| на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа уну |
| ата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лу |
| школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p> |
| ошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Пр |
| ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — р |
| ам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако |
| , то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од св |
| а, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попу |
| се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи п |
| е кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!... |
| .</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих ваде |
| и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих сп |
| </p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени |
| довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад чов |
| /p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како |
| — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си |
| е био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — на |
| икће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима |
| ма, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја уста |
| <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шип |
| е онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо |
| што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, |
| уштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из куј |
| оје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сус |
| ајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</ |
| степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, време је, а |
| /head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихов |
| /p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на |
| огао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала г |
| преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,. |
| 5" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их |
| на...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од наш |
| е но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спа |
| > <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посм |
| га сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S |
| ад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали |
| ше од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу ку |
| ле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па о |
| ="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао |
| а, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем |
| <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго пр |
| мпу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда |
| олица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрв |
| </p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ д |
| Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши св |
| цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један |
| > <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви напра |
| и су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш г |
| ана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их |
| десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види |
| една цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви и |
| ј!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је б |
| — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60 |
| тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима и |
| {S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а |
| м! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где |
| ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викн |
| а с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати.. |
| а на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p |
| ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> < |
| ети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који |
| ча-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на нога |
| ање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.< |
| кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па ј |
| викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у |
| > <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет из |
| е...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз |
| аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— |
| , а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска |
| ујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да ч |
| пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега чет |
| — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са |
| говори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где см |
| ика се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, ин |
| олски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</ |
| едва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју |
| укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} |
| ма на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корак |
| столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу |
| имо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може |
| истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; обори |
| а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину |
| ма па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у се |
| </p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p> |
| Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: |
| мах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта |
| ...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али п |
| ослуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служи |
| ако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, вал |
| имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ни |
| у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам ниј |
| човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад до |
| > <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве п |
| ао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече |
| b n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш |
| 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, |
| мењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, |
| и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не з |
| ти самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму |
| зму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчи |
| ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица зауст |
| једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћ |
| ци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type= |
| .</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, |
| своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих. |
| м што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки |
| олико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, |
| ад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потр |
| чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, |
| испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због |
| ="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још |
| што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од |
| морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одгово |
| ј новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избр |
| ела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим ст |
| едне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи |
| ембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак |
| одне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на ср |
| ма.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не |
| и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући |
| Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично ч |
| .</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Раз |
| сле ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се врати |
| , — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онд |
| /hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе |
| јући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, |
| орам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> < |
| упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би |
| оче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш |
| међу првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи |
| казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш |
| ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n= |
| нај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се поту |
| На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и ни |
| {S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особ |
| не за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари |
| на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сиг |
| не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материј |
| дном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бо |
| ливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св |
| <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вреде |
| но друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујн |
| рате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... |
| ле, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док о |
| ..{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кири |
| ,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама било, да |
| {S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас он |
| , ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да |
| се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдан |
| ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — |
| кви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се д |
| в. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настр |
| ве тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упиш |
| љна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би и |
| ак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... |
| е био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцка |
| азио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... |
| .</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, |
| сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се врати |
| прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам |
| нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је д |
| е, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе |
| , могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо |
| не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посва |
| час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> |
| у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...< |
| никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после |
| ивали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око јед |
| нда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе гла |
| није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао с |
| кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује |
| то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети. |
| } Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово де |
| у као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као з |
| >Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера к |
| за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у |
| а спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око по |
| к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, са |
| > <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђ |
| ријих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској п |
| дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо |
| ском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да |
| ња!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиж |
| е тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!... |
| је с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампир |
| таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путо |
| дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, ц |
| вори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да см |
| че Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на кл |
| е нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>О |
| гао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и неп |
| ледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> |
| — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да |
| озади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — х |
| </p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеб |
| виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из |
| варту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на |
| за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађам |
| на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатн |
| </p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплат |
| вши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе |
| лу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Вар |
| бро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не |
| p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да |
| јзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше. |
| — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније са |
| n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђ |
| а радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге т |
| затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим г |
| ачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмем |
| ао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, кој |
| злазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што |
| одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцк |
| за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не п |
| г циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Гориц |
| трову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом |
| из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца |
| андарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један |
| , — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радос |
| мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минут |
| та; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете. |
| >— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да он |
| ик ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p> |
| шли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSecti |
| а другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана.. |
| p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо св |
| у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не до |
| сподарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их мора |
| <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> |
| не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одг |
| /p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и до |
| рло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још |
| седном винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљ |
| За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим кру |
| паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице |
| око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би у |
| цу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газ |
| лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чек |
| хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се |
| ати...</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, |
| о..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као м |
| d>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ |
| , али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегд |
| <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.< |
| радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле са |
| и написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нек |
| ка ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони с |
| ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ће |
| Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији преда |
| , али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: |
| >Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече јед |
| нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече једа |
| рати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се |
| армати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо п |
| /p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p |
| томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од |
| ба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p |
| месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати от |
| овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.< |
| за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> |
| и помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од |
| пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је бил |
| решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски |
| ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, |
| а је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову с |
| ам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које вил |
| — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је упр |
| хану...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити |
| ости је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особи |
| ех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у |
| е школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему |
| низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису з |
| напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли |
| бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански гре |
| <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овак |
| аје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.< |
| шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се д |
| такло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада |
| > <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте |
| <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по под |
| в ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ |
| ади, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на |
| ad>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге |
| циће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; не |
| добрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина |
| тави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њем |
| се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док с |
| на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види |
| смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечера |
| то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су, |
| је и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па |
| енео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођ |
| о светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све р |
| ола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На сто |
| р њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и приј |
| о, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па он |
| Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је он |
| квих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и |
| етима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави п |
| То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме он |
| ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p |
| осподин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђавол |
| опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа. |
| змем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, |
| ловину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин наро |
| као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они при |
| ли како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— П |
| из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бу |
| та од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани |
| , устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шт |
| е и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преп |
| само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У шко |
| ам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да |
| и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио н |
| дговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред |
| еуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћ |
| чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— |
| ом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била сам |
| на...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шп |
| и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке с |
| ђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше д |
| осно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустави |
| господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} |
| , — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће |
| ок не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак |
| ујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код к |
| S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S |
| орих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена вра |
| } Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; ка |
| ок смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларм |
| ед...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопр |
| у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један к |
| је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни |
| ите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — в |
| >— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и наша |
| може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате |
| ама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас |
| да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p |
| из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и тр |
| ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви ново |
| нгупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вр |
| ба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже д |
| ше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же чел |
| ство твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајн |
| а, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а п |
| у, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас |
| ш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ п |
| .</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиро |
| рестаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али |
| једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не б |
| то, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две |
| а отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа |
| и а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома преп |
| епо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у тав |
| ете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо |
| ан.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље |
| /p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи |
| адоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве проме |
| и преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот |
| те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледал |
| је било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочи |
| јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва |
| м корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да |
| ! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно |
| уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опе |
| о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па |
| >— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, гос |
| н у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, н |
| е пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају |
| к, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остал |
| причати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра |
| тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газ |
| еже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, |
| прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи |
| сле тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све пре |
| и...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>При кр |
| би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довук |
| >Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело беја |
| с се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одгов |
| з занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно |
| исати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, |
| ано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага... |
| власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви |
| .</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем |
| оручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да |
| што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— |
| да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она |
| {S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се |
| Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њени |
| ити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Ха |
| ени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сах |
| реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би т |
| рекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм вр |
| алити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живе |
| /p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим |
| здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— .. |
| о ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ ус |
| овек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Ка |
| али да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го ш |
| и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових п |
| а месеца издржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је |
| то је за мене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— |
| , живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је |
| а молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тог |
| андарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" |
| читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио с |
| екне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после јез |
| лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу к |
| <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њ |
| за“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи м |
| нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то |
| Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљив |
| то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} |
| овац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p |
| д госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништ |
| већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом |
| 64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред ода |
| ми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш |
| -а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.< |
| "7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариград |
| читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Ав |
| га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не |
| себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупн |
| завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па |
| још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред |
| е смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишав |
| за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац изброја |
| че као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајућ |
| аспикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине з |
| к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, |
| {S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? |
| а...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књиз |
| ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То |
| ата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам |
| да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да се |
| д да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пу |
| нтересантна је била једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лако |
| п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десн |
| исмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; |
| адам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па пос |
| хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без з |
| каквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и |
| ако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матер |
| о је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упути |
| е остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао ви |
| послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас |
| ече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, |
| ено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме р |
| стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђ |
| а преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p |
| , по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као |
| ом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно с |
| иму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна пос |
| е чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршет |
| било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам |
| идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцн |
| памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви г |
| знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како |
| д изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће |
| ам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта л |
| тиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у д |
| ко, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</ |
| ји им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити |
| подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, ма |
| м тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седн |
| лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па ид |
| си и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ пок |
| од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тум |
| олико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и |
| Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице р |
| па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чис |
| е риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек м |
| > <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је б |
| дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одве |
| казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо ок |
| хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу о |
| и!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већ |
| во ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и |
| према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горч |
| је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распрода |
| ва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за |
| о.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и пр |
| ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог |
| ади?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рад |
| а изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и но |
| ћеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, |
| ите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у каван |
| /p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да ради |
| издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису |
| а јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо |
| ила је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђ |
| м вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу |
| гом, збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газ |
| ама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотичн |
| ше се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не |
| се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ак |
| месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавил |
| Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а |
| ник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, т |
| уком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псе |
| а — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била |
| ако вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и од |
| ишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је |
| пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који с |
| зујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја |
| чив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече |
| зумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За |
| зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној но |
| те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене ол |
| никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, |
| и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш вр |
| рни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</ |
| тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах т |
| то по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> |
| од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случ |
| Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу т |
| аш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земља |
| х — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати ст |
| потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако пор |
| о смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све врем |
| ређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки |
| човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећ |
| ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сач |
| та предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабра |
| вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га мог |
| /p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p> |
| омадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било |
| што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би |
| али смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он |
| ер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз који |
| енице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборав |
| итна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а |
| ло је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milesto |
| у...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и |
| се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се н |
| </hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најп |
| мали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали кој |
| а: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није |
| вно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на и |
| међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана |
| у слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче он |
| кварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од не |
| Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред |
| да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукам |
| несеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш т |
| и неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела |
| би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, го |
| драви нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо! |
| повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али |
| хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо |
| о од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланск |
| „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} |
| канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад у |
| оже мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе |
| Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера |
| анта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она бил |
| да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мисл |
| путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим |
| n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини пр |
| корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако га |
| вдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до сврш |
| ра кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја |
| руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим |
| да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је |
| што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше р |
| ..{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и в |
| есе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у |
| би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} |
| а!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором с |
| ане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог ниј |
| >— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да с |
| се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш мира |
| ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се раз |
| Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко |
| младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, че |
| Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мир |
| знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њо |
| аше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац па |
| ви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Ник |
| туримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, |
| зни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то |
| го, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али |
| д стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> |
| та Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... |
| е подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p |
| , а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, ко |
| Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Ч |
| к, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало ч |
| екох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу п |
| ла цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико |
| зионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p |
| каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извид |
| >— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам има |
| ки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома |
| бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узма |
| остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први зн |
| боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а |
| и се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про. |
| Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p> |
| ахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, |
| ску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен! |
| а јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владик |
| и деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје вел |
| ако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н. |
| </p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јао |
| <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор н |
| /p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још се |
| говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох |
| то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љути |
| p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни |
| > <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се |
| и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се расту |
| , јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да |
| у те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав |
| .</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— |
| .</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве! |
| ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, г |
| ровео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је |
| а, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресит |
| то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито |
| са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној по |
| ли оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најл |
| p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> |
| у.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека |
| тила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S |
| /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта |
| p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари. |
| витеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем |
| ..</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... |
| га ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног |
| , а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудр |
| тај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара |
| е сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— |
| због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одгов |
| још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ће |
| рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} М |
| , што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господи |
| док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора |
| сти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере |
| приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше |
| ти доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате |
| баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад |
| еница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи води |
| >— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича М |
| стио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот да |
| ва на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одм |
| тиву дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, п |
| чини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мр |
| ао прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p |
| те па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испра |
| ућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја |
| .</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам пос |
| о је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим ва |
| е.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће |
| шено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред |
| и ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде зај |
| <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ни |
| ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада д |
| вити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља попр |
| т?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> |
| бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме |
| иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми |
| оришту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет п |
| аш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зау |
| ..{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо |
| и наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ј |
| андарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми |
| ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, |
| арочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— До |
| ш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на она |
| , — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да |
| } Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се м |
| ...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошт |
| p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац н |
| да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најза |
| јицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истер |
| је који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — ре |
| , а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и |
| е! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести |
| е, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у шк |
| е да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш |
| ишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно |
| ји је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То |
| /p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вам |
| Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се прид |
| а, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, |
| ш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, з |
| <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим пр |
| више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми с |
| Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу.. |
| о!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.< |
| /p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али |
| у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме |
| Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — |
| та тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Бић |
| от...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас |
| p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ства |
| Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука |
| .</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја бога |
| ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази |
| капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу н |
| аст</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n=" |
| а газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој пла |
| рљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаес |
| х као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чуј |
| ницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и о |
| ш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узет |
| д жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Ки |
| Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај др |
| а пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p |
| али без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни |
| ма...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном |
| аде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта прија |
| и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не може |
| е, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p> |
| у био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали. |
| ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине |
| више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко |
| м у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, твр |
| у биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} С |
| камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајда |
| м после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — |
| читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово ње |
| ражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, м |
| иком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште ка |
| ој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p |
| дио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, г |
| и се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ |
| ворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сео |
| чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Пан |
| мет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао |
| деш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је в |
| кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из ка |
| тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упу |
| се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код дру |
| м да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, х |
| а су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгле |
| <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за |
| ти зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанско |
| љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту? |
| он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли с |
| .{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...< |
| и...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они ис |
| огима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у к |
| узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" |
| ке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџини |
| ... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата и |
| ана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло не |
| .{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу т |
| спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу к |
| шам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} |
| , благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требал |
| молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још |
| што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Бож |
| лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напом |
| у мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</ |
| среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на феде |
| ували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ о |
| овати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог ст |
| о вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала. |
| дим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима |
| — Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сад |
| ије било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спав |
| сам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ |
| па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били стал |
| Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па м |
| уством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклонос |
| ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви ни |
| {S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она ј |
| Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту |
| а баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити. |
| а хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти каже |
| цки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да за |
| ,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје |
| у тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што |
| p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он |
| да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те |
| ао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на |
| натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и намес |
| ам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у |
| и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време п |
| е <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је јед |
| нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као |
| S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера |
| е купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном ди |
| ца.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у |
| <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,. |
| лим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> < |
| сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет |
| м шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} |
| рема пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у |
| ере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; |
| ни живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не могох више издржати а међутим било ми је све јасно и |
| — Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а |
| Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахат |
| , — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онд |
| то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним |
| <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном |
| ће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно |
| ита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све |
| ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли б |
| глави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом |
| мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да |
| заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је ов |
| ао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је т |
| м,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани |
| па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и остан |
| и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго врем |
| ипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си посл |
| ти чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, к |
| осподине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га по |
| су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.< |
| а терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> |
| јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послу |
| Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљај |
| клониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и |
| и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у р |
| кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми см |
| ако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва ч |
| и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у јед |
| сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је била испр |
| неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох пра |
| вотињо једна, знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госп |
| сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било... |
| јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у м |
| јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у |
| р за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— |
| литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера.. |
| г, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да шт |
| и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђош |
| у где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су |
| Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ов |
| да на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који |
| и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке |
| а два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а т |
| зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита креште |
| тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан зад |
| p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и д |
| је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на понов |
| ..{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи р |
| ем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но к |
| старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би з |
| ; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде м |
| у.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари |
| рог дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и |
| та велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу |
| го је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па |
| ље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрве |
| на;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да |
| х чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже |
| зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је |
| у,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што |
| знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за дире |
| што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми |
| је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p |
| — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити |
| зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боц |
| ма их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са |
| унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав пред |
| вадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S |
| данаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испо |
| воје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! по |
| је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу с |
| ложио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош з |
| ам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а ко |
| треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се з |
| сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на б |
| е свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пиј |
| ..{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и |
| не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а |
| гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане |
| ео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положи |
| дао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајт |
| флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} |
| добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравко |
| према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутр |
| ли замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила к |
| и ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упор |
| нао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" |
| ве што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, |
| на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећ |
| а до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> |
| е ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок |
| /p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларм |
| у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најб |
| већем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па он |
| p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> < |
| иком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта д |
| <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми она |
| почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опе |
| ј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> |
| о господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, ш |
| лико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Нева |
| ства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — |
| /p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</ |
| њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се |
| ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам |
| у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној |
| зу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> < |
| .</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем З |
| ајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!... |
| ја би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав |
| емо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — о |
| и неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чуд |
| у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили |
| лике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фија |
| Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту |
| те ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока н |
| луживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</ |
| руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај ка |
| ци учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим |
| ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и л |
| као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа ск |
| сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ |
| адне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p> |
| ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли раз |
| омка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до |
| ће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, |
| надох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p> |
| > <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар т |
| е велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корац |
| Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Бо |
| тојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл |
| д имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провал |
| " /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење д |
| оворих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.< |
| који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много час |
| не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у м |
| испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба |
| да ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S |
| нем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S |
| ривуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам заг |
| тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, М |
| а сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја виде |
| а три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина.. |
| „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разј |
| и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па |
| .{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у |
| се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих |
| леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти |
| у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полак |
| олако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како д |
| ако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуц |
| .</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p |
| о би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде у |
| за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком |
| ањег начина живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва |
| шло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годи |
| шта да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим |
| >Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек |
| ри поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво |
| м ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— Т |
| осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити о |
| белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година има |
| асно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме |
| ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{ |
| ан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p> |
| изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече |
| би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ного |
| уди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се уш |
| могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, |
| види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељиц |
| руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, |
| ђа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију |
| школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско дв |
| би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, |
| лском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да то |
| наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш |
| разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем |
| е по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни |
| се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти |
| чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упит |
| кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром, п |
| амићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и вели |
| са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положа |
| — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> <p |
| уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана |
| х треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситнич |
| живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам г |
| рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренут |
| ред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Б |
| зети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло |
| то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, |
| тупиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без и |
| ости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p |
| (!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати ул |
| уживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би |
| ног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову ж |
| сам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на |
| јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Ни |
| о седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а |
| сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p |
| придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра. |
| ржаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, д |
| стива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с ко |
| време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} О |
| све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Ов |
| си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене |
| p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуж |
| стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем |
| ш има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо |
| порније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном п |
| те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да |
| рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутит |
| о сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одма |
| лану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, п |
| <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака |
| прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S |
| те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући м |
| та би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини т |
| адовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и б |
| нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло ко |
| Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан |
| остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде.. |
| и још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су |
| једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе под |
| одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} |
| </p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми |
| верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само о |
| о придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђаво |
| вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико уч |
| угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти тер |
| јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје шт |
| аголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутр |
| За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме |
| а мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији б |
| оду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на ул |
| мљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана ис |
| Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у г |
| је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пи |
| на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На |
| а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бу |
| бро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Сед |
| а индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, д |
| ш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред с |
| ...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не ис |
| и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само |
| кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — |
| .</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— |
| у а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником |
| укала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> |
| преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он |
| } Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Ист |
| чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одм |
| ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи |
| има које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се |
| ...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно |
| е до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаес |
| ило голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-ж |
| да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини |
| ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокн |
| има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на |
| еђутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела |
| ви..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</ |
| у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, в |
| олим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извид |
| сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред в |
| цу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у по |
| и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показ |
| ље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам |
| сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гле |
| око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући |
| ем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог обр |
| богом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници |
| тњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо |
| <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакл |
| <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Врем |
| едох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осе |
| ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се деси |
| агајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, бра |
| ак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито |
| ти, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си |
| ларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, |
| за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред |
| вео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па посл |
| са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми би |
| ..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то н |
| ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да |
| у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам |
| човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причат |
| одрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Ме |
| 5" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али с |
| т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати |
| је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тог |
| едини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и |
| и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридес |
| два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је б |
| ло док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!.. |
| ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошч |
| ох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Нос |
| ешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> < |
| ош бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> < |
| Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам исп |
| га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— |
| S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: |
| , па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на |
| погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних п |
| p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb |
| ису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Има |
| у у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти са |
| на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<tit |
| мо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још дера |
| , бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо но |
| и“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо |
| аш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево |
| >— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих |
| где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Д |
| ви врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо ч |
| у више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу |
| е од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав |
| ћу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!... |
| ила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох ка |
| Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је |
| Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки |
| него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим |
| длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| о вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст |
| ући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, |
| {S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само зна |
| Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу |
| p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, ко |
| динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који с |
| — Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и в |
| гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене ник |
| <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те с |
| /p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пе |
| тарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио |
| о је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— |
| гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p |
| помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обој |
| у кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет в |
| м смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред п |
| ке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући |
| За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бр |
| ље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А з |
| реке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеш |
| сподине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које |
| ре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу |
| сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђе |
| ...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Е |
| загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно д |
| .</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим |
| би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер с |
| о и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је до |
| види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита пле |
| мо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого н |
| ођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова... |
| ијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су |
| до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате |
| и ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кр |
| јте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p> |
| </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим |
| <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет |
| нту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би |
| одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам |
| а код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну |
| и, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— |
| је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, шко |
| а, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ов |
| Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ с |
| звучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам харт |
| јчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</ |
| иришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим свој |
| рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премиј |
| ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач |
| е је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам |
| ом кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Л |
| се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци, |
| уди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној пра |
| псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Доб |
| беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, са |
| зница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једн |
| та нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме |
| ше натрашке измицао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом сна |
| утни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица |
| аглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свр |
| то сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив н |
| зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потраж |
| им се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрип |
| ам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову зг |
| > <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господи |
| на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на к |
| радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује за |
| а би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} |
| ла, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам |
| !) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— |
| језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако |
| а се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одо |
| <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на по |
| и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да ст |
| оже и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу |
| Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Мар |
| е морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју стр |
| <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — по |
| и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној друго |
| у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, д |
| ох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да |
| најест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одв |
| одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</ |
| , јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако п |
| ах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — |
| мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— |
| едва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, ш |
| е да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде ш |
| опатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рође |
| шао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Так |
| д зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтит |
| ачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао |
| рсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где |
| авно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други |
| ко...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица дру |
| ије за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види инач |
| чијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, т |
| ан камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мно |
| >— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би с |
| уги капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвозд |
| рака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, |
| а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не |
| торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти до |
| звесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — о |
| вета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили бе |
| ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као |
| да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n |
| м, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довоља |
| ,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> |
| али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни |
| обро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,. |
| ... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, |
| : „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни |
| лаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нис |
| а пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ран |
| е зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са који |
| е време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора. |
| у; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставнико |
| једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упит |
| часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — настав |
| е добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беш |
| p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мог |
| ета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигл |
| и је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћут |
| ез судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене примет |
| а за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али в |
| овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да |
| ше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар так |
| саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читав |
| и боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас |
| за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем |
| p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Мила |
| ити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири го |
| мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Беогр |
| ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки пр |
| ђем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме |
| на враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за |
| ошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију стра |
| се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер м |
| се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процед |
| питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих глед |
| једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: јед |
| едосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као |
| оз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хл |
| пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљиво |
| прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта |
| а власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас |
| гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за т |
| повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме |
| господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> |
| ре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се д |
| на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Так |
| га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — |
| За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отвор |
| .{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доб |
| би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтат |
| за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји |
| д сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу |
| таде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је |
| била, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете.. |
| рих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин б |
| ?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш л |
| ошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, |
| Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сах |
| хати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се з |
| ето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја т |
| ући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из у |
| И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — |
| заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су млад |
| дука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало |
| да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаже.</ |
| олестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>... |
| ш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и |
| м служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што |
| У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам до |
| ошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, |
| Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрл |
| коро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно у |
| се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окре |
| лико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње пресед |
| оћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих вол |
| Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува |
| дим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у је |
| .</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове |
| ро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, |
| излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,.. |
| јама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, |
| к до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да с |
| ти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни пе |
| ишта учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, про |
| а ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> |
| расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама |
| риге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до по |
| кринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на с |
| ?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, б |
| димо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те ни |
| нути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута он |
| о с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре |
| другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутит |
| и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све да |
| ...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Н |
| морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и тре |
| иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али |
| ...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било |
| слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном |
| роњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух |
| ш, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p> |
| тирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се проб |
| p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, |
| и да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигур |
| ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} |
| исам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?... |
| вађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да |
| своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући |
| у па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и |
| гледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долаз |
| женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али |
| да ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разгово |
| ољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву б |
| а места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, |
| нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте |
| јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске |
| уго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опаснос |
| и фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада ок |
| </p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав с |
| га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па в |
| роба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — |
| ије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упут |
| јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, |
| сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби |
| м ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе к |
| мо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад пре |
| ј да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, к |
| мах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не |
| ш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по |
| урјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
| ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p |
| p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и ос |
| pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто нарав |
| ратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} Д |
| ћи се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да м |
| атна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама |
| ршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех |
| Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би до |
| аву или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник |
| има у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет по |
| лазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} |
| ло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, ал |
| тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са ј |
| ера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко |
| о, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог |
| , — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и |
| под жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поно |
| ви на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{ |
| роводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли пес |
| — Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја са |
| е с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем |
| и да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико са |
| p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном д |
| /p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му |
| екох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти |
| о не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, |
| !... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и |
| p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгл |
| зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех |
| а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ б |
| на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад усп |
| добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам |
| вим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер ни |
| . </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи |
| вета у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, |
| иметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после по |
| окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па |
| } Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у по |
| /p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p |
| ра му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној ку |
| даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, ме |
| него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао |
| м се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жва |
| 3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам по |
| и да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, в |
| да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде. |
| Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— |
| и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а о |
| р ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по |
| олим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашк |
| свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким го |
| попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p |
| их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља |
| тражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брук |
| о си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рек |
| келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече једа |
| куда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хл |
| кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаск |
| вај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... |
| лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> < |
| кавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се |
| че један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо пос |
| .</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао в |
| после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође |
| ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у остал |
| би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном |
| > <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> |
| Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> п |
| тито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а в |
| ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово п |
| ?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гл |
| > <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми ј |
| и а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут ви |
| гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда з |
| наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам |
| шаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не ка |
| то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шв |
| .</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не з |
| .</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни |
| о и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> < |
| ка их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, |
| рсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам м |
| и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћ |
| рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господи |
| <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака |
| ко ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Д |
| !...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не |
| е било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас |
| неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и |
| <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. |
| акључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно |
| , али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавит |
| је крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забр |
| <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, он |
| претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“ |
| !!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осве |
| ђа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па п |
| бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то пи |
| p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић, |
| отужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p |
| Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матер |
| </p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p |
| лицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо гра |
| ка ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једв |
| умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и |
| авно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућа |
| да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино о |
| дино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано м |
| ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — |
| ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио.. |
| > <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одго |
| могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Так |
| /p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је |
| вдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да ј |
| е Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и позд |
| као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</ |
| ..{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да бог |
| куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... рад |
| јстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти нај |
| ад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" |
| злазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па б |
| <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десе |
| варим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми по |
| S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно |
| се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер ј |
| >— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</ |
| е а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити |
| или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше зак |
| то не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио... |
| њиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> |
| ...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p |
| {S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану |
| head>XI.</head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спа |
| су врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим |
| воју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом |
| та је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у |
| имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано |
| рива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом |
| вом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није проша |
| ре: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држа |
| м кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као к |
| оспођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме |
| ли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу |
| и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а са |
| инар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, а остал |
| о је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију |
| јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је нек |
| невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова. |
| ижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, т |
| немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пр |
| етар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9" /> |
| чки живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S |
| разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити |
| о на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из на |
| господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицам |
| ше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео нич |
| вио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — |
| о тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на |
| .</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам г |
| на, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше |
| ст година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде |
| у остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да иде |
| у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао |
| су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити. |
| ркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст |
| ита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... мо |
| анта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са с |
| — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у На |
| римо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако. |
| > <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га |
| ода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо |
| да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајућ |
| ћу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта на |
| ра у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох у |
| перим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша д |
| вадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узима |
| говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> |
| ану, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> |
| башка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! |
| н грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, |
| >Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ок |
| сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, |
| утим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно па |
| </p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> |
| ађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" |
| скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; п |
| х пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Ци |
| драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори |
| уби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — |
| е хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече шт |
| .</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p |
| и само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S |
| е чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у |
| тим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас к |
| ле нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Так |
| о за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја пр |
| и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте |
| </p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној |
| новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од мук |
| е савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у |
| ада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познан |
| дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p> |
| /p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, |
| ћан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чу |
| може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> |
| љине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> |
| ар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод паз |
| а.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онд |
| не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно |
| ста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио реш |
| /p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе |
| > <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — |
| p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који ј |
| награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући |
| ... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори |
| > <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један |
| омоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви |
| е дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво |
| знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} |
| гледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ног |
| аху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као п |
| ећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико |
| орени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи |
| или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са м |
| ером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше |
| даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добит |
| ам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ства |
| : „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење |
| талом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће н |
| ати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходн |
| ћ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном |
| , па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одма |
| нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадо |
| и, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладн |
| обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава т |
| Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> |
| х кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пу |
| p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да |
| увише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са |
| о јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви |
| о пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какв |
| спрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са |
| толице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она |
| у који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада пе |
| убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се |
| ти,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто |
| тим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше позна |
| <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја |
| милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгле |
| p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, ов |
| ачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млаз |
| д те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе |
| ља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од |
| и, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако у |
| сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити |
| онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли оч |
| на се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа |
| молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет п |
| Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље поз |
| акључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о |
| сти и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборави |
| играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј од |
| оји мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово |
| х устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госп |
| искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> |
| не на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали ст |
| одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за кој |
| тио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не поми |
| ли; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у |
| ту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу |
| о шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратил |
| е била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако ист |
| мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ств |
| о постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја |
| ровео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада про |
| ви, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врач |
| ви дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав да |
| већем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас ј |
| асићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колен |
| ена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца... |
| а беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, оп |
| ење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида |
| дало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а |
| олегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опе |
| радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: п |
| хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рука |
| ше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двор |
| пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио |
| урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав |
| румом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а |
| , јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Из |
| тала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; н |
| нске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на |
| (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што |
| м за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису |
| м у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже. |
| о почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми на |
| е своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p |
| ним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеш |
| оред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), ко |
| огама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!. |
| дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио о |
| утисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тр |
| ол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Б |
| .{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у ч |
| > <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Има |
| облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.< |
| вори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим уда |
| седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не до |
| од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“ |
| ећ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита |
| Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих доте |
| тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођи |
| ли чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> ока |
| о се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{ |
| ој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међути |
| вања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађ |
| то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо |
| се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p> |
| и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши п |
| , јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло |
| у са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потраж |
| одозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам би |
| па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са св |
| јој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашика |
| зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресву |
| /p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре |
| аздарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам.. |
| >Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо л |
| >— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта с |
| е дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а т |
| подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У |
| гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда |
| е и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним сто |
| ог тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</ |
| узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дан |
| дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био |
| {S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ и |
| шише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Доби |
| о ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без зани |
| н да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, |
| м на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу |
| јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?! |
| p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју! |
| ворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта |
| ворио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него кажи истину |
| је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од |
| се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p>И, збиља, Кастор б |
| а никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да м |
| ућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао од |
| е један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекид |
| <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће о |
| спођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— |
| а дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати |
| Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног |
| >Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин |
| о.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гура |
| окварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре к |
| ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак |
| треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кро |
| уке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то пона |
| /p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље |
| ...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укоп |
| е им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и ди |
| то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше |
| но време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не зна |
| од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— |
| ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле |
| само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са |
| и а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај |
| и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p |
| и...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у с |
| нуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за |
| тима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми |
| патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледа |
| дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> |
| лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду |
| па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,... само |
| ао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, |
| без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну |
| г сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим ка |
| арм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби |
| очеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо пр |
| ље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе при |
| n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— |
| ао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити м |
| е субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— |
| а сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке |
| устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мир |
| ебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни поме |
| три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње м |
| тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој с |
| Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Он |
| иког домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам м |
| S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{ |
| } Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотич |
| оравих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе с |
| ила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу |
| <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделис |
| ној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити ка |
| дство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам |
| наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцим |
| </p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не |
| е су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су с |
| .</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео м |
| у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „пр |
| ј: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки |
| рагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу |
| госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које о |
| слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стар |
| не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијак |
| као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну д |
| — Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман д |
| цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она |
| сам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав ост |
| и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо |
| е поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пр |
| оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} |
| рађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те д |
| .. волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва узд |
| уку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се ј |
| и је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управит |
| нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} И |
| јмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону |
| ла једна госпођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са с |
| е истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Терази |
| са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{ |
| од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдариц |
| <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад са |
| аше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у к |
| ох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди д |
| прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведе |
| вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тара |
| дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да |
| ела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он |
| сти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мен |
| дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!. |
| .</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте по |
| итељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вра |
| >— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, ка |
| тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — о |
| их писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џа |
| ема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</ |
| оро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне |
| араху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете брж |
| од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли |
| p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један дина |
| ма,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш |
| — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале |
| > <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у |
| осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>И |
| ела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крч |
| но“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом дво |
| ренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} |
| о из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, ј |
| > <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче он |
| мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пу |
| до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било р |
| ну, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви |
| је, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме вр |
| разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, |
| прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у ј |
| Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послужи |
| знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb n= |
| одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вра |
| светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — |
| лиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— |
| она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под слам |
| ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела |
| и јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може би |
| тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема! |
| је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишл |
| ће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми јед |
| лабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</ |
| р извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и |
| едах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p |
| чом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на |
| Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре је |
| <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек |
| ату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими |
| те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска де |
| ези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без траг |
| p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је с |
| еца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у ју |
| се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну |
| ставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „ |
| као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!... |
| p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлук |
| ? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукам |
| иш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помам |
| ..{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме П |
| за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске годи |
| е, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежни |
| да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам е |
| сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</ |
| ара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири ди |
| бу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одг |
| </p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати |
| -— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Нег |
| ко, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До расп |
| ће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана |
| </p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? |
| не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— По |
| е ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше ко |
| азах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} |
| и.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах вео |
| рпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца |
| ћи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</ |
| и разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онд |
| е што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам |
| упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим |
| <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Дана |
| а не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд са |
| шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> |
| е су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије |
| тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он заглед |
| атио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њ |
| им вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - вич |
| ш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не ре |
| у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?. |
| и, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А |
| разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после шк |
| како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за ла |
| храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— |
| /p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захлад |
| авци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од з |
| о је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник п |
| ни? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазе |
| > <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања |
| Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ће |
| љивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивост?...{S} Какво извинење?!...{S} Молим вас изј |
| ш ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву немарљивос |
| и? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каж |
| ан други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцелари |
| динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да |
| ани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} |
| ., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокот |
| донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати |
| ни је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ довече немамо |
| амо куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је |
| .30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n |
| ли паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах |
| е отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у |
| <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас |
| сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, к |
| у ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа |
| ше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја |
| ече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле |
| тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p |
| , Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одма |
| за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још |
| јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао с |
| сподин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа два |
| е штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај н |
| За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом |
| ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изи |
| , а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш |
| Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред с |
| е се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комеди |
| вако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану о |
| а, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и мил |
| е оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био |
| оме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако |
| Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> ше |
| бице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин |
| је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад |
| сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> |
| ворих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S |
| сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу ка |
| о само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинит |
| Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... од |
| >— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p> |
| служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има п |
| — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме |
| че са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док |
| ошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, |
| ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— |
| е, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео? |
| се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се н |
| екосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдск |
| p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>В |
| одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!< |
| Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не |
| .{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после |
| вољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Ниса |
| добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, го |
| ечење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p |
| жајник значајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> < |
| спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,. |
| а у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтед |
| ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте т |
| из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.< |
| их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу |
| не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је |
| ај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад |
| нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размиш |
| за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потук |
| овати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како |
| ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, |
| ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим т |
| на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако |
| мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би врши |
| и пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави |
| им је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ зауз |
| уна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им |
| >Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у ха |
| пита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам |
| {S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у |
| ног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходни |
| ати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело.. |
| бар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... има |
| овина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро |
| аси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика из |
| реко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко мл |
| е прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као |
| ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме |
| тати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p |
| Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да ле |
| лицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толи |
| смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До |
| о су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у |
| <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где нов |
| о овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.< |
| p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пође |
| за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се пла |
| пустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам с |
| ни!...</p> <pb n="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за |
| а па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и |
| ене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викн |
| и ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана м |
| јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове цр |
| бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случа |
| > <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, |
| се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико |
| > <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу пров |
| ђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се |
| , да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог |
| <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац |
| з оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и п |
| сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам |
| о пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је |
| која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала.. |
| као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одмо |
| штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{ |
| лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не у |
| касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридр |
| пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озб |
| е, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања ј |
| ћ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај. |
| мала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно, |
| ... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, |
| ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуш |
| се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома п |
| <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је |
| ем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, за |
| а слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчи |
| и ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог п |
| ло...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се |
| јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за шк |
| p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— |
| ила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи |
| и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то |
| онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен |
| куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непре |
| зиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа |
| о у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас инач |
| зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче |
| м, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S |
| ога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу |
| д их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, ина |
| д њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког уби |
| рва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије кој |
| :</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се к |
| повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па п |
| мањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не |
| викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му |
| знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене |
| Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p> |
| ост и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p |
| раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећ |
| сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међ |
| залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу |
| ле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> |
| сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! |
| у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се м |
| ине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много с |
| она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту |
| дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љ |
| и да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица к |
| а ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљ |
| и да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је ф |
| ега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав |
| лажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Н |
| ређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" / |
| оплоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по некол |
| славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрз |
| а се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пит |
| ће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} |
| н литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало |
| је и ако им је довољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику тес |
| ен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да с |
| сам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету и |
| а вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се к |
| смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповим |
| чима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гро |
| се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше кл |
| е куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло |
| г одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се раз |
| , јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом ја |
| р мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо |
| ктор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... |
| те.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> |
| осподин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Н |
| иште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ћ |
| р овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мра |
| им испричах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито и |
| хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— |
| па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</ |
| ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртв |
| — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно |
| и и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или |
| ејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох |
| господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не |
| ику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини. |
| о црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш сва |
| едак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра мора |
| ден у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> < |
| колу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме |
| тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдари |
| књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљају |
| јер је госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у |
| те заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!< |
| нара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој пом |
| ="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: |
| де једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих по |
| сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одм |
| спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на друг |
| аже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>У |
| </p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — реко |
| де угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам вели |
| >— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три |
| о!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... ка |
| ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. |
| Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за два |
| професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем |
| најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је |
| еш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> |
| а л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко |
| >— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb |
| ну, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него т |
| одина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две соб |
| снији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чис |
| и предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: не |
| ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, на |
| ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — |
| на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну |
| Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле |
| узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узм |
| шући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази |
| јстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берб |
| амо немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох ра |
| хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си лу |
| хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Из |
| Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате ов |
| целарије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44 |
| е због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од в |
| , па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — ре |
| ри поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина д |
| би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђав |
| је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми н |
| ћао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" |
| како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана доби |
| еторици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бо |
| а.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> |
| мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, |
| роњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе |
| па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко |
| и,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам |
| ај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И до |
| ојој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p> <p>— |
| ите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађ |
| <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајд |
| и.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо |
| овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жи |
| ј посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одгово |
| а било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} |
| е моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; |
| ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник |
| е би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко |
| а беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње ср |
| <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „За |
| азда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали |
| и лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врат |
| м... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео |
| а...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам |
| о смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити шт |
| неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!.. |
| га ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и ин |
| ако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> < |
| >— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и |
| о столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али како наспрам кога.< |
| p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег добро |
| ј ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</ |
| улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати |
| у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти |
| кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло доба |
| бе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Мол |
| залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— |
| За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати свој |
| багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по од |
| адниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> < |
| тељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив |
| румчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је би |
| да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почн |
| а.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од рак |
| од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се |
| са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиш |
| у, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им и |
| да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико |
| минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам |
| несе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу |
| ора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек.. |
| ам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да ск |
| одељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, вала |
| аху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p |
| месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> |
| ца разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Сва |
| ше око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше |
| што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— |
| мао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од пр |
| учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да ви |
| пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем |
| ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, |
| у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме |
| га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велик |
| ив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од ког |
| остиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце |
| а тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> < |
| pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти |
| мо шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрет |
| онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражи |
| нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат. |
| у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био в |
| и се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу |
| м слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> |
| онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове л |
| Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> |
| Нећеш ми веровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, ка |
| Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми |
| мо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за т |
| у госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога под |
| о обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати ра |
| ај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата. |
| последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако |
| пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од д |
| м подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шп |
| а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију ис |
| анорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корац |
| потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Н |
| p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо |
| м Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p |
| , не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стањ |
| ам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер |
| р извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде м |
| у. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом |
| аг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у је |
| p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" |
| ама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед |
| била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{ |
| а у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> |
| те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, |
| но за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих са |
| /p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе п |
| ; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с в |
| н те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, |
| а Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од |
| вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?... |
| служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три мину |
| нике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p> |
| оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало о |
| е извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лол |
| цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста |
| </p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарн |
| ам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава |
| ад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: |
| рофесор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам |
| да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па по |
| не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожеле |
| е снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то ла |
| ада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у дру |
| ју?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о том |
| да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду нећ |
| све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курја |
| асипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда |
| пријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у с |
| p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!. |
| ету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваћ |
| , нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,.. |
| себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих к |
| и растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човек |
| S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој н |
| екох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти |
| <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један вели |
| тог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхуна |
| о је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио |
| оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, пр |
| се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто п |
| а који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећ |
| нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајн |
| р тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати |
| а добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> |
| аба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} К |
| е преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За крив |
| оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови |
| ући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p> |
| <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као |
| </p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам |
| ашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленс |
| владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и прист |
| оизведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без спораз |
| први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!. |
| а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-ше |
| о, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} До |
| неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су |
| столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох м |
| "84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј |
| p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Б |
| војим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{ |
| Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> |
| олим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данаш |
| е пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само |
| ео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се н |
| емо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а |
| ст од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сад |
| ас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом о |
| лосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је так |
| ећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљ |
| ена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут ста |
| чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обо |
| у сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које |
| ам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве по |
| вања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне |
| се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога |
| ом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" / |
| и он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са |
| алили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати |
| намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиљ |
| аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а дру |
| учајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као |
| есило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо у |
| што нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за руч |
| ћи, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а к |
| а ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га |
| p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да ког |
| , видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њ |
| а одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> |
| ction" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух гос |
| д које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> |
| акво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која с |
| у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се муч |
| } Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега |
| о година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{ |
| ита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео |
| сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем |
| м се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, б |
| н са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру д |
| х пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збого |
| по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо з |
| ..</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио б |
| слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, |
| двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и прем |
| кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овог |
| а нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му |
| стајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да |
| а и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никак |
| доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb |
| љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p> |
| е корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од ст |
| и...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејас |
| а ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам до |
| лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми м |
| газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко |
| осле да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате пр |
| ћи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледал |
| не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његов |
| пло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан |
| ш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послужи |
| ш неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S |
| ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не |
| напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n= |
| ака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто |
| еће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за |
| } Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта |
| } Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити |
| од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њ |
| и ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три |
| ло, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменим |
| зе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!. |
| подином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам стр |
| њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу |
| Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочен |
| .{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегле |
| љевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи |
| уго; кад једно не може да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело |
| учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај св |
| мршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим в |
| и ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад св |
| дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред в |
| ичање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p |
| /p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве исти |
| г капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод |
| доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> |
| псани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравал |
| /p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="17 |
| оноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам жи |
| имчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе |
| којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је |
| 04" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> |
| па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у ве |
| на... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла глав |
| е примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а ка |
| треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само |
| ан миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби |
| , само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,. |
| чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb |
| ошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! |
| Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изг |
| у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хр |
| у капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фи |
| смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна по |
| p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо с |
| ило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у |
| /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, |
| ћ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против.. |
| хвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога п |
| е упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би |
| говима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита |
| , — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похв |
| ело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По |
| по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш ш |
| ихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напо |
| ени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Беј |
| би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим |
| оворећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, |
| м, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен |
| так смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — |
| ад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није про |
| механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у ме |
| усенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина ниса |
| ћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам о |
| и се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче п |
| пште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе д |
| <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима |
| вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљ |
| том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг жи |
| пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} О |
| би и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, |
| и! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу |
| да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ра |
| за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надраж |
| и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказа |
| два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi> |
| ино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, |
| резања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео са |
| сам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две дв |
| се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говори |
| тио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их |
| и од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S |
| оспођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што ни |
| т показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје с |
| ху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем |
| , али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то с |
| м ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно |
| штиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно де |
| иш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послужив |
| и код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и св |
| .{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сва |
| кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежу |
| ече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо. |
| тете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за |
| и за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измица |
| ји прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> ви |
| 279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољуб |
| у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дан |
| р и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан |
| <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше |
| бар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене... |
| Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозо |
| и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на он |
| риближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пош |
| она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше |
| ајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и са |
| нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав с |
| је замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења. |
| м био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом |
| где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео |
| уше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Миш |
| ем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама о |
| сторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узв |
| о обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад |
| о никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је |
| ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седош |
| дах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подиго |
| ња бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога ски |
| цкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена п |
| ам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу ж |
| вратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао са |
| д коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео о |
| и као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — |
| х и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш |
| > <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; ј |
| је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} |
| е нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на кра |
| ћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива н |
| назији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много изма |
| орим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад ко |
| ада по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађ |
| ад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p |
| какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као |
| не ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не п |
| озница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим.. |
| могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао |
| е...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни к |
| илан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не |
| и, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p |
| у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време |
| , тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњ |
| дин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Ко |
| ас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је би |
| већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље по |
| S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем |
| не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће на |
| икако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходни |
| а као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p |
| посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити |
| есет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети |
| днути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин р |
| ам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> |
| кара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осет |
| лску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред в |
| сам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, кој |
| ох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели с |
| пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане пр |
| с!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче |
| а трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине |
| премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја |
| о које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на |
| немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја мог |
| ?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш |
| кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у |
| влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да м |
| <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте ост |
| ола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред |
| ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{ |
| ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</ |
| ласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми |
| ко.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са |
| мо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тр |
| осподин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад |
| <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту ка |
| р целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише вечеру, а на вратима |
| ем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два при |
| </hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним |
| по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати |
| </p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али уз |
| тати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да чит |
| ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо |
| /p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си |
| она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста |
| .</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам ка |
| ло, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен |
| па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На о |
| ебијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом... |
| гласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво п |
| ази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад |
| у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{ |
| <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, глада |
| не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одов |
| хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, |
| по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако бли |
| краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох |
| била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћ |
| и се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати. |
| оге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ |
| ивисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</ |
| ну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} |
| ..</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви |
| <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у шко |
| о то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу |
| десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући |
| изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, |
| ицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јес |
| Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвик |
| Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове |
| > <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако т |
| на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним |
| мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата з |
| па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку ме |
| сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду на |
| сподина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће шт |
| мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помам |
| ли тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, |
| м се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> |
| е, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се |
| p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „ |
| у немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па б |
| ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад |
| се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пут |
| где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муште |
| ут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> |
| мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра |
| у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си |
| иротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ниш |
| осно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосм |
| онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих доша |
| ипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар в |
| , — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док са |
| у у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ сте |
| ..{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукаво |
| {S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упит |
| Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, |
| оложењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, |
| ца и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— К |
| ретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чиз |
| </p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n |
| не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а |
| јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — де |
| кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газда |
| устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је к |
| дгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљ |
| ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> < |
| школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти |
| .. </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били |
| ас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздра |
| та одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> |
| јпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па м |
| је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла |
| ог...{S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особит |
| вом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча. |
| у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах попл |
| p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам зн |
| их причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији са |
| лој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер |
| ?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве |
| панска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, г |
| упи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по стар |
| p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шиње |
| н кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше |
| S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа |
| зао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Мож |
| ветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О |
| ироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и за |
| школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Ни |
| апио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и |
| пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем к |
| у ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она нако |
| у се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри кара |
| од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се ка |
| рчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ак |
| одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина |
| дове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим |
| аст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, а |
| Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био проме |
| из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је |
| били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после п |
| едало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. мар |
| је имати доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне л |
| стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала |
| ан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином ка |
| ед и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за ин |
| днога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавају |
| брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те |
| , — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ре |
| , — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао. |
| творена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем |
| — Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на |
| ије госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам доша |
| ђина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код |
| код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} |
| устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с вла |
| ођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, |
| ије дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти |
| мо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— |
| > <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p |
| <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па к |
| /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није д |
| у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак.. |
| је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли |
| тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и провет |
| а ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзне |
| се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му |
| е сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p |
| ерење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе са |
| ко, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта ве |
| безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чав |
| ку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поре |
| ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није с |
| /p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а јо |
| дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који п |
| е Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није |
| лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме о |
| од тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, бит |
| ђох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb |
| м, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни |
| } Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвој |
| олела а давно бих ја из куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила |
| ајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,. |
| p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па |
| па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под м |
| бом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихо |
| су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Сврши |
| рај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" / |
| столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а сто |
| ом углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске г |
| траху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадо |
| изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — вик |
| знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и |
| нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам |
| а би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари исп |
| их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-т |
| Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочек |
| могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад |
| од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и гос |
| дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их |
| она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више |
| е Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p |
| илом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали |
| p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био и |
| разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због х |
| са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише |
| име сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је |
| уо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, |
| ао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао |
| плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако |
| руго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно у |
| рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и |
| на 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, |
| !...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре |
| арица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађ |
| {S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јо |
| укчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p> |
| од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим |
| } Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже д |
| испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва по |
| е било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} К |
| Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једн |
| јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb |
| и људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могл |
| разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се греј |
| е она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу на |
| давде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам и |
| огледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је н |
| у су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађа |
| S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: |
| рамница иза врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључ |
| по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја с |
| осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам до |
| је ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута с |
| ехану на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је |
| слите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикн |
| о је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице |
| м, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да није било |
| ризнајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не |
| — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а мој |
| аква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу. |
| у и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи |
| есец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> < |
| бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била р |
| се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са |
| вети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог |
| где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа бр |
| топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зо |
| еста, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту |
| дајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њем |
| P19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан бе |
| х, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— |
| ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће |
| има.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је до |
| ра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вр |
| у разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а |
| 60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурн |
| талом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су |
| е но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — преки |
| едну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни |
| небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом |
| им вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на |
| ет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као га |
| био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>По |
| хтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао.. |
| ужио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго мес |
| еко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче... |
| сио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!< |
| ник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију п |
| Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се |
| добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатни |
| радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, шт |
| пита зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне и |
| тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам углед |
| те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао |
| ослуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi |
| марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— |
| рестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="2 |
| м се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, је |
| викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам |
| не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је |
| општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто |
| n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— |
| у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се по |
| а на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше |
| ерење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, ми |
| } И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изуз |
| а, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од с |
| ем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и |
| овац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати |
| но с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од јед |
| су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на сво |
| кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њем |
| .. видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, |
| воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је з |
| . разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се |
| а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што |
| ржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Из |
| м ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод |
| .{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у |
| а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу |
| те упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи сво |
| а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето |
| н раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на ч |
| давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам ос |
| н је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма ка |
| амо да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — по |
| уком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и с |
| ло с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а бил |
| о неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста од |
| ио тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем |
| n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао |
| p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S |
| доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био |
| ог вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла |
| улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда |
| ико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, |
| е, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све ш |
| head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку |
| ре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем |
| адати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се с |
| и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво |
| ађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се |
| } Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да на |
| луку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. дирек |
| . рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим б |
| на преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пр |
| ити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио... |
| епо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу |
| вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га |
| еђу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим ис |
| читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесториц |
| беном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службов |
| се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам та |
| ; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али |
| рица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао тро |
| м жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водит |
| руга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада |
| ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска |
| А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чин |
| тајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, |
| сподин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући нов |
| /p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — п |
| ишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, ј |
| руго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случ |
| моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Т |
| арити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали с |
| да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> < |
| на би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место био је |
| p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече пока |
| заљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не |
| дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије |
| нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Ха |
| је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је мој |
| им састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас иску |
| разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило |
| огата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Збо |
| ћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра |
| азред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчиц |
| док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код м |
| је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроња |
| уда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, ј |
| да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрч |
| </p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучем |
| ли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећ |
| ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатн |
| бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за ј |
| био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</ |
| би, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно гази....</p |
| ов зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари |
| лостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и |
| причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше |
| а да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко |
| ао ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с то |
| мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра |
| братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи |
| м жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — м |
| н, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и н |
| Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кав |
| бе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би |
| амење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и |
| оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах прв |
| чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава |
| рећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упит |
| а.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који |
| о...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми на |
| а нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише нова |
| а она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине |
| зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она |
| <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово по |
| ај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата н |
| о му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!.. |
| је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, |
| а.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаниц |
| /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвр |
| Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики нова |
| ..{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов бра |
| боравите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могу |
| дговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било ст |
| адноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ |
| ма испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на з |
| све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Н |
| га познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, |
| био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква о |
| !...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жанда |
| клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих |
| они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући... |
| еоград 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у |
| и од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам |
| никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p |
| не:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије |
| што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а |
| идео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако |
| е, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какв |
| 164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђа |
| </p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је в |
| ставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <p |
| тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> |
| свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрач |
| S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишт |
| ра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко |
| е ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта |
| ленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког в |
| суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо о |
| тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест |
| p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног из |
| <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведо |
| викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у |
| а, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да |
| ме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да |
| е подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Н |
| , али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа |
| до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе нас |
| аз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазим |
| ако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био... |
| као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва |
| е паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? |
| да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаон |
| О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — |
| који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстим |
| — И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> < |
| била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помо |
| ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до |
| ече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо |
| кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао са |
| талом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обиш |
| о гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе ст |
| над нама господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто |
| > <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим |
| иђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и ме |
| ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од |
| S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не |
| , па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако м |
| ...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју! |
| p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћ |
| у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, |
| у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Свак |
| сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та н |
| е...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече |
| /p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досад |
| , где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледа |
| време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит ј |
| </p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, до |
| г црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и про |
| где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, су |
| трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> |
| е госпођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду |
| о попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан.. |
| упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{ |
| ра.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам с |
| ...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш |
| м на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог ра |
| сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не и |
| дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи |
| то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту п |
| шао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене п |
| пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађ |
| причах како је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има зл |
| а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаков |
| волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> |
| ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим |
| уда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у п |
| заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један |
| т.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, пр |
| ојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрл |
| ад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем |
| а се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> |
| имио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пу |
| тори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих тор |
| кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста п |
| а сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме |
| а ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам |
| ам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subS |
| /p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</ |
| е ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш... |
| >— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким в |
| е да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А к |
| е! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се |
| тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо н |
| Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га з |
| д ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти! |
| добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући |
| p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу н |
| имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати кап |
| Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> < |
| , нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не м |
| ајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не |
| у.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> < |
| е то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим коли |
| .{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам |
| веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ст |
| икну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полак |
| >— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p |
| и године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој |
| {S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да и |
| Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам др |
| ам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би ј |
| појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке |
| рима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се |
| ета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био са |
| ?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема ког |
| лучај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана |
| дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам мога |
| .</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе в |
| ао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — |
| а линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" |
| — Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текл |
| , ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несве |
| ондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у |
| их у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам |
| ра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети... |
| pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет |
| х кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, ади колика му је |
| /p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости |
| с више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Шт |
| еларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан. |
| к супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нит |
| чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} При |
| је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми |
| ем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места гд |
| ора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити |
| не настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" |
| дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу.</p> <p>— „Еј |
| , али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, |
| биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке с |
| ећ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пер |
| бета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног п |
| ољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у |
| што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78" /> јела већ на кван |
| велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изоста |
| сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио са |
| да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју стран |
| и и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми г |
| змерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>К |
| се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Ш |
| кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколик |
| -три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час |
| >II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приме |
| целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накаш |
| укао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу са |
| <pb n="78" /> јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали |
| ј у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са |
| и ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се |
| кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти |
| еби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</ |
| вори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се саг |
| ече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, н |
| е тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се нада |
| ...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} |
| ана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Има |
| езгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора с |
| <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиг |
| ђе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну |
| бу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије к |
| зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</ |
| био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| збуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угл |
| ех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од п |
| урно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — р |
| } Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловим |
| ојих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан |
| ључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино |
| ложен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгу |
| са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад |
| данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што |
| аман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у ме |
| После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене но |
| >— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Те |
| е за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлост |
| вега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо н |
| аког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S |
| као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад чове |
| се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба |
| ше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> |
| х га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за б |
| х показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и |
| ругови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бр |
| ...{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ |
| урићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису св |
| то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> |
| боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мир |
| окрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p |
| јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селим |
| очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њи |
| а за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки |
| це на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гр |
| не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав |
| си ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме |
| рота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и ник |
| — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> |
| вој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећ |
| ји се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима |
| ожа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шета |
| е поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мис |
| та седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле |
| сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођ |
| n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим? |
| о само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуж |
| >Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>О |
| Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,.. |
| се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ног |
| смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана |
| д мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али |
| греба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; ни |
| .{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од |
| ратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гла |
| исто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто? |
| а било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу пр |
| сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и |
| где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми п |
| ам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, профе |
| ера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толик |
| опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао |
| м до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, ј |
| д госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равн |
| иш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на |
| прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутр |
| ехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе он |
| че у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Траж |
| шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... не |
| за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и го |
| кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врз |
| .</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само прен |
| , али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах |
| е упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим |
| ва-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} Т |
| трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
| е потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Р |
| p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лак |
| ву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје |
| ар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме |
| азио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца |
| Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за м |
| те да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под |
| натог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочи |
| у и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p |
| е.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је сли |
| — Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући |
| не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> |
| друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући |
| уме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан ка |
| о би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би ј |
| е са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне изл |
| икако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са |
| ог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју ст |
| нутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подле |
| > <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи |
| ивом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> |
| ао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам |
| ве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош |
| исаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш |
| лазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господин |
| Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се |
| ец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло добра и изд |
| јало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га |
| е грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеже бејаше |
| те права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На |
| какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете к |
| кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној и |
| ити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да с |
| ="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толик |
| спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, д |
| рлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог |
| ени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој |
| ?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру |
| на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао |
| о сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} |
| познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Мили |
| нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S |
| нуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ |
| крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњс |
| . био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да с |
| тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p> |
| а ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три с |
| сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не |
| непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пу |
| p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И |
| p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па |
| у за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од ве |
| ити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мал |
| , без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваља |
| ило боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин |
| из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам ш |
| ави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам |
| учак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида |
| еко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се та |
| е; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је би |
| сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем |
| о посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</ |
| ћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто |
| шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> |
| ина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, шт |
| ..</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?! |
| <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пр |
| гом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем |
| на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло |
| > <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар |
| ="178" /> <p>Госпођа је непрестано, док нисам без вечере заспао, јадиковала за Бубицом, а кад с |
| ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учи |
| дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики каме |
| се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам |
| у удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да |
| .{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се ј |
| ав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, з |
| имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У један |
| имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред стр |
| на благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби да |
| да шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се |
| свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и сп |
| се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет |
| сајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох |
| >Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је била врло |
| .</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахат |
| гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој кр |
| изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, |
| ве време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као |
| ко оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече к |
| м до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?... |
| у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штого |
| имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру |
| p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се... |
| слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала нег |
| али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак с |
| овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа он |
| мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада и |
| ној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим |
| ожда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну |
| д писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори вр |
| ада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин.. |
| ам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрв |
| че преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам |
| <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — о |
| руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хлад |
| нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S |
| ..{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо са |
| јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шуп |
| један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће. |
| p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то н |
| м.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре |
| већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чес |
| ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У |
| во путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, |
| о не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и д |
| > <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми б |
| али и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type |
| еноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код ва |
| ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не |
| </p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаш |
| о су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен |
| еби сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомиње |
| ред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћ |
| мех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се |
| е.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <p |
| уштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиц |
| а ко бесправно гази....</p> <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и б |
| нутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао та |
| а и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује |
| е, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... |
| инуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Це |
| ...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад |
| ћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан. |
| о миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашља |
| естим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт са |
| “... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет |
| а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад |
| аво моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, овапл |
| {S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и стол |
| сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју с |
| у провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог дом |
| .{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путни |
| а, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно |
| /p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не |
| и...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу |
| воје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не б |
| веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим ка |
| о читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно с |
| у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</ |
| ове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и он |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Нисам знао да их је још доста било који су живели као и |
| оће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} |
| није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде |
| д у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао д |
| абу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред |
| ...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узм |
| продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брз |
| на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашнич |
| што сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са ис |
| а положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све |
| , тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб с |
| /p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћ |
| тровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ј |
| да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим |
| лаве до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p> |
| од господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из ку |
| шено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p |
| ... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Е |
| уживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га го |
| вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сир |
| то ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док опе |
| <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја |
| то промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си |
| Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада |
| г:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не и |
| ="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури |
| сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због |
| о ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не мог |
| спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не |
| Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, |
| воде суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата |
| >— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре по |
| сматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет |
| он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — ре |
| доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, |
| с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу |
| се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она |
| био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим. |
| олази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо |
| е мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина |
| ад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим |
| озио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у раз |
| — На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с |
| е све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је |
| спуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.< |
| дарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> |
| о се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,. |
| ста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> |
| грлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт |
| у обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, |
| ал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим |
| те ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. |
| есеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— |
| а.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у п |
| прскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, |
| е по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре |
| питасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? |
| ак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте |
| неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, |
| поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— |
| дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</ |
| p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо |
| лим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет п |
| ...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта. |
| , који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — |
| Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> < |
| није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништ |
| огао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p |
| Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од н |
| а преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> см |
| лики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!. |
| згледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих три |
| тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих |
| је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала све |
| ти.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, п |
| би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и |
| ти на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чут |
| l:id="SRP19001_C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су |
| орим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети д |
| могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче ж |
| p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, |
| дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</ |
| али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе м |
| едоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу |
| е?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Г |
| сар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; |
| ликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у за |
| јмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу. |
| ице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам ј |
| али до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} |
| дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајт |
| и ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди г |
| што га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, |
| сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и ч |
| знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми |
| угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши |
| а двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се |
| пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао |
| изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двој |
| ењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> < |
| ам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја |
| у, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кр |
| и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које |
| те, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) |
| новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им |
| атосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен |
| , јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зн |
| ањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су к |
| још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се н |
| ога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — с |
| о обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни и |
| рате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу |
| ви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао |
| а влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како |
| ратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја в |
| </p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почист |
| су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало д |
| суза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Б |
| оцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од сто |
| одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он |
| е гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „до |
| заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним |
| су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који трену |
| је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на |
| {S} Ни једне игре карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по кавана |
| сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; у |
| ича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од |
| аље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, |
| Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу ш |
| вор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговори |
| >— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас |
| ладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Мор |
| о мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је руча |
| Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми вр |
| бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и |
| Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ов |
| е терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти |
| S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дан |
| и за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништ |
| нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> < |
| сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све ску |
| ада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само с |
| — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, п |
| но и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у д |
| м и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем |
| три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам саха |
| ас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо |
| азред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат з |
| овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било |
| госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!. |
| као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити |
| а не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на д |
| у.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!.. |
| сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити |
| разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око |
| како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа.. |
| а сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Ни |
| и тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа ок |
| стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар слам |
| аје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — |
| зни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења н |
| амо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте |
| е био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем к |
| p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушки |
| ам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сеља |
| им...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се је |
| то ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће |
| знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Милив |
| ли.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око |
| пођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох ку |
| вари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам с |
| ер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет др |
| м? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало је ост |
| постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и |
| ксинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, ј |
| колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао с |
| p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим ру |
| а,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што |
| да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Би |
| отпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн |
| и, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме П |
| сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био |
| а се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам |
| ам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div ty |
| чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чист |
| </head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло до |
| , да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Ми |
| никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска вар |
| ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе |
| ле десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вр |
| пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра |
| ут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног |
| d="SRP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече.. |
| > <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> < |
| ад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њ |
| им јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима |
| , да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, д |
| охитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па пос |
| S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађе |
| ево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им при |
| бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p |
| добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наш |
| ром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору |
| ређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се мо |
| ђе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Циган |
| ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадић |
| це пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођ |
| сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него кори |
| , ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> |
| лавно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb |
| Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли ра |
| се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију |
| лица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му др |
| ри се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео |
| ити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} |
| одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, |
| ог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, |
| под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изи |
| да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и |
| о мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих вр |
| га сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем с |
| кључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју јед |
| у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са ви |
| госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!. |
| ор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било |
| и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па пос |
| иђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече виш |
| </p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... говори!..</p> <p>— |
| нуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем по |
| али, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики |
| ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош н |
| и ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... от |
| олбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох |
| пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене д |
| мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p |
| ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас нап |
| а се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда пр |
| кће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— |
| /p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо |
| и живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтини |
| {S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не |
| творих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> < |
| </p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам |
| — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор |
| > <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм окле |
| си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S |
| и,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не |
| , правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се пр |
| p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што |
| рали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало |
| во у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије |
| а, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро проми |
| ивени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један |
| е број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање? |
| у и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје |
| из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева је |
| ам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим |
| .</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас |
| ... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би виде |
| <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разг |
| ећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп.. |
| C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога |
| видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, |
| ам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао. |
| аваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам т |
| p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мањ |
| на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и моља |
| .</p> <p>И код других ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваља |
| о тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Ро |
| али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам |
| 11" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећ |
| еграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њо |
| тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се з |
| p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са З |
| ... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу, |
| жалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите |
| <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта с |
| рате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће м |
| да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би о |
| ори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауста |
| ..</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не |
| нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одгов |
| ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша јо |
| исам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb |
| /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оста |
| с пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он м |
| <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну д |
| вао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — р |
| о је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је.. |
| раву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У |
| ићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> |
| те и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице |
| ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Панд |
| е зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерал |
| два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... |
| ну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по гла |
| м куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече и |
| уку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. |
| знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање |
| !</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко ч |
| ге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а |
| p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" |
| <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, |
| а често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и |
| е и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, |
| воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>Пос |
| рођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то |
| } Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини |
| што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми о |
| — Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата с |
| ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правим |
| газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио |
| S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја |
| готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који с |
| S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано б |
| ва-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у об |
| ам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго |
| ти и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда |
| уних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од он |
| ва да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље с |
| мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као ман |
| м што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, |
| и ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У |
| јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест с |
| го.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да |
| наест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p> |
| више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време пат |
| у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса |
| преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p> |
| сли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у |
| журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево |
| лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта |
| заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не |
| но седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купит |
| а који је био на миндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојач |
| најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — в |
| <p>— Добро је, добро је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p> |
| Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је и |
| д Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав |
| помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Ј |
| бљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?. |
| а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате |
| дном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које |
| .</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p> |
| а настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кири |
| ин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, |
| о ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башт |
| <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти |
| раш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсни |
| а нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао |
| ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p> |
| д беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија сам |
| паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p |
| рате „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— |
| ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не |
| о си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш |
| и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то |
| и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклимата |
| адиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ј |
| , па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се |
| p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Бо |
| врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киш |
| S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отић |
| гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! |
| ог убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рис |
| за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— Напиши, мож |
| је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту |
| цима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p |
| } Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио |
| у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хо |
| дао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и |
| урно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су |
| спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад д |
| а гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на ж |
| p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео |
| о!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама |
| оба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина на |
| рбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад с |
| ло рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну ше |
| вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нис |
| оказала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а ме |
| а се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у мој |
| и узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и увере |
| е исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-тр |
| напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детет |
| госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једин |
| те хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њег |
| у стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друг |
| колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општи |
| нем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим |
| мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је |
| спођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Ка |
| ођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на |
| адећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говори |
| плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у д |
| га и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Н |
| обравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао п |
| мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да ура |
| p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се ус |
| рам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, |
| на?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скид |
| настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко |
| орише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне |
| равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квали |
| акав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлош |
| једосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било дост |
| пет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао ч |
| ога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здр |
| цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на о |
| рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде |
| сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време д |
| им великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет п |
| се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после |
| .</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени мл |
| иво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гла |
| е дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи с |
| б и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дох |
| ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без |
| ...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто |
| p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази |
| е.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх т |
| ћу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће остан |
| и да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера прен |
| <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</ |
| е оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину |
| бру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој до |
| ам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта.</p> <pb n="287" /> <p |
| случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували |
| <p>— Збиља, јеси ли гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први п |
| p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда п |
| ну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи |
| се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> |
| ; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суз |
| ци развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим р |
| гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— |
| кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо |
| сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не в |
| е код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а н |
| А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила нек |
| пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једно |
| на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, |
| сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p |
| > <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар дува још јач |
| p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држ |
| ко ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> |
| да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на |
| , па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Д |
| во...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у и |
| <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих ос |
| апина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Касапин с |
| разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има |
| и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш так |
| чи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — оп |
| упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прв |
| .{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао. |
| о за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељн |
| анас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћ |
| траг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нис |
| ест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати |
| >— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону ха |
| Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и је |
| ох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем б |
| ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!. |
| па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав |
| држи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са с |
| адржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љут |
| а радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индус |
| купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p> |
| лико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,. |
| о писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беш |
| нас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> |
| мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти? |
| укама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљуне |
| шла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па пр |
| > <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив т |
| <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју ј |
| ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он пови |
| ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и |
| а, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво н |
| не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад |
| у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим ник |
| по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете |
| довољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за до |
| ишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад са |
| и му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и |
| није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали игра |
| <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Беог |
| >— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</ |
| цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радо |
| може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам им |
| дисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели |
| ађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге |
| г дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по |
| .. про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже |
| више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и |
| су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си наша |
| ји у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије. |
| био као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рође |
| хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до к |
| дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах.. |
| hapter" xml:id="SRP19001_C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беш |
| савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где |
| ити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Н |
| n" /> <p>Једног дана, баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <p |
| ection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете |
| ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то ист |
| времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сах |
| аустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — вре |
| — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су |
| ви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, к |
| о су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси |
| м.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила |
| а носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена циг |
| , чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница |
| по кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима |
| пе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а |
| зред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам |
| ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка.. |
| в сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</ |
| /p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа |
| есвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метеж |
| вина априла, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — реч |
| ="SRP19001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу |
| упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спав |
| док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови |
| а мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, |
| м седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школ |
| кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спр |
| зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим муз |
| осподске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако с |
| 78" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала |
| дук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... пот |
| ра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p |
| м се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, |
| ро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се боја |
| њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући |
| ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>О |
| спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад |
| p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам тр |
| улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи.. |
| у ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад |
| љу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми |
| та, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, кол |
| ох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Ме |
| n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по х |
| и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S |
| дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па |
| ји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окрену |
| и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче |
| сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања б |
| понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала н |
| Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за |
| два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беш |
| под прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помак |
| ојим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњ |
| у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> |
| ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног б |
| батино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — про |
| не...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и |
| ти.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем |
| ваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чи |
| и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p |
| сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напре |
| ? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одгово |
| пустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нек |
| а на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, |
| лицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква |
| била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Пан |
| Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од око |
| Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао |
| вајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, |
| џија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво с |
| здржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака уд |
| укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S |
| заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S |
| м очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратко |
| <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> |
| пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако упла |
| д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је |
| ав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му |
| била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!... |
| /p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учини |
| наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, ко |
| а седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без |
| иче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не в |
| луку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папу |
| 0" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ва |
| тупио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p |
| пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и и |
| капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издал |
| рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и зад |
| У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и ради |
| да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се |
| но мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћ |
| тине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити |
| сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нис |
| тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега |
| ко јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није о |
| сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где |
| рачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у с |
| у пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као |
| последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног мат |
| рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Проба |
| е а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{ |
| <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сок |
| ди <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом |
| укама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо св |
| га узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније |
| сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на пот |
| амо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих |
| зад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а ниса |
| тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми |
| г ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава... |
| ти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу н |
| ом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ниш |
| , неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена сас |
| а искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно |
| тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била ск |
| и тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, |
| но прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема |
| p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом |
| тигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четр |
| чера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб |
| д, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p> |
| на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајност |
| парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам |
| м испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У |
| еровати, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно прок |
| ад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апс |
| започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад |
| метила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њи |
| делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, |
| <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом би |
| смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане д |
| ече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, |
| држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n=" |
| , тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и |
| Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати |
| од Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва т |
| а, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>Зборно место би |
| очнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Т |
| трчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет ст |
| к и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге |
| увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</ |
| њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочи |
| ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалос |
| а стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не п |
| Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш млађи.</p |
| У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Г |
| ари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ |
| и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећ |
| едан кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један |
| вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на свет |
| за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне и |
| наци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div t |
| и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госп |
| х за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помо |
| као!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, |
| а да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> |
| b n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор |
| казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео |
| тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде има |
| тију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера с |
| таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од к |
| Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У мла |
| римим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p |
| х са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми н |
| је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимн |
| е селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је т |
| атри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо с |
| а једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрн |
| ерација несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде |
| место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...< |
| света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, |
| а сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита н |
| у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} |
| се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја м |
| бегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадов |
| к, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку |
| не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.< |
| јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, |
| м где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да |
| о нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто скло |
| оћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да ј |
| ге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчу |
| пођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између пр |
| лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем |
| ко нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја |
| а поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем |
| а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја |
| ларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, и |
| м десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам |
| сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим |
| ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставиш |
| ио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у р |
| аче озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то |
| уту за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све |
| а је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а зе |
| та ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да |
| ђох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са |
| простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се |
| роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био |
| осу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко вре |
| Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p |
| топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше |
| ека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам |
| имових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео са |
| е спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестан |
| ед <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси свој |
| ле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању са |
| ишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p |
| >— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му ка |
| </p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Кал |
| а кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184 |
| једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспа |
| ..{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да |
| ...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми дар |
| ије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и |
| ..</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обели |
| а хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам умо |
| Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било |
| и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или к |
| едним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> |
| ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Уз |
| е живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас |
| о ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица |
| ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{ |
| да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех ка |
| је подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему дру |
| цу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година? |
| Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— |
| то се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— |
| с нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима |
| добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи... |
| леба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, |
| а брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем |
| ије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бива |
| мучи јежеве муке; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекал |
| д би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из д |
| видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за |
| и са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта |
| сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација в |
| ред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фење |
| гасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању |
| : нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столи |
| штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p |
| уљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја |
| држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="c |
| и ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је |
| а од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепе |
| шта нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у в |
| толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.< |
| не јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обр |
| n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату |
| поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи б |
| м да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за дв |
| стиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало |
| ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад |
| н у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је био удовац. |
| оћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испо |
| омир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми д |
| рада нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне сти |
| ода!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало го |
| орају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и д |
| и с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора са |
| у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у за |
| или задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</ |
| а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му |
| ом даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри пр |
| <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут н |
| ш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> |
| мах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак |
| етрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера |
| би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на вре |
| е то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти |
| сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећа |
| естан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих прово |
| и и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао... |
| и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру нал |
| ћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... н |
| део у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на К |
| ребао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p |
| ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише н |
| дука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника ј |
| с од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме о |
| иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о |
| гавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој |
| оручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при друг |
| > <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n= |
| видео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим |
| и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— М |
| е опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нис |
| ко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта м |
| цајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до |
| <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје мест |
| хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта |
| вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад |
| ч звизну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> |
| ново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању. |
| ојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...< |
| кле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу св |
| и питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се ле |
| вори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој г |
| ладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, б |
| а још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може с |
| ли сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпо |
| м сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> |
| а им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упише |
| си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Пу |
| ст година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсит |
| ј пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на је |
| — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним кон |
| ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задрж |
| едседника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на по |
| уцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног рево |
| сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p> |
| кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох |
| олагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан др |
| и сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигне |
| , молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ дор |
| х људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} |
| да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико д |
| први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше |
| вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} |
| ам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми |
| дину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ј |
| ка предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну с |
| ви само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, |
| Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> уни |
| по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, с |
| а ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок |
| исам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђ |
| у она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта |
| пцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> < |
| дна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа |
| е у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а мог |
| а више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам |
| гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинст |
| ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чи |
| кла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћ |
| очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако |
| је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситни |
| јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куд |
| а мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе |
| а потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има к |
| сеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једи |
| p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој |
| г дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{ |
| у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло ле |
| <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио |
| омедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га |
| а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И |
| Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу |
| ампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би на |
| .{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцниј |
| ице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, |
| а ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — прева |
| вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да н |
| подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то н |
| толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Ш |
| ело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз |
| и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> |
| .{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам ос |
| то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, реши |
| — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— |
| низно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, |
| /p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу |
| ију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; |
| а загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</ |
| а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А |
| ена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радим |
| рце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду н |
| за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није ње |
| асекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изг |
| (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно прода |
| н а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служб |
| си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам |
| ренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезг |
| о одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај |
| руговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саста |
| вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео |
| њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) |
| ан Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћ |
| тим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да с |
| ошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, |
| .{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех |
| ата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно и |
| обрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи. |
| о сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђе |
| подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно о |
| лико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека м |
| бијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{ |
| онац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> < |
| алишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од |
| свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p |
| а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу... |
| овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је т |
| !...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{ |
| >— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викн |
| по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с л |
| Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера |
| о полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. св |
| јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... |
| се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окреп |
| е свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, |
| е кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух гд |
| > <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту см |
| ху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људес |
| но, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба. |
| але угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n= |
| тужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у за |
| треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћ |
| са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p> |
| ија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше ка |
| нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад |
| з џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у |
| ед буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж |
| а...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као д |
| ти и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачу |
| оме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се сп |
| тано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти |
| ад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,. |
| гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} |
| има бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај |
| ваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прич |
| да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуренос |
| а, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| удници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S |
| , па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ам |
| <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало о |
| и ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш как |
| е!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су т |
| е подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимн |
| ка, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави з |
| .{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, ко |
| ве изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина на крају вар |
| мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати н |
| не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче бла |
| {S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво |
| а га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек коли |
| пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не т |
| <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт |
| ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам |
| ну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из ви |
| управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није ос |
| мије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако |
| чепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама ј |
| да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...< |
| чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших |
| љу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар |
| — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, |
| е бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, уда |
| јих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, је |
| стор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!. |
| , Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељ |
| онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— |
| нца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S |
| олико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим раскл |
| рилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па и |
| и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и |
| инама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, |
| а са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигд |
| е улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бог |
| вечерах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се |
| ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је в |
| и је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> |
| и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе. |
| и је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив изр |
| ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја ј |
| угог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним чове |
| проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помага |
| свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била врло ста |
| Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S |
| , биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је ј |
| сти и измаче још два корака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву п |
| од госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала п |
| Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шес |
| па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност д |
| ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам саха |
| то ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну |
| } Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђо |
| још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила |
| {S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једно |
| ао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат број |
| данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, |
| вом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео |
| у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађари |
| у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо од |
| ко се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између |
| на ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално ра |
| дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно |
| До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о гл |
| о стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p |
| , <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не |
| ку Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву п |
| донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кош |
| врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини н |
| ама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тв |
| и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер свак |
| рској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угл |
| ише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин |
| ди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свако |
| } Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један |
| кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми |
| збегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређа |
| о у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао |
| ам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам |
| га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох |
| те моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосм |
| чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га |
| двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био закл |
| — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је бил |
| ао флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар поврат |
| посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, |
| идим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — реко |
| оред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до н |
| S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо |
| спођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан так |
| ђура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нит |
| Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим |
| ишем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинс |
| </p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав ј |
| /p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... |
| , а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на К |
| мире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спава |
| <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је м |
| је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> |
| отле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и да |
| Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој ус |
| потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p |
| м не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно кра |
| ?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жанда |
| ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, |
| капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех |
| да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је к |
| p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама |
| Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — р |
| p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен ле |
| ти зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разни |
| /p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће зн |
| како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој леп |
| ко вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је име и за |
| ла...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опе |
| <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма |
| ма и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раниј |
| атвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жан |
| ез реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син св |
| нећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му с |
| Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да |
| </p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје дан |
| се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У пут |
| м и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам |
| ли доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најб |
| p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не види |
| <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p |
| ам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>теш |
| испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и могу полаг |
| хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу |
| га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене о |
| ем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за зло |
| е било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекршт |
| учак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од п |
| кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после не |
| кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена |
| биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како |
| <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — |
| ти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —д |
| се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> |
| их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се м |
| але.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопхо |
| мета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније п |
| и врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да |
| грају и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.< |
| е нико и не гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...< |
| с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> |
| ођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и |
| сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</ |
| /p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсан |
| ени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога |
| ојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, углед |
| . „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>Посл |
| Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати виш |
| и би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под. |
| , кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем јед |
| Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с т |
| Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су м |
| јући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, р |
| ти неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта |
| <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> |
| иђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у |
| мире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узи |
| ма пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо пом |
| упи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо |
| дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од |
| се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> |
| на у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C9 |
| скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редов |
| штва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хт |
| оће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од на |
| вим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста о |
| ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
| м ничега није недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише.. |
| е с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у |
| асови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо. |
| ађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? |
| S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случа |
| а ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и но |
| наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљ |
| p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све |
| ри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат наста |
| рохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, н |
| га мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало |
| идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кв |
| ћ па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се |
| два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замо |
| да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о дла |
| } Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што |
| ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам |
| просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после п |
| ; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, јед |
| на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на у |
| уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја |
| попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</ |
| ..{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветн |
| са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме |
| су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p |
| авише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђани, већ тако и |
| ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. |
| , а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопов |
| рији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила |
| ; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим |
| атрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зли |
| чах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...< |
| мпа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније ни |
| д оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p |
| е бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> < |
| је смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; ле |
| гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у ст |
| а видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двоји |
| иља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и прат |
| фесор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и преда |
| n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и как |
| еца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце |
| /p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздр |
| вар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади. |
| дсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— |
| дах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" / |
| ; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из |
| јну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја. |
| нце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, |
| у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је би |
| очи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папу |
| смо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001_C3 |
| и не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје |
| школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јо |
| та од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло |
| било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки |
| оге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</ |
| вих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он |
| им престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{ |
| чу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а |
| решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, је |
| ве шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим ј |
| а отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— |
| сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— |
| а поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта с |
| ..</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S |
| , јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,. |
| > <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђа |
| .{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упит |
| да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за в |
| ем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци |
| исмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се на |
| је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би |
| а па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p> |
| ..</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да |
| с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p |
| говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, |
| м се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам |
| ати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с |
| а.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се |
| аба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чу |
| амо што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста |
| сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђа |
| а је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас |
| ј постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђа |
| олажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рож |
| о остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писа |
| ш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да |
| нога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племени |
| опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђ |
| д кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> |
| атра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећ |
| о; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми м |
| х шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, |
| p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... мах |
| чни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само к |
| а ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим |
| акој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе |
| зати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</ |
| ве време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло заним |
| /p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук но |
| >— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, |
| нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Бео |
| — Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „ |
| о песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... |
| г зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира н |
| огао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се п |
| не оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем сме |
| ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није |
| о са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вр |
| најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа |
| х, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас |
| и полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим в |
| Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?... |
| једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — плем |
| два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се. |
| <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ј |
| моји другови дохватише врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му |
| — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да |
| није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да иде |
| сматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука |
| пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</ |
| ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двоји |
| , ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред |
| ного; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да м |
| ичах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газд |
| е разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељ |
| > <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Макед |
| предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професо |
| .. испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво |
| 62" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта |
| ити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, |
| ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још |
| управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— |
| игурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио п |
| , брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — примети |
| } Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за с |
| ма ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро пр |
| даху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога |
| <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу |
| ако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, је |
| p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p |
| тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> |
| мо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S |
| ..{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ м |
| о буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да |
| донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као б |
| дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала |
| , а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме прину |
| ише од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас |
| се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p |
| у страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћ |
| >— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!. |
| ржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу св |
| ноги, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетит |
| ве <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима в |
| г црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затури |
| ш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" / |
| ј Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о че |
| е, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па |
| и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мо |
| еђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> |
| чију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани |
| о нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по м |
| и око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или п |
| на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила место све |
| реседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу |
| промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни д |
| ..</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена б |
| ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли от |
| р је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе та |
| .{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки с |
| по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Ув |
| ре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</ |
| један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет |
| бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отв |
| револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај |
| ош теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђ |
| тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за до |
| и од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжал |
| хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад д |
| е не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем поз |
| сам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слоб |
| <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она м |
| S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, |
| , а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа |
| је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога д |
| но висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика |
| се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим п |
| то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за ц |
| изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, |
| е се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни |
| ђа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од |
| p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки |
| </p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говори |
| ик и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да ч |
| инског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а ме |
| зи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, |
| на месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уш |
| на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљ |
| сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја шк |
| о сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и |
| јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... сврш |
| ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млад |
| /p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</ |
| рхерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="4 |
| ...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је |
| ..{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а з |
| ме нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapte |
| дати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде м |
| <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — ви |
| дна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери с |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније пром |
| ије малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али |
| шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па д |
| у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p |
| <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</ |
| беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... |
| тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили и |
| , пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест д |
| нео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и зав |
| } Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем |
| јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем |
| исам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сан |
| ом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у бли |
| во у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушк |
| не...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пу |
| дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао |
| вечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p |
| аг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, гд |
| ли су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, |
| /p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p |
| их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он п |
| : једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило |
| топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Д |
| “...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох д |
| м једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.</p> <p>— Напред!. |
| и чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живи |
| мо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш? |
| пет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко пр |
| у заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће |
| колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста о |
| повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође |
| Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Запад |
| ји би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши |
| беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> < |
| треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала! |
| , а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до |
| олио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на |
| ловом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> |
| к... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— |
| тајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, |
| > <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себ |
| > <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата т |
| хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеб |
| <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на ок |
| а неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше ве |
| цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, д |
| х баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше |
| нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио с |
| >— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где с |
| сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими |
| а иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, |
| — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — |
| саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам у |
| ах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чека |
| о поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p> |
| вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити до |
| држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господин |
| p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и наширо |
| у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је чо |
| најемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека |
| .</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <p |
| се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора уч |
| ло. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечера |
| нам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре |
| јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и |
| момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не |
| кама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а |
| е онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима |
| /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допра |
| рију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p> |
| <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио б |
| ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир |
| <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и нареди |
| м ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се |
| једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и |
| добро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...< |
| ...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се |
| ота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S |
| врте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније |
| жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерл |
| дем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Нав |
| јело доносили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је |
| њам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се приву |
| о после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео |
| До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију |
| отеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код |
| што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p |
| нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим на |
| прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, п |
| Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњ |
| еразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајућ |
| би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носи |
| себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који |
| олу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тиска |
| нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећа |
| испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, |
| да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се |
| нусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад |
| оложити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, |
| де ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам |
| да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> |
| дмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изи |
| p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно м |
| у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше и |
| леда и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да |
| од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за дв |
| се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — |
| гим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фи |
| > <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем п |
| ...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нис |
| е чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у он |
| апнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накан |
| закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зи |
| , па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну. |
| > <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео |
| , господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, з |
| ви тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога с |
| је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави! |
| , која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Преброји |
| јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> |
| тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди т |
| гледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске |
| и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из |
| епо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор |
| м, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дуг |
| огао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх дос |
| боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре |
| шлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говори |
| .{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам |
| но што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па п |
| есто као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за т |
| ољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама б |
| ан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је |
| ад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могућ |
| ...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{ |
| ам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она во |
| говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно |
| ..</p> <p>Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер |
| е Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} |
| ,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које |
| це треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нече |
| p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племени |
| ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго |
| аплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> < |
| исар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред |
| ам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од ка |
| е задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе је |
| ите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините ка |
| хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код г |
| хо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се н |
| атизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам |
| рочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе к |
| у слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личили смо на |
| сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију стран |
| а, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стол |
| повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог |
| е кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од |
| покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири с |
| </p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{ |
| као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бо |
| последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показа |
| один задржавајући је.</p> <p>— Зар имаш образа још да говориш, ниткове један?! — дере се она св |
| ој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор. |
| олико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} По |
| им, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разбо |
| плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да |
| Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле није имала ча |
| >— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па |
| се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, |
| це ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носит |
| о цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана |
| ма у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газ |
| м брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад ј |
| хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb |
| је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> |
| шљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чич |
| никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p> |
| сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова |
| не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини вео |
| пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припа |
| и се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?< |
| еда мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи н |
| иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, |
| била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је из |
| уд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и |
| ко суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, са |
| <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не зн |
| та ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани теса |
| од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног |
| х, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као |
| да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти |
| на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће дир |
| пта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, по |
| ка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни |
| јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зид |
| лико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин оста |
| а улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну |
| ху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у ње |
| p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео ле |
| а устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па |
| ..{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још |
| ве моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах опра |
| стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било теш |
| ђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— |
| да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умив |
| м помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах |
| о...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај ниј |
| разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади нек |
| ..{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме вео |
| сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали |
| о.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго ни |
| Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— |
| , госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио ка |
| е појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продира |
| соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо с |
| љиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану о |
| је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором н |
| .. сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милуј |
| пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на ве |
| <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад |
| и и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, |
| канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве |
| али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а са |
| рујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не |
| пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра н |
| амо кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p> |
| атим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен |
| гослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да доне |
| између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико |
| о, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једи |
| е руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> |
| дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбр |
| да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p> |
| ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p |
| и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, н |
| о сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац |
| кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p |
| од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако при |
| и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} |
| . </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p> |
| </p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> |
| .{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радос |
| изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. |
| p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се к |
| вињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах с |
| трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш |
| њака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, ал |
| ио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} М |
| ...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> |
| просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, б |
| обудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му |
| прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) |
| ..</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник. |
| и к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који с |
| ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори |
| н онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врл |
| о? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно |
| в...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! |
| <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја н |
| дкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шт |
| агајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и прено |
| викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p |
| ај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p> <p |
| и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и б |
| илазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, |
| иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> < |
| виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага |
| Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руко |
| имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— |
| увана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> < |
| д собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Доб |
| оводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси |
| ицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што |
| ш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добит |
| мет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зач |
| ам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су |
| } Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мал |
| ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другом |
| S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без у |
| , Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који бе |
| рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологл |
| та ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си |
| ушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, |
| ију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му пла |
| у јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како |
| ним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — |
| авог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто циганск |
| че благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Н |
| говорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш |
| , али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма |
| чаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— М |
| велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки пок |
| док млогих беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће |
| > <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о |
| b n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па |
| из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чи |
| рзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведос |
| S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изра |
| вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, |
| себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> |
| — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет |
| Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима про |
| >Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, |
| гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао.. |
| </p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно свој |
| зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p> |
| и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два |
| ="SRP19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једин |
| нај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар о |
| икад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми је мил |
| га.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости |
| ви...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати |
| сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> |
| па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом |
| е — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш к |
| о објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно увер |
| председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце |
| а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ |
| та, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде о |
| о кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив |
| p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у квар |
| ем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у |
| код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се зауст |
| рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га ни |
| и, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигур |
| абележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, |
| ити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна д |
| љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву |
| ило нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах р |
| </p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="1 |
| и друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сма |
| <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан |
| p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћ |
| <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не з |
| и највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад |
| па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S |
| з шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и |
| оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на ул |
| сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мен |
| шао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још и |
| и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гу |
| то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> |
| <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу има |
| ете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да |
| p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> |
| бучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута |
| цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је да |
| ца.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћ |
| расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождеств |
| .</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се |
| , не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новац |
| а испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошл |
| викнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запале |
| је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p> |
| зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта |
| реко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ј |
| чима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имам |
| х, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, |
| је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се |
| е и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, |
| благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам |
| <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио с |
| ата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit=" |
| о туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> |
| ве од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у шко |
| p>— Јесам,... а и где би, врага, био на овакој зими?!...</p> <p>— Ју, ју... баш је зима!...</p> |
| Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! |
| о их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђо |
| Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. пр |
| е, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,. |
| ка да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к |
| добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све в |
| ђе и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ств |
| м дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосм |
| лаву.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте уну |
| хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!< |
| уда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат. |
| ц па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Моли |
| али, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну |
| Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...</p> |
| .{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у пом |
| не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p> |
| ђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар |
| из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није б |
| p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, |
| се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>По |
| апамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преж |
| џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда |
| стало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих |
| ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив |
| о тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, |
| , чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под |
| и сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово ј |
| уче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух ис |
| мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испр |
| целарију.</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на |
| <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једн |
| навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динар |
| поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослобод |
| авао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Ниси |
| — Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још пи |
| ајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је пол |
| кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде зад |
| нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па |
| ца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</ |
| обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње |
| ик.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Ко |
| вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је |
| .</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Б |
| ...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој |
| .{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити |
| ако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живи |
| онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад |
| >До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали.. |
| р познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p |
| исам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показ |
| атерине, коју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој и |
| да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувиш |
| валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познаје |
| д господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас ниса |
| и за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда п |
| о.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навик |
| Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. |
| вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан |
| на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледају |
| опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што в |
| .</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од |
| се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше |
| други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. |
| рица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> |
| затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Н |
| лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда |
| прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> |
| ајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарат |
| озва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код |
| — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несме |
| ате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а по |
| ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али |
| кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и |
| ти: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и |
| тала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави го |
| .{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видим |
| гледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, |
| м те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друг |
| бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и ш |
| пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се |
| у.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стра |
| по проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="1 |
| едан крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, |
| <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти о |
| јем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од ваше |
| те, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана ка |
| ави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за т |
| у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свр |
| у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суд |
| .</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече она |
| ући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Неће, валах, овде не може нико више.</ |
| и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је би |
| ...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако нисам боље нисам горе живео...{S} Госпођа је |
| хе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Р |
| .</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми д |
| p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеон |
| еј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — |
| о код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу |
| .. а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,.. |
| одејања нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Ни |
| авим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђа |
| ило боље а није још била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и коле |
| спођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она |
| е се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече ок |
| ји сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није м |
| а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише |
| м.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете с |
| четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде |
| , осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох п |
| то, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p |
| и са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— |
| ук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и исприча |
| ене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај |
| — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p |
| , ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам мар |
| тра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћет |
| p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт вр |
| израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је мо |
| n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа |
| та, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћ |
| <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих т |
| > <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Бож |
| о, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур |
| пан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — |
| та корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште |
| </p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем |
| ху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се зауста |
| Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и |
| , да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше |
| још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p |
| зволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у куј |
| ма места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради |
| дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш л |
| мо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног |
| доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а са |
| помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>Пос |
| где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ он |
| се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што |
| — Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми с |
| пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двај |
| ад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох нема |
| м да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,. |
| . — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну о |
| аљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер о |
| Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... |
| беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам о |
| , — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 2 |
| и ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p |
| ризнај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах |
| р целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на ко |
| умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и д |
| викнем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајућ |
| ах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике кант |
| јпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био с |
| ти не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Д |
| дсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један |
| ли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба пос |
| смо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти |
| азда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу к |
| алосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> |
| бли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим исп |
| с звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам так |
| ево газдарице!{S} Но молим вас, немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празник |
| и дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту |
| а ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико м |
| да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, |
| рапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја |
| н у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из бол |
| је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из |
| и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све т |
| ар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео |
| о остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш |
| натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и је |
| леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја |
| Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рач |
| — За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло |
| то рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми |
| пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост н |
| мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој ку |
| >Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којо |
| p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" |
| једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Остани |
| > овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p |
| што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заје |
| ахнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, |
| удбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма у |
| је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> |
| ...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац |
| е дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један т |
| о врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за вр |
| оче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Моли |
| међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био р |
| нам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само |
| их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{ |
| је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису је |
| </p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — ми |
| о, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас углед |
| Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за ти |
| се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n= |
| p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упи |
| , а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави |
| ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „ми |
| је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се ко |
| се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви д |
| S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро |
| две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што |
| > <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек |
| волити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније миш |
| тку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{ |
| оштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих д |
| знат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <p |
| х руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову би |
| <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,.. |
| ужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога ж |
| донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за |
| ђосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди ре |
| ко, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо |
| да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком заб |
| ми, лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар поз |
| емо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} |
| е са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>гос |
| као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> |
| господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изи |
| подине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и п |
| е заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па |
| ако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли |
| {S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену и |
| је газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб |
| в ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све д |
| калишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, |
| ..</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва у |
| алармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њи |
| је ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чар |
| адости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да |
| е ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а |
| е послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — од |
| .</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог |
| ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те |
| пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> |
| p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох |
| на ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не |
| ислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече |
| о.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... |
| наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повик |
| путник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Би |
| <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не зн |
| ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву |
| е укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је м |
| сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек п |
| у, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</ |
| је било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је |
| рно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше < |
| у ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га ка |
| је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну пр |
| атише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој |
| рав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли |
| вати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно видети...{S} Једва га донесосмо и у |
| , већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> <p>— Морамо гледа |
| и је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче |
| у, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </ |
| ујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа |
| закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> |
| жи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговара |
| вио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и неви |
| вени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече |
| е угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао д |
| реба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Ски |
| разу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што |
| >Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро |
| >Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем о |
| о је, боље ишта него ништа.</p> <p>— За ово имам вама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко |
| — Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја |
| одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао |
| о вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... |
| сади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо. |
| ла.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми |
| ,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од |
| /p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући нова |
| </p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег д |
| .. </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота б |
| ера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она с |
| у се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изг |
| !... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пус |
| правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не од |
| ћ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презе |
| казаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реч |
| — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и н |
| подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<t |
| нах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је |
| , два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те се |
| у од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се |
| испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је св |
| о...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево ч |
| .. а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш? |
| к хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{ |
| тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је к |
| вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накостреш |
| пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат |
| пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загл |
| рашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p> |
| чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.< |
| здарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног |
| о мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. |
| до верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће п |
| занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли к |
| чито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском д |
| на према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека |
| кута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с |
| а сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само п |
| растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим |
| инар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се |
| рења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече предс |
| сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим |
| одину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи |
| „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето |
| нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— |
| о доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један |
| мео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку ули |
| ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем |
| {S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радост |
| ад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — |
| ао и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима |
| и...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало.. |
| можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му |
| ца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а |
| добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, п |
| го, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих с |
| у треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала |
| } Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, |
| <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један |
| рађена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а он |
| зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровишт |
| велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде пре |
| емо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, |
| оже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: |
| вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" |
| } Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на њег |
| ити једну годину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопш |
| н посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по |
| чким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, а |
| ти на вратима, — додаде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао и |
| м сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђ |
| едно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Св |
| им шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— |
| >Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним |
| ише дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Ви |
| и.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене стра |
| несем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они |
| <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне у |
| а ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам м |
| ion" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb |
| и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толик |
| ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо г |
| у пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико |
| као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У м |
| за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица |
| жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опе |
| када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: н |
| риликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погод |
| р сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан прол |
| јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну |
| S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— |
| ко, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! |
| одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пр |
| мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најго |
| а, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, т |
| седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дро |
| ан изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику с |
| ио већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Н |
| поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим |
| чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме |
| доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађ |
| оме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се |
| д уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га зат |
| нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је има |
| дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да |
| оле, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја |
| смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била вел |
| ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!. |
| Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао |
| чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осет |
| ј учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један |
| научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и |
| ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно |
| је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мис |
| р то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; |
| ише цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p> |
| ?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима |
| служујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посл |
| >Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беш |
| жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш |
| баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пе |
| су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много |
| и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства |
| е онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двој |
| мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута |
| ако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, д |
| оре посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не |
| ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, |
| скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <mile |
| ..</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку р |
| ж или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! |
| , које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио |
| већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к |
| еме, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који так |
| е стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола |
| и лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад |
| пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истр |
| ако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била |
| теља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а |
| но.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, |
| " /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ће |
| страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћут |
| ги, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити |
| не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем |
| /p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодн |
| ! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, |
| — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шет |
| а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћ |
| , коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека |
| зићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p> |
| а браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам |
| Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчан |
| калнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, |
| м било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче |
| је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n= |
| стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта |
| предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позориш |
| су положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљ |
| ући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p |
| и у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у за |
| изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</ |
| .{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.< |
| ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта |
| ице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега п |
| стан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер |
| ћа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох |
| бирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се |
| цу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама |
| ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече б |
| ен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> |
| и.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходн |
| ? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који |
| мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба |
| у,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни |
| а, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има |
| оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми неш |
| <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том прилико |
| садна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Бе |
| олски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
| чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> |
| обро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писар |
| /p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади јед |
| нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине тол |
| аки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за |
| викаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, |
| ко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топч |
| управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет уп |
| ако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>Посл |
| стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета |
| између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а |
| тово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу |
| носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са |
| се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зим |
| Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест |
| рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а в |
| г циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,.. |
| зеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прњ |
| } Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је иначе био у великом к |
| напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку п |
| м једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и т |
| его колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа |
| бао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци др |
| мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 |
| Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него изволте, молим вас, у |
| а одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речј |
| реде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било п |
| ан у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од најве |
| лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију |
| ју десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, |
| нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како |
| у...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба ме гледа па се |
| ставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер |
| е мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а |
| ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о |
| ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам |
| у заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је |
| >Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне |
| х, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се |
| опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех д |
| стати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамв |
| Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Мет |
| ..{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам |
| рије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што |
| ...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ |
| оново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам |
| и је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?. |
| змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинам |
| ољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов за |
| <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где |
| ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четр |
| ош од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила вр |
| апу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда по |
| к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме с |
| ледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окрену |
| а су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљај |
| 0" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа д |
| .</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; јед |
| е“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи |
| еома изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе |
| морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и |
| и шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, |
| ...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била пр |
| д залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а |
| ог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га |
| су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости |
| већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, је |
| к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једно |
| ер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а испод ногу ос |
| и горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном пос |
| сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за |
| јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан п |
| како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву |
| , где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем во |
| ion" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гле |
| под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао |
| кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — пита |
| Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не ле |
| није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, |
| флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, |
| и на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази |
| загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас |
| купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде на |
| ју, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} |
| њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког б |
| новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господин |
| ју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен и |
| није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне. |
| читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дођ |
| ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани с |
| ећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— До |
| во, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас |
| — Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко д |
| а и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих. |
| енити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „мице?“...{S} Из |
| it="subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! |
| приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на г |
| у половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет глед |
| а, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело |
| рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног |
| м, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} |
| о јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један |
| онетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p |
| ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет ми |
| ..{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... |
| p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, д |
| се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и |
| знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не |
| и), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, |
| ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће кад ви дође |
| } То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине |
| <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да |
| воју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан доша |
| ти...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овде да |
| и, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се |
| је на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p |
| рекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што |
| страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја с |
| двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, уг |
| хтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци и |
| који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да с |
| S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.< |
| х а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече |
| слили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, |
| леба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У |
| е се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде д |
| ед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула |
| Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је би |
| вао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је т |
| жном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да др |
| едног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крча |
| цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Ш |
| До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" / |
| к чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са |
| јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих |
| ујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад оста |
| ромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од |
| уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао п |
| г тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с т |
| вио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем к |
| кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— |
| е миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме на |
| о вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> |
| и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим |
| лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и д |
| се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора оп |
| вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — |
| вић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико б |
| у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; ј |
| рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p |
| на, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се |
| овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у ш |
| Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су би |
| екох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати |
| други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече: |
| коме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи п |
| руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за послед |
| укао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, је |
| једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад |
| , скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо |
| покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мене ка |
| управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида ко |
| <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецр |
| ред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јован |
| це...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздрав |
| ахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку |
| игурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу |
| ју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах |
| и може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> |
| ан огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с |
| поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трњ |
| ш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Кој |
| и пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пун |
| и се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу |
| нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче... |
| азник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> |
| S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се |
| ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник |
| ругом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</ |
| о да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла у |
| еле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>П |
| извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, к |
| у ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSe |
| збуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на том |
| оле испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по нек |
| ној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему |
| паде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрде |
| сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше ж |
| {S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати |
| штро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери пече |
| .</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп п |
| и и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је при |
| браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, |
| рестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо |
| и.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбам |
| их се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, |
| да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, |
| ћи ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</ |
| ута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> |
| м лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покр |
| е, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мисли |
| бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Н |
| ала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и И |
| преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих некол |
| о си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икакво |
| сних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се м |
| не, а звонце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се св |
| ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, |
| школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и вр |
| <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раниј |
| рчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева |
| ежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике |
| аком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред к |
| ио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" |
| м ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и о |
| ности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S |
| ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то забо |
| о, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу стр |
| овац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну к |
| осто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ он |
| за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — реч |
| а познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за |
| хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви ба |
| ајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; кад |
| е.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p> |
| не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> |
| ише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велик |
| S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког др |
| је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи! |
| кад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми н |
| да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад ст |
| ли ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досад |
| седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако |
| и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мо |
| лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потр |
| едаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притеч |
| (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је |
| ата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле |
| а овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме при |
| <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру од |
| ао стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог тере |
| ам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p |
| аш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске годин |
| светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме |
| о наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако р |
| оручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити... |
| </p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мир |
| тора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањ |
| особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— |
| ..{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најз |
| ио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да је била болестна није.</p> <miles |
| која од земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.< |
| је газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на П |
| етири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему с |
| и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се о |
| е се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем ни |
| испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и |
| И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на ко |
| ар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори п |
| ="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедо |
| </p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква д |
| 321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и ст |
| ао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се |
| зима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</ |
| у? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да иде |
| <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, |
| ладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућур |
| ао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у да |
| , или најгоре јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер |
| добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испит |
| м људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад |
| леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брз |
| ђао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" / |
| p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене |
| у...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вра |
| Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све вре |
| е Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих |
| толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече |
| еде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдариц |
| и на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдан |
| } Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о п |
| :</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо |
| део и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађ |
| одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад г |
| во.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од к |
| зраз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно нај |
| p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу |
| два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи |
| ; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и |
| , а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије |
| младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше |
| Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прил |
| самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвозде |
| {S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице ско |
| ..{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> < |
| да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленим |
| ништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство |
| S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позор |
| > <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <pb n="313" / |
| то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не |
| гао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац |
| никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута |
| коли.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, |
| >Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n=" |
| ђу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечер |
| авијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди |
| м друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо са |
| а пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је ота |
| што нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда |
| <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло |
| глед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као дет |
| 3" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице. |
| рчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме ка |
| предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у је |
| на, не могаше наћи нигде мира, већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи |
| — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку |
| а и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не д |
| вде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо |
| не...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Лич |
| у...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плака |
| гушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата |
| патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу |
| о рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни вој |
| коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци |
| некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по |
| <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — у |
| Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему |
| , да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину. |
| ше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас |
| > <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару |
| у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог о |
| могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба |
| турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудр |
| ати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би |
| пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb |
| шао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скоп |
| ује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> < |
| лом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите в |
| па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми верова |
| лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти |
| ме звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супру |
| и сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе.. |
| ару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће |
| и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите код в |
| д чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко нож |
| да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним |
| дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим тав |
| а гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... а |
| се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста мес |
| аво пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, провод |
| е разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и |
| даше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који ф |
| али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем |
| јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му и |
| ри двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је п |
| нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </d |
| мио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понуд |
| се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми г |
| дном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дођ |
| јави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку |
| оспођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.< |
| ...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађе |
| авикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} П |
| га поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох |
| м мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Пре |
| издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, |
| , а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер |
| господарити као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их м |
| ем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу... |
| кривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се ве |
| својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам позн |
| очито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко ок |
| >Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, како то беше н |
| свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да |
| p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па |
| ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви с |
| грајући карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели |
| у.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у |
| овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја м |
| ред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урад |
| бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— |
| и реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Он |
| рзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут пр |
| ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Жи |
| p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Глед |
| кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако и |
| имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбац |
| ни, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме... |
| ..{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почист |
| о куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на |
| алише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет |
| } Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — у |
| лиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер ништа нисам ни |
| х је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, зб |
| од заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из кућ |
| м се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из |
| истос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам |
| ма за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb |
| сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво но |
| а то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се боле |
| онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да |
| у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да п |
| заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан |
| арска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу. |
| н чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у |
| > <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата |
| о и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо у |
| да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председни |
| језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва про |
| шћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало |
| ог њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нар |
| тпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збо |
| ак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше кра |
| асно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућ |
| S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, вала |
| е столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли о |
| згред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и |
| он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хај |
| дао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и |
| ги опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види |
| ли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није л |
| тим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати. |
| ет корака; на небу нигде облачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу |
| овратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — куп |
| и око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто па |
| оград сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба |
| тно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p |
| у сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се п |
| 6" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе |
| декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба н |
| Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... ба |
| здеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне |
| грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао |
| !</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше |
| јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако |
| асуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему распл |
| .{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p |
| гога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју |
| а и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она ј |
| и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и о |
| жу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и п |
| кав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стој |
| но је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... |
| адно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас пр |
| уга кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли чове |
| одебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сит |
| ожити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} |
| и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми |
| дајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе |
| е толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миш |
| ..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нис |
| лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице |
| у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, |
| би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишл |
| на је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због си |
| легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике |
| м то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — |
| сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да |
| могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} |
| ста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у т |
| и смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама ш |
| викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох кл |
| хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали см |
| ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно никако заспати.{S} Најтеж |
| д, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану |
| p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> |
| {S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</ |
| школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико |
| } Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На пољ |
| здаје? — газдарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Н |
| вио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газда |
| p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Ми |
| ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} При |
| отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S |
| , тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и |
| еда као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну |
| ице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а по |
| не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало с |
| упио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и госпо |
| легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи |
| <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док |
| ем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> |
| ко, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам д |
| рет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и а |
| у кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене и те |
| Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки с |
| аклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих нап |
| арно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири |
| уги <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</ |
| седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосм |
| ам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Н |
| ед стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам пла |
| а учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га |
| ало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега зав |
| е шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говоре |
| апларом, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима |
| да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући |
| Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост |
| жан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико уп |
| м честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближав |
| а питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат |
| се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем |
| ру, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морад |
| приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђош |
| рану да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога друга би |
| уповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други |
| помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, |
| овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би |
| лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћ |
| рчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен до зла Бога...{S} |
| сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да с |
| овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може |
| које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не вра |
| скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— |
| о у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме сп |
| ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. н |
| , а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, ни |
| Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није |
| ине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем |
| едали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваш |
| њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо |
| ивелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шове |
| о и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одел |
| е није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испи |
| а тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— |
| жи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко каз |
| ох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод јед |
| па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа |
| 0" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где |
| ла код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је |
| поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ј |
| <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до ш |
| а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се о |
| .{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење пр |
| рете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у с |
| p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и |
| с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{ |
| а.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу |
| могну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> |
| хунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — |
| ше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џеп |
| есора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, |
| , већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи о |
| Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчано |
| код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао |
| <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још |
| ђин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху |
| сам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу поку |
| ета као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жа |
| дио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпо |
| куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} |
| Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као |
| Милане!...</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...< |
| оветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше |
| е нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошт |
| оседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p> |
| упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ног |
| загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> |
| ворих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — о |
| и мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо |
| са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што |
| >— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоће |
| рок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, как |
| отле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно ве |
| исам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају |
| се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — реч |
| ило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... |
| рају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али н |
| уставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S |
| сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређи |
| з крчага мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам та |
| оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.< |
| до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионица |
| дући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> |
| вору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред |
| е попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту вр |
| под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој |
| и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у к |
| раја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S |
| „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама |
| танак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шт |
| х му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет ст |
| елико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве напра |
| дговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да |
| ећ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се о |
| жалост, врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Вел |
| испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, прет |
| ...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио |
| устим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да |
| новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поре |
| беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, |
| испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, не |
| х му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча |
| од обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... |
| никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одист |
| p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је је |
| џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учит |
| о нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди |
| хвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур |
| к, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb |
| о вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети ра |
| ше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p |
| а трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођ |
| ти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре |
| ћи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече |
| и, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је свак |
| рм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упит |
| се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све |
| трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекне |
| пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим ра |
| као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и |
| ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разум |
| <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платит |
| >— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не из |
| зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која ј |
| далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.< |
| кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим пост |
| сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у |
| го причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са упр |
| ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколик |
| себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана ста |
| се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, мог |
| знам, овде никад нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гад |
| жицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети |
| и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја |
| врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" |
| оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у пан |
| ео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту ста |
| дам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали н |
| е готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидер |
| ебем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти с |
| ио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумња |
| зак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и мо |
| иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну |
| путим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се |
| !</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, |
| ати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им мог |
| илан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете |
| последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам |
| погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја |
| итиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љуб |
| Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} |
| је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Каз |
| теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам |
| пава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича |
| мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Ш |
| адарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> |
| днику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо ради |
| рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за |
| сар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— |
| сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жми |
| им да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну |
| жија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Ме |
| <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — д |
| ла,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јес |
| ? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему с |
| а преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у |
| је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана... |
| ав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на |
| .</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</ |
| и и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, |
| ита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало о |
| </p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за мој |
| ицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> |
| олико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична |
| рчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> < |
| о до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла |
| ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар |
| шући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну главом лево и десно.</p> <p>— Гос |
| назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе |
| нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.< |
| дговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чу |
| ка Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим |
| ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај |
| ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била |
| лико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изла |
| нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсан |
| лу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у дру |
| } Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон |
| , нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола |
| Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и |
| и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљен |
| S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руко |
| ломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече пи |
| ла ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <p |
| оји нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку рез |
| без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури м |
| а навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још |
| ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке н |
| /p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад с |
| осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим... |
| спођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с де |
| карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам |
| зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен |
| .. ја?... јок...</p> <p>— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у ј |
| ливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк |
| ани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека с |
| аде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу м |
| тати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао д |
| ме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какв |
| на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као друг |
| у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о |
| ам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгле |
| показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она с |
| “..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је ук |
| лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра из |
| њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Бр |
| Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као р |
| есто сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>К |
| а једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш |
| он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше ј |
| > <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња |
| ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>П |
| ра кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара |
| е!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити |
| .</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мис |
| аполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но ш |
| </p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он н |
| сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, |
| ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш |
| ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рис |
| злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако, |
| , не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију не |
| ања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветни |
| као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,.. |
| би; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који с |
| ада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће м |
| горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми |
| .</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше н |
| овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p |
| — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш |
| е знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни |
| е да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и |
| ор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје к |
| >— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — реч |
| и ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!. |
| је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита |
| и ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p |
| .. јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ће |
| ити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да |
| ати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће |
| ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} О |
| у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу |
| .</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако |
| у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па |
| ијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- |
| м...{S} Мени је овакав живот досадио, — одговорих немарно.</p> <pb n="149" /> <p>— Ето, већ дов |
| — Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54 |
| p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Н |
| им чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} |
| иромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p |
| у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш п |
| е кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" |
| >— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из к |
| пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она |
| /p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти |
| кове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле! |
| олеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаш |
| реда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта |
| празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— |
| но, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један |
| а живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подр |
| ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад |
| ај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него к |
| да мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</ |
| ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.< |
| бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро |
| о.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, п |
| <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да н |
| тане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим |
| ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жанда |
| о становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затек |
| да унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p |
| </p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја са |
| друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене ос |
| атим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не |
| шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— |
| ашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа |
| >Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саве |
| вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врат |
| а било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} |
| черу те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а |
| замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати |
| мивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте |
| .</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...< |
| >Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{ |
| е...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{ |
| ди чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам ни кад се |
| и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и |
| во Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га п |
| цу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадн |
| ћити.</p> <pb n="148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у |
| </p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше |
| ја је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси |
| дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо преби |
| подин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се |
| тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег време |
| у пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики П |
| >Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вр |
| ет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да изб |
| раха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрес |
| д нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а |
| ога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p> |
| биљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште м |
| кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: ниј |
| идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће м |
| динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, |
| мком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; |
| на у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они ос |
| е била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и палан |
| рао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор |
| <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво |
| зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином ра |
| стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђ |
| побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све... |
| сам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами н |
| , и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу |
| ше хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би |
| ког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састан |
| е пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цед |
| ој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и |
| даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо |
| лаг дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на поса |
| аква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> < |
| ија врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n="282" /> за њега да дам; |
| ао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив |
| што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге |
| Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао |
| е шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугм |
| авану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дот |
| ако би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени ј |
| иге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type= |
| се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А |
| ана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам мога |
| ко умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са |
| раво цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу с |
| а, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци. |
| и повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На м |
| ом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху |
| момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако и |
| вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било зајед |
| и, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју неср |
| пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још |
| в. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога мога |
| подин; јер је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се из |
| вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p |
| седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је мо |
| часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на вратима њене канц |
| ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p |
| отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их на |
| дмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с |
| бавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} |
| овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела. |
| >По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, |
| им чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ |
| друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и уч |
| и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није би |
| аску, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова с |
| ам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не о |
| ем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задо |
| старати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак |
| спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икакво |
| .</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао са |
| не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо б |
| м јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— |
| а,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...< |
| дпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак |
| естра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам до |
| хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; б |
| зад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит |
| бе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, |
| ни код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— |
| нутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, |
| е...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не |
| ох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато |
| у ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвор |
| г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да |
| ти...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д |
| менима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пр |
| е одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Б |
| че би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S |
| м будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., с |
| е код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној |
| е! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја п |
| има имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каван |
| са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим корацима...< |
| отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита |
| све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страш |
| ите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p |
| p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поре |
| а ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу |
| етно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај ника |
| н нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; |
| вала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у |
| аква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру сврш |
| пође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, да |
| руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех |
| едало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, как |
| више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је мо |
| збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици |
| тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> |
| оро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово |
| дај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам |
| } Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да н |
| ило...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам се |
| печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајућ |
| о! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао |
| не кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад |
| ад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p |
| ="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој |
| одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете пот |
| нила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли |
| Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех |
| ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} По |
| p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> |
| нта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па |
| не школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> |
| ао што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда |
| ам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо |
| те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он |
| p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а |
| сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам см |
| говорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као |
| ва-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измак |
| .</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито. |
| дговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па |
| ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уве |
| ротестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер инач |
| ући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхт |
| разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ће |
| ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, ко |
| ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави |
| вно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на |
| а, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не гов |
| > <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; т |
| прошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S |
| дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверењ |
| овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа |
| бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зину |
| ... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну пок |
| пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа па |
| , коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— |
| {S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рог |
| ам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — ср |
| кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си |
| е!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где см |
| у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог з |
| шту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад |
| нем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од праши |
| се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот |
| ечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с |
| вору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није |
| кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах |
| ва хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, п |
| улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „У |
| А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и че |
| а ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех |
| и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} И |
| рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме. |
| к, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напо |
| тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте |
| емо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну б |
| их тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то и |
| /p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— |
| чепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судо |
| левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио |
| врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред |
| обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне |
| делу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису бео |
| е у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани д |
| рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка |
| сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p> |
| степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он с |
| заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.< |
| е ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торња |
| Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене |
| ставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држа |
| Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако ј |
| кључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше в |
| мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, с |
| ачин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за |
| уци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била |
| е, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више з |
| — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} |
| оја вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, није бар на мене с |
| ифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако ј |
| слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</ |
| јатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити б |
| о?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ће |
| ијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвик |
| очита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p |
| баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ к |
| а не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш |
| p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће |
| кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> < |
| ово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајк |
| вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко о |
| по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— |
| е краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би |
| осподин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба д |
| идићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао те |
| знаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а он |
| и требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити.. |
| Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобраз |
| ити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} З |
| им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</ |
| ста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се врат |
| упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је каза |
| од куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пако |
| ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се |
| и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш |
| ично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</ |
| атке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на |
| овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упи |
| <p>— Господине, зове вас госпођица, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека ч |
| нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом |
| ав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох злово |
| за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — |
| ним рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности |
| а ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— |
| изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи! |
| пођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— Код Ми |
| мешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је др |
| /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их |
| им вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за |
| p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, в |
| са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n=" |
| > Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам |
| , у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био |
| сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, |
| р је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... н |
| Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <p |
| ог на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или |
| руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, |
| ,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у п |
| оји води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиц |
| ком расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу |
| ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „ |
| Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> |
| > и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набави |
| без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сад |
| о прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је |
| х да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, је |
| ..</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и |
| родица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је на |
| спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињ |
| )</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му ш |
| исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам ви |
| ба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и |
| удете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџ |
| ше му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали нико |
| ра, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других нема |
| поразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше. |
| кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само |
| d="SRP19001_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног |
| кох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате |
| ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> |
| пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степе |
| очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџ |
| ј рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, |
| сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су да |
| ? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешк |
| је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате пој |
| ам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, |
| четак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао нек |
| сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— |
| о у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да |
| па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n= |
| 9"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се |
| p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни |
| Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа |
| као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се л |
| ах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао |
| так заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људ |
| они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> |
| одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на |
| ер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам з |
| Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз вин |
| могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на зем |
| р даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам |
| тојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — о |
| аш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко |
| м чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем |
| на стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог |
| крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с т |
| к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући ч |
| могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем |
| зна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обој |
| ..</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па |
| знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, |
| Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси |
| ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет у |
| ију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем |
| Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и ура |
| <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови д |
| пред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало н |
| ће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерим |
| Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била с |
| мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао |
| а ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако |
| п, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се в |
| Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само стр |
| есова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод |
| ији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одгов |
| твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је |
| Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и к |
| ив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, пола |
| p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја |
| ћи ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих |
| ега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, |
| не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} |
| изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако из |
| знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степениц |
| unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео с |
| носио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је |
| ="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?.. |
| ну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — гос |
| Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступи |
| може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се јед |
| али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на |
| а...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе с |
| бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе |
| лили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви |
| но па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упут |
| их дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу |
| ио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је |
| на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима |
| усио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим г |
| ајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох |
| је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њ |
| рпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кућ |
| док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго |
| пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док |
| он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сах |
| и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, оп |
| чех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки тр |
| новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знај |
| дравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене и |
| халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу |
| ам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом а |
| реме, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} |
| млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста |
| ох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим с |
| ас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мал |
| ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад |
| Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемег |
| новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом |
| повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар |
| ије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што д |
| како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а ув |
| о четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p |
| ати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обоји |
| о се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалиш |
| се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морат |
| ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар пр |
| мам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији б |
| пође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} О |
| p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше једа |
| авитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и |
| S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био |
| ем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуст |
| ли, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељ |
| исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. |
| школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред |
| могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш с |
| јзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и |
| <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећи?...{S} Нико,... бар ја не. </p> <p>Дозвољавала м |
| е од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, п |
| и толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p |
| р јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа прате |
| братим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сиг |
| јим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај н |
| p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!. |
| кох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га виде |
| Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашк |
| ла о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а |
| ре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан др |
| ли ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово |
| .</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије ц |
| им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм у |
| де што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац |
| господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганч |
| да зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом |
| користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као |
| на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до ми |
| х ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од св |
| " /> <p>Беше већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који |
| р у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома умо |
| емо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а |
| же претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је влад |
| ам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Јед |
| дгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шт |
| ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује |
| вио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!... |
| p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време ж |
| о измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> |
| је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, |
| орим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао ода |
| же момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — |
| ац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде |
| јатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми |
| је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни нај |
| деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <p |
| из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много изма |
| а... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео |
| ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам м |
| ад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се |
| <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себ |
| ршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се |
| момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао |
| ах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам ку |
| сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} |
| .{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?... |
| уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не повр |
| p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си |
| <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава... |
| икаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и је |
| Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили |
| да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хе |
| ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече о |
| а а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, |
| ји метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чеш |
| >— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— |
| тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет |
| ва свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као кака |
| ешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљену лампу, која је служила м |
| ике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе |
| чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за |
| уци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће к |
| ца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда |
| оту украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече |
| лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти сп |
| намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршен |
| ори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узви |
| аје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет |
| азбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера. |
| зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пе |
| : шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p> |
| вијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су |
| нем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку |
| се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост п |
| а глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велик |
| — додаде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег о |
| ме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли је |
| рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно |
| те и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбо |
| Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште |
| ати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да куп |
| та ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; |
| могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где |
| хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — реч |
| о дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици |
| > <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше |
| ети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не б |
| Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли |
| а, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, |
| то на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати траж |
| иже и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у проз |
| Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,. |
| дине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, к |
| а тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драг |
| о ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко с |
| >Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене |
| бе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати |
| који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и |
| ај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, |
| во код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да |
| ћи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па б |
| од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председ |
| Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заб |
| ји са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, |
| овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их |
| >Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врат |
| вукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у |
| у висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, к |
| есма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу до |
| и, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива |
| 001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани |
| те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми |
| у...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док |
| лени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше б |
| анашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на св |
| доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S |
| дали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, |
| > <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од мук |
| камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скин |
| , да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и |
| руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз |
| ежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам |
| оче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош |
| писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решил |
| ну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p> |
| ле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме н |
| ао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам иша |
| кше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Ру |
| рица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,. |
| они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија |
| врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ан |
| а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} |
| благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако |
| м, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио вел |
| одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборав |
| ега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме неко ножем |
| о сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово |
| место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао д |
| Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира |
| д вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то н |
| еку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред |
| мах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем |
| вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,.. |
| ело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, ка |
| вој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, ко |
| био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док |
| је, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како |
| макнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да изб |
| и продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, углед |
| р...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који с |
| д страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p> |
| да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њ |
| <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Ах |
| /p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од |
| p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> |
| !</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, мож |
| делити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од ж |
| на средину између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја |
| д ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим |
| ника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац |
| рију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женск |
| дморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао н |
| губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је |
| нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна по |
| радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо |
| канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче пре |
| чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши п |
| ох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да в |
| вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и весел |
| — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад |
| среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> |
| кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет у |
| те као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, и |
| ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; |
| </p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти |
| .</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђо |
| помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се |
| ојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— |
| на примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p |
| то.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој |
| врка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Мор |
| к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћ |
| Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p> |
| ...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био |
| ,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не прим |
| га она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмеч |
| p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге н |
| е кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!.. |
| ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја п |
| ум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место |
| у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви мор |
| тим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које ба |
| очитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> |
| <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника увер |
| ости прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле н |
| а није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дањ |
| ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; |
| ука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после то |
| селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: ни |
| панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантин |
| могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам |
| ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на зе |
| рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... љу |
| у гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрет |
| p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој |
| љда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они д |
| да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празн |
| ј лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p |
| рицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки при |
| ам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Н |
| ко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са сто |
| о врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{ |
| јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али с |
| </p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох н |
| ло!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини |
| ладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седет |
| али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>П |
| иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школ |
| ан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направ |
| га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући |
| Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више ц |
| ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, |
| Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана |
| рах обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у |
| и.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже о |
| алфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рук |
| ринуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не вер |
| и се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љут |
| ао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом |
| н акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је |
| тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливо |
| Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и узда |
| Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добр |
| где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго оста |
| {S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чује |
| цао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци |
| лим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Пан |
| , однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те |
| а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенит |
| <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило. |
| шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспа |
| зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n |
| што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — |
| атила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног веч |
| } Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... тр |
| по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беш |
| причам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: < |
| ило давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам |
| ао најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за |
| осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од |
| ва још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помама |
| се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију |
| е чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама ј |
| Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити.. |
| бог неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, у |
| код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— |
| ма...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник |
| м, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братс |
| беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада |
| один је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма |
| чај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љ |
| атраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у |
| јника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно м |
| по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло п |
| /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми |
| заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у |
| неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велик |
| ије могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују |
| — Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не м |
| >грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> |
| а...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако с |
| омодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло.. |
| , пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржа |
| им скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку заг |
| , вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у |
| у није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управи |
| јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... пр |
| смо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... |
| <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Вел |
| д његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без слу |
| и било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам |
| осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ћ |
| ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко кој |
| е придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... |
| и само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — |
| уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оно |
| дети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исце |
| не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> |
| терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, п |
| а он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрође |
| Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — |
| Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... |
| нује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не |
| — Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— |
| > <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима |
| ија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} З |
| а тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... нема |
| а г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се |
| <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми тво |
| е!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не веруј |
| ше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верује |
| главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо о |
| ећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сах |
| изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући с |
| ма били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народн |
| ило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавн |
| о сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p |
| и? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му каз |
| е си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зо |
| дина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, |
| /p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господин |
| и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вре |
| знадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле. |
| г и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, |
| о љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледа |
| ао мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— |
| по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено |
| покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се |
| Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, к |
| де без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хо |
| <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> |
| <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— |
| врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећ |
| брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> |
| о се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју |
| м Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежур |
| .. издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</ |
| ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од |
| /p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — |
| Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме зада |
| /p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како п |
| /p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљ |
| а.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и |
| в изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нем |
| ли су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без реч |
| >— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пе |
| } Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде |
| /p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо |
| /p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="21 |
| ола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону ч |
| .</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири |
| та се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стеж |
| Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{ |
| за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не мари |
| ној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог пож |
| лово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, дове |
| } Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само |
| .</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="1 |
| и.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам |
| ви да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам |
| /p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре јед |
| чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, |
| ало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану зани |
| ника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се виш |
| рићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>О |
| ред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми. |
| p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо |
| да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после |
| ора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си трој |
| кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због ха |
| м уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру |
| ужајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> < |
| е?...</p> <p>Ми му казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Би |
| врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех |
| олуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> < |
| острадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p |
| х задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну |
| на ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> |
| p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретниц |
| конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жа |
| p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество |
| те ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до о |
| у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецал |
| .{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме прими |
| зиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се ј |
| прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих д |
| ведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа м |
| p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вр |
| ћ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах |
| ци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући |
| као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} |
| и да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију упра |
| пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хо |
| оца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, |
| чао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек |
| одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p |
| > <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам |
| тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад |
| p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити |
| своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити |
| им пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало |
| ежио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изо |
| прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а |
| ене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога о |
| ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p> <p>— Е, е, баш ми |
| су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиљ |
| је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар |
| лим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих к |
| хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> < |
| ке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној др |
| цепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер |
| ти у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио |
| ако лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, |
| </p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово |
| нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову за |
| — Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p> |
| а се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам |
| еограда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи т |
| ду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добр |
| у још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество |
| итате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо |
| но је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, буда |
| година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.< |
| викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопч |
| едника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље |
| смо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си |
| ноћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p> |
| ади...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улиц |
| и, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим |
| режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш |
| бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати |
| уци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево |
| , али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, ова |
| ју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb |
| p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа |
| му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми |
| могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </ |
| би, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си |
| азбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда п |
| је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже |
| ре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу |
| роз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{ |
| икога, а мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за хран |
| цима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и н |
| дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за |
| молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан ј |
| здувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели с |
| ворих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се |
| словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и |
| гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не зн |
| </p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у поче |
| одскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — |
| ког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчин |
| реме да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{ |
| ци веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто |
| тила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, |
| ти боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво |
| ..</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одм |
| тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као |
| p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.< |
| и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| им удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипа |
| вела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издава |
| у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> < |
| аби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, |
| ,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је |
| Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, |
| едан не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гим |
| куће излетео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што ви |
| ђе и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; |
| ог „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да ост |
| да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испр |
| ише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окрену |
| д се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је ш |
| јасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непа |
| х немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер ј |
| {S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, |
| и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху исп |
| лаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало |
| ра! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који т |
| ..{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштени |
| смо још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p |
| дној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <p |
| там је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на п |
| ритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се пок |
| к?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огреш |
| робуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да с |
| ече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отвор |
| и џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због |
| екох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао |
| шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види ка |
| на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам |
| великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је би |
| а ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њ |
| у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи |
| ишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ |
| фесор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, |
| рих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи |
| рака а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, |
| — Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има |
| ?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</ |
| p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављ |
| азовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као |
| купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја |
| о напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвај |
| је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а н |
| смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одваја |
| им: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан |
| се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога |
| </p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и су |
| ото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа је |
| p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено вел |
| а.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим ошт |
| /p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — |
| нстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и |
| испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш м |
| ричала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и |
| о.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те |
| ...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била |
| ног меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У |
| нику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујућ |
| — Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав |
| ше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, |
| ...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може прен |
| ед њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је о |
| изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су б |
| род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата прича |
| г напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.< |
| чног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупља |
| ла?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер |
| знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p> |
| љици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, |
| ане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали з |
| Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни вид |
| м, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — |
| дравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ |
| јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, ш |
| ш да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој |
| епи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја |
| левах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! |
| ...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} |
| не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој |
| едесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се |
| О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} О |
| рпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледат |
| ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе |
| и које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз |
| </p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p |
| жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш |
| Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прв |
| > <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чек |
| це...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази |
| p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овим |
| х с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије преб |
| S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде |
| p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и к |
| О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, |
| Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p> |
| онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то |
| добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не |
| епирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назва |
| еним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резулт |
| — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду |
| р је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27 |
| Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прил |
| да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ја из куће излетео да |
| знату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ов |
| а; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим прилика |
| ођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, |
| уку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док |
| ико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо |
| ту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила |
| шати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шара |
| зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи |
| ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало ла |
| у, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— |
| , није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја |
| е, — одмах иди.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Ид |
| хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја у |
| оме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не |
| остива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— |
| де, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало к |
| — Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала |
| ро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а |
| ратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која чов |
| оље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госп |
| d>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварен |
| р.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа |
| ндука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и не |
| , коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођи |
| тра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не врати |
| p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма |
| мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и |
| ..</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи |
| ...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња п |
| вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о |
| лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p> |
| /p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с в |
| ба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба...</p> <p>— Али ипак...</p> <p |
| <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто |
| а предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> < |
| да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу ст |
| ех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам мо |
| еше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручко |
| еше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе м |
| ељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова и |
| пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио ви |
| е вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p |
| ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} |
| главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,.. |
| дина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јеса |
| вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио |
| p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у |
| и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.< |
| упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знат |
| ам куња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко ме |
| подина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,.. |
| — Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у с |
| </p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кри |
| <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. |
| p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" |
| о место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац. |
| {S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо....</p> <p> |
| Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станиц |
| атима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с |
| ости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покр |
| ок се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а |
| поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпо |
| ратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— |
| је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јо |
| — одговори и климну главом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји |
| .. ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по |
| и?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлаче |
| јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах |
| ико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано ј |
| о долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред о |
| вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њен |
| ајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он б |
| и, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спус |
| сле онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси пот |
| , — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> |
| Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле јед |
| с:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зн |
| и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торб |
| седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као как |
| и код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} |
| упачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало п |
| ти у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задо |
| по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога млади |
| ена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собар |
| њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, |
| и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер ј |
| >— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ни |
| , јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа п |
| ега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју де |
| {S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званич |
| тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је |
| е то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на р |
| ог ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз к |
| ци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — п |
| хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Ме |
| </p> <p>— Како не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми |
| ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кљ |
| у да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај |
| ш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— |
| осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? |
| ..</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до вр |
| Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара. |
| м касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p>Каса |
| <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као |
| дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p |
| с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, |
| ло што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се |
| ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво пит |
| ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Цр |
| дећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага |
| нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива по |
| , као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благ |
| сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се |
| ампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђ |
| b n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> |
| акав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отв |
| га мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на |
| </p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— З |
| p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— |
| ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, шт |
| ...</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} |
| Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пр |
| p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте |
| им сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пи |
| гу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ б |
| јући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, |
| еше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за т |
| воме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а ли |
| е се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изв |
| о, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја б |
| рапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха. |
| ..</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу |
| } Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа |
| шту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!.. |
| уке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До з |
| ење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, |
| са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово па |
| .</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигур |
| била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам в |
| е не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— П |
| .{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на по |
| Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... |
| аво у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својст |
| што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Бе |
| никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше сван |
| Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други п |
| а се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p |
| ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећа |
| путисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Дв |
| ов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја |
| вај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче м |
| ох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница о |
| аред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обич |
| хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено ми |
| ан...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали |
| . мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на ули |
| удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане |
| и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпр |
| дног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више о |
| радох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам |
| е он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затвор |
| оје сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или |
| по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове н |
| раво халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах |
| и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну |
| .{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S |
| колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад су |
| ао зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца |
| } У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мал |
| та!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог |
| у: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — |
| Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко |
| > <p>Она немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо |
| ви кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће |
| шљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, |
| ме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам |
| зима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим ј |
| г великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, је |
| } Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру з |
| тен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док |
| нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли |
| ; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште |
| ле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, |
| нем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све с |
| нога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, |
| евета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> |
| чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, ра |
| и нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта ј |
| и речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким корак |
| при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спав |
| е свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у сва |
| м за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што |
| а?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.< |
| сето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али |
| да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торб |
| ђе врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била. |
| опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна |
| спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— А да ме је нешто ноћас звал |
| олу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш |
| ивање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</ |
| не хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избере друге,... он већ зна.</p> <pb n="28 |
| <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врат |
| тати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извуко |
| иси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам |
| мета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх |
| е две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од г |
| пођице легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано.. |
| е ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— |
| си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе |
| ћи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојиц |
| же бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе. |
| не ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</ |
| <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p |
| </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара |
| ногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p |
| наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже к |
| у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих дожив |
| а, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Чес |
| } Еле, моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико годин |
| в испекао!</p> <p>Одело какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји ма |
| азрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку к |
| по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја |
| >Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми П |
| за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојан |
| р би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео по |
| коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међути |
| се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса свет |
| базриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло д |
| !...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли при |
| р сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам с |
| </p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у коли |
| послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...< |
| ри, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— |
| ла, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ |
| — Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пош |
| синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни |
| и саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино нов |
| којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно |
| м губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те |
| јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то прист |
| атворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам х |
| ову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и |
| аца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош: |
| ајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — р |
| посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p> |
| слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</h |
| а.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> < |
| , па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не по |
| још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и |
| Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву |
| /p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера |
| равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној |
| авио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поште |
| ољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које |
| два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочито ме об |
| ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ћ |
| уживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, може ли овд |
| ца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно вр |
| , а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад |
| о смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта |
| це, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја |
| доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, |
| Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да п |
| мотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији ша |
| ражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што мо |
| ле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке та |
| обре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам дина |
| могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био тако |
| лџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћем |
| демије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди одмах, с |
| Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му и |
| е онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да |
| е, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом поза |
| епи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао дру |
| <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу не |
| много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше |
| нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што |
| оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и он |
| <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандар |
| та су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па |
| љиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, л |
| на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који жел |
| што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем пол |
| ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одго |
| ..{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од |
| повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао |
| лове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и |
| ола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад не видох. |
| отиња је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Ко |
| — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Ни |
| ј ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу ус |
| ате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— |
| јој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се |
| ку једног малишана који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпо |
| раном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При |
| лико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам могао да раз |
| изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло веч |
| аду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако |
| ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био |
| е.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била н |
| .</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисим |
| и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> < |
| н једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Сава |
| е из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у |
| ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, ти |
| сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз гл |
| и на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху |
| главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен |
| госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље би |
| море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један |
| овремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или из |
| их места ни за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, сину |
| у...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики пр |
| , Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни мој |
| дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све о |
| дух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мисл |
| ечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више |
| лука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви десп |
| у вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем |
| их другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као |
| њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На п |
| би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи |
| да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="12 |
| ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Так |
| о плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два са |
| ло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби јед |
| ед себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде уме |
| одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако вол |
| " /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме |
| у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам с |
| а га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а |
| ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу д |
| е с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо би |
| проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зн |
| Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у х |
| ројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не |
| двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се в |
| шинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стран |
| шаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо |
| тницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спр |
| аку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи им |
| Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу |
| -хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.< |
| ечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну ве |
| ја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих |
| дарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зач |
| о нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо |
| Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћ |
| казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хо |
| здржах како му драго, али кад наступише они љути мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога |
| ат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу по |
| иша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> |
| анити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <p |
| тку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим |
| о-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај |
| /p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за теб |
| свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва |
| литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се заг |
| ="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Пант |
| повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер н |
| а зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад |
| е више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у шк |
| ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од ј |
| слим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и |
| стилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола |
| <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају св |
| м ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> |
| тказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} |
| о је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе |
| а употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узи |
| , са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништ |
| као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих до |
| е и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакш |
| упљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по с |
| и, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком |
| њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сун |
| пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих влад |
| уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кућ |
| p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа ј |
| !...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па на |
| олика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Пол |
| кну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> < |
| ас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> |
| е, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови |
| ајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак |
| ј бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све м |
| објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три пред |
| само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди. |
| у...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по к |
| ред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам доша |
| /p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке |
| шек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођ |
| х господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто д |
| г који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита |
| .</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...< |
| на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу ника |
| Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опе |
| другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за |
| смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући |
| од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги подижу |
| м дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди |
| да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су г |
| те овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који од вашег зла бегају! — викнем љутито.</p> <p |
| м школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, |
| су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста јед |
| есми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се |
| ој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> мо |
| оређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам |
| чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране о |
| ео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам |
| чковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} |
| атеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку ка |
| е...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја манг |
| ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: |
| спао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а |
| во? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо |
| >Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од |
| онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...< |
| ... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три да |
| же мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њег |
| и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све с |
| ог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог ва |
| вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огла |
| ко, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...< |
| а њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су с |
| иступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо до |
| образна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартиј |
| ману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну |
| умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од циг |
| ислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навуч |
| зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта |
| ојала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим ј |
| о...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од |
| .{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа сушти |
| газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам |
| онесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну |
| с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми бил |
| умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле |
| ји чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> |
| лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља на |
| дари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој. |
| и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је прип |
| а искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, п |
| авана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, |
| па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут д |
| в.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих |
| упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не знам који |
| а и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих |
| аког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући |
| очито из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме |
| ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p |
| арче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га прит |
| данух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p |
| <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни |
| ађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно |
| </p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу. |
| ио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} |
| ро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема |
| ао што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио |
| фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше |
| је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади |
| о и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, |
| ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати. |
| га у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао |
| а за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а т |
| ио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад н |
| је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Пан |
| ијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} |
| ирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми |
| о...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме |
| Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све |
| други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ л |
| и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.< |
| поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког |
| јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам мо |
| ћи ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем н |
| еме код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим |
| х сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни... |
| ти за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вреднос |
| им да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари о |
| <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се |
| радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети он |
| о ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије |
| — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну к |
| н...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо. |
| е узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се ума |
| p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, ал |
| {S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Го |
| саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао д |
| ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо ок |
| зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пи |
| ави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на о |
| апаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи |
| ги...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p |
| {S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола |
| ву.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (т |
| ва он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни |
| њире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, |
| а је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, инач |
| убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем пор |
| итство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пође |
| идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Је |
| p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...< |
| дно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече от |
| паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— |
| идер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p |
| кве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала им |
| га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих |
| невно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим по |
| да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако т |
| смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> |
| рно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на |
| удиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у оса |
| ке чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на |
| о у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више неће |
| шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мисли |
| p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n |
| од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветл |
| је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва ра |
| како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну к |
| м ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Ал |
| вучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у раз |
| ођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затек |
| дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко |
| м! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изи |
| ше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом л |
| ако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене |
| нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судов |
| нам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и |
| уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Ка |
| огледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад |
| куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар |
| нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запа |
| краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем |
| <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на т |
| ђе, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело ле |
| ..{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикош |
| и друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због |
| д на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли |
| га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p> |
| .{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} |
| се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један |
| , а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени ча |
| <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хт |
| је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу |
| ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на |
| о од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се в |
| чтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето |
| и несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био |
| а, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачека |
| ри, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да ра |
| , где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве беја |
| соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао |
| без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — |
| ећ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване |
| е читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— |
| о улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увеч |
| <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки са |
| и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чуј |
| особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!. |
| м новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не |
| тах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадес |
| ар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога с |
| ђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до |
| <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе |
| у употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном мес |
| о и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пе |
| м...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријал |
| а упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним глав |
| ци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње |
| онако болестан, издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан |
| је: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто н |
| док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</ |
| несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" / |
| Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, к |
| услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће |
| трпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухвати |
| ва-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћ |
| униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „у |
| ало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она го |
| ићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли |
| м врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у њег |
| метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачк |
| вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Моли |
| од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам |
| у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на пат |
| пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни |
| но.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана |
| ју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом уд |
| класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи п |
| ђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што ост |
| од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ј |
| ати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне па |
| слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око |
| туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после до |
| од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те |
| <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у |
| а ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до ми |
| аху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњава |
| <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва |
| ко су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и |
| у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца |
| са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за |
| ћ.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извуко |
| обро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</ |
| <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на |
| ра у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>К |
| љем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопа |
| ној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невоз |
| обоје изишли...{S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у ј |
| {S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>и |
| !.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ће |
| ...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се |
| е госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купи |
| p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам г |
| у.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и се |
| али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар ч |
| бе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог н |
| где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку |
| еки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећ |
| Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека |
| азумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, |
| утио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Н |
| а стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко ст |
| S} Њихови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и |
| ица, и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што |
| >— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— |
| /p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него да |
| зи, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... |
| <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност |
| рчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} |
| ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, |
| м за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Кастор |
| свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— |
| > <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да с |
| Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их уби |
| новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да п |
| </p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, пр |
| м долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> |
| говорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> |
| чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како |
| знати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ух |
| рих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једа |
| испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а |
| p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да |
| p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</ |
| посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, |
| и тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богм |
| сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко м |
| .{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем |
| хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну |
| еше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n= |
| !</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали |
| а мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле |
| /p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љути |
| > <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем каса |
| какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у |
| p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина |
| м! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех |
| } Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам заус |
| никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми |
| p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су мора |
| писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} |
| де сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што од |
| же.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p> |
| — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p |
| , лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћем |
| не, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> |
| пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било б |
| <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у дру |
| у удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p> |
| о.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат |
| у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушк |
| утра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита |
| аци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а само |
| идљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде |
| затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је о |
| учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па н |
| ја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она |
| О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?.. |
| >— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати ов |
| а дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутк |
| своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан |
| неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко три |
| о руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти |
| ј се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе |
| — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми |
| вах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p |
| јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не |
| био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад |
| ...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на |
| — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две |
| </p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружиш |
| ласт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће п |
| p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Пот |
| нце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде |
| јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке. |
| На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре см |
| и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да сам |
| /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако |
| што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,.. |
| ећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том |
| то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах ус |
| p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда |
| арме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што виш |
| Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p> |
| какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су њ |
| у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} |
| већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, |
| и смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</ |
| ожајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, |
| ћу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како му је и да га што |
| ејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајни |
| > <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосм |
| — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на мес |
| } Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" |
| ј кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракиј |
| а, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, |
| на.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадав |
| ди, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по с |
| бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, по |
| но не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао |
| <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....< |
| ош једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество тв |
| ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, гос |
| гупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— |
| Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам саха |
| а је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљ |
| вео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степе |
| направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више |
| као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — ре |
| о и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматр |
| м.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужује |
| цу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где с |
| — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Н |
| иликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обич |
| улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао |
| без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда |
| у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер с |
| се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на |
| то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Је |
| ек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прили |
| ане видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засење |
| е председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљ |
| случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са ул |
| еп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p> |
| ти!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми |
| Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца наму |
| велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не |
| зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред |
| час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од рак |
| о ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никогов |
| је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>Д |
| ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n=" |
| читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му на |
| кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</ |
| ер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам |
| , разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић |
| пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив |
| молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се |
| е што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо у |
| о из њиховог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је |
| нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и д |
| аш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... |
| ем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} |
| е му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загу |
| пођа најстарија, а и други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето |
| поведало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистит |
| смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{ |
| ко, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и ј |
| њом кукала, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, |
| дног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био крас |
| да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни |
| се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно |
| жем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезг |
| машни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици |
| нара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах ид |
| је овако, нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражи |
| еше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Зна |
| ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени |
| ...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А мо |
| томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени д |
| p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви |
| спричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уве |
| видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тет |
| p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случа |
| .{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима ос |
| рији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске |
| то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли с |
| вели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толи |
| ер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао |
| писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а заш |
| у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упит |
| е брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никак |
| ци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи |
| м и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се рад |
| ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко |
| осле тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му |
| p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота... |
| Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и |
| <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док |
| S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општ |
| а се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју |
| а, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам п |
| види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, д |
| одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преос |
| лики кључ од капије који ми беше једино оружје.</p> <p>— Не може бити боље него овуда.</p> <p>— |
| ас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер ник |
| е зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам |
| д, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана д |
| ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо м |
| Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годин |
| а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и |
| </p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> |
| , — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома за |
| тнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре д |
| ану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све |
| је велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше кр |
| словити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет |
| сем кући, а већ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се по |
| не, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин р |
| роспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на |
| </p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разг |
| не и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... < |
| ђе господин на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за с |
| се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изи |
| ам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, ј |
| прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш |
| на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и |
| ахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђак |
| и се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часов |
| слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу |
| ах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је на |
| — Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> |
| че им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозор |
| >— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један др |
| и су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме |
| научио...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је |
| очнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво дваде |
| овољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана д |
| има морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели см |
| и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!... |
| уживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао са |
| у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стига |
| одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.< |
| нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{ |
| нег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, |
| лаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како ј |
| тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по дваде |
| рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љ |
| штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада |
| ра а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те |
| пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу п |
| е шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше т |
| ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако |
| > <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша |
| од могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим |
| није него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једном плав |
| петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се доте |
| </p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p |
| о је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово |
| о никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и |
| о оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за |
| Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би |
| ћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео |
| /p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах |
| оже се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити има |
| ен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше ј |
| зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођ |
| ћу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око с |
| олики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! |
| код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитв |
| мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се к |
| ead> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, п |
| аклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ла |
| , — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахат |
| ан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина |
| азмислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, |
| рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овд |
| дох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној |
| роз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола |
| боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! |
| цати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али н |
| аљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше крета |
| а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи п |
| у је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест |
| д сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кора |
| груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће |
| сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да о |
| нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се раз |
| Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се р |
| им и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио |
| гнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што |
| благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не мора |
| S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући. |
| још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десе |
| >Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био п |
| чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пут |
| устих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Н |
| има преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад с |
| је бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а |
| >Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао |
| но упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>С |
| b n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време ј |
| i>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се н |
| памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педес |
| за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поч |
| ем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет |
| ра обузе ме још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} П |
| и, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да |
| де шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно ост |
| ти...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли как |
| ?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!< |
| Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купић |
| ви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> < |
| шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три ми |
| снице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепил |
| добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, |
| и се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи п |
| Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Исп |
| човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела |
| епрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчеп |
| али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S} З |
| ао гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао бр |
| емо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена б |
| ко замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Мила |
| описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куд |
| ли као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати ба |
| н.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти |
| зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело |
| ен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да |
| ветлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а |
| — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по |
| — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на ламп |
| ана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не м |
| велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, |
| окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило шт |
| ао шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p |
| амо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па |
| малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући пр |
| , пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви |
| — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</ |
| } Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата прове |
| и, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изнен |
| ло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нар |
| а код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју ма |
| на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} |
| дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а п |
| </p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,. |
| } Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само шт |
| ста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два х |
| ији него обично и ослови ме загушљивим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p |
| ох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на г |
| час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам зав |
| мљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер з |
| рпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госп |
| а одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта |
| да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу |
| е ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку на |
| који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се |
| рошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је |
| азаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути с |
| бу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} |
| абије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењ |
| путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тро |
| и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све за |
| Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа дру |
| Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да ј |
| /p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораш |
| џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се |
| се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека |
| , нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања |
| које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и поч |
| одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и |
| молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</ |
| Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не |
| их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је |
| ену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас |
| пале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годи |
| терах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p |
| иште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох |
| p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем ку |
| да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Је |
| да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно з |
| пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло |
| дина!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> |
| ери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упи |
| <pb n="282" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд |
| д да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступи |
| тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у |
| еш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у шко |
| зговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} |
| ма није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чи |
| е, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и к |
| pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се |
| исам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њ |
| не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам |
| и, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и |
| је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одма |
| ља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSecti |
| .{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко б |
| кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоно |
| оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завр |
| — Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, |
| ш се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не |
| нате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи ку |
| олим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба |
| таријим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ј |
| че одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> |
| ас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо ок |
| ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у |
| ох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку |
| а.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом |
| се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео. |
| во, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба |
| наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност довед |
| трашне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им |
| и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог |
| тио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења |
| {S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — уп |
| ренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као се |
| а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме чо |
| врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад |
| косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја уло |
| један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље |
| на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и |
| је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога |
| који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на пољ |
| брана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, м |
| се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госп |
| улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нис |
| м.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <p |
| дим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало |
| Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Бубица...</p> <p>— Није, није овде ни била, |
| и,... ето за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> |
| сталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ћ |
| имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и |
| нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне к |
| омировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из |
| пеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукош |
| ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подн |
| ...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...< |
| рот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да |
| а и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси |
| бра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су с |
| једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</ |
| у.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; ле |
| мо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре |
| ожеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... у |
| pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми ј |
| ву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости |
| — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, |
| кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за тол |
| чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кол |
| викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спу |
| д смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и ш |
| ме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахат |
| тву у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране... |
| дисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису |
| ion" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута |
| мо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох |
| ?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те р |
| ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone uni |
| ад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа |
| о рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био из |
| е хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина ди |
| Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, с |
| спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам и |
| ан дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> < |
| још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Па |
| а...{S} За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> |
| окупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата о |
| реча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p |
| ај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како |
| о и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је |
| и смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи п |
| т, нити за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших |
| по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у т |
| дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га |
| месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је ма |
| ама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам |
| и је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, |
| тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и о |
| м, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем н |
| осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну |
| по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу |
| , не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад |
| оље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— |
| Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да |
| молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћа |
| то, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад |
| дговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и |
| па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>З |
| тупачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} |
| тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па |
| вде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оп |
| с похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта |
| ндука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би |
| сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам |
| о што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у д |
| што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доноси |
| епо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет |
| ремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуж |
| n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господин |
| супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде ј |
| ме, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру |
| рио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а зна |
| а време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину. |
| Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа |
| ана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> |
| 263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а о |
| } Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да |
| али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>На |
| сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно |
| <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем |
| да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, |
| се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без |
| еоград и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу |
| же бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док са |
| ц и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах не |
| р казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и х |
| p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се о |
| авлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако п |
| ти, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара |
| о читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у |
| <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сн |
| о „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није |
| деља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били |
| хани скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после исприч |
| ног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио. |
| највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао |
| морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључ |
| p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као се |
| ђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пушта |
| има би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n |
| од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошт |
| , мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Кале |
| ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, |
| ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неко |
| салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле оде |
| као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p |
| дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајк |
| да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокањ |
| а на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш зам |
| Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и ра |
| p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Ко |
| т.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо |
| се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ни |
| уо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу т |
| /p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег време |
| аде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо |
| оскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је |
| логу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ст |
| а чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходн |
| дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти |
| за на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас ниј |
| а предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, го |
| о?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и п |
| ече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. ју |
| имаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га |
| </p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, |
| не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џепо |
| болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нит |
| у, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, в |
| аце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте |
| м ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се к |
| непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изг |
| андур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излазите |
| дем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме и |
| > <p>— Валах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам |
| е ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер |
| та било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се |
| изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас |
| итах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим |
| дјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужаса |
| подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету |
| p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми с |
| ресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све шт |
| " /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад |
| } Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у з |
| Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири |
| ослом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој зах |
| седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S |
| шту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није бил |
| извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у соб |
| а, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од |
| поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да по |
| </p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} |
| кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, |
| поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што |
| вратима...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен чове |
| и глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи На |
| глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја у |
| у који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог предсоб |
| пава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бис |
| /p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера п |
| бнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у |
| прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао |
| ке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb |
| легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празно |
| два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — |
| >— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке |
| и...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за т |
| не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала |
| игурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је |
| та из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> < |
| ветлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степениц |
| иђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе |
| још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p |
| ио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си |
| ашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} |
| орене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба |
| ла Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам |
| {S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи |
| смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак |
| еко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред ку |
| кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, |
| рушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па |
| са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толик |
| ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће би |
| та, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} |
| ван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p |
| му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му блага |
| Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> |
| шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брат |
| аџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди |
| Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и |
| био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На зв |
| , са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми с |
| кључ на месту где је газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану све |
| и...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох. |
| } Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.< |
| — „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М.... |
| као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новце |
| апалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо ра |
| довече мало доћи код њега, — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележе |
| твора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам ост |
| p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на |
| Насту, која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти |
| ура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p |
| а устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње |
| p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се пола |
| есме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад сврш |
| теној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јаст |
| хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше |
| а, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах по |
| ара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче н |
| /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,.. |
| .{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да |
| г изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђе |
| два прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не |
| Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а |
| то видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам п |
| арев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид. |
| кра,... јер кишобран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} |
| p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупи |
| о с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи сво |
| е ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?... |
| тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод |
| нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт |
| хватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, која |
| че...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама |
| а и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,.. |
| ена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска |
| де сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су час |
| чух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са |
| танац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Ви |
| собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођ |
| то писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам г |
| Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај |
| бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш |
| онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писа |
| е се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпу |
| — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај ист |
| је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Позн |
| недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господино |
| ахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којо |
| и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, мо |
| ..{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви с |
| се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну н |
| ова имала да благослови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавиш |
| е је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и |
| прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако |
| никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад с |
| има...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и |
| /p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја |
| трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; |
| ицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Да, на |
| жао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и |
| сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> < |
| отера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја |
| <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџи |
| требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије на |
| љали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу |
| с, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље. |
| ај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те п |
| номе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на н |
| ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задрж |
| најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем с |
| > <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, |
| за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> |
| "40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам наша |
| рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје нашао, јер су |
| ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем |
| е госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p |
| <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко у |
| инити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на в |
| .{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, пос |
| ; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Зна |
| шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n= |
| о, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу |
| рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без |
| и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... |
| а дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао |
| на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, |
| о чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница |
| /p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет д |
| јући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, |
| е он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p |
| p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем |
| /p> <p>— Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И |
| Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом |
| а тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газд |
| мадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам |
| а извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу.. |
| ледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам |
| ави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је и |
| ом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дв |
| о сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У |
| вања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би мог |
| <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено па |
| е“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и |
| ега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чис |
| роза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли посл |
| драв ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, |
| нем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледају |
| а.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. |
| око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од |
| о је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Г |
| допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере |
| ком у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпра |
| и...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — ре |
| те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме |
| одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденич |
| Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?.. |
| то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је |
| е нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај да |
| време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и |
| еше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и до |
| је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...< |
| им к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад |
| игде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на ул |
| " /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти нос |
| тем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским пут |
| атно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде н |
| </p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> |
| рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p |
| ..{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија |
| ата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и |
| ле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, |
| шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, вид |
| , јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти |
| века где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико др |
| рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад з |
| наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је |
| .</p> <p>— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог |
| и да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији и |
| мем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву |
| ндарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта |
| ест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти |
| власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавањ |
| те однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већ |
| о кад вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да |
| <p>— Отвори! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p |
| марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха изв |
| одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p |
| .</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— |
| ан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час |
| ашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми |
| n="10" /> <p>— Од куда овај да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— |
| , који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад дов |
| у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} |
| ивоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учи |
| чиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим |
| н, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <p |
| зах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куда о |
| и ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро |
| гом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лон |
| ош из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло углед |
| ко година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бе |
| ... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одго |
| ите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у |
| , из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зл |
| subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после |
| понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима |
| е се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмо |
| што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар |
| ам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Има |
| ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ак |
| ледњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p |
| кав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p |
| ан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су и |
| упана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, |
| пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним |
| не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</ |
| нечистоћа и неизвесност доведоше нас до очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> |
| ам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах |
| ринуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге |
| служивање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, из |
| у постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместис |
| било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај г |
| а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: как |
| е брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — уп |
| хнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> |
| брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, п |
| ок госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Д |
| аричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио. |
| .{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту |
| јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све м |
| мена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да |
| покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</ |
| имо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадав |
| ни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодис |
| ну поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> |
| пи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова о |
| н је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме п |
| би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да с |
| м дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у пр |
| а би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столиц |
| се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> < |
| у длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — |
| х на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући |
| ити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p |
| ј да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке |
| ладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... |
| од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи о |
| ца па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид к |
| Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он беја |
| ли онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните |
| лске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: |
| и врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упит |
| чима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p |
| ћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n=" |
| ној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је |
| пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља виса |
| а је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био |
| анствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што |
| а сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} Н |
| ати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се |
| и одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем ј |
| <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше м |
| , а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибу |
| , тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с |
| девати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само |
| на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребр |
| о сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину |
| осподине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду |
| прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако |
| ако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, упит |
| што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их |
| рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би |
| авати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осм |
| ље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па л |
| да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</ |
| х, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да |
| и новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вар |
| ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био стариј |
| види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ј |
| том насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се |
| ри у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ д |
| би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела ма |
| д на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба |
| од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је |
| е за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у |
| ко шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио |
| нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p |
| ожја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..< |
| /p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!... |
| ...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у |
| с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гу |
| ам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно |
| џија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — уп |
| е се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алге |
| да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадн |
| е угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам |
| цу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво одне |
| идео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе |
| че бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу оче |
| амрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћу |
| кле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p> |
| итајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> п |
| , а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита |
| , — а за овим отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" |
| е па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао |
| де сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао |
| арци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву |
| ли је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предме |
| ас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?.. |
| нако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле |
| су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех г |
| о муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p |
| осле због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — ре |
| било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он |
| нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала ш |
| > <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p |
| штај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> |
| и.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седн |
| <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака |
| запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под |
| ку рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов |
| !... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки |
| голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и бледо-жуто |
| а шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које |
| и рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђури |
| се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не |
| тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каван |
| у бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг н |
| питао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушиј |
| А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти д |
| ад ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер бе |
| а они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је |
| тру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно јед |
| ручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, |
| >Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она н |
| ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госп |
| оте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>п |
| зговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо по |
| е ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p |
| Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту |
| имо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на |
| писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто напис |
| ?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина пот |
| им старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да б |
| Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево |
| <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који н |
| у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и је |
| арешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве ст |
| крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У трену |
| p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори о |
| обратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и |
| ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо ка |
| обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетк |
| х једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад ра |
| p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улиц |
| рећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкод |
| ти то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас о |
| !...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но |
| еница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе |
| е!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љ |
| >— Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад д |
| ртију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, |
| едва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је к |
| , бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод |
| и, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа мас |
| Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напре |
| ма по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, |
| везаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у |
| о лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са св |
| ика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати |
| и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кук |
| премих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p |
| рам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпо |
| ода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па |
| ући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, уп |
| ајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротно |
| ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим по |
| овору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— Збиља, јеси ли гледао да л |
| је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесм |
| д кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад о |
| рпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатл |
| неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врх |
| а сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду с |
| не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане!..{S} Бубице!</p> <pb |
| ђем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро. |
| уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до |
| њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ |
| , као зверови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до нов |
| ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп |
| Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног |
| угу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Ник |
| опитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> |
| била боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри |
| обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми |
| обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог ти |
| анабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето п |
| .</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друг |
| уто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У |
| ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља |
| и се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама |
| само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар |
| питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!< |
| 25" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана за |
| ли дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били т |
| у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ј |
| кох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> < |
| ска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке о |
| нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдари |
| <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле м |
| тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шт |
| } Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну |
| и, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени! |
| годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају права и мо |
| о пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати н |
| рође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде |
| да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А шт |
| а ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што |
| Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управи |
| шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са стар |
| а кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику г |
| ви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукам |
| почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја т |
| рно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох |
| када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори |
| } Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и |
| требао да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Уп |
| е читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине! |
| ним корацима натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја |
| рво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов п |
| крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чес |
| нодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у кварт |
| е није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило |
| да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да |
| наре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час при |
| сећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам мог |
| емати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим |
| Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. |
| је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на и |
| д тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тр |
| десет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па кад вас има двадесет и један могу бити и двадесет и |
| јстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тр |
| p>— А Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— Е, па ко је, кажи?!...</p> <p>— Нико.</p> <p>— Добро, кад |
| и кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</ |
| друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у |
| али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзи |
| </p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније |
| трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Д |
| у не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха |
| ан, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако досто |
| омка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, |
| у неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкринута:</p> <p>— Останите ов |
| новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растури |
| к...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме ни |
| а, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе |
| сам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!. |
| ан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати с |
| вајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македони |
| јни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере дад |
| е шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} |
| ће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти |
| је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе |
| у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="15 |
| подин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа вра |
| аниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети |
| станка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге ва |
| јао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове |
| е ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли |
| гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> |
| д очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хв |
| .{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се |
| риближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам н |
| ито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на |
| та...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Ч |
| толу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} С |
| аром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, |
| им временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је |
| а две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста т |
| и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се уп |
| се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празн |
| >— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу |
| пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни |
| гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење |
| рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако мног |
| единостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали с |
| е у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он |
| а овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После д |
| док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батр |
| нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта? |
| ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb |
| дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене с |
| у прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, |
| џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...< |
| екако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а он |
| орадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што нико |
| Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама |
| зад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док |
| ене добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра |
| авом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb |
| </p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем к |
| дећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и |
| е у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја |
| се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око госпо |
| да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову г |
| а дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се |
| ом и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни |
| ред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели |
| добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! |
| и за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију |
| сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде. |
| ског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} |
| је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно |
| } Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, |
| о срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку с |
| p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре |
| еремо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћем |
| у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што т |
| ане да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S |
| оре ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па |
| </p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи |
| збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> |
| Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И а |
| са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте пос |
| ло по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и |
| јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео |
| ас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, је |
| р бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смр |
| сам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне |
| не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никогови |
| ше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас |
| вде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлу |
| оћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... |
| ...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата |
| четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што с |
| ге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много и |
| е одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Бож |
| чући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, |
| живања,... бар да га један могаде наћи, па би нам лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимн |
| на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с |
| ји су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте |
| ашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међ |
| ан сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p |
| се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам ст |
| неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да |
| та.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше дир |
| или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач |
| рзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса с |
| енити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то |
| чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао. |
| од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све сво |
| укао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плаши |
| на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег двориш |
| са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим |
| асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који с |
| извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за зн |
| ’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најр |
| ко сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>На |
| пођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, ка |
| Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је п |
| — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> |
| !...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у |
| лошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, |
| па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дођ |
| ођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!... |
| и јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држе |
| нусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> < |
| ва, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим к |
| д ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у ирониј |
| ло што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благ |
| себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по дол |
| равим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> |
| дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, про |
| е оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио |
| дати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рек |
| ше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, т |
| ха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде в |
| а је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје са |
| броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати |
| им вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја не |
| и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар оде |
| ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да ид |
| х платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак |
| иђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја |
| "163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред |
| што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се л |
| воје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко кол |
| као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несме |
| p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врл |
| а, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао.. |
| чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се мо |
| ујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p> |
| се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави н |
| лаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу |
| сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће и |
| м могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрдну |
| х да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад |
| познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужнос |
| ива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађо |
| ога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцелариј |
| едасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече |
| корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb |
| ом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, |
| торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{ |
| умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љу |
| ш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бу |
| дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упути |
| ем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У ов |
| Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!... |
| видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита поро |
| потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја там |
| једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми |
| иц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужи |
| ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> |
| наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести су |
| о и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампи |
| поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао |
| би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ сп |
| оспође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши б |
| с мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору |
| екох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управи |
| е фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се |
| есам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је бил |
| ну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> |
| .{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбам |
| смо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све в |
| а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, она |
| ет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли |
| и успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог |
| и код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чик |
| јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред ниса |
| и ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да |
| а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да |
| сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се пост |
| Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба |
| Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљив |
| ји сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на |
| .</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи в |
| тају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ра |
| ог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу из |
| мо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S |
| , седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам |
| p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једа |
| тава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми при |
| ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли |
| ...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха |
| чима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} |
| д Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојиц |
| го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кра |
| <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо п |
| н мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шес |
| с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као |
| т од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола |
| ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу н |
| пу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам |
| подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међут |
| хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p |
| ом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скуп |
| а све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књи |
| о је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као |
| једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата... |
| скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну с |
| пустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, |
| у:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и из |
| мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочит |
| {S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана |
| p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох |
| молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, т |
| никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књи |
| ...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном ост |
| алили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му |
| најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледа |
| лату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задо |
| одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у |
| вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, к |
| ером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда |
| где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога по |
| и, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем |
| аће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} |
| епе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најм |
| вимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо об |
| које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми веровати, али је истина, да м |
| еше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз мех |
| била код вас каква деца?</p> <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да |
| , а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су |
| /p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p |
| сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих п |
| д оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на о |
| преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему |
| /p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Ха |
| и ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је бил |
| Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити. |
| <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љути |
| од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и |
| еког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни... |
| о благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао дец |
| p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти з |
| е будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>Посл |
| кну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није |
| о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео |
| /p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвал |
| бро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Ха |
| p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одгов |
| једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја ник |
| тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Зб |
| још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, ж |
| нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „ |
| они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе м |
| Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Как |
| рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођо |
| о жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио |
| угове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и п |
| уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер ј |
| с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари тре |
| гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донес |
| ла ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: н |
| ли кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гле |
| ог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бој |
| рупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене |
| о...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је |
| моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у ч |
| ; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе ламп |
| прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није проп |
| е, каквих ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Каже |
| ећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такв |
| ворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у ги |
| а, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема више опстанка ни за мене...{ |
| че он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p |
| не, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније |
| равила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о |
| едан замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољуб |
| и она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те ј |
| p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скада |
| } Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати |
| у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а ако нема ти на |
| а, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можд |
| је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај |
| дарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, |
| мо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним оч |
| ’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара |
| ада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> |
| и шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти |
| </p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> |
| у.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</ |
| </p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити о |
| ио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Нас |
| и никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</ |
| ли само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е леп |
| и ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али |
| слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Ид |
| и отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је |
| вампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — реч |
| нару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звон |
| док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш |
| <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!< |
| есте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приме |
| мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију |
| ећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас бил |
| p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ |
| донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, ето,... господин је купио, — одговорих држећи |
| p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p> |
| " /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, |
| у...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор д |
| што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек |
| то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога и |
| доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван |
| — Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> < |
| него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би добро било, дела |
| зевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћ |
| p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, |
| } Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну мо |
| ?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у к |
| ао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Иш |
| онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хва |
| —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слуш |
| ише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по |
| зани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права госпо |
| вде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.< |
| во доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад |
| а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше о |
| на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре нек |
| > <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он кој |
| и и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — |
| седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком |
| .. упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, |
| сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, |
| отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу |
| ! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале пау |
| а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер ш |
| орам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш о |
| шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим. |
| Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекл |
| .</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо вр |
| су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бит |
| p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео |
| — Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да |
| p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађе |
| ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одгово |
| ослуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> |
| а улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени |
| рло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме |
| </p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко исприча |
| е зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале нај |
| а је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај кра |
| за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл |
| вде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — р |
| ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — р |
| собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете |
| рекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} |
| спођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам и |
| се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџи |
| мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p |
| о тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> < |
| но кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— Нема; госпођа вели да је д |
| и име каване казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p |
| орате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш но |
| ошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> |
| жем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што в |
| му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у ч |
| е упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топи |
| жај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће |
| а шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу господину председник |
| овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био |
| <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шесна |
| а ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом |
| а тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни |
| него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао |
| — Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад |
| ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што пит |
| диш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не вала |
| p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! |
| к рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после |
| Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн к |
| <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, на |
| , а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, |
| /p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше.. |
| апину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за т |
| преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ |
| сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ј |
| њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Ни |
| , али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и |
| сам могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам |
| т</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </ |
| свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из |
| кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, |
| ло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу одбио ма каква она била.</p> |
| бро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она |
| гледа на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи |
| овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже |
| макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, |
| вете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; к |
| рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— |
| > <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, |
| спођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечн |
| p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а |
| стрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На! |
| цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама |
| — Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пуст |
| ислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча |
| о се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! |
| ани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док је разбуди п |
| од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> |
| ај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се за |
| не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бега |
| устити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао с |
| авим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на сто |
| едне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од |
| ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..< |
| уде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао р |
| ш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зе |
| ненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита |
| е смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да се |
| .{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао з |
| што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — |
| Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба |
| p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb |
| ди, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђ |
| млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало ј |
| овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па |
| <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја |
| сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор |
| уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икакв |
| у своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> |
| бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака |
| сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми с |
| један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Д |
| ио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту ко |
| .{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала |
| жић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од |
| егао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, |
| тлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него ч |
| /p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?< |
| к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— О |
| !</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, м |
| сар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и д |
| не награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружају |
| е једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно |
| очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „ |
| ну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само |
| о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!. |
| е је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни |
| молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем н |
| се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити н |
| умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> < |
| кама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине дир |
| <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостиониц |
| ен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Сто |
| е, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и |
| тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са он |
| се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си и |
| узе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега |
| сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били стр |
| крете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме не |
| .</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у куј |
| и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један |
| а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова т |
| је виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— |
| } Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Го |
| <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла |
| то изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се ш |
| покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити. |
| м мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружај |
| ..</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухвати |
| орми...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бе |
| тавим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће в |
| еме, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа зад |
| ише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p |
| чке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Н |
| даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде б |
| да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови |
| едам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад по |
| а или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никак |
| <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Кол |
| о је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почн |
| >— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — уз |
| <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ |
| м Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг по |
| о као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао рад |
| видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећем |
| >— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> |
| , ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја |
| /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове |
| ћи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, д |
| ега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </te |
| којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба |
| е бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вече |
| <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да ра |
| мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашај |
| „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бој |
| ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, ч |
| све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p |
| ркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси |
| змеђу њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше |
| Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и п |
| то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, каква је била |
| неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" |
| се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од |
| о пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред |
| хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>На |
| аки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Б |
| , него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их |
| еби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па |
| а избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећ |
| вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, д |
| о?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изиша |
| е она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у |
| помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> < |
| /p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију... |
| ав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би в |
| <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком и |
| .{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам з |
| м не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Ка |
| векет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сиг |
| па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо |
| ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али |
| с дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва |
| и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на з |
| де морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да б |
| <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па |
| и да ја никад нисам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам |
| упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у |
| њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде |
| ишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало п |
| /p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и |
| p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— |
| диш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког |
| раби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао г |
| и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се т |
| руга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу |
| ао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баб |
| тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће гово |
| ах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...</p> <p>— Али, мо |
| p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго.. |
| седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест |
| знио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим |
| ко хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором крене |
| и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...< |
| ам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим |
| нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увије |
| гаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} |
| мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју с |
| а ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загреб |
| ђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити |
| а узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од флане |
| p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је |
| еба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.< |
| вићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми с |
| ете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли |
| и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до |
| немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> |
| .{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е сла |
| к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно |
| рах госпођа намести кревете, најпре њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и је |
| >— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста |
| три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као п |
| а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих м |
| покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од б |
| Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења н |
| и господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир |
| о знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежур |
| а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се пр |
| знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову ули |
| <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три мин |
| <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патро |
| ишта не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене ј |
| ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућ |
| ба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замо |
| мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него |
| ен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим |
| вио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главо |
| ах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — |
| окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S |
| док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону |
| поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поц |
| поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуца |
| го измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и |
| ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које |
| а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми ј |
| лиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас |
| ождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{ |
| устише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњ |
| лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се |
| вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па |
| </p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у |
| Јесте, а кључ је оставила где и обично па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p |
| ошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?! |
| нда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му бл |
| pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, и |
| {S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рука |
| итних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити с |
| p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим |
| деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли |
| .</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p |
| рије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p |
| Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на пр |
| јну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.< |
| ло око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић п |
| p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите.. |
| то, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у р |
| ресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам са |
| Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана |
| је ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео. |
| робу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га |
| наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељн |
| то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице |
| окупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе с |
| шта; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе |
| ла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу |
| морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гл |
| грти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да какав по |
| ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин к |
| p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и |
| Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — |
| ого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста па |
| p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново |
| ође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се з |
| стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ |
| ц и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S |
| а ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под крев |
| скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљ |
| равио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам |
| у, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу исп |
| а дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав де |
| ла вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од |
| Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" |
| рму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завеза |
| учем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиг |
| о да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриг |
| ље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата. |
| д куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не зн |
| дан чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} И |
| у се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— ре |
| бим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ б |
| S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени |
| ашно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> |
| аје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве |
| хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за |
| кедоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледај |
| ри благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.< |
| би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није |
| <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно с |
| Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече |
| е на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, |
| .</p> <p>— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опе |
| ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура ст |
| г поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и су |
| мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за |
| ићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степени |
| би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна |
| оше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! — опет ће |
| најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути |
| док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </d |
| нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи чове |
| очех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истр |
| е већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p> |
| и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке. |
| ањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад с |
| ламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја |
| е на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је била дос |
| пак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође г |
| да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — т |
| тајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могу |
| и се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам пре |
| сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем |
| д сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бе |
| ано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар про |
| емљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.< |
| ок се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју нес |
| свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо |
| о уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео |
| авих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух зад |
| при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по у |
| колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било.</p> < |
| по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах зам |
| ју примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, |
| оворећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... |
| их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад о |
| за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје изишли |
| вно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ |
| i>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се |
| и кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p |
| да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Распуст |
| пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здравље мени!...</p> <p>Нарочит |
| ао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлоје |
| са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На |
| и у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни |
| оје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би |
| . ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и н |
| их са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да |
| ата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз ку |
| е ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам |
| реживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искр |
| е стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене |
| ду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатн |
| а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> |
| сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и |
| Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади |
| .{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он |
| ом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех |
| ене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један |
| мо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго. |
| а у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код |
| ушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} |
| на је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори |
| лепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за |
| } Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и |
| твари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{ |
| у и наредим једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> |
| или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме |
| ти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање вла |
| руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а.. |
| ету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје |
| о.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш |
| госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не |
| а, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</ |
| паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћем |
| им из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Н |
| ви,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу никад заборавити... личи |
| ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића п |
| тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе |
| ...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред |
| >Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам зна |
| ри; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура к |
| ећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — ком |
| ок се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{ |
| печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвор |
| а доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњ |
| ођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с т |
| сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је т |
| у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ |
| имназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћ |
| е која ме ни крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помог |
| одет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што х |
| сете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у д |
| изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло |
| на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини |
| улице било је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за с |
| ти.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала |
| еоград нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путу |
| а изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за |
| имо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, зап |
| „Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи јез |
| с приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, |
| ркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар |
| оке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обе |
| е баш ништа не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма нема |
| ијатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах |
| те.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво |
| ошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> |
| трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна к |
| ...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем |
| дузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, беху обоје |
| ши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у |
| учих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте |
| p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с |
| да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>! |
| мет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем кој |
| и.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети он |
| оље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло |
| а остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините к |
| оже ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Истина је, ал |
| или су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случа |
| о?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка С |
| ш, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си г |
| , кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још вла |
| Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс! |
| д да даш не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком |
| ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овак |
| у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу |
| морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су мо |
| ми даде један јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прост |
| о, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један |
| Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је |
| ма, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не |
| о би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ћ |
| јевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се |
| ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспосле |
| и склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} |
| а састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога да |
| .</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за р |
| о, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она |
| p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми |
| <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом |
| p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно |
| последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— |
| , а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет н |
| е раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div ty |
| да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S |
| извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n=" |
| су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> |
| p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Ка |
| о и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p |
| канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201 |
| и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p |
| е приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замо |
| коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на кл |
| ска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — ви |
| ише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? |
| лазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — |
| доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога, |
| ко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја |
| . — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с |
| p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, |
| е запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава бе |
| ним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више нег |
| за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као |
| Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим намести |
| обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљ |
| се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица казала и отво |
| ва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а к |
| ад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} Божа дођ |
| е бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном |
| </p> <p>— Па за нас двојицу, одговори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?— |
| <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодр |
| немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105" /> овде в |
| — Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се посл |
| моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре т |
| p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и а |
| и за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ов |
| <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који ј |
| p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма какву пе |
| ..</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одо |
| о и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од н |
| од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад до |
| на тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужн |
| ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p |
| ко! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не б |
| и бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он |
| апу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар м |
| — Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим |
| /p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код |
| ?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборав |
| о богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> < |
| старати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајн |
| вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, пров |
| чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви д |
| е.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</ |
| о на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да |
| изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с пам |
| е „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару |
| Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, д |
| но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што мог |
| ангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — |
| им вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручков |
| т ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања |
| Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог ме |
| је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p |
| 7" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, |
| инама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео |
| — То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е |
| ворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и ра |
| ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него ка |
| <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али |
| ле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и |
| отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ј |
| <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — |
| , сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписас |
| де га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!. |
| да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, е |
| собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваис |
| и кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као |
| жајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и п |
| </p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, по |
| дкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим изв |
| } Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вин |
| а један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најс |
| а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе |
| — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S |
| а то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столи |
| нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се |
| е овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без |
| ; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало ку |
| едајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина |
| цу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па |
| .</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бо |
| мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађ |
| ед примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна |
| да види и како нарочито има злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајни |
| х, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушк |
| ..{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Угово |
| мо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са |
| , — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени |
| глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох |
| <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш |
| >Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> |
| — Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{ |
| како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... |
| ли писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а |
| ...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он из |
| то сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер |
| и.</p> <p>На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до враг |
| чи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека |
| издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и |
| бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала ј |
| дина гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли т |
| та нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у |
| ла и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избаци |
| па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му п |
| ветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне ил |
| 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да по |
| ктор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су |
| с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радо |
| p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас сти |
| агњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер мо |
| икатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа |
| а; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, а |
| био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му до |
| ти лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> |
| та ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необично то |
| ао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се по |
| снило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, |
| месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То |
| ло то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто с |
| ,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— М |
| — Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> < |
| .. на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од |
| рош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> < |
| е сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из лук |
| змеђу Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево |
| им, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну ш |
| донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веров |
| > <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим ме |
| нац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по |
| у сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер |
| ри дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим м |
| е, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од дв |
| , — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући |
| дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац.. |
| — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.< |
| спавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасу |
| пођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, је |
| и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и стан |
| ац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу ни |
| ам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи |
| е Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у м |
| а кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ |
| е муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина |
| је.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико |
| н замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капу |
| радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Од |
| писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се: |
| а.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја |
| вршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <d |
| 253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, |
| <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— П |
| <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући пре |
| ерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску |
| пир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се |
| ..{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикн |
| ћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах |
| као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изго |
| утник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литр |
| дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред ме |
| pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пош |
| и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где с |
| а.</p> <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђ |
| де код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам н |
| ртије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} К |
| чише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђа |
| p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мој |
| то је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам |
| га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо станов |
| целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово |
| био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми с |
| /p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која о |
| да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади са |
| ће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цве |
| о купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кости!...</p> <p>Два |
| ак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професо |
| ћи у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љ |
| чем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још |
| а коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, |
| , ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: |
| ашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже |
| адим ђачку карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово да |
| дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је замењив |
| то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, бр |
| p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајућ |
| и имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, |
| срећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци ло |
| н лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста |
| ми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закљ |
| зрелости за мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте в |
| им у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање с |
| и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, |
| у клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, ј |
| и остало око мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозо |
| еди па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> |
| не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе |
| е лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били |
| у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једн |
| зило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредн |
| а где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p> |
| аху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} |
| Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте ми даре.</p> |
| ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тра |
| ишта нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на д |
| ве чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пи |
| обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкају |
| крива ни дужна нађе.{S} За пакост нигде патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово |
| ре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући |
| атворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> |
| <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће в |
| ећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнез |
| S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> |
| p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> |
| е идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био |
| мо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... |
| орим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору |
| смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде с |
| о ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, |
| ...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако м |
| двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, и |
| носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам призна |
| оче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p |
| е Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до |
| а ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до д |
| теља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као по |
| му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још од оног црног ви |
| у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било |
| овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. |
| сет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила То |
| та један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем н |
| ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је |
| место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позад |
| обу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођ |
| а би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лам |
| твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева |
| {S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да с |
| пао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабети |
| <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек раз |
| нег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од заклетв |
| — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико |
| су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па понов |
| м...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у |
| показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до по |
| купим један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и |
| > <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на |
| већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и н |
| <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем |
| и једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота х |
| их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не |
| ђем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчинице...{ |
| ку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама ис |
| ни да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста |
| мир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки д |
| ати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у |
| да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа |
| јутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам |
| е за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— Овај |
| А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобра |
| ине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — |
| у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад |
| приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себ |
| имисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији |
| А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни |
| о.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежин |
| ...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да в |
| сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљк |
| <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...< |
| , Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Сванул |
| p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!. |
| од „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помог |
| p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S |
| ази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни м |
| </p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. |
| а и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> |
| p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи н |
| е шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека |
| н глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p |
| школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло |
| ло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја |
| е бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И |
| иште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море |
| апија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосм |
| мо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло |
| >— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише са |
| ца у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p |
| , извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), оста |
| траха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хо |
| “.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p |
| ни.</p> <p>— Молили бисмо вас — настави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу. |
| ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи |
| и у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не мога |
| ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ух |
| кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу но |
| може бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — |
| Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за ти |
| се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега ста |
| адосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситниц |
| Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада заз |
| /p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су |
| варт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позва |
| и врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Позна |
| пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех б |
| од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је видео једну кућу (у |
| но, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у |
| и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде до |
| ... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разглед |
| о осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб запа |
| рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас је невоља нагнал |
| p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да на |
| о и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, |
| видите колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозна |
| > <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари |
| нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше зауст |
| доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фише |
| </p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и о |
| p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући |
| се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> |
| ше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми |
| и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог св |
| та да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продуж |
| ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У а |
| о из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад |
| е више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније сам |
| од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били |
| том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одма |
| се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег |
| згледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p> |
| дем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђ |
| и...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопа |
| /p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим |
| Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича ле |
| ушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се чит |
| знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже |
| ина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као |
| ци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а |
| од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата |
| и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p> |
| /p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свиј |
| ору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро по |
| вукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст у |
| ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце |
| ели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</ |
| но црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажни |
| какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћет |
| њих који изненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад |
| ах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп и необичн |
| м имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па с |
| , — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који ј |
| маман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран ника |
| аше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо шт |
| а моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!< |
| ћу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динар |
| p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на С |
| р пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се д |
| изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пу |
| још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанк |
| ува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу вран |
| е бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После |
| ха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узм |
| — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, б |
| и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?< |
| н и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга |
| јно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из |
| и хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сах |
| на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S |
| шим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим |
| ад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да |
| аре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер |
| авода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} |
| састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је |
| што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај |
| иротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно... |
| м моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам саха |
| ту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — реч |
| ем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем |
| тише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш д |
| лико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само са |
| би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Мој |
| .{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и ко |
| добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако м |
| <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме име |
| их му неповерљиво мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор |
| неш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих |
| дарица или газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се |
| и.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох |
| д великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових пр |
| нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, |
| да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p |
| и, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> |
| уке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене ж |
| <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну |
| зан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну |
| тне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад |
| ељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то |
| једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и |
| ину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да ј |
| </p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на |
| ква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био нај |
| } До виђења!</p> <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више |
| ан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуж |
| као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на |
| узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку |
| у скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо је |
| /p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави |
| о Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напун |
| к бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трп |
| мена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>С |
| pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пош |
| оре дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разуме |
| дини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као п |
| о и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми с |
| — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Пант |
| е, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није би |
| соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> |
| у опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у |
| дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и че |
| че би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о к |
| ћом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца |
| ео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} С |
| м у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успре |
| ред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене |
| зад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је |
| игару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер к |
| скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идит |
| евати од газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочит |
| јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и |
| — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не мо |
| ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео |
| то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављат |
| е заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичиц |
| а, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— |
| и како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, |
| каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу... |
| о хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувиш |
| дно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејат |
| мала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, |
| и и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на ко |
| е па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; |
| ба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле |
| оба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и не |
| пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p> <p>И збиља, за пет дана им |
| ећ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а пр |
| ем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради.. |
| уму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — |
| ла горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа |
| се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример јед |
| ак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћем |
| е имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представ |
| љком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћут |
| ег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам ј |
| ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара х |
| p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину м |
| брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</ |
| ...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{ |
| Панта, — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... п |
| ореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, печење је особито добро, — нуди Панта, — немојте гледат |
| је од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо непечено,... крваво, само да буде |
| ачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћи |
| сим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где |
| , а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе о |
| , па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жут |
| одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мо |
| ста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пан |
| и пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на л |
| ве крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о једа |
| А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тр |
| то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном |
| нам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена! |
| и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега |
| p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на |
| ли тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је |
| м винограџију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, |
| у, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорит |
| атргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,.. |
| видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> <p>— Имам ја папира дај |
| а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одмориш |
| авеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта гово |
| чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу к |
| .</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те |
| ...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> < |
| а, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се |
| То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ово доба.. |
| и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тиш |
| мо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.< |
| Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима |
| — Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад |
| ег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На |
| на...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, |
| еше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном |
| , цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школ |
| укама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме |
| ку гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хл |
| та кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед |
| ати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> |
| редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам ку |
| оју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кри |
| ном да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купи |
| стријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати |
| ли... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била зг |
| к прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> |
| во и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло те |
| ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} |
| роја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не др |
| а столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се |
| ..{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки |
| ?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. |
| ајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и |
| имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> |
| ...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где |
| </p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седн |
| иће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> |
| пет боца!...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... |
| /p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Шт |
| маћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро |
| ђу њих, јер их беше много.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше... |
| т немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох |
| што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ |
| ва још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахат |
| ина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пу |
| обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од оса |
| ила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала |
| оцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи |
| се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти п |
| вицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред |
| а десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ов |
| ој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди но |
| многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Бо |
| p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси т |
| p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на м |
| исмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на |
| — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама |
| л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господин |
| ао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железничка карта. |
| се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легн |
| бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да |
| ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми дру |
| е сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи |
| г дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је и |
| шао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до са |
| о ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам к |
| ... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овд |
| леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите |
| ,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— |
| утем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао ку |
| ћу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја с |
| ници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је |
| је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану в |
| пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох б |
| вао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није п |
| ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти |
| а уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам коцкар, |
| лупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично |
| Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,. |
| > <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим |
| .</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда |
| Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Бео |
| и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са остал |
| p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ |
| лан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко |
| од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са |
| атос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, |
| сподине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја |
| м отвори каталог и ја мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај |
| .{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропа |
| кочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком |
| !...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас |
| преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу ти |
| место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p |
| '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакл |
| е се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> |
| /p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништа, јер |
| ица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклиј |
| он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја |
| <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један |
| је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жанд |
| <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код |
| .</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су јо |
| 32" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где с |
| <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...< |
| .</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" / |
| <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништ |
| та сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</ |
| у на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} |
| .</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не |
| ..{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак |
| <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за |
| а.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога |
| {S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм |
| станите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p> |
| ио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> < |
| анем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали |
| ђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио |
| <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то т |
| ро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече ка |
| рм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја |
| Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, |
| степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу н |
| кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> |
| клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори о |
| е службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела |
| ек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика ул |
| бочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз |
| та, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га моли |
| <pb n="200" /> <p>Капетана је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пра |
| Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра |
| а држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једн |
| <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p |
| ..</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштењ |
| p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— |
| p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; |
| на љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> < |
| иша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на |
| нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама |
| /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на |
| говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а |
| очеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — |
| ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, |
| жину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву поде |
| .. нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реф |
| а заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</ |
| ља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да |
| отуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има |
| око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад |
| <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо каже |
| е поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче |
| Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n=" |
| и.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Зап |
| купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он |
| ека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм отворио држе |
| а тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!...</p> |
| ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме п |
| уп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, |
| ти, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан |
| Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" / |
| дали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај |
| о писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти |
| почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља. |
| ти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да |
| излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај |
| " /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него нар |
| у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{ |
| он, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— |
| на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" |
| ђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, |
| е може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За с |
| оручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служит |
| поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с |
| упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</ |
| слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} |
| ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог д |
| готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме |
| одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу б |
| !</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Увед |
| <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе |
| ш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, сл |
| господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну б |
| а није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</ |
| апута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод уда |
| е?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — |
| це...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови |
| никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> |
| винограџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво пис |
| , погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху |
| е кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Пан |
| сто? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа |
| <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али по |
| им крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћи |
| p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после |
| и.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми |
| </p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више не |
| p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — питам а глава ми вири испод миндерлука као из вертепа.< |
| b n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ј |
| по стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомиње |
| ва? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменим |
| кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда изме |
| а имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицал |
| <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, |
| се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до сед |
| — Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни ре |
| <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су п |
| ећ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, |
| у, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?! |
| а ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: |
| џија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је д |
| ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велик |
| </p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините |
| Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет пре |
| да што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У ш |
| нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си |
| пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Ш |
| </p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити |
| ј да зна мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на прено |
| ве године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!... |
| а шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што зав |
| иђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити |
| дмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плаш |
| косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Св |
| три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{ |
| а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема |
| > <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату.. |
| Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што. |
| /p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није |
| шли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189" /> |
| ом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капу |
| ла, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један о |
| за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто гово |
| ни и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на пр |
| </p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цм |
| с подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна |
| верац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде |
| а.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штети |
| разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас |
| II" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и м |
| ђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на кат |
| , а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене |
| Мишино одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с т |
| лом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније |
| иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окре |
| ођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не |
| , чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам ка |
| помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било |
| е у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се |
| ћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се |
| ако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и |
| ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био нем |
| мо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p |
| аше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало |
| и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам љ |
| /p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</p> <p>— З |
| донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће |
| вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Панта плану па викну:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче чи |
| рата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није б |
| ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова. |
| тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи! |
| сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то |
| на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куд |
| у искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Да |
| ала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је д |
| досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец |
| напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми бил |
| <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам пред |
| други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет пара.{S} Најгоре ми је било |
| бу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> |
| четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се ку |
| да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом бр |
| <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не об |
| т дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он сте |
| крао, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немар |
| нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> |
| а ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бр |
| ...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> |
| је! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, ј |
| вог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, |
| шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — |
| кну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда Мика |
| само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Ш |
| уд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— |
| ла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> <p> |
| кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси и |
| гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког ста |
| ко је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђак |
| кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} |
| ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш д |
| натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је с |
| никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p |
| о страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и ос |
| осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми |
| вника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а |
| е била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код |
| и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао |
| грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега остало |
| и разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па |
| „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишт |
| од њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су |
| хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, кој |
| говори — Панта.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кир |
| ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима који |
| </p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба ј |
| десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири |
| воре.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуба“...{S |
| „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који |
| иле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена... |
| че могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један к |
| и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и господин.</p> <p |
| арш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и |
| , што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} |
| гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци п |
| познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујућ |
| у,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, ш |
| p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, г |
| а опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро |
| нај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо |
| азликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се прет |
| > <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> |
| ш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— |
| ратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се |
| . нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта преду |
| јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} |
| р — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока и |
| е решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су м |
| спитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му плашљиво.</p> <p>— Имаш ли ђачку карту?</p> <p>— Немам, |
| Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам |
| и госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно че |
| викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— |
| част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога гра |
| зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, |
| ње, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око п |
| злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли |
| , што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је с |
| ки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим ш |
| фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у |
| га.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави |
| .{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је |
| ао стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге |
| и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да |
| неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са |
| ..{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући и |
| ек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одр |
| е дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викн |
| вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n="180" |
| раво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је |
| руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрог |
| у, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и др |
| а и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине дос |
| и је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да |
| и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и п |
| твори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, |
| последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год ја |
| то.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међ |
| добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може ко |
| па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао |
| е стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцал |
| мах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала |
| дила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беш |
| д другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин |
| њем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згл |
| е, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> < |
| ођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било ка |
| о нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу |
| } Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успрем |
| ли први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми б |
| p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега |
| доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде мира, |
| о подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора велику рупу на |
| а уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова оде |
| ме није остало да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обра |
| ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећ |
| } Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо |
| о друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате доб |
| ани ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb |
| во је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис |
| вео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Велико |
| мо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> |
| не и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврш |
| сечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих |
| већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намириса |
| ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а |
| з зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори |
| дустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак |
| у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једн |
| тито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руко |
| <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајућ |
| ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице |
| млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Оди |
| ли нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>И |
| е знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зо |
| буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, |
| што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> < |
| једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука |
| да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p |
| у, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапам |
| није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас |
| стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоћ |
| Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, |
| љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p |
| p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> |
| разне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{ |
| спит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и ку |
| е, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног господина н |
| м!</p> <p>— Збогом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у делов |
| ..</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у том |
| обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају г |
| удеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините |
| мрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим |
| о брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила |
| савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алекси |
| име време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго |
| о између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад го |
| ано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезари |
| лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна.. |
| лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за |
| да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизма |
| ахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с ј |
| .{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен. |
| е пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику |
| p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим |
| уди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво по |
| овог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најжив |
| а госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разу |
| о по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и дивље крушке.</p> <p>Једног да |
| где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на т |
| у ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да с |
| , еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод |
| летео да није било господина.{S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наје |
| ију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца |
| би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p |
| утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познав |
| ли код вас „мице?“...{S} Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш |
| испем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овак |
| изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало пом |
| добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба |
| {S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтед |
| да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече |
| а!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој |
| мор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се сапл |
| не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах на |
| иви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче мог |
| <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p> |
| ница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сир |
| хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb n=" |
| помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је тре |
| 001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послужи |
| пљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и желез |
| нали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вер |
| м.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а |
| од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> |
| ем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо ста |
| о би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело г |
| и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечиј |
| Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она |
| ћ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим |
| на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не о |
| пишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се |
| земље до крова није имала више од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— |
| ан да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који |
| да могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, те |
| ом те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју |
| p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја |
| лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина. |
| сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепе |
| седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од пр |
| рочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им је довољна казна за крађу и |
| да показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до |
| клена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше саврш |
| и једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и тр |
| е пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесни |
| да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једн |
| , али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Види |
| и и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек кој |
| исмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали |
| А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> |
| ово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиљ |
| {S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хл |
| ај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} |
| , где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим |
| На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треб |
| >— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То |
| стурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p> |
| один на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом и |
| у били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима |
| живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У |
| ђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже |
| а пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему пола |
| <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к б |
| ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало.. |
| ем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми је |
| врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> |
| сера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, |
| фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље... |
| скрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса до |
| сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљина |
| протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, ј |
| чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> |
| ... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поде |
| десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисм |
| школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— |
| мо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула |
| ече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите ш |
| огући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{ |
| и нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у |
| и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим |
| вади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошу |
| S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово |
| кошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} |
| ије био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и до |
| зе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и |
| та једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја |
| станем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад по |
| м у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и |
| и.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на |
| масном кецељом...{S} Могло јој је бити по изгледу до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече |
| <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о |
| неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>Н |
| лицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у |
| о тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> |
| осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега нем |
| , већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Макед |
| је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла |
| раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при |
| рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закљ |
| ома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није |
| >— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме |
| адим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге |
| е таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где ст |
| не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, |
| е можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајт |
| тише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.< |
| игде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањи |
| же пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга |
| од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{ |
| с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с дес |
| кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али |
| ма мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купи |
| крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату |
| ног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде |
| ватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-буг |
| ан састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако |
| скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, |
| у.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме п |
| су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле |
| и су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па по |
| м у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пит |
| а, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она с |
| , који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.< |
| полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу рефе |
| шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мисл |
| им каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, ск |
| ат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, |
| мо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи. |
| дам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Беогр |
| p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара |
| ...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на К |
| а сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Ј |
| , што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, гази |
| „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упу |
| мо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који |
| ..</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате |
| за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно и |
| Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке и |
| {S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети лице.</ |
| ад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био |
| гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо мо |
| уму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље |
| ле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> < |
| лажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити |
| иђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано |
| >Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су ч |
| — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нис |
| тежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је |
| и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо |
| а мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по глави од оног метежа и ларме мимопролазећих, па оне |
| гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} |
| ор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је |
| могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на ког |
| ци једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах исе |
| осматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његов |
| воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш д |
| о никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само |
| p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, |
| } Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах |
| траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак |
| вуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и о |
| које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март |
| ...{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин. |
| ло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је дос |
| У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест |
| о по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виногр |
| адоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први ч |
| пеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,. |
| повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они ост |
| и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли з |
| ам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силаза |
| а никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове црне очи које |
| —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На два |
| едовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје н |
| д нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан провод |
| их, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— |
| из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> <p>„За |
| труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од ви |
| с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, к |
| тати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, зб |
| школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи |
| а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога да |
| поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђаци |
| Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p |
| сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на г |
| и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Молио сам, |
| ре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао. |
| <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стр |
| али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није и |
| рган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је као обич |
| и другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја н |
| шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је м |
| тило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се |
| и причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да отк |
| авдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ |
| љно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну циме |
| м...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата |
| 19001_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног профе |
| а ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погл |
| у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливоје |
| коло са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена |
| сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошап |
| де мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било |
| ој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и д |
| /p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом |
| <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не |
| id="SRP19001_C8"> <head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се п |
| C20"> <pb n="307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођ |
| ишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да пот |
| еш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p |
| /p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мал |
| г чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролаз |
| мо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврш |
| ћи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствар |
| .</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а |
| .</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n |
| и Валерије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде н |
| ми друго не оста, но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би |
| ј, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем |
| ни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Ра |
| где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин |
| гао изићи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав |
| брадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од с |
| а би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> |
| олте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који ј |
| <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто |
| /p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати |
| везла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим |
| стави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон.. |
| звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а т |
| друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збо |
| , побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се б |
| подин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, |
| Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућ |
| спођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав |
| па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега |
| ане ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— |
| многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћар |
| ећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На завршетку се |
| а не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви |
| скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Мила |
| ђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један |
| — Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћ |
| да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо мног |
| д саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу про |
| била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближ |
| ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n=" |
| рлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам |
| ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није повео момка.</p> <p>— Мораш, мораш!..</p> <p>— Може и г |
| та, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> < |
| чак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино има |
| а врео као ватра.{S} Дадох детету једно повеће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно она |
| сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну |
| шта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликов |
| зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу. |
| дур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, п |
| е, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и н |
| павати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђос |
| и савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То |
| љаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим |
| земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се |
| штен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себ |
| — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да с |
| ека не заборави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажа |
| ажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, |
| сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не мо |
| о сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> |
| издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> |
| гао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек каз |
| </p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, |
| а...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... |
| /p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па |
| па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта |
| на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p> |
| госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се |
| рет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се мо |
| </p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гроб |
| нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?! |
| 43" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радо |
| то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и |
| </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за вре |
| десио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он с |
| p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са прт |
| не!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па |
| опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око н |
| b n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате л |
| ана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју с |
| <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Госп |
| . марта.</p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и гос |
| се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо |
| о маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме и г |
| у.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један трен |
| аквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— |
| век!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> < |
| сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Ш |
| заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одма |
| ата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта |
| зад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја |
| p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p> |
| пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни |
| крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> < |
| ебројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је |
| је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брил |
| мо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, п |
| асмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> |
| настичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству |
| ца се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђен |
| костим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших с |
| прависмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без л |
| им се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствен |
| ио редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, ре |
| а била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и |
| лим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, |
| лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој у |
| ом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једн |
| ођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Касто |
| љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није |
| </p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ |
| да прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од |
| она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 |
| и, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први ма |
| у па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад |
| сач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> < |
| но, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш |
| овори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те т |
| т ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, |
| ер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окре |
| сног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро вид |
| , али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb |
| столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим |
| се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим |
| утем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...< |
| ајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господ |
| није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плак |
| .{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па |
| паде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети рад |
| е задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се |
| и Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из спор |
| p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па за тим реч |
| стави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спа |
| Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али |
| ију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, ка |
| еко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти |
| ко, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад доша |
| .{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а |
| код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p> |
| ко двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика |
| а био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беш |
| ут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног мла |
| сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> |
| нем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој око |
| о лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине он |
| стано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла вид |
| лижих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто |
| > господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро |
| молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који бе |
| p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво ст |
| екох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурн |
| х процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донес |
| клупи где лежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо |
| аше неколико жена, које је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} С |
| етурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати |
| би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?! |
| неш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, |
| федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало |
| и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледа |
| а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки |
| леб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> < |
| икнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ла |
| тах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем ј |
| и, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и ве |
| у, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била |
| ом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од кој |
| а себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад ви |
| и су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако једа |
| м, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као б |
| имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући ј |
| лској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> < |
| а, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се п |
| утра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к |
| и ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб |
| нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијам |
| ам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па |
| да.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се |
| е владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме уп |
| а обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> |
| лу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, |
| а се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у |
| .</p> <p>— Господине директоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — |
| право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из |
| ом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он |
| ржати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим в |
| ћа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоко |
| рија на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити до |
| > месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало п |
| ув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, ка |
| аван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} |
| без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео |
| дем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаут |
| Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" /> јурнем на |
| а да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте с |
| а тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног есп |
| ко не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више |
| , коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — пи |
| помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бу |
| > <p>— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, |
| мо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: кој |
| пију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино преки |
| х на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призо |
| од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напреза |
| вио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква |
| им седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и |
| у и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се |
| маде куд већ изиђе и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није |
| они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам |
| нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема |
| е су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда |
| собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по |
| о не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити о |
| >Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрдну |
| друму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> |
| <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— |
| е било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога дет |
| ненада викнуо „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, с |
| {S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за |
| оби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата |
| о велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе |
| кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у ј |
| ва кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче пад |
| на.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— |
| муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. |
| без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те |
| се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| о.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара ме |
| ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — |
| увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb |
| но <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти с |
| а мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране... |
| вадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како |
| м мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; је |
| ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини |
| ни и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разум |
| — и затворити, али обашка;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="1 |
| ио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, можда, и |
| госмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није |
| проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{ |
| оре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господин |
| ле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да |
| рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја ск |
| је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред |
| е могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два пр |
| ратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!. |
| био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши и |
| дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да м |
| } Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочка кад изнад ње проле |
| кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао |
| д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се о |
| у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донес |
| нај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, |
| b n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му ј |
| > <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динар |
| пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке дело |
| колско двориште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру |
| ој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у пр |
| а калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, |
| без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох |
| /p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p |
| д своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу |
| подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико |
| лане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, п |
| ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што ј |
| ... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти |
| ткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Б |
| војим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ |
| м на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби и |
| чем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p> |
| овори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и |
| да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с др |
| Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Ми |
| рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пр |
| и да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрч |
| своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљу |
| ерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пас |
| тасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чу |
| о сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p |
| дну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ |
| дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</ |
| title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се |
| дићима исцепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изнена |
| ушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо |
| иж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада |
| p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се за |
| на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али |
| /p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни |
| као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим ко |
| о својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да рад |
| нем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један |
| о гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад |
| p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разго |
| бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читат |
| у коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по с |
| /p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb |
| it="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савам |
| >Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремам |
| ићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дође |
| ече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-че |
| то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће. |
| у посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта |
| ам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и там |
| случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишл |
| /p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а им |
| у.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурн |
| у сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> < |
| од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, упис |
| осле празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте |
| — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго з |
| не случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим |
| имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око т |
| стану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и пр |
| ужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се |
| еларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и о |
| пштине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми пр |
| исмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља је би |
| >— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без |
| сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло до |
| тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида д |
| као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођ |
| поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па |
| лађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца |
| они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му |
| општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људ |
| /p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Вр |
| се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ниш |
| S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно ум |
| о сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, |
| у...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи на |
| чера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легне |
| ову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно з |
| о до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све |
| д све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер с |
| х беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина с |
| </p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто |
| , јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, |
| х је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (! |
| зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...</p> <p |
| ање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понуд |
| да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо |
| <p>— Не знам, — одговорих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Та |
| у! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што |
| могао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фење |
| седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија |
| ља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаш |
| мо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се крену |
| м пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити |
| воришту да нема кога...{S} Види је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће б |
| <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте |
| „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, в |
| /p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које с |
| н.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозор |
| ад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером ис |
| наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} Н |
| ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два |
| так, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну он |
| викасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осе |
| стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада |
| о?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно. |
| ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду |
| /p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се и |
| ча је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то |
| асмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер с |
| хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госп |
| , којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешк |
| скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа |
| поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од |
| читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично по |
| кну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— О |
| о баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из кој |
| ста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} |
| и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина н |
| ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред кавано |
| уче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја |
| > <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћ |
| ије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— |
| а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се |
| “.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их |
| ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам |
| ини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, |
| S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која исп |
| 17" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — р |
| аспуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијам |
| а написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну |
| дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а т |
| </p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме |
| а где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани |
| кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту |
| школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, |
| Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет н |
| ге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелаз |
| се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жб |
| ле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се о |
| да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха |
| е одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам |
| а видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сут |
| Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник |
| оче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, ш |
| ,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n= |
| p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само |
| трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова |
| </p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелникова кола, она иста на којима је с |
| јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и |
| био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређено |
| у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нех |
| рим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} |
| >— Бога ми не знам, — одговорих па и ја пођем за њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она |
| Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече ка |
| радох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледа |
| шта, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опа |
| ута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак с |
| да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра |
| врата беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Шко |
| кође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с |
| рбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере |
| рије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико |
| Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била ј |
| знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох |
| ма.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам |
| — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној ве |
| тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештим |
| де не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца, па, ме |
| сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет к |
| на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући по десетину корака од |
| рио докле бич може да дохвати...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не |
| и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што |
| матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади ис |
| посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— М |
| ј један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом |
| користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим |
| устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу |
| ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која стаја |
| мо сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је р |
| ај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за овим млади го |
| S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу |
| Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — |
| беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца |
| пасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, посл |
| за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, п |
| ње, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих |
| дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијак |
| ит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радос |
| с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита |
| поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p |
| <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара ки |
| Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да пр |
| им и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом! |
| као да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{ |
| че пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу |
| сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа |
| од каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља пожурити па опет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде с |
| еле, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </div> <pb n="1" |
| е привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачл |
| S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне |
| м улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро |
| ад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци сину револ |
| де живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор ос |
| ох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} |
| е, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треб |
| еларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер |
| > <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођице.</p> <p>Закуцам на врати |
| анчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као |
| приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фа |
| то запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћ |
| у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? |
| нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита |
| ђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због о |
| прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без у |
| тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} |
| p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му казасмо |
| Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме ни |
| ч молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... мор |
| отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и |
| познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и |
| етити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од |
| > <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда ск |
| ни била,.. ја је нисам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог |
| м, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што |
| цама на брковима.</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" |
| .</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше п |
| сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па |
| ета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпозд |
| танем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови кад га пољуб |
| јмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И с |
| ем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и |
| рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложи |
| код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Доб |
| м дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— |
| лад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу. |
| другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо |
| Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, п |
| наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До |
| и у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га вид |
| изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко ра |
| ти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад с |
| а док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на по |
| о сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, |
| > моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пр |
| <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од |
| .{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов позив изиђе из каване други жандарм, који беше каплар, |
| /p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> |
| </p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— |
| због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери п |
| аједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, |
| иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су те н |
| х и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> |
| ијалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло мла |
| нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дан |
| _C9"> <head>IX.</head> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те н |
| ише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p |
| врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздрави |
| м једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} |
| ливоје; ни једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прик |
| свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, |
| ито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо о |
| и из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам |
| ридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек |
| ога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> < |
| шао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p |
| акеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу |
| } На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад |
| p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, |
| на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које |
| је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="subSecti |
| <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Види |
| х кад видео код госпође Живке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послужи |
| , познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се пре |
| бом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутис |
| ох по обући.</p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Н |
| вковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Е, лепо, |
| p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекса познајем, али не |
| о кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него |
| .</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли и |
| > <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име |
| <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је ка |
| свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и |
| Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к |
| ви.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочијаш, — време је |
| одица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих |
| вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јованови |
| ријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ј |
| е лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних ша |
| не, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај уч |
| били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, шт |
| оље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од |
| он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред па |
| отестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> |
| а нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и ун |
| поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја |
| заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах по |
| је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових ци |
| .</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жандарм |
| ђих...{S} За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господ |
| е знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави |
| Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клу |
| тресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали см |
| све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље |
| ам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долази |
| принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit="subSection" |
| > <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене глед |
| адио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко |
| у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благај |
| ио, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...< |
| нута:</p> <p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на свој |
| } У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у ве |
| у г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} |
| ме ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан |
| аменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са |
| чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, ј |
| /p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за |
| им, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.< |
| није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на |
| ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору јед |
| се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с крај |
| е напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке ко |
| без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само пр |
| S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те |
| оведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За ти |
| че лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Или |
| ме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим |
| пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испад |
| дно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти |
| отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> < |
| се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на к |
| у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и |
| изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за |
| лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто го |
| го и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махну |
| /p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p> |
| ј је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који ра |
| о он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, |
| ем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Пр |
| p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар дан, |
| о.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, |
| а тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, ко |
| метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу бе |
| саше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који |
| м на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</ |
| сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар да је била слатка), збо |
| Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Сед |
| 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца сели |
| дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а најви |
| о се после, на основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш |
| несоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као м |
| ано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да д |
| онесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише |
| — Колико? — пита момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исеч |
| несе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и оби |
| S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Миливојева имала је једну добру |
| се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишл |
| ине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а з |
| ији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли |
| нам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам доша |
| ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и н |
| х неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по |
| дама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, |
| знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао к |
| говорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти до |
| ва је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој |
| ма.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} |
| ле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— |
| еси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до |
| врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Он |
| .</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати |
| јући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде |
| не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? |
| јем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а пр |
| <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу |
| астар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не з |
| не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди |
| о што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас по |
| стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он н |
| ,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта |
| ?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место за скупљањ |
| ок не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила па |
| шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бу |
| ...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е |
| {S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да |
| а, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а |
| чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> |
| трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху |
| дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење |
| >У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше |
| еца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су ж |
| p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па ле |
| идиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наш |
| се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, фл |
| па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за ти |
| дбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који с |
| p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и до |
| ежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу. |
| се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...< |
| ...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из |
| по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спава |
| — Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...< |
| а вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која више не могаше издржати већ о |
| n="246" /> <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуд |
| шљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и |
| ...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје д |
| ен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат д |
| У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра ста |
| не паде, па још кад је онај загушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака |
| а три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које |
| не између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subS |
| јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> |
| сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она |
| а пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћ |
| јтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа.. |
| омешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S |
| а је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису т |
| је велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред |
| дјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо ска |
| ржећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..< |
| пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину. |
| је, Бог да му душу опрости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова |
| кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики |
| ајдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алекс |
| >Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим |
| колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу. |
| > <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном |
| тајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче |
| а то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време пр |
| „Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ја не |
| знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дан |
| варт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада н |
| га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја |
| {S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она |
| ним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викну |
| а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресулт |
| — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих |
| на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам |
| е још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То бе |
| ти, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа |
| <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p |
| се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад ј |
| х видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— |
| ити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам прв |
| на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувиш |
| та служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и |
| прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина што сам ра |
| за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико камење у толико |
| која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из |
| ћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне |
| и ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио... |
| карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом у |
| а ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.< |
| </p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравко |
| и се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{ |
| прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у дв |
| ам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степе |
| рестане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Н |
| га има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сре |
| лост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби |
| вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље |
| ламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покрив |
| ше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином по |
| е био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава ме |
| ам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пође |
| .{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се п |
| ола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зи |
| </p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив |
| ати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} |
| дну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад ова |
| 37" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох у |
| Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осве |
| чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер ниј |
| равали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где су |
| а купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се прими |
| ао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је |
| ту од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори |
| а лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав мета |
| а је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинац |
| рст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог |
| полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... м |
| <pb n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то дос |
| ти по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући с |
| са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, |
| газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, |
| /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац. |
| а и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после |
| олбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег дог |
| нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро од |
| ити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код г |
| ледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца |
| е за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- |
| крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узме |
| а док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: |
| један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у |
| да к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>М |
| меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Живео! — викн |
| /p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо св |
| ећ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледа |
| а никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе |
| је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне б |
| е може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађ |
| ви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради |
| ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дв |
| ... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Истина да нам <pb n="101" /> је газдар |
| никова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натр |
| бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам с |
| > <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, |
| а поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као из бачве, па још |
| и смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку ча |
| ући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајник иде, јер мало доцније, док га вино попритегн |
| кинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Та |
| то је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весел |
| умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша соб |
| и,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела |
| ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно истурив груди напред, — немојте се |
| збогом!...</p> <pb n="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдари |
| сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто |
| о се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као д |
| уну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њ |
| </p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још бе |
| о!...</p> <p>— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је с |
| , Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он оп |
| у празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се ча |
| доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> |
| } Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла |
| раги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима |
| се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо проша |
| да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за |
| ...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у |
| обично, било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да |
| м сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Ка |
| <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н. |
| ад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела |
| } Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му |
| >— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута |
| та широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш л |
| ћа, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била је |
| ек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто погле |
| почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној з |
| "267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво |
| реће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довикну: |
| ра бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на |
| хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској |
| адика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посма |
| ата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љуб |
| кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама |
| одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш по |
| ..{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату.. |
| pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским |
| смо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључ |
| никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне пау |
| упеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што не |
| о сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина |
| <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— Како вам је |
| био ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</ |
| есаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један |
| онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур |
| базрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унут |
| стај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само ма |
| те ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} |
| та Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност н |
| — За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво |
| видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</ |
| прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме |
| е овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотера |
| Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и |
| нем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица в |
| је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо сп |
| дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изне |
| будих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мок |
| августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној пал |
| ве стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а |
| а неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она нек |
| моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па с |
| и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да св |
| разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер ј |
| ..{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, ј |
| пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два, |
| олако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио |
| и лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан.. |
| едино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика из |
| јица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадо |
| гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму то |
| икати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> <p>— Н |
| него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!. |
| сем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратк |
| о очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бу |
| аш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у |
| <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца |
| мак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахат |
| Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер м |
| ући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукну |
| и ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу |
| {S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, |
| у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ депешом извештена. </p> |
| кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> |
| " /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сма |
| је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> |
| е у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме д |
| па, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школ |
| ам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, ка |
| ас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о т |
| град и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виногра |
| за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, |
| руги пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори она |
| ете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде |
| тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, ипак је било доста корова: новог и ста |
| едам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни |
| <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред ш |
| а јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господина |
| свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нем |
| а пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у |
| наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операци |
| ече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међ |
| о сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако м |
| ог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њих |
| ..</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!.. |
| p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се з |
| ас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се |
| у дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на с |
| {S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вр |
| и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мис |
| ример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене, |
| зан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити о |
| е тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро п |
| сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек |
| па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан б |
| ину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — да идем у во |
| о у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих |
| /p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна да |
| вршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у сел |
| а столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ва |
| ше резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа |
| су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам в |
| едан мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде по |
| ше опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао господин |
| а жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање |
| па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласн |
| икну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио! |
| ећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али м |
| продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош в |
| сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету ј |
| а седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за |
| једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново |
| поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често п |
| ири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало |
| > <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам |
| малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што про |
| јну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишт |
| е стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше |
| тох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био пр |
| сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми ода |
| а.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођ |
| и је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</ |
| њака нема мира ни дању ни ноћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате к |
| нио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И м |
| моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> < |
| хом очекујући даљу наредбу.</p> <p>— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> < |
| се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и |
| Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p |
| p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам с |
| мећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми с |
| вајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа в |
| је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим ба |
| лим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био предсе |
| нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још и |
| о сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу |
| о да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Вит |
| ко вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима |
| <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врат |
| и он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждр |
| <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дуп |
| улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима |
| право без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас д |
| ије хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор |
| е ни највећи пљусак не може истерати на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека |
| <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздв |
| имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их зак |
| а дрекну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} |
| пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам |
| станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из соб |
| се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха |
| Добро, госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да |
| те, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и гд |
| о није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; наро |
| отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се о |
| озор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам |
| мо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> |
| > <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и |
| уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ле |
| ође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, |
| оложио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Ко |
| код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме |
| у погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се прим |
| па и не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаск |
| те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? |
| се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А |
| емо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме |
| код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обу |
| псанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, кој |
| рица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним к |
| се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довр |
| та и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи |
| ремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сирот |
| е!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не |
| и уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је довољно |
| ам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то |
| господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена... |
| p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — р |
| > <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола |
| ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста |
| ка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она |
| ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је в |
| ајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што |
| <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па |
| Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.< |
| шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам |
| Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> < |
| /p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива зви |
| шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не доп |
| Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жи |
| — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одговорих. |
| а он ме отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— |
| о, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три ми |
| <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас не |
| бро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жи |
| — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив би |
| У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и см |
| д јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи ја |
| школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство |
| били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и би |
| а онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође |
| е тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо |
| ло критичан положај...{S} Неко ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газда |
| ца! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме |
| ицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу |
| м изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из |
| неш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После ве |
| Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни јед |
| се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ |
| бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p> |
| осподину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што |
| али карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада викнуо „адут“ и луп |
| </p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај зв |
| марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Гос |
| утку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа |
| гох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин |
| то.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата |
| довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра. |
| и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину |
| мам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута би |
| евета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p |
| , већ јури од кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а најви |
| игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на ј |
| не ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, з |
| д шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од ј |
| и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, су |
| едам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он |
| on" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођ |
| тнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не мог |
| разијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у |
| (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до гол |
| дем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде |
| За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да |
| <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи |
| П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући бе |
| рчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и дети |
| ехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста изв |
| е, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="cha |
| дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпет |
| м те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи |
| <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођ |
| то држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђ |
| че ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ј |
| ица.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S |
| колу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како |
| и крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остад |
| нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарци |
| де патролџије,... а кога би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— |
| дно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво нас |
| ро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас имате |
| роцедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отпоздрави нас писар, — како је?{S} Јесте ли |
| мао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђе |
| вам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А |
| м могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске с |
| аш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се из |
| тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око |
| опчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жанда |
| очнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, д |
| радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — ко |
| теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па |
| ље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећ |
| аку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј |
| доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи. |
| -хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдн |
| уту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све |
| и даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што |
| , и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта |
| дајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то |
| но љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грч |
| поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Уда |
| и.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо к |
| први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све с |
| андила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три п |
| , те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се ос |
| равити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам д |
| време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам |
| а ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја |
| где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије |
| лати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се |
| дох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} |
| и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица |
| овек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао |
| <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев |
| празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не забора |
| — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар |
| нас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више н |
| улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турс |
| знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори дру |
| ово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S |
| врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... с |
| и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хл |
| нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети |
| Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напре |
| ретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и от |
| ше.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох |
| осу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос |
| у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општи |
| одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати |
| рате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!... |
| д наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш п |
| собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим в |
| .{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на п |
| ако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби |
| Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{ |
| стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдари |
| ..{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо св |
| оговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли м |
| јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме |
| оћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно чита |
| азао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на |
| ну из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали |
| ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама.. |
| мене и неког Панту.{S} Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе о |
| — Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да |
| м признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци |
| сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је |
| ад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, |
| омаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, |
| е ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече |
| /p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим К |
| сте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти од |
| /p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте шт |
| осачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао н |
| сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у |
| е године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</ |
| и ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, та |
| шти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а ја |
| аше на једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао |
| глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се |
| вакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав др |
| рака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n= |
| Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах |
| љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једним конопчићем.< |
| јица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!. |
| } Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помам |
| b n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не з |
| ан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни к |
| дарм оклеваше, али, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... |
| ,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} |
| а будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође |
| ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> < |
| >XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам |
| {S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био. |
| обро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште |
| ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да |
| онижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили. |
| део си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао г |
| потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, |
| још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гроб |
| рат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад |
| спођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> < |
| {S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n=" |
| вучем.</p> <p>Једног јутра, као обично, понудим Кастору млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— |
| </p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n=" |
| другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу д |
| оспође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати |
| се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а |
| г сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах н |
| се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и |
| ку!</p> <p>— А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју |
| еко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазна |
| како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем |
| p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="8 |
| атељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџат |
| , — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван |
| бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двој |
| ући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спрема |
| и...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да |
| ...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне обли |
| горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништ |
| арог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </ |
| осматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а |
| го наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљ |
| Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао д |
| лако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у шко |
| рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И в |
| шта окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „тол |
| азаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позоришт |
| Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате |
| .</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, |
| ре.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> |
| вају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни |
| акнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> |
| <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах |
| ма!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим |
| ки пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} В |
| ост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га п |
| а,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> |
| инистара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, |
| ј ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада, да је нама лако и |
| а и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави |
| тко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру |
| прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижућ |
| сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим |
| емој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онак |
| да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба |
| олена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама |
| оја није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је је |
| павамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, |
| јник иде, јер мало доцније, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па з |
| ме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарал |
| да ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевим |
| амо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од благодејања нема ништа, него, овај, мож |
| мо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> |
| х се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још дов |
| у, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и |
| сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видит |
| које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго |
| !...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p |
| у нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред |
| а проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати |
| еш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> |
| м Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Ч |
| а да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох п |
| ка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме |
| гло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана |
| беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене р |
| опролазећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, ка |
| би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом ос |
| ам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне црт |
| г времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да |
| енима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао в |
| заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет. |
| дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар доби |
| .{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се |
| ро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, је |
| олу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног |
| , за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није м |
| и госпођицама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што |
| је и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслони |
| , опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не |
| Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече |
| и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам |
| о роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејућ |
| , јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом и |
| >Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ от |
| } Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче. |
| ја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> |
| обро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по |
| корела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронел |
| па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <pb n="59" /> држао и неку врсту ашчини |
| сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, |
| и кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми с |
| тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био к |
| замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да у |
| огозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу б |
| м кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p> |
| /p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а го |
| остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а |
| а сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код |
| у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључ |
| ао да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној проб |
| је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао д |
| рибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача н |
| види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити н |
| ипече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали |
| удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за |
| ако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, об |
| је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и |
| дмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... |
| , а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно вр |
| не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, |
| заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати ш |
| ло хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се |
| у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикри |
| се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Ра |
| овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где сво |
| ров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхта |
| ља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не пр |
| о ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим н |
| о седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим |
| а да видим како леже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко друг |
| > <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> < |
| >Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат глас:</p> |
| задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не з |
| Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир |
| о смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чес |
| енемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на с |
| ко даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам пр |
| S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога б |
| сили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на |
| д пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с ле |
| та плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је |
| нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на |
| рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ци |
| руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо |
| киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мен |
| штице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова х |
| ubSection" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: |
| е о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бо |
| > <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па |
| ма каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који бех |
| и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Пореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен |
| ћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, |
| аравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник при |
| х.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба |
| радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све м |
| ше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајд |
| не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> < |
| о по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и |
| и су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разум |
| м дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подло |
| набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху много измакли, а и двомесечј |
| дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи!.</p> |
| ох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутк |
| огама очекујући мајстора да им да какав посао!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| аређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам |
| три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, ј |
| > <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као ваш мла |
| каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу... |
| баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p> |
| е могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због |
| </p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, |
| 3" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како ми је било. |
| Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пр |
| дморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="c |
| p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јес |
| ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, |
| кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерк |
| ао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, ка |
| ече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао страст да |
| оворим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам |
| > <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310 |
| дом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилиц |
| мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један од њ |
| и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и траж |
| , не палећи лампу, добро подложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које ч |
| сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишем |
| соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора |
| .{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта м |
| собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо леп |
| n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су би |
| ојих ми млађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао к |
| са. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, а |
| сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Је |
| полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара |
| авилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S |
| имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру |
| ају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху |
| ад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта |
| о и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они |
| <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону с |
| на добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За к |
| p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, |
| је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет |
| хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се |
| од вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p> |
| у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p> |
| утра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног |
| , али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптереће |
| била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седет |
| посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још н |
| у ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у |
| а учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми |
| те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће |
| квог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на |
| ондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло критичан положај...{S} Неко |
| хати морам бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро |
| <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од стра |
| ..</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се у |
| кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, к |
| пође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом |
| дмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали бе |
| ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тач |
| пустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до др |
| х у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазиват |
| шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми |
| ако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На |
| сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспа |
| диш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} |
| > <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњ |
| {S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле рев |
| Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да видим, да није код вас остала њена Буб |
| ати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? |
| имала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполео |
| а умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.< |
| их људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председн |
| ек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеко |
| — Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па за |
| /p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не мо |
| , што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбино |
| C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код ј |
| бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке |
| one unit="subSection" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у |
| храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да |
| зговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p>— Молим |
| ељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом гос |
| ња јер нисмо имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечн |
| а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} |
| ..{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — |
| {S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који |
| гоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поор |
| господину...{S} Он је био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док |
| вукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душе |
| е жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, |
| /p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и играју карата, а ми се с |
| /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба да |
| естано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је |
| Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у |
| } Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме из |
| ти своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.< |
| према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, |
| ај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слаби |
| рм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и |
| у и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако с |
| на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, з |
| тегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, та |
| бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао изд |
| ћи, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... виш |
| ио сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем ис |
| ре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица |
| м уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изне |
| некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва р |
| ратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта |
| е и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распоз |
| о ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао с |
| спође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне |
| е и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје |
| они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p> |
| учај бићу ја овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па д |
| у жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по |
| обе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што с |
| децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас нос |
| ареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где |
| јица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> <p>Време нам б |
| е, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око |
| молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако о |
| чади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; ј |
| трпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Б |
| о купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо мо |
| о мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овог |
| разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, јер му је то ишло од р |
| да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код |
| јподеснији био Милан, он је по годинама после мене најстарији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па |
| ,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па ка |
| опану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полиј |
| еоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам |
| ао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао |
| ћи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> <p>— Добр |
| он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ј |
| ири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам |
| о је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо |
| се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све врем |
| ини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну стол |
| .. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео шт |
| , а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је в |
| вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— |
| хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо |
| полако притворим капке, најпре један па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пр |
| > <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану тежину оно |
| у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p> |
| ! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на пу |
| о сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S |
| без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира ни дању ни ноћ |
| најбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопшт |
| е малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их об |
| д су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село |
| редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{ |
| ћ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да ва |
| х прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима спораз |
| одан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино |
| а улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} |
| учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто про |
| па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суд |
| >Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу... |
| одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што |
| све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа |
| чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> < |
| већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p |
| нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време |
| е се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као шт |
| свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвц |
| су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза |
| е,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она |
| и беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим добро, |
| Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, ал |
| <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путу |
| ма злу вољу на Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њи |
| ао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те с |
| S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му др |
| — Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за т |
| по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> <p>— Д |
| авите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Плат |
| у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз |
| се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са с |
| ац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можем |
| животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, госпођа оде к матери као обично и тамо се |
| одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, |
| године имао добре оцене...</p> <p>Једно после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p |
| дем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једно |
| ах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквар |
| а шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш |
| болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао |
| ходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, д |
| ио сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се |
| ђа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој ни |
| о па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми з |
| ва очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задрж |
| е најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам |
| з канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се |
| ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> |
| час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — |
| и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да с |
| RP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} |
| к највеће беде...</p> <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја ос |
| , иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: к |
| асти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба з |
| задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!. |
| беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста |
| мишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце |
| м постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неко |
| пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким нова |
| ћи на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она с |
| а приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљи |
| неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више |
| пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у |
| па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p> |
| так, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарат |
| за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— |
| о од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су |
| и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, је |
| е погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих |
| ви говорите а ни најмање не мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш д |
| мислите на последице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има |
| Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.< |
| а крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испити |
| свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p> |
| зу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p> |
| у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста |
| камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно |
| лесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем п |
| ава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам в |
| м увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и г |
| дем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда |
| ске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џ |
| пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе |
| рло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</ |
| ном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} |
| <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање |
| да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали |
| ског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јак |
| еко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Зем |
| радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете |
| читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За |
| шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p |
| прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господин |
| ни се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако ј |
| оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она |
| едох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у ш |
| д канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем |
| у <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себ |
| > <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само он |
| >Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђ |
| вати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који госп |
| едно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако |
| олесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Мил |
| се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у |
| т.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито |
| уживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни прими |
| ед шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене и |
| та — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т |
| > <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао |
| p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм |
| места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини |
| ну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга... |
| мо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар да га један могаде наћи, па би нам |
| синцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасм |
| о непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> |
| у показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као |
| нас писар, — како је?{S} Јесте ли нашли послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} |
| Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговор |
| ећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, ал |
| пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и |
| <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се |
| <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, |
| у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и |
| ледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> |
| н друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској ул |
| , после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да |
| тку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} |
| ad> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му ду |
| и ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете в |
| јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, из |
| та, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, |
| се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је |
| </p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања |
| де — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се н |
| стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање. |
| n" /> <p>Истог дана, после подне, нађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је |
| тра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем |
| а кришом долазим и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.< |
| ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — с |
| едњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало п |
| ју нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, к |
| д не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да |
| школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло пос |
| , а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> |
| ubSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је нај |
| >— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где |
| и сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао виш |
| ле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> |
| , и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђ |
| ј професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</ |
| соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост |
| ер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и пог |
| а био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и |
| д је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или |
| а, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!< |
| ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број попуњен онда од бла |
| p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и дору |
| задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судов |
| јаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у |
| — Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам |
| рад ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је ку |
| уцајући — јутрос погодио код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} |
| а сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, т |
| азах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школ |
| /p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа м |
| ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг прија |
| и лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школс |
| кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа |
| Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш |
| с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше |
| ра, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце оглас |
| за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш |
| о какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у поз |
| с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушат |
| тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми д |
| био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле |
| у страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, |
| p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која |
| оле у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, |
| ну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели кад ј |
| теновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, о |
| ио у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се гор |
| те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и глед |
| акви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој без |
| и...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и |
| ам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле |
| као са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он |
| их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би |
| едан дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута |
| прам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим пред |
| о зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, кој |
| у.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара заменим Нисима.</p> < |
| редставих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="24 |
| прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p> |
| усти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> < |
| чах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> < |
| “, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p |
| ама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" |
| скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом |
| шта јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да ра |
| поганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никого |
| че ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигд |
| лимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учит |
| олу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника прист |
| бијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљ |
| читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се |
| /p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а о |
| ени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред очију! |
| еће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, а |
| сам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p |
| > <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће... |
| не улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n=" |
| могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толи |
| порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Б |
| де!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чуд |
| х што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног саха |
| срдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" |
| се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госп |
| ке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном |
| глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издржати, зграби са екс |
| наче ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> |
| <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану |
| станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, к |
| е после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p |
| немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад на |
| ше немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу. |
| инете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе ла |
| .</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђа |
| уље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p |
| једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p |
| пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде |
| о не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе шт |
| сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говор |
| сину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви |
| } Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест да |
| на нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— |
| х.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него |
| гом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух јо |
| ке, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз |
| subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најм |
| сти прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумњ |
| лаго, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, |
| хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ц |
| и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и |
| .</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку |
| ло, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или рук |
| да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко |
| е до лаката које беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица |
| умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам |
| Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање туж |
| е кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму |
| ане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите |
| р, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... проде |
| поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам |
| рав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењу, имао |
| отом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чи |
| цом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, |
| одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{ |
| дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче д |
| двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци нем |
| а нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су пот |
| нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја са |
| ј новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који и |
| pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на |
| тим постарао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад са |
| шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити |
| ланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У то |
| Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно од п |
| јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, је |
| оче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо |
| зимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо |
| сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се б |
| вила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... |
| едан глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се пот |
| ем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председник |
| е.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у |
| ога одброји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, |
| а теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би јој — јер иначе не би и |
| као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић. |
| аједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без сво |
| .{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам |
| уци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, |
| рата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S |
| овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког в |
| било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{S} После поноћи наступи т |
| пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни је |
| се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега није не |
| ј и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, |
| ило?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми |
| а Панту.</p> <p>Панта мало после оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} О |
| Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од |
| са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата ус |
| и што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то. |
| пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, |
| одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Мома |
| ак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапс |
| омуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми јо |
| </p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не п |
| .{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</ |
| јаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p |
| искрено каква нас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо |
| ди,... а и глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по |
| у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без разми |
| Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалост, видех где он |
| пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Ни |
| а.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што с |
| се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто к |
| p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко |
| , дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и |
| сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> |
| у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појав |
| ећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Но |
| а им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једн |
| обе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било |
| мали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала к |
| ије било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало измеђ |
| ред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,.. |
| дука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Бо |
| ео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми б |
| зред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</ |
| за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У суте |
| ао да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сва |
| веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао |
| капије, али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корак |
| ошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одгов |
| оваца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну |
| вчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите ј |
| д Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, |
| ам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у |
| у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао п |
| од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <mileston |
| е, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на ср |
| сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде |
| а за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре |
| уд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога ми не знам, |
| ка, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу |
| им о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад с |
| и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она |
| адовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> паж |
| ва, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола |
| се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љу |
| ак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио н |
| Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као |
| } Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>С |
| .{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сув |
| олико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно |
| ао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким п |
| се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем |
| упише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била једна госпођа...{S} Нат |
| ан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујн |
| д нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгл |
| их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n |
| ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се |
| > <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — пре |
| сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад |
| су сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и дв |
| се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо у |
| .{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео |
| је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отић |
| ...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p> |
| дговори Панта...</p> <p>— Вино, вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико |
| ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја |
| ко ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четир |
| га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — |
| есет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, |
| "240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао са |
| о у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изг |
| о хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она |
| па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а |
| азна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купи |
| м, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.< |
| >Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да напра |
| {S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и |
| ла П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра ника |
| тнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?. |
| спођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</ |
| „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало ш |
| идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са св |
| ошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, |
| ноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у ј |
| одином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати шт |
| знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па ме |
| час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене |
| и.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана ни |
| ећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се прид |
| /p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу м |
| двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</ |
| љао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и х |
| зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам |
| идели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb |
| ватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, |
| p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини го |
| о...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога |
| > <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S |
| их да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би |
| /p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> < |
| спођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), |
| од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Ка |
| кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наста, која беше косу и одело мало дотерала у ред. |
| ак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толик |
| ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта |
| .</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за |
| ним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пр |
| подине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у т |
| ћи у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здр |
| ...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господине, из кога ли |
| рати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одго |
| си конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи |
| .</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одгов |
| о паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живе |
| ..</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало зап |
| ређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујем |
| и те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, |
| мо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближ |
| он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Нас |
| а но изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта |
| а нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по стол |
| она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шал |
| временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за |
| а битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми приско |
| чи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S} На!</p |
| ћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навук |
| и за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао глав |
| ество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} |
| о наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није остајала дужна...</p> <p |
| о на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{ |
| крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе груну |
| } Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и |
| идео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} |
| к постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било |
| десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница.. |
| посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног и по једног да бије и ако им |
| } Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, по |
| лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гоми |
| кну, па место да кромпир избаци на поље поче га гутати...{S} Парче велико па не иде...{S} Заста |
| угу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито н |
| умео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сах |
| е...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било в |
| зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо м |
| е овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког времена појави се на |
| >— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одг |
| , па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упр |
| ње...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који см |
| Напред! — викну жандарм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађ |
| р!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, |
| {S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и нов |
| азати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки п |
| дари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред |
| ђи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па з |
| ј!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим |
| ођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто |
| наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотера |
| анила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа к |
| но кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник... |
| <p>— До виђења!</p> <p>Петог дана опет поче глад да нас мори,... ни паре више нисмо имали...{S |
| вљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухва |
| у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене прове |
| Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну беседу:</p> <pb n="134" / |
| који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на ули |
| а пијац, а госпођа је кувала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми |
| о-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њ |
| , чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем |
| е се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да |
| >Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуња |
| ао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав |
| а ђацима много измакли; јер је већ било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била шт |
| чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} |
| празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну |
| словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш с |
| : тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко це |
| о сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу из |
| шио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих |
| нете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,. |
| кан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на сво |
| о не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити |
| кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сах |
| екасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера в |
| моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, вре |
| bSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од вели |
| м углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, |
| p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то |
| ође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао д |
| </p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— |
| навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корач |
| спознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у |
| и, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није мога |
| ином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се |
| јући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S |
| ј Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета и повучем један крај |
| авим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе. |
| пази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Н |
| ши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p |
| овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послал |
| оју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.</p> <p>Да идем код кога др |
| , неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце д |
| х, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> < |
| и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас |
| оже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедно |
| кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори |
| а, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју са |
| го чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S |
| ави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!. |
| радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а и госпођа из |
| м бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуд |
| и груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, м |
| ј их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не и |
| .{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе |
| >Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским с |
| погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — |
| и ако ми је образ још бридео...{S} Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам б |
| д ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам |
| ...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангу |
| /p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе |
| ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту п |
| ади, од једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци |
| м и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад с |
| ице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над нама господарити као какви деспоти; нико им |
| ини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјет |
| ше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао |
| љавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти а ја их посматрах, а после неколико игара |
| али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, б |
| д паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако па |
| а ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’т |
| </p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спав |
| да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесм |
| лаже овај несрећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и |
| ше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја с |
| Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми с |
| е, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и |
| , већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одг |
| повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва |
| абрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ов |
| лазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата |
| купљен.</p> <p>Брзо полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном |
| судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах |
| ам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли јо |
| где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим пут |
| то наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни је |
| пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране з |
| дан литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно ништа не говори.</p> < |
| и је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаш |
| чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи теж |
| све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стоји |
| посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— |
| пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам о |
| но се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад |
| знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!. |
| змем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пре |
| рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара ос |
| Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста са |
| , чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад |
| све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 2 |
| једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</ |
| ислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и дру |
| на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао т |
| па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну П |
| и.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p |
| е један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, |
| > <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почн |
| олу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту н |
| .{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а |
| м кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу |
| ложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <p |
| пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се нећ |
| вест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се |
| еву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} С |
| б; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја би |
| /p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех нано |
| сни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... дец |
| од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па з |
| и прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p> |
| спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви |
| докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад |
| оје од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, дера |
| д чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај ста |
| а писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, го |
| е се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох |
| м подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме |
| идео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чин |
| ио, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улиц |
| вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја |
| испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби леж |
| ..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече |
| дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се |
| еравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они сам |
| обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судо |
| ог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах |
| друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да |
| е за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана |
| треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што са |
| <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се |
| умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора мле |
| и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати |
| усти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на наше(!) земљаке повика.</p> < |
| и најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,... поштени, а одкуда вам ова дрва, па ово?!... </p> <p>Пан |
| м, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине |
| већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p>— Охо,. |
| шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма к |
| је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа з |
| !...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо |
| вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило кад сам |
| се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворен |
| р их могах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти бе |
| какве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опе |
| гла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb |
| па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; |
| « и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан |
| сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} |
| Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се ум |
| улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>П |
| е за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим |
| >— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> ј |
| еше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те испла |
| твар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му |
| принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једа |
| је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу.. |
| ожисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде и |
| јер нисам губио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке |
| рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— |
| ти, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиро |
| .{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баб |
| ли, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сут |
| чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе је |
| ...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успе |
| ију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовн |
| ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа с |
| зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо ра |
| то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је |
| ојим и овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</ |
| х места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају своји |
| празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год п |
| спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да па |
| м до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата |
| м приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на јед |
| Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно |
| ст...{S} Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе |
| <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четв |
| и код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који гро |
| , покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад с |
| /p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењ |
| S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, шт |
| сподин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити го |
| у?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба |
| два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>Д |
| език, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора бити обавезан...</p> < |
| ?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да, |
| цом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне г |
| шим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристој |
| трљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још |
| ча нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казал |
| , јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох |
| сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том р |
| пети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер ни од куда пет п |
| раде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о ме |
| чно чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази |
| и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши |
| човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали |
| доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан угов |
| видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим |
| навао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и |
| све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p |
| страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p> |
| ови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљ |
| њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветр |
| уживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у шко |
| ну сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пила |
| и дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш |
| боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме |
| лбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то в |
| <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде |
| удем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После д |
| >— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} |
| ала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, ал |
| руге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујем |
| p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме примети |
| орицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета.</p> |
| ки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао |
| још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Д |
| је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брад |
| сећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без ика |
| бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде тр |
| спружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> |
| знавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко |
| .</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с |
| обе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?! |
| ао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певањ |
| шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пр |
| путисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би на |
| ?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео... |
| овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — д |
| да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јел |
| ћи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразу |
| никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана. |
| p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у ул |
| p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред друго |
| иким корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави |
| он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уп |
| </p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се |
| х одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" / |
| p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и ина |
| ко кренем навише ка великом Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној бел |
| 2" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> <p>Време је било |
| е као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њи |
| </p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хо |
| ити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} |
| а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јело |
| у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да |
| ше неки извештај.</p> <pb n="308" /> <p>Пошто један очита молитву поседасмо...{S} Млеко је било |
| ред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе |
| да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем с |
| намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђак |
| шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам мо |
| Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код |
| оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју |
| можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Об |
| не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у по |
| , кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за вре |
| а хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на по |
| ед механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред |
| >— На кола! — повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се |
| ло, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прил |
| , — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, се |
| па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњак |
| е врхунцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша с |
| , да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун б |
| ако лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћив |
| твује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4 |
| често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарм |
| Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: |
| ћу...{S} На поље!...</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио |
| ар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „п |
| ам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде |
| није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гр |
| семо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ип |
| ђу њима има и један живи језик, — имају права и могу полагати испит из она друга два предмета н |
| помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша |
| же: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја |
| т и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, ал |
| је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја |
| од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди доша |
| господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: |
| изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p |
| p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,.. з |
| ија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} |
| ио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сад |
| , како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изло |
| госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити |
| дела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући |
| азите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве. |
| пенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>С |
| етници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад |
| о кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућу |
| о потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвр |
| ни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, |
| гоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесн |
| главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... да |
| њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хр |
| нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо у |
| и је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај ми је мангу |
| вог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре м |
| други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, прим |
| сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате |
| Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно у |
| <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изго |
| та ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — |
| и смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати уз |
| в, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао кра |
| ву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно твр |
| де сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да |
| в, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послу |
| е, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се она |
| сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади |
| хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и приб |
| <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — ре |
| Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше господин задржа |
| аше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к |
| месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је т |
| {S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене |
| ао фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, |
| .{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Прено |
| р смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу остане |
| о псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја т |
| ота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне слам |
| ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, |
| та пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер |
| у газдарица па јурну на Панту као мачка право за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је ова |
| одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде |
| и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> |
| а јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директ |
| благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> |
| лову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није |
| гдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити њ |
| архерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох |
| ог спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију |
| е, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, к |
| писати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то |
| } Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или је погрешка“; јер с |
| p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душано |
| за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, |
| и ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора истерати на поље и то у свак |
| слих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас било лепо да овај новац прикри |
| да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа |
| нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и |
| ега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред вла |
| </p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, в |
| вуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер |
| огледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени н |
| мо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће |
| еху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приме |
| и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никакво |
| ите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако |
| о умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, ал |
| n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди |
| но погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни у |
| ођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном к |
| <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пол |
| n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер с |
| ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> |
| зо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима |
| нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ код „Два бела голуб |
| рбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се |
| је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састан |
| у остави откључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви на |
| и трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао |
| је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; је |
| >Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног вој |
| стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа |
| ник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> |
| >У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре |
| ејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у |
| вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да |
| ша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да |
| изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са с |
| д кога друга било је доцкан, а био је и празник па нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребац |
| мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и |
| и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу |
| поче Панта, —да није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> |
| м те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} |
| јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море д |
| тави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку с |
| лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за |
| су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спу |
| ад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а |
| шане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, |
| молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оста |
| де више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Н |
| се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу |
| ам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа |
| м болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као |
| али потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо |
| трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се |
| ницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се |
| на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и ко |
| сао, казао је да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.< |
| у се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распу |
| ајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву |
| умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђ |
| {S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> < |
| чини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе пр |
| ко би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам могао наћи, пошто се није н |
| се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како ј |
| талог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по |
| једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p |
| .{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к че |
| моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али полажајнику не иђ |
| има нас пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како ми |
| шао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. |
| , девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је ув |
| мшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му |
| таре хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре |
| истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест дин |
| кох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тач |
| p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по |
| вијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да ви |
| ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— |
| т...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта ва |
| еже.{S} Полегали један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, не |
| свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо ма |
| командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p> |
| на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз сте |
| нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се с |
| аму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрп |
| е овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше забол |
| гом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на нез |
| кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их н |
| у нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мења |
| још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служите |
| ице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница |
| тао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Ч |
| вала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање!{S} Још је једина с |
| и облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам |
| о и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему... |
| ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам |
| амо што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега с |
| ападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — а |
| била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, поја |
| } Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у |
| м.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме |
| га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он по |
| где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутни |
| нам <pb n="101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да |
| о распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама |
| и помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми |
| упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се пр |
| јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе |
| сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам мо |
| туб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Дирек |
| вно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је сре |
| ађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а |
| за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав |
| Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне |
| чене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и предме |
| <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они по |
| >Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи це |
| ђај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно посл |
| ише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Ко |
| </p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, |
| "46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био |
| До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, |
| им други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру игра |
| 202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— |
| ле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би |
| p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде |
| како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — у |
| оји разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што с |
| рпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,.. |
| межа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене |
| за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, |
| у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за |
| > <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару |
| ложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, |
| месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те ниј |
| није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и |
| оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, п |
| ало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на |
| ох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше крај |
| шлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.< |
| ани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и п |
| жала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после |
| Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам свак |
| ана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и |
| све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један друго |
| а ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на |
| о је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — ре |
| p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе |
| уком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на ко |
| ругу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви јед |
| “</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека |
| све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што в |
| динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на |
| е су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у он |
| м, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети онај н |
| , јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, ко |
| омци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, ч |
| ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, али, на моју жалост, |
| Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само |
| — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљи |
| стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ |
| ко се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је бил |
| половином покријем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је и |
| у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице с |
| ао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p> |
| } Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело |
| и девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетни |
| стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— |
| едва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста |
| ну између женске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам уста |
| жајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Ка |
| head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на |
| а се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогн |
| већем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочи |
| у да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> |
| могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говор |
| чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и |
| е даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе |
| би, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћ |
| ће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n=" |
| друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и оса |
| је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим |
| l:id="SRP19001_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запа |
| право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба м |
| на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је |
| е ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у сусе |
| ушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро |
| немиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније нису долазили кући...{S} Где |
| 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној |
| ..{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај п |
| Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — ре |
| .{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем |
| у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи |
| <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, п |
| ознавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за ис |
| ећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо ч |
| тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и |
| гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Ка |
| био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад |
| стависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп.{S} Истина земља ј |
| ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промисл |
| асположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилич |
| и носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо об |
| кругу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинск |
| та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим |
| и опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад |
| лемегдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио |
| ..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од г |
| есме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где једа |
| столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закљ |
| /p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, као клештима, ишчупам сведо |
| p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p> |
| оше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спа |
| тпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред |
| мах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од о |
| обегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред зам |
| <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> |
| > <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, |
| к, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Од |
| Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији как |
| е госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто на |
| док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281 |
| ет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место |
| каквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети |
| опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе |
| има, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га |
| не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p> |
| себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали |
| рим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!< |
| ам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у |
| мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он |
| хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао би |
| ријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином м |
| на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учи |
| а се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре |
| с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone u |
| и квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже деб |
| их вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа го |
| исам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> < |
| азати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе... |
| и био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ни |
| им на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш |
| станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао |
| n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред |
| ије било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем |
| јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте |
| Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки |
| уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцелариј |
| ад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, и |
| , морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет |
| подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај |
| е олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замрше |
| од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер |
| правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p> |
| утру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе и оде, а мене о |
| ег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око о |
| је плаћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио |
| који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нис |
| аво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S |
| а нисам могао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској |
| ли један поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет сав |
| мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} |
| ореклом је био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> |
| p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо ст |
| p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер |
| алост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не зна |
| та, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова |
| , - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молит |
| жим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслуш |
| <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и |
| улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 1 |
| ј коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју мо |
| ди, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка |
| оме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрав |
| осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ак |
| сто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од је |
| су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> |
| ат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било |
| , него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн |
| заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав |
| пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... |
| већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох |
| одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>Д |
| утра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним ст |
| они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан |
| > се половина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак |
| ...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа.. |
| ...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да |
| тати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, к |
| уси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су |
| ећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; об |
| д позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш дол |
| ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу ту |
| ну код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било |
| ...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење |
| нице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... так |
| боје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред к |
| и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...< |
| ерем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, |
| какивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патролџију, коме П |
| уштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. го |
| еко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године |
| коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак м |
| млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мич |
| викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли |
| утру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника к |
| нији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности до |
| бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам п |
| дан поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све |
| . таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — ре |
| кох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем п |
| о своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парч |
| а те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Афри |
| не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фи |
| .. није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један |
| ече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у ј |
| крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — ре |
| ада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер нисам марио ма |
| ста...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога |
| а школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи н |
| ад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и |
| то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за |
| с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћ |
| да и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистин |
| се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибо |
| ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо |
| гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш с |
| а пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше |
| какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонис |
| лауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од |
| али.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио |
| ало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; н |
| гради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се пров |
| ро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упит |
| > <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За |
| баци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата н |
| па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранил |
| /p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му |
| опити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох |
| мназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео н |
| ad>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p |
| није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите |
| четом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми ве |
| још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:< |
| се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У два |
| ми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тут |
| ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста |
| мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си |
| е била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... |
| ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно цига |
| , али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</ |
| ље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта |
| це нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да |
| ка; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу кој |
| ум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и ка |
| оге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је |
| егових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе |
| олако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер |
| е код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало наг |
| давно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загл |
| <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни трен |
| !</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушк |
| аузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, боје |
| најпре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше дост |
| ог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а |
| авесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста зак |
| код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да пре |
| вац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се во |
| љи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?... |
| адимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p> |
| а и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга јако нас баци |
| ај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше кр |
| ..{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи ме |
| могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је д |
| е!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није нада |
| <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше с |
| сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше јед |
| исмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на клупу за један дугачак сто, |
| Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно |
| а улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво |
| ј замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колик |
| , час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која је била затворена,... дуго смо чекали |
| дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S |
| ену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо |
| цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Би |
| убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, усле |
| дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, |
| донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показ |
| јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова оч |
| капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> <p>— Ш |
| и парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,. |
| ао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субо |
| бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га поче |
| шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једни |
| коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут по |
| .</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — поче писар, — да ми лепо |
| t="subSection" /> <p>Једног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као о |
| ест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу |
| подина директора.</p> <pb n="295" /> <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Р |
| p> <p>— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гр |
| } Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосн |
| свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као уби |
| пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... |
| могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се |
| } Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се ши |
| окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га |
| пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко |
| упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих усту |
| т пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p |
| тедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипко |
| о спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ни |
| . одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Беог |
| за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих |
| еђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист од зимзелена; узм |
| а, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ход |
| кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... мо |
| срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз пр |
| написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-р |
| осмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај |
| ети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало неш |
| кривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испаштам, или је чак — А |
| код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и |
| ђеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим |
| лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награ |
| собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико д |
| овац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си до |
| вдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој истину казао. |
| /p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или д |
| е па квит!</p> <p>— Могу нас и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да |
| о би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим л |
| мејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госп |
| P19001_C_P"> <pb n="III" /> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада |
| и најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> |
| ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>.. |
| тарешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде Панта.</p> <p>— Ја предлаже |
| едног дана, кад већ кајсије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберем |
| еше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да поред њи |
| добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, |
| је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо |
| јстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} |
| куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.< |
| пех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад |
| ео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам мари |
| и могу полагати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде об |
| њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога паднем онда,... онда на здр |
| у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> |
| реме свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене.. |
| оји су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — имају |
| у, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам вре |
| у...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— С |
| та.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нис |
| еше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до исп |
| и.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од пр |
| Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било вредно виде |
| тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај д |
| p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја |
| професором и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, наро |
| едити а мене злостављати.</p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пија |
| о кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, т |
| писао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појав |
| <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> < |
| ељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још |
| ли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Нај |
| ом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори пока |
| > <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p> |
| > <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По |
| господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то |
| ице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натм |
| е па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Х |
| о,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, |
| к и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. |
| какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му к |
| окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га н |
| шем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом |
| та се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један нас |
| ате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад до |
| бро, кад нема нема,... казаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— |
| а.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{ |
| ћи врата од <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико |
| воришта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нис |
| ар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај ј |
| онце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...< |
| другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену и двоје д |
| амо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и |
| </p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би мо |
| уда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене |
| Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="4 |
| сту као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја |
| имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најз |
| а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе |
| /p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи ваш |
| уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су |
| неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да |
| > <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме |
| а нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче оп |
| е, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У св |
| ког вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор н |
| ану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдарице, да намести ма |
| се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и |
| јица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека б |
| живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђ |
| ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>На |
| праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашч |
| 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. |
| е сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и там |
| је је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога она |
| е погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} |
| једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађ |
| ни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од зв |
| сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала к |
| ша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с д |
| и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пекарнице <p |
| осла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника |
| е са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пош |
| им вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> |
| не осетисмо кад оно дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и |
| За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред |
| них беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са А |
| свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад дође, исприча како је в |
| ом, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим |
| парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретн |
| несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! |
| </p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је |
| уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђе |
| , — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било х |
| и не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар |
| еста док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па |
| од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја |
| не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— А |
| овац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам |
| да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми заст |
| еце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ |
| .</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто показујући на Насту, која ви |
| ћи одавде док не видим да их отерате, — прекиде га Наста.{S} Међутим Панта намигну на мене и да |
| /p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, нема <pb n="105 |
| а нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> |
| — Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жа |
| а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију у |
| , господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривиц |
| лдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Н |
| о бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па н |
| и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, т |
| ..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било |
| председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p |
| где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... |
| заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа! |
| ад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу |
| е пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал |
| о блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети. |
| м ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирот |
| ш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд |
| им гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака на |
| е молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било |
| ..{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живет |
| ма,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну |
| чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас |
| десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројан |
| а ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капи |
| суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због |
| озивају, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, п |
| је рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани |
| ај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се да |
| угу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану |
| где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а |
| нај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта нег |
| е беху одозго нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S |
| то додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!! |
| лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p> |
| сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут п |
| који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући з |
| <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шама |
| своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и госпођа имали су оби |
| дало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити |
| ро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погледа а на лицу јој и |
| , али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није остао |
| какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако ста |
| му зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већ |
| кох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на во |
| спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> < |
| за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на |
| p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се пост |
| главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су |
| не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> |
| га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упита |
| м веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршет |
| а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај. |
| здарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да |
| м доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било |
| е господин као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и |
| >— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у |
| ..</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва.</p> |
| </p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брж |
| и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!...</p> <pb n |
| ве сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно ве |
| а жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p> |
| ве преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано тра |
| о, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу |
| ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, а |
| прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па б |
| у...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, |
| их се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испо |
| ћ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо |
| е онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири |
| ричати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовин |
| ћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем |
| пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда ид |
| и једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам |
| b n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша.{S} Пред њом на п |
| и (било их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за |
| другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало |
| можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две- |
| се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хле |
| зред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напу |
| ледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седи |
| седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен |
| го, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар |
| спођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена лица |
| ђав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинк |
| м је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви |
| } Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану св |
| .{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="1 |
| једна поред друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењ |
| орица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла н |
| и тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покрену |
| апрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зно |
| д и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У најв |
| д се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори |
| ања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу |
| е пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Пета |
| авлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — пла |
| ске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бит |
| видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одг |
| се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећ |
| > <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тражим да м |
| свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и |
| одим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изнена |
| ти, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећа |
| ово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили |
| „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је би |
| м код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да иде |
| заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнол |
| о треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се ре |
| а то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја н |
| сле четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем |
| а што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за на |
| пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину миса |
| , госпођо, — одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да врат |
| ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врл |
| некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах шт |
| оворити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми |
| ал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам |
| чекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења |
| досни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не |
| не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се из |
| м страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</ |
| рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме |
| мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерл |
| /p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год |
| лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; |
| сутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после |
| ив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Пис |
| смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</ |
| чнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,. |
| ано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, ал |
| послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да |
| гнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се |
| се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху затворена!... |
| ас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гла |
| је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по сусед |
| и кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, нара |
| сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи скл |
| ам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чист |
| ти зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</ |
| 149" /> <p>— Ето, већ довече немамо где преноћити...{S} Ово време као за инат захладнило.</p> < |
| и после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумара |
| /p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет паде Ђера и Ана, ал |
| , може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, |
| д сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига бил |
| ни...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах |
| ачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер |
| воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној кл |
| доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај прв |
| ео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека |
| а, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како |
| мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седе |
| нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно н |
| у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли |
| ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> пр |
| слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О |
| и опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни |
| у горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови ко |
| е био врло добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с |
| х у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, а, валах, ни ј |
| ј што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица.. |
| ори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она уз |
| их, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима |
| орисно не исприча...{S} Нарочито нам је препоручивао издржљивост...{S} Био је добро писмен и на |
| та пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да < |
| кох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини |
| Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре т |
| же земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лон |
| песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од |
| {S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, |
| а, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} |
| и капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад |
| госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и рад |
| од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да |
| бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи в |
| несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао |
| и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам м |
| а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У веч |
| ољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замол |
| али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> <p>— Ах, Боже, зар могу?!.. |
| смо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана д |
| лики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и пр |
| ста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен му |
| и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин |
| Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим |
| вор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али |
| и у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам остата |
| на, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између |
| неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тук |
| ам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас |
| ако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до с |
| ије да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми ис |
| p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p> |
| малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, р |
| > <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то н |
| док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{ |
| ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам мог |
| е и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово сл |
| p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перорез имао одузеше, а за тим |
| у пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па |
| тнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, |
| <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p> < |
| Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним |
| ђа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Цига |
| амари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у к |
| p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> < |
| ко тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде |
| пит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збого |
| здахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам в |
| вати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам ве |
| шњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после сврше |
| не их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са |
| <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране |
| ев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла |
| дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу. |
| м касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и |
| незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немој |
| Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да |
| је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер ј |
| час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше ка |
| као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта |
| сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и по |
| да,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао |
| у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад |
| се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим ј |
| еларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био |
| ега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све |
| чинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, |
| ој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно вре |
| тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оста |
| дмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло |
| еоградским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дан |
| полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S |
| пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој |
| ста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, ј |
| нао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми госпођа:</p> <p>— Нећу ни кошчиц |
| ао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не напад |
| на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, бра |
| ојао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох |
| тавио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже п |
| ли бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} |
| ад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото |
| о-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</ |
| купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ног |
| можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Раз |
| ве има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У |
| Живео полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, |
| сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако |
| алим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У по |
| а о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и |
| носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Вр |
| рица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни п |
| ад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан |
| ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, а |
| је био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али |
| и.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој гове |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосав |
| де је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и гос |
| Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо д |
| испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би те |
| још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ |
| штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у |
| није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику ос |
| } Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више п |
| да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет по |
| рају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста |
| /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити |
| јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем |
| ашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „не |
| олим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно |
| лио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа т |
| уда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из о |
| ећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зу |
| своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпр |
| беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она о |
| не?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом |
| децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, р |
| шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону го |
| се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи. |
| ало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са |
| ка: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништа, а то |
| Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш |
| ако да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, |
| n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјутра рано и |
| е. </p> <p>Дозвољавала ми је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „ |
| и стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се м |
| змемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног |
| ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb |
| или...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да доне |
| подин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све мо |
| о левом куку а зелени гајтан за који је привезан затурио око врата и, најзад, позади иза револв |
| времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и |
| шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полаж |
| </p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, |
| S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} |
| ај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућор |
| вади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја дотле не видех, те н |
| ло доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао |
| пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="12 |
| <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме |
| рца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окус |
| ам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми |
| вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему сл |
| утници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако могнемо овде к |
| рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја прв |
| ле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p |
| /p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од |
| 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право без икаквог изговора ист |
| у Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му као |
| твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „ |
| анта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</ |
| лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде |
| нам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, р |
| ахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са |
| носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што с |
| уба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Изла |
| , затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кратког вре |
| ве ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у друг |
| /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам из |
| <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до п |
| ри? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb |
| стави пред панорамом...{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и |
| нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори |
| } Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да до |
| .. као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа |
| таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други капак, обазрем се око се |
| омиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегал |
| ре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— |
| још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да не |
| p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове |
| Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мал |
| и јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече |
| о ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора |
| бопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изна |
| клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жи |
| има, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави с |
| азим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жанд |
| да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе |
| х.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четвр |
| ма познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише |
| чеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите |
| <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</p> <p>Кад приђосмо к њему она опет повиче:</p> <p>— Касторе!...{S |
| <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам св |
| .{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чист |
| ли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени см |
| е може бити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору |
| а које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не вреди нам ништа више лагати, |
| кну она најзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео |
| души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — наставим даље, — да од мене није лепо што |
| рао, — прекиде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље |
| /p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је ка |
| мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била |
| ијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за вр |
| а претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти |
| оље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих ста |
| а скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... ва |
| проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он |
| му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовин |
| еликим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, |
| а, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Та |
| ,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље! |
| !...{S} Не може,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине са |
| ао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу |
| ли, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево |
| рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p> |
| је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, г |
| за подиђе...</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.< |
| нети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима и |
| огла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је по |
| овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мно |
| /p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да бл |
| дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком о |
| кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних људи!...{ |
| <p>Мати Миливојева имала је једну добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" |
| , брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пан |
| >— Јесам.</p> <p>— И после онаког нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А шт |
| угога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцел |
| > <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} Пос |
| кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} |
| и па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је доц |
| моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нови познаници приј |
| то добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер |
| ебало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже |
| учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и |
| лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви |
| </p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам |
| ругу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту |
| али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно време, ади, од једаред поче ветар, а иза кућа |
| клупе.</p> <p>Време је било врло лепо и пријатно и ако је већ била јесен...{S} За један тренута |
| посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер |
| ови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима |
| <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође |
| боравити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако |
| вам ја кажем да ја он...</p> <p>— Охо, пријашко, лакше мало, лакше...</p> <p>— ....{S}Да је он |
| <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" / |
| n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по до |
| м мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испри |
| исмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као |
| се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, |
| ед кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погле |
| а хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држи |
| ти, међутим остадох на једном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Троле |
| {S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од |
| а у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг |
| тру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> |
| S} Не би од нас било лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име наг |
| а су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне г |
| о кроз ограду потражисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упути |
| <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Овај, овај, — |
| виш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем |
| b n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрве |
| веће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> <p>— К |
| ..{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један |
| ра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда т |
| погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидају |
| ешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тр |
| се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се |
| Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим |
| није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са |
| , на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам промени |
| </p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле д |
| ти.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај |
| ђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годи |
| ђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе с |
| тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој п |
| одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не б |
| одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="1 |
| ако седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље |
| е никад заборавити нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а д |
| .</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да |
| ју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} |
| а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у ко |
| и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у |
| ликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мисле |
| израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио с |
| ј, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гур |
| и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мал |
| млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?.. |
| ри Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фи |
| е добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што с |
| у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone unit=" |
| још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са св |
| г сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p |
| у у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га ст |
| престано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандарм и тет |
| ратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских |
| лемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз оград |
| једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као |
| могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— |
| — А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, бр |
| Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p>— Госпођа ме послала и мол |
| анту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, |
| ивео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваљ |
| на тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" / |
| а љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, с |
| икну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— |
| /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у је |
| — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим |
| ињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — |
| е није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> <p>— |
| печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је кол |
| сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Кал |
| квартир, али бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће |
| азну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> |
| х ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијац |
| гла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али о |
| {S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на крају м |
| преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге положене, друг |
| ца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готов |
| правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се |
| ио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах |
| анас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</p> <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз |
| и сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из ш |
| још ни до Ђурићеве апотеке дошли, а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Т |
| ри корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</ |
| колу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, |
| ко се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да т |
| пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу ис |
| погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао |
| а удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе ме још јача зима, а и |
| судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио |
| пођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су |
| т и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао добро |
| Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави |
| емегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвара |
| ио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле б |
| и, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли шт |
| .. мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу у |
| ваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог госпо |
| по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич |
| које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њим |
| м реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушај |
| дан глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Х |
| и не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ |
| м био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прог |
| о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па об |
| м и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све |
| изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу т |
| че окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао |
| тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ било добро...{S} Од гро |
| ест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плач |
| ш мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва с |
| — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске ку |
| накашљати...{S} Мој кашаљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да ни |
| ањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Бо |
| му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва.. |
| али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је |
| {S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојак |
| десет кућа док нађем једну банку, а кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема ми |
| доџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда |
| ...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Ч |
| а ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин ди |
| рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и з |
| ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; |
| сорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у н |
| </p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга му |
| не одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — |
| а у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на њег |
| {S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто |
| n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— |
| одарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти оп |
| а ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— |
| <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — ј |
| раво у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу |
| млађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу |
| а карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радос |
| p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћ |
| треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мен |
| са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p> |
| а немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне гос |
| ећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — р |
| ао церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ев |
| то после подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <mileston |
| p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од ра |
| а не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похи |
| двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш. |
| уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како д |
| писаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— Нека их |
| де у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Р |
| рце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, права п |
| велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штого |
| се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> |
| да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник |
| оре, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они ј |
| пуче под креветом, дај их овамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, б |
| го не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други помакну |
| b n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу |
| адах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</ |
| о: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено склони |
| ше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања |
| {S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам оч |
| цније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црн |
| тију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам |
| аше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хл |
| ржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се |
| врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој је би |
| {S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесм |
| ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n=" |
| ваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у о |
| нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче |
| сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три ж |
| које превазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правил |
| о у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учин |
| шати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петор |
| м торбу на један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели н |
| о продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? |
| замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешних љ |
| једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам |
| нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све |
| а старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио ж |
| Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви |
| могао да изостане од друштва.</p> <p>— Пристајемо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам |
| ђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао |
| есме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p> |
| /p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта в |
| ...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плаши |
| тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је краће: тр |
| и се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити |
| ви сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то |
| иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви с |
| <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је |
| ем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиро |
| н, послужим...{S} После кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као д |
| и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног |
| свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, т |
| и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах о |
| /p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у бо |
| дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече она |
| у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после једне паузе друг |
| љине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, о |
| е стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три мину |
| па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. |
| згорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир избаци на п |
| равитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!. |
| к не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва |
| до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала ок |
| т носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ств |
| у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спаз |
| собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва доте |
| 1_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца н |
| нама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија М |
| <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде. |
| еограда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{ |
| ловања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећа |
| скупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборавити нећу...{S} Па и овом прили |
| сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — прича она, — задржим |
| ила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непре |
| су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара изв |
| а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти |
| дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници. |
| мља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле |
| нко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— |
| у пола колико мене занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуште |
| аћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, х |
| мо штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави пр |
| p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p |
| , — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем |
| ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше |
| Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац |
| м сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је с |
| сор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друг |
| љиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми изброја новац |
| вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће |
| њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би гот |
| тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче |
| дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извад |
| ао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад |
| ас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај пос |
| на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима |
| ме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</p> <p>Исп |
| чког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе с |
| >— Како нигде?!{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђош |
| ри!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком с |
| руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху < |
| о, кад бих дошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изоста |
| /p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је |
| p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два |
| на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и госп |
| то је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и м |
| дан ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће г |
| спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то |
| рилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одав |
| <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па што је |
| </p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. |
| ра врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажен |
| муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у |
| е, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с њ |
| тра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p> |
| просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављен |
| ло главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили |
| бе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а по |
| ази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра |
| орбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није д |
| емљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била посте |
| већи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом и |
| скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јаз |
| е, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео |
| а шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархе |
| на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми |
| мо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на прљавом поду направи мицу.{S} Њих двојица почеше играти |
| пархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере глада |
| ... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би јој могао одрећ |
| ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — ре |
| жисмо згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ог |
| лу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за |
| арим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задр |
| разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох |
| уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се |
| рат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждр |
| је за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, |
| и се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се |
| ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођ |
| ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших |
| устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам, |
| ства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се шк |
| ела, куљаше густ дим, кроз који кад-кад пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутр |
| оће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у прк |
| к и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у ис |
| ропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а |
| р него да ме истерује на поље као какву пробисвету, јер је и мој отац био председник у истој оп |
| лим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље, — одговорих једва уздржава |
| викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво певање?!{S} М |
| у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Моли |
| зао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чуди |
| о на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: хра |
| — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови о |
| су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ |
| ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и он |
| а, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је ода |
| зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести |
| бично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене. |
| ба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам. |
| тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као ј |
| заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне |
| мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора |
| м осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола ни |
| и, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам |
| 001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухва |
| ћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав |
| ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту |
| , кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта |
| мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се из |
| чнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш уста |
| се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, |
| и однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш |
| при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али |
| есто пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој ку |
| до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља з |
| им одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, с |
| ем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — до |
| n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште |
| зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се |
| ицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} |
| исам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам |
| о испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једа |
| ти, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да ј |
| у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељ |
| чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или |
| служују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напре |
| би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се |
| тор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио |
| но, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и |
| Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: х |
| руже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је б |
| > <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку |
| јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да се |
| четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година сврша |
| јен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живота не |
| као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце.. |
| ао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у о |
| анде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер још и не довршише |
| > <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскуд |
| пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срц |
| и да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и |
| сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута |
| ио потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше ог |
| о саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ |
| о врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена |
| и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виноградима и див |
| у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а |
| ринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци п |
| у, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих |
| не, канцеларијске дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено |
| приметио кад је Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће |
| а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и прикри |
| ики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив о |
| м био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па |
| ћ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегдан који је ин |
| тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам |
| >Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држа |
| ...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — ви |
| оти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њих |
| д па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њ |
| као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да |
| ршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као приков |
| Е не можеш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили |
| .{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да |
| рзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег пого |
| људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном. |
| смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Засели па пи |
| вољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професо |
| жим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше с |
| и јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, пазите ш |
| у златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги |
| ујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Ба |
| ?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој |
| човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурн |
| је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На |
| " /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скид |
| Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чека |
| ани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћ |
| ад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче |
| ... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета |
| уру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> < |
| рећо једна, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада мора |
| ! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био н |
| а позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... ов |
| ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— |
| — Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> < |
| завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — ре |
| г сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p |
| иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила |
| поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежал |
| шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависм |
| ежао на кревету.{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горел |
| . могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} |
| За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокот |
| повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да |
| грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и |
| лаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовре |
| им „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста |
| S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћем |
| и, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална посл |
| ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су так |
| о.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај |
| {S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или бог |
| а и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и по |
| .</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа д |
| брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натака |
| , јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погл |
| могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, |
| х бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта |
| ...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb |
| молим вас, госпођо, оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Не |
| {S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било дос |
| ? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на |
| ати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и н |
| а заменим Нисима.</p> <p>Време нам брзо прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све шт |
| ead>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са гос |
| I.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толи |
| ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије |
| прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам ру |
| ажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добр |
| .</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; |
| </p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у х |
| во грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог... |
| ла испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех |
| а ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак |
| продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! |
| датле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском улицом стиг |
| ја“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p> |
| јдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам |
| па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канц |
| е да ову децу не дирате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нек |
| но мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макн |
| у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани |
| ивео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били к |
| > <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пу |
| ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушк |
| радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући час, пош |
| Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих |
| {S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и други кап |
| бе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навлаш остављао подигнуту завесу, те |
| и спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И гос |
| .{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна... |
| рпски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не |
| загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p> |
| аране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо |
| аво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћер |
| ..{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!... |
| се једва милостива не накани да отвори прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је? |
| свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене |
| иште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу... |
| Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, када би му ја, валах, з |
| наче...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’в |
| едаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заус |
| ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена |
| ок се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни |
| /p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавал |
| прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђе |
| крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и прол |
| петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карат |
| ошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код кува |
| м пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране |
| дне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није би |
| рах да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а з |
| ла! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb |
| сам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> |
| рата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме ч |
| брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници |
| друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно |
| ита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат |
| мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште |
| мо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не ви |
| од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и стара |
| у, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К. |
| рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна колико је подрум дубок и како ћу |
| је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђо |
| даље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова ниј |
| ри гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на |
| они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа на |
| , у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — |
| е...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаре |
| могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мени!</p> <p> |
| ражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви |
| гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака |
| м шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који је био изнад кујне, и полак |
| ра поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се |
| а урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи о |
| ти дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита једа |
| {S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и |
| ах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ј |
| ..{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сант |
| продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћили |
| ам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих пази, а |
| ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не с |
| рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна |
| а леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се |
| де живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, пос |
| на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта м |
| а се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — к |
| о скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, мол |
| >— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са |
| S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа зва |
| у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> |
| нехотично погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја |
| е сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али уза |
| тано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми |
| го што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неуче |
| молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, так |
| сификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прсто |
| оже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да појед |
| епа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да |
| амо притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!.. |
| ада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S} Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам |
| о, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, |
| на поље, а међутим вода може комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} |
| прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини |
| са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се мож |
| сам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се |
| и већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сет |
| међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он |
| поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни пог |
| на накострешена као квочка кад изнад ње пролети кобац...</p> <p>— Држи, држи! — викну Панта дел |
| милују!...</p> <p>Једног дана, и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, |
| тан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо |
| у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама |
| ав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> |
| </p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, |
| алеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их отворих на |
| /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или воде, или климе не |
| ивот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133 |
| јало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, кад већ кајсије беху зреле, п |
| . просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно |
| и ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто му претходно објасних како стојим к |
| ашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар у |
| луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> |
| а.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистин |
| одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане |
| аго мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао муку док |
| и гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хај |
| було и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да |
| промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p |
| ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, пов |
| >— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S |
| дити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет |
| и сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, ал |
| и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо ј |
| Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причање он |
| гану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече |
| , куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то в |
| мо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</ |
| нашег пријатељства?!.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да |
| И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> <p>— Знам, |
| зе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> |
| исто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> <p>— Онда власт лаже, је ли бре!...</p> < |
| е, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог |
| чито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се |
| тело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и т |
| и му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он ни |
| ру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> |
| гати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га јед |
| розваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кро |
| ог стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-т |
| га ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу ост |
| ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — реч |
| и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <p |
| стављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни члан |
| у је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{ |
| <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се г |
| ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га |
| била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и гос |
| о проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но |
| да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратил |
| p> <pb n="114" /> <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо |
| рају карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{ |
| т дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову |
| и; ни један потез бријача није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз про |
| риликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} |
| отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, к |
| живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га с |
| >..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и |
| ану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне су |
| /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је м |
| је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеле |
| да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да испирам...{S} О |
| чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати из |
| који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и за |
| — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, |
| кт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пр |
| који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви н |
| с био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други да говори посмртну |
| ад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једн |
| рљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да |
| су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и, таман да зав |
| дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да по |
| и, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео |
| смо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} |
| после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање промене, а од куд |
| /p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима |
| од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>К |
| атно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!. |
| за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi> </p> </d |
| спођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам |
| јежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на |
| {S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој |
| и се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а зна |
| ан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а м |
| во, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> < |
| ах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S |
| тву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писац</hi |
| едан сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто |
| о и ја извадих влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседас |
| те са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се |
| грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — |
| и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оце |
| турасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад |
| престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто са |
| ицу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куд |
| — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало. |
| — Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <p |
| т гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану посед |
| ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у по |
| .. њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> |
| д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих |
| љ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у камено |
| у и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људ |
| — Ја нисам коцкар, нити какав мангуп, — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђ |
| ачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> <p>Глас ми је био веома познат, па за |
| ="296" /> <p>— Молим вас,... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... нем |
| аравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и ш |
| >Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни |
| и оставио, нико их не би дирнуо, већ на против подалеко би их обишао, а по нека би госпођица, м |
| ред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разгова |
| оследњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође врло добро |
| > <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број по |
| {S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што х |
| да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће бед |
| повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То |
| се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</ |
| ћан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прост |
| !...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи |
| ем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам |
| м постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У поче |
| јде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} |
| ић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигу |
| м, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p>— Бићу паметнији, — одговорих.</p> <pb n= |
| ржавали од мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не пот |
| {S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из |
| су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам св |
| ...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо причао о м |
| тавницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце н |
| ...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други р |
| дити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раме |
| n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну п |
| p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је поче |
| Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лак |
| нас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу |
| ати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцати као у в |
| жену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били |
| нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са им |
| зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипа |
| т!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам |
| нце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто на |
| школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бог да му душу опрости, одавно међу |
| — До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш |
| у скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни |
| плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Нећеш ми вероват |
| ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, |
| >— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“... |
| d> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније каз |
| пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним друго |
| бро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он ми одг |
| ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било поче |
| р по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</ |
| изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натр |
| Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише све те |
| ?...</p> <p>— Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не |
| је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише |
| ама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао са |
| слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, |
| се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кр |
| спођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој не |
| ући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</p> <p>—- Бог вам помогао! — отп |
| p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> <p>— Како нигде?!{S} Говори!</ |
| Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетка до краја,... грозница ме ухват |
| испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај сво |
| ши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и реч |
| и предам му карту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом |
| их, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чи |
| , он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У ш |
| атели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу |
| p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</ |
| ао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и |
| чку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кири |
| м је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном мали |
| и могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца. |
| и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону харти |
| ити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да р |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног пр |
| се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те |
| е механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад |
| човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не освр |
| .</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није би |
| њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и |
| ропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам |
| смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас...{S} Изгледали см |
| м целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царск |
| > <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нис |
| </p> <p>— Ја никога овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плач |
| још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — в |
| раним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, н |
| И немам Бог зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод к |
| живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нит |
| уо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст |
| е двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно после по |
| м им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!... |
| ово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад |
| онудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама |
| аљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми о |
| ..</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупам |
| даде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредо |
| да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни |
| {S} Ни један дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је |
| га од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, шт |
| о веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div |
| сте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три п |
| нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је |
| око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта оз |
| м наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направ |
| крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код |
| нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div type="chapter" |
| подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако с |
| чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, преврта |
| о?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да о |
| шкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је |
| <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потра |
| :</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, |
| у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих |
| у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи стиг |
| јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она с |
| е модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, си |
| а ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом зва |
| ари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се |
| ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оп |
| остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да |
| ена.{S} Из љубопитства приђем полако на прстима да видим како леже.{S} Полегали један поред дру |
| поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неугла |
| лазио.</p> <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда ре |
| .. промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан |
| д оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за |
| њигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — |
| на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад |
| ра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они |
| ђох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком пром |
| p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.< |
| кључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јастука.</p> <p>— |
| и, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим |
| жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да |
| и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, госпо |
| већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонц |
| ајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ј |
| згребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овде нема в |
| су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи и |
| во ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и |
| Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замотуљак које и |
| т око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал.. |
| ви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ |
| оворих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и пр |
| аста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандар |
| у карту, која ми је замењивала пасош, и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у мест |
| ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је било, кад иначе јак |
| ам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедн |
| имајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме |
| ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту |
| ди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> |
| } Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдне!</ |
| , дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше п |
| ..{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да мрдн |
| једе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово бе |
| тно...{S} Касторе!...{S} Касторе!...{S} Пс, пс, пс!...{S} Касторе!...</p> <p>Аја, Кастор ни да |
| е наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готов |
| не.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S |
| било чудо да није имала једног великог пса који јој је био нераздвојни друг...{S} И заиста псе |
| је на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па |
| тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> |
| у, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Х |
| погледах на кревет где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао |
| Веома је била лења.</p> <p>— Е, ко зна, псето познаје непријатеља куће.</p> <milestone unit="su |
| упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на |
| је био нераздвојни друг...{S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било п |
| огом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топ |
| ганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде |
| !...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у ср |
| оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада |
| обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се |
| не би нашао онако благодарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету |
| овали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стиг |
| ом, за вас и јесте да глођете кости као пси!</p> <p>— Па мора за Бога бити мало костију, — усуд |
| дину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на у |
| .{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туц |
| .. <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три годин |
| се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> < |
| мејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> дв |
| ило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> <p>По |
| и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхун |
| те батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се не |
| ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгл |
| и, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} |
| зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и по |
| ано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p> |
| не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, |
| аси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих пр |
| кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар љ |
| у могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да |
| д споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на коли |
| тали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако |
| назију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску шк |
| била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо в |
| јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, |
| н тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини м |
| и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од кога одброји пет динара.</p> <p |
| осле из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</p> <p>Нека ме језа подиђе готово више од стр |
| сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах |
| е човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страш |
| у годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и лук |
| ика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћ |
| о до зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Б |
| пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине д |
| } Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалит |
| >Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем... |
| .</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> |
| вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> |
| м стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, н |
| којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико м |
| адној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није |
| и било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све вр |
| боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да |
| ге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S |
| е је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван |
| но задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног |
| рчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго је |
| тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене |
| чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калем |
| ћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зац |
| с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хт |
| у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За |
| да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где |
| и показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам |
| легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а с |
| Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам |
| осле једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад |
| Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} |
| донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по не |
| жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „ох |
| а донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Мор |
| вде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви д |
| S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гу |
| снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; р |
| ло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расеко |
| ба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одо |
| > <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> < |
| пет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат.. |
| </p> <p>Почех га кроз плач молити да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, |
| ли...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, |
| познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих ко |
| о ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, |
| ...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока |
| у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је |
| веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Ф |
| в се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти д |
| ек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, |
| ш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку.. |
| упе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине. |
| есници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрве |
| ва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да |
| нцу,... викао бих али која вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветр |
| кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто нисам крив а место са |
| чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио |
| Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам |
| } Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господин |
| и.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаш |
| <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> |
| ражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд |
| ћу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пустите ме!...</p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја |
| p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, е |
| n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме |
| ринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спре |
| p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми |
| у руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти по |
| — Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— |
| ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београ |
| /p> <p>— Али ипак...</p> <p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, |
| хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и |
| ути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам д |
| ли те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то |
| је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко ј |
| де где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја |
| .. а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина |
| ној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилазаше албастар, на коме |
| заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више о |
| то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.< |
| цу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; |
| ед капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</ |
| Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а о |
| " /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим пу |
| зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али |
| око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали |
| >Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> |
| за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> < |
| /p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо |
| ма о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки ј |
| ог орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми ноге почеше дуб |
| д је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Он |
| трану окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, |
| мело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са св |
| колико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Јед |
| њег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи |
| м могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описа |
| {S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам |
| пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, па б |
| ра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва |
| 0 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А |
| твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући. |
| } Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам треба |
| та ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од как |
| иза леђа остависмо.{S} Дан беше леп а и пут врло добар, па и не осетисмо кад оно дугачко нишко |
| и није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме у |
| ре.{S} До Београда нисам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог да |
| а писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао |
| на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао у |
| а помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за шт |
| што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после под |
| а шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а к |
| дава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни |
| е послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађ |
| Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све к |
| ...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако |
| пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брз |
| детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>М |
| не накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</ |
| <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што |
| — дрекну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на |
| p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекар |
| туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— |
| жаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> |
| .{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпођа доврши причањ |
| тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би на |
| к, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад |
| , — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш људе који су |
| једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чи |
| ив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи и |
| ти, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, |
| и смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мо |
| — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они |
| су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" |
| ећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да каж |
| ав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.< |
| њаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љут |
| ет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</ |
| огом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— |
| м!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгуби |
| нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата о |
| на у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпо |
| непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је б |
| им се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се |
| о на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Пр |
| појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p |
| цах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... |
| а покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парч |
| ије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У |
| е низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати са |
| и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једар |
| гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па |
| жо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: |
| пође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у ос |
| сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стај |
| о пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао ч |
| и сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен чи |
| иче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набре |
| а празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за |
| подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} |
| кроз кланац као змија; лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{ |
| камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава |
| родрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја |
| ујем, него господин...</p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго ш |
| био поштен и добар...{S} Колико нас је пута код Нестора млекаџије нахранио!...{S} Особито је в |
| вело...</p> <pb n="266" /> <p>Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче |
| > <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из |
| до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуживања ниг |
| преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејал |
| рајности прљава. </p> <p>Изнад каване и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без |
| ш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили |
| снаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај о |
| Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избаци |
| се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је навла |
| чнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спа |
| овољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, |
| } Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим ка |
| а колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, |
| њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за п |
| 6" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно ма |
| рави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ по |
| ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, ал |
| о посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте |
| био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за ви |
| еме до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаш |
| смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</ |
| ве ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на з |
| шта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти |
| етку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико |
| лује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или |
| ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте ве |
| ави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ |
| од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима |
| и ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се |
| је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по недељу да |
| почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb |
| војим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији би |
| посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим зан |
| са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта |
| мо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби |
| стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много |
| ло да га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Ни |
| њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу |
| исам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а м |
| о знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не вр |
| умем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још |
| , буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их |
| од пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, |
| сто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест |
| чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах у |
| ешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, |
| та задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане и погледа нас... |
| пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после |
| н сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
| е време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам |
| мише ме код „Пандила“ на преноћиште као путника.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем |
| аза,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам мога |
| иви...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу. |
| ашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</ |
| воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех свој |
| састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да с |
| pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим л |
| >XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав умор |
| p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> <p> |
| за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све стра |
| Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" /> <p>— Ако м |
| огао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни се |
| знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао са |
| p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> |
| а је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини тере |
| је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два друга, а мене остави за идући |
| господина на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и |
| дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих |
| паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је до |
| која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто |
| ти...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче вели |
| ај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју ср |
| м, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пу |
| ! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која п |
| више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претура |
| као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме |
| с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам |
| она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — реч |
| игурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао |
| то и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео |
| чка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао |
| а долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по |
| спођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, |
| у до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне са свим ж |
| ушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође господин ревнос |
| рхерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништ |
| бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али кој |
| <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— З |
| лим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм зад |
| и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на с |
| ика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик ок |
| врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и ког |
| ице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте |
| дна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико |
| ца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отвори |
| >— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потра |
| едам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непријатно кад |
| између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек ш |
| авно, и карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до д |
| скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврш |
| авам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима |
| в у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој |
| ажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побе |
| је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разгова |
| ше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима |
| па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то |
| код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па |
| ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића |
| p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би гото |
| па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре дв |
| .{S} Пре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше ниј |
| м новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 5 |
| ко и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сир |
| ест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали с |
| а свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к највеће беде...</p> <pb n="231" /> |
| о.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било |
| своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећ |
| за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми т |
| ли, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, д |
| <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведе |
| ку шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији с |
| рема томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а |
| <pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>Б |
| димо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То |
| а добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше...{S |
| Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док ка |
| но да их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се |
| е нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њим |
| рива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! — Ја |
| сећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина |
| живање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има мн |
| {S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викал |
| ..{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну |
| хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Па |
| ), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у пер |
| а има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни преб |
| .{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћ |
| дичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жанд |
| у и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам примети |
| ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам он |
| њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књиз |
| тре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са остали |
| их, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим |
| вима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада мо |
| ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука про |
| <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав жи |
| ћи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад |
| розора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог |
| јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.< |
| ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином заради |
| ачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђа |
| да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отиш |
| ратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као уби |
| е, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити збо |
| не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју по |
| по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја |
| да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је |
| је, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од |
| ођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто св |
| се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки |
| {S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми |
| на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао |
| још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S |
| сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та ниј |
| ицом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом |
| урене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заг |
| , него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте, |
| нопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коре |
| — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, |
| чајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за зан |
| ишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у је |
| им и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији |
| ве двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина |
| су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах спораз |
| е јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Пон |
| вега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како |
| ћи као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" |
| /p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— |
| хам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде |
| тене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, прот |
| х,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделењ |
| рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мен |
| исати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, |
| .</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, ок |
| осле ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер |
| њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „и |
| Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p |
| заће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, |
| с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непре |
| чнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, |
| а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Напи |
| м канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на занат, и |
| е можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Др |
| ега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо |
| ећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „линију“, а |
| шу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пусти унут |
| Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо оном |
| ема нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос? |
| о браћа и помагати један другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — пре |
| о.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро м |
| би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој |
| вориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти |
| војске изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосм |
| > <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, |
| о и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста |
| ротеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам ч |
| гребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па |
| {S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испуш |
| у к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало п |
| убље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам |
| орим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромп |
| p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет |
| а три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ ни |
| о онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још |
| увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p |
| ужитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у |
| а се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто |
| >— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти с |
| метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> |
| био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином укра |
| ртир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, ост |
| амо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ ни |
| жи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама стан |
| радимо, — одговорих.</p> <p>— Ништа не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми |
| лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи |
| у престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} Начин живота био ми је исти као и пре.</p> |
| } У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.? |
| — Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало |
| ио готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа до |
| ан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па |
| учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да |
| кше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ |
| радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево тре |
| ... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже |
| да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч вр |
| чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— И |
| азну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p |
| ко ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу |
| ринуђен.{S} Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> |
| и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос |
| одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао |
| </p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар је |
| тите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или |
| ам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> <p> |
| по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па |
| ем од ње и одем код њене праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за |
| професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плат |
| и за мачку а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је прол |
| бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упи |
| им на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не з |
| професор латинског језика, који је врло радо причао о месецу и његовом путу, — прозове моја два |
| спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, |
| учиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неиску |
| сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше мо |
| а...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што оста |
| чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула |
| , умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати |
| стати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— |
| ој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се |
| мо година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у |
| у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p |
| из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том с |
| ше директоре.</p> <p>Из кварта изиђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куд |
| аграде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати капу у |
| а која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечан |
| .{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече П |
| добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости |
| и у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.< |
| хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој р |
| о ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код |
| а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се |
| тишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на кревету лежи мртав пиј |
| ренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка п |
| .</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се по |
| ох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга |
| м имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођ |
| ујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и |
| .</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и |
| огом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Ја изиђох радостан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и о |
| а изненађен добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и |
| ац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, |
| кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се доб |
| оже.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p> |
| </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које д |
| ц, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу |
| знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам |
| евачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет до |
| о.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се о |
| им осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану |
| је било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, у |
| </p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замот |
| ам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу са по |
| } Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> <p>— Па |
| тим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију јела, а |
| му смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.< |
| био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па та |
| рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се оту |
| а су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло ја |
| разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! |
| до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане |
| ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по изразу његову <pb n="61" /> изгледаше, д |
| ом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и |
| а, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне |
| тле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах п |
| } Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је |
| Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да пред |
| осто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распо |
| ура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђ |
| {S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не з |
| еврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаш |
| хтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво одн |
| почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено по |
| ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам знао д |
| ако сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... |
| > <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га п |
| а мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Ср |
| у бранити као од највеће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдес |
| ...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — дод |
| 8" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није било по вољи |
| , разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбојници! — додадох плашљиво и ако ме ни најмање није |
| аложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окусити...{S} Метни, рад |
| ек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те б |
| е неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуш |
| е да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигне |
| су се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и |
| /p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне |
| опет захркала, и он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Л |
| сто пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала она |
| еђе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно |
| .{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а у |
| двајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се з |
| киде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било |
| низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Сл |
| ац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година |
| ти; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло по |
| адости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дв |
| , вино, — похита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо |
| ишта нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја |
| ка, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостив |
| Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако |
| о помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо! |
| Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога...{S} Види је ли и п |
| после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> < |
| <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим ули |
| и се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око мене, дође ми да лег |
| , који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскида |
| тим затекнем их где мало јасније и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном с |
| проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у оса |
| изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомен |
| /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да |
| .</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о |
| пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декл |
| није, па како нисмо могли одмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав |
| тврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест саха |
| p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што с |
| ...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седај |
| нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... са |
| ас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обућу која је би |
| Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли |
| — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, м |
| ка му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — |
| кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> < |
| са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметише.</p> <p>— Нема, гол |
| орих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, |
| су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> < |
| ри крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" / |
| опова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли пат |
| јима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуд |
| /p> <p>— Али нека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми т |
| рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је изнемо |
| је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво |
| м смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} |
| а узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Беог |
| >— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвој |
| } Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад з |
| се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скр |
| ладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div ty |
| ана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у мл |
| ругом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да |
| трпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону пр |
| обе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је нај |
| сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама |
| послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад |
| без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости |
| у дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, |
| маш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет |
| пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е |
| дговорио би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног би |
| ко његову наклоност према мени, па мало раздремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је ова |
| <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— П |
| свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, |
| ушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> |
| b n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док нами |
| /p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више н |
| ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како |
| м низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за |
| ло оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к с |
| стано посматрао оног малишу...{S} Каква разлика између мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чи |
| е њен па мој...{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуц |
| улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини |
| ш мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад за |
| ка, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи |
| у ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, једнако плачу, једнако |
| с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, н |
| диције са мало награде и много муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову |
| а па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,.. |
| Госпођа ме послала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Ш |
| је ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љ |
| ден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног |
| амо колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</ |
| топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на з |
| да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Та |
| ушанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње |
| ећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка |
| тобра, прочиташе ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући остане |
| <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „лини |
| тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да црта |
| а!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију |
| млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради |
| рила месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} О |
| дишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да |
| исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... |
| мо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да са |
| абу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене пр |
| дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух д |
| и врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, какво пев |
| ји смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог ра |
| мам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра им |
| иког домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмет |
| о четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којим |
| каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{ |
| 9001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решават |
| о сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као |
| о, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није могуће |
| На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци |
| ужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било врем |
| ћ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у |
| неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља |
| еалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао |
| >Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску |
| > <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангуп |
| p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, |
| ан, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа пр |
| ишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па |
| у упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p |
| нке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретн |
| тао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло неприја |
| ора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим |
| га два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, из кога |
| их девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је по |
| ан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упи |
| би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене |
| етак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише м |
| ка не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником |
| дредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао п |
| ежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, зб |
| сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене |
| м.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити |
| сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најза |
| те подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови |
| ана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и |
| е и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p> |
| зи побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{ |
| >Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по об |
| ући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p |
| ана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су |
| и и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двој |
| ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити, |
| војицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!.. |
| .. тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!</p |
| томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта с |
| аписа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кућ |
| Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подрум |
| рму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а |
| ецу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>И |
| главе и змије, а никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} |
| Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно |
| ош деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га |
| ..{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благ |
| , упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ј |
| е да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле д |
| да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оде |
| оворити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих па на врата.</p> < |
| p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој бити луда мо |
| , Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник знао бих ја как |
| очистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,. |
| /p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако |
| > <p>— Кад год желите, али без вређања, разумете ли?!...{S} Збогом!</p> <pb n="316" /> <p>Она н |
| дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> |
| тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави |
| а пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах |
| ј љубави могли живити!...{S} Ама никад, разумеш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> |
| него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа н |
| убровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син |
| колу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Ми |
| е, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нема нема,... казаћу |
| евно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Д |
| кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао онако б |
| .</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су ов |
| м мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> < |
| мангупи!.</p> <p>— Па за Бога, госпођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који |
| </p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код.. |
| тове гледајући по прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Ов |
| ву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ш |
| ..</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па би промуцала:</p> <p>— Ко?... ја?... јок...</p> |
| {S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се ја |
| м сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да бе |
| один Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта ми |
| е као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> |
| какав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" /> <p>Момак му донесе један |
| мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!... |
| о и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас проми |
| приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, принуди, да окренем гла |
| сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре никоговићу, никак |
| за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су |
| шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њ |
| јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане |
| а момак.</p> <p>— Колико поједу, а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њем |
| ећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж |
| несем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе п |
| ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> |
| жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане.{ |
| о груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаш |
| о до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па |
| а столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе |
| ого.{S} Засели па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште |
| но седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} То |
| а...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, |
| <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите |
| > <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> < |
| а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди |
| аљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на |
| с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе |
| м га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...< |
| ог наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам |
| > <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар с |
| у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и н |
| ху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога и |
| нешто мало посувраћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом |
| трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у земљу г |
| она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зубе:</p> |
| ји стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — |
| "195" /> пушке, која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог цр |
| висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, |
| исам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвали |
| икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко |
| м, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована |
| пет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литр |
| сле распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји др |
| г општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето у |
| је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам н |
| м трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама беогр |
| јем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве промене.{S} И у школи је и |
| уди са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више |
| м важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> |
| сора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако са |
| тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Н |
| шли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо могли одмах заспати разговарали < |
| је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> |
| на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— С |
| е обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један мора |
| C0"> <p>Једног новембарског дана изиђох раније из канцеларије, јер беше празник.{S} Време до зл |
| плата од које једва живим, а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.< |
| лупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по саха |
| 283" /> <p>— Нисам, нема још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако |
| највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обу |
| послуживања на која нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочит |
| аго.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угреј |
| е и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пи |
| ставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку |
| >Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} З |
| то да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, не |
| аре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Нај |
| мо из јутра морате за извесно време ићи рано од куће да вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, |
| не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n= |
| ед каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да п |
| воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, |
| више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем |
| аш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фиј |
| ече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабиј |
| рица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако р |
| творена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо |
| олико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке |
| е, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb |
| о да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу. |
| p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини |
| ти већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, п |
| на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет |
| сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> |
| веће напасти!{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници... |
| е био Македонац...{S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не мо |
| утра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Го |
| ожеш комотно конкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да |
| инију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим |
| су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није |
| и најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лаг |
| друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са проп |
| оја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти |
| и, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућур |
| сом и камфором па наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаш |
| о ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — ха |
| пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> <p>— Ха |
| .. сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми |
| имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испи |
| — Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друг |
| На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (т |
| један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских друго |
| место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми |
| ке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од |
| ста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диж |
| мо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док с |
| ли тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде |
| а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши је |
| пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке |
| ене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је б |
| ав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он |
| ам као прави господин...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер |
| тког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео ка |
| етог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и кој |
| Поче, Бога ми, вино да дејствује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...< |
| Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео |
| Ја му не одговорих ништа, јер нисам био расположен за разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сах |
| ренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, н |
| је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професо |
| сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а з |
| — Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на |
| решли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести |
| <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њ |
| одине кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <d |
| тка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, |
| ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој |
| ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и ко |
| Ништа ми друго не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} |
| артну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате |
| !...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> |
| а.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не |
| ead>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код нек |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био по |
| пао из једног предмета, — па нас после распустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ с |
| раћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивос |
| трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и |
| д буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је одвојено од мужа живела, — не знам |
| човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих |
| енци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у об |
| укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше |
| томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни и са о |
| ратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко |
| који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, н |
| а: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман.. |
| ина, која је била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се о |
| ајмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет |
| едно после подне, даде ми госпођа неки „расток“ да истуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо |
| врдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашл |
| бе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће |
| онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> |
| а сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни њих не беше...</p> <milestone unit="su |
| то каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућут |
| да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли чи |
| , за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотл |
| Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљ |
| натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бравара.</ |
| /p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, |
| есмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се пос |
| о стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи ла |
| дан по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, ск |
| {S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи п |
| кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} |
| и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} |
| адали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
| с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми дост |
| су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излиј |
| о, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого |
| у ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну г |
| шао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; с |
| } Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мор |
| повикаше и остали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада |
| /p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p |
| ођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати |
| {S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто паде |
| ...{S} Ово је много кварило мој и Љубин рачун, јер нисмо могли да будемо комотни.</p> <p>Кућа ј |
| збина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се |
| 19" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а ника |
| вађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је пије о |
| , али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну жандарм |
| набету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири јој зап |
| иректоре, овде је погрешка! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемиј |
| на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у л |
| и; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и с |
| јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била |
| на немаде кад да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као то |
| ри онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори пр |
| аци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун |
| јер беше празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме пр |
| а моје одело бејаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не |
| ну ми један од присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и |
| ече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; преко дана ретко с |
| послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довеч |
| </p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора |
| и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> |
| ала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја |
| ад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гла |
| , што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једи |
| кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — каж |
| о као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!. |
| > <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се |
| сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, ал |
| етње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали |
| ма, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> |
| рло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и |
| их му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док |
| <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја ле |
| — Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу нас |
| који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, |
| ва шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важни |
| ...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... |
| пила, а од осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у ч |
| жјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ т |
| поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, |
| ђо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Види |
| од капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем |
| затурио око врата и, најзад, позади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џ |
| појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зелени гајтан |
| срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног |
| дајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Како не?! |
| о послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем право код |
| > <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} О |
| >— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами дого |
| ви не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозо |
| "247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те |
| воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и жандарму паде у о |
| ада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.< |
| мислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, к |
| За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што ј |
| ...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S |
| која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p |
| чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала |
| а за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наме |
| пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спава |
| орак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S} |
| да гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. |
| ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n="320" /> < |
| ује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са ус |
| ам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p |
| да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао |
| да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код |
| школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у ј |
| естано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> < |
| свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њих |
| тнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе |
| редовољство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Ј |
| е за псима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каља |
| , која му висаше о десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског рево |
| аквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, кој |
| служивао код професора г. А.... који је редован гост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,.. |
| добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад у |
| сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио... |
| улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се |
| е време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до ње |
| и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb |
| на шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молба |
| , па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се |
| загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били |
| о?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одржање“ — приметисмо.</p> < |
| збиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под за |
| арчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за |
| .</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посма |
| г школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у најживљем |
| сне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ |
| — Врло добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и |
| дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам д |
| обу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене.</p> <p>— Марш! — викну он љутито на пса |
| три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викн |
| >— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за ј |
| елико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као |
| са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за |
| м право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити док ми год |
| > <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — проду |
| црвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарни |
| ковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми сам |
| 8" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Не |
| славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахне |
| два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> |
| м истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побра |
| е истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на пољ |
| } Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, ј |
| ада он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио с |
| >— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад почне јести...{S} Иначе ни једно |
| ; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} |
| се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга |
| " /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко |
| ош млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да |
| <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам |
| , ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад с |
| су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> |
| атуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, |
| . </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу м |
| а наспем на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа. |
| на...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред св |
| е раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена |
| азда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба |
| је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не с |
| /p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изненада зазвони више мене од кога се т |
| ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што д |
| он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне н |
| и, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и н |
| p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> |
| окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем бројати, |
| > <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказа |
| а беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ |
| шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повика |
| ас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да |
| шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац једа |
| претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S} Отворих врата на која покуља |
| емо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег |
| школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" |
| ирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, |
| си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим |
| пава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шесн |
| огу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p |
| ш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, |
| у се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџ |
| ка иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је |
| је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> |
| одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна |
| а засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи |
| и код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и б |
| њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, |
| дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутр |
| , а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p |
| раш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па од |
| — До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи |
| где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од |
| </p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненад |
| ао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно кр |
| е!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</p> <p>— За кратко време обојица заспаше као у н |
| — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да попијеш... засл |
| исам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку д |
| ражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стаја |
| евтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до к |
| већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, |
| в сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући му грош кад је био готов, — нека ти је |
| а једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Сла |
| /p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} |
| ао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући м |
| ше врата.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опе |
| во певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју с |
| невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> < |
| рпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело |
| авитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се и |
| е.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?... |
| му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} |
| ало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, в |
| и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну |
| рче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</ |
| ено,... бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се приј |
| ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли |
| о је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> |
| баш ми је мило, а мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, |
| — Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге |
| боље него овуда.</p> <p>— Може, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од к |
| њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно |
| ,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као |
| и ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што.. |
| ..</p> <p>— Ништа ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних... |
| где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду го |
| </p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дош |
| егу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље |
| з трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.< |
| анче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за пра |
| кле?!...</p> <p>— Изволте, господине, — рекох а колико ми беше мрзак не могах га погледати у он |
| n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, не |
| , па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — де |
| ив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше |
| ада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тра |
| <p>— Добро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива н |
| изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баб |
| .. улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p |
| ас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу |
| да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— |
| за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим |
| и да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калем |
| паној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p |
| ах више од два дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и |
| о како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја х |
| оварам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, госпо |
| >— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па |
| изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степен |
| ="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, |
| а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а |
| ка.</p> <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.< |
| накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и |
| ...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му |
| сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече с |
| — Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под с |
| ам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не пр |
| сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онд |
| — Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али |
| p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне |
| а тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S |
| а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и сам |
| тепенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.</p> < |
| Бог ово врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђе |
| појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> |
| кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> |
| ахвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала! |
| о прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, к |
| гледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћ |
| д цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам дру |
| <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да р |
| /p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, раз |
| рам до Београда, па би ми лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — уп |
| емо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто с |
| оџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им у |
| мештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огрев |
| и прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или |
| едине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни по |
| на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добр |
| Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десно |
| е?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Ш |
| — Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте |
| па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се ни |
| е ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио |
| се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова д |
| смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај до |
| крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се |
| за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет |
| За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Ид |
| о купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госп |
| p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Не |
| у само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да |
| . кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у |
| х скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари |
| оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више пос |
| <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г |
| а ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} С |
| а и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми опет препречи пут |
| јде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских с |
| еби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме с |
| ама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам |
| и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев |
| p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— М |
| аха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао |
| вом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбу |
| раво... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> |
| га улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предоми |
| срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неко |
| е а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p>Ох како ми поре |
| /p> <p>Ја је погледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао |
| ија зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право...{S} Не би од нас бил |
| .</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> |
| ошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад |
| дамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играт |
| аљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем |
| другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.< |
| бог хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он |
| м, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас нити |
| све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој прав |
| удите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> |
| мо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш нек |
| p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>К |
| се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао... |
| а она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме з |
| по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хе |
| ај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је |
| ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Ш |
| али да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма |
| но.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Д |
| сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам. |
| скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да н |
| .. мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није мога |
| м у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме |
| да била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон |
| /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда |
| о про... про...вео; донесите још мало а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S |
| них руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Д |
| станемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а |
| ки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута п |
| ворење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, лица дугачког и |
| . овде лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав |
| дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, ј |
| ама било, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве |
| по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p |
| сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добр |
| Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успава |
| су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако |
| ило, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n= |
| <p>— Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох |
| ..</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, |
| .</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећ |
| очни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним детињим гласом: „Рож |
| н уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала |
| ођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад з |
| они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штого |
| ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.</p> <p>На заврше |
| шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпој |
| аслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p |
| свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</ |
| мо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у ка |
| гу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са |
| шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година |
| чно седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> |
| , али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете нег |
| и, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивал |
| шао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p> |
| p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да сам це |
| — О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас т |
| } Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S |
| Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; |
| пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело ме |
| лим вас, — прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити неприј |
| Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док празници |
| ="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата х |
| леће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — |
| а ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то |
| ење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас |
| еферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је овако, н |
| м случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p |
| орило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> |
| госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,.. |
| попаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари |
| биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и ина |
| ични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мал |
| те колико има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост. |
| мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</ |
| лижи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> < |
| </p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих |
| али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што |
| о и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата пљус!...</p> <p>— А јаој |
| и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то краса |
| у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један за |
| ао...{S} Другог дана, по доласку момка, рече ми један друг, да један господин тражи ђака за пос |
| како не ваља наглити..</p> <p>— Заиста, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, ал |
| прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лев |
| <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати д |
| ју, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, |
| Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствар |
| ка, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам пола |
| <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам би |
| p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док с |
| витељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она мирно:</p> <p>— Господине, пошто одведете д |
| ени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти сва |
| ине...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — |
| ла свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар |
| у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо |
| > <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту њег |
| равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здра |
| n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу вика |
| p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и |
| ила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> |
| > не може да нађе заштите код власти! — рече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, |
| о...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, |
| итам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб |
| те, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— |
| е до канцеларије...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n |
| у капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба.. |
| ана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите |
| <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар ни |
| ратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете |
| <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек пре |
| ђу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вад |
| </p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва и |
| атим...{S} Закључај капију кад пођеш! — рече госпођа пружајући ми новац који извади испод јасту |
| нам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испри |
| врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, |
| , те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} |
| веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљено |
| до педесет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Дана |
| жим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замах |
| — Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> <p>— А ја |
| p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име? |
| ење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође |
| моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не за |
| Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се |
| <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је... |
| писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Н |
| морим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја |
| купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — |
| ес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш |
| иђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирц |
| /p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... н |
| бе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући ми два динара, — па одмах иди,... овд |
| донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он бе |
| један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговори |
| . не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> |
| ад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је |
| ас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам т |
| пешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> |
| и овога мангупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђа |
| , мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — до |
| во.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће |
| енима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За ш |
| p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите |
| ну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла г |
| колико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се н |
| лова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш н |
| — На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за |
| очајања... </p> <p>— Да идемо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи |
| з сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном другу да видимо како м |
| >— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p |
| ...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш |
| вај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> < |
| .</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>О |
| хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За т |
| } Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одвед |
| је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на |
| к у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ств |
| немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно великом сандуку, |
| љак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — ха |
| двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— |
| баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — |
| говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај нова |
| /p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај |
| — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, |
| о је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по један замот |
| </p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођос |
| љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено |
| адити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доруч |
| ладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што |
| ог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде |
| ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви немате права н |
| једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не |
| лазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли |
| Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењ |
| ош се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се ни |
| 50" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: |
| немо, видиш да поче киша јаче падати, — рече па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде |
| p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравко |
| писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу осл |
| ољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И |
| </p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где |
| > <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио |
| па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште |
| — Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" |
| ро...{S} О деци немој ништа говорити, — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жан |
| ај да пробамо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p |
| се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно ув |
| да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој |
| викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће би |
| о тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.< |
| отражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча |
| ђа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко н |
| ражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хо |
| био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде |
| с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — |
| илане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p> |
| p>— Останите овде док вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p |
| p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови поквари |
| метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> < |
| пушите ли?...</p> <p>— Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух кав |
| имо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb |
| ни,... као пци,... није газда на дом, — рече келнер кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим |
| гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у |
| ако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за к |
| p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исп |
| платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" |
| /p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> |
| !...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па прав |
| аска.</p> <p>— Жив био мали, жив био, — рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</ |
| у у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. |
| ом у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси |
| веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта |
| ого кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем |
| е и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, |
| ојави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми с |
| ице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење |
| ..</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Ниса |
| о могнемо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагуј |
| исим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А |
| ћи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге |
| ох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати. |
| зна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судов |
| осподину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу |
| о останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте тр |
| ју.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо |
| ао и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за т |
| p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још једа |
| Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> < |
| >— Ето, господине, овај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо п |
| ења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша м |
| ви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?! |
| а су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док ј |
| сам ни видела...{S} Поздрави госпођу, — рече и залупи прозор.</p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш |
| је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, |
| ана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до см |
| д мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> < |
| , јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> |
| ујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> < |
| C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу |
| е Панта.</p> <p>— Ја предлажем Панту, — рече Божа, који је био најмлађи.</p> <p>— Мени је не мо |
| епенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас с |
| естан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има ч |
| !...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да ј |
| тврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — рече жандарму, — и затворити, али обашка;... конопчић п |
| руго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео |
| ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p |
| се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерд |
| p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд. |
| лужиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| рих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милујући ме по образу, — добро те си наиш |
| /p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је |
| а редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на јед |
| те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с о |
| p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвал |
| се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... пол |
| ецах....</p> <p>— Гле, овај плаче!... — рече онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?.. |
| ... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, |
| ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми |
| <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где |
| , па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не |
| наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста.. |
| /p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— |
| њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једно |
| е у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати? |
| о ове добре деце нема никакве кривице — рече <pb n="104" /> полажајник и ако нас никако није ни |
| аше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n="12" /> < |
| д вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изи |
| било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити мод |
| ући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бо |
| рекох.</p> <p>— Најзад ради како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом г |
| олу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb n="311" /> <p>— Добро, господине, ја вам |
| ма један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас |
| ати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па с |
| азнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла |
| арих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га окупам?</p> <p>— |
| у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одгов |
| <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти |
| ешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека и |
| ...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а и она је била премрла од стра |
| од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и |
| , па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак |
| име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код господина директора.</p> <pb n="295" |
| еде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, |
| дника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тету |
| — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, |
| поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест дина |
| ше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па м |
| уда оде господин?</p> <p>— Кући, а мени рече да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурн |
| ? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад |
| ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унет |
| нај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— |
| ли, најзад, кад му овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, |
| ок најзад не подиже главу и доста благо рече:</p> <p>— Дакле?!...</p> <p>— Изволте, господине, |
| е“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима |
| к дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{ |
| чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} С |
| ..{S} Мој познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође |
| н ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да с |
| храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара ц |
| а ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила н |
| не, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђа |
| ети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; јер је господин као помаман од љутине зграби |
| а ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћ |
| дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању н |
| мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштеница или је од |
| са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње |
| сподин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, господине, овај |
| ем љутито.</p> <pb n="313" /> <p>На ове речи госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући ру |
| нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је |
| ...{S} Дајте ми даре.</p> <p>Њене благе речи ништа не помогоше...{S} Она је мислила да је то је |
| Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па изла |
| ...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, |
| меш ли, никад међу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} |
| представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас |
| обом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде из |
| <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — дочекасмо |
| ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n="206" /> <p>Доруч |
| жаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начист |
| <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{ |
| м те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи |
| ... заустих да протестујем.</p> <p>— Ни речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом обја |
| ојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљ |
| е му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађ |
| назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и м |
| асмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена к |
| /> полажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p |
| >— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим остадох на једном месту као п |
| д се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из |
| у, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па |
| ед, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било |
| иганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну пис |
| си па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући |
| тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ј |
| тила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као |
| е метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лази |
| ам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, |
| ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе |
| о лицу, пљувала и псовала најпогрднијим речима.{S} Одистине достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо |
| , за оцену, и он ми одговори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти тол |
| ви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као сл |
| ужба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из |
| , ни кад је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комот |
| же да једе, не може ни друго,... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, ув |
| ну му Панта па настави:</p> <p>— једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} К |
| одело и за обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај |
| вршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да учим учит |
| а да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где |
| е беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозо |
| ти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе |
| авучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> |
| ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, са |
| ње заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...< |
| рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то |
| p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> < |
| ислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу ст |
| олу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо |
| поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; |
| ивотињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, |
| Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да остан |
| а год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних |
| не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим |
| у, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и |
| нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо при |
| </p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо |
| радости не беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, ал |
| али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта |
| емишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, |
| ма њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам стан |
| о пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању |
| да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по к |
| ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадо |
| се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не х |
| тановали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упит |
| одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обл |
| широко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер дру |
| сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <hi>идеје</hi> прође најгоре и при бе |
| мо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите чове |
| де.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> |
| као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone unit="subSe |
| , Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — рече онај што |
| коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута ви |
| је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског |
| жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би нам време брже прошло хајте да игра |
| рвог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p |
| м.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо |
| ! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим пок |
| p> <p>— Добро, онда излазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем |
| браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра |
| ознаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} |
| {S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са |
| на једаред преда мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији нег |
| </p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљи |
| је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече |
| иректорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V |
| {S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, д |
| ли узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, |
| ез срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу д |
| сла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао |
| и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше |
| писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину каже |
| га живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног |
| да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, би |
| еста где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми |
| угачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, ко |
| ле подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S |
| рци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим саз |
| м оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста в |
| ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај не |
| ао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само сванућ |
| уку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред н |
| почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали. |
| азва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по |
| та а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> |
| сте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се н |
| беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Кале |
| оји никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећају |
| ао у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председник |
| чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој |
| то по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним |
| воје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу и |
| ли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обр |
| е дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећ |
| а инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга дв |
| и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љу |
| пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и |
| палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем |
| љубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му кар |
| претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да м |
| е!“...</p> <p>Ова моја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у |
| <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били про |
| и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, шт |
| о да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. ј |
| матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на на |
| есило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати |
| т подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не м |
| </p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, до |
| ви високим и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придру |
| S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотл |
| ађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} О |
| бавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и проп |
| решетку која је била положена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још јед |
| има:</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то п |
| м вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догорева |
| уге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter |
| {S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао |
| платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах с |
| на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,.. |
| авао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роа |
| судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мо |
| како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?.. |
| хата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био к |
| ца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу т |
| и ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на карантину...</p> <p>На панађуру је с |
| Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, п |
| две године...</p> <p>— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочи |
| о ни видети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећ |
| пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца ка |
| е могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а з |
| па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— |
| г пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни п |
| о изгребан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жало |
| о а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Је |
| ађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у р |
| док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p |
| јка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено |
| ојих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> < |
| м а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта |
| ицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом...{S} Могло |
| ео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније потребе.</p> <p>— У |
| пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не |
| јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало посувраћ |
| же сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p |
| си ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Х |
| пусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да дејствује,... |
| те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се |
| сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворит |
| о на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> |
| сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго нешто мало п |
| да одговори, јер је онако рашчупану на рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затво |
| !...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским путем |
| тати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је |
| ху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за ти |
| нутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла га по лицу, пљувала и псовала најпогрдни |
| и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да и |
| е, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али |
| а позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите ми испред |
| е, браво!! — поче опет Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од теб |
| сови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после |
| ратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> |
| по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а |
| ебе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сан |
| ?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, |
| к и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p> |
| жном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вири |
| , идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта |
| нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, |
| лица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до сед |
| Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарад |
| а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас... |
| вај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p |
| рад, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На др |
| браном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у шк |
| </p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече г |
| ред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако |
| ем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба с |
| све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим |
| — Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са |
| утао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за другога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, |
| ем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у дворишт |
| > једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад |
| ламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи |
| у поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико |
| јању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После |
| и нешто говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов |
| а раширене новине; између прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови |
| окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о д |
| још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одговори ништа.</p> <p>— Дајте |
| <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти дру |
| {S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на кан |
| ме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отим |
| примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вад |
| и пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећ |
| после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љубим руке!</p> <p>— Добро вече, добро вече,... а изволте! — |
| о, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> < |
| ека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесе |
| опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти н |
| н ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице |
| се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, |
| хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да с |
| без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме до |
| оструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — |
| е пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држе |
| потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па з |
| ута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет ди |
| зати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нов |
| " /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и п |
| стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита |
| поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том с |
| /p> <p>— Дођеш овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави |
| , ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван г |
| здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо п |
| p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало |
| . господин је купио, — одговорих држећи руком за кваку од врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја |
| шта већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се |
| е ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ног |
| исару кад изиђосмо пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју с |
| >— На поље! — командова онда показујући руком на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше ка |
| Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Пор |
| сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде |
| мо доста места, — рече један показујући руком на двориште.</p> <p>— Имаће и овде...</p> <p>— Не |
| <p>— Овај, овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се о |
| <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завук |
| м ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пи |
| ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У т |
| неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишља |
| дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, моји |
| за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра |
| а беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— |
| — Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклони |
| > <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на зе |
| нутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— |
| ељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избро |
| ти, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звон |
| Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, р |
| и, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p |
| тично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми један од присутних |
| <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разбер |
| рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.< |
| ? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Ш |
| куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, |
| пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо |
| их двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на |
| покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћ |
| га изиђе једна отмена госпођа водећи за руку једног малишана који је изгледао као оне велике лу |
| рви дође Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу |
| звучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — к |
| и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ниш |
| тра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Н |
| рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере с |
| ..{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше м |
| р.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, прав |
| , па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} |
| авећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зу |
| сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год м |
| их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране |
| себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била п |
| уран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, најпре један па после је |
| поред другог као прасићи, неки пребацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гу |
| <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехо |
| аше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — ви |
| } Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам |
| <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем к |
| ес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово! |
| > <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. |
| — Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код |
| Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} |
| ба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} Пе |
| госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S |
| етири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше н |
| динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох. |
| тра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој |
| е била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене |
| т намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао ш |
| ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом |
| ! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, |
| мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а од |
| ућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нис |
| па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало доб |
| тпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле иде |
| узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе |
| ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!. |
| био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одгов |
| хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— |
| ех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и јед |
| а пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прстом десне руке на хар |
| да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капиј |
| м ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем |
| мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он је поново дохвати и обе веза на леђима једн |
| но.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Гле |
| ече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече ж |
| свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</ |
| враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај он |
| ш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута |
| ни некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква |
| се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и Валерије, благодарећи вашој непажњи, поб |
| p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје б |
| дно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и од |
| ...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се |
| де сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми д |
| пи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</ |
| би госпођиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба поквари |
| е могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље од мене |
| {S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом ме |
| а то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш како боли а |
| ленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — р |
| вас послужујем, — рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> |
| в са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упи |
| госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја |
| де горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече |
| S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о |
| дан савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп |
| итељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.< |
| као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз вазд |
| {S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају д |
| сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... |
| око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово |
| би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред |
| лицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све |
| као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде |
| дин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} |
| обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе |
| а мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске згр |
| ријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О |
| е, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило.. |
| ермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пи |
| азио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? в |
| тнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијск |
| инута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, |
| им рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачв |
| где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она |
| дна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одм |
| а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрав |
| а морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а к |
| ђа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин кад |
| стави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила |
| дкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен |
| дох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је по |
| чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p> |
| реседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се у |
| пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод ст |
| тите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па |
| позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, т |
| ар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматра |
| е приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— |
| ад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехот |
| ни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро влада |
| е Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде п |
| ре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Н |
| јац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} |
| <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, к |
| имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата од |
| баш на Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним тало |
| асмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати изда |
| те, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир |
| о, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} |
| па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; |
| сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да м |
| ма у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Срет |
| и на неком месту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од |
| .</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; је |
| веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па д |
| д мене, али доцније није могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} Н |
| ти код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су |
| ве се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу ј |
| прође...{S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су |
| зми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево т |
| , живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито мно |
| о се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не застане |
| ога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тр |
| ште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем |
| се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S |
| и; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се |
| ем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме |
| опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се н |
| о сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње |
| и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљуш |
| мо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су |
| нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је свој |
| <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а да данас није овај празник |
| .{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач де |
| "subSection" /> <p>Дође и господин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — ч |
| да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида |
| цу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимн |
| /p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p |
| преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с дец |
| му оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем к |
| у смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо обј |
| се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb |
| купићеш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> < |
| ега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу п |
| проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углави |
| још јача зима, а испод ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вра |
| <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> |
| гледајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мо |
| о, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим саст |
| госпођи, која је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан т |
| м...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако |
| во, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још в |
| шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо |
| је стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад н |
| p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са с |
| рску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам са |
| таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене реш |
| ш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету |
| десет корака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, |
| ...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на насло |
| спођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што |
| да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а з |
| рака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем |
| планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од |
| пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на сво |
| ?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, |
| никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није могуће под једним кровом живети.</p> <p>— З |
| Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и |
| — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на нек |
| ади тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваш |
| вима и неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и ран |
| код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> |
| затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — викну ж |
| све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим |
| } Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да |
| на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских врата.{S} Понов |
| ује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а к |
| е патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак |
| и капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,... изд |
| тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа |
| и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била |
| иди је ли и подрум закључан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде пос |
| , али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати сам |
| бити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, |
| кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одре |
| и сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што ви |
| у па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећ |
| м, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, ин |
| дох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога |
| мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја ду |
| у би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако |
| госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као как |
| p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — |
| ог посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, па мора |
| тавила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијаш |
| — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и з |
| ата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p |
| ..{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газдарица казала |
| Еј, кочијашу!“ — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме о |
| кало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због |
| — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам ре |
| </p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко |
| истао да будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као |
| </p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сирома |
| — Да ли мало да га окупам?</p> <p>— Бог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> |
| без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син |
| иш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ |
| век смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа! |
| ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му |
| p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и ра |
| па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку |
| е млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ра |
| мах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то |
| своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> |
| ком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну н |
| ђу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је |
| емамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше игра |
| те то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је |
| армом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавил |
| а као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге |
| нађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео н |
| — Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Моли |
| — Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја д |
| не прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у село и тамо пров |
| ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.< |
| ваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крај |
| — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега б |
| ало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је м |
| еђам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 5 |
| ем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p |
| осла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а пре |
| и, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p |
| сна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта |
| с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често |
| бришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општи |
| ..</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав |
| ј измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми |
| .</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили. |
| но сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако сну |
| је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за |
| слим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те |
| се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љут |
| е имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом |
| ше посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног велик |
| ам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а по |
| о цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу |
| зао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, по |
| шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — прод |
| а.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје д |
| лима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било |
| ан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на |
| ишта кували, јер није имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим погл |
| могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> |
| , и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим реч |
| глим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере подел |
| е сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мис |
| хати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хо |
| > <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да преноћим, ја с |
| окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бри |
| о...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш. |
| бомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спа |
| p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је |
| свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао ку |
| едног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где је био јастук и, на моје велико изненађење |
| им је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</ |
| ру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас |
| шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра јаке гвоздене решетке, — продираше мал |
| у хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> |
| ио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се |
| дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и |
| о истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту ка |
| >— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој |
| <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код |
| а, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буд |
| ан динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Богом.</p> <p>Ја бејах веома изненађен добротом ових |
| тан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у |
| нио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} |
| чијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска с |
| оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитс |
| еко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из |
| ање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а |
| Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут |
| ..{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да |
| је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јој поласка.</p> <p>— Жив био м |
| ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова окл |
| много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио |
| p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу < |
| з Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> |
| огод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Жив |
| ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носи |
| а оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек до |
| ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам |
| апија била већ отворена, пошто кочијаши с колима морају рано да излазе.</p> <p>Пуних осам ноћиј |
| остали до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изне |
| ,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корп |
| о њихов разговор (прећутао је замотуљак с новцима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кућ |
| каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпо |
| е...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легн |
| pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслуша |
| чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да ко |
| > <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола до |
| чно скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се н |
| </p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са који |
| да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У п |
| племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога примим врло леп пар одела...</p |
| шње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била |
| тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није |
| уку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и |
| ад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било време.</p> <p>У пола |
| /p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — про |
| Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била глава, т |
| сем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; |
| у ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ј |
| жим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где с |
| /p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите ме пред писара, има |
| дужности преостајаше, проводисмо један с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „ |
| их ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би госп |
| у, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, једи ти о |
| е, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној |
| ђи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</ |
| оја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте |
| а потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег вина.< |
| господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од |
| а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, |
| исмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се |
| сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно к |
| Заре; јер, како би вама било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово с |
| оред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти ид |
| , то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</ |
| /p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До |
| дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на |
| г малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што п |
| кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из двори |
| ли кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемир |
| д би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, |
| — Нема; госпођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мен |
| били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је на |
| сао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Бо |
| дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли |
| те?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жан |
| мо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији |
| облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, рец |
| сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се |
| ом, <pb n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да н |
| ћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је |
| ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грун |
| ти ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не |
| а, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из |
| во ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџб |
| <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не ви |
| олом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао ш |
| к се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непре |
| нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај |
| али!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столиц |
| > <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> |
| ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто устави |
| ти, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се ж |
| више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— |
| била! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <p |
| нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисмо кроза зубе.</ |
| другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити... |
| чем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа |
| обро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бо |
| гати испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други |
| <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек! |
| Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p |
| пођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај |
| ва сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</p> <p>— Аја, не иде |
| и жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, па би пила док не сустане |
| — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, јер ни |
| стите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ак |
| може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништа; подигнем и с другог где |
| сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>т |
| ни.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рис |
| оље и задовољније живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним с |
| на...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме све |
| узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се |
| ита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу |
| <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом |
| еш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи |
| свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, |
| еживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући |
| чео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Господине, зове вас госпођица, |
| ло лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње је |
| </p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру. |
| руго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p |
| хат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор.. |
| прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p>Ето, ко би |
| ом подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одгов |
| ужио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је заједно крао, — прекиде га Здравко, — ја пот |
| што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S |
| ри овим речима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди т |
| рео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и га |
| једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад |
| едан, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу прости“, а за овим одмах поче други |
| лава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвен |
| рави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта |
| и (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ј |
| о...{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пу |
| вде нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би ж |
| ,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у п |
| анче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi> |
| чко.{S} Имао је жену и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола |
| етврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор |
| из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p |
| идех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S |
| тох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. < |
| Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="8 |
| рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија |
| стано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пош |
| м и ноћивам док не нађем послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone |
| — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, к |
| о намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног пок |
| гдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпун |
| Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" / |
| ијање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено ок |
| а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за в |
| ли...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутк |
| де су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста |
| е награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним лицем, а ја међутим почех брже окретати кап |
| овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један |
| тницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ |
| ођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја са |
| ене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног јутра запнем ражањским пу |
| ји видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио |
| шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два р |
| плета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му виса |
| лница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> < |
| ћи боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше |
| испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по тр |
| p>За овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је дон |
| <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти |
| и, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— Е, баш важна?!...</p> <p>— Да!. |
| д нас деца из ране младости имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер |
| ја, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад |
| дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су т |
| лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рук |
| влаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, |
| ба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а |
| “ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div t |
| сећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код |
| се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, ка |
| зад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу виш |
| етлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти... |
| је ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту плаћала.{S} И ја њу н |
| зида, иза једне корпе која је била пуна са орасима па ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био са |
| ју.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми предочише |
| , <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Прок |
| } Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о |
| преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега изви |
| једна грдно висока и плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху тол |
| аки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина |
| и Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да |
| десном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му виса |
| дну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гле |
| у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно вели |
| Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Об |
| сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се врат |
| ела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држ |
| ког господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једн |
| дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих три |
| <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> |
| бојаги ложено, а међутим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече |
| ога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да |
| p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чека |
| Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корац |
| ...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз који беше чест као |
| <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а кам |
| лавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега к |
| о за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста по |
| сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“. |
| p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> |
| младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један |
| му ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице |
| аст, доста висока раста, лица правилног са врло малим брковима, од којих би могао крајеве у игл |
| још један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их |
| синца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћ |
| ада па ми на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично поглед |
| бију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} С |
| олео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, |
| n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, н |
| </p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је по |
| говорио и изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, д |
| ика не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бу |
| м још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло уг |
| ијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки по |
| ру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротско |
| .</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а |
| е, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поч |
| едах господина где потпуно обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошт |
| сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли |
| стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S |
| на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S |
| ба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама |
| аде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима |
| псана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао |
| : „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништа,... о |
| p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је т |
| <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, — рече |
| ну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћи |
| чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} |
| е остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, |
| ице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и много муке око размажене господске де |
| е од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био |
| е зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она п |
| да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> |
| руда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у |
| аше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и ч |
| енути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци. |
| који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, |
| зе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих другова и рече, да одемо код г |
| ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет д |
| имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали |
| а...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без и |
| ..{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна вр |
| остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који |
| ...</p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме |
| досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у |
| реграђена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трг |
| кама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава к |
| добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца к |
| што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мањ |
| место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не м |
| ета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану ни |
| .</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како |
| /p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих г |
| Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? |
| и сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>По |
| рног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — уп |
| икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 |
| ..</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан. |
| сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... невериц |
| мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — пови |
| борио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио |
| а ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше |
| сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — реч |
| рвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено |
| а улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... ниј |
| посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом бра |
| таног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, дв |
| шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва доп |
| ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш |
| и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тућ |
| <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима |
| о до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу |
| ући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш |
| <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше отворен.</p> |
| врд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, ш |
| у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро |
| ула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја по |
| амо је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледај |
| д глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само д |
| један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стра |
| о је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада |
| украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар пов |
| ш горе посвађали,... будите задовољни и са оволико колико вам рекох,... немојте више тражити да |
| — Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S |
| свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Шк |
| се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање |
| не посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисл |
| садан и, не могав више издржати, зграби са ексера један венац паприка и поче једну и по једну ј |
| Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео |
| омандова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и |
| <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш как |
| купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да |
| је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју |
| на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> < |
| едох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме |
| нда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Не |
| .</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцеп |
| лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи па и доцније |
| о сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n |
| ај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> < |
| утра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пеп |
| се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментим |
| нутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} |
| имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ било почело друго д |
| а...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шт |
| рој попуњен.</p> <p>— Нека их ђаво носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију |
| <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> |
| уд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њег |
| > <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаћ |
| то кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово ш |
| је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> |
| </p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак ч |
| нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије...</p> <p>— Разуме |
| лу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе |
| вану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од |
| , после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} |
| отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се |
| насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се позн |
| м својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу п |
| отов извуче испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, |
| иђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак харт |
| ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p> |
| аље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита |
| b n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— |
| ред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пр |
| ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једн |
| ..</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, |
| вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— |
| је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да ш |
| е посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске пот |
| ан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих |
| n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док |
| ј чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што |
| — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље |
| е сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је најв |
| S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху т |
| осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, сви |
| отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам т |
| ликој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> |
| /p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="2 |
| ло под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, |
| професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао, а звао |
| кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> <p>— Добар дан! |
| задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, ј |
| /p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах |
| јер пети разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја с |
| а почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођ |
| мо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију каву.</p> <p>Одм |
| , а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Зана |
| купио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по |
| ак од канцеларије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, |
| слити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног велико |
| ектно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се зб |
| и...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности. |
| да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> < |
| а видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — р |
| а бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида д |
| врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одгов |
| о као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била |
| дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раско |
| есторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табл |
| о код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у ка |
| имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био |
| на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече |
| свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због ра |
| S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хт |
| шку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми |
| била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на л |
| руги жандарм, који беше каплар, заједно са кавеџијом...{S} Каплар је био десет пута пијанији од |
| ..{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости к |
| не Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком вијуга кроз кланац као змија; лево и десно о |
| ар, окрете к мени и некако ме задовољно са осмејком и веселим лицем погледа,... било му је мило |
| драви имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па ча |
| ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, н |
| лико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Ниј |
| ..</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греј |
| крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми |
| Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким г |
| господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око кревета |
| ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могл |
| де издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после |
| нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно изд |
| да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли |
| упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута неком масном кецељом |
| а би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногама играли карата...{S} Ми би се покр |
| ..</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а не |
| {S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста беше за навек изгу |
| >Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А |
| о дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.< |
| се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама нећу н |
| гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S |
| о где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши |
| ..</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је |
| >— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — рекох.</ |
| у поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што |
| ка напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поно |
| ати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима и коленима <pb n="127" /> не беше краја.{S |
| њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном месту од силне ра |
| шој не беше краја кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" / |
| моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало п |
| ени!</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само прити |
| варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга |
| амо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се т |
| 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, |
| знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подиг |
| овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калеме |
| на доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, ве |
| ила као и обично, где затекне госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје |
| кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег п |
| , јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благода |
| Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спуст |
| аницу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама р |
| знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматра |
| су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у куј |
| т оџака боба покварих...</p> <p>Кад бих са копањем готов рече ми она:</p> <p>— Да ли мало да га |
| ам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И з |
| упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, |
| , после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе |
| за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{ |
| еш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово ј |
| шка била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на |
| — Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну руку, ну он ј |
| n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> < |
| аш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не зна |
| адост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пуст |
| спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумња |
| рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, |
| више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Би |
| екај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче по |
| .{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затв |
| брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, наро |
| S} Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — |
| у, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Можеш мислити како |
| {S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> < |
| >— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим |
| сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мимопролазећи гледају на мен |
| илазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и |
| еби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и |
| ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпо |
| питам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додатака.</p> <p> |
| ди шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало злоневољних наших ств |
| ориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружајући |
| д ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њушку разбио.</ |
| жа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвен |
| о од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без д |
| {S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме |
| Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања у |
| </p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам |
| а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму н |
| S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера |
| е ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да ост |
| /p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добр |
| ту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам |
| ка а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигур |
| осио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ид |
| ој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би ми веровала кад би јој ист |
| абрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{ |
| били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац |
| ам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> < |
| устисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо били бољи.</p> <p>— Рак |
| се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима |
| је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Мо |
| сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују |
| пи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи о |
| ем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У ку |
| е син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узруј |
| ослуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим с |
| лице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође дост |
| слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимз |
| 9001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али |
| сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подн |
| вршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати |
| већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после |
| а му захвалим на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p |
| инограда,... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права |
| господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца |
| х.</p> <p>— Ја, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и не |
| а масна!...{S} И јес масно,... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник |
| нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветниковицу; племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и |
| S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем. |
| е вина, али полажајнику не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак |
| и богословију.{S} Најзад, после подужег саветовања са г. професором и његовом госпођом, који ми |
| нде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и |
| Какву молбу?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о то |
| — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено п |
| и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим |
| бач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понавља |
| ол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити н |
| ље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за |
| ="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сах |
| се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба |
| у преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, нек |
| сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, |
| <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с |
| о намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу изм |
| ехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу |
| понице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигос |
| и амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа дру |
| е затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} |
| и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти |
| оја вајда, права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене |
| <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка |
| — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потраж |
| p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, |
| бље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како са |
| ежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза |
| нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ при |
| Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по |
| ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе |
| нао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине дрхтим...{S} Мим |
| ију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— В |
| исте веже, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао |
| вникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, |
| утра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, о |
| ебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли |
| /p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побр |
| ао да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части! |
| повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући п |
| на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и х |
| су крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајнику још једну! |
| ред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, |
| то сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама да разговарам! — рече и више се скљо |
| дник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре ос |
| андарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче |
| к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што |
| ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата |
| за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> |
| епеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци. |
| /p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у |
| ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем |
| рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо |
| ончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је |
| беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само шт |
| >Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад ко |
| Бога не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> |
| ио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> |
| утра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Заповедајте! — викну пандур к |
| под јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам |
| иш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и а |
| Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни де |
| ..</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово м |
| ува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни о |
| ане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам и |
| <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p> |
| /p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где |
| не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину |
| очнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну |
| м разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, |
| >И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, |
| деш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! — одговорих и пољу |
| </p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у м |
| на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а |
| <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, |
| оћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шт |
| </p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> |
| а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како нам Бог да, ми и иначе преко дана немамо кад у |
| одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби са |
| окања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> < |
| уседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До |
| и у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме |
| то од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили |
| ити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра н |
| p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудори |
| бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога ч |
| мам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад |
| ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посл |
| /p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један дин |
| .</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Т |
| нцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се к |
| одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— |
| наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми з |
| Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који бе |
| послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?. |
| </p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...< |
| јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она ост |
| у унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиром |
| какве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од г |
| пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изи |
| мо ми већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку ста |
| че ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, |
| подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом! |
| о да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустр |
| ја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љут |
| аље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— З |
| рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону м |
| <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — об |
| састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних при |
| г стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ п |
| је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам |
| боље познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и да |
| ам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си и |
| b n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p>— А сад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместит |
| тисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружу |
| и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није |
| p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта ј |
| ећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> < |
| код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви о |
| други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да |
| ац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије |
| ...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потра |
| ола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али |
| не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. нека |
| била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умр |
| м газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоће |
| у у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај га |
| је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе |
| ослом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код |
| пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам би |
| емо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и |
| итије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад |
| гачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најз |
| ијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знат |
| и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} |
| каква проба, какво певање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> |
| игара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запа |
| Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини мога |
| био.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји |
| > <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да |
| е девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе ко |
| ј сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука |
| ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога |
| „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, — одговорих му |
| ва, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> п |
| без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме |
| мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе по |
| е ме љутито.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отпл |
| налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао к |
| <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смеј |
| ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите |
| чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога |
| .</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — викну професор и поче певати: — а-а-а-а....</p> |
| ти добро од зла...{S} Ето, зар ви нисте сад задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору. |
| лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, к |
| та да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући о |
| е у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам |
| тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овак |
| да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{S} По |
| сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико |
| ствено рече:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи |
| дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослу |
| о прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш |
| госмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и л |
| роњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно |
| Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг |
| немам ни послуживање.</p> <p>— Имаш ли сад?</p> <p>— Послуживања немам, а не би ме нико овако |
| м, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и поче |
| ута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразован |
| ј себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурис |
| есам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Мила |
| уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му в |
| оре не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито... |
| сподин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише |
| розница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишиц |
| , а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било |
| само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О |
| Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у к |
| леда је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ств |
| каш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино |
| ост код „Жмурка“...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћет |
| евима осветљавала...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици н |
| е ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! |
| и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} |
| <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> < |
| Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, |
| д би јој истину казао.</p> <p>— Ја идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а |
| те према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи |
| н нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помог |
| вог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мало поћута, добуј |
| она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију |
| сам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} |
| ре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашт |
| туљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару. |
| >— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад |
| икога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти з |
| >Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Н |
| ... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо пр |
| платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... т |
| и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што г |
| ао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да |
| а се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим „лини |
| своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са |
| за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасмо обу |
| м.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима н |
| вореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласн |
| м у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С т |
| ђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцелар |
| руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику |
| , да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпа |
| људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже |
| е разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— И |
| их се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> |
| сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, |
| вље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> <p>Б |
| да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи |
| ан мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике |
| ата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао |
| ме нешто и преко воље задржа...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи |
| азно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цр |
| спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се корист |
| ожим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао |
| на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити |
| док нису по два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније М |
| факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати с |
| У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: |
| разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радоста |
| а га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, а |
| м тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узет |
| ан?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако |
| ко, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и по |
| ан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно |
| добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тич |
| ј оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да д |
| ио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад сврши |
| н је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци |
| еме, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Ил |
| вој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријат |
| .</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, |
| признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа рук |
| дан био њеног покојног мужа, на коме је сада лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао |
| х и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имо |
| беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и |
| владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете треба |
| ета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку па |
| очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нек |
| ве разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па |
| свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут |
| кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту |
| >— А да ме је нешто ноћас звала било би сада: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао |
| исам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најзад, кад му ов |
| датке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону |
| аче за две године.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... н |
| е, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно |
| </p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загреб |
| S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам |
| м, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање |
| ед вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мук |
| многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет пр |
| д кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа |
| и је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше уз |
| м, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица |
| ло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих |
| лнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово ј |
| на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитим |
| ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо с |
| наци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва о |
| сец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не ради |
| изгледаше, да ме врло искрено и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с |
| тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје жити |
| једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче |
| јући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једн |
| јаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S} У први се |
| ло је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох з |
| ле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак. |
| {S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p |
| степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили |
| p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љуштиш?</p> <p>— Па морам, |
| који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим т |
| жим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> |
| ођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно |
| псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... |
| лна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у веч |
| <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а и данас, |
| љају ме са: „Здраво газда!“...</p> <p>— Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Пан |
| један једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам |
| усио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике па |
| о“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одговорио би |
| се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су тала |
| анта љутито.</p> <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учи |
| та бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љутито.</p> <p>— |
| вог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђав |
| огао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Црк |
| p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да сп |
| до миле воље „пробати“...</p> <p>Бадава сам испред врата молио госпођу да ме задржи и ако сам ј |
| био десет пута пијанији од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повика |
| дмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није |
| кох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дв |
| мор преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p |
| о сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то |
| , — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p |
| аци зоре...</p> <p>Изишав на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укоч |
| вих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи бу |
| , а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше некол |
| SRP19001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и а |
| рок, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклет |
| сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оц |
| два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брат |
| доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Дан по дан пролазаше. |
| а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више него брата, јер је имао веом |
| ју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајк |
| урнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{ |
| ну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} |
| а тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад з |
| писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не |
| један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шес |
| >Овај професор и мој господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали. |
| за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у |
| и за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познато |
| меном мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих ј |
| са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је пој |
| уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних пе |
| убав онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> < |
| уговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> < |
| но велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изићи.{S} Од неке летве н |
| која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка... |
| еџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петнаест дана, али се |
| рм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се т |
| празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све б |
| адовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда к |
| Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— |
| оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, |
| о корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} П |
| један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</ |
| еко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком и |
| се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помог |
| могао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} |
| о бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а |
| ам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу п |
| ба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу |
| издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на је |
| вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја |
| ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беш |
| хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и отворим и |
| нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред |
| н и нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p |
| исање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци |
| е беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, |
| ка милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах |
| в да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо |
| ...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте |
| аком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за |
| ран никако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до пр |
| тор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде и |
| онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слуш |
| мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келнер говорио: „дошао ви је онај |
| ричаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан ј |
| /p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код |
| тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добије |
| на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Прол |
| чем оној гомили и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не п |
| >— Данас нећу госпођи ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" |
| ом.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче пол |
| а <pb n="111" /> видео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с |
| сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} С |
| поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имал |
| не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главним згодитком, јер ово заиста |
| ред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> |
| боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра н |
| оред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — |
| што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> |
| До ручка нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста |
| захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>К |
| еше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} |
| а се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чу |
| рад да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих |
| и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима |
| нам објавише резултат испита и видех да сам добро положио, ја одахнем као малаксао човек који б |
| се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као п |
| момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на |
| док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду ко |
| о. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште |
| или весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у |
| у шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетк |
| згледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер |
| госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</ |
| манув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код го |
| имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су та |
| e unit="subSection" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало |
| та и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, мора |
| то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, п |
| о комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није си |
| p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кола г. Ђ.... и, на моју жалос |
| , а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме гос |
| ах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници каж |
| >— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, |
| исам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нар |
| ако ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</p> <p>— Ако нас примете?</ |
| p> <p>— Охо, пријане, полако полако, ја сам и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија |
| Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја |
| што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четврт |
| путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу п |
| зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био |
| т је послуживао код њих пре мене,... ја сам га заступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт |
| х, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb |
| лу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без с |
| ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети |
| енице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} |
| , ја сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан б |
| а за Бога видите да имам књиге...{S} Ја сам ђак!...</p> <p>— Марш!...{S} Напред!</p> <p>Почех г |
| нути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога прокл |
| питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који г |
| као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се о |
| ва, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему он |
| </p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у тр |
| д су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је |
| </p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као к |
| .{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p |
| заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не зна |
| ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, |
| >— Ово је погрешка! — Није могуће! — Ја сам добро одговарао! — Он ме је за инат оборио! — Освет |
| о натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... |
| пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врло болестан, савршено пропао.</p> |
| р се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном |
| ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> < |
| се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак харти |
| p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам |
| Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја |
| се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— |
| ве до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Шт |
| кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти |
| екратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за кој |
| ! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема ни |
| те, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — |
| мерећи га од главе до пете.</p> <p>— Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па р |
| у.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак представим господину управн |
| римакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу прија |
| рих гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикн |
| задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, н |
| ено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас дошао на пет дана раније да вас |
| му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало |
| трого ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. г |
| а те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</ |
| ао што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер с |
| ..</p> <p>Госпођа погледа на мене, а ја сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Пер |
| х место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{ |
| Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас п |
| као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p |
| ђосмо радосни...{S} Игњат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Ж |
| а кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим |
| пио...{S} Не би ми било ни криво, да ја сам купујем, него господин...</p> <p>Колико је пута пол |
| } За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте м |
| та ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рек |
| го ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> |
| е могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је да види |
| казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="24 |
| ... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му му |
| имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље угове |
| која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам |
| на дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита |
| е ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с к |
| ој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При |
| ед вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као |
| Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом д |
| че наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он |
| ли управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер друго |
| се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам наша |
| смо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам новац који вам је г. Т... пе |
| г вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни љу |
| име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код професора г. А.... који је редован г |
| </hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах до |
| шло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нис |
| гледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p |
| да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и |
| них људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад зала |
| емаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и ј |
| ах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ово је за инат или |
| часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Беог |
| } Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматрао оног малишу...{S} Ка |
| о колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи |
| ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо м |
| нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад ва |
| пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џ |
| их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четвор |
| ченице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p> |
| лежао један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету |
| глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер |
| Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу нигде боље месо добити, јер смо ово |
| ио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута сл |
| и, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да |
| ури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вуну из јастука и душека...</p> <p |
| а кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после |
| и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, |
| ба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже мокра,... јер кишобран никако нисам могла о |
| љивост око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено рефе |
| њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, |
| посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла вид |
| ењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, |
| код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио |
| два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто |
| ко исто и остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — |
| рата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем |
| јлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хл |
| м тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До ви |
| м бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те |
| .</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пол |
| у...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохвати...</p> |
| добро било, јер и испити наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да |
| би тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, по доласк |
| а:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Ја |
| одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао |
| и сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео натраг, — одговорих вадећи паре, — ја сам |
| нате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног |
| а не помогоше...{S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је б |
| измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дањ |
| им мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао |
| х се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шт |
| се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек по |
| чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хла |
| /p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том |
| даду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на по |
| палење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну, али ни |
| и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво |
| га нисам загледао.{S} По двадесет пута сам га измерио од пета до главе и обратно...{S} Нисам з |
| рукче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— |
| нало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој ку |
| ао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се |
| друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стре |
| и га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно |
| рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љут |
| трошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; ја |
| одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу нап |
| лим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од |
| /p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само ду |
| себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога |
| и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта ради |
| ну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>С |
| епим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па |
| куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога к |
| — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да н |
| кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као уб |
| шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласк |
| е, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито |
| ну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срц |
| </p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем гла |
| Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— |
| несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и прес |
| још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа с |
| тере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед |
| буђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби. |
| >Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као д |
| учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Тр |
| био сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том |
| ти како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи г |
| S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну |
| сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога ни |
| ад, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на преноћиште као пу |
| ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шес |
| ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица |
| лним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S |
| е псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам |
| . из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се промен |
| и, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и а |
| обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спрем |
| то нисам одавно код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни по |
| Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака |
| од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако и |
| ци, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, про |
| .. лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан |
| о пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јес |
| ило, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево |
| ету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су |
| своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб |
| сазнао, док је она међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <p |
| </p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамно |
| павам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком из |
| } Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био располо |
| о да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших д |
| — Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозо |
| утра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на |
| <p>Једног дана, после две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као |
| са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко |
| ему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану п |
| тина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре је |
| ча Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице |
| е да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срц |
| о!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега у |
| ари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећ |
| га стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одаз |
| агради!...{S} Веома му је било мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Ал |
| <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — вик |
| .{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао |
| , — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а рест |
| каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохо |
| ини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пре |
| Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни |
| трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за радник |
| од кад сам остао без квартира, баш кад сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прош |
| већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега гд |
| ="SRP19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа |
| ="SRP19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на |
| та ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку |
| хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виног |
| на и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет дана ништа радио, с |
| се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 |
| , а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изглед |
| пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из прозора изишао био је још мрак...{S} Са источне |
| више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге |
| .{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанајест година; |
| не могу пре,... немам ја крила,... сад сам изишао из канцеларије, — одговори господин.</p> <p> |
| и доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскрсници...</p> <p>— |
| како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео |
| рећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатк |
| е, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се |
| час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама |
| е да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, после подужег напрезања, |
| о пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив прими |
| ице!..{S} Јесте ли разумели?...{S} Овде сам ја газда кад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — ц |
| ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио ка |
| е, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и |
| лако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђак |
| упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на |
| е отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у |
| е тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао. |
| ов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло чес |
| олутно није било могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изи |
| пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се на |
| то као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и о |
| уће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по оно |
| се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништ |
| ош је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд |
| ни педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки |
| ву и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit= |
| ито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну клупу ако има места, а |
| сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Чет |
| ра ми направи место на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред |
| , али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља мог |
| њижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p |
| орба ми је остала под живом оградом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њ |
| Ја бих викао али просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам м |
| и отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог |
| на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред куј |
| Калемегдану пошто погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> |
| ћи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p |
| аде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред ве |
| а ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> < |
| крчажић не повређен налази на месту где сам га оставио.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при то |
| После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице! |
| } Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто |
| после подне дођи код мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} |
| риметише...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладови |
| пустише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови к |
| нског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, |
| Истина нисам му остао дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал. |
| ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао кући, онако како ми он пр |
| видети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам |
| адаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим |
| куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао но |
| дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли за |
| је ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрм |
| дођох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи |
| знају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто ни |
| реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мо |
| :</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док |
| оћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен |
| >Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одговарао...{S} После испита упитам про |
| p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" / |
| алио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div type="chap |
| > <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет б |
| оника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и |
| и, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме и |
| > <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је б |
| али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| овде на линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете пос |
| муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам мор |
| ало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и |
| што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећи по њеној жељи револвер у р |
| спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опи |
| на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати. |
| после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а |
| шљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наста |
| егнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе з |
| послуживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадн |
| оче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње |
| што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што |
| она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је в |
| гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и с |
| едај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствар |
| куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да глед |
| , а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на |
| јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога м |
| дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако ба |
| p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, в |
| ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привук |
| </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, |
| ак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам |
| девојчуру одоздо нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топ |
| и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим |
| .</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвид |
| вађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа би |
| , не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да н |
| о.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и |
| о вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико |
| гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата |
| са мојим јорганом, <pb n="256" /> који сам из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним |
| ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем |
| овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим у |
| радала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p> |
| шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један енде |
| атити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципел |
| оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> |
| ако обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па |
| које сам дотле преживео.</p> <p>— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Је |
| естано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих |
| ане казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам сам |
| адо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио |
| ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те уз |
| а се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па |
| овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што |
| чионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> |
| одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића |
| неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред цркво |
| Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики |
| е, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио пр |
| ако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати ко |
| то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну празну пољану.{S} Дотле |
| равком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p |
| па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао |
| да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у р |
| се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној |
| јено псето, поред зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} |
| оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који |
| ристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било никакве п |
| све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустри |
| осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом прову |
| њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по н |
| ате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти каже |
| сећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам ју |
| ...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за мод |
| стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам м |
| > <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> |
| рао од какве је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погре |
| или и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио. |
| ељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у веч |
| на па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам па |
| та бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у ру |
| имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до позно у но |
| их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства прове |
| а идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>Пос |
| уче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом |
| еху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два шег |
| — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> |
| е хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један г |
| вке?</p> <p>— Познајем, и за време, док сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута |
| ше само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух |
| јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не |
| удове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла |
| и до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности |
| ..</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврши |
| </p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „кварти |
| н од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, н |
| ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш |
| и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам јо |
| сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био са |
| , слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатк |
| , услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бо |
| ут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам у |
| не остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних. |
| о ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госп |
| ужи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — рече писар благо, — добић |
| ћ почео да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгреба |
| p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване казао, одговорих.</p> |
| и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пу |
| ко, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што |
| ртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао ј |
| ане одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам и |
| м добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све |
| дох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније са |
| и радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћ |
| старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра |
| p> <p>— Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ни |
| толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико |
| ер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за најб |
| ари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу |
| лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> |
| </p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а н |
| обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам |
| ара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> |
| лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да |
| ик немачког језика...</p> <p>— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> |
| такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— Од када?</p> <p>— Има дес |
| гог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb |
| рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустав |
| . Ђ.... и, на моју жалост, видех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се од |
| е што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, али бадава, јер ноћу не могу од зиме |
| д њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, |
| унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са |
| чело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па н |
| .</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испа |
| ко захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мерм |
| <pb n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} |
| јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Вели |
| седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p> |
| ећ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа. |
| — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим |
| .</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом |
| утак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са који |
| ам нигде на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на |
| <p>Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Але |
| ли сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата |
| <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних ман |
| та друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} |
| а још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам св |
| ад.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом |
| нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Није прошло |
| све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} |
| оја нисам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> |
| стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознати, јер прилично продираше светлост кроз |
| добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих при |
| на ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и искрено мислећи, да није на одмет, нити |
| струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз п |
| .{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Та |
| укава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> < |
| сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још т |
| ли и кондиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био |
| пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној |
| је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима |
| о, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; |
| леда ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и до |
| а што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно |
| где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извад |
| и у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва |
| а врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се пре |
| Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док |
| ш теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног д |
| ђе још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не |
| ,... притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да |
| читаше ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу |
| алеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Те |
| , а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега попијем салеп те се |
| а да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље за |
| тикант при једном министарству.{S} Имао сам 60 дин. месечно, али и кондиције нисам напуштао,... |
| рло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим |
| оже пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p |
| p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело |
| пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба |
| ест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника |
| ече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!. |
| о сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова распитивао...{S} Другог дана, п |
| ао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изи |
| школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно м |
| и а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам |
| ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну ки |
| да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако |
| и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У по |
| стано ослушкивао да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене та |
| те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било |
| >— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кав |
| Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у |
| е пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем н |
| ...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, |
| ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све д |
| ни ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код д |
| опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене |
| <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> < |
| ример за једног великог господина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет |
| премљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто |
| онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што са |
| рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и |
| а с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.< |
| е мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми ви |
| у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли |
| праље, која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме друг |
| мео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао г |
| ратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да |
| ох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што |
| , ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не |
| пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох |
| што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пу |
| /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је о |
| .</p> <p>Расклањајући рукама рогоз ишао сам напред, али врло лагано и, после једног сахата, опе |
| ње, јер их више не видех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добр |
| ка чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћ |
| ?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам имао где да прено |
| да све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} |
| p> <p>— Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Беогр |
| ре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио и |
| он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p |
| кле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни |
| аред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} |
| хати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао д |
| чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан. |
| о ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео б |
| е гледаше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не |
| Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закљу |
| падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару |
| е дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан |
| к, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био |
| >XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем |
| </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим |
| ="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, ал |
| беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и |
| а, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а |
| ан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни у |
| сам код госпође Живке послуживао, видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па |
| ће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у к |
| зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам пошао да донесем бок |
| за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћем |
| > <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год |
| м за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледа |
| што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгр |
| ј благодарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако |
| се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече са |
| 293" /> <p>— Господине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих с |
| аклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалу |
| о оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одво |
| .</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је |
| стали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер послуж |
| само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако по |
| p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што |
| под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о |
| >— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> |
| си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p |
| љене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути то |
| ечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пе |
| Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам |
| стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би |
| а му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, |
| те људи имао сам за господаре...{S} Био сам код министара, саветника, официра, адвоката, попова |
| утовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-т |
| ахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед као крпа,... а |
| > <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви уку |
| ицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изнурен и нека ме малаксалост беше обузела да |
| удио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напр |
| > <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас после распустише.< |
| >— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради |
| „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија ка |
| могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуживао сам, које |
| богом!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол |
| где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина Милана Н...</p> <p>— А сад ниси нигде |
| нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Го |
| рло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредиш |
| а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због ч |
| тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ. |
| зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти |
| о што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном м |
| S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи |
| сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кро |
| ва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поч |
| ни мрднути..</p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на мин |
| али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, |
| едну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка нисам ништа окусио; |
| примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос п |
| у овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред по |
| ратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско дв |
| па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; |
| омично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> |
| Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао д |
| шао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напак |
| ако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само |
| обро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми |
| а, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада |
| ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давно бих ј |
| они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам с |
| кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео |
| примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно н |
| да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да |
| ашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он |
| p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по при |
| анем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми |
| ли брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје |
| <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад нисам изишао празних |
| овао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добр |
| госпођином и господиновом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништ |
| нам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишт |
| ећ је било десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} И |
| а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех |
| а ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај з |
| ушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се ра |
| је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отвориш |
| два изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они. |
| се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део пад |
| ј школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто |
| p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на к |
| сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...< |
| кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а |
| ...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но |
| е следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, међутим |
| ијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја сам била једна и по једна...{S} Ј |
| одине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији ст |
| дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одговорих гледајући га по |
| , гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удар |
| на је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам |
| ам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме с |
| друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити сам |
| ам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам |
| ам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p |
| ђох до закључка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али |
| е мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши ч |
| канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да |
| објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="292" /> прочитао.{S} |
| ст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска |
| ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га |
| врата молио госпођу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу |
| биљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим |
| м кораку гледао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</ |
| , али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Б |
| оред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ра |
| у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са с |
| да, да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S |
| не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осет |
| еће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су са |
| црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — инд |
| ини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ п |
| ујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на п |
| в поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост поп већ владика...{S |
| акедонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналаз |
| опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам |
| више било од једанајест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, је |
| ј испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени из |
| говорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како сад пролаз |
| ице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме вид |
| уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо з |
| ворења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p |
| ..</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећ |
| чувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,. |
| ако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мој |
| и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече |
| плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврш |
| на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову вар |
| и комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро |
| можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирот |
| имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година с |
| бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођ |
| >— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола заустави |
| азгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер о |
| ћићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} |
| беху опет некакви дроњци...</p> <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио с |
| им инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухвати |
| а није њено око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у |
| ји ми беше права загонетка,... а колико сам после због њега од Иде извукао кад га не очистим до |
| осио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пи |
| но речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Сл |
| ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет корака осврнем се |
| лачка колико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори |
| и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог у |
| p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан ч |
| и до зла Бога загушљиво.</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кр |
| дник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!... |
| — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је о |
| цену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело... |
| о нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу пр |
| што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу |
| елити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милос |
| сове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четир |
| дноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим |
| нигде не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио? |
| у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а |
| ом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том с |
| ут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него |
| време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време |
| ..</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мн |
| пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стаја |
| .{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један |
| он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео м |
| престано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, з |
| а оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, к |
| је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> |
| </p> <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам н |
| ти колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а |
| ачин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, |
| евету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с ва |
| у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дан |
| у...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији св |
| вољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто нара |
| а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог г |
| вадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али леп |
| еклињао да ме пријави код вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Беогр |
| дежурни писар, пошто нисам крив а место сам нашао код „Два бела голуба“, — одговорих му слободн |
| .{S} Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} С |
| шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону маз |
| увише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске |
| ом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад |
| стати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће |
| ећ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне |
| у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, ка |
| упих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи |
| м ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов |
| е да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком са |
| а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— П |
| ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми до |
| од куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, је |
| > <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади |
| Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сут |
| " /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њ |
| , да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред м |
| отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи |
| до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па зат |
| ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет с |
| есечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остан |
| о у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: нешто |
| исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није |
| е ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, п |
| да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа |
| осла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то |
| месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману |
| ник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бо |
| у...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге са |
| ења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме |
| кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта |
| од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динар |
| у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, кад |
| убим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ |
| брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као к |
| у кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је к |
| ...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја, |
| а!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до че |
| ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb |
| у комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, људи |
| /p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... |
| Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сла |
| <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топло |
| управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" / |
| ло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15 |
| оме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито |
| х неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p |
| и, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обу |
| чак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са |
| о обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с праг |
| шим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао |
| двикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе |
| ер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је бил |
| одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући би |
| ак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бада |
| овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављам, |
| еди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кро |
| /p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и на |
| 18" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није пове |
| рофесора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ак |
| тавим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто са |
| гнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, до |
| ит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S |
| ко сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, |
| што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код к |
| о радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете! |
| аре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио...</p |
| зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну |
| ође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 |
| кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване |
| не и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, јер, |
| <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p> |
| ршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајно |
| ати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах и |
| зломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико у |
| најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу |
| стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним послуживањима којих сам имао |
| ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жа |
| > <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам поцепао више од двадесет листића папира, успем да н |
| овај новац, — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p> |
| ењера који је био на једној кући, пошто сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва |
| икама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну оди |
| Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ д |
| ="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сах |
| јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ |
| нио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на ме |
| ко се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и с |
| > <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> |
| усом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао ре |
| се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време рас |
| и би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично о |
| ана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући |
| , ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слуша |
| под једним кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— |
| преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђер |
| све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прав |
| е.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси |
| ја је била са мном веома задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште |
| ошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ |
| нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</ |
| ругом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јављ |
| p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад |
| торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу |
| , радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада им |
| ата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с |
| о да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и госпође, где сам послуживао, имао и |
| p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пож |
| се глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да |
| ео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би |
| кога ме госпођа није могла видети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} К |
| ам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра об |
| /p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="23 |
| м страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, па ако и из овога падн |
| .</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Це |
| направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та циг |
| идех...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако |
| све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не |
| сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, |
| ћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и заспао сам ка |
| које сам био сав бео као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно |
| енуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњен густом помрчином, а не би |
| тећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Ше |
| одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата. |
| ем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој |
| ало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јут |
| p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p |
| : „ово је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из о |
| за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p> |
| т: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али п |
| ло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два са |
| p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p> |
| ..{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам з |
| њим.{S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и т |
| , — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и |
| ље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине |
| е.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да |
| оришта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{ |
| сам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, ал |
| хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не дов |
| уги па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгуби |
| Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најрадије би му ону погану њ |
| инца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас ч |
| ига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не |
| олико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, |
| т лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она ба |
| Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и једва, к |
| > мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је о |
| и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог |
| глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже |
| а ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свем |
| S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— |
| вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав |
| а потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах |
| ницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p |
| ло могуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, је |
| спођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, кад је она отишла, непрестано је расла...</p> |
| то није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветл |
| ме ђаволу платим двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да |
| — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — рече писар н |
| мо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се |
| нем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо |
| вима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажи |
| арочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала |
| >Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Н |
| >Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо |
| а се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најза |
| ћи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{ |
| газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спре |
| видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго сп |
| о по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не остај |
| ако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не па |
| ек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху нај |
| па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго с |
| јем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле |
| на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то |
| ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавил |
| ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро ни |
| и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</ |
| е,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се |
| брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле |
| који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог говора закључити да нису београђан |
| b n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам |
| х рече ми врло пријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p |
| загребем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да при |
| сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу школовати, |
| будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још |
| ј постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим |
| p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се по |
| а знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, поздравим се с |
| ијао и на приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео |
| а руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динар |
| , а из она друга два предмета, из којих сам имао двојку резултат, нисам марио, али да паднем из |
| м две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре оцене...</p> <p>Једно посл |
| таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p |
| сам немилостиво одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, о |
| Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим ски |
| ч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ |
| е се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма са комадом у руци, и |
| учак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а и |
| куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа св |
| на је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје |
| .{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> < |
| , нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на |
| ла је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам |
| о криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог |
| а што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражи |
| ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, зад |
| се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана но |
| — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама кртина</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У шко |
| год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ип |
| ито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби |
| ну славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако |
| нтиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није |
| р две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и т |
| p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ј |
| ници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и ва |
| е?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много к |
| мо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја |
| p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господи |
| мо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас с |
| у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се на |
| ам дао — поче Панта лукаво, кад остасмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарат |
| Племенита жена, — рече Пера кад остасмо сами.</p> <p>— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти |
| p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт |
| тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком по мало заплеће, — вама нико ништа не с |
| може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај о |
| писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоск |
| ног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и |
| е...{S} Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на |
| нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја |
| нема <pb n="105" /> овде више опстанка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго с |
| ка...{S} Код њега немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец. |
| ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из кра |
| е: ево вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо |
| ...{S} Где сам ово лице видео?“ Најзад, само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који |
| кући и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пи |
| оје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збо |
| поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годин |
| еш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, |
| а се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под ми |
| а њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p |
| ко смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и шт |
| бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан са <pb n="214" /> владиком |
| арима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам |
| варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p> |
| о укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће |
| равао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у |
| се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Ни |
| ="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати |
| ење које беше живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсеч |
| изишао нисам за десет дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у шко |
| накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се н |
| . има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући |
| ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> < |
| ст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збо |
| ног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а и они су ми доста пла |
| ..{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчиде |
| е бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то.. |
| ..{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах |
| дник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме загушљивим, ос |
| бро, ићићу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна |
| а...{S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до с |
| да, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје |
| ко јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде |
| , разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп |
| на забрану задржати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље |
| p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који гр |
| рмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сен |
| ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> |
| ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажајник не превари...{S} Види, види, мол |
| квим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи др |
| марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву |
| рашно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењ |
| о а ресто новаца задржите за вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> |
| ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p |
| <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничег |
| орих па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не |
| ан неће бити код куће кад ви дођете.{S} Само из јутра морате за извесно време ићи рано од куће |
| радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрест |
| е није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени! |
| храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом ни |
| јали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спреми |
| олим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Дајте ми за 30 пара пече |
| кратко време врате док намире волове, а само двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузе |
| !...{S} Па још како вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави м |
| витеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила |
| (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спав |
| ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> < |
| нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је |
| нило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... |
| о судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву тит |
| нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче |
| ем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео пол |
| /p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћ |
| прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ |
| но ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног |
| идао онај вечити његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> |
| лонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, |
| ече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио |
| е купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, |
| који је пре био на осуству, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу гд |
| ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, см |
| онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сах |
| а је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{S} До душе не знам сад |
| о би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих |
| дићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему |
| скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где |
| друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>Писа |
| ске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И за |
| ако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа! |
| ји се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито. |
| ше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Б |
| , испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од |
| то ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам |
| оле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у |
| ворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао д |
| к заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано кан |
| чења, и ако га је било доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, |
| јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев дон |
| ући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било... |
| стом па је прилепе на окно од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слобода |
| а желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ств |
| пе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пример правог Африканца, само |
| — Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за наше одр |
| е што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> |
| сподин још није легао...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p |
| ли раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично |
| е, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишиц |
| > <p>— К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво |
| за вас боље...</p> <p>— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу |
| и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета от |
| мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да може |
| славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најб |
| да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљ |
| е красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас полажај |
| путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, би |
| : „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели |
| бра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...< |
| алеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из |
| гло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу |
| товали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој |
| ер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једн |
| али.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како |
| вој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и сведоџб |
| — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?.. |
| ављене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим мој |
| е дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред с |
| лико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки к |
| а Ђурђиц, 3. новембра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом шт |
| а да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се |
| > <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за |
| </p> <pb n="304" /> <p>Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам |
| се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није б |
| ати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене вратнице на улазу у дворишт |
| х шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, какв |
| едно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и |
| стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога ста |
| о поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер како седнем |
| да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу |
| ила за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе упра |
| </p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам морао изјут |
| ука она је више пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад ј |
| а ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p |
| p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — рекох поново и без размишљања уђе |
| ости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— |
| исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода.. |
| конопчићем.</p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? |
| <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учи |
| огодише неку бабу, <pb n="33" /> колико само да кува, а сав остали посао паде на мене...{S} Мож |
| ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Милан |
| ије познавао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону ч |
| .{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није |
| а би жао...{S} Понудих му воду, али оно само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} |
| а једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рах |
| то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кро |
| исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, — рекох немарно и прод |
| , да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на |
| одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један у |
| >— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> |
| динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла |
| у плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и ја са |
| ика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца ста |
| >Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не примети, који беше са свим забора |
| е пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, |
| јасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пр |
| — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... сам |
| ријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је |
| шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што |
| ри улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; прођем кроз кујну која беше отворена. |
| идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, наравно, и карту п |
| а све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам |
| авно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да от |
| идох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја нисам к |
| датле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" / |
| мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш |
| е проведе по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане |
| бине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује |
| ела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушил |
| покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једно |
| днети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ј |
| ах; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... |
| са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године. |
| <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао |
| други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се |
| ре један, па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хла |
| >— Дај Боже!</p> <pb n="156" /> <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља |
| ити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{ |
| су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак |
| ђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код куће и на |
| карту плаћала.{S} И ја њу нисам пуштао саму само кад сам имао времена.</p> <p>Оно, до душе, и |
| /p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по |
| рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код |
| м како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те за |
| и које је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани од |
| каменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да с |
| бро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</ |
| са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неверица, и ако ми је образ још бридео...{S} Оп |
| ве стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћу |
| ван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун бакарним новцем, од к |
| и је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како |
| сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, |
| е ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш д |
| охе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S |
| еки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} |
| лагајник прилазећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад с |
| коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије пр |
| оверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, |
| који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, |
| одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</ |
| онде нема, овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с |
| ло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би г |
| ађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањиво, а кад је болесно да га надгледа и негује, као и |
| дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на |
| у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас |
| .</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да |
| о утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече |
| ле опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на |
| а; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па опе |
| школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се ј |
| ци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика |
| део сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана ј |
| од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера |
| сле вечере ја изиђох пред кавану, а мој сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При п |
| и па пију: неки каву, неки ракију; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе о |
| <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти но |
| а револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је њ |
| у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>У |
| > <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутито кад му доврш |
| з куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посећивали, да |
| то сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме |
| мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста бра |
| е и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> < |
| ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста вр |
| уком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дува |
| која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш купићеш вино, — рече |
| љу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко зал |
| } Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, |
| аше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину хаљине |
| е тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли о |
| одуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> < |
| {S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</ |
| } Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу т |
| трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од капута навучем на уши |
| амо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пе |
| али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p> |
| е опет савио као гудало а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро јед |
| из Ниша на леђима донео.{S} Он оста са састављеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисм |
| ј имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из д |
| > <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n=" |
| S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не |
| а за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали вре |
| ред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добијем по пет-шест динара |
| е да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још ов |
| веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p> |
| > <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па |
| аљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад |
| head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се |
| p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у је |
| ко би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо |
| А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па |
| есто био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда.</p> <p>К |
| збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p> |
| n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда |
| дмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружајући м |
| <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> |
| а Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што |
| ури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од |
| p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Оп |
| уна.</p> <p>— Сад до виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми |
| ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V |
| и другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме, и озбиљн |
| одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,.. |
| нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед под |
| ња ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S |
| оћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите |
| чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Та |
| зиме.</p> <p>Прошло је од прилике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, ал |
| бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву п |
| > <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сах |
| осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Најзад ви |
| а ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отић |
| или беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам |
| пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је так |
| е ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што |
| .{S} Осећао сам јаку глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио |
| ећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети... |
| , а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше |
| > <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми ба |
| вимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни о |
| потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи. |
| није и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.< |
| кључ и однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми г |
| <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме |
| ад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флаут |
| > Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалит |
| n="127" /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{ |
| се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува |
| напред, али врло лагано и, после једног сахата, опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми |
| ена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једв |
| <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу |
| лу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у двори |
| увише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на |
| а разговор.</p> <p>Киши беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушил |
| међутим сазнала кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Ш |
| оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не зна |
| б бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мо |
| ехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отре |
| е нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није |
| по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме |
| {S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори проз |
| >— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.< |
| с умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више |
| хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разг |
| баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да на |
| и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом!...</p |
| епу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да |
| >— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</p> < |
| p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се |
| ог школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг де |
| не собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, одвела децу на доручак.{S} |
| јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p> |
| читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S |
| } Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Пе |
| аја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поц |
| газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војног сења |
| чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, |
| и топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" |
| није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није, |
| ак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било |
| ахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно про |
| ају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} На |
| тајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала т |
| кључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја с |
| кивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хасни |
| дужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57 |
| з Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 сахати после подне излазио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад б |
| м на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му с |
| >— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и |
| рчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.</p> <p |
| </p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се |
| о угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где с |
| своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} |
| и, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан |
| рад и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се ја |
| рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, па с т |
| {S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} |
| нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гад |
| бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра |
| lestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расп |
| штају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави о |
| пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељ |
| ти, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем |
| м воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калем |
| <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговара |
| њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одговорим и изиђем н |
| ле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгеб |
| сму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришо |
| о нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређен |
| то сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>И |
| Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи прозорчић. |
| морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, ода |
| ћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништ |
| лико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дв |
| дној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш замислити како ми је |
| Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладн |
| дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни |
| де сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим дру |
| дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо шта треба з |
| рисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ј |
| н на вечеру, а долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза |
| код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа |
| она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p |
| да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Про |
| сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућан |
| ајзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за |
| м Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, |
| и.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, |
| да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb |
| ја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{ |
| едложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара н |
| е и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и рани |
| не нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћ |
| ви ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S |
| — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу деша |
| г друга наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао |
| и дубоко сажаљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p |
| без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мисле |
| даше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем |
| ом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапун |
| сим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео.</p> <p>— О |
| >— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком на онога п |
| рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267 |
| а тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у ва |
| смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без кро |
| ула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много св |
| били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код |
| ћама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споме |
| p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре.. |
| усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су |
| ико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n= |
| ав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Мор |
| гледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна |
| година?!...{S} Она побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на ча |
| часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пер |
| ког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зи |
| та.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} У |
| {S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше класификације |
| ом па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после р |
| не уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђено...{S} Зидови не |
| p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми |
| у па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га |
| ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново |
| елог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Ви |
| а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,.. |
| ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас п |
| их.{S} Један сам динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSectio |
| е да вас молим, да ми 7. ов. месеца, на Св. Јована, дозволите, да могу ићи на вечеру код једног |
| estone unit="subSection" /> <p>Лицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођ |
| о снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских с |
| друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваон |
| ног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо... |
| се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, |
| астопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку о |
| SRP19001_C17"> <head>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, |
| осле краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред пи |
| ручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Он |
| јој не помињем, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чи |
| апе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако |
| јала, и пљесну длан о длан, а од љутине сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— |
| а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим в |
| ра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо п |
| павали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим пликовима, а лако је погодити од ч |
| ти...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пу |
| оворих му љутито; јер нисам марио ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш |
| оложај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носила |
| та, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран |
| ала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опе |
| ата.</p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново у |
| моћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су |
| Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p |
| мене нагазати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,. |
| потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ, док лупиш длан о длан они с |
| атној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирн |
| то је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да |
| е се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, |
| убав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку |
| ок ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час ско |
| пред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушат |
| десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за |
| сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 до 7 са |
| куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест мес |
| се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи вр |
| и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> |
| у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу онима који беху дошли за воду не беше краја. |
| који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и св |
| вега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и |
| ој намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћанс |
| ислити!...{S} Први дан па да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S |
| ли да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем ред |
| ршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велик |
| ам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, је |
| е више крију; али не са празним рукама, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хран |
| асмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и |
| ив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти о |
| а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахр |
| чидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео |
| де уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухо |
| растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после |
| вац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на поље који се у |
| оље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што |
| колских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и св |
| и стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно п |
| атији нису ишли пешке већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone un |
| где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи |
| Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, |
| ствовали, ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> |
| ати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма бе |
| казаћу ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после п |
| а ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му сте |
| јати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао |
| обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у сел |
| мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи. |
| на, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили пев |
| {S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рање |
| но је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гав |
| .{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долаз |
| а, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и о |
| коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и на |
| атио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани о |
| беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних др |
| p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то |
| Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја нема |
| е лаже — рекох гледајући горе и пратећи сваки покрет ватрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад с |
| ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али к |
| ање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не ми |
| он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржа |
| а исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове никад н |
| Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радо |
| то смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито до |
| еше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва |
| е воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у је |
| млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало |
| д нам раздадоше класификације...</p> <p>Сваки дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрх |
| и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Пос |
| у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} А |
| ту донесемо из гостионице ручак.</p> <p>Сваки је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим р |
| Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго ме |
| г,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцка |
| ило цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири |
| н и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с којим је веома леп |
| каквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да с |
| и, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...< |
| на, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, |
| пет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јел |
| продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S |
| Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разум |
| " /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаш |
| .{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратим |
| се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се крета |
| одине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам... |
| и било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решен |
| ром и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} |
| усрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађе |
| не!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" |
| шим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлад |
| лату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца |
| да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и приј |
| ири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: |
| одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у |
| > <p>— Ја вас нисам газила.</p> <p>— На сваком кораку, госпођице, и било ми је поред вас горе н |
| д у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку гледао да јој напакостим и ако сам зн |
| аје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја он |
| четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој реч |
| ару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња ј |
| је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је |
| шао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам и |
| ора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле мислиш попрскаће! |
| влажне обуће искварен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога к |
| роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изаз |
| су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!... |
| и!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</ |
| ли.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милан |
| ник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па |
| нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> |
| а онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, к |
| и седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} |
| пођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с ме |
| мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладно |
| ?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар |
| робуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p> |
| један сахат?...{S} Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а |
| /p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами с |
| награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и вла |
| ио...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара зах |
| кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног излас |
| поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама |
| ста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, али нам је воштаница још горела...</p> <p>Ја с |
| ема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали ка |
| ворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз |
| се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем на пут, |
| ет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, |
| Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индус |
| д остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми |
| не и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех |
| издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кра |
| ам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржи |
| од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има |
| им!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</ |
| о! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — |
| рећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога |
| и речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је не разув |
| ло ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Она |
| мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, н |
| гога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше |
| андила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном о |
| адиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом ј |
| н већ зна које,... али брзо, иди одмах, све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред к |
| и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њима пречистих.</p> <pb n=" |
| лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих ле |
| <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо ј |
| ..{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег |
| ., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове мој |
| ријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} За тренутак з |
| у и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино |
| жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пел |
| S} Било ми је криво па сам плакао...{S} Све, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> < |
| ј кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, н |
| гао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се ок |
| које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био с |
| спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано |
| х ми газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим пр |
| >Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да |
| м,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 |
| и пре кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Н |
| си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,.. |
| у ни два кила од земље подићи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фи |
| огао издржати највећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последње |
| о...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатваране, ама да си могао ба |
| а либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „к |
| дећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— |
| чита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једн |
| опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb |
| .. и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Бил |
| Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код |
| и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и |
| се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати |
| а не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљал |
| Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" / |
| p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а к |
| дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључ |
| грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што ур |
| бицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и |
| није на одмет, нити без интересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који |
| пије ракије, а кад је пије одмах је за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се о |
| ри године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећ |
| а обућу и за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести. |
| досмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о |
| претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у вар |
| шта, јер ништа нисам ни крив.</p> <p>За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне |
| доста,... осташе само кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио |
| исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале. |
| .</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао зашто вел |
| о не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одл |
| днако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у шко |
| зболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да |
| ву на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>З |
| да и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега |
| гох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па просп |
| овима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац |
| ако хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике |
| о мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Ч |
| <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосм |
| лоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће исквар |
| аде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми н |
| ен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт ча |
| говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да |
| V" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то |
| ..</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чека |
| знанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности |
| замотуљке и видесмо онолики новац, — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима |
| p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни |
| па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — вич |
| м на корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, |
| и, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали |
| ао оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да с |
| ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по |
| ад, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз п |
| ио велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пе |
| ца, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужно |
| ion" /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и пече |
| ковима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потроши |
| мога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тим |
| гупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта |
| саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ |
| на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог |
| крекну газдарица Наста из кујне која је све посматрала кроз отворена врата, а нисмо је видели к |
| је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох н |
| огох више издржати а међутим било ми је све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почн |
| ме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној |
| <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да |
| председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се |
| ... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и на жив |
| било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и уми |
| мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато |
| сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја |
| — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, |
| игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни |
| S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи м |
| p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда при |
| опот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље |
| жати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а |
| мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур с |
| p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека попла |
| у) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас |
| владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — завр |
| говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је И |
| ојави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> пр |
| к разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрч |
| ла, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој |
| тсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видет |
| а да га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... |
| шце да легнем, али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али |
| . овај... — почех муцати, а већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136 |
| ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окр |
| м и његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за ме |
| опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се с |
| S} Ђаци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали |
| еб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда |
| ене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и |
| } Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембр |
| тарао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао код мога зета, с који |
| са собом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице |
| а још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После кратког време |
| зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљив |
| у чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: |
| х да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здр |
| а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да н |
| ангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</ |
| мори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ниш |
| повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу |
| његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико колико му је остало у на |
| зва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко пр |
| ече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p>— Запове |
| за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуч |
| еше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Јавим се д |
| нице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <mil |
| е цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да |
| ећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане раз |
| епенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче г |
| премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше |
| арији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљ |
| ох на једну празну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у к |
| атка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку го |
| еш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госп |
| д сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и р |
| ам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучи |
| , па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да га |
| p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због с |
| оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Па |
| ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долази |
| офна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли |
| у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене |
| е изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>За |
| липсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5. |
| побеже од мене и не сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — д |
| ижавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били |
| елики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох |
| лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</p> <p>— Молим вас, го |
| ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ н |
| p>Сад настаје друга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и |
| што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је ред одавно био прошао, али, кад већ и ж |
| сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад чове |
| .</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> |
| ка година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не |
| .</p> <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио |
| а кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед боле |
| има у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p |
| е да неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закљ |
| душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу |
| ћи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, д |
| ј палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гроб |
| p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у |
| дан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао |
| о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је сасл |
| т за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових пр |
| сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао по |
| ешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево |
| еда и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде ра |
| омамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ови с |
| неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело.. |
| сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали |
| едај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— |
| оњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред моји |
| о ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, н |
| Не... нисам, — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад |
| причах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— |
| </p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показ |
| м пред власт.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађ |
| и одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одриц |
| чно па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад ни имао.< |
| <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме |
| им снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а растојање краће и краће...{S} Почех |
| и се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам д |
| .{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем које сам дотле п |
| мо!...{S} Напаст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и с |
| не, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у т |
| распознавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је б |
| е!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упу |
| јаше лако и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе |
| м код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са |
| да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гости |
| ирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи |
| изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу |
| о читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> |
| ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>Кад сам из војске изишао нисам за десет д |
| кла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две бел |
| да будемо комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазил |
| еду школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни тол |
| саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или туч |
| мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохвати |
| ћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала |
| те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у стар |
| ="SRP19001_C1"> <head>I</head> <p>— Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио |
| прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћ |
| чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче је |
| то.</p> <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> |
| Дође и Божић па и Васкрс...{S} Још нам свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Д |
| p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега... |
| 60" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај божји с |
| сада испричати, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, к |
| једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Н |
| ене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелости за мене и за једнога који није |
| ... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — р |
| Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу |
| х из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије |
| , господине, ја сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли п |
| Ето, господине директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — о |
| лке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме прими...{S} |
| о опширније, а кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узм |
| е је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити увере |
| справити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— |
| е,.., готова је, — рече он пружајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се |
| — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те пр |
| се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...< |
| е подне, и једва, као клештима, ишчупам сведоџбу...</p> <p>Директор Реалке ме врло љубазно прим |
| дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и там |
| т...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата |
| дити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им ус |
| ичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем |
| аља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро промислити, повикаше она друга двојица |
| е од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас п |
| </p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баб |
| стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> |
| теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох |
| ада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за дога |
| од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали |
| е постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим пос |
| трља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер |
| } Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао |
| омаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за чуд |
| одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— |
| м изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> < |
| тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n="183" /> <p>Бо |
| — Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив би |
| не али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се ј |
| а те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, |
| ло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љуба |
| ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту ниј |
| девен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим |
| бе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и ми |
| жан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла |
| лот омлатити као мачку,... не буди овај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од зем |
| остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p |
| ао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не |
| тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, |
| и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло |
| ме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на прено |
| ти и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на |
| } Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна света!..{S} Кад би они само један сахат носили на леђим |
| одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војници беху дошли. |
| е,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни ниј |
| а на карантину...</p> <p>На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка свој |
| оба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао |
| и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где |
| {S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{ |
| не.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} |
| носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ниш |
| ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам т |
| г времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два |
| лазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до апри |
| отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га |
| ло ништа не знам...{S} Где је ноћио Бог свети зна.</p> <p>Ми онако обучени и мокри преноћисмо н |
| едати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шт |
| он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам, |
| ола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце.. |
| а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет |
| међу дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући... |
| .{S} Кроз отворена врата продираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта |
| ји је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспе |
| напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим зауста |
| руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> |
| м га распознати, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је |
| дан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотине и светлост.{S} Мрднем десно не иде, лево аја, покушам да |
| овикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на |
| ао неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху |
| <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сеља |
| осматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта |
| ишта друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> |
| етњака ножем извади само колико да имам светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло ско |
| је изгледаше као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, |
| јаке гвоздене решетке, — продираше мало светлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојиц |
| као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сиј |
| то више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све |
| ајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, т |
| тим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к се |
| ијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам светлости док |
| о стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на оно |
| најзад пропасти издржавајући које какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту ка |
| х, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио са |
| урно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, |
| тена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближње |
| јица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полега |
| од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже главу и доста благо рече:</ |
| ши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, јер сам у |
| као рубин нарочито наспрам светлости од свеће која догореваше...</p> <p>— Изволте, молим вас, п |
| поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парченце) а |
| нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико |
| питах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи пола |
| р запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, |
| а тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпу |
| топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани мо |
| Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи |
| чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изга |
| ...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загу |
| за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пе |
| /p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим |
| од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад и |
| хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја |
| пресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо ди |
| скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих с |
| Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но |
| о, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за |
| ако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње ви |
| ад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића |
| — Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели см |
| ...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задово |
| д њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, |
| и весело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију.. |
| из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци |
| ли смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у ц |
| и искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешк |
| и ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили гд |
| дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа |
| велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога |
| .{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво |
| /p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувај |
| стије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молис |
| тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув |
| — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што прави |
| веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити |
| и!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна |
| м зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба на |
| нађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник не |
| г дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждрав |
| гох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не скид |
| , постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је |
| оворих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Та |
| Вампир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јави |
| >— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> < |
| — Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почивка, за време које н |
| или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на пр |
| кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста го |
| није данас овај велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви |
| наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали п |
| акво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим |
| ака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> <p>— Погледајте их само, —ре |
| опли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држ |
| ити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче је |
| нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као |
| /p> <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо м |
| ба не паде једноме на памет да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да рад |
| ба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газда |
| нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У |
| ли?</p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, |
| орави...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наме |
| м...</p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи |
| /p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам |
| </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не ос |
| је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла примети |
| те?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... м |
| ишану ми он.{S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу |
| ричекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм од |
| ампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Ка |
| ковима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местим |
| у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били |
| е гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као да |
| сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали |
| оћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} З |
| на командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са доручком били готови.{S} Деца поустајаше; устане |
| слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да |
| пођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а |
| ада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а ни један не отвори уста да |
| след чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та |
| ио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онд |
| стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} |
| .{S} Путници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! |
| као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији |
| ио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио сво |
| на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што |
| илу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Н |
| ам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајућ |
| ох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те |
| p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од је |
| ом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> |
| ам морао изјутра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> |
| а ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— |
| једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда |
| га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати к |
| аједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл |
| а, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да му нађемо послуживање, |
| ад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту ма |
| подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговори |
| и никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — |
| нема више опстанка ни за мене...{S} Са свим је полудела; одмах иди!...</p> <p>Веома ми би жао |
| радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" |
| а овим поскидасмо обућу која је била са свим мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео |
| ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type |
| pb n="240" /> који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињ |
| ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са |
| један литар, — рекла би госпођа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где |
| на.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао про |
| стао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа брига, да |
| .{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икак |
| </p> <p>При крају другог литра почне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb |
| рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покас |
| је полажајник не примети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући |
| лади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да с |
| p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепано |
| са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми ле |
| !</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са свим мирно.</p> <p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је д |
| </p> <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад б |
| његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напа |
| х за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њ |
| у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, |
| дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, |
| ст; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти п |
| прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив ноге као п |
| биљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бес |
| ина артиљеријског капетана, који би нам свима могао добро наместити ребра...</p> <p>— Купите шт |
| тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити |
| других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.</p> <pb n="87" |
| , даске или земље.{S} Личило је више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, б |
| н низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> < |
| ћи.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме и по други пу |
| врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија.. |
| х.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> |
| ка вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> си |
| аче, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И код других ми газдарица није ништа |
| огу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, н |
| из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави. |
| могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној |
| возможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, беј |
| ишта друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао |
| олите, да могу ићи на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам ника |
| устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер с |
| > <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан...</p> <p>— Али мол |
| кер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећ |
| да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо |
| астоку“, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево с |
| оских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... уз |
| овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као |
| м једнаки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!. |
| најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у о |
| оју нисам ни запамтио, као да овде доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам св |
| парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам |
| ута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</ |
| госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш оп |
| олом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни један ништа...{S} Мени нешто |
| сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама ја нисам вама пет |
| аре више нисмо имали...{S} Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде м |
| ечерати код господина и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; о |
| бишао, а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p> |
| а шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је |
| седнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на ч |
| ни:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати |
| је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правдао са: |
| ом приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног |
| — До ђавола, — рекох немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Н |
| журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погрешка! — Није м |
| n" /> <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубиц |
| бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто г |
| бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум |
| радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво! |
| и имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, |
| во најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p |
| а ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и |
| доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес |
| уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, |
| рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{S} Писар наре |
| се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <p |
| Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете уда |
| очне са свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа.. |
| био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, р |
| кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шап |
| поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мог |
| идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао б |
| хану где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад |
| ђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у к |
| воје рођено дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не м |
| , који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што |
| ах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда в |
| иком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече по |
| најем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао. |
| ш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чег |
| рви пут, да који господин дође и оптужи своје млађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао |
| мзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање... |
| што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу нар |
| ам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. |
| p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како |
| вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пиј |
| се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек |
| њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра виш |
| ува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће |
| ла кад сам јој пре једног сахата причао своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Мил |
| о из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Ф |
| узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не |
| а дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега |
| вао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак час |
| <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома за |
| ју.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна |
| /p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> |
| укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а |
| не разумем, него пустите ви мене да ја својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!. |
| она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милан |
| мља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим п |
| те изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити |
| ђе код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридес |
| пим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нис |
| /p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, м |
| ући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе |
| — па све дводинарци, просто нисмо могли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем |
| и у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем |
| во је за инат или је погрешка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она д |
| астука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — |
| моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати |
| о се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнутом јак |
| /p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> |
| p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако сам је, ваљада, десет пута <pb n="29 |
| ада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, |
| да паре, а моји другови зинуше;... нису својим очима веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста |
| ко ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те ни |
| кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатли |
| ке...{S} Млада <pb n="51" /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или |
| се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоћ |
| д ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на којој беше једноставна, као детлић |
| ојим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познава |
| ако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година гологлав са засуканим рукавима и у |
| и.{S} Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро |
| тогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би св |
| а, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад бих дошао ку |
| имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо п |
| одем на Калемегдан, где нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху |
| — па почнем бројати, пошто сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прв |
| сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволит |
| ем млеко не дирнуто, а њега где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам |
| дног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на оном |
| а њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен |
| болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједнако су и л |
| нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="216" /> <p>Иску |
| руги мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче Наст |
| ве сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} Св |
| те иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте |
| >Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, |
| доручак, где затекнем и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ ј |
| осле кратког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ти његов осмејак, који је само њему био својствен.</p> <p>— Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, г |
| шио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте |
| у и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кирију како је плаћала зна — газда од куће.</p> < |
| .</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, и ви м |
| ни!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва |
| имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у кра |
| је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали |
| Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други и |
| ри реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У |
| мили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</ |
| јзад.</p> <p>— Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набре |
| киде га Здравко, — ја потпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и |
| а буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или |
| ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Једне недеље рано из |
| кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога г |
| толице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и оста |
| по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, та |
| чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељиц |
| и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што |
| лазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носићу?! |
| се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="chapter |
| н један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам о |
| здравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p>Он равнодушно саслу |
| вог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и на њој нешто написа па је метну у ков |
| ах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђ |
| ри даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пуз |
| х све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти п |
| купим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком |
| ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па |
| ти...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да |
| ледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се вре |
| датле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао са |
| га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви с |
| у је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</p> |
| ад?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Буби |
| пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да пос |
| ста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ошишане; до зла бога мршаво, ли |
| до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се |
| огла бити од једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" |
| и беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам |
| <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекосутра имам последњи испит.</p> <p>— |
| редности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, пошто с |
| мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама стао ногом з |
| {S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачека |
| сла...</p> <p>На један дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном |
| розора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... ка |
| ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је з |
| разницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се п |
| је воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом |
| У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну свој |
| } Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> |
| зети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле |
| сам мислио да на сваки начин останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — |
| _C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживањ |
| "> <pb n="307" /> <head>XX</head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења |
| за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам |
| н читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и по |
| м једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен |
| да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје |
| ажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непреста |
| ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас ч |
| о, овако...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђе |
| јмити радост једног матуранта кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука. |
| та ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро |
| зију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека |
| т...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угле |
| ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али н |
| преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем ра |
| езпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, |
| 4"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л |
| емирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само год |
| је ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах ни речи проговорити, |
| мотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бунцат |
| ежака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би ви |
| еискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} П |
| аве за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да |
| ам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглави |
| ата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни |
| ?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога |
| е гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ до |
| о тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи |
| ер нам је наређено, рекох госпођи пошто сврших сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> |
| и си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и га |
| — Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће |
| е се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден |
| а идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао |
| вазилазаше албастар, на коме је природа сву своју моћ показала, или оном лепом и правилном носи |
| ити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" / |
| начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали по |
| Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га |
| м покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст |
| мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко |
| /p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је од |
| ти најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из А |
| р од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па посл |
| <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на |
| м са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па замане да ме |
| : и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само шт |
| ки кутић,... могао бих са везаним очима свуда проћи.</p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је так |
| раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... |
| } Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу: |
| је?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међ |
| о сваку гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...< |
| тарца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је |
| одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је била нешто већа, преврте и расток |
| овести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> |
| занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и |
| а, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; об |
| и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — р |
| ратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ |
| још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав на поље једв |
| ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав |
| > <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи |
| па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој п |
| ме време помагаше другови, али и њихова се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја нем |
| краћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара |
| о пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим |
| , да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ватре, пошто имађаше обичај да често |
| јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича ва |
| ше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milestone uni |
| еше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — |
| ндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њихо |
| з далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше |
| уди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући д |
| а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за |
| онце изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присут |
| пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети, а <pb n="194" /> и време је к |
| а где лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао... |
| ила је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши...</ |
| , — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном угл |
| , а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да |
| ре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> |
| дговори кочијаш, — време је, ваљада, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — |
| о на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, због чега су б |
| 0" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу ј |
| његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p> |
| пио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо о |
| е у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на просто књигом позабаве.</p> <p> <hi>П |
| пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни дифтерија, н |
| и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво |
| за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благод |
| идем сад код госпођо начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> |
| света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав |
| аме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p |
| е, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је |
| стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и |
| није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем |
| сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пре |
| тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шет |
| Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да п |
| и таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Гори |
| заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељ |
| ка да идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краћ |
| а зета, с којим је веома лепо живео, да се са мном и с њим састане и проразговара, јер у кавану |
| мучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSecti |
| ао што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју и наредим једном гимназисти да на њих |
| то игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета овде у ку |
| о, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на друг |
| хнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку |
| ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда |
| за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{ |
| понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им сао |
| беше краја...</p> <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што |
| груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се |
| му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако г |
| е, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уст |
| одник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа...{S} Мислиш, ваљада |
| ико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо |
| но и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао с |
| смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке вид |
| и несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се |
| ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећао сам према њ |
| о посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а |
| те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S |
| је могао проћи ни ручак ни вечера, а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, |
| дан, а нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждра |
| нчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> < |
| бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати |
| тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па |
| у закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно |
| се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S |
| ар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој |
| машне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док нисам почео |
| у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</ |
| оре у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и до |
| ка.</p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било |
| мо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком није могао видети.{S} Око пола ноћи с |
| кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> <pb n="218" |
| а у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мен |
| да види онај израз дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управите |
| p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било д |
| у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо глед |
| Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко време врате док намире волове, а са |
| сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома дуго...{S} Н |
| вора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише н |
| о сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Нај |
| p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је овакав |
| вар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто имате да |
| ом руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцелариј |
| речи, већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!... |
| драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза |
| змишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један |
| здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију; али не са празним рукама, сваки је по не |
| вољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе да се кријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их п |
| спођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну и трпезар |
| нема ништа, него, овај, може ли овде да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије ра |
| pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно |
| свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може |
| > <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито |
| и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</ |
| шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Н |
| /p> <p>Писар је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све |
| ћем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да |
| же је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пир |
| овек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном |
| } Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложил |
| до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско |
| ла, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо и |
| /p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непре |
| Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит |
| Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми |
| стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом исп |
| ница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они |
| дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра |
| </p> <p>— Ако вас приме како мислите да се издржавате?</p> <pb n="223" /> <p>— Даће нам, ваљада |
| рен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не бр |
| најмлађи.</p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не мо |
| мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење по |
| по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам био сав бео као воде |
| у и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако |
| од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми |
| еља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ |
| е може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за п |
| p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; б |
| нао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена |
| и се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радн |
| дружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију незгода које би нашем напретку |
| поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да |
| ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору |
| у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се |
| уча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер је и иначе на на |
| и донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да |
| и као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p |
| ево и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими. |
| се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— |
| ...{S} Касторе!...{S} Гле,’ па он ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну о |
| она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> < |
| просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка к |
| ко нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђо |
| p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треб |
| кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љу |
| свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била в |
| са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била к |
| а, али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се |
| и...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво одн |
| ј усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p> |
| Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не падне |
| д мене,... знаш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збо |
| сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да |
| ни то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да |
| адим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па ш |
| дарности не беше краја.{S} Желео сам да се од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би.. |
| примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си д |
| се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p |
| осадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>О |
| p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разре |
| н.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!... |
| у, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и |
| ао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весело окрећући капу |
| ли ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос св |
| е ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и панд |
| и ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добр |
| p> <p>После вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим |
| Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслу |
| у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао |
| школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да |
| разну пољану.{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Т |
| тем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива |
| } Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што |
| учку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку ут |
| ћи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обу |
| сто, погледа а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхта |
| ли само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем |
| два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигн |
| м непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, за гушу ш |
| је она болести лежала нити сам знао да се болест може пренети!...</p> <p>Око погреба имао сам |
| ам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} |
| радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у двори |
| о месец дана а можда би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p |
| ије нахранио!...{S} Особито је волео да се дружи с ђацима и сву је своју малу зараду на њих тро |
| реба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдогл |
| S} Ја сам непрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу |
| сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође |
| ај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер з |
| ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех добијати већу и бољу порцију |
| мислити, а не знађах ни коме ни како да се јавим...{S} Изгубим и она два приватна послуживање ш |
| д себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у |
| просто нисам знао где сам,.. никако да се разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да ра |
| само маше ручицама и одбија а никако да се поврати.{S} На плач детињи истрча госпођа а за њоме |
| изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја с |
| >Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце |
| пне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, п |
| о стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па сам ожеднео, |
| зијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И |
| са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та |
| беше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим |
| ји, коме је највеће задовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и |
| V разред, али без икакве воље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину провед |
| ћу, али да ме пустите, — рекох, само да се ослободим ове беде која ме ни крива ни дужна нађе.{S |
| p> <pb n="248" /> <p>— Да ми је само да се докотурам до Београда, па би ми лакше било, — рекох. |
| и ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} |
| .. непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги ложено, а међутим моја газдар |
| шта ми друго не остаје, — рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам с |
| ош била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ |
| ањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога ме |
| ко видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих |
| обро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да |
| /p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> <p>— Какву |
| увише велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа по |
| где пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе |
| > <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га нека брбља, — |
| обито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај |
| — Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја |
| Да легнем за врата, не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било пра |
| ?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу да се држим на ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, |
| !...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим |
| т и пет година...{S} Имала је навику да се бели и косу врани.</p> <p>Једног дана, после две нед |
| жем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, ш |
| емам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу |
| твари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одр |
| д сам оставио крчажић на Калемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — |
| куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и дрхтати.< |
| под пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђевића заус |
| е.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</ |
| то у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто он |
| живање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p |
| и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а |
| рачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" / |
| ујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пуко |
| досмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично оде |
| а се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нестало Бубице... |
| ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кр |
| ге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече к |
| дан од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди д |
| ему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испус |
| зумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутр |
| <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред |
| је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста |
| ..{S} Није да се пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох оч |
| грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутити“ рекох, „кад види каква је зима“.</p> <p |
| гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренут |
| , и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно в |
| с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p |
| ом, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речи |
| рски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме |
| од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуш |
| дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем |
| ца кад је с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на креве |
| ... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — у |
| осадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд |
| о, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му би |
| јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а |
| </p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ак |
| д нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледај по дворишту да нема кога |
| спричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што |
| н је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор |
| у.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер |
| па како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изи |
| {S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе |
| сам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ |
| акав ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, |
| и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка великом Калемегдану пошто по |
| се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам би |
| ељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно в |
| иметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их беше много.{S} Зас |
| > <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} |
| и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оно |
| је дућан, — рече показујући руком — ја се о Митрову производим за калфу.</p> <p>Поред нас стај |
| — Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како |
| он је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене |
| д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Н |
| бише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га го |
| једном гимназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта же |
| олу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у кварт |
| дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она мато |
| у са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим помирих са сво |
| у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој господин, који је био хром |
| о...</p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу.. |
| ђе и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, ка |
| /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Бо |
| ђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и |
| ути, али изненада ме надражи кашаљ и ја се преко воље морадох накашљати...{S} Мој кашаљ није ос |
| рду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер гос |
| ахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p |
| их ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукама...{S} Никад то з |
| и, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и св |
| n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазр |
| вих предмета...</p> <p>Како му драго ја се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског |
| "314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} |
| ке на леђима...</p> <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуш |
| .. он већ зна.</p> <pb n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с мом |
| <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику рад |
| анго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу |
| ад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одл |
| и у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар ј |
| ... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, п |
| им кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се |
| осмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих. |
| оте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна |
| <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па рекох:</p> <p>— Збиља имаш право.. |
| . видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао |
| о, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратко |
| кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим ве |
| ао из вертепа.</p> <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступ |
| ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашниц |
| мо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, и |
| је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке |
| је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг с |
| пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се |
| е дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо вр |
| е да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све |
| д онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од гла |
| "80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаш |
| ресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и в |
| оса јој беше испала испод повезаче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупа |
| гу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, платим касап |
| пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} П |
| зор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом пол |
| туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете |
| — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ј |
| пажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</ |
| ате док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: |
| .{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само |
| чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели.{S} Ја сам као обично радио с децом, а |
| ило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S} Љуба је че |
| и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене |
| кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — ч |
| , <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћ |
| е би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова пр |
| нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односн |
| пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Ка |
| олима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није познавао...{S} Њему је |
| р се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима поздравим и ни један ме не пусти празних |
| ти отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p |
| нађем неколико својих другова са којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижн |
| траја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— Дођеш овамо, — рече о |
| оме се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао н |
| још и не довршише вечеру, а на вратима се зачу куцање па после:</p> <p>— Добро вече!...{S} Љуб |
| одираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се |
| и пружим му је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је з |
| тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина... |
| нта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред |
| ди Љубу и отера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пе |
| а сав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да |
| лази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред оглед |
| госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а но изразу њена ли |
| ом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне о |
| ече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у |
| мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени и некако ме задовољн |
| о тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је би |
| ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> <p>— Госпоја |
| Добро, добро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до в |
| аче која се једва на затиљку држала, па се <pb n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у по |
| ицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим |
| ки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху к |
| азриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче |
| /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забра |
| .</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— |
| сам дуго задржао, једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица |
| тељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ |
| е вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S |
| аца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извукосмо из оне јазбине и растурисмо |
| па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе тре |
| {S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спав |
| ин их са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, |
| и узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли ода |
| ве капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешк |
| розори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зау |
| познаник приђе оцу и нешто му рече, па се одмах од њих одвоји и журним корацима пође к нама, а |
| рна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљо |
| ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па до |
| ља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <p |
| дсуством господаревим да се користи, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић |
| ти, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пр |
| овом бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њ |
| мо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>П |
| 3" /> <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!.. |
| шао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим г |
| дног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се |
| х смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељ |
| може сад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у у |
| ак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови халапљиво ж |
| андила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица н |
| , затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу ниса |
| корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљал |
| ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су он |
| он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја |
| <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S |
| могао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам как |
| а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет ч |
| } Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за ш |
| мо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће |
| } Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Бо |
| , убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од оп |
| новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи остави један гр |
| ајгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Госпо |
| ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чис |
| е једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем |
| јима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба про |
| >— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим |
| аврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засе |
| <p>— Жив био, жив био!...{S} Гледај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одј |
| вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> |
| мој да крадеш и лажеш, а буди вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p |
| вас не позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону дво |
| и ја њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је т |
| е...</p> <p>— Разумем! — рече пандур па се окрете к мени: — Напред!...</p> <pb n="201" /> <p>Из |
| већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо ружно ни погледали,... већ на проти |
| ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...< |
| Божа.{S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацр |
| чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инст |
| Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изи |
| свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и није бил |
| било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред прозором, — али ко зна ко |
| ге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али та |
| е она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју д |
| Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, при |
| .{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као по |
| арче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p> <p>На мах пре |
| — Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући ру |
| си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми |
| <p>— Излазите кад вам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати |
| жем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати |
| ело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог д |
| S} Код свију је вас погрешка, — продера се он љутито.</p> <p>— Али, молим вас!...</p> <p>— Марш |
| на, док нисам затворио врата, — продера се момак љутито, — зар ја због сваког гада морам да уст |
| p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p |
| .</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — по |
| {S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам, |
| а иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и |
| о.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из прозора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди |
| о новац, али нам он не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метн |
| разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на |
| присутних, — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер пос |
| служивања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими |
| била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... |
| ојој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који |
| а оном празном плацу живети.{S} Изјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> |
| зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи |
| ред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник п |
| катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну онај исти пандур, |
| у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њима се опет појави Мађарица.</p> <p>— |
| к што писар изговори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-оса |
| >— Отварајте,... брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да о |
| , — рече писар па зазвони.</p> <p>Врата се отшкринуше и жандарм помоли главу.</p> <p>— Изволте! |
| ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тра |
| брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, ч |
| сле оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњ |
| амо дођу.</p> <pb n="12" /> <p>И заиста се кола све више и више приближаваху...{S} Нисам знао з |
| а гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> |
| </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих |
| ом.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p> |
| толу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови |
| м гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад. |
| ам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p> |
| ћу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за онима к |
| прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" |
| аља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком ка |
| сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па д |
| ржећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. к |
| цама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p> |
| х прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и њего |
| <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>Н |
| капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино пр |
| о, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S} Збогом!...</p> |
| драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој з |
| нику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направи |
| ворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак |
| е ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тог |
| да ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — реч |
| уда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим глас |
| ећи једном грдно великом сандуку, а сав се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отв |
| еки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намам |
| страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па |
| робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а |
| просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ |
| ислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда |
| Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама...</p> <p>— Збогом, збогом!...</p> <pb n="106" |
| и ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове до |
| поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’в |
| о где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесто |
| о ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако. |
| , чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, |
| премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа о |
| } Време ми беше веома дуго...{S} Најзад се и позориште пусти.{S} Ја сам на одређеном месту злов |
| према њој мржњу и одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам с |
| ли да је данас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче пр |
| емишљао сам о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постал |
| другом све више приближаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су б |
| ет пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку. |
| чка карта.</p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници... |
| ећ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb |
| јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се прино |
| па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <p |
| ок се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!... |
| ако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све исп |
| путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским |
| у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским вратима.</p> |
| владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави мог |
| нам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ниш |
| ...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, |
| n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, |
| бразима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад је |
| ени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићемо по једну...{S} Нека седне |
| ршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни Панта му понуди новац, али он од |
| бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч |
| учку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам н |
| о сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она |
| ше мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се |
| ђе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља м |
| ре заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не |
| шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па какву лозу лупим о ледину као дулек, па |
| е раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми |
| љда је капија отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чу |
| — Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> |
| му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, |
| ним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохв |
| , ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли |
| .</p> <p>— Добар дан! — поздрави ме кад се појавих на вратима.</p> <pb n="169" /> <p>— Добар да |
| ађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице |
| леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</ |
| исам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне нисам пустио ашов и |
| ој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био са |
| > <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда |
| кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дув |
| ме помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које |
| исле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још |
| га више нисам видео,... не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки свој |
| е спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухва |
| p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} К |
| и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију кад пођеш! — |
| мао необично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <p |
| чај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича |
| живања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки |
| не...</p> <p>— Е, е, баш ми је мило кад се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Зд |
| њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакост, и ово материјалистичко сит |
| ...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ух |
| , људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S} Ја сам непреста |
| газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу |
| једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> < |
| исто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се ше |
| , па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекивао, да сваког трен |
| ата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, |
| другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мо |
| </p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пред капијом и госпођа ј |
| ограда са онима из Београда.</p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се |
| а, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражисмо згодно место и при |
| ђа кад са свим нестане вина.</p> <p>Кад се вратим затекнем их где мало јасније и више разговара |
| нао да ништа нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита м |
| ло одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме кел |
| ишем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме сп |
| едва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растур |
| ли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с М |
| ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро зену, само што на |
| а...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— |
| ворим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Због |
| је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосм |
| и већ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу |
| казао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да |
| ко своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети ст |
| ше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p> |
| ј!... затегнем поново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и про |
| у то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што |
| о кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непре |
| ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостиониц |
| ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је бил |
| — рекох, — за господина и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тре |
| мо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао. |
| ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене нико и не гледаше, |
| Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n=" |
| ер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и |
| вору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кава |
| у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопов |
| и ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не г |
| би остасмо са њима до априла месеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице |
| <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Ц |
| — Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу. |
| /p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ћ |
| сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим ј |
| хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а ше |
| ређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{ |
| попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржал |
| ет нагнем... </p> <p>До Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу.. |
| поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истин |
| држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке |
| орица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле |
| в и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав |
| ве три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p> |
| који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У зло доба при |
| у...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седа |
| на а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, моли |
| је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је |
| лике један сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на |
| госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p |
| о, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чи |
| нем, јер из Ђошковићеве механе, која је се из нашег дворишта лепо видела, куљаше густ дим, кроз |
| гу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народности била је Мађарица..</p> <p>Она је |
| а је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо |
| начелникова кола, она иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој по |
| а?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад би |
| оворисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити радост, коју изазва овај при |
| трчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, к |
| 6" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отвори |
| м...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — у |
| ти мразеви, не могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово на |
| ио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да |
| е и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само |
| ијена и отресита жена, а по лицу јој је се могло познати да је била љута као рис,... поред тога |
| о се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу он |
| мене је одвео код зета.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за ду |
| је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих другова није познавао с |
| оји је из Ниша са мном дошао, а звао је се Љубомир Н..., да код њега кришом долазим и ноћивам д |
| ћу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а о |
| му...{S} Света као обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испр |
| >У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капк |
| на врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Пр |
| ла онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p |
| било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испи |
| он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... „Рожде |
| ебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенел |
| ју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и оста |
| круг и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити као од највеће напасти!{ |
| пођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... без мога знања.</p> <p>Пот |
| рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капи |
| p> <p>Поче, богме, и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи |
| >Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?.. |
| ше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испо |
| ако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="2 |
| е беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па сам |
| е и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта д |
| ге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој |
| руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зе |
| цима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну длан о длан, а од љути |
| олу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— |
| пча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створе |
| Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пре |
| ка је било већ довољно дошло, кроз које се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало рас |
| беше пре једног сахата престала, а моје се одело беше прилично просушило, али би се ипак могло |
| подне између њих владали...{S} Примирје се поквари и прави рат настане!!</p> <milestone unit="s |
| мо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p |
| играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе |
| гови беху много измакли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио |
| то за обојицу десет динара, а за остале се потребе брините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У с |
| се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме |
| авно, „проучавали“ положај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде... |
| а мућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође ду |
| рање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p> |
| трпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани к |
| е! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске |
| нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је |
| уражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} О |
| а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да в |
| квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, |
| дседник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чич |
| онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази одавде!...< |
| идим ја,... говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се нис |
| ите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позв |
| p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђима...< |
| е од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у |
| упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још доста креча, а било је све жуто као лисич |
| сетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико зам |
| ери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почн |
| рно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше п |
| ти и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље ст |
| гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцнувши |
| да, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежурни п |
| спуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „ |
| спушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо |
| осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нисам имао потребе |
| хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, на |
| о сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настад |
| <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам |
| новаца дошао.</p> <p>Њиховој, па разуме се и мојој радости не беше краја...</p> <p>Најзад решис |
| омагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!! |
| мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу |
| сачекав да довршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, т |
| е пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао са |
| о узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је био такође в |
| ста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској <pb n="98" /> унифор |
| S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се по |
| „Варош Капију.“ Код Валожићеве књижаре се зауставим, да се разберем где сам и куда ми ваља даљ |
| још да говориш, ниткове један?! — дере се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Не |
| га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти |
| но...</p> <p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и ос |
| лим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја |
| — Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и |
| /p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Д |
| о хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе |
| то преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред |
| тари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p> |
| н је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од |
| зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце |
| битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта |
| е иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима на |
| ладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шета |
| а видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> |
| са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у виси |
| ?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам |
| и...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доноси |
| дини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати об |
| зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— |
| а врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у |
| па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће |
| видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, |
| те се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њ |
| чели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у х |
| овеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић мож |
| } Пази на лампу!...</p> <p>— Не брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу р |
| се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад |
| ти...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја |
| во извинење?!...{S} Молим вас изјасните се јер вас не разумем.</p> <p>— Она два Румуна, Јоца и |
| Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та |
| кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> < |
| .</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче дон |
| те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали.. |
| — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећа |
| чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а |
| начајно истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово На |
| да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад д |
| д зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буд |
| ваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их при |
| ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седај |
| е и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете тр |
| од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осе |
| р тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од но |
| ело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> |
| е парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га п |
| нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати т |
| скрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овом |
| ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их |
| ђете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.</p> |
| нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимнази |
| о а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се пром |
| кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне о |
| га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? |
| а да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони и ж |
| .</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, господине, — |
| аш долазак доручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па н |
| и иначе озбиљно гладан.</p> <p>Примаче се и ноћ, а како нисам могао дуже остати на Калемегдану |
| е то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани доброг живота лакше заборављају.</p> < |
| је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваља |
| Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана |
| е се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер |
| м како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до |
| и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати.</p> <p>Побратим ми још једаред довик |
| тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Ме |
| , шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре |
| укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{S} После кратког времена могаху се и пре |
| већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити |
| p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> |
| какав паша.{S} Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...</p> <p>— Полубиш гос |
| сло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се |
| ко табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пр |
| бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме |
| бу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа |
| ...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, в |
| тали.</p> <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не мо |
| огу с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год жели |
| ..</p> <p>Моји нови познаници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n= |
| {S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код н |
| и тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече |
| дити!...</p> <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересант |
| која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали |
| и Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се појави онај исти пандур |
| знат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам |
| е...</p> <p>После једног сахата вратише се и они.</p> <p>— Има неколико ђака на пољу и питају з |
| јде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља ј |
| авало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу о |
| мо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам ј |
| Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке |
| лево и десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод |
| ажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако |
| ајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет захркала, и он би имао |
| вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинит |
| у.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је |
| х доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га |
| и нећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и |
| тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би же |
| арао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у лев |
| ко и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухват |
| киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десет |
| ечерају...{S} Да сам могао најрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, ал |
| Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у на |
| онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорга |
| не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спава |
| , није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло до праве истине...</p> <p>— Ја сам, — одговори |
| е одело беше прилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио |
| штеним ногама играли карата...{S} Ми би се покренули или помакли кад би од њих који изненада ви |
| огло би, Бога ми, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, ка |
| } Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на |
| па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право |
| то; јер да ме осети онај намћор лепо би се провео...{S} Да легнем за врата, не иде; не могу да |
| да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини |
| с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим п |
| S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ |
| } Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још горе посвађали,... будите задовољни |
| комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам почео бун |
| казујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једн |
| p> <p>— Ја не приступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад ниј |
| ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бит |
| Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а |
| неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није надала и беше од чу |
| ти.</p> <p>После кратког времена појави се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече |
| мо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим зау |
| су по бело окреченом зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развади |
| тигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли |
| ад!</p> <pb n="229" /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не |
| — Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Говораше госпо |
| до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочија |
| а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред |
| опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим ва |
| наш како је на панађуру...</p> <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а |
| — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ће |
| био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учти |
| е вратих натраг ни једног не нађох, сви се беху растурили, али, место њих нађем Здравковића, бр |
| т!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори |
| чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не к |
| еграђено...{S} Зидови не окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна |
| и не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разум |
| >— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико |
| зе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — од |
| тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо |
| ог с вама, госпођо, грехота је,... људи се купају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу т |
| !</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> < |
| бро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још ниј |
| ту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми бр |
| је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити |
| к.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница до крајности прљава. </p> <p>Изн |
| двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован.</p> <p |
| едседник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су |
| наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, остала имају право бе |
| — викнем једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће |
| беше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањ |
| рих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није над |
| е најгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појм |
| е топот зачу од јелашничке механе, који се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет са |
| е вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем феси |
| нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бринути...</p> <p>— Ама |
| ку на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јут |
| а што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} Одмах сам могао из њиховог |
| .{S} Растурим оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час из |
| на крају вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> < |
| ом на врата.</p> <p>Би ми жао Боже који се муваше као прапорац... „Бог да прости“ пришану ми он |
| ељно гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докл |
| ветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, мол |
| госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, |
| тим подрумски <pb n="70" /> прозор који се затвараше са два гвоздена капка од којих један беше |
| а заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} |
| ...{S} И са друговима се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у оч |
| <pb n="231" /> <p>После десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још п |
| х ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога од |
| а и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашат |
| текнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, не говорећи ни јед |
| На панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то куртал |
| а зубе и колена саставио па дрхти, неки се, опет, попречио и одупро једног главом у леђа а друг |
| ти: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, брате, и много: преко |
| , неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама по |
| ацио руку преко другог, неки ногу, неки се опет савио као гудало а зубе и колена саставио па др |
| неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за |
| и.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и |
| доњи прозорчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дво |
| .</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" / |
| вен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на |
| акије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се ноћас промислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему |
| Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p |
| а што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за ха |
| p> <p>Ја се измакох још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p |
| друговима прошао пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упи |
| досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били пам |
| ами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, |
| ања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако више не може, — одговорих.</p> <p>— Овде и да |
| ка, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви |
| ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок |
| {S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безоб |
| мах да будеш поп, — рече један а остали се засмејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну |
| .{S} Гледам ја па никакве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на |
| од какав предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако |
| олим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта д |
| здвајали: кад се једно разболи, разболи се од жалости и друго; кад једно легне, легне и друго; |
| авља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлос |
| марширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по |
| еном зиду...{S} Направи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба |
| и, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде помрзосмо.</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих |
| а!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морам |
| .{S} Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастило |
| ="106" /> <p>И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и |
| вљеним зубима и коленима да дрхти, а ми се вратисмо пред механу...{S} Болест овог нашег друга ј |
| Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју сам дужност одправља |
| ном, а не би ме, валах, видео, па да ми се о раме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме пр |
| тим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за вра |
| епеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку покупим оно мало |
| м очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити. |
| атим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где сам га остав |
| рим...</p> <p>Ни сам не знам: одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га уд |
| атих за браву да отворим врата, рука ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто зак |
| чној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину н |
| сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и |
| а она примети да нисам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> |
| к те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, а моји другови дохватише врата.</p> < |
| гаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> |
| ролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе д |
| један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p |
| ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" |
| спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећ |
| и разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало решавати, да л’ да продужим гимназију, или да |
| и; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају две белеге на глави!</p> <p>Дотле сам госпођ |
| в руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени од својих 30 година, на |
| мукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, д |
| деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања. |
| ш једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четв |
| ицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред |
| една, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</ |
| еднем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим из |
| се под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{ |
| р...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да се грејем; јер |
| ну крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих |
| останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам мог |
| p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да пову |
| <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> |
| рану, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбра |
| у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче |
| .. збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; лок |
| зећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залутао дошав први пут у |
| .{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је да |
| о гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче |
| /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јаз |
| p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу |
| и? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам с |
| Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу |
| авницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— |
| епере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подн |
| — Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако |
| манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одел |
| ли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког брда на к |
| ћем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, |
| сам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од бо |
| та је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме |
| роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб руч |
| етлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега. |
| сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</ |
| атих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка |
| ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и за одело и за обућу и за новац, ама једном |
| госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, |
| ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb |
| кретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање |
| спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — На |
| е кад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле са |
| м јој полако иза леђа, а осетих како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну профес |
| у није било више никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која |
| иђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење.. |
| и: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли и какво одело да купим и колико <pb |
| ах кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма |
| та, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша |
| розор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци |
| у и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али не гласно, јер нисам см |
| га био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па |
| али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усан |
| ело и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. |
| корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Уп |
| шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како б |
| се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише очи на једној великој говеђој џигерици ко |
| ао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између њих, јер их |
| после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, го |
| и снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само је полажајник |
| ет динара од једнога месечно!</p> <p>Ми се згледасмо...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нис |
| је овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подб |
| видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да останемо у Алекс |
| мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо |
| д имаш да потрошиш неку пару.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја о |
| > <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устане |
| еста, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</ |
| и полицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека |
| аших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао б |
| е извукао кад га не очистим добро, мани се!</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући ше |
| о се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две |
| ачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни приметио кад је Наста о |
| о.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свакога онаквих људи!..{S} За |
| ни полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они |
| а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... |
| , а с господином како је поступала мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом |
| још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуче с послуживања, па како нисам има |
| , хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остал |
| — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Ш |
| ви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам к |
| јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само зб |
| да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.< |
| S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући. |
| корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се пона |
| змеђу њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се св |
| путише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да видим ту ве |
| одине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не |
| тни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозо |
| ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико можемо појести, — рече |
| — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибу |
| у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад п |
| га ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје су |
| е с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата; на једаред зграби један о |
| и.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n= |
| у стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једар |
| плехана пећ, док лупиш длан о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста |
| Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— |
| ам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а |
| кало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на |
| еш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче |
| — Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... за |
| што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачк |
| ој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} |
| .{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче ју |
| ба да муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— |
| учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S |
| печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— |
| ла луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</ |
| снуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме гла |
| , хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—. |
| 281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p |
| о какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин |
| радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, н |
| адај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а с |
| па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спа |
| ан, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— |
| њам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, ка |
| живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог друг |
| дан, после добро свршених испита, врати се госпођа, која је била са мном веома задовољна, јер с |
| </p> <p>За време њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, са |
| unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу |
| н.</p> <p>— Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам то |
| ..{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког |
| ло десет...{S} Нити правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам |
| стављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> < |
| рте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумс |
| ј најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ ст |
| же, пошто јој је било не могуће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећ |
| и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита |
| опе, ја затворих прозор и легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се ут |
| ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди |
| има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може би |
| има; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље окураж |
| ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не тр |
| .{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Уч |
| да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: колико м |
| /p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она |
| ала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман |
| врата, која беше жандарм отворио држећи се десном руком за браву а левом за зид.</p> <pb n="170 |
| тао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то и |
| о, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p |
| ено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше одевен у |
| ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да |
| сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте вр |
| место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто са |
| } Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан |
| на поље једва сам корачао придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и ц |
| ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако |
| узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, п |
| и, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је |
| /p> <p>Ја сам једва гегуцао наслањајући се на један огранак, јер ми ноге беху све рањаве од иск |
| вај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по врату, а другом показа на мене.</p> |
| у.</p> <p>— Можемо, — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасв |
| еме шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у шко |
| ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, |
| о куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше сл |
| ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја |
| ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p |
| а полако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла |
| адан човек, — одговори први намештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — |
| ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соко |
| чану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко |
| ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type="chapter |
| повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах г |
| алах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам колико би |
| платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а |
| ко можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећ |
| з тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, |
| стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упита |
| /p> <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече он |
| и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не |
| сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него иначе за две године.</p> <p>— Где да идем сада? |
| им га за задње ноге па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} |
| на вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махн |
| даред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седми |
| к и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за к |
| вори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто |
| слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми рече:< |
| ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ доцкан.{ |
| да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кратко вр |
| ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> |
| око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лице рукам |
| /p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем |
| и: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— А |
| зостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— |
| Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Уз |
| арица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фе |
| арш! — викну он љутито на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си д |
| гледајте их само, —рече Наста окренувши се жандарму а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христ |
| оји пет динара.</p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим |
| ко...{S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са И |
| : сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњи испит на коме сам доста добро одгова |
| Ани да сам нашао место.</p> <p>— Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде. |
| ено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад |
| а не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, ал |
| у не иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и |
| се нисам преварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, |
| од једне госпође мало пара, кад сам јој се јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби дев |
| нара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на |
| и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћ |
| да јој Алгебра никако не иде пошто јој се непрестано по глави врзе наставникова брада и његове |
| на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти |
| поред пута на педесет корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак |
| љан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики број ђака, који |
| река, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и |
| осле да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да сти |
| о два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлача |
| на и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње |
| .{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођин приближиваше...{S} Готовина коју сам имао, |
| ао, већ заузмем своје место.{S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командо |
| плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла |
| , иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</ |
| трпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да ј |
| спрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто говори показујући прст |
| уча врата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох пра |
| и, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> <p>Свију нас беше највећа |
| ам око куће облетао више од сахата, док се једва милостива не накани да отвори прозор као и она |
| читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> |
| ћа брига, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.< |
| ину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати |
| а ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Б |
| редрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и |
| бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устај |
| ст устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад |
| ослуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не |
| ити да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитн |
| деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник Риста онакав |
| била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпро |
| често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а колико је пута госпођа и до зоре остала |
| једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ов |
| нисам могао ни корака даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим |
| ем, јер даље нисам могао ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p |
| ду још бити жара па метни које дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ло |
| S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата |
| само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на сво |
| у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што |
| а Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — |
| дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац бе |
| <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се |
| ено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те п |
| је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, д |
| о!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту у |
| ој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирен |
| d>XVII.</head> <p>До Св. Саве ништа нам се важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш |
| p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина |
| дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови.</p> <p>— Добро дошао, — одговори други пома |
| исмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута гр |
| постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје велико |
| е сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} |
| дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна Мађарица није ми д |
| м да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло |
| при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико |
| им.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнае |
| а ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} |
| бе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за |
| нека ме малаксалост беше обузела да сам се једва, као пребијено псето, поред зида вукао.</p> <p |
| ше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где |
| здржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе |
| пођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> < |
| в оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја сам се — наставих опет муцајући — јутрос погодио код госпођ |
| јући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре д |
| и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p |
| су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом |
| је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радо |
| људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармај |
| рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог |
| мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да |
| , променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошт |
| својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам |
| -три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нис |
| ти благодаран, — одговорих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не м |
| ,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта пр |
| ати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, |
| му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се тр |
| но, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше |
| тана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва с |
| ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; донесите још мало а ресто но |
| у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где ле |
| P19001_C4"> <head>IV.</head> <p>Кад сам се пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме у |
| P19001_C10"> <head>X.</head> <p>Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на посл |
| е уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге шко |
| ишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам се вратио било је већ у вел |
| ише.</p> <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који |
| ницу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зе |
| не могу никад заборавити...{S} Коме сам се год обратио за помоћ био сам немилостиво одбијен...< |
| ећ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истер |
| луживао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и |
| ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а било је веома |
| и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам г |
| јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој |
| > <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети |
| ли и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била ш |
| ј брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми |
| лико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, с |
| ..{S} И ако сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом поту |
| је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не раду |
| гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изго |
| дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је це |
| > <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расп |
| Ја сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексин |
| ам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а |
| земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из б |
| ата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем главу или се преко ч |
| не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хле |
| аше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бо |
| клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свем |
| ...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико |
| ти, јер не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било |
| скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, који је пре био на осуству, дол |
| на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезањ |
| м натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориш |
| ставим где је и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер |
| је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да и |
| мети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико |
| ам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме г |
| д се вратим нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јест |
| елика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне.. |
| ију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а рани |
| рође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тиши |
| ...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот. |
| ечи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај |
| стрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и же |
| .</p> <p>Ја сам плакао и непрестано сам се правдао.</p> <p>— Кад вам кажем нико други него он,. |
| p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном ј |
| <p>— Па не браним, оно знате добро сам се на линији прошетао па сам и огладнео,... нисам ни иш |
| Никад заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све м |
| и, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло. |
| унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прилазећи јој |
| ад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет топлоте д |
| во нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="212" /> с |
| ући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага ви |
| дила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{ |
| без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до |
| убор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из каване изиђе један жандар |
| па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту |
| се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окреп |
| кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с друговима као и прошле године кући у с |
| странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере.{S} До Београда нисам нигде на прави пу |
| } Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако био променио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли т |
| рпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> < |
| отпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме м |
| е смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од ноћног ветра обузе |
| <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" / |
| ...</p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред |
| фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па онда како би јој се о |
| } Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао |
| {S} Госпођа ме не примети одмах јер сам се био заклонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — |
| , нисам ни бегао како би могао, већ сам се више натрашке измицао, колико да ме бичем не довати. |
| огуће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер са |
| учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем |
| уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше |
| а устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> < |
| р не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака одмакао од места где сам |
| у кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за оном двојицом изостајући п |
| ити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад |
| им укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме |
| жена као какав роштиљ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стран |
| /p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита |
| ошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после п |
| .</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и журно отворим врата на која она упаде као да је не |
| .</p> <p>— Изволте, госпођо! — одазовем се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— |
| лачио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p |
| љу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у ст |
| ам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да |
| из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве |
| изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и господин; |
| оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, |
| /p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа |
| ратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замисли |
| ити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једно |
| ту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, које, као бојаги под |
| брже.{S} После двадесет корака осврнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где з |
| еших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и а |
| сле овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и, најзад почнем прат |
| а <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљада се неће љутит |
| а пљус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка |
| ближе и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у п |
| прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто ни |
| стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим по |
| школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била |
| полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам |
| ала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам |
| p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мал |
| ор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад |
| је мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго и панду |
| и обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и п |
| и су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам с |
| повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дан |
| а сахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она |
| н или два сахата готово...</p> <p>Јавим се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома |
| више имао него кад сам дошао, поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратим |
| принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n |
| четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се ни |
| {S} Пред кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најз |
| рчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где ми се створи нов пр |
| .</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој о |
| из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— |
| <p>Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се |
| а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} Пос |
| увише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног ве |
| ици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место.</p> <p>— Влад |
| да ме неко дрма за руку...{S} Пробудим се, али нисам могао одмах да разберем где сам...{S} Беј |
| су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{ |
| вде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбу |
| ..{S} Посматрајући их поиздаље окуражим се и приђем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ће |
| — Једног вечера, — прича она, — задржим се до једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта |
| волвер!..{S} Десет њих да дође не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор |
| ти, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... п |
| нем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам пре осам и по месеци овуда прошао а како са |
| а усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од неред |
| уд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица остала код вас?. |
| о то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам т |
| мња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, кад сам био расположен, играо.</p> <p>Замисли, због |
| Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац... |
| смо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло.{S} |
| мо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу |
| подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, на |
| Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председ |
| еразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам |
| ио уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где |
| х у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто кр |
| — рекох и дохватим врата.</p> <p>Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... а |
| да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се од зиме беше накострешила као у |
| ..{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" |
| њу <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и засп |
| улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мрт |
| од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијс |
| о, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њихово |
| позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад |
| једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред куће с |
| тави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је |
| себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било ми је |
| да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Ка |
| вући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув |
| и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а она с |
| .{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код госпо |
| и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она с |
| нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи м |
| не и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, др |
| г дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја |
| : шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?. |
| арочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати |
| и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, н |
| хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад с |
| одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и уради |
| ! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја |
| и ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету не вреди више молити — рекох за себе, па с |
| Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као код првог господи |
| а онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искупило, да гаси ватру, па и војниц |
| и стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди ов |
| тку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун других ленствује.</p> |
| > <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто ма |
| м да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер ни |
| > <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена |
| p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно |
| , али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао до |
| Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са |
| сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом |
| икаквих других додатака.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу |
| ...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му у руци си |
| а нагнем за њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао |
| чам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> |
| најпаметнији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим |
| владика врло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију по |
| који се десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љути |
| стависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у под |
| дреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S |
| одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих |
| н ни да се покрене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођениј |
| утито.{S} Кад госпођа доврши причање он се окрете к мени:</p> <p>— Милане, иди доле па гледај с |
| <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, |
| донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета пао, наплати таксу и |
| врата, која остави отворена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} |
| вима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и мах |
| дај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више нисам видео,... не знам |
| новом....{S} Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или |
| о сам јутро излазио на пијац и састајао се с бабом, — индустријалчевом мајком, <pb n="284" /> а |
| } Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се врат |
| ам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разглед |
| е рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох извући...{S} Мој госп |
| ледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ни |
| n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и колена, а јаку од к |
| једном крилу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигериц |
| онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!.. |
| !</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До осам сахати бавио сам се на о |
| S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p |
| , животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до управитеља дође |
| апкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво прот |
| а по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све |
| не, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да |
| пробије пламен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем |
| о ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који са |
| да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле ку |
| на, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку н |
| орпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти |
| осматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели |
| >— Како да није,... види, види, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио |
| није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} С |
| један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахр |
| почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> |
| одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом |
| Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — |
| м, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа ј |
| тељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А ј |
| <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад |
| га придиком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сут |
| аве ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износи |
| оје ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заин |
| о држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако |
| без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и |
| : — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писм |
| ио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госп |
| ећу незгоду.</p> <p>— Све бадава, овако се више не може, — рече Пера последњег јутра кад изиђос |
| ело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду |
| егнем.</p> <pb n="183" /> <p>Боже, како се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на пам |
| .</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се зас |
| — а гле, па ви, Бога ми, добро,... како се жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво |
| али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој до |
| служивања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За |
| да госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... иди |
| х ја дотле никад не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: мо |
| Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти |
| ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме |
| рабити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а |
| нека дође!...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" |
| ских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом.. |
| а шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани т |
| зида вукао.</p> <p>Ни сам не знам како се нађох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: |
| иља, испит из оба предмета положим како се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе |
| Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Како не знаш врага? |
| p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну к |
| нови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам |
| ли су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани! |
| је у земљу пропао; за све време никако се више не појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег |
| р обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код ме |
| јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и |
| било доста, нарочито пекара.{S} Полако се привучем оној гомили и нико ме не примети да сам дош |
| и сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се и кришом провучем кроз живу ограду на мали Калемегда |
| а је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где по |
| злазите ви.</p> <p>Рисим и Нисим полако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвор |
| едва се разабрах где сам.</p> <p>Полако се извучем сав каљав и прашљив пошто сам био мокар кад |
| еднако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, све!!...</p> <p>За све време, д |
| : једнако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све |
| у држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо ко |
| месечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би |
| млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао см |
| викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе |
| кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијаке |
| а дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p |
| и је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући руком |
| развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се брину |
| ст динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.< |
| доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољн |
| } Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања пов |
| ало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да |
| ли лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> |
| ом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах |
| слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они |
| и и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: |
| на прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, |
| лепо проводимо живот; преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n |
| ше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У најв |
| све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетк |
| вам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми постану тешки к |
| илостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за руком те с |
| дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а са |
| био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша. |
| у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупо |
| косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зи |
| е, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Х |
| мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с в |
| госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној куј |
| омаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мене,... |
| </p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо противу свију н |
| ве...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и рас |
| раго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас петорица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо ка |
| ашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта л |
| га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим |
| већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да |
| е један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се не бри |
| на немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад |
| погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би.. |
| далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, моји |
| је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми и |
| д их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостима спо |
| /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија о |
| и нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по |
| љи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кок |
| "285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево |
| је познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Ук |
| за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро |
| саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још |
| заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо... |
| ило на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама |
| ви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.< |
| трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринут |
| ице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p> |
| пет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си так |
| а се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с другови |
| убице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу п |
| зо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру |
| к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога т |
| е више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад |
| оће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде |
| г дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви см |
| су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и |
| ...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... уз |
| >Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господину х |
| /p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и они |
| била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, |
| у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" |
| им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњ |
| за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четир |
| адо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио с |
| в...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; |
| обро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до |
| ећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и слу |
| мо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем |
| авезао па ни речи!...</p> <p>Поскидасмо се с кола, код којих ми млађи остасмо, а они — господа, |
| ро и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешин |
| тине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>На |
| Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасм |
| у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у |
| е са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али га |
| стог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голужд |
| еграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <di |
| у и оцени није преварио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин |
| аче мајстор Здравковић осетио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и |
| p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео и нисам: радова |
| Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша да |
| смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто скло |
| >Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог |
| ић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим |
| кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обр |
| ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалина |
| у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам данас, поче |
| {S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чаш |
| а.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита П |
| пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо ву |
| д хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где се мало задржасмо, па после одосмо у ш |
| head>VIII.</head> <p>По вечери вратисмо се нас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо н |
| диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седмори |
| one unit="subSection" /> <p>Распустисмо се за матуру.{S} Од сваког сам посла био поштеђен и ако |
| на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима |
| где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <d |
| дисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарско |
| </p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре јед |
| днем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очеки |
| Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац |
| кше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо се полако наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситница |
| да сам остао без послуживања и озбиљно се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам т |
| че и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим ч |
| — Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као и |
| кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је видела па им изиђе на су |
| рпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> |
| па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошт |
| ље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто ужива |
| ђох пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше не |
| аучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крај |
| <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да ос |
| прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{S} |
| рећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најзад с |
| /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће...{S |
| узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оста |
| ед, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те |
| а се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случ |
| истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, дрек |
| у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} |
| колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До осам |
| у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да |
| лице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потражим |
| .{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, због |
| нице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис. |
| па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> <p>— |
| ам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и га |
| аповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми ј |
| та си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред ме |
| судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, т |
| се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном пл |
| ослуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га |
| ?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни пос |
| већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побри |
| ај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да ка |
| повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то |
| ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен бр |
| А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p> |
| газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једн |
| даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу попит |
| да, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која пос |
| сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... неве |
| им...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да имам с |
| нао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — п |
| ило му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио |
| <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се н |
| дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као |
| ра као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љуб |
| ј страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише к |
| едва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну:</p> |
| његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што б |
| оме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кр |
| урска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су би |
| а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали...</p |
| ла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Шв |
| енутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер н |
| p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника у |
| д капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капи |
| са <pb n="306" /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за |
| авек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући |
| ву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пос |
| а и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућа |
| г места, али га нисам могао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, |
| огао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљ |
| остало ракије они је докусуре, па пошто се издувају и одморе почну вечерати.</p> <p>Он ме је зв |
| не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — п |
| м...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.</p> <pb n |
| <p>— Јесу.</p> <p>Ја се извучем и пошто се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом |
| оји грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“, — добро ћ |
| р нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив < |
| ог прозора а није ни био потребан пошто се лепо осветљавало и проветравало између брвана.{S} На |
| — Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже ка Сави, — ја сам ноћас, и иначе врл |
| киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошто се с њима пољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих трој |
| пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш |
| ђутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим нас |
| још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго место завући?</p> <p>— Т |
| рио.</p> <p>Попесмо се горе...{S} Писар се поздрави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беш |
| ш упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на Мишино одрицање већ забележи на једно |
| јер сам био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Ни |
| тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђе |
| у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим ви |
| те јој да <pb n="99" /> нас остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандар |
| ма сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу соб |
| косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо |
| м слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, — одговорих и не дижући очију с књиге |
| а ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не па |
| ..{S} Молим вас пустите ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми |
| је име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!. |
| у тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улиц |
| ужитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас |
| тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад |
| ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топл |
| ишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> <p>Са свима се познаницима по |
| газдарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими... |
| аших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно |
| хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> <p>— Гледаћу...</p> <p |
| канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— К |
| ижавах.</p> <p>Не потраја дуго и пандур се опет појави на вратима са једним повећим замотуљком: |
| да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губи |
| 5" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас о |
| вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну о |
| јте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— |
| у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> |
| ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко |
| из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва д |
| у руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пре |
| и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и оста |
| изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, |
| нађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није бил |
| > <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у |
| хови заступници ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купи |
| свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми бе |
| е и зазвони.</p> <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимо |
| алата не би могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на |
| тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукос |
| е, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме |
| љ... _</p> <p>Нисам се дуго мислио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор |
| n="316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> < |
| ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја са |
| отоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам могао ни крочити док се не о |
| а две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с п |
| т оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен траж |
| о си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од њега а |
| >— Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> < |
| до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су т |
| во напишем и издам.</p> <p>На завршетку се ограђујем од сваке претензије да овим дајем уметничк |
| игијенске савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Дим |
| и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на |
| а, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p |
| ких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна |
| а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p |
| ..{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госп |
| чинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњ |
| ождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесе |
| о је као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз |
| вредан па се ничега не бој...{S} Ја му се захвалим и одох.</p> <p>Било је већ подне.{S} Осећао |
| >— Пола девет, — одговори.</p> <p>Ја му се захвалим и пођем, ну при изласку ми се зауставише оч |
| гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само |
| је осетио, осети је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво ч |
| — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љу |
| ам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на |
| илане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја гла |
| пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па ни речи!...</p> <p>Поск |
| е, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови ве |
| ећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују вр |
| т Панта пљескајући рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!.. |
| икну Панта весело па поче певати, ми му се придружисмо а и полажајник...{S} Пева он а глас му к |
| такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја |
| е се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и |
| тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим не с |
| ним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам п |
| Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, ал |
| како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!...{S} О |
| бринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи в |
| збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је к |
| њих процеди коју реч кроз зубе и почну се погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, до |
| редини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <p |
| ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим |
| оше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више крију |
| а већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на р |
| е и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам |
| с двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову главу, |
| аки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да па |
| били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна п |
| ладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам о |
| упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер |
| >Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београда. |
| ма бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак сл |
| чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше св |
| .. нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати. |
| у знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на |
| било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја |
| једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...< |
| ђаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову ком |
| аје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д |
| ам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам |
| остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по |
| чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио кол |
| ем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао |
| ао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по нуж |
| игде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе |
| подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу |
| колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим би |
| е будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни |
| ам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само к |
| ада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: кад се једно разболи, разболи се од жало |
| јући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја |
| ија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није м |
| ва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хла |
| м на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево пу |
| аспитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готов |
| ни крочити док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а к |
| дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p |
| ени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш |
| да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две |
| ши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека с |
| их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви ст |
| рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на |
| ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! — в |
| тука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за Бож |
| морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — је |
| — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за ва |
| Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, наравно, |
| вам кажем нико други него он,.. заклећу се!...</p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако нев |
| ад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде док не видим да их отерате, — прек |
| из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу саче |
| ! — Он ме је за инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И |
| теље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зид |
| знаци.{S} После кратког времена могаху се и предмети јасно распознати...{S} Калемегдан је био |
| ко спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p |
| д једаред поче ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а при |
| ,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам д |
| гиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући |
| разан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р. |
| ета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жанда |
| > <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе |
| и у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин |
| и да ме пусти; а да нисам мангуп позвах се и на Ђеру и на Ану, али све за бадава,... морадох ви |
| О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но каж |
| е сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — |
| ита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер |
| та радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и л |
| о одмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> |
| кутија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу |
| та, ваљада, обишао сам око ње.{S} Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста |
| ве милостивија наспрам мене...{S} Мољах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам он |
| м шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је капла |
| а...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одат |
| ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и п |
| } бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у пос |
| како знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лек |
| се за испите нисам плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, |
| ваше владику да пију каву.</p> <p>Одмах се погодисмо, и, пошто се добро наједох, винограџија ме |
| } Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда, прав |
| <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се н |
| p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми |
| на мога оца одавде из Београда? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? |
| ине.</p> <p>— Где да идем сада? — питах се, — ни новаца, ни одела, ни књига,... ништа!...{S} Ов |
| је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за |
| а улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за вој |
| атворен.</p> <p>— Где да ноћим? — питах се,... нисам имао код кога, а затвора сам се плашио као |
| а глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Б |
| . седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад |
| „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} П |
| а трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад дошав мало |
| .</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она о |
| е оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} |
| дам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послуж |
| ад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па |
| напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево |
| о длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем |
| ла су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пуст |
| /p> <p>— Море лако ми је овде... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет кор |
| арим музичким инструментима, — и ја бих се, колико сам дуг, испружио по поду, да се обема рукам |
| ао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је з |
| ио старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватри жив испекао!</p> <p>Одело какво је |
| оћивам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих |
| ако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> < |
| е био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према мени био |
| школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па |
| Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имала више од 38 — 40 година; да |
| седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао н |
| каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао ап |
| да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући |
| ; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем |
| остан, а и Мика за мном...{S} Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право |
| есте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођос |
| м стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196 |
| де био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те с |
| Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле н |
| ора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по |
| а кажем да иду полако...</p> <p>Зачудих се кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер |
| изнесем јој оправдане разлоге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо о |
| црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена ко |
| зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је био врло добар и, после велике |
| тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — зате |
| стим.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S |
| да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куд |
| к се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпо |
| пељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув |
| сам марио...</p> <p>Немајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, |
| да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— |
| , кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све прев |
| .</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутин |
| е, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрада |
| дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти |
| код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, ве |
| тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно.. |
| н својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познан |
| ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, на |
| </p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, греје |
| /p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а т |
| винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим |
| тигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим пол |
| ју, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајућ |
| /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговори |
| "SRP19001_C16"> <head>XVI</head> <p>Још се није добро видело кад Ниш иза леђа остависмо.{S} Дан |
| ута падне и по неколико сахати ништа за себе не зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p |
| <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде гор |
| еда жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Уд |
| та, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче један замотуљак.</p> |
| ећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварајући врата од канцеларије, — ваљада си био |
| много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову заповест извршити, благодарећи Богу |
| седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам д |
| , па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити. |
| и ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га |
| .</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси |
| Нека вас обе ђаво носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} |
| ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе...</p> <p>Моји нов |
| ла, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</ |
| о оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој |
| , врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад са |
| винчету не вреди више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод |
| у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим, набра обрве и поче некако |
| четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису имали никога, а мене је одвео код зета. |
| не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар |
| седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и с |
| ојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо разговараху.{S} Они ме не приметиш |
| ох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и с |
| .</p> <p>Растерам неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прили |
| читељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је |
| се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из цига |
| желити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио. |
| уна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу дозволити, ди ме ма ко бесправно газ |
| и отворим и други капак, обазрем се око себе да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и |
| м га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам прича вазда лепих прича, које никад заборав |
| о!.. викнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лиц |
| мо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремас |
| аузмем своје место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} |
| ете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,. |
| рт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потражи себи место...{S} Само немој да крадеш и лажеш, а буди в |
| е по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и пош |
| енујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело и |
| која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да пос |
| агасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — гунђа |
| има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући врата од <pb n="116" /> једног малог п |
| ма рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо сами ја брзо запалих с |
| цу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, ако н |
| ше је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа доцније рече, блед |
| ..{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао знак ономе другом жандарму, што је |
| одине!... викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? |
| бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био прилично одморио, — из кав |
| p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тих |
| ам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p> <p>Кад се вратих натраг ни једног н |
| у више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код друго |
| стељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по |
| о?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као |
| </p> <p>— Немојте бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам |
| >— Док сам жив водићу озбиљног рачуна о себи, својој дужности и свима око себе, а никад нећу до |
| >Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми |
| ти али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у пост |
| било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао пр |
| ...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно |
| " /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је п |
| ада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој |
| /p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научи |
| </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, |
| уд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држ |
| без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> |
| — Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, |
| па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо |
| ти.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом с |
| .</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до упр |
| е?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, |
| људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло |
| ест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништ |
| иш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p |
| бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на |
| p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробат |
| однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>К |
| а се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се го |
| овеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, г |
| шуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ј |
| вала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, |
| <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— |
| ар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до |
| Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице |
| емам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Ве |
| а?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав стр |
| !</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао |
| и су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, је |
| ом..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијање! |
| понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{ |
| не овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само кол |
| ли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри чове |
| оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} |
| нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаро |
| !</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, |
| хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... |
| Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда п |
| а жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да об |
| ли, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да истрљам мало...</p> <p>— Баш би |
| Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; могу ми и кућу |
| тресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се м |
| ана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> |
| -четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — |
| p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљ |
| О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошт |
| жу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После мал |
| о се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" /> <p>— |
| , нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, |
| Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а |
| у вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је |
| сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно не |
| .</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, |
| м бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем |
| у целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гуду |
| тала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам пушила и пила, а од осам па док не дође г |
| /p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> <p>— Ево га Мил |
| се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на особ |
| вијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста |
| — питах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по |
| ао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати кад госпођа јако закуца на кујнска врата.< |
| ахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге |
| досмо...{S} Било је лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било |
| <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стен |
| тепенице, где сам на оној зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> < |
| се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу |
| шавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам д |
| убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места |
| </p> <p>На дан предпоследњег испита око седам и по сахати одем на пијац с господином да купимо |
| го мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам сахати добијем доручак...{S} Осећах се некако зад |
| а,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — рекох и одвојим једну |
| у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да |
| лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла, |
| обу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци |
| т па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ов |
| ше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш |
| ио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највеће |
| нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се по |
| орише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да ум |
| p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас ос |
| с саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упи |
| ем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака бил |
| нском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше |
| мао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а м |
| по видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а пре |
| они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...< |
| ве ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони |
| а се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо је |
| ш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај |
| <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни једа |
| рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, разумет |
| — Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стад |
| мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао |
| самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При крају другог литра почне |
| је и више разговарају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају |
| смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам |
| е звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само |
| панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а један нам се друг поче жалити да му је зима,.. |
| ен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми |
| е, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намеш |
| амо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Мог |
| /> не беше краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Уста |
| и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{ |
| сме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, ради |
| смо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од по |
| долазио је око осам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа |
| це, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Пред |
| педесет корака одмакао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врб |
| <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ |
| а Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к себи од љутине.</p |
| цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S |
| ољу лепо — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчаж |
| е хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, јер је било то |
| рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав |
| сам мирно могао неколико сахати дневно седети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нис |
| {S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад го |
| , ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане д |
| војој матери, а ја остах код куће...{S} Седећи на ономе дроњавом канабету дуго сам размишљао шт |
| а ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину |
| тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију. |
| помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> |
| најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јут |
| ког нишког поља...</p> <p>Радо би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер беја |
| никога.</p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам о |
| ! — рекох и изиђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам т |
| ену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допира |
| са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећ |
| амо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни корака даље, — рекох и ст |
| годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко но |
| вио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи |
| реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром |
| <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње по |
| отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси |
| еми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бриј |
| лас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на носу јој наочари, а |
| девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, п |
| и, изведоше ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погл |
| та он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...< |
| ћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што |
| цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутеков |
| .{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам да се кола негде морају зауставити и |
| ,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били, живи б |
| те шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, живи били |
| арати, нарочито кад је још власт!...{S} Седите, молим вас,... ево, имамо доброг дувана... пушит |
| ите као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... имам с вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ј |
| мо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што |
| p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога седиш?</p> <p>— До распуста послуживао сам код једног п |
| већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицам |
| /p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет |
| ти.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би |
| з кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи дера |
| о прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> |
| у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Ни |
| м ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах п |
| ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} |
| шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава |
| .</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особи |
| другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га још звао за рачун, али га не по |
| ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је седмог дана од кад сам остао без квартира, баш кад сам |
| ивота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао |
| 1_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био с |
| авамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> <p>Око пола н |
| ло да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто наравно спреми |
| други пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> < |
| рчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и |
| ти.</p> <p>Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве |
| ем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт с |
| о стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и |
| итву и два и два, почеше излазити, а ја седнем и продужим јести.{S} Кад сам био готов одем у ра |
| инем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљица |
| више било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и поч |
| иште па се вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах заб |
| во савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуља |
| шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам |
| S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;. |
| ...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим по |
| чео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи |
| ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као закл |
| а ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер.. |
| ити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајући о злу |
| ја не заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пуш |
| ивуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а н |
| ј срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацк |
| пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво с |
| га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{ |
| а још да будеш бијен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне пр |
| /p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужо |
| мо се и пошто му прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли |
| уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Умор |
| ити, нити продужити пут...</p> <p>Пошто седосмо окренем се и погледам на мост, и, на моју радос |
| ако је био празник никога није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Г |
| .</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и почех им причати, и |
| сто у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} М |
| /p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb |
| ак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за дору |
| ..</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије би се о |
| класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом поред себе и о нечему живо |
| ке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив |
| спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... |
| окле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се про |
| то ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар |
| дур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала о |
| топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад |
| те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида п |
| тима једва прођем.</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци ста |
| све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исцепано канабе са голим ф |
| дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа |
| док празници не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и |
| а имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и н |
| е на прави пут изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко |
| ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади које кокошију преко шесе |
| да окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а то би за |
| испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Ж |
| с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чув |
| т, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> |
| в, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш г |
| останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави |
| се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за |
| — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко ис |
| едној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ј |
| г јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!. |
| ао и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једно |
| <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако |
| S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S |
| кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико |
| ме оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на |
| вце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих |
| ј сапутник оста разговарајући са једним сељаком.{S} При поласку напомену ми, да се од каване не |
| шачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Беог |
| ндиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијућ |
| под клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак не беше пређашњ |
| !{S} Говори!</p> <p>Почех причати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, |
| в пошто сам био мокар кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се |
| тремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и заузеше своја места, а сапутник ми |
| не знам ни кад се вратио кући.</p> <p>И сељаци се растурише сваки својим послом, јер беше већ д |
| то долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним |
| хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један по један разиђоше па да се опет кроз кр |
| , па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Загле |
| ролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и ру |
| колски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из |
| а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— |
| поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} |
| атрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били |
| о мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице |
| носили... </p> <p>Механа је као обично, сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она бил |
| и кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника... |
| <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која је са свим пуна а при томе в |
| ожић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имал |
| тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с до |
| ао што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викн |
| ан широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархерди |
| са свим празна: нигде ништа нису имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нис |
| мрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше |
| ндерлуку нисам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине |
| није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклук |
| реме скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостај |
| а нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих |
| и једног од мојих другова није познавао сем мене.</p> <p>Поздравимо се и пошто му прикажем свој |
| } За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара шт |
| некако да се нађе, па га је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је |
| глад, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад м |
| видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш к |
| Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да нисмо под ведрим не |
| ди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шт |
| , — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер са |
| једва на ногама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже беја |
| ли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред |
| — пуна два месеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мр |
| ад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к вратима и кад их |
| /p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— |
| рцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло изн |
| на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нис |
| старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом |
| а разабрах где сам била,... више војног сењака и барутане код луднице!“...</p> <p>Ова моја госп |
| дели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну:</p> <p>— |
| пођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја |
| {S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао држао сам т |
| смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који с |
| се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису сви са дор |
| кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао |
| ебљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам |
| </p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на |
| њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и с |
| нпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!. |
| ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог да |
| За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног |
| е јело било, било је боље и од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се б |
| "303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки д |
| била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су |
| е? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом добротом, |
| ати, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> < |
| је за мене велики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише |
| говоримо, а дотле да живимо као брат и сестра. </p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам |
| до на крај вароши.</p> <p>При растанку сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми суз |
| и тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</ |
| другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја вратим.</p> <p>При полас |
| сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у М |
| ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једа |
| оја госпођа имала је рођену мајку и две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кућ |
| ш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звал |
| ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту им |
| аиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани |
| је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар и |
| —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> |
| сам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p |
| чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, |
| дао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли |
| су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти с |
| наћи...{S} Најзад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n |
| ошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гла |
| ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочи |
| ем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и |
| а тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим |
| и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, |
| би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хте |
| ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <div type |
| p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспав |
| ије дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њеног боловања поврат |
| шати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, после подне.{S} Поседали они и и |
| пред општинском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше некол |
| јни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка п |
| зговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад нас искупи око себе па нам |
| онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча м |
| он за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми |
| идрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај напол |
| н, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио |
| , који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем: |
| .{S} Брише онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесе |
| и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим |
| сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама д |
| помињем да нисам вољан да се свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, м |
| ш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још |
| Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес |
| спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрс |
| дским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га више ни |
| <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли била код вас каква дец |
| јац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа |
| ђак?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам ко |
| чиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за ру |
| вде сам.</p> <p>— Ево, потпиши овде, да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.< |
| осподину, битанге и распикуће једне, да си ово с места носно натраг па друго донео...{S} На, је |
| тки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S |
| ене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!.. |
| радње, без разлике, позатваране, ама да си могао бар један једини прозор осветљен видети, аја!. |
| мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђер |
| исмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p |
| те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти |
| ј, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— Да, овде сам.</p> <p>— Ево, потпиши о |
| је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Ништа, причека |
| Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у вино |
| p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</ |
| а месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечин |
| смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, |
| едај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конку |
| х врата на која покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно ниј |
| ријатно:</p> <p>— Одмах сам помислио да си отуда; јер познадох по обући.</p> <p>— Ја никога овд |
| иде га Наста, — мангупи!...{S} Одмах да си довео жандарма...{S} Показаћу ја њима, напоље, лоле, |
| нео, — одговорих му. </p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, |
| е сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па на поље! — продера се он са врха ст |
| дера се баба и залупи прозор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! |
| варајући врата од канцеларије, — ваљада си био код њега послом?</p> <p>— Да..{S} Збогом! — реко |
| чао, још нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p |
| /p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на мене кад ме спази и п |
| ири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубиц |
| ао луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубиц |
| сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај |
| ош печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> < |
| /p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одв |
| очех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада |
| ах већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити.</p> |
| Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђа |
| сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак? |
| нем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало? |
| </p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета. |
| м: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па месо, |
| говорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело се кр |
| је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Бе |
| овори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе глед |
| д ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели пре |
| У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио |
| дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, це |
| е, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам гово |
| /p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Ко |
| > <p>— Погледај себе, муко једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш ко |
| ићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n= |
| еђутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао мол |
| твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два т |
| и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чува |
| .</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно с |
| е Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се |
| е кад је нестало Бубице...</p> <p>— Све си добро закључао? — пита она.</p> <p>— Све...{S} Него, |
| S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметни |
| ада? — питах се зачуђено. </p> <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>С |
| араму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпо |
| сам могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са н |
| ка.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p |
| .. зар је мало гостионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној |
| рече она некако достојанствено — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том |
| ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак? |
| ао сам негде преноћити.</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи |
| — Јесам.</p> <p>— Код кога си био и где си сад?...</p> <p>— До мало пре био сам код господина М |
| и ме пажљивије.</p> <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те наша |
| е к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га |
| дговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а как |
| ју страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако |
| био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли ко |
| кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се |
| именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дел |
| благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Каза |
| само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је мило, а мени већ како б |
| и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> |
| ..{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p> |
| омаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад. |
| p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</ |
| ...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спушта |
| ох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А ј |
| да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са |
| д био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</ |
| их.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, а |
| их врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се п |
| > <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко |
| >— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи... |
| вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам м |
| овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру и |
| био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниже к |
| нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, — |
| а његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... |
| ... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако |
| омах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојниц |
| м вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох |
| а упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да |
| била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана |
| ви и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чини |
| јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после она |
| овао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се правдам |
| о, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђа |
| обро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста |
| говори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш ка |
| а описати...</p> <pb n="271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а |
| иканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да |
| ла да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала м |
| трашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, с |
| „и двадесет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он у |
| ју с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на нај |
| а је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> |
| , сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p |
| <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једн |
| одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећ |
| ени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ј |
| .</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <p |
| — одговорих.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледа |
| ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{ |
| писнуо од бола, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме |
| мени већ депешом извештена. </p> <p>Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, |
| дна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p |
| е док нисам почео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, је |
| му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...< |
| то вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао уда |
| где?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... ви |
| n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра... |
| а најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах ску |
| као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на каран |
| нима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb |
| рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то п |
| р ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутит |
| чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам ника |
| ра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се |
| ао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се то |
| ћо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад |
| умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се |
| кажем вам!</p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку. |
| ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за х |
| кујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полак |
| нице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа |
| смо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се од др |
| > <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверав |
| а <pb n="292" /> прочитао.{S} Да би још сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— |
| е страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — |
| ло поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло до |
| и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћ |
| Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите |
| е онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег |
| а спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њеног покојног мужа, на коме је са |
| погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збу |
| довикну му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас |
| <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто не |
| ла готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на |
| се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно је каплар већ био дошао к себи и пуцњем давао з |
| уди ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су |
| {S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у аш |
| , а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смрт |
| ниси нигде?</p> <p>— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овам |
| илику.{S} Гледам је, а и она мене гледа сигурно мислећи исто као и ја: „Ко ли ово беше?...{S} Г |
| дем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам пре ви |
| ласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> <p>Брзо |
| зви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле с |
| а њима се појави дежурни писар, који је сигурно обучен лежао на кревету.{S} Кроз отворена врата |
| једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, |
| де су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској |
| у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракије подбуло и модро.</p> <p>— Јеси ли се |
| рила.“ Био сам начисто да је жандарм, и сигурно му је механџија казао, да сам овог тренутка про |
| га показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> |
| четку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто |
| скочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да о |
| како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио неку на |
| и је одвојено од мужа живела, — не знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге |
| нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београдска о мени већ деп |
| <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју |
| ло сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда доб |
| неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите в |
| беше мамуран од јутрошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица каза |
| на...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — ре |
| е полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и |
| слио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, д |
| је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет м |
| рва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седа |
| ецу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између с |
| опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путова |
| ша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пр |
| путаше на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се п |
| чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бе |
| е цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секир |
| н ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу кав |
| ..</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напоље! — дрек |
| па на врата.</p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не гово |
| руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гл |
| врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај |
| тајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо |
| еда!</p> <p>Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — |
| n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затвар |
| Оно, до душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тон |
| p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем главу па пођем, а сав од љутине д |
| веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједа |
| да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио д |
| тију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{ |
| аром, јер није могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима ис |
| авану прво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, ни |
| по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од м |
| за бусење...{S} Ноге сам једва вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n=" |
| је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упи |
| олу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни једне игре карата није било коју |
| да пред вама на коленима клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не |
| десет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је |
| — А, није истина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n |
| д у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није и |
| истих.</p> <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт. |
| ах?!{S} Све друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића |
| јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Д |
| ађе за крађу, а кад овамо, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или прод |
| т у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног |
| као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам свима могао до |
| оју несрећу, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме пре |
| умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као лу |
| једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, |
| ам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Госпођа |
| ве лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урад |
| ска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.< |
| и су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ов |
| куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као |
| ао из рукава...</p> <p>— Јеси ли дошао, синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу... |
| > <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари |
| ама да благодарим.</p> <p>— Богу, Богу, синко!</p> <p>— Разуме се, прво њему па онда вама и ја |
| па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се и |
| и не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба |
| бијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Јеси ли написао молбу?...</p> <p>— Какв |
| ма се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p |
| љајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што с |
| и испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окр |
| адо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да |
| а...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад д |
| ражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била је онда, а |
| о пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме ок |
| да дочекам још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано |
| смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако боле |
| } Молим вас, имајте сажалења према нама сиромасима, ми никоме ништа не радимо, — одговорих.</p> |
| икако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положајник, — па их не могу шко |
| закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи |
| м заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — |
| !</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!.. |
| ше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је |
| . зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је сиромах? |
| и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, п |
| ут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у |
| бисте прошли крај напуштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни роди |
| о, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви брине |
| да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љ |
| оспођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало ки |
| пођо, разумите да ми нисмо мангупи, већ сиромашни ђаци, који се сами морамо за свој опстанак бр |
| о добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, |
| и или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама изда |
| ст, пст!..{S} Бубице! ју, ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па |
| нија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бубица овде она би осетила лопове...</p> <p>— А |
| и и детињства.{S} Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и |
| е о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> <p> |
| рао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено |
| д, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, к |
| м погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не може бити већа, али оне чистоте |
| меника на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке већ на колима.{S |
| е,... зар ми немамо наше <pb n="251" /> сиротиње, — рече благајник прилазећи једном грдно велик |
| /> <p>Дође и Божић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице |
| каже.{S} На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми ли |
| толу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам тра |
| буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да ка |
| те, господине, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати |
| очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</ |
| баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у п |
| ј“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више б |
| гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на квалитет <pb n="78 |
| ди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге или руке!...</p> <p>Заре не одгово |
| а је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај последњ |
| /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана |
| е, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, т |
| велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276 |
| је сигурно нису сами купили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> < |
| еднем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p>Пр |
| овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било |
| је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђу |
| се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метн |
| <pb n="159" /> причати све до најмањих ситница...{S} Кад најзад би готов извуче испод пазуха о |
| о наниже...{S} Испитиваше ме о најмањим ситницама а ја му одговарах врло кратко...{S} Зависмо л |
| , па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навикла...</p> |
| лске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p |
| ош имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, |
| много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...< |
| /p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</p> <p>— Сигурна одбр |
| дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете |
| а што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радил |
| злобу и пакост, и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чист |
| опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си покупио дроње па н |
| творена врата, а нисмо је видели кад је сишла...</p> <p>— Видећемо ко је овде газда, ја или ви! |
| „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та у |
| рно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.< |
| чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на |
| д ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се врат |
| носача...{S} Гледај како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни х |
| р ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се |
| е, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, ч |
| е у другу половину месеца он са својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам о |
| , Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а |
| Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да |
| жандарм правећи нам место да прођемо не скидајући руку с браве.</p> <p>— Добар дан! — процедисм |
| и јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли доне |
| ти колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити ни |
| с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи |
| , синко?...</p> <p>— Јесам, — одговорих скидајући капу...</p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од с |
| и ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који је само њему био |
| казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? у |
| ао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — одговорих п |
| вамо.</p> <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах |
| и грохотом насмејаше, док ја међутим не скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — |
| јзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> |
| етљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних |
| се зацрвенео као куван рак.</p> <p>Кад скиде резу и отвори сандук видех, да беше до врха пун б |
| </p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно пл |
| едан фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе н |
| , — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, |
| и...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у ру |
| ред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, в |
| х на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах |
| тнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S |
| ји него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у куј |
| ажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном гр |
| дмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— К |
| ног времена, одвела децу на доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем |
| ље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, |
| — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </ |
| ви се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и |
| је било већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} |
| у реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — |
| ајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, о |
| си добро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се |
| p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на ст |
| лоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ва |
| мате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, се |
| вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох збо |
| сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку ова |
| презања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> |
| ожили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрп |
| их чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро с |
| иш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми бар ови рекоше, — одгов |
| то, да их полиција не би протерала као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Наст |
| варајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш од они...</p> < |
| сам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење глад |
| вароши а на бањском путу, који се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам |
| псити...{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и уради |
| n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, р |
| едва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинам |
| аном неког Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механ |
| исаном марамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је б |
| ="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или |
| .., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те |
| > <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што |
| емо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, казаћу ја госп |
| а журним корацима потражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш |
| смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </di |
| , услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута ост |
| ом, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а о |
| с вама да разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, |
| тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Ч |
| оље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!.. |
| /p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госп |
| упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{ |
| м, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ |
| к рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа жена била!...{S} Али мој проклети покојни |
| птембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, из ове н |
| беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за |
| мен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођо |
| а, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме по |
| ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново? |
| .</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се признати: белопал |
| х врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— |
| А где јој је ручак?!...</p> <p>Било је скоро дванаест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стар |
| ељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је би |
| овољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем |
| дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем по мало супе...{ |
| од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се ст |
| була и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бак |
| ав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се није дес |
| се не помаче с места...{S} Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вин |
| мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па |
| тпуно признајем своју кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах ниса |
| Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се и испити...{S} Нек |
| к вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улази |
| инара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо |
| лу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, п |
| подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо |
| о сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред ми |
| била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особ |
| о, повампирио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?! |
| <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који см |
| жути као дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> |
| сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте |
| ру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а ш |
| арм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> < |
| ет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пст!.. |
| сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, |
| ћи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна спор |
| лозу лупим о ледину као дулек, па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос. |
| трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете |
| управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде н |
| о мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад заћуташе.</ |
| ђосмо до гостионице „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне |
| е ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим как |
| та ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам зна |
| о и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи |
| и Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него зби |
| икивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, |
| ећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председни |
| горе зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често |
| по стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш м |
| хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> < |
| е које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То т |
| >— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незна |
| не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да |
| смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да |
| рам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београдским улицама, већ |
| Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу н |
| > <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а |
| пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај капију ка |
| Панта намигну на мене и даде ми знак да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— |
| ам је воштаница још горела...</p> <p>Ја скувам каву и све их, као домаћин, послужим...{S} После |
| ти да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући да |
| жић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} |
| лим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где с |
| и дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А зар још није дошла?! прекиде |
| де доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушк |
| вде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однес |
| д који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог вечера... </p> <p>— Ја сам да |
| ује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p |
| {S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је доне |
| нао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочито они, који су |
| слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и |
| згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и |
| , битанге једне...{S} Није ово место за скупљање мангупа! — подвикну она накострешена као квочк |
| целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прођ |
| ло топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није било до бирања јер нисмо има |
| моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предме |
| <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простиј |
| оворимо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</ |
| не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она безобразна |
| чак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потуж |
| раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механ |
| Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S |
| терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам д |
| ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мисл |
| оје између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима се заустависмо ослушкуј |
| и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али |
| ослуживања немам, а не би ме нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од |
| на која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају |
| .</p> <p>Колико сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежах |
| pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у д |
| овај посматрајући нас подозриво наспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, |
| , да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од |
| она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху |
| n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} |
| } Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начи |
| Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, јер се нема више куд, |
| <p>Испите добро положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="30 |
| госмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде |
| на лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и ст |
| намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест |
| им последњим био сам и ја.{S} Добио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављ |
| е ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Се |
| /p> <p>_ Али, молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> |
| о ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале би |
| данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на п |
| зад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, нег |
| м циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до с |
| ру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> <p>Она мал |
| и брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцркате обе,.. к |
| мем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, |
| , а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су бил |
| тражим моје омиљено склониште — „Златну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али |
| Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ништа друго, оно је међу нама бар вл |
| и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p> |
| > <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огл |
| И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!... |
| и даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву |
| туљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школ |
| р је била испрошена.</p> <p>На испитима славно прођем.</p> <p>Кад нам објавише резултат испита |
| залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чиниј |
| ван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ни |
| ицем на Св. Арханђела, 8 новембра, моју славу, нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам о |
| очито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у о |
| нити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Вр |
| драсли и ја сам се, не само с њима лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ |
| ...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> < |
| покуља густ дим, као да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен о |
| мо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знат |
| у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? |
| ... ништа...</p> <p>— Море да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> |
| донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне |
| ло пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном виногра |
| смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; н |
| јорган, из кога испадаше памук, и један сламни јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а |
| и једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета сл |
| ам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног краја, али нема ништ |
| даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки д |
| познати...{S} Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> |
| хтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; пор |
| .</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> |
| собљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила |
| еде једну киселу јабуку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог |
| у жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како са |
| где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан ма |
| у!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно |
| /p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p> <p>— |
| бавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђош |
| итам, а она не одговори ништа, већ само слегну раменима, и на поновљено питање процеди кроз зуб |
| есор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си т |
| ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене ус |
| е, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам и |
| укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице сам |
| крупну, промуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а |
| ије хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његова жена...{S} Ово је много кварило мо |
| опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} |
| каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљок |
| т хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се в |
| .</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном у |
| ама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од љу |
| и потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва |
| <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она м |
| ..{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна п |
| ебао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као |
| Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од брш |
| аволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни запамтио, као да овде доб |
| јући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб пламен од воштанице који се пови |
| утисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод пазуха и обореним главама |
| вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву о |
| тисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p |
| линији до подне, а после подне сам већ слободан.</p> <p>— Врло добро, па да дођете после подне |
| Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, вала, идем |
| ш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S} Да је нешто и сирота Бу |
| дан четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, т |
| исмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо |
| и и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с то |
| сам се погодио.</p> <pb n="41" /> <p>— Слободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.< |
| тељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице |
| S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и игра |
| лексинца“ нађосмо патролџију, коме Пера слободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — |
| ах као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, д |
| ој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно од силног |
| </p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшил |
| о код „Два бела голуба“, — одговорих му слободно.</p> <p>— Код кога, бре?</p> <p>Казах му неко |
| ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си |
| д којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p>Он се подуже за |
| и из својих прибележака, али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам |
| шта друго, оно је међу нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађал |
| дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата |
| орити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је 5. април, п |
| е бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту |
| > <pb n="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика ј |
| исам знао, јер ми је посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам |
| је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није л |
| ад није био, па се изгубио.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у |
| а.{S} Сигурно је начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код |
| живати се није могло, а кондиције, нити службе или каквог другог посла нема.{S} Беше ми врло кр |
| тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, |
| оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без ичега нађем |
| ер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не мог |
| тим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја |
| о те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— Пустио ме је дежурни писар, пошто ниса |
| па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћ |
| е у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству.{S} Имао |
| д њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, |
| рло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багате |
| знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— |
| погодим се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим в |
| и о један ексер запаљену лампу, која је служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали изран |
| ић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S} Дуго |
| ао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? |
| че! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама. |
| ушом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; с |
| клен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у ов |
| е господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p> |
| дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упита |
| е би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опс |
| еш од гадије ни каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скак |
| тини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводни |
| минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које |
| ле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријат |
| асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, |
| у звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је р |
| нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упит |
| , овај, — одговорих показујући руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угур |
| начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако д |
| с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан са |
| о проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично |
| <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" |
| предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p |
| зузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња је била да не мо |
| окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин бидн |
| а имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда биднеш, — рече ми Ђера.< |
| , уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим |
| о једанаест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест у |
| атворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу |
| рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били |
| " /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим |
| овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана в |
| дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да |
| пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио н |
| ство води се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој |
| ренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школск |
| у ја госпоји да вас не дира, а за сваки случај бићу ја овде на линији до подне, а после подне с |
| е полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох ру |
| викох, и, кад би се десио неки ванредни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</ |
| те и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један неће бити код куће к |
| ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанае |
| кошкали и свађали...{S} Није био редак случај да се грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба |
| , нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова св |
| могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, нара |
| љство</hi>...{S} До душе није био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно в |
| сима била луда...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво куч |
| , тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце |
| стеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати как |
| обу затекох госпођу где прича господину случај који се десио између мене и Иде.{S} Он се само ш |
| кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> |
| ише пута настрадала.{S} Ево само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама при |
| извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто и |
| поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господи |
| ам претходно осмотрио исти да није баба случајно већ дошла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута |
| лазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газда |
| , нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас од |
| /head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} |
| ем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми гос |
| е не бојим се...{S} Видите, кад би неко случајно и провалио прозор, морао би мене нагазати, кад |
| кве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер и |
| уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казн |
| је од њих могло пасти на памет да их ко слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се |
| м за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="207" /> <p>— Прочита писмо од почетк |
| ве последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да из |
| рака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n |
| овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем |
| о.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо |
| дности била је Мађарица..</p> <p>Она је слушала наш разговор и, кад ја одбих онога младића, упи |
| о сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, да ме врло искрено и дубоко с |
| поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најза |
| му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби мес |
| 29" /> <p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p> |
| ну из јастука и душека...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госп |
| хвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као ј |
| > <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном за |
| о једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вечера, — |
| ачисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, п |
| ани, — рече ми један из гомиле, који је слушао разговор, — ено га где лежи на клупи,... јако је |
| ње, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> < |
| ,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозо |
| али што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја м |
| о сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> |
| — продужи Божа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога м |
| ечице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико се сећам био је |
| , — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш доне |
| а има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш |
| ..{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих готов сељаци се разиђоше и за |
| "271" /> <p>Имао си, ваљада, прилике да слушаш бар две кад се састану, а кад мисле да су саме.. |
| о се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти |
| а разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> < |
| колу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, ит |
| е она...{S} Нисам ни слутио да је и она слушкиња.</p> <p>Другог ми је дана већ било мало лакше, |
| љно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, је |
| динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не одговори ништа, а непрестано је у |
| бити?</p> <p>— Не знам, — одговори Пера смагнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече |
| мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} Ни |
| све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу |
| школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер |
| ију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није |
| ти... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозр |
| квог важнијег догађаја, сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле |
| м по мало заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да р |
| но понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9 |
| ћах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она |
| е казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобре |
| ни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља |
| унљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> < |
| е се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећк |
| има, — навалили као скакавци!</p> <p>Не смедох га ни ословити, него се вратим натраг...{S} До о |
| едан мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цик |
| дној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у друго |
| аде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што |
| p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао предвидети на |
| убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као д |
| рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видел |
| кад сам легао.{S} Сељаци ме приметише и смејаху ми се грохотом.{S} Ја се једва прогурах између |
| смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се окрете мушкарцима она испусти трс |
| еднако псују, једнако плачу, једнако се смеју, једнако мисле, једнако се претварају, ама све, с |
| се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али к |
| све жуто као лисичија длака...{S} Нашем смеју и Риђиној љутњи не беше краја.</p> <milestone uni |
| рила не платисмо кирију, — рече ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох |
| мо: колико можемо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милан |
| алепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа није било, па се у трку дохвати |
| стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не |
| : „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и |
| ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да бу |
| врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. < |
| — Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш |
| м се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш |
| немам више никаквог посла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну |
| орамо вратити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну |
| и своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова прави |
| без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он имао деце, кад је према |
| као какви деспоти; нико им од нас није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушат |
| укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко |
| ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући |
| ам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очек |
| о, да сам једва могао издржати, а нисам смео ничим мрднути.</p> <p>Из њиховог разговора сам већ |
| су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим јер сам се бојао да не скрхам ногу или |
| градом где сам је оставио, јер је нисам смео носити,... био би с њом одмах затворен.</p> <p>— Г |
| и док се не одморим, а на путу се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се |
| сам се сав најежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми о |
| стано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апс |
| ји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах ни коме ни како да се ја |
| зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се бојао да се онај не врати, за то п |
| ам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, |
| би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно отвореним очима гледати, јер сам се бојао |
| ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, |
| ем, који води кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је |
| почех плакати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chap |
| воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па |
| Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем тор |
| а се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку |
| до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не |
| очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?!...{S |
| ву свију незгода које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволит |
| их друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдук |
| <p>— Па лепо, за Бога, ми вам ништа не сметамо па ма нас било десет...{S} Нити правимо ларму, |
| Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чем |
| 9" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ј |
| рати карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо ос |
| е могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био умаз |
| з дечијег лица, па да се не заустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи |
| смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куд |
| се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам |
| p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворено велим д |
| на своје место.{S} Другови ме погледаху смешећи се, јер <pb n="56" /> сигурно изгледах смешан, |
| Живео! — викнусмо и ми а полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb |
| а пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав |
| релом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али смеј одмах замени п |
| ...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p> |
| но је да се на једном месту нисам могао смирити ни два минута!</p> <p>— Данас нећу госпођи ништ |
| S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{ |
| нгупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави |
| дмах заспати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасм |
| смо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и увед |
| ла врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црн |
| сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски сл |
| је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за н |
| ас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p>Заустависмо се пред механом |
| ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хлад |
| који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хте |
| да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — р |
| вољнији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га на |
| арт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам се ни јављали!...{S} Отићиће |
| {S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају н |
| е шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — |
| к кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели...{S} Кочијаш сиђе са свога седишта и отв |
| осмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху и |
| и смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутањ |
| — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без кро |
| му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још једног друга, који у соби |
| Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, Милана смо сахранили и он се повампирио! — рече Риђи.</p> <p>— |
| два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се морали за покривач бр |
| слили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куд |
| ли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p |
| преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечур |
| уну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо дана по нешто приновили, нарочито Божа...{S} Он нам |
| дине...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. |
| аки своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су учениц |
| ели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, задржали, — одговори Пера преносећи тежин |
| — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај |
| Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно |
| <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар к |
| станак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, него и остали наши нови, |
| ли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на паме |
| опонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> |
| ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си |
| вде смо се више од сахата задржали, где смо и ручали...</p> <p>Путем није нико прошао а да не з |
| се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочит |
| у, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан сам с дру |
| p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> < |
| и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб |
| гледао да ли нам је новац на месту где смо га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> |
| даљи бој, прекидосмо битку...{S} Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше сп |
| ог Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у зем |
| н нам је био један једини.</p> <p>Обоје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је до |
| .. у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај |
| а тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се на |
| нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо. |
| о на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо н |
| а с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали с |
| буче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе у |
| убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у ј |
| она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бо |
| ст, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали; |
| есело дете, а окретно као веверица; сви смо га волели и, одиста, био је љубимац нас свију...{S} |
| купили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, јер богатији нису ишли пешке ве |
| мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело доносили... </p> <p>Механа је к |
| p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја |
| сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под ки |
| девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђ |
| „Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И |
| други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од |
| а му се и ми придружисмо...{S} Отпевали смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо |
| е застане и погледа нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо |
| а некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, ( |
| p> <p>— Нема,... нема новаца,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подига |
| јући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то |
| вануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је |
| p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему п |
| ма, сваки је по нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испри |
| стуцам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија бил |
| у и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или |
| ми...</p> <p>И збиља, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направи |
| ожић...</p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и в |
| била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који би нам сви |
| ан другог.{S} Ако радимо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно |
| ас је више од десет.</p> <p>Разговарали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Нај |
| н пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, ниг |
| ца хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника н |
| брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међут |
| <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле |
| е чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем |
| p>Враћајући се нашем обиталишту слушали смо причање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра да |
| ом из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада п |
| чка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред вече отишао сам н |
| угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати...</p> <p>— За мало је остало...</p> <p> |
| то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <mile |
| ну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мач |
| <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у шко |
| ли!</p> <p>Ручак је био изврстан и јели смо за причу, нарочито многопоштовани полажајник,... па |
| реноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је већ бил |
| истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Св |
| није видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали |
| аљева.</p> <p>Око једанаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде с |
| значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на пре |
| им гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели |
| о да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је због оне награде.</p> <p>— Ево |
| азе.</p> <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас прим |
| главама нећу никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми |
| торица за Пирот а један остаде.{S} Ишли смо као мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута с |
| испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око ч |
| љен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо знали где ћем |
| ...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по |
| ас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући |
| а и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо дошли, познаје |
| и смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нис |
| ше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „Дошли смо госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — р |
| који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, д |
| огло дисати...</p> <p>— Бре, Милане, ми смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Вид |
| а, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мал |
| асвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми |
| тврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;.. |
| Панта, — немојте гледати на нас,... ми смо већ доручковали...</p> <p>Положајник не беше од они |
| > <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали и бранили да нисмо господи |
| Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то |
| а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме |
| сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу |
| ко рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, |
| да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тр |
| ...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гле сад: ја их напала и |
| брве и поче некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би п |
| о вољи мало да мезетимо...{S} Истина ми смо пред ваш долазак доручковали, али опет моћиће се, а |
| <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет- |
| она била згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само |
| ла као скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако |
| вонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо |
| реди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга с |
| м још ког путника...{S} Знате, сиромаси смо људи...</p> <p>Ја сам, међутим, непрестано посматра |
| ти правимо ларму, нити се свађамо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана пла |
| друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужити пут...</p> <p>Пош |
| ечера нам је била доста слаба, али ипак смо били задовољни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — |
| Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> < |
| о што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Знаш сам да кромпир дуго |
| ари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n= |
| танемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послуживања, одистине братски помагао...</ |
| едосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борб |
| , двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње гр |
| орити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, па као олово тежак. |
| ечима писар зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на свој |
| один...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били з |
| , остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је |
| која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођа је кувал |
| кавану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унут |
| десет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са т |
| и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно |
| .</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо данас слободни, ред је, — одговорих.</p> <p>— Ја, в |
| p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале јо |
| о нашим молбама није ништа рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад о |
| а бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати.</p> <p>— Мени се о |
| данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S |
| ичах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и |
| мо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколи |
| едосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошли, као и да имамо још јед |
| кве састави не би могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, |
| рали за покривач бринути...</p> <p>Како смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио ч |
| за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и н |
| лом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни један за другога, те наше познанство п |
| е Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S |
| ут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је ст |
| мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болн |
| ао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мисл |
| о што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним ви |
| де на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо.</p> |
| вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће. |
| ротив...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и т |
| о ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p |
| није смео ни речице проговорити; просто смо их морали слушати као слуге њихове.</p> <p>Колико с |
| смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута до |
| но задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имали пр |
| утру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један извук |
| дно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе |
| ло добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није бил |
| е могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, |
| >На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очек |
| мо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо |
| .. тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ов |
| Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и |
| а врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још т |
| емо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у наоколо поле |
| м је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, |
| арица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под но |
| да не могу нигде боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>У |
| >Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа друго, оно бар склониште.</p> |
| купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што ј |
| слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и |
| , имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори |
| амо, нити смо коме на досади,... кирију смо вам за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу |
| пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала п |
| гао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га подигли... људескара, брате, |
| ене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако смо с |
| е је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и ов |
| судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној ма |
| незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја п |
| било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се кренусмо |
| ишта; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче је |
| купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили доне |
| десет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био доста глуп али је за то имао до |
| зиђоше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама |
| њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо дово |
| д њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина |
| ења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</p> <p>— Жи |
| .{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из |
| била јака зима, али овде,... лепо да се смрзнем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ др |
| ладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а он |
| д ногу осећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, састави |
| обично пуно; било је се међутим одавно смркло...{S} Навлаш сам пролазио испред онога жандарма |
| преми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати |
| је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За час |
| дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госп |
| и је, по Настином мишљењу, имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жа |
| газати, када би му ја, валах, за свагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало |
| мљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конце...</p> <p>Недељу дана је госпођа за њом ку |
| > <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ ...{S} Ј |
| само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по |
| у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дет |
| је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се о |
| хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да |
| неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних петнаест год |
| на био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше чо |
| гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће определити: где |
| прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем слабе, жут |
| ља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као |
| оред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би |
| Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title |
| ектор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,. |
| >Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћ |
| а од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфор |
| змахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед |
| али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од те |
| и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по с |
| јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид |
| {S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам више измицао...{S} Кад виде да ме н |
| !{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и мање, а |
| ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од м |
| .</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n="97" /> <p>— |
| лим сем о злу које ме ни крива ни дужна снађе, — одговорих слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Не |
| полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество тво |
| оред огњишта размишљајући о злу које ме снађе...</p> <p>После једног сахата свет се поче разила |
| ни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо |
| ио доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти т |
| „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене ни стрва |
| смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чин |
| ше онај пусти северац па просто сече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака |
| ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни |
| ну ипак је било боље, није бар на мене снег падао и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што д |
| ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на п |
| а човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од за |
| ве разлике: бели се и један и други као снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на друго |
| Калемегдан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источно |
| оне динаре по длану, који се бељаху као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, ч |
| обије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n=" |
| а тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те ни |
| па се рано смркне).{S} Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ве |
| еме до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима |
| ен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, |
| пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене реш |
| ш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху мали кристали к |
| то је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, |
| аваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље до крова није имала више о |
| . да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком од |
| мо један сахат носили на леђима јечмено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> < |
| > <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити |
| а сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, |
| т.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам те |
| ам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опа |
| p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{ |
| ло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размишљајућ |
| се и испити...{S} Неко радостан, а неко снужден; међу овим последњим био сам и ја.{S} Добио сам |
| сми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и ви |
| ио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> <p>Он снуждено погледа на онај крај на коме је била дуда па з |
| невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, |
| редно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> <p>— Видимо, видимо, — |
| торица, истина слабије али ипак осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадал |
| ст динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва мог |
| <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква соба!... идите! — и лепо нас испрати до капије те да ко |
| ле све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљив |
| о лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један био њено |
| механу била је једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је |
| нако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или газда измери нас од главе |
| " /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше н |
| дарице, да намести ма какву пећ; јер се соба не да ни замислити без пећи, — нарочито зими...</p |
| Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом сеобе.</p> <p>Куцнем на в |
| уцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо |
| и: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беш |
| идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ додијао.. |
| екох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и |
| е грозно потуку при игри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ни |
| досмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако уде |
| у.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у к |
| ника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, г |
| ново.</p> <p>Наједаред се зачу жагор по собама...{S} Врата се поотвараше и професори са ђацима |
| ље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудара |
| ла у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељ |
| описе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега у на |
| мпу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и друг |
| комотни.</p> <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{ |
| о описивати...{S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спај |
| ља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један ста |
| ћи, док ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нароч |
| све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:< |
| о је зид, који раздваја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, |
| им — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако |
| у, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног |
| т сахати ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на ко |
| о били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се |
| .{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих |
| >Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за једа |
| г спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице, али како је зид, који раздваја ову о |
| те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим до |
| а би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p |
| >Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> |
| у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгребан по лицу.</p> <p>— На, — рече он пружа |
| по сам видео пошто долазаше светлост из собе кроз врата, која остави отворена.</p> <p>Он се пол |
| <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни д |
| нао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у ка |
| ви самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је там |
| је закључала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на |
| вршило, али полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са |
| шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се много наму |
| е ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као по |
| зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци ми пос |
| седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, |
| ју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под казан...{S |
| детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка |
| би, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само ко |
| ство твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујн |
| иђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где |
| змеђу мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} Кад госпо |
| уцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и у |
| е се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезг |
| јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим на |
| слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну в |
| ренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p |
| х за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцулан |
| завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у кујн |
| е још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и у |
| као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — ре |
| ра га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па |
| ече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> < |
| у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два |
| ахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини |
| док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу не |
| > <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох н |
| ој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест ди |
| рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће |
| живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,. |
| стисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, <pb n |
| логлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за |
| а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> <pb n="205" /> <p>Сад ми |
| о сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У |
| разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја з |
| осла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све школске потреб |
| сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво оно кучиште, још бих се |
| /p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки |
| ред свију преживелих мука, не сврших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јов |
| а моју велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> < |
| сигурнији био викнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> < |
| ем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш кад професор изговори последње „а“, услед чег |
| е соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се по |
| > <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> <p>— Познајеш л |
| ви се лом...{S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, ко |
| а наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четв |
| p> <p>— Ама ја нисам вама петорици дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли |
| јбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по је |
| е ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојиц |
| ем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи н |
| на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић |
| ојој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица за |
| мно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба за изда |
| а дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — |
| амислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, ч |
| оришта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсо |
| је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су |
| то се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира |
| и га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео собњ |
| е она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је н |
| ... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} |
| творила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p> |
| укоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: |
| еде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким |
| д једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на њи |
| док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам |
| кати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја крил |
| врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говор |
| јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, |
| ед.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за миши |
| ио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а жур |
| Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" /> |
| ковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на кл |
| /p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три м |
| мете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је ту |
| х се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеп |
| — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; на |
| могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један |
| луша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје со |
| атру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута н |
| чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, |
| азио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који се |
| ар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљиво па изи |
| ћурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати на мене |
| у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад |
| оли и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, |
| ођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно |
| дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оно |
| ештаја, — рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете |
| били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послуживања, а ја |
| њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш остави врата одшкри |
| с пет,... газда нам је дао једну празну собу бесплатно...</p> <p>— Ако вас приме како мислите д |
| изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто је и она била пра |
| " /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрст |
| чи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после |
| и жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењ |
| ека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестеновима где |
| олико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за |
| а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па т |
| штву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Па |
| срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже овај несрећа једна!< |
| док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послуживао код п |
| рвом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блат |
| е за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ био начисто ко је, јер с |
| >— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у |
| е сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јесте ли раз |
| ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— |
| о, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господаре...{S} Био сам код мини |
| а ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што |
| је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... див |
| овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос.</p> <pb n="114" /> <p>Кад |
| /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајал |
| трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p>Мало по мало, па госпођа на мене пренес |
| о кад је баба после пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А б |
| вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, |
| овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек прим |
| ио се изгубио.{S} Наместите га где нека спава...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ, одговори момак |
| је лако...{S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући вра |
| се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да |
| е онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.< |
| новника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоће |
| сор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је с |
| кох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујућ |
| паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, гос |
| епо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог |
| на апсанским се вратима неко продера: „Спавај!“</p> <p>— Лупеж,... прислушкује, — рече онај др |
| менце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па |
| p>Кад се вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што? |
| <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на уш |
| Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну |
| вој половини месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на |
| је пута госпођа и до зоре остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише п |
| ри ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били |
| пробудим се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута не |
| ој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и |
| смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До саме зоре нисам ничим мрд |
| ћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће на |
| ти...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добр |
| па онда други.</p> <p>До пред саму зору спавали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загу |
| е намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после |
| хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из |
| аш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ |
| бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{ |
| али бадава, јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем |
| али и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата |
| Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих м |
| /p> <p>Око два сахата по поноћи одем да спавам...{S} Баба ме није ни осетила кад сам дошао.</p> |
| усио.</p> <p>Око десет сахати легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао по |
| о приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type="chapte |
| ван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тава |
| >— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p> |
| .</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица пол |
| ваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од гл |
| Господин кад дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је чест |
| но, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисм |
| атими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то |
| у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и |
| ам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало д |
| д је почело предавање,... једном речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуца |
| вала!...</p> <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из ко |
| већ јако захладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патос |
| он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се |
| са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила из собе до бакалнице |
| дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до |
| врдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму |
| а она мека седишта, где сам до мало пре спавао као заклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упр |
| му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао?! — рекох љутито.</p> <p>— Па ето, овде Рисим сп |
| т дана ништа радио, само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленс |
| звалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{ |
| о један грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, уп |
| ејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обичн |
| оје смо брзо заспали.</p> <p>Колико сам спавао и које је доба било не знам, кад кроза сан чух г |
| ко проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо врем |
| а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата |
| а је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам |
| ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај |
| о на једној клупи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима |
| са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.< |
| лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и г |
| мак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, који сеђаше више мене, не уда |
| 1_C2"> <pb n="16" /> <head>II</head> <p>Спавао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајал |
| ра рано ићи, могао сам од свију најдуже спавати, — нарочито празником.</p> </div> <div type="ch |
| е да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загре |
| ј, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се пожур |
| само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се |
| ати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељс |
| ..{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то пре |
| едати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго |
| </p> <p>— Још се не може на Калемегдану спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са уса |
| и раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо уп |
| >Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гле |
| ,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p |
| е су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са два дивна кревета,... сигурно је један |
| ту који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе |
| ске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— Т |
| руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спавам, али |
| и, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао! |
| ошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> < |
| у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш сетиш,... прсо, прсо!...</p> <p>Ја сам мо |
| инута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и врата се отворише.</p> <p>— Излази! — викну она |
| овека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох го |
| ао, говори? — продера се на мене кад ме спази и приђе ближе.</p> <p>— Ја сам,... почех муцати.< |
| каву попити, — прогунђа служитељ кад ме спази пред вратима, — навалили као скакавци!</p> <p>Не |
| овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат ч |
| авану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, |
| и човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући |
| родера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах ок |
| ећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не с |
| тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну сенку где промаче...{S} Брзо приђем к врат |
| редавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позв |
| сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се чест |
| гдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да |
| са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се и |
| а дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здра |
| ебани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беш |
| на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљ |
| е могах даље, ваљало ми је се овога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње д |
| вест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је с |
| иге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је добар, — деде Божо, почни.</p> <p>Б |
| времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> <p>Т |
| да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и н |
| подне, били смо се већ сви искупили код споменика на Врачару.{S} Сви смо били пука сиротиња, је |
| Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> <p>Како сам р |
| тране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешто таја |
| ију! — викну она а некаква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толик |
| асно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене...{S} Почех се и ја љутити: реч по реч и д |
| арма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуришати и не гледајући где и |
| не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између на |
| основу истих, и о другим појединостима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш |
| остави, јер се иначе никад нећемо моћи споразумети...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете |
| најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, — продужује започети ра |
| омаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за собом затвори.{S} Дете се врати |
| А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће |
| за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше |
| ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као |
| истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочи |
| p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од дру |
| у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за њом.</p> </div> <div type="chap |
| жале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљ |
| ши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебно |
| ...</p> <p>Приближи се време да се и ја спремам за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем св |
| } Поседали они и играју карата, а ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом с |
| о пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> < |
| авао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да ми ваља |
| > <pb n="65" /> <p>Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су мора |
| ли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо |
| ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем |
| ри с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред |
| е“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука |
| ко се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман за |
| ио дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Ци |
| тио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она |
| обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме морам од њих изићи, не би јој право.</p> <p>Исто |
| још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно вели |
| за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</p> |
| д огледало и насапуни се, пошто наравно спреми прибор за бријање, па почне, а баба седи поред њ |
| лого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за моју слатку госпођу, Бог јој |
| зати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а |
| ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> |
| се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе |
| мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети |
| дајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговор |
| само весело ни бриге вас није, и ја сам спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, |
| е сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одах |
| о дан испита, јер сам се био врло добро спремио...{S} Најзад дође и он.</p> <p>Са, веселим лице |
| тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да извади новчаник из џепа |
| ећ другом приликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</ |
| и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни |
| за је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се |
| /p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш |
| нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрп |
| устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздравих, прође још пола сахата...{S} Кад из |
| а све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим лево |
| е али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, |
| уставише пред капијом и госпођа је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо |
| школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш |
| Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису |
| ети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb |
| један мора бити обавезан...</p> <p>„За спрему даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одма |
| а њу нисам мрзео.{S} Мало по мало па се спријатељисмо да не може бити боље...{S} Ако ми је треб |
| ба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био ж |
| ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што |
| p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи |
| кад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, |
| е?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> |
| сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у вар |
| ељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одговори |
| анцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару. |
| кочи.</p> <p>Он прочита још једаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за |
| дало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Јед |
| ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> |
| ним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе.</p> <p>Неће |
| еба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше ка |
| Да.</p> <p>— Добро је, — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, |
| једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти т |
| испод пазуха онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, |
| сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прес |
| иром врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се те |
| и ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> < |
| , није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто, погл |
| а дођем, па га почнем изазивати да само спусти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде |
| из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одисти |
| да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецах |
| ...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад с |
| размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се на земљу између греда, метнем торбу под глав |
| д чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен |
| ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} А |
| двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почн |
| дморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша непрестано пад |
| <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је |
| ништа не говори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Госпо |
| љно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваш |
| један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке |
| чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођ |
| и на мене као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипа |
| џијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко неба.</p> |
| ас двојица кући...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту гд |
| оска механа била је боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и м |
| атрогашчев.{S} Врат ме беше заболео кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне дво |
| га није било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако |
| ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} |
| p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за руке један за |
| !</p> <p>— Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за т |
| > <p>— Задржах се, — процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок |
| <p>— Ваистину роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво |
| <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видит |
| ари, бре, а за леб немаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му н |
| хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога она сеђаше са плети |
| га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао н |
| апред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у стра |
| руга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а подједн |
| ан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На гла |
| у, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> < |
| ници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да ј |
| а нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш с |
| РАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb n="II" /> </front> < |
| чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...< |
| м, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, н |
| исао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, так |
| е бадава: ни дифтерија, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци |
| о, његов рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по кавана |
| д неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — ра |
| дустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја |
| а новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра д |
| че председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово вра |
| еш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па уз |
| нађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Расту |
| ало и проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око к |
| ећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме ч |
| амо биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног каме |
| рхерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стра |
| енту од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше |
| месеца септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања.. |
| остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да послушам, и |
| олико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у |
| ли прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и имали, па би око њега |
| Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда з |
| 98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S |
| а обиђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p> |
| ђиној ископам за Кастора велику рупу на сред баште,... више од десет оџака боба покварих...</p> |
| ише мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, |
| ећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себ |
| са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако с |
| S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизм |
| — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не м |
| один као помаман од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама |
| о како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи |
| Михаил“ код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућ |
| коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="135" /> окачили о један ексер запаљ |
| > <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли |
| >Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној |
| ах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута првој, кој |
| једне исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послужива |
| утра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам имао.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| н мојим присуством, јер му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико њег |
| кад излазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се б |
| оћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, |
| ини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око два сахата, па с тога се |
| пратилац предаде спроводно писмо једном среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к |
| ном разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била ноћ |
| >— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Ниса |
| о и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шт |
| шлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Так |
| сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода |
| и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n |
| би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела к |
| да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш доб |
| .{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. |
| ера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком |
| , напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p |
| ени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађ |
| а седео па ме прозваше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем |
| ш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да ч |
| /p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду з |
| погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, |
| ане:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да иде |
| , фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у |
| гли својим рођеним очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосм |
| млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} |
| и на кашаљ или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна др |
| мо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама |
| дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у мо |
| час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сва |
| р ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да |
| осле и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег |
| ма веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мисл |
| ма сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време |
| било почело друго двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пр |
| ше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у ж |
| комада по два равно 50...{S} Срећа над срећама!{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте |
| ред пећи остави један грош:</p> <p>— Е, срећан вам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћ |
| .. а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас |
| ..{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се у |
| /> <p>— Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> < |
| а ни ја га нисам пре видео...</p> <p>— Срећан вам пут обојици! — рече он више за себе затварај |
| ећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже г |
| свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — |
| поздравим се с госпођом, која ми пожели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кр |
| господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Н |
| м!.</p> <p>Другог дана по овоме био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт |
| »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, |
| остељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће! — говорах сам са собом, — али да не однесе ђаво |
| у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипа |
| осто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило. |
| Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе |
| ит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> |
| нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу и одмах почнем лупати на врата |
| оба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства.{S} Па ипак многи |
| — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џ |
| лазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар ме прегледа и да |
| ет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од кој |
| ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад сам из пр |
| ештајући се, којом ми приликом, за моју срећу, ослободи ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је |
| им одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрз |
| и, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни видела, иначе ко зна да ли би се дошло д |
| вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не заборави...</p> <p>— |
| сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="16 |
| е да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} |
| си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово као да га посрами, па се пусти од та |
| и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога |
| ; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једн |
| У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, |
| нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школс |
| ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— |
| ло какво је носила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, |
| ицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, само да који грош више зарадим, а |
| едну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, |
| <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни доцније, моју молбу |
| .{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а с |
| рости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како да се и не радујем: кад почех доби |
| де лежи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p |
| ворах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и |
| веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавај |
| је оваквих дана, па му се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би би |
| то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му |
| на на време брисах мокрим рукавом...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врху |
| челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да искочи.</p> <p>Он прочита још једаред о |
| сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пеле |
| ише него брата, јер је имао веома добро срце...{S} Звао је се Миливоје; ни једног од мојих друг |
| био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред њега с десне с |
| е истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хар |
| час једног професора са особито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српс |
| рка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома добро...</p> <p>Она ме је радо гледала а и ј |
| да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је мога |
| радох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме че |
| p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим дод |
| p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду нужном за на |
| Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте тражили, не |
| <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p |
| зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb |
| држање“ — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} П |
| госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава. |
| у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средину између женске и мушке деце, окренута п |
| ...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само шт |
| аеста ноћ зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод ж |
| — Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да нема |
| и! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и стаде пред нас.</p> <p>— Ваистину роди! — одговорисмо с |
| ба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговори |
| е — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није могао одмах да ме позна, јер сам се јако |
| .</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb |
| ри томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Кочијаше сиђе и отвори врата.</p> <p>— „ |
| испред ње повукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, п |
| ="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, |
| неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух |
| дух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда ћу!...{ |
| p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</ |
| зу који прелазаше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело |
| м, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском |
| пречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> < |
| нехотично бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— |
| анцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом |
| на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутр |
| м смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је х |
| а је, како зли језици веле, с њим добро стајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој |
| у производим за калфу.</p> <p>Поред нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у ру |
| ше, писар приђе к вратима иза којих смо стајали и позва нас да дођемо к њему.</p> <p>— Вама наг |
| трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично оде |
| {S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули |
| шемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посвађаше играјући карата |
| сам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од |
| ст кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па нај |
| , држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p>— Молим вас покорно, госпо |
| н од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти з |
| n="237" /> оштро, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија |
| не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао сам пред њим као свећа, док најзад не подиже гла |
| ати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути г |
| не, и полако га отворим.{S} Господин је стајао пред кујнским вратима,... могао сам га распознат |
| {S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, |
| у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам могао ни једноме видети |
| </p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један врло познат гл |
| е скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, шт |
| да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са |
| епенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и Божа се вратисм |
| знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматр |
| ам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{ |
| } Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу). |
| е могао на једном месту од силне ракије стајати, — примакнем се оним комадићима исцепане карте, |
| живој огради од доњег Калемегдана која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад |
| ћам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, које је било жалосно погледати.< |
| и је зачуђено погледасмо како подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада |
| .</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава ламп |
| рниче! — викну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеле |
| Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слегох раменима и не одго |
| једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.</p> <p |
| испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине:</p> <p>„Они ђац |
| ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као кр |
| огах добро видети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име |
| рију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од т |
| м непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препирао.</p> <p>— Где |
| ђем к вратима и кад их отворих на прагу стајаше жандарм са великим леденицама на брковима.</p> |
| посредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у мес |
| д оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџије и по клупама и |
| не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n=" |
| ми се спремамо да пишемо прописе...{S} Стакло је с мастилом стајало на прозору.{S} Они се посв |
| че радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они |
| калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: права јазбина!...</p> < |
| слушао, да могу без икакве лупе разбити стакло на прозору и...</p> <p>— И ју, и ју,... куку мен |
| о било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а он |
| > <p>Кад би дању писали прописе метнемо стакло с мастилом на сред собе, јер смо једно једино и |
| карата; на једаред зграби један од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво |
| ц а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз |
| пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле же |
| ратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакер |
| е презиме, и да ми сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послужив |
| ужи Панта — да сви они ђаци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не о |
| де боље месо добити, јер смо овоме били сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођ |
| <p>Послуживао сам, које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи |
| кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као |
| сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пре |
| тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није б |
| и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> |
| и завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам све набавила и спремила, али не жалим за |
| о кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је би |
| н им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би веч |
| у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“ |
| храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у шко |
| } Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и н |
| да јој носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по нар |
| рете к мени, — ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо зај |
| едва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо |
| а камо ли за мене, они би ми радо дали стан...{S} Море, Боже здравље, синуло је пролеће, рече |
| о док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако. |
| смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. |
| чега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је |
| т да ми овако сви никако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово |
| 87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобрења и пристанка свију, па ма ка |
| једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на |
| им зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на п |
| мо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где |
| е.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практика |
| од Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — ре |
| им.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код |
| у.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, ш |
| месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,.. |
| ml:id="SRP19001_C5"> <head>V.</head> <p>Стан новог господина, који је случајно био мој имењак, |
| м сеобе.</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p |
| преко којих је морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите по |
| рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, |
| се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према св |
| д вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пер |
| уда пет пара.{S} Најгоре ми је било кад стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чу |
| се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок о |
| пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког времена са свим п |
| све друго остави“?!</p> <p>После овога станем на сред кујне и почнем се мислити: кога пре да п |
| и на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљај |
| ве ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...< |
| — Одавде нећу ни корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} |
| а В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Бож |
| и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p |
| е ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сир |
| онећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си. |
| ишта.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа беше близу |
| p> <pb n="287" /> <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побр |
| зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткреписмо, пошто смо пре времена сти |
| иста на којима је се госпођа одвезла на станицу...{S} За њих је се мој побратим постарао,... бе |
| и песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом |
| предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу колико да се могу заклети да сам тамо био, али |
| шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без |
| ите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате! |
| p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, |
| и у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, али у б |
| ести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као |
| вде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од |
| — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће |
| ем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После п |
| авода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. ј |
| господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам |
| днеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те пре |
| неким новајлијама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... |
| ног вечера, баш пред крај овог жалосног стања, дођем код Љубомира као обично <pb n="269" /> и, |
| се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} |
| о, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посматраше ме пажљиво, а старач |
| ње.{S} За мене настаде жалосно и очајно стање...{S} Нисам више могао, онако болестан, издржати |
| зама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то та |
| згледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} |
| м од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерат |
| е од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет пута, писао за т |
| веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта |
| не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а не |
| и је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један коров |
| и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 година голог |
| >Она одреши мараму и поче бројати, а ја стао као свећа пратећи очима сваки покрет њених руку, ј |
| шена последња мука, да сам свима бедама стао ногом за врат.</p> <p>Лако је појмити радост једно |
| <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прико |
| м ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, дај јо |
| зиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће.. |
| љај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— |
| ише због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пош |
| и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из соба је изношен само приликом с |
| још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим н |
| ест, а она ни да мрдне...{S} Да је била стара није; јер, огрешио бих се ако би казао да је имал |
| нкту Пандиловој кавани.</p> <p>Иста она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре |
| па код очију, а за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он |
| — рекох и зауставим се.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и је |
| е мој, јуче је био сваки пресамићен као стара изгорела мачка која се не миче од огњишта, а дана |
| говем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реу |
| ндустријалчева мајка, која је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу оп |
| душе, и ја сам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, нара |
| та.</p> <p>Он им је се пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а |
| /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, т |
| е могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за вас се милос |
| родра се Панта.</p> <p>— Ја се примам и стараћу се да своју дужност одправљам како ваља, али, н |
| чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} Да сам могао најрадије |
| су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у |
| е и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће |
| , удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практика |
| док му причах, посматраше ме пажљиво, а старачке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{ |
| е.</p> <p>— Ја сам стара, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у |
| ти код куварице, а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, |
| часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспрам прозора општинске с |
| домаћих.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је |
| обито добрим срцем; био нам је разредни старешина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме сп |
| у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност вршио како треба има се с |
| ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати стареш |
| /p> <p>— Мени је не могуће да се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужн |
| вукосмо један корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали |
| .</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмл |
| урајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада |
| S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код |
| ољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и |
| донех,— рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> |
| двратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуст |
| з она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи језик, |
| арм оној двојици и поче их гурати...{S} Старији се окрете и пође, али млађи остаде као прикован |
| непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам т |
| p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је |
| пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се на њиховој ватр |
| жи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше по |
| рица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге из |
| лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те си |
| спаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у |
| ог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим друговима и неким новајлијама, пристадоше да с њ |
| елски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инструментима, — и ја бих се, колико са |
| </p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, |
| </p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p> |
| еблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из њиховог млађег доба.{S} Ба |
| нке жице, које је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, |
| ло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће с |
| ила, ипак је било доста корова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, |
| м стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је |
| клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на |
| <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни |
| p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако х |
| ем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако п |
| икакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два |
| ова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сваком поглед |
| <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и ниса |
| за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим |
| и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> < |
| је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати н |
| а она безобразна Мађарица није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати |
| ног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан био кад ручам...{S} |
| м за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржати; био сам се јако умор |
| , не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар за |
| Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — |
| ..</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... |
| а имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам |
| мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне.. |
| вите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n="315" /> <p>Она поче |
| тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — |
| јер ово заиста беше за навек изгубљена ствар — повраћена, пошто се за испите нисам плашио.</p> |
| м са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако |
| , — одговорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пре |
| ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у |
| .. па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жандарм, а за |
| и чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја с |
| рините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, ве |
| рече Наста подбочив се.</p> <p>— Ја сам ствар извидео и нашао, да до ове добре деце нема никакв |
| > <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам ствар реферисао, казао је да ову децу не дирате док пра |
| као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</p> <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> |
| а сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> < |
| рођени син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчи |
| ш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену |
| ку одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити |
| о сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је верно и иск |
| госпођа приближи колима носећи некакве ствари.</p> <p>— Покорно вас молим, госпођо, пустите ме |
| в руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рек |
| исказати како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окрета |
| једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Н |
| ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапског сандука у коме су |
| оговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очекујући даљу наредбу.< |
| >Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— |
| и без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко |
| Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у вар |
| у, него пред господином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако зб |
| упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} |
| аместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста |
| — Салда пређемо на друге, не мање важне ствари — поче Панта пошто се са избором сврши.</p> <p>— |
| астави Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права |
| .{S} Сваки нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја |
| том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђ |
| p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљ |
| мојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам јо |
| нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да с |
| емо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као брат и |
| спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти д |
| у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Реч пече |
| ро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да |
| а нађем код куће...{S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али |
| било Калемегдана...</p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па |
| ао,... без мога знања.</p> <p>Потоварим ствари, којих сам много више имао него кад сам дошао, п |
| <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврс |
| .</p> <p>— Да.</p> <p>— А јеси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— |
| .</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако |
| ло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога |
| Мике Ђошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседа |
| одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми ун |
| сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обратио |
| епа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кош |
| еч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу нек |
| добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с хр |
| ло било, него наредите сада, да ми даду ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће |
| ате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам има |
| е одговори ништа.</p> <p>— Дајте детету ствари, — рече писар, — а други пут пазите, јер ви нема |
| аже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да н |
| хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљн |
| арамом запушила...</p> <p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ |
| је и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни дож |
| о, добро, — рече писар благо, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито |
| углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече мог |
| као воденичар, јер сам мислио о пречим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и а |
| човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> |
| {S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и |
| од мастила, оно мало злоневољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоћ |
| беда и несрећа које је дотле овај божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама |
| који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је |
| у, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу |
| /p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми пост |
| ше гојазна плећа...</p> <p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших речениц |
| екиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво као свраче: косе ретке и не ош |
| гледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жа |
| под оним великим кестеновима где ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} |
| оји су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спр |
| одруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох |
| о пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Милана као другова да учите и виш |
| и сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мис |
| више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за вас боље...</p> <p>— Исти |
| де Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођ |
| е за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним |
| одмах врати.</p> <p>— Госпођица каже да сте ви безобразни...{S} С места да дођете вели!...</p> |
| ута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али. |
| зала.</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А |
| опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме из |
| <p>— Да,... и ја вам отворено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час п |
| ом данас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више |
| ...</p> <p>— Не брините се, биће као да сте и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест |
| упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам одавно код вас долазио.{S} |
| кох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе |
| само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда ј |
| идели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— Ми смо мислили да се |
| мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их |
| рља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново с |
| док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та |
| /p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ј |
| /p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати |
| вола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одг |
| у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има год |
| ра, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцелари |
| ђо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином за |
| пођа вели да је данас отишло с вама кад сте пошли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па |
| адала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје осећаје и понос н |
| ице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — |
| д?!...</p> <p>— Нико није долазио одкад сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— |
| куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад сте видели где је кућа, рече им Панта кад изиђосмо, — п |
| ара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти мог |
| је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме |
| а ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш пошли да потражмо кога па |
| > <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној каван |
| а не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите |
| о носи са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p |
| дан не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађенији о |
| а кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполеон више па сам вам донео нат |
| ађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— Кад ми будет |
| о сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> |
| ајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готов |
| — Никад није доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико греши |
| олим вас, окрете се жандарм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— |
| није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте ме звали, госпођице.</p> <p>— Да, — одговори и клим |
| добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> <p>— Може бити, али |
| имназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави н |
| , ја вам морам веровати...{S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликова |
| а не радите а јутрос?...</p> <p>— Па ви сте нас напали, а ми смо се морали бранити.</p> <p>— Гл |
| ој проклети покојни муж.</p> <p>— Па ви сте још млади, молим вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би н |
| вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви сте заборавили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, |
| х више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступачан?!...{S |
| p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете упуств |
| рави, — племенити господине, из кога ли сте краја а од кога града?...{S} Играју ли код вас „миц |
| <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник |
| адесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, |
| — Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а месечно сам имао плате шест динар |
| м се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме понижавали до скота...{S} Моје |
| морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... |
| сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам м |
| х на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, с |
| вако живити: нити имамо пећи, а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола |
| </p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну стра |
| !..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте ви и од куда овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда |
| м ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде да |
| то нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак да сте према мени десети део бил |
| одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете он |
| ти непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви |
| ца...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече |
| p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте траж |
| за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с вама |
| што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хв |
| — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо |
| обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Због |
| , видео сам их два пута.</p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{ |
| Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислили сте да сам |
| p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла ма |
| ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, |
| овести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано |
| ебао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.< |
| е до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не мог |
| , па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам разумео...{S} После два-три |
| >— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Стр |
| амо да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја ни он нисмо смели ни мрднут |
| — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што |
| бу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — |
| прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа седајући на |
| /p> <p>— Добро је и овуда, — одговорих, стежући велики кључ од капије који ми беше једино оружј |
| <p>— Нека дође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" |
| сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> |
| е савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, б |
| — Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља, с |
| /p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. |
| оње па на поље! — продера се он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други п |
| n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина пос |
| и...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, сад ми платит |
| >Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо и |
| к кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар, коме сам |
| а.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће |
| ашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже... |
| м поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем испод једног еспапск |
| ама, — ја се полако извучем и сиђем под степенице, где сам на оној зими остао до седам и по сах |
| у а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је морао прећи док из нашег стана |
| одник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> <p>— Одмах да си поку |
| подрум, силазило је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо пр |
| а дозволили сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жи |
| овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, кој |
| ији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="29 |
| и...{S} Једва се пипајући спустисмо низ степенице.{S} Панта нађе кључ на месту где је газдарица |
| ајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капиј |
| правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Би |
| му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа ни |
| к га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као д |
| >— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она изла |
| док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да ј |
| ратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— У |
| , па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи се к |
| мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S |
| код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n="51" /> де |
| му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> |
| и; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један кам |
| иђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, б |
| се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што |
| ао ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> |
| м на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} П |
| м у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је с |
| и се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је за |
| обро поткреписмо, пошто смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непр |
| ...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. окто |
| м сељаком из мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Н |
| дарити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми пос |
| Јелашнице нигде се нисам зауставио.{S} Стигнем пред јелашничку механу...{S} Још се једаред оба |
| што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим |
| лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише м |
| d> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без |
| по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код ј |
| дија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за |
| ре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, је |
| прозорима — нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — |
| <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих на једној табли с |
| проводе...{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је б |
| ар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p>— Иди сад и потраж |
| да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да |
| ше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујевици више Алексинца.</p> |
| настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пиро |
| ком није могао видети.{S} Око пола ноћи стигосмо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на |
| ред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p |
| } Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме |
| ца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима пр |
| сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један ж |
| о је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљ |
| им, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвори врата на степеницама, и з |
| аше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— |
| творену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупати као помаман.</p> |
| м кидати парче по парче и јести.{S} Кад стигох пред механу где смо становали, не беше више ни м |
| хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране д |
| бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем капију закључану...{S |
| е душе, ама бар пас да залаје...</p> <p>Стигох до капије, али несреће: не могу кључем да потрев |
| а разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус |
| >Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио се над |
| вас..</p> <p>— Јелте! — рекла би некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после дв |
| да јој приђем, приђе она к мени некако стидљиво.{S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке. |
| естано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампари |
| ше измицао...{S} Кад виде да ме не може стићи, он се маши позади испод капута и ја видех где му |
| нута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја |
| еру да ме гони, јер на коњу ме је могао стићи два пута.</p> <p>— Видећемо! — рекох и ја за свој |
| па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер а |
| није представљао власт...</p> <p>— Да, сто динара, — поче опет писар, — вели да је богат човек |
| ао мрави, сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму но |
| го приковао капак од сандука... дивота; сто нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости на |
| ја, ни запалење, ни срдобоља, ништа!{S} Сто пута сам пожелео да ме курјаци на комадиће растргну |
| м...{S} Дао вам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у |
| але.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после то |
| обро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, један поред другог стадосмо на |
| те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На овај глас писар скочи као помаман и у тр |
| ! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут |
| проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: |
| да онемили! — викнем поново седајући за сто, али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало |
| повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беш |
| вратим кући.{S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту |
| и подложим пећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.< |
| јен — брука!...</p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} |
| ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном |
| поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.< |
| Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...< |
| онај замотуљак са жицом и спусти га на сто пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, к |
| е руком подбочила, а левом наслонила на сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала |
| > <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посматраше како ови хал |
| било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана припремили за је |
| ц, који сам већ био спремио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађо |
| им све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — реко |
| овори.</p> <p>Донесем вино и спустим на сто, па опет заузмем своје место...{S} Господин наспе с |
| } Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они остали сви заједно, као да су се здог |
| процедим кроз зубе спуштајући мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши м |
| здеветају и заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци оста |
| купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће х |
| дели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за бе |
| </p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и |
| дужан,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се мож |
| ана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог сандука, а који |
| би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто претходно добро протрљам очи, а он узме буди |
| уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Ка |
| оједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче |
| у и поседасмо на клупу за један дугачак сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p |
| рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо |
| скидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од |
| Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бр |
| о говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цел |
| смо се обрадовали кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао ка |
| помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, али не могаше побити сохе, јер је био дрвен патос. |
| p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то |
| имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рек |
| већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио з |
| ко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише |
| дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Миса |
| и време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој б |
| змичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у |
| х да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да м |
| па повучем измичући се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну |
| здаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим рукавима и запрегнута нек |
| оже комотно да пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полиц |
| ем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зид |
| молбама решено, али бадава, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, н |
| аслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помаг |
| ла и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како да седнем пошто се н |
| ујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније да вас понудим |
| стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као прикован...{S} Ми сви бејасмо на ногама.</p> |
| твари, — дере се један, а капа му једва стоји на потиљку.</p> <p>— Ја сам ваш носач, милостива, |
| има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговор |
| !...{S} Па либаде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рек |
| .. ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> <p>— Ништа вас ја, брате, не разуме |
| > <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— |
| дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запал |
| аво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, — одг |
| о ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан пресе |
| лаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Ти |
| оси и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као салив |
| <p>— Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха |
| елику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже |
| месо, пошто му претходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи |
| </p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n="119" /> < |
| .</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша с |
| у врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш |
| емати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу коли |
| . него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, и |
| творити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p>Ове |
| , нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> |
| жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да п |
| > <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послу |
| свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, |
| ар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида доне |
| ја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало поди |
| ко су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим |
| сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, |
| ђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се руком подбочила, а левом наслонила на |
| >Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа |
| за мном.</p> <p>Директор стајаше поред стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну |
| госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, |
| од два литра пуну воде и спусти на сред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни ше |
| пили, и неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде напра |
| ам могао ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p |
| } Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, |
| госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране где је ран |
| е говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мал |
| поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће јед |
| ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... н |
| ишеклији), која се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати к |
| идети, јер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и уде |
| неколико ситнијих дроњака, а од стола и столица ни помена.</p> <p>Панта би и овде направио сто, |
| ништа друго видети сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођ |
| је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кревета нити лампе,... ништа...</p> |
| а; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике ка |
| /p> <p>Дође и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим |
| а, за пет дана имали смо и лампу, и две столице, и сто који је Панта направио од некаквог санду |
| расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два кр |
| се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми мом |
| , јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао? |
| S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} Н |
| ече,... а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, не |
| ала...{S} Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам д |
| апуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на ко |
| — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као как |
| >Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.< |
| веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вече |
| разговарам! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без в |
| </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, дај их овамо |
| >Најзад нађем за најбоље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био |
| поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рек |
| ватру, — рече госпођа седајући на једну столицу поред стола.</p> <p>После малог напрезања скидо |
| сам и по сахати, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла виде |
| адрема, оставим књигу па почнем на оној столичици куњати...</p> <p>Господин кад дође затекне на |
| тнух вечеру да се греје, седнем и ја на столичицу да се грејем исто онако као и пре кад је нест |
| што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечерао или ручао |
| рију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n |
| о.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице о |
| бо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — р |
| она стара: сељаци опет немарно седе за столовима, као и пре, пијући ракију.{S} Ни један ме сељ |
| ељака, већином рабаџија, који седећи за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Ка |
| председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник |
| ном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>П |
| анем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и она |
| у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу. |
| ти, ја сам седео на једној столичици за столом иза кога ме госпођа није могла видети, јер сам б |
| ме опет пред писара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} |
| м у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки се подлактио па мисли за свој рачун, н |
| у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке г |
| р је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били под |
| сто и нешто мало напред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што р |
| а, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чаши |
| бацим поглед на боцу која је стајала на столу...{S} Беше већ сасвим празна.</p> <p>— Кад дођеш |
| ј новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једну да запалимо,... ред је |
| ираше јача светлост од лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете т |
| ном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; |
| </p> <p>Поред све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, св |
| е гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звижда |
| а изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} До ручка ни |
| а! — викнем ја раширив класификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb |
| рими плату за идући месец наћићеш му на столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину |
| д пари немаш! — викну Мирче прилазећи к столу.</p> <p>— Пред сваког овде да донесем по један це |
| /p> <p>— Добар дан! — рекох прилазећи к столу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита о |
| се протеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске веч |
| ине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте необразовани и неуглађени.</p> < |
| <p>Она мало поћута, добујући прстима по столу да би званичније изгледала, па онда рече:</p> <pb |
| м новац и све комад по комад поређам по столу па почнем бројати: најпре с једне, па с друге стр |
| ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила |
| о гавран; срце је имао особито добро, а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} |
| џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад назебе, мучи јежеве муке; јер је, ма кој |
| ... могла би саветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заист |
| ...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети.{S} Изјутра се изв |
| ам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мал |
| ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано |
| два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p> <p |
| еније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реде |
| ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече |
| другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђуб |
| решетци осетим како ме зној пробије од стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему са |
| ћи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориш |
| више нећу остати,... ако због вас нисам страдао заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да |
| дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу огрешити!..{S} Замислите,... него |
| и, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај с |
| то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време пор |
| ада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то |
| {S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај ј |
| утници поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече |
| а се изненади...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! |
| Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име |
| има, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си так |
| p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад |
| Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их п |
| вољно, седајући за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о оно |
| оване чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама |
| идерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео |
| астадосмо ослушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо |
| код „Круне“ ја сам отворио врата с леве стране и изишао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чи |
| до мене...{S} Божа дође на крај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила |
| а улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тр |
| сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Нико не би могао одмах познати од чега је |
| код „Два бела голуба“ обазрех се на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем в |
| а се поздравих који се растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац преб |
| хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и св |
| слио, већ се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто |
| вољних наших стварчица разбацано на све стране, а ваздух од нечистоће и влажне обуће искварен д |
| нем бројати: најпре с једне, па с друге стране:{S} 25 комада по два равно 50...{S} Срећа над ср |
| и се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би с |
| да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо други пут попићем |
| примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај нов |
| После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не ос |
| а свим жив разговор и господин са своје стране заузме <pb n="50" /> место као и госпођа...{S} С |
| ам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме |
| ветар, а иза кућа почеху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помо |
| м стола, али опет на самом крају до оне стране где је раније седела, и пушила...</p> <p>При кра |
| p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, која је била наспр |
| > <pb n="210" /> <p>Опет се нађох с оне стране браве где се једва отресох Нисимових и Рисимових |
| <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера |
| рака преда мном, <pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде ј |
| т.</p> <p>Панта седе поред њега с десне стране на ону другу столицу а ми по реду на неке трунчи |
| х чизама познао да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата |
| после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше |
| изишао био је још мрак...{S} Са источне стране једва се примећаваху знаци зоре...</p> <p>Изишав |
| ешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства при |
| ђа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њег |
| видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми се кренусмо пут Алек |
| и кровови на кућама.</p> <p>На источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није род |
| ели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{S} Та |
| арају, а госпођа би већ седела за дужом страном стола, али опет на самом крају до оне стране гд |
| самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао потере |
| > <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам дете.</p> <pb n |
| стано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно је да се на јед |
| ће определити: где сам и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам б |
| пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је бил |
| изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се дево |
| а је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џиг |
| ене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта |
| Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли т |
| лазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али ништа не рекох.</p> <p>— Најзад |
| путише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривис |
| видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У |
| дем на Калемегдан, а и куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим п |
| око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави |
| бог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зауставим се под оним великим кестенови |
| Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p>Ја се нисам дуго задржао, једва пола с |
| стати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао!{S} Почех од зиме већ и |
| торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кренем нисам знао.{S} Пред кућом Др-а Ђорђ |
| о распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноћ |
| ке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са кој |
| упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очи |
| ед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бит |
| ри корака напред окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! |
| ају,... особито је онај голуждрави имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био ред |
| и беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} |
| м...{S} Срце ми куцаше мислиш искочиће; страх се примицаше врхунцу,... викао бих али која вајда |
| ицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; нисмо знали ко је.</p> <p>— Не |
| им гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} Па још кад имам револвер!..{S} Десет њих |
| тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Жив |
| равље мени!...</p> <p>Нарочито ме обузе страх, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор |
| прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви м |
| час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну не |
| , који пре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p> |
| врнем се и, на моје велико изненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било |
| устих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уп |
| вета на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам како дођох на једну п |
| имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера приђе једном олуку и завуч |
| улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах к |
| ло се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и с |
| за какав новац...{S} Особито ме је било страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и |
| плашљиво и ако ме ни најмање није било страх, јер нисам имао ништа да изгубим, а моја гола душ |
| нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозора?!..</ |
| тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S |
| то не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио само да сам га могао дохватити.</p |
| кох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног чо |
| е неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, Бога ми, свашта да буде док |
| као крпа,... а и она је била премрла од страха.</p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и р |
| ва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме |
| >— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла |
| на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење које беше живо |
| > <p>Нека ме језа подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да с |
| ђа.</p> <p>На мах прекидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо н |
| рлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да повр |
| } Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а друго од зиме; јер сам био бедно одевен.</p> < |
| /p> <pb n="270" /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам |
| в сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли |
| Опет почех плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се уми |
| и ја ни он нисмо смели ни мрднути...{S} Страховао сам да кога од нас не надражи кашаљ.</p> <p>Н |
| ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао и |
| реће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није био даље |
| ри,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е |
| их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жандармској < |
| ко подбочена стајаше на прагу као какво страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јо |
| етном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену само |
| о убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године |
| ог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и нај |
| уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управ |
| есеца непрестано пратио као сенка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спу |
| собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода |
| стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче маза |
| нув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа мес |
| где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полиц |
| ,— вели он, не би данас било од мене ни стрва ни јава, да нисам имао куражи, да се пустим у бор |
| в се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао |
| саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ова боца испразни |
| радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, |
| рашни дани...{S} Кад их се сетим сав се стресем и најежим!..{S} Брише онај пусти северац па про |
| наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: |
| p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш |
| или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар |
| затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— Н |
| Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... п |
| ола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође |
| па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије в |
| ник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу зак |
| к; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на ули |
| лувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, он |
| ви она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{ |
| е, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим капл |
| . потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију шт |
| дњи новац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једућ |
| ... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест |
| ... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки |
| идети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и оде пла |
| руге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> < |
| ште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> < |
| ко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неко |
| ану десном руком, а левом се придржа за стуб да се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у ка |
| киде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ј |
| — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n=" |
| рећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и дан |
| слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. се |
| > <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужујем.{S} Као |
| е по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској |
| >XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који је, Бо |
| рамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба |
| о сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном минис |
| ла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па р |
| си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један |
| о си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погоди |
| да спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још н |
| /p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, |
| м говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије зашти |
| четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" / |
| а нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте н |
| и тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих с |
| ђа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу |
| ма!</p> <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...< |
| буде обавезан други живи језик, из кога су раније положили испит, пошто по новом закону један м |
| су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p> |
| и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво их знао, као |
| ан глас, из кога је се могло видети, да су госпођи добро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чул |
| а средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови и столице.</p> |
| бар две кад се састану, а кад мисле да су саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце |
| стави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са собом одведе и Бубицу да је |
| /p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био ред |
| разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да |
| и као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} Председ |
| но спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табак |
| ми двојицу...</p> <p>— Знају ли они да су потказати?</p> <p>— Не.</p> <p>— Добро...{S} О деци |
| че хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију |
| нути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени.{S} Једва сам се разабрао где сам. |
| вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју ра |
| а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њихо |
| дођоше и они остали сви заједно, као да су се здоговорили, јер нису имали потребе да се више кр |
| о заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих |
| јела већ на квантитет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила н |
| Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да |
| ви служитељ.{S} Из покрета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три м |
| рбе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да |
| аване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сва |
| и престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше већ добро свануло, а |
| иховог разговора сам већ био начисто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгор |
| у његовим друговима, који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошт |
| </p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, ваљада, ни педесет корака |
| али ни помаћи, загледам боље и видех да су закована...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Тама |
| јати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су у |
| леда кад мени донесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, |
| нске и мушке деце, окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како |
| о седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општинских прозора и кроз пукотине посм |
| <p>— Ништа,... одбачене!</p> <p>— Нека су проклети! — рекох зловољно, седајући за сто.</p> <p> |
| и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!. |
| олу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се ст |
| > <p>— Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила |
| етлости.</p> <p>Испод прозорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве п |
| беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само пос |
| ђе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене решетке.</p> <p>Баба и старац били су |
| им подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ поло |
| нас двоје стојимо на — ратној нози, па су се бојала, да се наша свађа не излије на њихову глав |
| {S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са |
| еживео?!.{S} Колико је људи без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ ст |
| ло пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и л |
| немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врата су од канцеларије стајала отворена.{S} Пандур се надгви |
| о козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} С |
| о једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо н |
| пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише ст |
| сваки је изгледао као сенка.. сто пута су се живљи сахрањивали...</p> <p>Пред саму ноћ поче да |
| и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да нас п |
| нкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвон |
| ли да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако |
| госпођицу са женском децом.</p> <p>Деца су приметила да нас двоје стојимо на — ратној нози, па |
| ..{S} Млеко је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у свој |
| што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако |
| разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су нам оцене прочитали, кренуо сам се после подне с дру |
| ој зими остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би вр |
| роњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам ништа понео, а без тога |
| и пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак м |
| ричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледај |
| е карата није било коју нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису и |
| ви били отишли на послуживања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужн |
| д хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја са |
| јаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула...{S} Из кола нисам смео да искочим |
| ожа, — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту к |
| ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за и |
| вао сам као заклан.{S} Нисам осетио кад су поустајали...{S} Нико ме није приметио, па ни момак |
| вене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} Ја сам ону гужву зам |
| м је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, |
| дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло |
| n="50" /> место као и госпођа...{S} Сад су, дакле, обоје на једној страни стола!...</p> <p>Пошљ |
| дне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је с |
| седнем а и она поред мене...</p> <p>Обе су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао |
| ом и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једна |
| газдарица није ништа боље било.{S} Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим прилик |
| баде,... дупке је могло да стоји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како |
| ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пред власт.</p> <p> |
| пита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва држале.</p> <p>— Из Београда, — одговорих м |
| едан замотуљак.</p> <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод к |
| <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са онима из Београ |
| Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав |
| рова: новог и старог.</p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — н |
| и доцније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остас |
| о шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— |
| ц док се са оним препирао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли |
| атраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја |
| изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна как |
| и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој |
| гао до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љу |
| Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њим...{S} Р |
| ва, наше молбе стоје на истом месту где су остављене...</p> <p>Глад, нечистоћа и неизвесност до |
| ља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— |
| г дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га не загрлим.</p |
| кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говор |
| огор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{ |
| ло је се из дворишта низ степенице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S |
| за идућу годину, а и друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школск |
| немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам |
| госпођа седајући поред пећи, — презебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то |
| или певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео и |
| оли добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да о |
| шао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито њена спаваћа соба са д |
| уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем. |
| вити...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...< |
| ан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јаст |
| <pb n="260" /> велику изнуреност и биле су живи сведок млогих беда и несрећа које је дотле овај |
| ачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су мангупи...{S} Ах да видите само!...{S} Напаст!...{S} |
| видите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ак |
| и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина држале.{S} Али, к |
| ше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео |
| м испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на у |
| ма пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку д |
| ао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им ј |
| Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад с |
| — Боже мој, — говорах сам себи, — какви су ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као ро |
| нама бар владала слога и љубав.{S} Ови су се непрестано кошкали и свађали...{S} Није био редак |
| сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја сам се, не само с њи |
| пита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} О |
| ли, па мораш да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гл |
| роз једно сокаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200 |
| узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали...</p> <pb n="128" /> <milesto |
| метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — пов |
| S} Слушао сам не може боље бити,... сви су били са мном задовољни, само ја нисам био задовољан |
| х троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер |
| мо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој |
| <p>Ја му испричам и док сам говорио сви су ме слушали...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми те |
| супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно својој заради, подједнако расипали, а под |
| S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од вас сто пута већи, па ми ни један не |
| из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше |
| Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако ј |
| је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу |
| во на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне н |
| други <pb n="89" /> моји другови, који су од њих примили, поздрављају ме са: „Здраво газда!“.. |
| Пандила на разговор нарочито они, који су били беспослени...</p> <p>Око један и по сахат дођош |
| итет.{S} Нисам знао да су се ђаци, који су послуживали, скупљали код Пандила на разговор нарочи |
| ке ове садржине:</p> <p>„Они ђаци, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њ |
| д задовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... |
| е, већ да од нас изберемо двојицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само |
| та направио од некаквог сандука, а који су опет од некуда довукли она двојица, и пећ, па шта ви |
| S} И сада, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, |
| да ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те п |
| едао сам веома жалосно, бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да ј |
| о провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова |
| за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога ис |
| <pb n="216" /> <p>Искупише се сви који су из винограда имали поћи...{S} Интересантна је била ј |
| S} Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се |
| У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142 |
| Нисам знао да их је још доста било који су живели као и ја.</p> <p>Једног јутра, мислим било је |
| ком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је м |
| арати, јер морам сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што о |
| ју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb n="230" /> <p>Поре |
| е,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледа |
| !..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети |
| — Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох н |
| и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, |
| м се, а моји, по нужди садрузи, спавали су као јагњад...{S} Кожа ми беше сва обасута некаквим п |
| а испаде Јанош, а за њим Ида,... бегали су као пацови од пожара.{S} Господин их са корбачем исп |
| да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су ми да још вечерас однесем ствари,... има где пошто ј |
| , немојте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после по |
| нису знали; кад су имали новаца коцкали су се по каванама, а кад нису имали играли су код куће |
| било. </p> <p>Господин и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би веч |
| > <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим т |
| се по каванама, а кад нису имали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, |
| , да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се свакоме смешно |
| м Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник никога н |
| ао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} Кад су се врата |
| ми, стати само деветорица, а они остали су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у веч |
| или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно од |
| ије, благодарећи вашој непажњи, побегли су.</p> <p>— Срећан им пут!{S} Ако им се овде не допада |
| м речју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се с |
| робуди дрмајући ме свом снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна пров |
| ати било је све спремно за пут, а могли су се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} |
| рог стања, и да су били паметнији могли су лепо живити.{S} Није био редак случај да узму фијаке |
| су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> < |
| „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да јед |
| јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени донесу на сто.{S} Од куда су з |
| овећим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми па |
| могу с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Нед |
| иховој безбрижности...</p> <p>— Ово или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, |
| господин, код кога сам послуживао, били су побратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Бог |
| који дођоше из првог одељења...{S} Били су ђаци.{S} Сви ме нетремице слушаху...</p> <p>Кад бих |
| дене решетке.</p> <p>Баба и старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата с |
| жаваху, и најзад се загрле.</p> <p>Били су доста доброг стања, и да су били паметнији могли су |
| /p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само ја не; јер, збиља, |
| ли једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво. |
| ој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на приватним по |
| свађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову |
| .. па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па ни на |
| празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у т |
| но и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна мест |
| мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> <p>— На посао,... мангупи |
| помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну |
| не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег догађаја, сем ако се |
| у даје им се рок петнаест дана, а дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т |
| </p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празни |
| о.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отера |
| ...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: |
| у увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но ш |
| нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први |
| се седећи пресовали као сардине.{S} Они су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађ |
| акање кад сам из завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата |
| је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се к |
| орбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходни |
| само да који грош више зарадим, а и они су ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред |
| одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича |
| ести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — |
| очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта би ми ха |
| </p> <p>— Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се чо |
| p> <pb n="299" /> <p>— Морам,... испити су на прагу а ја имам слабих оцена које ваља поправити, |
| ориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пре |
| су трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично |
| и описати, просто није могуће...{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p |
| ти док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу |
| лики новац...</p> <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај |
| кав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ен |
| че он, — и ја имам деце...</p> <p>— Нек су жива и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, |
| .{S} Свећу никако нисам добијао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, |
| ..</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи |
| тролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете с |
| кну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног |
| прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој Шко |
| сте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва |
| и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потражио |
| </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништ |
| служила место свеће и кандила...{S} Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилик |
| ?...</p> <p>— Грош, господине,... млого су каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а |
| ка! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће |
| андарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћ |
| ..</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропали били кроз опанке), и тим су |
| касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, з |
| од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прља |
| тишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два дина |
| нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод исприч |
| ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу нат |
| баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се!..{S} Нека Бог сачува свако |
| ради, подједнако расипали, а подједнако су и ленствовали, ни један није волео да ради а сваки ј |
| шта!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па |
| .{S} Ништа нисмо до куће говорили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p> |
| а ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S |
| е, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се види, да је као бојаги лож |
| је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толи |
| о су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознава |
| пке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну |
| ко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био ста |
| е познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали |
| е рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> |
| уше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходит |
| око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Разбој |
| на казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада |
| ње!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разу |
| </p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред |
| сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!! |
| е су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто |
| права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар |
| аквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног |
| ио ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано |
| се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши п |
| ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но |
| продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ оне |
| м што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера |
| } Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш |
| аспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, по |
| у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се |
| а нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко це |
| p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београд |
| р момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан |
| ме чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сад |
| аду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели |
| у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођи |
| смо му ми бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му пом |
| Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} |
| а „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад |
| м смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не |
| ним колима, која је Миливоје нашао, јер су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим |
| ом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није м |
| и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.< |
| ледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p> |
| велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца |
| оји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... к |
| динама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог |
| или и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, а на средини исте <pb n="1 |
| целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четврт |
| узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи |
| или мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметнуто.{S} |
| у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали док нису по два динара извукли.</p> <p>Са |
| ред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи |
| ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и по |
| ском зградом...{S} Добро се сећам: беше субота...</p> <p>Пред вратима стајаше неколико жена, ко |
| д поче да говори, мани се!...{S} Висок, сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сеч |
| ари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p |
| у: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никаквог, јер је било јо |
| гри карата.</p> <p>Соба је била видна и сува; али са свим празна: нигде ништа нису имали сем је |
| мо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — |
| на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је ку |
| но подложим пећ, јер смо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљ |
| Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она г |
| ер сам био <pb n="47" /> мали а столица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да |
| ћи ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам д |
| ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране...{S} Ник |
| држасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{ |
| д више не вратим...{S} Имао сам доста и сувише новаца, али ме нешто и преко воље задржа...</p> |
| х,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— |
| езебле су ми ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред |
| и ако је пролеће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био |
| Све...{S} Него, овај, прозори су ови и сувише велики,... на једно окно рахат да се човек прову |
| ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем...{S} К |
| енети!...</p> <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпо |
| ми је кући било врло добро и ако сам и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом д |
| ћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћу |
| а и госпође, где сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном ку |
| д нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поно |
| ну и двоје деце...{S} Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачк |
| не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише дуго време...</p> <p>После једног сахата вратише |
| јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци |
| едину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Ч |
| климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се држао на ногама, а она без |
| — деде отвори ову боцу, дај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајни |
| ао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од н |
| све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их |
| у испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хв |
| до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне |
| зе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Гле, овај плаче! |
| набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} И раније сам, преко двадесет п |
| као и дугогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није |
| ку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства |
| а, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије |
| културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, |
| атког времена са свим помирих са својом судбином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| вину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што |
| чи дебелим прстима својим, али по свему судећи он бејаше задовољан мојим присуством, јер му пос |
| е је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зо |
| која је била наспрам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозор |
| уди, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда мном обрете председник |
| и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату г |
| и и нико ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ст |
| еку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и за њега по |
| p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пу |
| тотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — |
| м: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар |
| е и Ида.{S} Само сикће и гура столице и судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као з |
| пре да послушам, и, најзад почнем прати судове; јер је госпођа најстарија, а и други их неће ни |
| о...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почистити кујну |
| зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успреми |
| дере се као луд.</p> <p>— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете одне |
| ђа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у го |
| за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог |
| ци мангупе један!!..</p> <p>Ја напустим судове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао |
| p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту п |
| ву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и |
| и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану и |
| нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{ |
| >— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седа |
| ити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао |
| е:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам би |
| кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду н |
| у.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државн |
| <p>Зет, сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>Пр |
| ра, — поче баба а старачке јој очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узм |
| чке му очи беху <pb n="249" /> испуњене сузама...{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе |
| овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем. |
| лили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а дозволили сте да ме два п |
| азбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,.. |
| да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било ми је криво па сам пл |
| } Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгл |
| ише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и сузе ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да про |
| гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — промуцах пошт |
| добротом ових људи...{S} Од радости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокн |
| ="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како увер |
| на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затво |
| мао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе као киша, од бола нисам могао ништа говорити; баба |
| Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Шта |
| итеља ни брата ни ближњега, — пролијете сузу, сећајући се мучног његовог живота.</p> </div> <di |
| ице са седефским дугметима са стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице |
| <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној к |
| ело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао |
| магнув раменима.</p> <p>— Биће прилична сумица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> |
| да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сам |
| опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи |
| м лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета положим како се |
| изразу њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је |
| што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у |
| шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустависмо се на к |
| нисам ништа јео.</p> <p>— Онда си, без сумње, гладан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш |
| знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полиција зна.</p> <p>Ја се промислих мало па реко |
| ао другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од нас двојице бар један нећ |
| а ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети |
| >— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а о |
| о-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?. |
| у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у м |
| Јесу, па?</p> <p>— Ама изгледала су ми сумњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} И |
| тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који сам већ био спремио, спустим |
| као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али је сад доцкан.</p> <p>— Никад |
| ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" |
| е шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељи |
| ог сахата свет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Как |
| трани небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем навише ка в |
| само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> и |
| првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у ј |
| е...{S} Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> |
| даше, а, валах, ни ја на њих, него сам, сунчајући се, мислио о својој невољи...</p> <p>Не знам |
| вануло; јер се звезде виђају и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим |
| талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохвати |
| бра, добијем за ручак само ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну ло |
| исту кашику и пред њом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разби |
| ије могла ништа друго јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам |
| рије или задоцнење правдао са: „Госпођа супруга ми је болесна!“... </p> <p>Сви су, сразмерно св |
| тајало, ја сам докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим прес |
| оже, не може!.,.</p> <p>— Замолите кога суседа нека вам да свога момка.</p> <p>— Сад је доцкан. |
| се и раније кренути, да нису очекивали суседе...{S} Ја сам непрестано премишљао: како да се от |
| полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше |
| слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше дошао код нас да пита, |
| } И госпођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све |
| богом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p |
| Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је, а и она |
| <p>Пред вратима директорове канцеларије сусретосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разр |
| х за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег |
| казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, дежурни писар |
| м, онако још обучена, па би пила док не сустане.{S} Одмах престану они добри односи који су то |
| ните како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта низ |
| кох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{ |
| о ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко дв |
| госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног |
| ађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе |
| да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек |
| иди.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно пе |
| > <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан. |
| амо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Боже здравље.</p> <p>— Сад, сад!</p> <pb n |
| у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— |
| рату, а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разуме |
| добро, врло добро...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан |
| парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим |
| проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</ |
| гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном винограџији, који беше д |
| </p> <p>— Молим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи |
| а толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да нађем послуживање, |
| дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да видим овде...</p> <p>— Молим ва |
| Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но |
| </p> <p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директ |
| о има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли раз |
| о...{S} Најзад види само где је кућа па сутра дођи...</p> <pb n="188" /> <p>— Добро, ићићу, али |
| газдарица казала да неће никог више од сутра овде да види и како нарочито има злу вољу на Пант |
| говарамо код газде и газдарице, и ви од сутра можете комотно и преко дан долазити овде кад год |
| Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упит |
| p>— Сутра не можеш,... од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра |
| и је индустријалчева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам мога |
| има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан отишао на једним колима, која је Миливоје наш |
| већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном н |
| } Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од оног |
| в ми живот беше већ додијао...{S} Ја се сутра дан пожалим Миливоју и он, после велике муке, усп |
| ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо з |
| неће да ме прими...{S} Неће данас, неће сутра, а кад ме прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи |
| размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на м |
| питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у ап |
| прими онда:</p> <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и по |
| е отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p |
| ласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} |
| p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, та |
| ече ми писар благо.</p> <p>— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи ку |
| <p>Најзад решисмо, да се одмах, колико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, д |
| вему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро...</p> <p>— О |
| егнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако је из |
| то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Авали, п |
| 5" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> |
| и; ја идем да гледам свога посла, пошто сутра, најдаље прекосутра већ морам да се враћам; а и т |
| е директоре, дошао сам за сведоџбу; јер сутра мислим да се кренем за Београд, — одговорих весел |
| ко хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на путу за Ниш; јер другог средства нисам |
| други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику |
| </p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то з |
| ао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног да |
| ; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу. |
| је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са |
| :id="SRP19001_C7"> <head>VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица |
| а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било време да пођем, дођоше начелнико |
| з месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да од |
| цом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје см |
| други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а м |
| о хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели |
| о ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана |
| лој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутра дан смо већ ја и господин ишли на пијац, а госпођ |
| ао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изведоше ме опет пред писа |
| ђем а она оста непомично седећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје служб |
| дим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било је све спремно за пут, |
| пи где сам до зоре мирно спавао.</p> <p>Сутра дан био сам пред кујнским вратима пре Ане.</p> <p |
| х немарно и продужим свој посао.</p> <p>Сутра дан, кад је госпођа дошла из Ниша, рапортирам јој |
| чање Риђег надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим ј |
| — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из |
| Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју одлуку.</p> <p>— Леп |
| једна бакалница а до ове соба, која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спав |
| {S} И заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се |
| екао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђаво.{S} Седи <pb n="20" /> на столици а пребацил |
| оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је дајем, а дао сам је вер |
| е разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се довукао!.. викнула би о |
| >Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана поса |
| одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја новац поделим...{S} Дао вам је |
| звао да вам предам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме пог |
| ијавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим о |
| а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је, — рекох а све ми ноге клецају, |
| ога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бун |
| пштинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у др |
| т кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи |
| ела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније брину |
| уп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> |
| Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У о |
| зиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови |
| т гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад бих готов почнем бројати гомилице: један, |
| ..</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. ј. кад се добро издеветају и заморе, ја спустим ламп |
| бро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не презиме, и да ми сви не би могли наћи |
| з Пирота,... знаш од они...</p> <p>— А, та-а-а-а-а-а-ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у |
| у као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та ми имамо наредбу да се бринемо за сиромашне ђаке!... |
| кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео |
| олегали потрбушке и отпочели писати;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би та |
| е лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па ј |
| <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је( |
| икој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам већ <hi>господин!</hi></p> <p>Послуж |
| азећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гле |
| сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе |
| госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толи |
| се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од он |
| ате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера с |
| морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?! |
| .{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја сам, Милан,... ђак гђе Н. Н...{S} Послала ме је д |
| не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама |
| кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам |
| корака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш може |
| ј! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлати |
| х јој све, ништа нисам сакрио.</p> <p>— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, |
| име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> |
| оше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало |
| , реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој За |
| .</p> <p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био ред |
| ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека иде куд зна</p> <p>— Безобразниче! — ре |
| <p>Старац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав |
| /p> <p>Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с |
| ај.{S} Најпосле се кренемо, али нам сва та операција несрећно испаде...{S} Риђи, као носилац <h |
| — Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да има велике гвоздене врат |
| или кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису мо |
| кад добро сврши испите, али код мене је та радост била двострука.</p> <p>Сведоџба испита зрелос |
| целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замисли |
| а пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре ње стигнем |
| док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре |
| ила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.< |
| идах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата |
| 4,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зн |
| н, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и ов |
| едоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче х |
| данас, поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Изр |
| а, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му |
| одрицање већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим гото |
| ним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— |
| ао обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше се искупио велики |
| пред једна врата изнад којих на једној табли стајаше крупним словима написано:{S} Председник.< |
| м неколико мањих испред себе и приђем к табли, на којој стајаше објава од прилике ове садржине: |
| смо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по голој земљи...</p> < |
| момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ће |
| p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавал |
| мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда пову |
| , — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас т |
| ла је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На |
| } Кроз један једини прозорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме б |
| имала тавана, већ су само биле попречне таванске греде.{S} На сред плаца стајала је једна огром |
| тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима |
| , а и видео сам неке две старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Пант |
| а што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је стајало и дечије празнично одело.{S} Ови |
| p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било, само да |
| Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> |
| су били весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио |
| ривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права заг |
| да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а к |
| ахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздвајали: |
| орку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу. |
| кад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пре |
| ким торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах д |
| школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини |
| ујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p> |
| у ради пелцовања.{S} Председник општине тада је био неки Риста, који је још од пре толико годин |
| и само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и нехотично пипне по глави или стане пред огледало |
| и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада појави жеља за селом, — али се није могло даље. — |
| краја!</p> <p>Камо лепа срећа да сам се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих |
| да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који послужују, махом враћају својим кућама |
| То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих се |
| дине, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако д |
| ...{S} До душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а |
| опоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неком занос |
| сећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памет |
| улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га |
| је зима“.</p> <p>Ох како ми поред пећи тада беше пријатно!...{S} Никад заборавити нећу...{S} П |
| ао да је гледам... <pb n="53" /> Да сам тада имао ма где да се склоним одмах би изишао.{S} Што |
| сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо с |
| по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам тада имао само два приватна послуживања на која нисам м |
| ла нагнем низ онај поток...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио |
| еше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу |
| .{S} Очи су ми биле засењене; видео сам тада све и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у каван |
| него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру с |
| сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и ка |
| узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересо |
| м—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из |
| ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела сем Панте и мене...{S} Били |
| земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ово створење нисам никад наљутио, али овог т |
| ремена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и |
| коли нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се од пре годин |
| војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са собом.< |
| раво да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека говори ко шта |
| ито празником морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врат |
| се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дув |
| не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скор |
| лас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада ме прозваше газда (и ако су ми пете и прсти пропал |
| и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак био сам ја.{S} Оне ми, — госпођице, од своје ст |
| за новац, ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p> |
| рено велим да сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три мес |
| мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутк |
| ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад заборавити нећу...{S} Као да ме |
| а влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоће |
| се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div typ |
| она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш |
| тито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцелари |
| пут попићемо по једну...{S} Нека седне тај <hi>велики</hi> господин.</p> <pb n="13" /> <p>Ја с |
| пред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништа н |
| као какав дроњак!...{S} За мном изиђе и тај господичић, који од беснила није знао шта да ради.. |
| ом дивном кревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу п |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место |
| о великим празницима!...</p> <p>Дође и тај дан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, |
| е речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви овамо! |
| а и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се |
| био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпо |
| p>Ја сам већ био начисто ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам |
| исимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у ве |
| , пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ |
| ватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да донесемо воде, нацепамо дрва и на неком месту д |
| Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То |
| лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам о |
| у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурно |
| ст ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је св |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој друг, Љубомир, послуживао је код једног поштара |
| светлуцање кандила, који имађаху нешто тајанствено, све ме већи страх обузимаше.</p> <p>Пера п |
| рене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћ |
| Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца непрестано пратио као сенка... |
| > <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, |
| гледајући га подозриво.</p> <p>— Ја сам тајни полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух у |
| а би ми ђавола и помогао кад је ово <hi>тајни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p> |
| ашно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим |
| есечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му се на месечини с |
| ајзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах скувај |
| а и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n= |
| ште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као о |
| <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот, да му не беше краја.</p> <p>— Мир!. |
| е готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она |
| , моја нова госпођа, каква је била онда таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... |
| а него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор назирао...{S} Приђем ближе и |
| нигде облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да |
| дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изи |
| творица нађосмо послуживања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> н |
| кровом живети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја |
| ги од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану |
| су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате |
| /p> <p>— Јесте ли се решили да останете такви до краја?</p> <pb n="319" /> <p>— Док сам жив вод |
| p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Ш |
| ипак да сте према мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, |
| снег; какви јастуци и јорган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву п |
| у, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите, а мени моју ствар повратите...</ |
| и могући инсекти <pb n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама. |
| ...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет о |
| на њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем ла |
| едним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има пред њом и много |
| превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски |
| и руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, лаже |
| хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, само д |
| а држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуж |
| ву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени доне |
| на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и мет |
| ајала, и, збиља, она би јој била опасан такмац да јој нос није био нешто мало — крњ...</p> <p>З |
| ним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мек |
| код госпође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} За |
| вимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> < |
| нек не заборави никога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — о |
| та.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није, и ја сам спреми |
| {S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="67" /> ј |
| опет изиђем на њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за |
| аборавих.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро |
| ку опколи госпођу више од десет носача, тако, да јој ми не могосмо ни прићи.</p> <p>— Госпођо, |
| мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море сва |
| на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас није |
| оју су држали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселис |
| ?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. |
| минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Оволика опрезн |
| — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — у |
| м у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један друг депешом јавио...{S} Похитајте.</p |
| бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од својих 15-16 г |
| у обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набусито викну |
| итеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ништа ни свршио и могао би бити од веће штет |
| Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p |
| ати...{S} Најпосле ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" |
| вас ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— |
| друму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — бр |
| о кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не би је никако ни посе |
| ање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не м |
| Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— |
| подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине |
| екох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где |
| и ђаво све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не мо |
| и бадава, нигде нас неће да приме...{S} Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама |
| ..{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослу |
| у онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед |
| уке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да |
| шим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи нек |
| p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и добро нам дошли!</p> <p>— Е, |
| те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И је |
| е упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сутра дан по доласку, пријавих с |
| смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новац |
| енима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађена, не могаше наћи нигде |
| .{S} Мислио сам о свему и свачему...{S} Тако мислећи нешто ми се разжали и почех плакати, али н |
| етнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практиканта: кад прими плату за идућ |
| ице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече биле једна поред друге пол |
| ше да идем с њима док им дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио |
| Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимнази |
| ам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било ј |
| и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S |
| рекох — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и па |
| па ме поведе једном оближњем дрвету, — тако, овде нећемо много киснути.</p> <p>Ја се потпуно о |
| Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и |
| врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на броју!!...</p> <p>— Е, па |
| није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се м |
| а сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Х |
| ?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> |
| ..{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и ш |
| беше кредом направљена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је |
| чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!< |
| њом и много кола — додадох ја.</p> <p>— Тако, — рече он замишљено.</p> <p>— Ама да ми је само д |
| треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврд |
| а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога. |
| исара, имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вам |
| ас на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар п |
| , остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С те |
| и ја с њом.</p> <p>— Луда жена,... јес’ тако ми Бога, сасвим је полудела, — рече господин љутит |
| отов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и |
| ткључану, пошто је и она била празна, а тако је и газдарица казала.</p> <p>— Па ви нама не каза |
| оњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извадих влажне и прљаве кошуље и простре |
| е, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бег |
| красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале моје другове са којима сам дошао у А |
| чи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану м |
| >Из раније сам се већ спремао за пут, а тако исто и моји другови који су морали истим путем сво |
| ш једаред довикну:</p> <p>— Збогом, — а тако исто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изг |
| дан је био од прве слане бео као снег а тако исто и кровови на кућама.</p> <p>На источној стран |
| ено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шарениј |
| та од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без алата не би могао отворити.</p> <p |
| ма било, да је ко с вама на правди Бога тако поступио, па још да је ово сироче изломило ноге ил |
| > <pb n="300" /> <p>— Ја и не мислим да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо гос |
| руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истргнем једну |
| павао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице |
| ="181" /> <p>— Како не?!...{S} Нисам ја тако мали...{S} Код нас деца из ране младости имају пос |
| ам пошао да донесем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p |
| а је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене м |
| текох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну ка |
| док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, да могу без икакве |
| е љута грозница, која ме за недељу дана тако изнури, да сам се једва на ногама држао; изгледао |
| м у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле п |
| них фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она |
| м у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућ |
| ми поново грунуше...{S} Слава ми је па тако да прођем ни крив ни дужан...{S} Сетих се свега ми |
| > који ми оно мало дроња са свим поцепа тако, да сам скоро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, |
| боље ово: седнем на столицу поред врата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата |
| око пропустило...{S} Колико сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни бр |
| ло име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе.</p> <p>— Да није овога детета |
| а, напоље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим другов |
| о душе не знам сад како је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све рад |
| два изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, као дете кад проходи...{S} Ја и |
| де и одјури као помаман.{S} Помрчина је тако јака била, да нисам ништа видела,... само ми ноге |
| ко је, — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један др |
| осветли запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао. |
| згледа да сте браћа!</p> <p>— Сасвим је тако, али верујте, госпођо, ми смо заиста браћа!</p> <p |
| није ма и мање било.</p> <p>— Сасвим је тако, јер бисмо иначе и ми били лопови.</p> <p>— Сад зн |
| нке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на ист |
| </p> <pb n="154" /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву |
| де остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавањ |
| што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујућ |
| је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле разумети, нароч |
| /p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> <p>— Го |
| сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — рече Наста подбочив се.</p> < |
| о, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да |
| а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> |
| Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p |
| ћ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онд |
| едном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светлост једва могла распознати...{S} У |
| ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао |
| р сам већ мислио да нема никога, кад се тако дуго не јавља:</p> <p>— Ево, један нам се принови. |
| од најбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о в |
| " /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> < |
| ли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као оби |
| дмах да разберем где сам...{S} Бејах се тако ознојио, да ми је се кошуља могла исцедити.</p> <p |
| ироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран д |
| и је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта |
| /p> <p>— Мени не изгледа да је ово дете тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не |
| с вама отишла?</p> <p>Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув |
| епријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и ви не т |
| ..{S} Један се од глади веома превијаше тако, да већ беше постао досадан и, не могав више издрж |
| } Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи столови |
| м двомесечну кирију коју сам дуговао, и тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ј |
| ном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово с |
| лико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па се онда окрете к нама, пошто поред пећи ос |
| иће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="2 |
| век у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок ов |
| аветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако ва |
| мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек мор |
| > <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господину своју |
| е сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> |
| ве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просве |
| ор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне с |
| је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ св |
| ено снопље и јели паучљиву проју, не би тако радили!“</p> <p>Морам признати, да се владика врло |
| пођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да |
| згледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозор |
| ојој невољи...</p> <p>Не знам колико би тако замишљен стајао поред зида, да ме не ослови један |
| ега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори друго |
| један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурне |
| руна није било, а кухињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свак |
| од ове добре жене никад не одвојим, али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,.. |
| обићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би |
| улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распознавати: прав |
| не је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шт |
| } За кратко време нису ме могли познати тако се поправим.</p> <p>Кад се нисам на господиновом ф |
| мена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тон |
| а занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће време.{S} |
| тав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</p> <pb n="9 |
| одбијен...</p> <p>Пуних сам десет ноћи тако провео;... једанаеста ноћ зацрни, она ме мало живо |
| мназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако паде ми на памет Реалка.</p> <p>— Врло добро, — ре |
| федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситнице дуго нисам могао заспати.</ |
| а, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана |
| слободно.</p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако |
| >Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се опет без и |
| /p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав онога кревета, јер да је знала, да с |
| заспим, али која вајда; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p |
| ога па ни мене; ја, тако је,... са свим тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него |
| мо друкше пропали смо.</p> <p>— Са свим тако, — прекидосмо га једногласно.</p> <pb n="85" /> <p |
| ам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђ |
| заиста нећу; јер ја сам ноћас премрзао тако, да више не ваљам ни Богу ни људима....</p> <p>— Е |
| бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише |
| м је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: |
| коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се једва могло дисати...</p> <p>— Бре |
| ле...{S} Он није само на спрам мене био тако добар већ и наспрам осталих, нарочито сиромашних ђ |
| у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од раног јутра до мрклог мрака не испушта чек |
| д вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p> <p>Она се овоме није над |
| олико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни једног није видела |
| мо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да |
| > <p>— Бог с вама, госпођо, па ми нисмо тако богати, ми смо сиромашни ђаци, — рече Панта.</p> < |
| изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по глави |
| тког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.</p> |
| > <p>Господину се смрче пред очима, бар тако ми изгледаше,... био је као луд; ни сам не знам од |
| нос најлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега |
| овора закључити да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео |
| авукоше се и они; један ми леже на ногу тако незгодно, да сам једва могао издржати, а нисам сме |
| м љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што д |
| , — јер морам дупло више слушати кад су тако добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу |
| иш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још |
| — приметисмо.</p> <p>— Па лепо, ставићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати |
| е крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматрати.</p> <p |
| ...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и не |
| исам ничим мрднуо и, Бог зна, докле бих тако спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} |
| нем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим јако трг |
| себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је погледах неверујући |
| је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— Мислиш пијан...{S} Не, никоговићу!</p> |
| бруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</ |
| ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под т |
| вај ми је мангуп, — рече господин Заре (тако се звао) писару кад изиђосмо пред њега показујући |
| се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се |
| сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Петрова-дана, кад се школска год |
| рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом г |
| а могло износити.</p> <pb n="197" /> <p>Тако снужден седнем на један камен поред огњишта размиш |
| па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађам |
| их шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према м |
| све се сврши преко мојих леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је с |
| да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири |
| динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а |
| неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо зад |
| и сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња. |
| они ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Бо |
| да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако је и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици д |
| , па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте |
| о „адут“ и лупио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам |
| p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зау |
| Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па ода |
| ећ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше мене и неког Панту |
| ме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време ниса |
| светлости док вечерам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њи |
| ако разгрејан заспах као заклан.</p> <p>Тако сам спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, |
| амо до њега отпратио и допратио.</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим |
| аповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног великог господина морао сам на |
| ори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокол |
| ји грош зарадим за идућу годину.</p> <p>Тако је и било.{S} Два пуна месеца радио сам са зидарим |
| о,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у |
| и шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали |
| ресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио |
| ед нас стајала је једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папуча |
| за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, |
| а и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друк |
| чању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по |
| због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох |
| тим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скад |
| и противиле...</p> <p>И господин је био такође врло доброг срца.{S} Он није никада, онда па ни |
| исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, |
| ести из којих сам предмета пао, наплати таксу и заврши речима:</p> <p>— Сад можеш ићи па се спр |
| осподине директоре, донео сам да платим таксу...</p> <p>Он се обавести из којих сам предмета па |
| дужни су се одмах пријавити и прописну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву н |
| ђа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих |
| {S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и з |
| ону зелен из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> |
| стирку поред њих и почех им причати, и, таман да завршим, а на апсанским се вратима неко продер |
| књиге госпођа претураше по корпи...{S} Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p> |
| ...{S} Од једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда |
| пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изиђем а он пред врата.{S} Сигурно је начисто |
| е ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме с |
| д пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са б |
| ло, било исцепано и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве саста |
| Зар не видите да је свануло?!...</p> <p>Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p> |
| рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман Пера беше заустио да нешто рекне, а звонце изнена |
| етету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин викну:</p> <p>— |
| едан цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! |
| све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кандила, који имађаху нешт |
| дати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} С |
| ражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обран |
| Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, |
| ате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онак |
| м о сто, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотер |
| — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту |
| , — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у |
| који мало нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили руча |
| p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што ст |
| ац, Раковицу и друга околна места...{S} Тамо би пили пива, јели саламе, сира, виршле и друго, п |
| ра кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Дове |
| ра, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и |
| е је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> <p>— Сутра,...{S} Б |
| гли где на друго место завући?</p> <p>— Тамо смо најсигурнији, а баш и да бисмо могли не бисмо. |
| рах да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба! |
| е у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља, он је сутра дан |
| свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Лепо ле |
| p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја тамо да идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти каже |
| х у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах |
| среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће |
| у.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p |
| Није.{S} Гђа Мица каже да није ни била тамо...</p> <p>— Еј куку мени!...</p> <pb n="178" /> <p |
| им гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— Одавде нећу ни ко |
| себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће ништа бити.{S} Зар морам ба |
| м, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мен |
| и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и |
| ључане); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хле |
| ...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да |
| ојих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у жи |
| Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси |
| з собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју |
| би је никако ни посећивали, да нам није тамо онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше |
| ва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим испит и у |
| </p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, |
| аб пламен од воштанице који се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поч |
| ељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>То |
| терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убил |
| ба обелити, него запнем на Врачар.{S} И тамо сам око куће облетао више од сахата, док се једва |
| се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам могао раније јавити... |
| ко би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас нисам могао изићи, |
| овима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући о |
| одне, госпођа оде к матери као обично и тамо се дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладно |
| p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата |
| зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са осталим там |
| и и столице.</p> <pb n="15" /> <p>— Иди тамо, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго |
| озора па се окрете к мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да ј |
| су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> |
| овице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, — одгово |
| цима) и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> < |
| улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа |
| ске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p |
| b n="177" /> <p>— Код Мице и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије |
| , чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две облице само друкче намештене но прошл |
| , — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гледајући за њи |
| ри служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледају |
| вима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика |
| кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти |
| рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p> |
| <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на пољ |
| ћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> < |
| таницу колико да се могу заклети да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећ |
| /p> <p>Казах му.</p> <p>— Знам, био сам тамо, а како си отуда могао тако мали доћи?!</p> <p>— П |
| д „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо и, збиља, нађем га где игра „санца“.</p> <p>— Доба |
| ић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обично скупљали и играли.{S} Преко дан |
| >— Не ради ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...< |
| е...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>У |
| ти по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора спазим једну се |
| Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>Кажем Ани да сам нашао место |
| — К мојој матери!...{S} Види је ли само тамо!...{S} Брзо, брзо!</p> <p>— Нека вас обе ђаво носи |
| ећ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb |
| ких сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> <p>— |
| >— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати до у |
| бље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах ишао, |
| а и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину |
| нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио полож |
| рова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њ |
| цу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико и |
| пођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> |
| p> <pb n="199" /> <p>— Па и мој је брат тамо,...{S} Лексо, познајеш ли га?</p> <p>— Једног Лекс |
| д сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо доста места, — рече један показујући руком на двор |
| роту имао рођену сестру и зета, који су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је о |
| на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за ва |
| а се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно живети |
| га одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно |
| p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро ј |
| е напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа |
| коли има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хо |
| отишла мајка кући да спава, или је још тамо?</p> <pb n="302" /> <p>— Јесте, а кључ је оставила |
| <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокали |
| не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је послуживао код њих пре мен |
| беле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно било од неког старог сита, |
| и, јер прилично продираше светлост кроз танке завесе кујнских врата.{S} Стајао је тако пред вра |
| ког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух в |
| оворих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпођа.</p> <pb n="45" |
| био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохват |
| , а кад сам вечерао или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци |
| де супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом |
| ленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> < |
| две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то бе |
| још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног те |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније |
| чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... |
| p>Ово као да га посрами, па се пусти од тарабе да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</ |
| </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не могу |
| зјутра се извучемо један и по један као тарана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору ст |
| војих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па м |
| е од својих седам-осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећ |
| дети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже вр |
| не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док |
| у гомилицу по на особ бројати, ну свуда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <p |
| вом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једнога месечно!</p> |
| емегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p |
| ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одм |
| штах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље издржа |
| е дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више не |
| p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинил |
| вадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Или |
| о, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим ђачку карту, која ми је за |
| ...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађа |
| могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па за |
| .</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми т |
| то.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут че |
| .</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> < |
| стиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с |
| ш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да |
| p> <p>— Живео полажајник!... „Рождество твоје“... — викну Панта весело па поче певати, ми му се |
| испи стојећи, па онда поче: „Рождество твоје,“ а ми му помагасмо; међутим Наста не може од чуд |
| к што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— Доле, доле су манг |
| и пријатним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S |
| и смо, ваљада, двадесет пута „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста |
| <p>Ми непрестано настављасмо „Рождество твоје“...{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тош |
| S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и јесте да глођете кости као |
| запаљеном жижицом, — али кад је тако за твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Коли |
| ју.</p> <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију стран |
| ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,... видећеш сутра, а сад да сп |
| ером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви |
| сићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на свету...{S} Мени се |
| ила је онда, а и данас, богата и велика тврдица.{S} Једино новац није жалила за „растоку“, бели |
| е наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахат |
| мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају |
| јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Та |
| ост, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересо |
| ам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под ногама на коме се лакше кретах.{S} О |
| их ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p |
| вим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.</p> <p>— Ја не приступ |
| аш на ономе крају где ми је била глава, те сам их тако могао све видети и до миле воље посматра |
| како смо били подесни један за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све в |
| после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица у |
| адесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим...{S} Закључај кап |
| и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити |
| а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа др |
| ни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар онолико коли |
| равих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде д |
| полеона па иди код А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гр |
| пати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, стегне јутарња |
| , јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти |
| и стари капут, који је имао бар рукаве, те се пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> |
| путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у ш |
| е путници...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго |
| д једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се ви |
| осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> |
| „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учин |
| } Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали.{S} Наше познанство води се |
| и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, |
| а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и вама, драги ч |
| их се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој исте веже, пошто јој |
| н, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим ка |
| послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по |
| за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к |
| о задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд |
| се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, к |
| рећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ онесвешћеног из собе извукли, и |
| ке да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а |
| р му послужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према ме |
| пс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живео! — до |
| и будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— Мисао је лепа и ја бих |
| да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника |
| мишљах да је по мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као на |
| тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор |
| три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, јер је то в |
| анаест сахати били смо готови с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те л |
| ини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној |
| или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не |
| о оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> |
| у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намера |
| а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а ме |
| чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p> <p>— Л |
| ан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом...{S} Ср |
| у испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, легнем.< |
| сам могао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</ |
| а корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже |
| би, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се ш |
| жна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калем |
| ..{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана положим |
| ароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пер |
| ме је навлаш остављао подигнуту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он |
| љах се Богу да јој ја заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Б |
| окра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборавити...{S} Коме сам |
| одело на њему, које ја дотле не видех, те ни једно дугме није остало да га нисам загледао.{S} |
| а?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа |
| вију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљен |
| што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину посло |
| имчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље кад имаш да потрошиш неку |
| и легнем да спавам, али сна нигде...{S} Те сам ноћи више поцепао постељу преврћући се него инач |
| сам послуживао, имао и сувише посла, — те их напустим и погодим се с једном куварицом, која је |
| ајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима |
| колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жандари срчући каву да је се мо |
| ете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Није.</p> <p>— А Н. Н.?</p |
| у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном кревету кад је до прозо |
| на нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло |
| та и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице |
| и хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и ш |
| и бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као реткост, и, збиља, свет би се купио |
| тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, п |
| молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио У |
| ате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више ос |
| >— Знам, знам, — одговорио би јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео д |
| ођох, овај... почех муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> < |
| о сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с на |
| да држимо приватна послуживања, а ја да те ноћи спавам код једног друга...</p> </div> <div type |
| S} Мама запалила свећу па ме послала да те зовнем!... рече малиша држећи се за сто.</p> <p>На о |
| а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин |
| сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем?</p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим |
| смо остали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овд |
| моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра |
| та си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, |
| вде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да будеш поштен; јер |
| Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пр |
| нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само д |
| врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: |
| Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је с |
| а да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...< |
| евета и повучем један крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на по |
| ма хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим нов |
| а си још деран.</p> <p>— Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што |
| S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био старији бар за пет година, иначе бих |
| и господин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>П |
| сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... ч |
| па са разбијеним стаклом готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у в |
| ла сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— |
| да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да |
| p> <p>— Па ја сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао. |
| мир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу |
| с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе |
| вагда смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спа |
| у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p> |
| } Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, моли |
| гова је госпођа врло добра жена,... кад те грди као да те милује...{S} Она је некако, брате, и |
| о ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, правог сокола!...{S} Нисмо, Бога ми, ла |
| аравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, |
| проветравало између брвана.{S} На сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога б |
| де сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду |
| </p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| заборавити нећу...{S} Просто сам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми нека |
| али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ништа...{S |
| некако стидљиво па полако изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећ |
| ох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — о |
| иде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко |
| говима.</p> <pb n="97" /> <p>— Ни бриге те није, — одговори Панта, — будите спокојни.{S} Бог је |
| нутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо |
| тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини.. |
| ја се довршује и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју... |
| . идите! — и лепо нас испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљад |
| после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по |
| ачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> <p>Заспао сам, како се сећ |
| .{S} Ко зна да ли је моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и и |
| ече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам до |
| о због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n="233" /> <p>— Та-а-ако, — затеже |
| ез дозволе.</p> <p>— Молим вас оставите те ситнице на страну па пређите на ствар,... ја нисам д |
| ли!...{S} Отићићемо и сами,... гледајте те похватајте ону двојицу, а за нас се не брините.</p> |
| можете ићи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треб |
| Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на |
| до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас д |
| .. па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено |
| спод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш |
| хвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем се.</p> |
| узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од че |
| ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди те спреми коња, а овога мораш везати кад се смркне...</ |
| ћу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само |
| VIII разред и важио је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> |
| бразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у р |
| ш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу |
| ићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> <p>Кад |
| рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта лукаво |
| 176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залупи прозор.</p> |
| е или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати... |
| и главу.</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте |
| ити!...{S} Него кажи истину,... признај те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ј |
| ушку разбио.</p> <p>— Марш на поље, док те није сад ђаво однео! — викну па ми се примаче ближе, |
| рш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> |
| n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљак и тако ме г |
| ошчице да видим.{S} Носи, носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде ж |
| /p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох с |
| оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, |
| ако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веру |
| ах се па опет почнем бројати, али седам те седам...{S} Сад почех наново сваку гомилицу по на ос |
| а <pb n="272" /> си безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Ш |
| да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је дан |
| <p>— Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђе |
| а би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад |
| г:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, знаш ли да ја без задатка не |
| чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и |
| p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави |
| е!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и |
| мечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђа, а осетих к |
| /p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза |
| остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не п |
| ва пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници кој |
| ђи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао испратити, што она од |
| мо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се овде као пацови; |
| <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — рече госпођа |
| p>— На поље!</p> <p>— Ама Љубице, молим те буди паметна.</p> <p>— На-а-а-а-а-а-поље!...{S} На п |
| јник не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, не |
| на раскрсници...</p> <p>— Батали, молим те,... него ово ми раме много сева...</p> <p>— Па да ис |
| ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се сви окретосмо и погледасмо Насту само |
| се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама м |
| у.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Молим те остави се, немој правити довека лудорије!...{S} Гово |
| !...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим те, Насто, помисли да је данас велики празник! — најзад |
| ="44" /> <p>— Ама немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, п |
| .. говори!..</p> <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с м |
| исам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, или на поље |
| осмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p |
| очнем спремати новац да му одмах платим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих п |
| па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у |
| оше, и, најзад, једноме испаде за руком те с кола скиде ствари и метну их поред зида па за тим |
| ати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара м |
| p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годи |
| д собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и п |
| ђа на подрумским вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, |
| чати...</p> <p>Ја сам му дао мој јорган те се с њим покривао, а сви смо му по нешто за јело дон |
| ати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заменити, јер г. Ђ... обично сам кочијаши, па с |
| и да од рођења не памтим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде тр |
| ји, а све су ми жене завиделе: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено! |
| имим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам више никаквог посла код вас ни |
| д мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све по |
| е свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на ка |
| натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што |
| о.</p> <p>— Е, лепо, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он зн |
| p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— |
| уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> < |
| ам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварта и кад пре нађе службу?</p> <p>— |
| а другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Мо |
| е можеш поправити...{S} Ако ми кажеш ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и |
| </p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викн |
| нао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> <p>Кад изиђох од б |
| теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па |
| ше она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> |
| , а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те водити и по манажеријама, да те приказујемо као ретк |
| ми благо милујући ме по образу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>К |
| ох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именујеш љ |
| муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче |
| мам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!</p> |
| једини маријаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати |
| ти закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде |
| траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! |
| осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо |
| <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писара.</p> <p>— Дакле, — п |
| живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони да |
| у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечурлије, која се за њим пома |
| е хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са засуканим рукавима и једном гвозденом ши |
| е помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама |
| а брзо запалих свећу; Панта подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и дове |
| </p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!... |
| отеглим и ноге опружим, приступим столу те с Љубом <pb n="268" /> оно мало сиротињске вечере по |
| ам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И да |
| је сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке им |
| и до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а |
| степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим |
| а пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се кренемо и овај град оставимо, у |
| ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да из |
| ми истину кажеш и именујеш људе који су те наговорили те си себи кривицу створио, па ћу те пуст |
| > <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих |
| ало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од |
| /p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух ве |
| госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и |
| људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опе |
| орили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а |
| /p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад к |
| <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај свет |
| он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапси |
| :</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека по |
| етим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у вис |
| те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам к |
| Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друм |
| оре са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> |
| није овај празник знао бих ја како бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћ |
| треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> < |
| вршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то |
| его те молим, да је за који дан задржиш те да не дође на касу док скупим новац...</p> <p>— А за |
| о ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она |
| видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се промислиш, — рече и зазвони.< |
| да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— |
| ити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше се.</p> < |
| ђице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изненађујете с вашом доброт |
| на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — в |
| то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наговорио,... не може бити!...{S} Него каж |
| ао што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај разбојник, Панта, да ми није |
| — Има неколико ђака на пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди |
| д ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p |
| еш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, само ако ми не кажеш ко те је наг |
| > <p>— Аха, — рекох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад ни |
| Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар о |
| >— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру одозд |
| ти ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хај |
| стали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, дужност ми је |
| p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код тебе?</p> <p>— Није...</p> <p>— Ама сад, сад?!...</p> < |
| та не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S |
| не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ет |
| кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сетили смо се од прилике да је з |
| илазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици |
| рекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до тебе,... имам нешто посла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— |
| аво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више пута незнајући зашто т |
| нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год |
| ам као обично па ми се окрете:</p> <p>— Теби нису све козе код куће?!..</p> <p>— Нисам их никад |
| прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао |
| вога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене |
| само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад одмах да дам и воде и ладовине,... одлази!...{ |
| ења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто м |
| шта јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујн |
| га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „господине“ ако те макнем...{S} Вуци се одатле не |
| дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува |
| .</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како се диже „бунт“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Ј |
| што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, |
| „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно верујем, |
| че ми Божа смејући се.</p> <p>— Бре, па теби је до смеха, — рекох му, — а овамо те тако много ж |
| , ју... баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је ме |
| нај први, — полако, сазнаћеш, а како је теби име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те |
| врата.</p> <pb n="54" /> <p>— Даћу ја и теби и господину, битанге и распикуће једне, да си ово |
| рали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о. |
| ђа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече П |
| <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пери па мени по јед |
| ...</p> <p>— Лепо, лепо, направићемо ми теби место, — настави онај, — да можеш горе са мном (ту |
| овољна, али не би тако.</p> <p>— Ја сам теби казала да нећу ни кошчице да видим.{S} Носи, носи |
| другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, а ево и теби, — рече писар пружајући најпре Пе |
| p>— Добро, добро, — одговори овај лено, теглећи се и зевајући.</p> <p>Онај се врати на „линију“ |
| бица“, тако је госпођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Бож |
| </p> <p>Они се промешкољише и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ |
| т часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напије |
| нем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по му |
| е!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати з |
| дигли... људескара, брате, па као олово тежак.</p> <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час ле |
| да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући рук |
| један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џе |
| школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер пети разред беше онда преоптерећен са пе |
| о непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми |
| ..{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи послуживање.{S} За мене настаде жалосн |
| сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама бе |
| pb n="205" /> <p>Сад ми некако дође још теже кад остах сам.{S} Премишљао сам о свему и свачему, |
| стола; левом руком држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћен |
| >За све време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе она |
| ли, задржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Та |
| цам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема но |
| краће паузе као да одмераваше на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" / |
| м гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{ |
| граби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p> |
| ло: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због че |
| осече, мислим, само душник и остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни... |
| , а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући мајстора да им да ка |
| уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:< |
| о онај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да |
| удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек |
| срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар случај, те сам пр |
| а Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех |
| д Љубомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> |
| <pb n="61" /> изгледаше, да ово говори, тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</ |
| епом и правилном носићу?!..{S} Не знам, тек могу посигурно тврдити, да јој је нос најлепши на с |
| ђа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш |
| да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, р |
| на живота, или воде, или климе не знам, тек седмог дана бејах и сувише слаб.... једва сам се др |
| живања...{S} Кад су се вратали не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати |
| х.</p> <p>Колико смо се возили не знам, тек кад се кола зауставише, мислио сам да смо прелетели |
| у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био је још и неки празник), о |
| игура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су |
| е и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно про |
| спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза вра |
| , а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господин |
| егао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а м |
| ет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; н |
| ...</p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благод |
| ица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљ |
| у, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они |
| руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> |
| м и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n |
| .{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од с |
| , а на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и н |
| прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталск |
| он, — ја не могу да оставим „линију“, а тек сам пре једног сахата и заступио, те да те одведем? |
| оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати п |
| он би имао муку док је разбуди па онда тек настану занимљиве сцене.</p> <p>— Лоло јеси л’ се д |
| ој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до скора држећа |
| то нам је био од преке потребе...{S} Па тек радости нашој не беше краја кад Божа донесе лампу с |
| ли газда измери нас од главе до пете па тек рекне:</p> <pb n="79" /> <p>— Не издаје се никаква |
| — рече окренув се к мени.{S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> позна |
| о доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Бо |
| а чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p> <p>— Њега је неко отровао.</p> <p>— |
| за овим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, |
| погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви |
| ло нешто да су бољи од њега,... тамо се тек веселе...</p> <p>— Пошто смо саставили ручак с вече |
| ан заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..< |
| ећ се спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb |
| S} Десет корака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога |
| источној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем |
| > <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.< |
| од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми: |
| p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али |
| но једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је прича |
| ба прво двојица да запале и онда долази тек да један другом „остави да пуши“.</p> <p>Панта је о |
| "173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милан |
| други их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина |
| n="94" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста |
| одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест ди |
| о се само пожелити може.</p> <p>Сад сам тек био ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би с |
| че па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах.</p> <p>Колико смо |
| и никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог с |
| ам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала кад сам |
| у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је би |
| била само та, да се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта ј |
| То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поште |
| такту...{S} Кад се вино приближи крају тек које од њих процеди коју реч кроз зубе и почну се п |
| и.</p> <p>Кад су почели да једу онда су тек видели да је горко, али, да би прикрили шта су урад |
| а угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n=" |
| што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и |
| истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам променио више од десет станова, наиђем н |
| х се, — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сус |
| p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и |
| то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; в |
| но окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чиш |
| оје се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и ви |
| бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал |
| о, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и дец |
| дар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p> |
| {S} Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нис |
| ога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и јо |
| но, као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусм |
| имо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана |
| ођох био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те о |
| говорих и испричам му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред квар |
| кратко казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт |
| те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха |
| време патролџија само преносаше тежину тела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замот |
| ржали, — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је.. |
| рећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> <p>— Нема,... нема новаца,.. |
| еко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак...</p> |
| прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче! |
| ивања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарски рат, с |
| ле...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други |
| беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одв |
| ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах |
| } Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико |
| поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi |
| ода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а |
| и до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклак |
| {S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер као зрно од кукуруза!...{S} |
| сам била једна и по једна...{S} Ја сам тепелук носила, па још какав тепелук!..{S} Крупан бисер |
| им оцепљен и срозан низ руку. </p> <p>— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток мој |
| утеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због нав |
| /p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она знала да је ов |
| госпођи из кола.</p> <p>— Овај неће да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми |
| ера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи |
| b n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Ха |
| однеси код Матијевића, обућара, знаш на Теразијама, и кажи му да их одмах оправи, јер не могу и |
| аре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једаред страдао, већ се опет |
| место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба ноћи било |
| знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спус |
| ми се створи нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око |
| њим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога с |
| S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразијске гимназије.{S} Довољно је било да се само каж |
| ко, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са он |
| бацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>С |
| а десном почнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је с |
| .</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац г |
| ржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.< |
| > <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њи |
| м дође доста брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је |
| м удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојиц |
| учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полици |
| а, рече она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— |
| о похитао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, |
| омак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме пријави код |
| .</p> <p>— Ви немате права да ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангу |
| сам ђак и ви мене не можете као мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пирот |
| — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека ид |
| ораш, мораш!..</p> <p>— Може и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу |
| молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка он те може заме |
| шљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још |
| човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом пут |
| е скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет и не осећах пошто лежаше на наслону од клупе.</p> |
| а краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канаб |
| а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од песме набрекле вратне жиле |
| „Зеленом Венцу.“ На оној празној пољани тесали су мајстори неку грађу, ну како је био празник н |
| ао снег белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вун |
| д плаца стајала је једна огромна гомила тесаног камена...</p> <p>И ако је било половина априла, |
| зидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мен |
| оришту спавали с доње стране оне гомиле тесаног камена.{S} Из љубопитства приђем полако на прст |
| ом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет |
| дног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалс |
| и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</p> <p>— Носи те ђаво, мр |
| и ноге беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</ |
| рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо |
| у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у |
| ла, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим говорило само |
| ум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као ч |
| /p> <p>— Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> |
| !</p> <p>— Обешењаци,... намажу крпу са тестом па је прилепе на окно од прозора и само притисну |
| а...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о хр |
| орио, — из каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> |
| p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!... |
| ао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната и крчага беше св |
| кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се завучем, јер даље нисам |
| јен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео |
| ="100" /> <p>— И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту од |
| ан велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у |
| јем заспим као заклан; капци ми постану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задр |
| <p>Неко сам их време посматрао са оним тешким оковима и дивио се њиховој безбрижности...</p> < |
| не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога |
| лахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да |
| орене, особито кад с ким говори?!...{S} Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које |
| <p>— Да како, могао бих и ја.</p> <p>— Тешко мени!...{S} Види, види, да ли си добро закључао к |
| један ништа...{S} Мени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртва |
| на длану тежину оног замотуљка, — доста тешко.</p> <pb n="155" /> <p>— Ко зна?...</p> <p>— Виде |
| о вољи скупљати...{S} Било нам је доста тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. мар |
| , чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли може бити?</p> <p>— Не знам, — одговор |
| ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко код куће седети.</p> <pb n="301" /> <p>Још сам им |
| о од ње излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене |
| сестра поче гласно јецати,... и мени би тешко па ми сузе грунуше као киша.</p> <p>— Збогом! — п |
| еђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} |
| ен до зла Бога...{S} Свакоме га је било тешко подносити, нарочито за онога који није научио...< |
| је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као оштру сабљу...{S |
| е да се нађе послуживање?</p> <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, а |
| за све готова...{S} За њу је било врло тешко одвојити се од боце...{S} Кад би се вратила из То |
| едајући како му ватра оно мало имања, с тешком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с моји |
| p> <pb n="77" /> <p>— Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру... |
| његовом госпођом, који ми предочише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене п |
| рекох прилазећи јој к руци.</p> <p>— А, ти си, — рече скидајући наочаре.</p> <p>— Да.</p> <p>— |
| а, да се и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима |
| Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где |
| овде?</p> <p>— Ми смо ђаци из Београда, ти мене познајеш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како т |
| ог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја |
| е погледати више кришом...</p> <p>— На, ти, деране, донеси још један литар, — рекла би госпођа |
| сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду |
| <p>— Милан.</p> <p>— Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да с |
| ворих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се |
| ук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомира и с њим вечерај, ја сам м |
| у да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p |
| јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно |
| асовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког јез |
| још никога,... рано је.</p> <p>— Добро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Ка |
| /p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти велиш да о овоме ништа не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p |
| тебе страдах, а ако ништа друго нећеш, ти растопи бар овај снег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава не |
| љима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још в |
| ућних врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера с |
| ја морам да питам,... дужност ми је,... ти наравно не знаш ко сам ја...</p> <p>— Не знам, — одг |
| p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. уп |
| </p> <pb n="209" /> <p>— Немој тако,... ти си млад и још се можеш поправити...{S} Ако ми кажеш |
| <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... ти си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи |
| >— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке |
| им вас... зашто?</p> <p>— Не дам!...{S} Ти ниси сиромах!</p> <p>— Ако сам ја богат, онда ко је |
| p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, |
| лим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну са |
| е опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади!...</p> <p>— Бре ник |
| </p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај, |
| за овим други:</p> <p>— Мећи!</p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутр |
| ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији био, — рекох му пошто се кренусмо наниж |
| а имам још и ранијих дугова...</p> <p>— Ти ми онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згу |
| S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе д |
| ало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се о |
| ... нисам јој ништа говорио...</p> <p>— Ти си добро дете, — рече ми она и помилова ме по глави, |
| зи унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођено |
| ругу наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> |
| мо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти немој да си такав, — поче он нешто блаже, а очи му с |
| се могу и смем са Идом потући.</p> <p>— Ти твоја нос свуд савучиш, свињи једно! — дрекну Ида па |
| и на његовој доброти захвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,. |
| ет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се та |
| Сиромах, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбој |
| ава не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чиз |
| ја знам где је!... одговорих.</p> <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Ниса |
| и си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је |
| је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бр |
| чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један краји |
| > <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к |
| начелниковице, да се с њом поздравим, а ти дођи тамо око осам сахати.</p> <p>— Добро, госпођо, |
| или гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уп |
| и.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда остани.</p> <p>— Излазите кад вам велим! — прод |
| — одговорих му. —</p> <p>— Кад нећеш, а ти одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, |
| мо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати |
| а како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, |
| од мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најда |
| очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо к |
| зујући руком на онога првог.</p> <p>— А ти не спаваш? — додаде Рисим подмигљиво.</p> <p>— Спава |
| утку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— |
| — Нико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} |
| стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p>— Молим |
| .{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="3 |
| Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!... |
| и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко с |
| , — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пуст |
| се с њим познајеш...{S} Како је он Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</ |
| , какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безобразан,... срам |
| Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p>— Та маните се ларме! — |
| да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом |
| лави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... само да би могао одавд |
| <p>Ја немам довољно речи, мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца н |
| посленицима Ниш изобилује.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се |
| вршујући ово своје причање не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном прилик |
| а; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу |
| питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се |
| >— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без забране, него си ми још натоварила |
| ам пи сама...{S} Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у је |
| о леп пар одела...</p> <p>Излишно је да ти описујем моју радост; јер се лако да појмити...</p> |
| ни, па сутра опет дођи овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера м |
| пасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „ |
| > <p>— Добро, добро, него овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Так |
| Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити... |
| торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</ |
| вет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благослов |
| сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у јед |
| емо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај |
| /p> <p>— Па?!</p> <p>— Натерао ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> |
| младости!“</p> <p>Сматрам за дужност да ти је опишем, кад јој име не могу казати, али сумњам да |
| од Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне задатке, он већ зна које,... али брзо, иди од |
| ану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази на касу где сам са службом, ј |
| демо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто до |
| вим, осорљивим гласом:</p> <p>— Од куда ти овде, бре?!...</p> <p>— Баш сам дошао до вас, — реко |
| рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... из |
| олу</p> <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам |
| равише се са мном...</p> <p>— А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> < |
| уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите |
| Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај... почех муцати. |
| један врло познат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем |
| руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чес |
| ...{S} А ти?</p> <pb n="172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само |
| рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p> <pb n=" |
| ет пара да попијеш... заслужио си, нека ти је алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући |
| ;... конопчић подај патролџији;... нека ти и он помогне.</p> <pb n="163" /> <p>— Разумем! — вик |
| жајући му грош кад је био готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига уз |
| одговорих.</p> <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти |
| лити, не бих ништа осетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спав |
| моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — рекох |
| " /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је врем |
| а једну клупу ако има места, а ако нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага ода |
| да не изгубиш, па кад год имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па |
| Владај се добро, а кад добијеш времена ти се опет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, |
| ностима споразумевати.</p> <p>— Бре, па ти можеш одмах да будеш поп, — рече један а остали се з |
| ским вратима пре Ане.</p> <p>— О, о, па ти си вреднији него ја, — рече она кад дође.</p> <p>Ски |
| у, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где сам до мало пре |
| p> <p>— Не брини...{S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, |
| моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири дина |
| ..</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: у |
| ..{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си безо |
| з свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се не |
| ог иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да гово |
| елим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> |
| н...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чиб |
| ам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја,... |
| и, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p |
| ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме |
| ди!...</p> <p>— Бре никоговићу, никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара. |
| твоју љубав одвешћу га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти уз |
| ободно приђе и назва Бога.</p> <p>— Бог ти помогао, — одговори овај посматрајући нас подозриво |
| Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</p> <p>— Молим вас им |
| мању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слуш |
| ангуп... </p> <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде би |
| — Али, молим вас!...</p> <p>— Марш, кад ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да |
| а остала код вас?...</p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отиш |
| лу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општ |
| е распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње |
| идем.</p> <pb n="60" /> <p>— Напред кад ти кажем, док те није сад ђаво однео! — викну овај дивљ |
| ! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив г |
| накнадити.</p> <p>— Вуци се одатле кад ти кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — |
| ,... одлази!...</p> <p>— Пријави ме кад ти кажем, — рекох а већ сам од љутине сав дрхтао и најр |
| /p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</ |
| ка, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти велим! — викну љутито.</p> <p>Ја се измакох још два |
| ем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко је...{S} |
| > <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, |
| судих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она под |
| и?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох |
| бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам |
| куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је нема?!...</p |
| лицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво, помогни,... ја због тебе страдах, а ако |
| пији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> < |
| ам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чин |
| м те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје к |
| асом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је |
| дан одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете |
| ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким седиш?</p> <p>— Код „Два беда гол |
| оли.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?< |
| , Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и же |
| p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.< |
| е оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кут |
| ба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљ |
| о уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Пис |
| и луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код |
| /p> <p>— Ти си први, мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну доби |
| та, био је љубимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и го |
| ири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: |
| сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — рече онај први, — полако, сазнаћеш, а како ј |
| од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам слободнија кад гори лампа...{S |
| у спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак да сам раз |
| прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад може |
| да она двојица не изиђу из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице |
| госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </p> <p>— Опешенак,... идиш с |
| — Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> |
| ш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени спре |
| за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја н |
| и:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет ку |
| у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем ред |
| ко тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збого |
| — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ја н |
| се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не г |
| од куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи |
| м никоме ништа скривио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се си |
| p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Ви |
| ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговор |
| тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, т |
| ред стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђо |
| зор.</p> <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да м |
| мена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао |
| онда даде признаницу.</p> <p>— Да,... и ти је згужва и баци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си |
| осле избришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193 |
| оликог кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш нешто!...{S} Београд да даш не би нашао о |
| сам била луда нико ми није крив...{S} И ти си се променио...{S} Него, овај је л’ ти стигла забр |
| <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> |
| прави и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то ч |
| ме јо да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после |
| прекосутра већ морам да се враћам; а и ти немој да седиш скрштених руку или да зијаш по београ |
| , добро моје куче!</p> <p>— До ђавола и ти и оно кад ти је слатко, — мишљах.</p> <p>— Па баш је |
| p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!...{S} На поље из моје куће!</p> <p>— Љубице!</p> <p |
| да на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на к |
| </p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Пи |
| м пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безоп |
| тановао сам овде...</p> <p>— А, дакле и ти си један од оних мангупа!...</p> <p>Почех да се прав |
| -ако, — затеже он безобразно, — дакле и ти си од оних,... дајде ми твој пасош...</p> <p>Извадим |
| лонио за господина...</p> <p>— Напоље и ти! — викну она господину с кућних врата, — напоље неср |
| д?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и ти, — мислим се. — Молим вас је ли госпођина Бубица ост |
| никакав ти је отац био, па никакав си и ти!...{S} Имам ја пара...{S} Ракије!...</p> <pb n="228" |
| дна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене |
| p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак је био изврстан и ј |
| огао гледати. </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али |
| говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка моја!{S} Млого ме је стало док сам |
| не губимо време, далеко је...{S} Не би ти ја другог сада одвезао тамо ни за десет динара, — ре |
| > <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далеко би ме одвело.</ |
| њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— |
| но натраг па друго донео...{S} На, једи ти ове кошчурине заједно са твојим господином, за вас и |
| ницу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у ка |
| ошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, |
| дан корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p |
| пре, а ти иди Рези и питај је, може ли ти дати где један крајичак за преноћиште, па ћемо се ов |
| питању најмање надао:</p> <p>— А би ли ти био мој зет?!...</p> <p>Ја је погледах зачуђено, па |
| т“.</p> <p>— Какав бунт?!...{S} Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам |
| оменио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приб |
| удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, |
| ци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му непо |
| Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да |
| азлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не... нисам, — одговорих и испр |
| едсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, Заре?...</p> <p>Она нас, као за моју срећу, није ни |
| па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,. |
| ити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,... пењи се, а та битанга нека |
| а дођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убру |
| ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете |
| не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> <p>— Как |
| вније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што |
| <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погрешка, — |
| ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш р |
| а мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..</p> <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у р |
| сти руку на мене.</p> <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, |
| ?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</ |
| ици и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку. |
| ти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — о |
| х муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!.. |
| ј се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p>— Ђак, |
| , овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав ђак?</p |
| доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Беогр |
| Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у |
| аци за врата.</p> <p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.< |
| p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не знам,... случајно сам |
| Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао како изгледаш!</p> <p>— Ти си паметнији |
| {S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— Нигде, — процедих кроза зубе.</p> < |
| мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га је |
| страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако за |
| , жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код м |
| же..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p |
| е?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p> |
| игурно од силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> < |
| смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја з |
| p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти жена од реда онда нема ни једне од нереда.</p> <pb n |
| вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио |
| p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лет |
| о.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Да ниси ти?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то |
| ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!. |
| док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим те!...</p> <p>— Али ја...</p> <p>— Ни речи, ил |
| се повијаше тамо—амо...</p> <p>— Гледај ти мангупа, молим те! — поче она севајући, — завукли се |
| мо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе тр |
| во однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је |
| мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... |
| тељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер и над попом има попа... |
| — Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти сад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито |
| !!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мно |
| /p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— |
| >Казах му поново...</p> <p>— Тако, знам ти оца и кад је кмет био.</p> <pb n="10" /> <p>— Од куд |
| ајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих са везаним очима с |
| д је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после изб |
| p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави м |
| е и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито |
| Изволте!</p> <p>— Дај те овамо кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну ж |
| но сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих пред |
| прошао.</p> <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се |
| и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она болести лежала нити сам |
| на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као ск |
| очима веровати...{S} Срећа!...{S} Кажем ти срећа, какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта м |
| х кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p> <p>Камо лепа срећа |
| а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва |
| — Пре свега, — прича Милан, — напомињем ти, да нисам запамтио ни оца ни матере; њихове речи мој |
| х.</p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога по |
| пу једва изиђе на поље.</p> <p>— Сретан ти пут! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са |
| — Жив био, жив био, синко!...{S} Срећан ти пут и збогом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећ |
| е успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет п |
| ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку јед |
| госпођа.</p> <pb n="45" /> <p>— На, ево ти паре, — додаде господин, — нисмо данас ништа кували, |
| } Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>К |
| ем и отргнем се.</p> <p>— Оди, оди, ево ти паре,... зове ме и пружа руку. </p> <p>Ја приђем и с |
| ћи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Збогом!...{S} Срећан вам п |
| ан,... научићу ја њега памети...{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, |
| S} Ви сте сви били добри ђаци...{S} Ево ти сведоџбе,.., готова је, — рече он пружајући ми сведо |
| толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим н |
| рече она па ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара |
| — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хв |
| рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фиј |
| а ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, јер је без занимања, — рече |
| ц и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгубиш, па кад год имаш времена ти д |
| .</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном ш |
| ке да је због оне награде.</p> <p>— Ево ти и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рек |
| новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти паре па купи где знаш.</p> <p>Ја сам знао да не могу |
| дем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси от |
| вде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— |
| о госпођо“, — рече он.</p> <p>— „На ево ти грош“, — рекох му из кола, — „и двадесет пара да поп |
| и ви овде...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, |
| за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</ |
| ра, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ја немам више...{S} Ајд’ пођи с Бо |
| да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ид |
| азумео, одмах?!“ А најстарији син: „Ево ти ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку |
| Био сам код сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њ |
| ла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господином“ ти ме зови, |
| страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p |
| аше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборави |
| један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p |
| еш,... само док ме видиш.</p> <p>— Како ти је име, соколе?</p> <p>— Милан,... знаш ја сам послу |
| спођа?{S} Заврши блаже.</p> <p>— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> |
| , а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам |
| е та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао с |
| било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта ж |
| самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!. |
| о све: и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да |
| поље, лоле, мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.< |
| како страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и |
| >— Заиста, — одговорих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени |
| мигљиво.</p> <p>— Спавам, али не колико ти.</p> <pb n="204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за ш |
| ад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p |
| исар.</p> <p>— Слатки господине, љубимо ти руку, ногу; да си срећан мајци кад те таквог роди, п |
| и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступ |
| рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу |
| тна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где |
| отле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се |
| али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. пр |
| ?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за |
| вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам |
| се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисм |
| обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови ме |
| по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо |
| /p> <p>- Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано |
| ногама!...{S} Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна.. |
| , ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси отишао?!.. продере се као луд.</p> <p>— Па док |
| у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> <p>— Добро, добро, — одговори овај ле |
| уканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала је се Ида, по народно |
| о смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у |
| могу, јер би ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву |
| ле пола ноћи отишла да спава, — не могу ти казати; јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео |
| у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колико сам се обрадовао кад га видех за колим |
| мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер м |
| сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} Еле, моја нова госпођа, |
| и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: |
| аг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја из |
| иђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су ти књиге?</p> <pb n="39" /> <p>— И немам Бог зна каквих |
| ћим замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет |
| у с њима састати?...</p> <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда п |
| <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога и |
| p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од к |
| ш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Беогр |
| - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчету н |
| случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничк |
| ини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па квит |
| дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој јор |
| он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Б |
| сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се мо |
| кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{ |
| тра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече госпо |
| > <p>— Махни ме се молим те,... причаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</ |
| . далеко би ме одвело.</p> <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам |
| , који је случајно био мој имењак, нећу ти много описивати...{S} Састајао је се из две собе: је |
| могао!...</p> <p>Како смо путовали нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, |
| и!!...</p> <p>Ја немам речи, којима бих ти могао исказати како ми је онда било...{S} Све ствари |
| ад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећ |
| ћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> <p> |
| мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох |
| ући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> < |
| се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командуј |
| а окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се н |
| утито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га готов |
| ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је |
| м шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу стра |
| каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а м |
| , ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</ |
| ка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чув |
| каза руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ј |
| То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</ |
| /p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до каване „Кнез Михаил“ |
| сам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — „тамо се правдајте.“ Игњат је |
| заиста псето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</ |
| !..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и т |
| ај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настин |
| сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би |
| S} Ја се поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} З |
| p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан |
| сох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Госпо |
| месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са речима:</p> <p>— Ево ти п |
| во скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно од танке жице, које је сигурно б |
| е сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих н |
| казасмо наша имена и он их забележи, за тим се поздрависмо и одосмо...{S} Било је лепо свануло. |
| крисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја |
| ави, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда повуче јак дим |
| који је непрестано на столу стајао, за тим пљунем на страну и и почнем звиждати...{S} Главно ј |
| гућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Св |
| а подиже Божу те овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у р |
| ш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те |
| да се сроза на земљу, а крв га обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао |
| стајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: » |
| кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!..{S} Бубице, Бубице!...{S} Пст, пс |
| а селом, — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.< |
| аба давала само по једно парченце) а за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру |
| писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени:</p> <p>— Јеси ли ти овде ноћио?</p> <p>— Не.. |
| ох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја |
| арту...{S} Он је отвори и прочита, а за тим викну момка.</p> <p>— Отиди с Миланом код Иве, па н |
| би, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало |
| ед обазрем да видим да ли ме гоне, а за тим полако приђем механском прозору кроз који видех да |
| кад пред овима не беше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> |
| ез луле ништа!...{S} Лулу! — рече, а за тим, придржавајући се за сто и клупу једва изиђе на пољ |
| и један мали перорез имао одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена п |
| ез трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт с |
| ш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох ре |
| дином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, господине,.. |
| ш у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], баа |
| да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој до сутра неће |
| p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав страх?!...{S} |
| ли, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се су |
| ај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писаром.</p> <p>— |
| шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од доњег Калемегдана која с |
| У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздра |
| г стадосмо на два корака пред њим, а за тим Пера поче <pb n="159" /> причати све до најмањих си |
| Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер ни |
| два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му в |
| етар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам |
| али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао |
| <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од пре |
| ући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, |
| и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим се кола кренуше и ја се, изгубив равнотежу, стропош |
| е управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господи |
| а буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Н |
| цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих |
| андур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а |
| <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам ј |
| ати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчице, <hi>сама |
| <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месе |
| мо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:</p> <p>— Како се ти свала.</p> <p>— Милан. </ |
| а хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лу |
| >— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одм |
| а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, заз |
| о полијем мало под и почистим га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох п |
| Патролџија нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице поја |
| судове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— |
| кама дужину од једног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо п |
| леда по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из |
| сто, на коме је био велики неред, па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозор |
| ај па се добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећ |
| аву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви |
| пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растуримо се на посао...</p> |
| емим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто све ђаконије које смо прошлог дана |
| ри...{S} Пера га погледа жалосно, па за тим прогунђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку |
| сам заиста изгледао врло жалосно, па за тим прекиде Перу:</p> <p>— Ни мало не изгледа да сте бр |
| заморе, ја спустим лампу на сто, па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије о |
| а себе отресох прашину и паучину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје вол |
| киде ствари и метну их поред зида па за тим рече:</p> <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу |
| на онај крај на коме је била дуда па за тим рече:</p> <p>— Тамо је спала... морам је наћи!</p> |
| ро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Зби |
| су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </body> </text> </ |
| отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p |
| ја сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.< |
| ..</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до куће говорили, |
| једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у кр |
| и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и запалим воштану свећу коју сам у ц |
| ах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаш |
| кинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.</p> <p>— Ено папуче под креветом, |
| розору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави откључану, пошто |
| /p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном. |
| ако овде и даље останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где |
| пу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам би |
| рве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаш |
| једно кожно канабе...</p> <p>Она ме за тим поче испитивати о свему и свачему као какав иследни |
| нувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, да морадох клекнути на колена!</ |
| Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче о |
| p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну |
| и више молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад |
| рбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p |
| са корбачем испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па до |
| мо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете газдарици, — с места да сте изишли одавде, ј |
| <p>— Разумем! — викну жандарм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> |
| буна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажи |
| ад, — одговори жандарм љутито, па се за тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста ст |
| , те да им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на друг |
| е савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише |
| е позовем, — рече писар полако па се за тим врати на своје место.</p> <p>Дотераше ону двојицу.{ |
| по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује |
| ост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, ко |
| ји ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја осећам.</p> |
| детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим даном свршена последња мука, да сам свима бедама ст |
| , па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milesto |
| те и прсти пропали били кроз опанке), и тим су ме именом звали кроз све разреде па и на Великој |
| х још два корака, али се он не задовољи тим већ викну потрчав за мном:</p> <p>— Марш одатле, би |
| а је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуд |
| ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ п |
| воју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p |
| цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу т |
| хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> < |
| истурив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као |
| сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је |
| ти испит из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други ж |
| поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана су |
| ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како |
| рави са госпођом, а господин Заре, међу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара |
| о овоме, те о ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — нај |
| сице те ручам; онај ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и |
| е некако достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од |
| стао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магл |
| /p> <p>— Ја не знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „ |
| е); са собом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у л |
| Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме |
| о ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по улицама.</p |
| .</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и |
| дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме осигурани најмање за петнаест дана.</p> <p>— Дај Б |
| ше се искупио велики број ђака, који се тискаху као под пресом.</p> <p>Растерам неколико мањих |
| се зове њен муж колико тек да има какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика |
| ше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче полажајник кад остасмо сами, а језиком |
| војку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у зав |
| ивљаје и ако се до тада никад не дотаче тих ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни |
| че: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за |
| шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних |
| могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз ли |
| м, међутим „<title>Свјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за ови |
| </p> <p>После кратког времена почеше се тихо а журно разговарати тако, да нисам могао ништа раз |
| остигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p> <pb n="182" /> <p>Пошто г |
| зад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац |
| пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празном плацу живети. |
| p>— Молим вас пустите ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вра |
| е тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, |
| — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — |
| богат, онда ко је сиромах?</p> <p>— Не тиче ме се...{S} Не дам па квит!...{S} Одмах одлази ода |
| и то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговори Миша још упорниј |
| што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па |
| руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нехотично рекох, и ако сам знао да ништа ниса |
| и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> <p>— И ме |
| ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени |
| жи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!...{S} Одма |
| ема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да види |
| дан корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> < |
| само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газда |
| ћ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини. |
| викаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не |
| стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— |
| але још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече |
| ошли!</p> <p>— Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли |
| <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време бил |
| и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичићу мој, живео и ти,.. сви, сви живели!</p> <p>Ручак |
| итав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се |
| Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих |
| олико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба хр |
| оглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{ |
| , права пустиња!...{S} Била би савршена тишина, да киша са ветром не повијаше око мене рогоз ко |
| арми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> <p>Као што ре |
| аста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тишину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево |
| сте могли примити због попуњеног броја, то већ недељу дана како долазим, па и данас, да узмем с |
| ми.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> |
| идети колики је, ади колика му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једн |
| ..</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете |
| ја ову од механске собе, био врло слаб, то је најпре дим, а после и ватра, продро у механску со |
| Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по |
| лвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, у кој |
| како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да се стакло није могло распозн |
| оведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и ако тако мислите ви се варате.</p |
| и бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем реду и раду ну |
| в начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесе |
| и нађете послуживање.</p> <p>— Бога ми, то није рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо |
| >— Пошто смо саставили ручак с вечером, то да мало проветримо ову пећину, па да легнемо, а сутр |
| инара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест. |
| p> <p>Пошто сам био све испите положио, то се решим да за време распуста не идем у село, већ да |
| — прекинусмо га.</p> <p>— Кад је тако, то се морамо живети као браћа и помагати један другог.{ |
| .{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни сам не знам как |
| p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb n="174" |
| казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спр |
| у, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја ум |
| сту љубав коју и ја осећам.</p> <p>Ето, то ме, најкраће рећи, побудило да ово напишем и издам.< |
| а канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старијим без дозволе.</p> <p |
| г трећег литра више приближавало крају, то се и они једно другом све више приближаваху, и најза |
| нисам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капут |
| и кристали као брилијанти...</p> <p>Ах, то беше мраз за причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо у |
| шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио је |
| .{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја мислим да |
| ну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба ура |
| у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног света!“...{S} И, збиљ |
| е остала онако спавајући ни броја нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.< |
| ренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, због чега смо |
| на ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дете од првог мужа.</p> <p>Дошла је код |
| Тешко ономе кога изненада погледа!..{S} То су очи које пале!..{S} Срећа моја те тада нисам био |
| , молим вас, данас је ђачка слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам |
| боље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматр |
| на, а ја, право да ти кажем, — не...{S} То је, бар тада, за мене благословена биљка, па нека го |
| ити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло |
| ац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, |
| цао, колико да ме бичем не довати...{S} То га још јаче наљути па нагне свом снагом, ну и ја сам |
| ло страх кад код куће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем |
| лако иде са оцем, мајком и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> |
| /p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем д |
| р дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што |
| p> <p>— Море махните се молим вас...{S} То је за једну годину а после?</p> <pb n="300" /> <p>— |
| почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно насмејах, али с |
| тресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да је |
| мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</ |
| суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметало да буде протеран у други округ |
| ао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто је био празник...{S} Врљао са |
| х влажне и прљаве кошуље и прострем.{S} То нам је свима била постеља...{S} Поседасмо прекрстив |
| тно мрзео и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, |
| и рукама а и остали му се придружише, — то је лепо од тебе... браво, браво!!...</p> <p>— Е, па, |
| "4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и описати, просто није могуће.. |
| одлуку.</p> <p>— Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. ди |
| могао дохватити.</p> <pb n="11" /> <p>— То је, — поче он, — на Теразијама — Пандилова кавана... |
| мангупа терати.</p> <pb n="234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!. |
| да прошао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна |
| кревету кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с |
| Онда власт лаже, је ли бре!...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим в |
| свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још чести |
| т не ступимо на послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили б |
| , нека вам Бог за ово плати...</p> <p>— То је била наша дужност, а твоја је да будеш ваљан и че |
| добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> |
| говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нист |
| а сто,... било је 5.30 динара.</p> <p>— То је све, — рекох немарно; јер сам био изгубио вољу и |
| м газдарицу, — одговори Панта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо |
| навикнута да ме гледа мирног.</p> <p>— То је дрскост од вас! — викну она најзад.</p> <p>— Ни н |
| ,... рекох седајући на канабе.</p> <p>— То није лепо од вас, то је неучтиво седати пред старији |
| а вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори Панта...</p> <p>— |
| о?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља.</p> <p>Испричам |
| авана преграђена једним зидом.</p> <p>— То није ништа,... таквих кавана има доста.</p> <p>— Има |
| н као да командује ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор... |
| је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> < |
| миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде други, — лако је кад зуји |
| и послуживања?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— То је лепо!...{S} Него ја сам вас звао да вам предам но |
| ко се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— То је...{S} Мој добар друг, — одговорих и ако никад нис |
| е чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — хо |
| наест и по гроша, — одговорих.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да |
| х отвори показа прстом и рече:</p> <p>— То је кујна...</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у |
| неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— |
| кох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак |
| ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича |
| ућа, — опет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрз |
| не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p> <p>Она се тада и |
| алат за моделисање и дрворез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових |
| о свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било.</p> <p>— Сасвим |
| ...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!... |
| , и ово материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим |
| размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа мислио.</p> <p>Најзад заустави |
| м осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочит |
| ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву пок |
| не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту |
| аници пријавише се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам |
| љушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд |
| че ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина ј |
| вала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p |
| ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан...</p> <p>Свршише се |
| као би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примет |
| де бих, можда, данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма |
| омагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица на |
| з Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је за мене добро било, јер и испити наступише, па са |
| оћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није ништа коштало, него сам на против |
| н Бога ти?</p> <p>— Здрав је као дрен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја |
| ру:</p> <p>Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одве |
| паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седит |
| устити...</p> <p>— Ја опет понављам, да то није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио |
| аше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што постави |
| ише губи, то сам сматрао за дужност, да то верно и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се |
| из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам |
| дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мен |
| х лепо скаменио.{S} Најпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по л |
| ужих као средство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па ма |
| акве, ама ни најмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, ч |
| ам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега о |
| ер сам се бојао да се онај не врати, за то пођем <pb n="238" /> преко њива поред пута на педесе |
| апред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, |
| е и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се з |
| зиђох пред њега, — иде се на робију, за то те последњи пут позивам да ми истину кажеш и именује |
| иса у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег |
| јвише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде могуће, послужив |
| важна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда из |
| годарно и паметно псето!...</p> <p>— За то ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не |
| помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам |
| .</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна ко |
| узе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече старина и помилова ме по гла |
| ва повика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да |
| и недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из предмета, и |
| , сем пијачног дана, била празна, па за то нам је она била згодно место за састанак и ми смо се |
| та нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> |
| ћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у |
| га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати да је доцкан...</p> <p>— Да, да, |
| > <p>Глас ми је био веома познат, па за то и позвах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где |
| децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији |
| утим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дет |
| боје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати |
| риметили да је био доста глуп али је за то имао добро срце и — апетит.</p> <p>Панта седе поред |
| апакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немајући куда реши |
| рло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала |
| вљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице преко којих је мор |
| бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке две старе |
| т одправљати љуцки, већ мислим да би за то најподеснији био Милан, он је по годинама после мене |
| наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у сак |
| мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за то опет поштени, — одговори најзад Панта љутито.</p> <p |
| ред вас нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам |
| лног пића, скљока на земљу, али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није н |
| господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— Ама немој |
| раво и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такв |
| није сам, преко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али |
| што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у |
| е му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p |
| а се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо? |
| } Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полиција не би протерала као скитнице без зан |
| ији некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад т |
| i>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите јој да <pb n="99" /> нас остави, јер |
| <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, јес,... т |
| </p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће |
| а да се не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни с |
| заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то никад нисам заборавио, али...</p> <p>— С вама није м |
| ече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...< |
| /> али ме она неотпоздрави, ну ја се на то нисам ни обзирао, већ заузмем своје место.{S} Доруча |
| ао да се неког терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати п |
| унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али |
| иш истину...</p> <p>— Праву истину и на то се могу заклети.</p> <p>— Лажеш, вуцибатино једна, д |
| ати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се пл |
| о пре петнаест дана, али се ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад с |
| писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио.</p> <p>— Јес, јес!...{S} Тебе је неко наг |
| меса.</p> <p>— Морам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У ист |
| ом покусам остатак супе и ако ми је она то бранила...{S} Нисам ти ја разбирао од какве је она б |
| — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један |
| уња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, разбојници!</p> <p>— Нико други!..{S} Раз |
| лим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на ч |
| ите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> <pb n="166" /> <p>— „Ју, два динара!{ |
| <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, збиља |
| жи на својој постељи...{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p> |
| ићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} |
| савијах кријући лице рукама...{S} Никад то заборавити нећу...{S} Он ме за тим зграби за јаку и |
| ашни ђаци, — рече Панта.</p> <p>— Па од то мало кирије и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од то |
| Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> |
| пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приб |
| ака са стотину некаквих преплета; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n=" |
| ко је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а купов |
| проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво |
| еш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празником код куће видети да што уради, |
| да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва |
| p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи овамо ближе...{S} Који си |
| лаг дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена, — рече жандарм љутито што |
| ог Лекса познајем, али не знам да л’ је то тај...{S} Како се презива?</p> <p>— Качић.</p> <p>— |
| е он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не говориш истину...</p> <p>— П |
| не помогоше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво |
| хо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! викну полажајник значајно исту |
| стргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде п |
| под кључем.</p> <p>Сећам се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпо |
| ом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на сл |
| титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да |
| она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођ |
| да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, видите, ови |
| ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — |
| у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам поднео |
| шно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече. |
| је чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине |
| итељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сиро |
| их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места |
| штини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, |
| вах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то долазило од промене дотадањег начина живота, или вод |
| и сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака грех, који овако горко испашта |
| е ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пошто ми је сведоџб |
| } Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p |
| .</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив чов |
| могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па још да будеш бијен — брука!...</p> |
| и њих, и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе |
| шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем |
| а меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мал |
| гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера ба |
| estone unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, |
| жао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> <pb n="120" /> <milestone unit="sub |
| и прозор као и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си |
| на не појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> |
| каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао осо |
| били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, |
| ад сам дошао, нисам приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са св |
| увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p |
| у: нисам могао главу дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје при |
| ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем ближе к сахату и погледам.</p> |
| таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слегну раме |
| е, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Молим вас, — прекидох је, — |
| лази на касу где сам са службом, јер је то врло непријатна ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено |
| баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати.. |
| пак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може на Калемегдану спа |
| ах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изне |
| ле мало декламовао или певао, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до нек |
| оро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала ствар.</p> <p>Никоме ништа ниса |
| ња, ни јела; ама ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему |
| .{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме |
| , служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још |
| мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш на најгорем месту,... на раскр |
| и рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком |
| аш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здра |
| сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији ко |
| ласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p |
| д овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем |
| и до зла бога рђаво...</p> <p>Све би се то ипак могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати м |
| >— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се от |
| .</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој |
| а ноћи па би полегали...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно ч |
| ота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимати, а и иначе се монотони дани |
| /p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да з |
| , за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, в |
| ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p>— |
| p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађемо д |
| отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам год |
| раја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити не може и жао ми је |
| погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви с |
| иста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и отресита жена, |
| едан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рај |
| — Ти ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више |
| иликом расправити, а сад се спремите, и то одмах, да идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта |
| наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ ре |
| племенита жена!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,. |
| вао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам се бојао |
| гу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет |
| д онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., з |
| за сто, седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што да |
| n="126" /> познавао сам само једнога и то више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, |
| је била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Госпођа професорка ј |
| ови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја не видим.</p> <p>До ос |
| га морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо м |
| де у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко |
| С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, |
| метало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу |
| ју чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупежи могу прескочити преко плота.</p> < |
| адовољство било да се сваки дан брије и то сам...{S} Седне пред огледало и насапуни се, пошто н |
| се докотрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Пос |
| а то време свечано добијем две двојке и то из предмета, из којих сам прошле године имао добре о |
| без икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је |
| ам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време мога ђачког, мучн |
| , за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова |
| та седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седн |
| {S} На!</p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у |
| м разгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код тераз |
| ад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од грешни |
| з улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вароши да потра |
| Са прањем, огревом и осветлењем, али и то да се кирија тачно плаћа, по двадесет динара од једн |
| исару како сте своје кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брат |
| ораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка кући да спава, ил |
| ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их више не видех.. |
| дгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде |
| ости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — рече онај старији некако поносито и гордо, сигурн |
| рао где сам.{S} Поче ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p |
| г у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" |
| /> <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за |
| ко вино!...{S} Пију га само саветници и то је из њихових винограда,... прави мелем...{S} Господ |
| г да прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда |
| /p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред на Калемегдану ноћити.</p |
| ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам да нисам, — одговор |
| је тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испо |
| ржим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац ти на леђим |
| ве за бадава,... морадох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никог |
| кратког времена приступисмо и доручку и то тако спокојно и мирно, као да се није ништа десило.< |
| адници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач |
| то сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Са |
| зну кроз ваздух, али ме не довати, ну и то је доста било, да се до беснила разјарим...</p> <p>Н |
| ео викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тр |
| тра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име |
| ка раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Так |
| н и нико други...</p> <p>— А од куда ви то знате да је баш он, зар није могао и ко други? — упи |
| за то отишли.</p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него д |
| За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође и |
| и да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p> <p>Премишљ |
| ,... био сам код куће.</p> <p>— Бога ми то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> |
| у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало |
| њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се кући.{S} Коса ми се |
| — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> <p>— Дон |
| ва у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и оптужи своје млађе |
| елиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, |
| име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како буде.{S} |
| ше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи |
| Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скривио.</p> < |
| до би онако седећи сачекао зору, али ми то не беше могуће, јер бејах од зиме већ почео јако дрх |
| што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут двоструко, само кад не дођосмо полицији у |
| кнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...</p> <p>— Колико ти плаћа г |
| , међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим |
| м гадови покварише сан, али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још |
| е нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели предсе |
| <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колик |
| ога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три |
| да ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког |
| вала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад м |
| ати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме ст |
| м помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађуру...</p> <p>— Ов |
| нио.</p> <pb n="140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближ |
| о.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то је друга ствар и то ми се ништа не тиче; јер ја знам |
| н, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то моли |
| ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече |
| о невешт</p> <p>па не иде...{S} Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па п |
| руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узи |
| ..</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p>— Ба, м |
| им даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, |
| ст око деце и рад с њима, променила сам то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферише |
| е и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...< |
| је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досада |
| западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а нешто |
| !...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, з |
| а сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да |
| а се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управит |
| а му је мекше!...</p> <p>— Ба, много он то осећа, — одговорих више за себе, и морадох ову запов |
| шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја с |
| а ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гу |
| ти послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она дво |
| м никако видела!...{S} О, о, Боже, како то да се...</p> <p>— Махните се молим вас, госпођо, — у |
| пођица и господина држале.{S} Али, како то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи го |
| и бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; дв |
| деле: „Е, ђаво те знао“ рекле би, „како то на теби стоји као саливено!“...</p> <p>— Потпуно вер |
| мао сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао |
| ам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — ре |
| и нећу ти причати.{S} Могу ти рећи само то, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебел |
| ме далеко одвело.{S} Могу ти рећи само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним се |
| ђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике |
| нама да направи, морали смо се пошто по то иселити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као |
| и у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног рођака...{S} И, збиља |
| Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени |
| ади а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако на пример за једног велико |
| за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесто |
| кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на стан |
| о би господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим |
| лужбеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није малер, кад овако настрадах. </p> <p>О моме служ |
| ...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је посао носача.</p> <p>— Ја знам, али ипак... као в |
| чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је зујало по гла |
| да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа |
| знадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безб |
| тиче ме се... </p> <p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> < |
| доносио кући и с нама делио; они су му то одобравали; па је добијао куд и камо више но што му |
| , а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били страшни дани...{S} Кад их се сетим сав се стрес |
| ите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред кажем идите, а ако м |
| Одмах престану они добри односи који су то после подне између њих владали...{S} Примирје се пок |
| свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се собе није могл |
| ци дала собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, м |
| “ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу од |
| а двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али |
| прости, одавно међу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добр |
| е тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> |
| је то било док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну |
| јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људескара са пушко |
| вања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у проле |
| ла. </p> <p>— Каквог? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претх |
| већ одмах одлази,... немам кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> |
| кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер може бити да никога не познајем.</p> |
| на у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли с |
| и на вечеру код једног свог друга, који тог дана слави...{S} До сад нисам никако излазио.</p> < |
| жали на палилулској пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њи |
| {S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што са |
| е, сира, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} |
| тако се курталишем беде...{S} Иначе, да тога не беше, ја би од бисера — свиснуо!...</p> <p>И ко |
| уства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он н |
| слим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и уч |
| расположен, играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица |
| ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро повучем.</p> <p>Једног јутра, као обичн |
| </p> <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима руча |
| , пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> <p>Због тога ми готово беше постала досадна...{S} Не би ми, нај |
| илади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти |
| знати да је била љута као рис,... поред тога знали смо да има сина артиљеријског капетана, који |
| зећих, па оне лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ј |
| ти од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо |
| рестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за |
| која се кренула некуд на пут.{S} Поред тога изгледали смо врло смешни.{S} Неки је имао велики |
| етири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и |
| аника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Море махните се молим |
| /p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако |
| и го и бос, и гладан и жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватр |
| једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила |
| е и ми живимо.</p> <p>— Нема, Панто, од тога ништа, ово је скупо, кад би могли да нађемо што је |
| ео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакра |
| тле сам госпођу и мрзио и нисам, али од тога дана просто нисам могао да је гледам... <pb n="53" |
| ије ни осетила кад сам дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите |
| м толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми доз |
| уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима п |
| занимаше ово његово причање и да после тога, када бисте прошли крај напуштена гроба овога сиро |
| тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладов |
| хата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио |
| којима ја нисам имао ни појма; па после тога, професори са ђацима много измакли; јер је већ бил |
| а више и народни посланик и пре и после тога, као и дугогодишњи председник општинског суда и чл |
| умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се |
| ка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се код ње много мучио: дрвцета ни |
| а не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између њих настаје лом!...</p> |
| p>— Па не браним...</p> <p>— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да |
| е...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре тога био и сувише гладан.</p> <p>Нешто ми се ражали и с |
| изима</hi>.</p> <p>Неколико дана су пре тога наши изасланици, наравно, „проучавали“ положај.{S} |
| олицији предати.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека бу |
| цили, са собом нисам ништа понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" / |
| </p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу |
| а је паметније да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} |
| е гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дошао, ну да немам никога с ким бих отишао у |
| а...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја сам ради тога дошао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.< |
| е важно није десило, нарочито мени, али тога дана, баш на ђачку славу, настрадах као нико мој.< |
| код „Два бела голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем |
| > <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу ц |
| епрестано премишљао: како да се отресем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ниш |
| а хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурати тражећи |
| {S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али вр |
| ка даље крочити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем н |
| али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само |
| ити код матере, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, к |
| ућа била је далеко око два сахата, па с тога се обратим пандуру с молбом, да ми бар руке одреши |
| сви не би могли наћи стална места, па с тога морамо држати приватна послуживања и то у што више |
| х дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога по |
| ени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се све више приближавах.</p> <p>Не потраја дуго |
| би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се иначе, онако зн |
| — Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — од |
| и радовао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио |
| огао на време доћи па ни на испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p |
| <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола дору |
| ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господ |
| ам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се в |
| ити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер нисмо сами...{S} |
| цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млеко.</p> <p>Кад су сели да |
| о имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра дан, кад је било |
| е ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу с |
| у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер как |
| , јер се беше на мене навикла...</p> <p>Тога истог дана изиђем од ње и одем код њене праље, кој |
| знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Тога ти се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управите |
| е сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне ни |
| и истим путем својим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ |
| епсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једно |
| г које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је ф |
| дан дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробу |
| ам прозора општинске суднице.</p> <p>На тој апсани није било никаквог прозора а није ни био пот |
| онесемо одлуку, да до свршетка матуре о тој ствари ништа не говоримо, а дотле да живимо као бра |
| пре неколико дана претурао је нешто по тој књизи и нађе признаницу.</p> <p>— Па?!</p> <p>— Нат |
| је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два лоп |
| а. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне чет |
| мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је в |
| .</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђ |
| .{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „ка |
| трисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не |
| покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!</p> <p>— Валах показаћу и ја теби н |
| вљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, ко |
| адно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, не |
| буку (бар да је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још |
| ..{S} Ну сад ми је било лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразиј |
| анем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су и од мене и од ва |
| за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... зар је мало гостионица?</p> <p>— Где |
| постала досадна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који |
| председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих |
| ве гушћи и гушћи, а и киша поче падати, толико се смрче, да ми апсолутно није било могуће опред |
| д уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио за твој пут...{S} Ево ти и ова карта |
| о ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући рукама дужину од једног и |
| а таква је и данас после <pb n="164" /> толико година,... просто на њој никакве, ама ни најмање |
| ца мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је изгледало, е сад ћ |
| динара! — рече кад би готов...</p> <p>— Толико је, — потврди Здравко.</p> <p>— Одрешићеш их, — |
| изнајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био п |
| ући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за |
| ћи се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује као буре, али џука, кад се нај |
| ечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити. |
| у.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} |
| >— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{S} Дали сте ми један динар, а |
| мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p> |
| полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не м |
| и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао видети сем |
| и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, среће и здравља« и тако даље па |
| д наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао гледати. </p> <p>— Ј |
| ише пила, а после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа |
| ео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за |
| доста времена да је гледам.{S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске |
| .{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слобо |
| јзад кад му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рек |
| се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној стра |
| {S} Истина ви сте још мали, али ипак не толико да не можете разликовати добро од зла...{S} Ето, |
| се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја |
| увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" |
| а је био неки Риста, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смрт |
| је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друк |
| тка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао намеру да ме гони, јер на к |
| но у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ мени, као детету, било бљутаво...</p> |
| тија с кинином била празна.{S} Бејах се толико опоравио, да сам опет могао издржати највећу нез |
| </p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... није газда на дом, — рече |
| је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у нес |
| не допусти.{S} Пера се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p |
| иња роав, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p |
| највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа била је далеко око д |
| слободно и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосм |
| ања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам г |
| ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме задах од ракије, као из одрешене мешине, |
| <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казати побратиму...{S} Јави му д |
| сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или мојих предака |
| јежио.{S} По лицу се нисам смео пипнути толико ме је болело; осећао сам да су ми образи отечени |
| се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, ш |
| била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче једва п |
| млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми се сад ваља поправљати...{S} Своју |
| /p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће ноћи већ нисам |
| д господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и госпођа је |
| о сам био доста мали ипак сам се осећао толико снажним да се могу и смем са Идом потући.</p> <p |
| — рекох седајући поред њих те да колико толико прекратим оно несносно време.</p> <p>— Ја сам ок |
| хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми ве |
| ило мало лакше, т. ј. навикох се колико толико...{S} Следећих дана посао је био исти као и прво |
| је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па |
| што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде сада не бих стајао, да њега није било! |
| " /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај се |
| с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на |
| се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина и оно т |
| рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово разв |
| кше кретах.{S} Од јаког напрезања бејах толико заморен, да нисам могао ни корака даље крочити д |
| ао и ако сам тек пре кратког времена са толиког пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код че |
| јбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> <p>— Гејаче!...{S} И ти ми разумеш |
| а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао изић |
| а; јер како седнем тако и останем...{S} Том сам приликом научио пушити.</p> <p>Најзад нађем за |
| адским...</p> <p>Послуживања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а |
| ене), остали смо без послуживања, а при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми |
| ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у к |
| ио?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете |
| ити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва сам се држао на ногама. |
| еш ићи па се спремај за испите, — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем |
| време мога ђачког, мучног живота.{S} О том добу нећу причати, јер те то не би ни могло занимат |
| дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p> |
| еших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> < |
| обротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам |
| о је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да |
| сио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судби |
| <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја |
| доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећ |
| ам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пе |
| јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог ча |
| оли тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом пу |
| .</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отм |
| т.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигу |
| ма, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потражим свој крчажић, |
| а да гледа нашу свађу и бруку.</p> <p>— Томе се и моли Богу, иначе...{S} Милане! викну она куцн |
| еће било освојило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} |
| тврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на ул |
| едан сахат...{S} Мислио сам да је се на томе све свршило, али полако се отворише врата на соби |
| и поспем, а за овим полијем водом, и на томе <pb n="277" /> месту, за кратко време, озелене тра |
| и сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није представљао власт...</p> <p>— Д |
| > <p>Пуних осам ноћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише.. |
| дугачко нишко поље пређосмо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мо |
| у, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала...{S} Наста прави дом: испретурасмо ст |
| о дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да |
| о.</p> <p>Ни пет пара нисам имао, а при томе сам осећао јаку глад.{S} То ми паде још теже пошто |
| адава, она се кретаху веома брзо, а при томе беше јака помрчина...{S} Најзад стадосмо...{S} Коч |
| тог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> < |
| ма још једна која је са свим пуна а при томе врло слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу |
| ле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било |
| ..{S} Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не |
| га; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Беогр |
| је рђаво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, |
| тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о томе сад нећу да говорим, јер би се при растанку још го |
| равитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора бити написаћу...</p> <p>— На |
| ништа, еј, ништа: није то лако, ваља о томе добро промислити.</p> <p>— О свему ваља добро пром |
| ићи на Авалу, а сад одлази, нећу више о томе да говорим! — викну он љутито.</p> <pb n="215" /> |
| ишћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да |
| ти.</p> <p>— Море, мани се тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде мор |
| лужитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па нека иде.</p> <p>— Разумем! — одго |
| буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас томе надала.</p> <p>— Могли сте се надати кад сте ме по |
| муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензио |
| ати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и |
| м спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p> |
| би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваница |
| ати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим се |
| тим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми се |
| S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте |
| новили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиљато |
| вљам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разуме |
| д једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцелариј |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске |
| допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави дежу |
| оред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већин |
| о да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, пожалила, да јој у левој |
| мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> |
| ,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb n="299" / |
| ам могао ништа разабрати.</p> <p>Дође и Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријате |
| стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности Немица; једва ако је била у чет |
| живота био ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и г |
| дмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обита |
| ам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет |
| како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — |
| у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а го |
| ао!</p> <p>Како беше дан леп и необично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb |
| с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — |
| ам се од те пријатности и данашње среће топио!...{S} Све ми некако око мене постаде мило...{S} |
| , — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривену ше |
| а праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су |
| заменим — Бубицу, те да се дочепам оне топле собе и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услиши |
| удим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нис |
| ожда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако |
| увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!. |
| у Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни за мачку а |
| о кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} |
| е испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи |
| није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им беху опет некакви дроњци...</p> |
| је била доста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још с |
| наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Н |
| своме месту врло задовољан, јер је било топло а имао сам и новаца; једино ме је секирало то, шт |
| алим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцуланска пећ држала |
| однесем ствари,... има где пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле |
| авам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекох.</ |
| > <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо |
| а ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах сам себи, |
| могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; капци |
| али с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb |
| ед пећи раскравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној |
| р.{S} Знаш сам да кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дад |
| о; јер је велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле |
| нутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из м |
| ју: спавао сам као мртав,... могли су и топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио |
| а ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — |
| ли смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше.. |
| тне жиле мислиш попрскаће!...</p> <p>До Топонице нигде се нисмо одмарали, а овде смо се више од |
| /p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке механе, који се све више и виш |
| <p>— Па... јесам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну је |
| а доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — |
| ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете.. |
| ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми буџ |
| > <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога трену |
| ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места...{ |
| и се од боце...{S} Кад би се вратила из Топчидера или ког другог места, она би жељно, управо ха |
| Ако си пролазио путем кроз винограде на топчидерском брду, сетићеш се, да је са обе стране обра |
| м из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам је оставио |
| ењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о раменима, која се кренула некуд на пут.{S} По |
| м код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у |
| > <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто где беху два празна места. |
| пархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу |
| један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам с |
| изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би |
| је су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех то |
| је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у |
| их књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</ |
| едном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех на светлости, ја се још ви |
| орити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну да се кре |
| Поздравих се с њим и одох са пребаченом торбом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завук |
| им тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није д |
| лако: имао сам „толике паре“.</p> <p>С торбом нисам смео ићи на Теразије, јер сам због ње једа |
| но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, јер њен терет |
| ом преко рамена право на Калемегдан.{S} Торбу завукох испод живе ограде, па се за тим извалим н |
| авим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да |
| сер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове |
| даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао к |
| ом у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Какав кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одг |
| ј ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало књижица и он |
| под клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торбу амо да је не би који сељак однео, па остави онамо |
| д ми платите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> |
| лагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захвалим.< |
| да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је поред пек |
| ити док се не одморим.{S} С тога скинем торбу с леђа и спустим на земљу па седнем на њу, а киша |
| пустим се на земљу између греда, метнем торбу под главу и заспим.</p> </div> <div type="chapter |
| без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако |
| ... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на један велики камен који беше прислоњен уз једа |
| огао ни једног наћи.{S} Најзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а |
| рукама подигосмо и напоље избацисмо као торбу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се |
| већ на колима.{S} Сваки је од нас имао торбу на леђима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, леп |
| руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из |
| с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо до |
| ...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само пази да те ко не види.</p> <p |
| но си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми |
| исам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, међутим |
| било.{S} Седох на једну греду и спустих торбу поред себе...{S} Глад нисам осећао и ако сам пре |
| снагом, — могли су ме лопови однети на Торлак, па и зид место окна провалити, не бих ништа осе |
| ало — крњ...</p> <p>Зборно место био је Торлак.{S} Овде су се имали састати ови из винограда са |
| .</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— До Торлака мораш терати, па ако г. Ђ... буде повео момка о |
| највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} Механџија се овоме није надао, па кад је чу |
| екох му, — сад је ред на тебе.</p> <p>— Торњај ми се испред очију, док те сад нисам залепио уз |
| бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњај одавде, — рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо н |
| ао господин, — рече госпођа, — а сад се торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да при |
| купиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим |
| нема ти на патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох т |
| ;... та је слика изгледала као паоци од точка...{S} Ми би тако сва петорица писали, а она би тр |
| а ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му |
| и беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, а мо |
| нас велики празник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — пр |
| За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер ј |
| мској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји као |
| а затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држећи св |
| у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Нас |
| Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — п |
| мо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта |
| полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никак |
| <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав брат, вештице једна |
| мо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех |
| ј соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо д |
| а, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, п |
| арма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: |
| ећах како рушти <pb n="139" /> смрзнута трава...{S} Поново се вратим и легнем, саставив зубе и |
| 277" /> месту, за кратко време, озелене трава под којом Кастор и данас мирно — спава...</p> <p> |
| којима се поздравим...{S} Они лежаху на трави потпуно безбрижни и задовољни, као да им ничега н |
| у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се обич |
| селити...{S} Од нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропа |
| ио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није |
| да тера кола.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био |
| , носи ово, док те ђаво са њим није без трага однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па |
| патос, па сутра гледај да се торњаш без трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми |
| идех где он сам кочијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих |
| је већ било добро...{S} Од грознице ни трага, али је и кутија с кинином била празна.{S} Бејах |
| е досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи моји — поче пола |
| м пут!{S} Ако им се овде не допада нека траже где им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.< |
| ствари па да идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако |
| било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себ |
| ицу, који су најбоље одевени, па да они траже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ л |
| ца...{S} Почех пипати рукама поред зида тражећи какво месташце да легнем, али га не нађох,... б |
| дуже задржати, почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овд |
| лету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p> <p>— Ово је погре |
| ће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му платимо.</p> <p>— Нека дође да му платим, — |
| на дуну на врата и оде...{S} Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали.{S} Она на капију а ја |
| азгледајући по соби као да некога очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита пи |
| <p>— Тамо су сви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— |
| p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин ј |
| . него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S} Код њега немаш никаквог посла, |
| , рече ми један друг, да један господин тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> |
| код једног мог доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.< |
| Ја сам мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. |
| па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или салам |
| или забрану, а претходно ми новац нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорит |
| посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да приме... |
| сми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...< |
| , ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</p> <p>— Ево ти другова, — рече: па ме |
| p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох за се.</p> <p>— И добро разгледа |
| да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их као такве све отерате у кварт, инач |
| Нисам никад мислила да ти новац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на к |
| инемо за сиромашне ђаке!...</p> <p>— Не тражим ја да се ви бринете за мене...{S} Пустите ме док |
| а пописним књигама, па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у ис |
| рло скромно.{S} По ручку се кренусмо да тражимо собу.</p> <p>Прочитамо објаву на прозору: „Соба |
| новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево пар |
| ио, а зашто се окривљујем не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, |
| жује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми |
| видим овде...</p> <p>— Молим вас, ко је тражио квартир на Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радит |
| уће останем сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, |
| знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву. |
| > <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p |
| је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="2 |
| ебем поред ње на поље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим. |
| страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, јер се у |
| } Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо намештена (!!)</p> |
| Видимо, видимо, — рекох, — него колико тражите?</p> <p>— Са прањем, огревом и осветлењем, али |
| олико колико вам рекох,... немојте више тражити да не буде и сувише.</p> <p>— Нисам се од вас т |
| казати патролџији како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарс |
| е није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити друго место.{S} Знао сам, па сам код другова ра |
| ; јер је, ма које доба ноћи било, морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док |
| теним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не ступимо на послужива |
| само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас није, |
| сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знај |
| и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује ескадроном. |
| беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— |
| У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем о |
| на потпуно задовољство њено.{S} Тако је трајало пуних осам дана; ја се лепо одомаћих.{S} Ана ми |
| сме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За све то време нисам ништа |
| леђа...</p> <p>Тако је, ето, непрестано трајало, није се знало ко је старији а ко млађи...{S} Ш |
| one unit="subSection" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али |
| вам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19001 |
| ледити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, д |
| а једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отворише се врата на која испаде Јан |
| се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и |
| тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само неколико секунада па ми на памет дође исце |
| ечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само по једно парчен |
| изгледа ми ова, кроз коју сада пролази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувиш |
| о овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> <p |
| а при томе раздрљено толико, да му се и трбух виђаше...</p> <p>— Погледај себе, муко једна; как |
| истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим ја |
| једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да ч |
| нада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и |
| наш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослобод |
| дском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гробља.</p> <p>— Ово је за нас врло д |
| од бола сави као гудало, а за овим јако тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико са |
| ђосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се како сам |
| p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, кој |
| чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пострадао, а смео бих се заклети да је и он |
| ка, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, ба |
| о је за отменије београдске и паланачке трговце, а друго, из дворишта, искључиво за сељаке; у о |
| газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбочена ста |
| е изненада зазвони више мене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни |
| уда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост и изн |
| и! — викну директор.</p> <p>Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, н |
| он“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београдском ул |
| аџији, који беше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за |
| има, а ако баш нешто имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја в |
| хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, |
| 80" /> <p>— Мора да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вр |
| А..., индустријалца, те их размени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. < |
| и ти донеси и онда гледајте посао...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће т |
| то,... довољно је кад ја знам.</p> <p>— Треба и ја да знам, па ако сам грешио да се поправим, — |
| везао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — р |
| а дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како |
| сно.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, ал’ онда треба међу нама да влада ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
| ка!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и испунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћем |
| че Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова го |
| дем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сах |
| ш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се одма |
| кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао |
| рм Насти, — ви сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Пан |
| е познавао град од онога мањег, — а сад треба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и |
| леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти п |
| вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући поред њих те да колико тол |
| ред.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> |
| че, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, до |
| врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцеп |
| ванама банчити.{S} Дакле, драги мој, не треба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети |
| за вас се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити |
| да изгубим, а моја гола душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се |
| ла.</p> <p>— Па нека иде без трага и не треба ми — продера се он који је такође био добро — угр |
| S} Истина ја сам мало љута, али и ви не треба да заборавите да сте млађи...</p> <p>— На то ника |
| у живину сву покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је кој |
| ест година; а како сам и зашто дошао не треба да ти причам а и не могу, јер би ме далеко одвело |
| шао а како сад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће |
| са, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то п |
| ика, а за тим гласно.</p> <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пу |
| о било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бриг |
| е...</p> <p>То је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо |
| своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам |
| а послуживање...</p> <p>— То је лепо, и треба да будете ваљани.</p> <p>— Молили бисмо вас — нас |
| лушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; |
| неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужно |
| је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даље поступите |
| еш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми треба за двадесет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам у |
| станем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу по |
| вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} |
| — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> < |
| три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, госпођо!.. |
| речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са с |
| во ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, |
| е извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто п |
| и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, ве |
| ви мирни... нико ништа не тражи нити им треба!...{S} Зар је тебе страх?.</p> <p>— Јесте...</p> |
| лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ан |
| абрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово што ви има |
| а поставимо сто, показиваше ми све како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање.. |
| ...{S} Своју сам дужност одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> < |
| тарешина не би своју дужност вршио како треба има се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12. |
| савши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долази тек да један |
| пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> <p>— |
| ар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p> |
| гару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља ј |
| нара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на |
| редставити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и |
| ету без икакве покривке, јер им није ни требала, пошто је било и сувише топло, а испод главе им |
| сахату...{S} Оволика опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би мога |
| мали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји |
| лепо показали...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> |
| ош једаред кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „рефери |
| аго, — добићеш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, |
| !...</p> <p>— Ако вам није било по вољи требали сте нам лепо казати, па би се одмах иселили чим |
| однео...</p> <p>Више је од пода сахата требало да дођем к себи...{S} Био сам, како ми госпођа |
| т на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није |
| мо да не може бити боље...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ак |
| о два динара извукли.</p> <p>Сад нам је требало да откупимо ствари које смо раније Мирчету дали |
| р, — деде Божо, почни.</p> <p>Божи није требало два пута рећи и он изви високим и пријатним дет |
| , а до повратка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себ |
| господине, ја вам одобравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за |
| о куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, а |
| цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече |
| .{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинс |
| то се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гај |
| се, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да се не зау |
| која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ |
| показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред на |
| д бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb |
| кли, а и двомесечје се свршавало па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,.. |
| е непрестано сам бројао ствари које сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац |
| чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола сахата |
| у.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, син |
| магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај |
| амна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу |
| /> <p>Пошто се добро одморише напустише трем.{S} Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо к |
| ђи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред л |
| на који метнуше лампу и, после тога, за трен ока, претрпаше под јастуцима и душецима па нападош |
| p> <p>— Напоље! — дрекну она и ја се за трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> |
| а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — |
| <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непрестано ослушкивао да нема кога, и з |
| а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> |
| ог сачува свакога онаквих људи!..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме к |
| но од прозора и само притисну, па је за тренут свршено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума |
| и некако око мене постаде мило...{S} За тренутак заборавих на све беде, али то трајаше само нек |
| /p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе ду |
| и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на подрумским |
| разумети, нарочито кад их баба за који тренутак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оно |
| динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрл |
| и је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је све по |
| и ако је већ била јесен...{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те |
| а је била спремна за пут...{S} За један тренутак ствари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ход |
| кућом Др-а Ђорђевића зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим |
| али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друг |
| вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код нас.</p> <p>— Еј, кочијашу, |
| иво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да не |
| ама.</p> <p>Госпођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... е |
| ..</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И |
| створење нисам никад наљутио, али овог тренутка ми постаде толико одвратна, да је нисам могао |
| урно му је механџија казао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико зад |
| ох на пољу, јер сам очекивао, да сваког тренутка жандарм лупи на врата.</p> <p>Близу јелашничке |
| ни веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зауставе кола, али бадава, она се кретаху веом |
| д није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само пекара од њега закукало: |
| ене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам имао...</p> <p>Једног дана, при к |
| ином да ми дате моје ствари, ја овде ни тренутка више нећу остати,... ако због вас нисам страда |
| био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У |
| ш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код вас више остати.</p> <p>— Гле, гле!...{S} |
| а јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерс |
| по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина н |
| али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} Пера г |
| о га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне нешто на |
| лико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била |
| о као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, да |
| ег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу с |
| бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се |
| > <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати за |
| ш јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{S} |
| ој белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, за |
| .</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; јер нисам губио једну, већ две године, пошто |
| у наточио, нашта она рече:.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p> |
| ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их |
| оја је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог |
| е сва помодре; очи разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Госп |
| стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђа |
| каква је дрхтавица спопаде да је се сва тресла. </p> <p>— Немојте се толико једити, молим вас, |
| м госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па |
| аво за очи, али бадава, мушко је мушко, тресну је овај о зид као перушку...{S} Настаде једна уж |
| е а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лул |
| ешто крупно опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и дад |
| удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под.{S} Ја, не говорећи ништа, <pb n="30" / |
| друге положене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај |
| ватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на |
| се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако кретати |
| дног вечера баци тањир, другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак |
| е појави...</p> <pb n="113" /> <p>Једва трећег дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу ст |
| а обли; за тим јурнем на другога, па на трећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку на |
| своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крају, то се и они једно |
| ре, зар још ниси отишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, |
| Једне недеље рано изјутра (а то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку д |
| id="SRP19001_C12"> <head>XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на посл |
| те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p>Трећег дана по изласку његовом из болнице нађемо једног |
| невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, опет, са мајмуном испод пазуха, који беше оде |
| дмах, разумеш <pb n="68" /> ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Ака |
| ј страни стола!...</p> <p>Пошљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем св |
| разлеже пуцањ, а за тим одмах други па трећи!{S} Ну, за моју срећу, већ сам био ван домашаја џ |
| ногу, — ето, <pb n="151" /> ово нам је трећи пут па ништа!...{S} Спава као мачка!</p> <p>Тако |
| пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n |
| ати па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе ста |
| ="SRP19001_C14"> <head>XIV.</head> <p>И трећи разред свршим врло-добро...{S} Сад ми се ваљало р |
| то има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb |
| могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, |
| тада, кад смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод р |
| у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће |
| уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе |
| еј Бобићу, никоговићу!...</p> <p>Био је трештен пијан, а ђаво га знао како је могао онако чисто |
| гушљив и покварен ваздух задахну!...{S} Трже се жена два корака назад па стаде као укопана не м |
| роговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога, кад се тако ду |
| на клупи дремаше један жандарм, који се трже кад луписмо вратима и скочи.</p> <p>— Добро јутро! |
| е пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...< |
| ов почнем бројати гомилице: један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опе |
| се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет ди |
| ети, а <pb n="194" /> и време је краће: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Треба |
| уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва једа |
| ан, два, три, — бројаше писар, — равно: три стотине и педесет динара! — рече кад би готов...</p |
| <p>Око погреба имао сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно п |
| знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избац |
| а шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, а сад се торњ |
| орих.</p> <p>— Колико ти даде?</p> <p>— Три динара...</p> <p>— Славно, и мени динар.</p> <p>— С |
| ила, ја те молим, задржи забрану за два три дана док скупим новац да ти вртим, те да не долази |
| багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао ни пребијене паре, а међути |
| оворили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац на брвнари, реза спаде и вр |
| руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> |
| ио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем |
| !</p> <p>— Маните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу |
| ad> <p>Нисмо најбоље познавали она нова три друга...{S} То су били мал’ те не покварени младићи |
| .{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме трећи пут из |
| госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{ |
| ада, и преко своје воље, верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са |
| азао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођа ме не примети одмах |
| ио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је за свој рачун заповедало...{S} Гос |
| а које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; поручише јело за доручак; ја узех |
| већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>На мој захтев донесе ми мо |
| за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва, ја их извадим на је |
| где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На мене н |
| ита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да ј |
| ље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, д |
| ганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао |
| , а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показива |
| ј кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци |
| соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла |
| Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га мога |
| ј нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и п |
| а мени ракије!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као г |
| ле две недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин |
| и, који су на годишњим испитима пали из три предмета, па међу њима има и један живи језик, — им |
| Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предмета, а за ова два спремићу се лако!...{S} Имам |
| и ја се полако дошуњам до Љубине собе и три пута, врло обазриво, куцнем на прозор, на коме је н |
| и се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, |
| у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човек |
| авно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на |
| и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, кад поред залеђеног прозора |
| > <p>Срећом испаде ми за руком те нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S |
| лови не знам, јер ме отераше да донесем три боце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — и |
| и ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Зб |
| о на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте но |
| ију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Раз |
| задовољна, јер сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није би |
| >— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> |
| сно, — а од када сте овде?</p> <p>— Већ три месеца, па нити нас спроводе суду, нити нас пуштају |
| > <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом.</ |
| е била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо |
| ма!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и |
| ат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у брави |
| е то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими |
| у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао |
| ндиције нисам напуштао,... држао сам их три.{S} За одмор нисам знао, јер ми је посао био огрома |
| ише вина, — рекосмо и ако смо имали још три пуне боце, али су оне нама требале још за два дана. |
| тем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; некол |
| p>Опет остасмо са врло мало новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узе |
| им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, да нисам ништа друго могао |
| јак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, |
| за знак да сам разумео...{S} После два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, |
| о изиђе из собе те да се опет после два-три минута врати...</p> <p>Срећом испаде ми за руком те |
| </p> <p>Око један и по сахат дођоше два-три из других гимназија, са којима сам се познавао...{S |
| ,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта ј |
| е.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, стресем се, протрљам руке, дохвати |
| ан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, а међутим никога познатог нисам имао, јер до |
| Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>Кад сам био |
| екидох плакање и од страха поскочих два-три корака напред окренув се брзо на ону страну са које |
| одлази одатле!</p> <p>Ја се измакох два-три корака, па опет стадох.</p> <p>— Одлази кад ти вели |
| олице оплетене рогозином и, најзад, две-три велике касе поред зида, који дељаше кавану.</p> <p> |
| ечних тавански греда беше намештено две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу |
| жио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам разгледајући поједи |
| тада имао довољан број година...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свеч |
| ре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да скувам кад се од матере вратим.. |
| > <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већином рабаџија, који седећи за столо |
| у, а било нас је, брате, и много: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са ч |
| ре пуних петнаест година имала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао |
| у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба н |
| ручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} О |
| мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметил |
| ...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... није то, брате, за мене мала с |
| бацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспем, а за овим полијем водом, и на |
| спремио који грош за данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме |
| пет нека <pb n="8" /> пољана, а то беше Тркалиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S |
| днем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао с |
| лендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - ше |
| ладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ја остах гле |
| тим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света искуп |
| орпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја их |
| прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и |
| јући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих |
| а овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за со |
| ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а где |
| нисмо ни примирисали, повикаше и остали трљајући руке.</p> <p>Ево дувана,... имам за толико, — |
| ратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се прв |
| ити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се |
| се, да је са обе стране обрастао густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног |
| ши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с вел |
| ољубих, и наставих пут...</p> <p>Од њих троје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли |
| доста, посла никаквог, јер је било још троје млађих...{S} За кратко време нису ме могли познат |
| Како му драго наместисмо се да спавамо: тројица се попеше на таван а нас седморица полегасмо по |
| </p> <pb n="206" /> <p>Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе п |
| а и могу бити, рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обо |
| ана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројица.</p> <p>— Живео! — продра се Панта.</p> <p>— Ја |
| о, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легнемо те да нам свећа не гор |
| им саопштимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну |
| аћег времена изиђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара ос |
| унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред кућ |
| и би тако сва петорица писали, а она би тројица испод прозора опет на поду са прекрштеним ногам |
| те примио, али не можеш,... спавамо нас тројица...</p> <p>Преко оних попречних тавански греда б |
| едох сав онај купус, кога је било рахат тројица да доручкују.</p> <p>— Но ти једеш млого топро, |
| доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} |
| о намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, најзад, почеше над |
| е и било...{S} Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Пан |
| г дана испаде нам за руком те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас |
| а ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде и газдарице, и ви од сутра |
| ући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у пр |
| за месец дана платили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим ва |
| ори овим истим речима:</p> <p>— Имао си тројку резултат, па сам ти толико и дао,... можеш казат |
| ка“; јер сам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих |
| а мојим очима видех писаљком забележену тројку.</p> <pb n="289" /> <p>Овај професор и мој госпо |
| /p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити са |
| > <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тромо и протрља очи дебелим прстима својим, али по свем |
| акви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устан |
| ђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш |
| /p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос. |
| динар потрошио а други сачувао за путни трошак.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прочиташ |
| пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је би |
| воду неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тава |
| ацима и сву је своју малу зараду на њих трошио...{S} Неки су га звали и „ђачка мајка.“</p> <pb |
| го си ми још натоварила неколико динара трошка и брукала ме?!</p> <p>Она смагну раменима и не о |
| уда...</p> <p>— Добро, добро, а имаш ли трошка?...</p> <p>— Колико је Бог дао,... имаћу за пут. |
| <p>— Добро је, овде су паре, — рече он трпајући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо са |
| сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на |
| јагњад.</p> <p>По ручку поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, |
| оре и муве не купе, и почистити кујну и трпезарију,... јеси ли разумео, одмах?!“ А најстарији с |
| p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше |
| о радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, г |
| оручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова с |
| доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са св |
| још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдар |
| ...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и трпељивости, не могох издржати ни толико.</p> <p>Већ, к |
| но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не би била |
| с горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да ми досадања мука не |
| за мене као за брата бринуо и ја нисам трпео глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући с |
| ео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег п |
| своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен |
| о место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам и |
| ној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити реченицу; је |
| шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говора |
| Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго н |
| еба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико је само |
| осподин. — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Поче |
| етнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>С |
| а собу него само двојици; ја нећу то да трпим, разумеш ли?!.</p> <p>— Па лепо, за Бога, ми вам |
| ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у |
| анем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и |
| ам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Јед |
| , ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!... |
| живања па каква су таква су,... мора се трпити, али петог <pb n="258" /> нехте нико да прими је |
| лађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21 |
| уге ситнице, па с тога сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</ |
| нула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад с |
| затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> а |
| ли кад се окрете мушкарцима она испусти трску из руке, од које се никад није одвајала, и пљесну |
| трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> |
| ећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом |
| , ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — |
| /p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо т |
| страха.</p> <pb n="34" /> <p>Госпођа се труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.< |
| панађуру је света било доста и сваки се труђаше, да се остатка своје робе пошто по то курталише |
| > <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топи |
| ја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли ј |
| и пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски су се судови тако блистали |
| , јер је сваки доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали |
| ону другу столицу а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице |
| рљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} З |
| b n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој ку |
| илостиви сачува.</p> <p>Ево ти секире и трфа, па сечеш кратко,... толико, — рече Ида показујући |
| а тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... < |
| е лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... п |
| окаче једва прогурали, а ови су за нама трчали као за белом враном...</p> <pb n="200" /> <p>Кап |
| жасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стиг |
| хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стране кућа, — опет нека <pb |
| беше ми досадна она сеоска тишина и оно трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Ист |
| рокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне стра |
| улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, |
| } Наравно <pb n="67" /> је сам по сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>То |
| ишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи кући а њима кажем да иду полако...</p> <p>Зачуди |
| д госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месо |
| ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? |
| /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те господин, — рек |
| богом пошао, — рече стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико м |
| бе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— |
| , госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S} Трчи одмах!...</p> <p>— Куда?</p> <pb n="177" /> <p>— К |
| д сте ви отишли.</p> <p>— Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— |
| за себе, — изволте, госпођо!!</p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> |
| <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куда?!</p> <p>— К мојој матери!.. |
| аш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p |
| расположењу и радости: неки пева, неки трчи низ брдо, неки се опет дозивају, а било нас је, бр |
| зненађење и страх, видим га где за мном трчи...{S} За мене је било страшно...{S} Није то мала с |
| Ју, ју!...{S} Трчи!...</p> <p>— Опет да трчим!...{S} Куда?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— |
| , опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи му да ти да оне з |
| ече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту је код вас на преноћишту,... био се изгубио.{S} Наме |
| упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајник, рече Панта, — само се морамо вратити |
| ознат глас:</p> <p>— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на |
| о пред писара.</p> <p>— Ево, господине, ту су паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чуде |
| он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одго |
| м шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим другове.</ |
| дело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога....</p> <p>— Ништа ми друго не ос |
| један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама п |
| тош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — |
| 9" /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; он |
| онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не |
| назија, са којима сам се познавао...{S} Ту се отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове ниј |
| сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури даље ка Тркалишту. |
| је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По ручку се крену |
| , у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала прославити...{S} Слике Св. Саве |
| е сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је било тога дана и сувише |
| еси ли донео ствари?</p> <p>— Јесам.{S} Ту су пред вратима.</p> <p>— Добро, изиђи тамо — рече и |
| гнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево |
| испод степеница са једним прозором.{S} Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну о |
| ључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; поред зидова |
| , тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху |
| шину један крупан, мушки глас.</p> <p>— Ту, ту... ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја ва |
| едном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву крпетину, па га почех прати.{S} Посл |
| ење.</p> <p>Доста сам се био одморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох |
| се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим и |
| никако нисам могао да разумем: од куда ту вода и још да тече кроз змије?!!{S} Стотинама каната |
| видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако рано?</p> <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па ј |
| све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим |
| ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми п |
| те лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах |
| зад на иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну |
| тако неваљало.</p> <p>— Молим вас, нема ту изгледа и не изгледа, него кад вам ја кажем да ја он |
| . морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешт |
| естити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отварајући вра |
| — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе извуче |
| ог сина, а на њену молбу праља, која је ту стално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се |
| пет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!...</p> <p>— Те још како, — одговори жа |
| е, мислиш морски су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и |
| се завучем под један миндерлук, који је ту био, па одатле ни мрднути док ме Љуба не позове.</p> |
| али тако не би...{S} Дође момак који је ту стално служио,... беше оздравио, и, мени ту више ниј |
| ам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и воћа... свега.</p> <p>К |
| чите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосм |
| војом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки |
| > <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изна |
| ла згодно место за састанак и ми смо се ту скупљали, кад год смо имали времена; не само ми, нег |
| /p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — о |
| а! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Не м |
| орган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата |
| е испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам м |
| У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам своју имаовину — торбу, па одатле се вратим |
| г пута дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја |
| оћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би ц |
| чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А гд |
| јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али сп |
| ку.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Је |
| се и истрчим на поље.</p> <p>— Јеси ли ту?...</p> <p>— Јесам,... а и где би, врага, био на ова |
| тално служио,... беше оздравио, и, мени ту више није било опстанка.{S} Морао сам себи тражити д |
| путим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су |
| стола не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох п |
| ,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спа |
| у уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канце |
| отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да командује е |
| кренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера се на м |
| ри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми тв |
| гурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да |
| м у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходни |
| ем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни! |
| ок оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе |
| то имате да извидите, треба и ја да сам ту...{S} Лоле су то!...</p> <p>— Ја вам још једаред каж |
| правдам, да ја мангуп нисам већ да сам ту по нужди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, |
| ч казах и све по реду испричах како сам ту дошао.{S} Он ме пажљиво посматраше.{S} Кад заврших р |
| >Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора певања.</p> <p> |
| ред пробуди љубопитство и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго |
| оби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно |
| на непрестано трајаше...{S} Нисам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике |
| ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n= |
| крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... ја, ја |
| лари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо |
| ојску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говори |
| рберски занат није тако тежак...{S} Ето ту нам, је дућан, — рече показујући руком — ја се о Мит |
| 166" /> <p>— „Ју, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рек |
| вану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да пот |
| е-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног |
| учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника |
| ства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мислим да би за то нај |
| дема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћући као прут.{S} Можеш |
| 19001_C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе |
| Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза мојих леђа.</p |
| ачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чист |
| > <pb n="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господ |
| м и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем во |
| те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова |
| да не бих стајао, да њега није било! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, |
| настави онај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... |
| ађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту показа руком на мене), остали смо без послуживања, а |
| дан па после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуг |
| а васпитање деце“ као наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, го |
| опијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а ода |
| зано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех |
| — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву ону ископану зем |
| ње на дрвећу.{S} Ко никада <pb n="2" /> тугу није осетио, осети је оваквих дана, па му се бол с |
| а, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</p> <p>— Јао |
| ге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли |
| а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и сво |
| ; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка к |
| а?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</p> <p>— Идит |
| ли не знам, тек мене из сна пробуди она тужна песма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку |
| посмртну беседу:</p> <pb n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна |
| шта се са мном десило и завршим причање тужним закључком како сам врло гладан.</p> <p>— За хран |
| а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах н |
| би било, ако баш ово досадно, мрачно и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прош |
| и тужно време подсети Милана на његову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке дож |
| као да сам јој ја нешто био крив...{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв |
| {S} Посвађаше се и они међу собом...{S} Тукли су се немилице...{S} Међутим онај, који је је цел |
| <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста више нећете, — рекох и загребем по |
| у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо пуштали, већ се спремасмо да |
| >Сутра дан пошто смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али ба |
| .</p> <p>— Па где си преноћио?</p> <p>— Тумарао сам подуже да нађем себи склониште, али нигде.{ |
| pb n="239" /> И по овој њиви ваљада сам тумарао више од сахата док не осетих тврдо земљиште под |
| све.</p> <p>— Зар те није страх да ноћу тумараш по гробљу?</p> <p>— Тамо су сви мирни... нико н |
| ћу, — одговорих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, |
| амо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је имао једну велику |
| икад нисам долазио...{S} То ти је права турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јаго |
| у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> < |
| /p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једни |
| ругова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не с |
| а и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, подигли... ко зна?...</p> |
| ићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично те |
| рајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За тутун ли си имаш пари, бре, а за леб немаш, — рече келн |
| /> <div type="titlepage"> <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> |
| пут пазите, јер ви немате права никога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — |
| е изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газдарицу нисмо |
| м што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ја нешто био крив...{S} Т |
| и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам сишао главачке.</p> |
| тнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола ав |
| {S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одвојене од |
| а нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, вра |
| {S} Ето, онде око оног камења спава оно туце, а овде нас девет, — рече отварајући врата од шупе |
| и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажер |
| вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док н |
| ало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја |
| ј наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спава..</p> <p>— Ко би овде и спавао? |
| Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на |
| ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p |
| мо.{S} Истина томе је припомогло и наше ћаскање и песма...{S} Боже мој, јуче је био сваки преса |
| ли наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>П |
| седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата пише а председник се налактио на леву руку и нешто |
| ке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Те |
| е почну вечерати.</p> <p>Он ме је звао „Ћата.“</p> <p>Кад седну за сто, седели су једно спрам д |
| ући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита председнику шт |
| а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар вина, — рекао би господин кад |
| еларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p |
| /p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату где седе за столом један наспрам другог.{S} Ћата п |
| и за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— |
| еларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући које какве свет |
| учан, — виче она с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p |
| бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од |
| хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" |
| ве трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не би тако.</p> |
| веће парче; нисам, грешник, ни знао, да ће се оно онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим г |
| ах, кад се међу ђацима пронесе глас, да ће директор заседавати, јер сам га се бојао као живе ва |
| он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p>— Па сте загребали као мачке!</p> <p |
| не нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, почех по кујни претурат |
| д јој име не могу казати, али сумњам да ће ми то испасти за руком, ну ти се задовољи па како бу |
| године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лак |
| и искрено изнесем, јер тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о о |
| у, — викну набусито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету |
| он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господине, ја...</p> |
| јте ове малишане дирати, а казали су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да |
| собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза је |
| <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се |
| <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.< |
| ћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови љу |
| бити написаћу...</p> <p>— Напиши, можда ће нас примити и ако веле да је број попуњен.</p> <p>— |
| учиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, коспоја, ви мени с |
| му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па ме је, наравно, и позна |
| дођете после подне код нас,...{S} Божа ће се постарати за вино, а имамо га још, — рече Панта.< |
| пљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам едан кад сте толико гладни,... као пци,... |
| — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да |
| 234" /> <p>— То ја не знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако |
| ветникова деца покварити стомак!{S} Ала ће полажајник да крка!...</p> <p>И заиста толико беше н |
| шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а |
| Таман заустих да кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?! |
| у унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шт |
| авола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну |
| атим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и де |
| мо за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти сваки казати.{S} А сад ево ти овај један динар; ј |
| ушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру |
| бро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — з |
| Овде су мале куће, — рекох Панти, — па ће сигурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарск |
| оспођа ме гледаше неколико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а са |
| >— Написаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се |
| мени:</p> <p>— Иди тамо код куварица па ће ти дава посла, а даће ти и да јадиш...</p> <p>— Опет |
| ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, изв |
| грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се о |
| не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој |
| тна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа |
| у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква нас ј |
| нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар шт |
| рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> <p> |
| .. у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о домаћем |
| авао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала |
| уди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро поткре |
| јући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем они |
| тити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени.{S} |
| и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" / |
| n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Пријави |
| било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их в |
| да у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се н |
| на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се |
| ... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим ва |
| ?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S} Кад се нађем |
| , сирота, слаба, да је изгледало, е сад ће на ногама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла ј |
| ин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата се отворише и он |
| ица од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; н |
| тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шал |
| нам ни ја.</p> <p>— Ништа, причекај сад ће ваљада доћи дежурни писар,... отишао је овде у каван |
| оцрвене као куван рак.{S} Мисло сам сад ће издахнути и, збиља, беше се јако изгорело...{S} Ниса |
| добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала |
| ам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан да спава, — рече окренув се к мени.{S} Они ме |
| тврдо верујем да ће се наћи многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ћ |
| ли нека, — најзад рекох, — видећу докле ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимн |
| </p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, — полипсасмо од глади!...</p> <p>Ја извадим с |
| нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред опомињем да се п |
| Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо св |
| орака ићи!...{S} Да се растуримо, иначе ће нас поапсити...{S} Сваки нек се постара да где склон |
| <p>— Ракије! — викну он келнеру, — ови ће соколи платити!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим |
| и многи, које ће ово интересовати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осе |
| овати, који ће о овоме размислити, који ће према тим сиротанима осетити исту љубав коју и ја ос |
| } Између нас има се један изабрати који ће водити бригу домаћина, односно бити старешина у кући |
| твор преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе прошаптах хв |
| о сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{ |
| не, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подн |
| да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у бе |
| та хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма колико да да, бићемо тиме |
| p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих поглед |
| одвезао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвор |
| се од дремежа већ очи залепиле, — рећи ће по том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</ |
| ећ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће други, — ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоће |
| јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ беше са свим клонуо.</p> <pb n="248" |
| Разумим, бре, разумим, ама пари, — рећи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за |
| > <p>— Ови се одоцнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да с |
| <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана овде нећу ост |
| е газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при сусрету на степеницама:</p> <p>— Госпоја, де |
| повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао п |
| док ми год не да вина...{S} Полажајник ће нам доћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну |
| с,... па ако не будеш мирно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплаш |
| чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по својој заслузи наградити!...</p> <pb n="2 |
| треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</ |
| е испод позоришта.{S} Кад то прочита он ће те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мор |
| одизаше се.</p> <p>— Ево га Милан, и он ће нам од сада правити друштво.</p> <p>— Ено му тамо до |
| ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ће то бити.</p> <p |
| јмање промене, а од куда то и како ђаво ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, ш |
| рема овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме |
| служиш како ја па да пари зарадиш него ће господин биднеш! —</p> <p>— Па ја сам служио...</p> |
| /p> <p>— Носи те ђаво, мрцино једна, ко ће од тебе још вајде имати...{S} Зовни ми ону девојчуру |
| м на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Скоро пуних тридесет динара имам,... |
| би га онде ни онај куси нашао!...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће |
| ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p>— Без сумње полициј |
| стите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не може!.,.</p> <p>— За |
| вде не може нико више.</p> <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — |
| </p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Један се од глади веома превиј |
| /p> <p>Срећа, а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, |
| и, па се напио до миле воље...{S} И ако ће!...{S} Није Божић сваки дан...</p> <p>Све моје ствар |
| исмо, а они га отпратише.</p> <p>— Како ће му бити Бог свети зна! — рече Панта кад се вратише. |
| {S} Она је по ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> |
| а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама |
| говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалче |
| брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два сахата готово...</p> <p>Ја |
| ваху...{S} Нисам знао зашто вели: добро ће бити.</p> <p>За неколико тренутака кола беху већ код |
| пред каваном код „Крагујевца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да у |
| акле долазаше звук.</p> <p>— Море добро ће бити — рече ми, — ако ова кола овамо дођу.</p> <pb n |
| /p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за то не треба да се бринете, — |
| олико тренутака па ће рећи:</p> <p>— То ће ти бити мало,... ево ти... а сад збогом!</p> <p>— Зб |
| ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље до 25. јуна...{S} Ову живину сву покољи |
| ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, |
| ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђе |
| реба да се жестите!...{S} Полако, ствар ће се извидети...</p> <p>При овим речима писар зазвони |
| лауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из Алексинца пођем...</p> <p>За пола |
| (Витомировој сестри) да се пожури, јер ће и остале сад доћи,... звала сам их да претресемо вун |
| ло.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад ти кажем...{S} Ко сте ви? |
| оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо...</p> <p>— Напољ |
| p>— Бре, бре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да |
| емам времена,... одите ви овамо! — опет ће директор.</p> <pb n="296" /> <p>— Молим вас,... заус |
| И ваша је, брате, служба тешка, — опет ће Панта, — није то лако, колика је ту одговорност?!... |
| р, за то не треба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и в |
| њом...</p> <p>— Добро моје куче, — опет ће она, — моје паметно...{S} Касторе!...{S} Касторе!... |
| тако! —</p> <p>— Никако друкше, — опет ће Панта, — него је л’ по вољи да ручамо?</p> <p>— Па н |
| — Лампу и сламе морамо набавити, — опет ће онај.</p> <p>— Ви знате, — продужи Панта — да сви он |
| а и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — |
| а,... издали смо све за калдрму, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети |
| их ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> <pb n="146" /> <p>— |
| . </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио |
| емарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест |
| е?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање да га готово једва разабрах, а по и |
| >— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени толико, да ме з |
| и, ја се надам, да нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми |
| т? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати за врат!...</p> <p>— Ј |
| ао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> < |
| господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јака зима, али о |
| ине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један сламни јастучић до крајности прљав...{S} П |
| јастучић до крајности прљав...{S} Пола ћебета служило ми је за простирку а пола за покривку.{S |
| су имали сем једног поцепаног војничког ћебета, које сигурно нису сами купили, и неколико ситни |
| ао код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а није још била јак |
| p> <p>Потписасмо се и ми.</p> <p>— Кога ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> < |
| старе лампе на тавану...</p> <p>— Онда ћемо ја и Милан, — предузе Панта, — захтевати од газдар |
| могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо сад?...</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајд |
| капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо там |
| емо одавде, — рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах в |
| волте! — викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p> |
| али платиће они то...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама, |
| , па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живој огради од |
| сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан |
| </p> <p>— Море баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по в |
| а данашњи дан...{S} Триста му мука, ала ћемо се веселити...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} |
| ните га, молим вас, за ова три дана, па ћемо се иселити,..</p> <p>— Ја сутра нећу ни једног да |
| нка, само да проведемо ове празнике, па ћемо тражити друго склониште...</p> <p>— Ни бриге вас н |
| шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{ |
| ти где један крајичак за преноћиште, па ћемо се овде пред вече наћи да ми кажеш, а за мене се н |
| > <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а |
| да легнемо те да нам свећа не гори, па ћемо сутра наставити...</p> <p>Полегасмо.</p> <p>И ако |
| сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гробље.</p> <p>— На гробље?!!</p> < |
| , оставите нас док не прође празник, па ћемо после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} |
| Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... а кога ти зовеш голуждравко?...</p> <p> |
| Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Још те једаред |
| јдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> < |
| о ту ствар за сада као безпредметну, па ћемо о њој говорити кад свршим матуру,... још смо обоје |
| ко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћем |
| е:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо |
| — Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и т |
| нек се постара да где склони ствари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу |
| дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и в |
| у!</p> <p>— Имам ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви |
| римо ову пећину, па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p> |
| ном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p> |
| Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— |
| турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи.</p> |
| завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p> |
| д њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оставим |
| p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде остати |
| лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни д |
| а гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одмах и |
| p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас не пу |
| о ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка живо |
| мем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испри |
| захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико т |
| а легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> |
| .</p> <p>— Како мислиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати пат |
| — Не може, — рекох.</p> <p>— Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} |
| апред али поуздано као да смо знали где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то ст |
| де одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити.</p> <p>Вечера нам је била доста слаба, али |
| ршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p |
| аже и погоде собу само за себе, а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и |
| аво, далеко је Београд.</p> <p>— О томе ћемо се довече разговарати, јер морам сад да идем, ено, |
| о где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p |
| више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сва |
| та кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо се после, на основу истих, и о другим појединостим |
| ти, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера махнув руком.</p> <p>Тога с |
| ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходни |
| лепо да овај новац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и |
| охвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву ис |
| 148" /> <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се кап |
| есет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не |
| , што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> |
| за толико, — рекох вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да бо |
| амо би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има све |
| !..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> <p>— Лампу и сламе морамо |
| и — поче Панта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — од |
| ћи за сено, а и кад двориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устај |
| лакше било, — рекох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегош |
| <p>— Нећемо ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да |
| мо да нисмо под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио |
| — Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— |
| /p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, ко |
| ко не види...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад д |
| За један динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Х |
| ао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом приликом расправити, а сад се спреми |
| Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на Ава |
| одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али о |
| да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у б |
| покољи и поједи, јер ми не треба пошто ћемо се из Алексинца селити (било их је које пилади кој |
| људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде поцркати од глади, — рећи ће један, који већ |
| ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, с |
| арати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p>За овим поскидасм |
| у у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдари |
| Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, прав |
| ала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу веома до |
| бро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, уз |
| <p>Да си проклета да Бог да, и ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешт |
| ри крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала).{S} То јој је било дет |
| ена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а звала је се Фа |
| госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с којом сам, и не знајући, био неки род, што сам |
| га тек онда предам, кад ми обећате, да ћете вазда остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, |
| фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p>— Ми смо баш |
| е кирајџије напали и то на благ дан, па ћете онда видети,... не иде то, брате, као преко колена |
| лазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Им |
| долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> <p> |
| хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и Мила |
| да ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, овде никад нисмо било... |
| ху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосм |
| во, који је био веома препреден, — и ви ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а |
| и...</p> <p>Жандарму ово поласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти |
| ти па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изменити или допунити, ако се не би у |
| ...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци мангупе један!!..</p> < |
| бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три |
| гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџиј |
| то, — с места да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, |
| жна?!...</p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда извол |
| ци, — с места да сте изишли одавде, јер ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопств |
| а се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, |
| /p> <p>— Бог да прости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улиц |
| вечерај, ја сам му већ казала, код њега ћеш и спавати, а Даници кажи (Витомировој сестри) да се |
| шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу |
| ивот дао.</p> <p>— Ти си будала, ваљада ћеш сто година живети, те да се тако мучиш...</p> <p>— |
| 290" /> <p>— Марш на поље!...{S} Ваљада ћеш ми ти држати коректуру!...{S} Код свију је вас погр |
| је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збо |
| грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и ста |
| , али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чи |
| које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од кој |
| , — а овамо те тако много жалим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да ни |
| ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на п |
| аћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не |
| <p>— Вечерај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда то |
| идеш?</p> <p>— Из Пирота.</p> <p>— Куда ћеш? — опет ће он, а и нехотично се приближи к мени тол |
| > <p>Кочијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одгово |
| имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш?... да те ђаво носи!</p> <p>— Нећу ни тренутка код |
| “...</p> <p>— А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> < |
| /> <p>— Море остави се лудорије, одкуда ћеш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчи |
| ахвалим.</p> <p>— Ти си добро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш п |
| есам, — одговорих.</p> <p>— Топро, одма ћеш топити једеш, — рече па за тим метну једну покривен |
| те.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... вид |
| вући и бићу спреман за сваки случај, па ћеш после ти за мном.</p> <p>Ја му стегох руку за знак |
| ,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до канцеларије.. |
| у...</p> <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, г |
| Знаћеш! — рече и опет зазвони, — сутра ћеш ти мени све лепо испричати,... сад је доцкан...</p> |
| а другом показа на мене.</p> <p>— Сутра ћеш, Милане, остати овде да ручаш, јеси ли разумео?.. а |
| здравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...</p> |
| } За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час ре |
| ног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам |
| едноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш |
| ађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај |
| екајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</ |
| рата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да кома |
| м гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тражим |
| а пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — продера |
| а у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас и |
| ли коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је |
| е знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни сам не |
| ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и овај по |
| ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... становао с |
| е са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта са |
| /p> <p>— Жив био, жив био!...{S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити |
| ај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља, |
| > <p>Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда |
| у да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав новац, а сад ево ти ових шес |
| , што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одма |
| мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш овде остати док се не вратим, а то ће бити најдаље |
| ин љутито кад му доврших причање, — ићи ћеш ти са мном кући...</p> <p>— Не смем — прекидох га г |
| а својим путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мир |
| ни полицајац</hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S |
| ајући ми сведоџбу, — а после подне доћи ћеш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата |
| ће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети за |
| у га.</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то |
| p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснет |
| авићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— Врло добро.</p> |
| p>— Разумем, госпођо!...</p> <p>— Добро ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...< |
| жеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p> |
| ...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, |
| и је бар казала да јој је брат. — Данас ћеш да останеш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим ше |
| дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити.. |
| удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду |
| н заповедало...{S} Госпођа вели: „Одмах ћеш опрати судове да се не окоре и муве не купе, и почи |
| собе па онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легл |
| p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука баш на ономе крају где ми је била гл |
| пронесем мој јорган и јастук; задигнем ћилим с пода и ту легнем, али која вајда кад је опет хл |
| /> <p>Био сам премро од страха...{S} Од ћилима који је био на миндерлуку нисам могао ништа друг |
| лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни требала, |
| ет полако на Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем |
| га, преко ендека, испаде један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније |
| ити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чу |
| гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа |
| } Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаре |
| о, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи |
| Бејах се сасвим занео и не знајући, да ћу доцније имати доста времена да је гледам.{S} Није ме |
| ам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају |
| но, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се б |
| а ће тада бити доста празних места и да ћу једно моћи лако добити, пошто се тада ђаци, који пос |
| да се кола негде морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао |
| кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за моју несрећу, нађем код к |
| ли ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истргнем, измахнем ногом и грунем |
| ило десет минута до осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је |
| ви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове |
| дао да јој напакостим и ако сам знао да ћу од ње за то повући, али нисам марио...</p> <p>Немају |
| ђу да ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али |
| оја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код господина и |
| можеш казати побратиму...{S} Јави му да ћу довече мало доћи код њега, — а за овим отвори катало |
| мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трпети да ми...</p> <p>Немаде кад довршити р |
| о...</p> <p>— О „реду“ сутра, а за сада ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче ста |
| — О, да Бог да, да поцркате обе,.. куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и про |
| вога зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скр |
| <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пре |
| дни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Б |
| умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p |
| ..{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</p> <p>Како беше дан леп |
| p> <p>Овде нисам могао остати, али куда ћу?..{S} Куда и на коју страну да се кренем, нисам знао |
| а један корак иза врата не знајући куда ћу!...{S} Бојао сам се да од какав предмет не разбијем |
| вичем, нисам смео, да идем не знам куда ћу...{S} Стајао сам дршћући као прут: једно од страха а |
| ре као из пушке...{S} Нисам гледао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону к |
| ат оде кући а ја сам још премишљао куда ћу?...{S} Да се вратим код гђе Живке не иде...{S} Осећа |
| сто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, |
| ем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мн |
| но пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?...{S} После све једнолико: мука и невоља, хлад |
| > <p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да д |
| /p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тог |
| прићи.</p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва с |
| ио други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод па то јавите господину управни |
| заплеће, — вама нико ништа не сме... ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, |
| остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>Пера прво помоли главу |
| после тога и госпођа је врло добра; ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се |
| су да ће се после празника иселити; ја ћу доћи после подне да их обиђем, а ви се добро владајт |
| > <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата о |
| ...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није т |
| ка дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађете послуживање. |
| пажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за сваки случај, па |
| еба да се бринете, — опет ће Божа, — ја ћу се за то постарати код куварице, а и видео сам неке |
| више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу сад да идем код... код...</p> <p>— Код кога?</p> <p> |
| ..</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух |
| — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам д |
| е(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да м |
| полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, |
| могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног |
| ијаши, а од момка ни трага.</p> <p>— Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нек |
| о, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на пијац да купиш кифле |
| вама подуже да разговарам.</p> <p>— Ја ћу вас саслушати, — рекох седајући.</p> <p>— Седе и она |
| утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћет |
| мах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, — одговорих, а веома сам се осе |
| пет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пустите.</p> <p>— Можеш викати коли |
| ене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћу слушати, — рекох застиђен.</p> <p>— Сад одмах идиш д |
| т пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p>— Добро, онда излаз |
| па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се доцније с вама разрачунати!</p> <p>— Знам, али ви |
| ..{S} Ево ти сведоџбе, на, па иди, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми |
| инара, па се постарај и за остало, а ја ћу за неколико дана забрану задржати како будем знао,.. |
| а...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се о |
| ирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће док се ти вра |
| — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да те прими.</p> <p>Оде |
| ам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја |
| че:</p> <p>— Госпоја, идите ви сад а ја ћу већ с њима... </p> <p>— Нећу се ја ни маћи одавде до |
| а, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сваки кутић,... могао бих |
| ројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер |
| викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, добро, — одговори газда М |
| Разуме се, прво њему па онда вама и ја ћу му се молити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он узд |
| ти кад ме будеш видео.</p> <p>— Па и ја ћу, наравно, поред рукавица купити и остале најнужније |
| обро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, |
| <p>— За то не треба да се бринете и ја ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко в |
| Ишли ви не ишли све ми је једно, али ја ћу да идем...{S} Надам се да ћу код сестре <pb n="225" |
| ли...</p> <p>— Кад ми будете требали ја ћу вас позвати...{S} Како вам је име?...</p> <p>Ми му к |
| кажем идите, а ако ми будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писар |
| одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где |
| час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји |
| правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим |
| , или на поље!...</p> <p>— Молим вас ја ћу данашњи изостанак дупло накнадити.</p> <p>— Вуци се |
| неке задатке и написао ова правила која ћу вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед |
| и за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> < |
| рај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунати како знам...</p> <p>— Напред! |
| послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...< |
| тајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> |
| ћу вас покорно молити да ме пустите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n=" |
| вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво те рекох, — јер ја немам |
| говорили те си себи кривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, |
| едеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право...{S} Синоћ је дошао у Бе |
| а, вала, идем право код г. саветника па ћу обиснути Рези око врата, као мачка и нећу је пустити |
| ,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се добро владаш и да б |
| молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гле |
| — Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати на оцену, којом ћете га придиком изме |
| <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу вршите...</ |
| хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устад |
| и одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја |
| умом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> <p>— |
| ете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за |
| питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу |
| </p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— |
| толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом месту за |
| је лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вам |
| /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити кад |
| брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb |
| себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p> |
| аже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — реч |
| роњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на зан |
| ћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... ако х |
| Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам имао!</ |
| ете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, в |
| са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...</p> <p>Изиђосмо сви, ја и господин Заре остасм |
| .. ево овде,... отварајте, мангупи, сад ћу ја вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p |
| да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем кел |
| пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна врата изнад којих |
| јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимски капут (који сам за |
| p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, битанге једне...{S} Није ово место |
| ле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p>— Немој ја теби сад од |
| д зиме, а нешто од страха.</p> <p>— Сад ћу да видим, — поче Пера, — да ли су овде оставили паре |
| сам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја теби дати да једеш, па после да ми мало помогнеш |
| дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију. |
| и.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изна |
| о, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до капије пребити.</p> <p>— Овом се живинчет |
| , а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи гов |
| ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p |
| гурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу |
| код једног професора, а сад не знам где ћу.</p> <p>-— Дакле немаш послуживање?...</p> <p>— Нема |
| ад морам одмах ићи да видим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — |
| стан, јер идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан прове |
| ин а од ручка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у со |
| ју радозналост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p |
| /p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,... не буди овај с |
| и будете требали ја ћу вас звати, иначе ћу одмах отићи и „реферисати“ писару како сте своје кир |
| ривицу створио, па ћу те пустити, иначе ћу дело иследити и спровести суду, а то ће подуже траја |
| их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и |
| кад да се с тобом објасњавам, јер иначе ћу звати служитеља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Ц |
| ео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осе |
| иђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и шта ли |
| ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уа |
| из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, јер сам био већ пао из два предмета, |
| ажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта |
| но сам мислио о новом „квартиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто п |
| ли ко зна колико је подрум дубок и како ћу после из њега изићи, а може бити да је и пун воде.</ |
| пет добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" / |
| а не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на |
| уке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у |
| .</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пр |
| ест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставн |
| с чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећутати и зваћу је просто:{S} Госпођа, па к |
| свађам.{S} Сешћу овде на канабе и мирно ћу вас саслушати, дакле, молим,... рекох седајући на ка |
| му Панта.</p> <p>— А никако!{S} Сигурно ћу доћи...{S} А, ево газдарице!{S} Но молим вас, немојт |
| с ћеш спавати на овоме кревету,... лепо ћу га наместити...</p> <p>— Кад сам ја ту не брините се |
| , ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло до |
| и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита м |
| и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао мој |
| вас; нарочито сам га данас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џе |
| , да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може пристојно жив |
| к, Панта, да ми није на очи изишао, јер ћу га пребити као пса!</p> <p>— Маните га, молим вас, з |
| ном:</p> <p>— Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека |
| риметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћу те по глави с њим! — продера се она подигнув месо у |
| нико овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад |
| ик, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану слепа код очију, а за |
| ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ |
| ми он — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> < |
| емати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући |
| још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одго |
| ко те је наговорио да онако радиш одмах ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да зна |
| Ја ћу се одавде не опажен извући а њих ћу оставити, па нека се овуда до миле воље јуре, — реко |
| о четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, |
| p> <p>Близу јелашничке кафане има једна ћуприја на потоку који тече кроз Моралију, под коју се |
| ло што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превиј |
| у подруму један велики аван, од кога је ћускија била тешка најмање 15 кграма.{S} Метнем онај ђа |
| не пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о |
| ћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову с |
| оче испитивати.{S} Ови су на питања или ћутали или одговарали неистинито.{S} Одрицали су све шт |
| ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога ми, не знам, али се овако виш |
| га оставили? — наједанпут први прекиде ћутање.</p> <p>— Јесам.{S} Ни бриге те није,... не би г |
| где ћемо.</p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушку |
| </p> <p>Не знам колико би тако стајао и ћутао да један апсеник не проговори другом, што ме чист |
| кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У оста |
| ономе...{S} Ја сам, међу тим, замишљено ћутао.</p> <p>— Имаш ли који грош? — најпосле ће један, |
| речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгл |
| с на мах обузе нека непријатна језа.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи прогово |
| ави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкујући иде ли ко!...</p> <p>К |
| ана, — рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> |
| исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком такту...{S} Кад се вино приближи кра |
| а отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и држаше их под пазухом очек |
| прозор осветљен видети, аја!...</p> <p>Ћутећки ишли смо полако напред али поуздано као да смо |
| си!</p> <p>— Али молим вас...</p> <p>— Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта н |
| ник! — најзад се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, |
| рем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоће |
| судове по кујни, а ништа не говори.{S} Ћутим и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођ |
| {S} Поздрави смо се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам |
| врата те да слушамо бабу и старца како ћућоре и по соби тупћу као јежеви!...</p> <p>Старац је |
| е прошао дан а да од ње не добијем коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с гос |
| ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још |
| </head> <p>Једног дана (била је недеља) у првој половини месеца септембра остао сам спавајући н |
| себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава |
| не у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба |
| живљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, |
| <pb n="116" /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде у |
| лав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - у |
| и по неколико пута.</p> <p>Идућег дана, у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на |
| Западном Врачару...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи ст |
| .</p> <p>Куцнем на вратима овога стана, у коме сам већ раније био кад сам се погодио.</p> <pb n |
| е да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имал |
| е у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краћ |
| врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а бркова нацмаканих помадом и то |
| погледам на место где сам лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку ка |
| ... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p |
| ала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава г |
| риђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења... |
| /> <p>— Даће нам, ваљада, благодејање, у противном морамо послуживати...</p> <p>— Кад је број |
| дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а они остали су м |
| ву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, она бабетина не појави на прозору.</p> <p>— |
| вати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући |
| о, да смо преко дан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора с |
| е на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 динара у сре |
| равилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени некако стидљ |
| да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после |
| столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомоте, ваљада ће и ос |
| соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у јед |
| совка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежн |
| се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај кланац разлеже пуцањ...{S} Сигурн |
| ачким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и миришљавих рајских стаза...</p> <p>И |
| која се сучељавала са механском собом, у којој је мој друг спавао...</p> <p>Ватра се појавила |
| чај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостионици.{S} Некако смо били подесни јед |
| а у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу |
| е мој јорган, са којим је био покривен, у дворишту табају ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, |
| еше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише поред мене.{S} О |
| } Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас научењака нема мира |
| ди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да осваја, изиђем |
| боље?!</p> <p>— Добро је мени и овамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p |
| /> да се кренемо и овај град оставимо, у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источн |
| и дохватио ону проклету књигу па журно, у некој дрхтавици, тражи прстом свој разред и име...</p |
| леђа па заждим низ онај гај као ветар, у који се мах разлеже пуцањ, а за тим одмах други па тр |
| ам новац који вам је г. Т... пензионер, у име награде дао...</p> <p>Пера ме погледа са радосним |
| Замислите,... него изволте, молим вас, у собу да не стојимо овде па ћу вам причати, ти Милане, |
| азуме се кришом, потражим свој крчажић, у корову и, збиља, нађем га не повређеног где сам га и |
| су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не зна |
| мет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам |
| ад, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра видео.</p> </div> <div typ |
| и види је ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, |
| >— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> <p>— Зар те није страх |
| амо ићи и то одмах.</p> <p>— Да, да,... у Пирот.</p> <pb n="235" /> <p>— Држи га ти док оседлам |
| мео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше пуно путника и до зла Бога з |
| пим на послуживање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неу |
| а муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које смо украли од пенз |
| за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?. |
| ово писмо,... одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одм |
| оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са п |
| Колико је само пекара од њега закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је бил |
| и земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разнов |
| дворишта, а обе су спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног пред |
| ном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за се |
| , молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом данас је велики празник, а мислим да сте хриш |
| руго, из дворишта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих |
| ето, сад си видео где је стан па дођи; у осталом довече ћемо се наћи па ћемо заједно доћи, а с |
| одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање |
| око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити. |
| у, па ћемо се постарати за лампу и гас; у осталом о свему ћемо сад натенане разговарати.</p> <p |
| ичати...{S} Сељаци се начетише око нас; у томе приђоше и три дечка, нешто већи од мене, у лепом |
| ем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њој, али кад се о |
| памет не дође...{S} Мислио сам о свему; у памети ређах све дан за даном, догађај за догађајем к |
| с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, где сам остао до 14. септембра исте године.</ |
| ешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљи |
| и се светлост из кујне, а <pb n="96" /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом |
| па кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви на |
| по Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...< |
| могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да с |
| емо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До |
| ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да се за вашу немарљивост извините, а ви...</p> |
| а радим, морао сам лећи, али где?...{S} У оно прво оделење да изиђем ни пошто; јер да ме осети |
| о, није био прост поп већ владика...{S} У први се мах поплаших и застанем, а за тим скинем капу |
| ама држао; изгледао сам као сенка...{S} У таквом ми стању, разуме се, још теже бејаше наћи посл |
| ко је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они |
| ма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида направим рупу и ту затрпам свој |
| е на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам био већ на Калемегдану.{S} Полако се |
| старац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и к |
| рошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици |
| иступачан?!...{S} О, ви се варате...{S} У осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S |
| е светлост једва могла распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући |
| домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред владао...{S} И данас ми је за ч |
| принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ног |
| шта понео, а без тога нисам могао...{S} У једанаест сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе |
| ед тога, нисам ни војску одслужио...{S} У осталом оставимо ту ствар за сада као безпредметну, п |
| ко ми не кажеш ко те је наговорио...{S} У Топчидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете |
| овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да који господин дође и |
| ам јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта |
| а, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, појави госпођа на |
| ле је Наста све бешње грдила Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста |
| у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у соб |
| друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме свест не остави...{S} Напрегнем сву снагу и у |
| дао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет носача, тако, д |
| то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господи |
| ном спустим корпу па дохватим врата.{S} У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> < |
| иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни помислити, а не знађах |
| и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госпођа позва Иду горе да јој помогне |
| зацрни, она ме мало живота не стаде.{S} У вече сам се био, као обично завукао испод жбуна, а би |
| да нађем себи склониште, али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос п |
| гледам гурање онога света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ и |
| S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше много света: и људи, и жена |
| како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро |
| ="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат |
| немо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро очекивао као |
| а оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, |
| две-три даске, на којима су спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајно |
| нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради ш |
| огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу |
| слаба да би је и ти могао провалити.{S} У њу затварају оне који су безопасни али је ипак добро |
| ра.{S} Свако јело нисам могао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} И |
| но и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озе |
| а би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна мала каваниц |
| колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим рас |
| сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не |
| јама, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било ни |
| ећег,... кога сам стигао, све редом.{S} У тренутку направи се лом...{S} Посвађаше се и они међу |
| својим послом, јер беше већ доцкан.{S} У кавани осташе само она три ђака, момак и ја.</p> <p>Н |
| дође затекне нас обоје где спавамо.{S} У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао |
| нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже |
| па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нис |
| реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако разгрејан заспах као заклан.</p> |
| мах за њом те запалим и другу лампу.{S} У соби беше врло топло и пријатно; јер је велика порцул |
| е те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Мор |
| што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, сву |
| огунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се |
| је сигурно било од неког старог сита, — у коме се забеле сребро.</p> <p>— Један, два, три, — бр |
| Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех |
| јзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог |
| одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се |
| ико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђ |
| ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајњем случају двојица без тога и могу бити, рехох ј |
| , одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут |
| мо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако живити: нити имамо пећ |
| и и остале најнужније потребе.</p> <p>— У недељу после подне дођи код мене,... знаш где сам, а |
| е кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у |
| <p>— Немам, нисам је ни добио.</p> <p>— У који разред идеш? </p> <p>— Сад свршавам први, прекос |
| је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb n="199" /> <p>— Па и |
| ди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— |
| ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p>— Да...</p> <pb |
| ?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу? |
| ним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У кавани код „Југ Богдана“.</p> <p>Без збогом одем тамо |
| </p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола |
| го где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што |
| А,... знам сад,... а куда ћеш?</p> <p>— У Пирот...</p> <p>— Ђе ћете ноћити?</p> <p>— Не знам, о |
| Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где завући као миш, а у |
| ма поћи да не бих био „издајица друшта“ у тим <hi>тешким подвизима</hi>.</p> <p>Неколико дана с |
| је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха |
| гој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој песма и смеј, у једној се немилостиво чупају з |
| сахати бавио сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђ |
| .</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једној псовка и дрека, а у другој п |
| једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> <p>Једног дана, и |
| из оне јазбине и растурисмо куд који, а у вече, око осам и по сахати, скуписмо се као и прошлог |
| Нисам смео лећи док госпођа не заспи, а у нестрплењу сам очекивао, да се на оном дивном кревету |
| кожном канабету; на носу јој наочари, а у рукама раширене новине; између прстију десне руке вир |
| ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — реч |
| ио сам се како да то нико не примети, а у ствари сигурно нико није ни мене приметио нити обрати |
| морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме |
| на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим изб |
| .{S} Ја сам као обично радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно |
| акати, али не гласно, јер нисам смео, а у томе сам и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| е сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну б |
| преко дана ретко се овде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хв |
| ући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских час |
| и било.</p> <p>Правио сам се невешт, а у себи сам се смејао, па и прибојавао; јер нисам могао |
| ки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих усели |
| која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — |
| и рабаџије и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче |
| ност ми је као домаћину, — одговорих, а у тај тренутак крекну газдарица Наста из кујне која је |
| у се преко ноћ ма где завући као миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео |
| и госпођу овде се не оставља јело, — а у истом <pb n="29" /> ми се тренутку представи слика Ид |
| о јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста тајац...{S} Нас на мах |
| у сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина... |
| и безобразан,... срам те било, — вели а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радил |
| гао јести.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n=" |
| } У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} |
| што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди код Витомир |
| ту завесу, те да могу видети је ли баба у соби или није, — када он почне кашљати, излазећи у ку |
| отегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пе |
| с се милостиви Бог стара...{S} Не треба у њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окр |
| м, јер беше неурачунљив, а сва му права у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p |
| редство да не заспи, те ваљда то изазва у неколико његову наклоност према мени, па мало раздрем |
| ас је невоља нагнала да потражимо крова у тој недограђеној кући и како смо тамо наишли на два л |
| иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљу, јер је сваки доносио по један или два трунчи |
| ајзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле |
| сте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пут, да ко |
| во кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милуј |
| . крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме |
| господине, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми да |
| > <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у з |
| се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича |
| ејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазите сад, — |
| не истргнем, измахнем ногом и грунем га у трбух тако, да се од бола сави као гудало, а за овим |
| {S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох пребацив торбу преко рамена...{S} Ишао са |
| > <p>— Збогом! — одговорих и пољубим га у руку (коју ми сам пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем |
| чем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало пов |
| е Панта кад се вратише. — Предадосмо га у кварту његовим друговима, који мало нешто да су бољи |
| ати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и наместисмо на једну асуру, која је била цео со |
| о опсова па зграби оно месо и тресну га у један крај тезге, за тим извади новац и даде ми са ре |
| — Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више |
| убим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пута у јед |
| д све сиротиње имали смо на столу свега у изобиљу: и печенице, и колача, и вина, свега...{S} Ја |
| мо једно једино и имали, па би око њега у наоколо полегали потрбушке и отпочели писати;... та ј |
| И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што с |
| ече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је |
| , па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који ми оно мало дроња са |
| брзим корацима...</p> <p>— Терај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...< |
| у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Б |
| ..</p> <p>Кад сам био сигуран да никога у близини нема, провучем руку и полако притворим капке, |
| де по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са с |
| ра, виршле и друго, па поред свега тога у вече, кад дођу кући, заврше свађом или тучом.{S} Госп |
| ије беху зреле, предложи Голуждрави, да у вече, око десет сахати оберемо неке кајсије у башти ј |
| из она друга два предмета ну с тим, да у старијем разреду за њих буде обавезан други живи јези |
| /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p> |
| ра се од радости беше толико збунио, да у канцеларији метну капу на главу.</p> <p>— Сад збогом! |
| у?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Калемегдана...</p> <p>Опет |
| — викну овај дивљак и тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога ви |
| и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам и ја Кастора волео и са њим се, |
| ли слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођемо на пробу...</p> <p>— Бре даћу ја теби про |
| о радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи неуспех.{S} Сир |
| у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у |
| ру и зета.</p> <p>И заиста, ја сам тада у Пироту имао рођену сестру и зета, који су тамо са ост |
| гав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бит |
| се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се накашља и пљуну иза себе, па онда по |
| ај, — да можеш горе са мном (ту погледа у таван) ја бих те примио, али не можеш,... спавамо нас |
| н научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни слутио да је |
| е за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чин |
| ратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, пред којом се беше маса света иск |
| S} Стотинама каната и крчага беше свуда у наоколо поређано по земљи.{S} Ларми и свађи међу оним |
| наста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хо |
| .</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" |
| /p> <p>— Није; кад ти је одавде госпођа у три сахата отишла код Мице, отишла је и Бубица с њом. |
| p>— На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> < |
| а,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{ |
| кад доврших она ми изброја новац и веза у једну мараму...</p> <p>— Ево ти,... пази да не изгуби |
| адах као нико мој.</p> <p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је |
| обично топао и ако беше 8. новембар, ја у томе размишљању <pb n="35" /> задремах...{S} Спустим |
| ли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— |
| други мангупи, је ли, лоло?!{S} Зар ја у својој кући да немам мира на овај благ дан, — поче На |
| p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промр |
| д нисмо било...</p> <p>— Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па |
| лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и к |
| добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима с |
| тигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба светлост.{S} Пред вратима с |
| Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> < |
| , што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Р |
| да пође, али се на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пер |
| фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ов |
| завучем испод једног еспапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их |
| спођа звала ону псину, теглила и зевала у мекој и топлој постељи!</p> <p>— Боже мој, — говорах |
| траг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</p> <p>— |
| им те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је |
| ер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, као да сам јој ј |
| нула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођ |
| а доста лепа жена.</p> <p>Она је имала у истој кући и ћерку, која је вршила собаричин посао, а |
| а, која беше косу и одело мало дотерала у ред...</p> <p>— Отишли су на посао, — одговорих.</p> |
| д полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим ва |
| стару жену, као изузетак, која је могла у сваком погледу служити многима за пример.{S} Сиротиња |
| две сестре, али је сама самцита седела у својој великој кући, док ја нисам код ње дошао...{S} |
| злазимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше де |
| да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у дес |
| p> <p>Примим новац и карту која је била у коверти, а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала |
| их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газда |
| по народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као т |
| p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике...{S} Млада <pb n |
| м путањом поред Моравице која је водила у нашу башту, а међутим непрестано ме је копкало да вид |
| се с једном куварицом, која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а он |
| аш као за инат газдарица се беше десила у дворишту кад се они повукоше и направише ларму.{S} Он |
| ине с врата, јер се одистине беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурн |
| и сувише мазила тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му |
| "101" /> је газдарица јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на бла |
| е труђаше да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, |
| ао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам о |
| ро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да |
| ас се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрес |
| ре се она све јаче са подигнутим рукама у вис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него у |
| оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — ре |
| а трен ока нађем са свима својим прњама у — снегу...</p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у с |
| .{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и |
| један савршено ћосав поп са бројаницама у руци, који, како сам доцније сазнао, није био прост п |
| упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отвор |
| у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у ово |
| ћете иначе сад на својим рођеним леђима у својој сопственој кући осетити ове обранице!..{S} Јес |
| учиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до најмање ситн |
| трећи пут избацише станем пред вратима у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{ |
| Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и в |
| вао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Београдом.{S} Ту с |
| кој пијаци, и, тако се, тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <d |
| ојим кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили ко |
| н а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> све слабији; да ли је то дола |
| бољу порцију јела, а и госпођа из дана у дан постајаше све милостивија наспрам мене...{S} Моља |
| tion" /> <p>Тар;о је то трајало из дана у дан, без икакве знатније промене, али једног дана, ка |
| ...</p> <p>Тако се то понављало из дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> |
| од друге...</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.{S} Испити беху отпочели, а и повратак се госпођи |
| и само то, да сам пешачио неколико дана у друштву са једним сељаком из мог села.{S} Пред саму н |
| ен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! пов |
| им што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д...</p> <p>Сутра дан, у седам сахати, к |
| аву дићи.{S} И тако је то ишло из +дана у дан.</p> <p>Завршујући ово своје причање не могу а да |
| поврвеше <pb n="144" /> са свију страна у лађу.</p> <p>— Збогом и срећан вам пут! — рече Пера и |
| а киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем |
| је била велика, али је била преграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме см |
| је место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бив |
| м пред њега; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам |
| свега...{S} Ја сам представљао домаћина у правом смислу те речи...{S} У свему је примеран ред в |
| бригу домаћина, односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би |
| ожурим...{S} Ишао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећ |
| осмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напр |
| латим те да не стојимо пред капијом, па у томе и не обратих пажњу колико се возимо али ипак ми |
| клог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито п |
| ар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури тамо где су нам ствари биле, а ј |
| ем се, протрљам руке, дохватим капут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахат |
| вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ру |
| — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти и |
| грабим ону крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се с |
| о пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и |
| остави на тезгу, а оно остало све стрпа у корпу која се напуни...{S} Навучем на корпу заклопац, |
| еки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у |
| ска новац пребројао имао сам 367 динара у сребру, а поврх тога и нов пар одела!...</p> <p>Сутра |
| рече председник пружајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово в |
| оћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> <p>Заблагодарим јој се примив новац, па |
| ненађење и радост, избројим осам динара у сребру...</p> <p>Мојој радости не беше краја..{S} Рас |
| да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али |
| бомир, послуживао је код једног поштара у пензији, коме је највеће задовољство било да се сваки |
| тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо тамо отићи сами.{S} Исприч |
| отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="103" /> < |
| пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, |
| а лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у седам сахати морам бити код матере, имам важног посла |
| p>— Пошто сте ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</ |
| гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пија |
| остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чл |
| ...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао з |
| ор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити сам и |
| ам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног |
| у те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> < |
| оз главу и одмах почнем лупати на врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита једа |
| за тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице са |
| се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава |
| p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће |
| о је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи |
| али ипак за то рукав од мог капута оста у његовој руци...{S} Није ни писнуо од бола, јер знаш к |
| псанџије, већ један други пандур, доста у годинама, који немарно сам сеђаше на клупи...{S} Врат |
| — одговорих.</p> <p>— Кавана има доста у Београду, него како се зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p |
| био побегао изиђем и седнем поред пута у један ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав с |
| ико од заклетве!</p> <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се |
| а се опет правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, |
| а чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској љубави могли живити!...{S} Ама никад, |
| .{S} У осталом, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како с |
| То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам |
| промислити, повикаше она друга двојица у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, п |
| упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо с |
| другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима |
| </p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуш |
| ај с леве стране...{S} Нас је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и |
| данаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S} Ту се задржасмо подуже, јер је |
| > <p>После подне отишли су сва петорица у општину, и како су ми причали, грдну су муку имали до |
| у руку покупим оно мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин и |
| улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође до |
| — Збогом, синко! — рече баба и одгегуца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам т |
| м, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, |
| м ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер са |
| ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, д |
| ни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p>Сећа |
| је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жижицом, — али кад је т |
| у и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— |
| 19001_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дошав у Београд ступим поново код професора Р... да послужује |
| а леђима неће валити...</p> <p>— Ја жив у Пирот нећу ићи, а мртвог ме можете однети...{S} Пусти |
| омуклу гласину, од које ми се следи крв у жилама...</p> <p>— Свршио сам — помислих, а не могах |
| ко,... па?</p> <p>— Спровешћу га натраг у Пирот, пошто иначе морам тамо ићи и то одмах.</p> <p> |
| .{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посл |
| ајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми |
| јој, — да те не бије баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи м |
| уштена гроба овога сиромашка који никад у свету не знаде за љубав: ни родитеља ни брата ни ближ |
| им хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да |
| .</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваше владику да пију к |
| ма Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се и |
| итати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне |
| реме њеног боловања поврати се мало ред у кући и мир између господина и госпође, само што је ов |
| лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отв |
| ећи.</p> <p>Сутра дан оставио сам завод у коме сам тако своје службовање завршио.</p> <p>Сад се |
| склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на сваком сам кораку |
| а учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз н |
| у морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад |
| ересовања за све оне, који прате појаве у друштву, па и за оне, који желе, да се само просто на |
| <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако |
| лим брковима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и у |
| — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити да она двојица не изиђу из куће |
| оведајте, господине!</p> <p>— Терај ове у затвор, али сваког обашка, па ћу се ја с њима рачунат |
| корпу заклопац, платим касапину па све у трку кући...{S} Како су ми биле спремљене књиге, ја и |
| а га не загрлим.</p> <p>Дакле, беше све у своме реду...{S} Слушао сам не може боље бити,... сви |
| м муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је бројала.</p> <p>— На, ево ти, |
| ашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње преседео држећ |
| ио прошао, али, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полак |
| је</hi> прође најгоре и при бежању паде у — кречану...</p> <pb n="129" /> <p>Враћајући се нашем |
| овукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видет |
| S} Парче велико па не иде...{S} Застаде у грлу.{S} Дете се зацену и поцрвене као куван рак.{S} |
| Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примач |
| и одела, ни књига,... ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p |
| есе.</p> <p>— Да није овога детета овде у кујни показала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хв |
| а доћи дежурни писар,... отишао је овде у кавану да руча па ћу га молити да те пусти, али да се |
| ницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили |
| је још лешкарила.</p> <p>— Запали овде у соби лампу,... не види се најбоље — рече ми она што и |
| о ми, брате, салон, него како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и праз |
| младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доброг пријатеља, јер он тра |
| ј те да не саслушавам људе и лежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пуст |
| два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем |
| у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на ул |
| збрижан смех као да смо се спремили где у госте, а не да смо остали без крова.</p> <p>— Лакше д |
| и ништа.</p> <p>Мој ме сапутник доведе у кавану код „Пандила“.</p> <p>Кавана је била преграђен |
| /p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па навлаш |
| у.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм дремљи |
| добро владај, — рече ми, па за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, |
| их шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза ког |
| димо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болницу да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алек |
| не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа ниса |
| ислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех нешто намештати око |
| е била нешто већа, преврте и расток оде у прашину...{S} У исти се тренутак, кад се ово деси, по |
| ру.</p> <p>Ми се раздвојисмо.{S} Он оде у Теразијску гимназију а ја опет полако на Велики Пијац |
| им га, па за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и н |
| у паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стиг |
| тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама |
| ам празник; нека вам милостиви Бог буде у помоћи и сваку срећу да, а и мене и моје нека не забо |
| а столу свакојаких ђаконија, а кад зађе у другу половину месеца он са својима скапава од глади, |
| вет се поче разилазити и кад сунце зађе у дворишту није било више никога.</p> <p>Како ми се беш |
| о пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и очисти их.{S} На прозорима су биле гвоздене р |
| ан за другога, те наше познанство пређе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне |
| умем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија раз |
| хата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме на |
| потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет |
| умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастички |
| ред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; на |
| S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије у ру |
| о док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај исприч |
| се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни мал |
| чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ја кр |
| ој прозор гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх |
| о ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у другу не могу...{S} Кад сам била луда нико ми није кр |
| ништа нисам скривио!...{S} Из ове коже у другу не могу,... него збиља, баш кад рече, куда ћемо |
| о је за оне ђаке који те године прелазе у V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем оча |
| и у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше поштено смрсио конц |
| ага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време никако се више не појави.. |
| егасмо.</p> <p>И ако је изгледало да је у подруму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер |
| сак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се рано смркне).{S} Киша по |
| у добру пријатељицу, инжињерку, (она је у Алексинцу <pb n="273" /> живела сама, а муж јој посло |
| реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је заводу н |
| прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па |
| и и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што т |
| ш је сад наћи?!{S} Та да је во не би је у овој помрчини могао видети, па још тако...</p> <p>— М |
| /p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнад |
| ила. </p> <p>Како му драго, тек мени је у тој кући било добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне ч |
| — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у механи, — рече ми један из гомиле, који је слушао раз |
| ар, идите ви и не брините,... власти је у рукама,... морам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту ш |
| амо ме погледа...{S} Ко зна како јој је у души било...</p> <pb n="318" /> <p>— Ја признајем, — |
| риновили, нарочито Божа...{S} Он нам је у томе погледу више вредео него сви...{S} Беше то умиља |
| p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати ко |
| е хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђ |
| {S} Отуда је пребегао рањен и куршум је у телу до смрти носио...</p> <p>Не могу ти казати колик |
| разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га |
| па за тим принесем вечеру...{S} Ако је у боци остало ракије они је докусуре, па пошто се издув |
| ма и не одговори ништа, а непрестано је у земљу гледала.</p> <pb n="324" /> <p>До тада се на ов |
| ече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђа |
| о материјалистичко ситничарење, а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам и |
| — Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођ |
| је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао послуживање с |
| ме задржи и ако сам јој обећао да ћу је у будуће боље слушати и да нећу ићи на пробу, али она н |
| >— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се не брините...</p> <p>— Жив био!...{S |
| је сваки волео сем Бугара, од којих је у Македонији и рањен, јер им је тамо, како сам вели: „м |
| је...</p> <p>— Ево, ђацима се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало |
| јутрос прва дошла у кућу, али кад није у доброј намери, већ да нам на благ дан прави свађу, ми |
| , око десет сахати оберемо неке кајсије у башти једног пензионара на Западном Врачару...</p> <p |
| ужитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, па изиђе |
| квих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих. |
| на све стране да нема којег патролџије у близини, па проспем воду из крчага мућкајући као да и |
| захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за мој сто; п |
| тражи ђака за послуживање и да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао |
| остао до седам и по сахати, кад су ђаке у разреде пуштали.</p> <p>Мојим друговима би врло непри |
| оме, а највише је се мотала око владике у пркос мојој госпођи, која је, како зли језици веле, с |
| Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су госпођи |
| а који је изгледао као оне велике лутке у излозима.{S} У тренутку опколи госпођу више од десет |
| добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за руча |
| осподин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету |
| ти него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— Зар ти ниси о |
| иче; неки мушке, али дуге, па се савиле у врху као врхови на саоницама.{S} К томе треба додати |
| из куће док се ти вратиш...{S} Има доле у оној новој кући две скитнице на преноћишту, како ми б |
| </p> <p>— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес |
| рекох.</p> <p>— Ја имам једну собу доле у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите |
| <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај т |
| м никога познатог нисам имао, јер дотле у Ниш никад нисам долазио...{S} То ти је права турска в |
| о наишли на два лопова.{S} Исприча даље у неколико њихов разговор (прећутао је замотуљак с новц |
| доћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја.. |
| {S} Један по један изиђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови |
| зином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ако је већ била н |
| /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p>Ми се с |
| сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било од мене |
| Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом снагом, — могл |
| и ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш куда сам и пошао,... и тамо има полиције, а и бли |
| .. ништа!...{S} Овде у Београду неће ме у другу гимназију примити!...</p> <p>Премишљајући тако |
| учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Е |
| рављам како ваља, али, наравно, и ви ме у томе морате подпомагати — одговорих.</p> <p>— Па разу |
| оп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше као да се изненади...{S} Заг |
| није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за ма |
| ине,... одлази!...{S} Подвикну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пу |
| Ћути, ни речи...{S} Ти си!</p> <p>Богме у мало свашта не би!...{S} Грдну сам муку имао док је н |
| ништа..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градс |
| је имао по једну обрамницу, јер од зиме у голим рукама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим |
| и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су држали на палилулској пијаци, и, |
| испрати до капије те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и |
| уће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практи |
| а.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у канцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме пи |
| ло у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белешке саопштавам и ва |
| се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је она спавала.{S} Свећу никако нисам добијао.{ |
| о неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четвр |
| и како је ствар текла и тражити, да оне у кући похвата и дотера у кварт врачарски, а ми ћемо та |
| пену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако преса |
| ближаваше.{S} На моје велико изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе н |
| у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем |
| , а на њих натрпали грдно велико камење у толикој количини, да сам одатле никад не бих могао из |
| } Срећан вам пут!...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње у |
| н саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, |
| та ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни |
| рече један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дан |
| кох.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> < |
| p>Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које |
| пођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у вече давала да се подгреје, а оно |
| тељица није ту била, већ је остала горе у канцеларију да пише неки извештај.</p> <pb n="308" /> |
| исам дуго смео заспати, бојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило о |
| Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда |
| јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и да |
| е тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор уг |
| је свуда, — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ј |
| у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини прекрстим па за тим креснем жижицу и за |
| јне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух |
| м бекријом не могу изићи на крај, па се у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом |
| мејући се као да ништа није било, па се у трку дохватим врата, а кад сам био испод управитељеви |
| је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми |
| у поведем децу из трпезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни п |
| аздвајали, нарочито од оног доба кад се у развалинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се |
| да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича та |
| свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мен |
| ба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрт |
| преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, могли смо ја и Ида све појести.</p> <p>Пред ве |
| ећу...{S} Па и овом приликом, кад би се у вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и кор |
| </p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</ |
| ајгоре, било је нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; |
| о гутао дим и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћ |
| ре са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мислиш подне ј |
| {S} Соба је била толико мала, да сам се у постељи једва могао испружити.</p> <p>Пуних петнаест |
| ишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне вратио нађем млеко не дирнуто, а њега где лежи |
| е и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми досадна она сеоска тишина |
| , мој драги, да ти опишем колико сам се у тој кући за два и по месеца намучио.</p> <p>Случај је |
| </p> <p>Ишао сам доста брзо, јер сам се у Пироту код сестре био добро опоравио, те тако пред но |
| ио и, после подужег напрезања, нађем се у једном рогозу који прелазаше моју висину...</p> <p>Ст |
| ању да љубопитство савладам, завучем се у један коров и седнем, а мараму с новцем спустим поред |
| : само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта |
| дређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало о |
| у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је |
| тири до пет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ о |
| би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} |
| уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, на моју радост, нађем винограџију где на |
| ив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђо |
| мара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у р |
| ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим н |
| со; стакло прште као бомба и мастило се у млазевима <pb n="115" /> расу по бело окреченом зиду. |
| е братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас ч |
| а стола које изгазисмо.{S} Престасмо се у помрчини тући, јер би се између себе тукли, али газда |
| /p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера |
| се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> </div> <div |
| м полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћицом очекиваш |
| да хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики празан плац до |
| ину, па за тим одем на бунар и добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем |
| му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није преварио.</ |
| име, али боље да га нисам нашао, јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{ |
| редсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би могао исправити, тако је ниска била.</p> <p |
| е као луд; ни сам не знам од куда му се у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ва |
| има ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и |
| head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књи |
| вам на Калемегдану...{S} Завукао бих се у вече испод каквог жбунића од живе ограде и ту бих се |
| д старог турског посланства сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, велик |
| же врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где гов |
| — Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо |
| Јест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да |
| аку треба.</p> <p>— То је мало и још те у ово доба тера на пијац!... _</p> <p>— Није ни она зна |
| ажим од вас да их као такве све отерате у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, |
| паст!...{S} Молим вас да их све отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо |
| ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="191" /> се половина, која је б |
| већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње сам остао пуне три годин |
| е...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо |
| — Господине, пошто одведете децу дођите у моју канцеларију.</p> <p>— Разумем, — одговорих и не |
| ико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“...</p> < |
| а нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и били!!...</p> <p>Ја немам речи |
| ор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква проба, к |
| близу“...</p> <p>— „Могу, могу, изволте у кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број? |
| во викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар. |
| ст одправљао како треба.</p> <p>— Нисте у свему,... бар према мени.</p> <p>— Може бити.</p> <p> |
| >Дођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја |
| х дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао тако, да ј |
| у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има једног р |
| из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а н |
| ротеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају ногама очекујући |
| анта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука... дивота; |
| у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> |
| окренута првој, која су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади |
| ам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у см |
| су се две сирове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример ј |
| а изволте! — виче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се де |
| че одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под жив |
| а па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и гл |
| освршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће д |
| ..{S} Тукла ме је док је имала парченце у руци; свега ме крв обли...{S} Ево и сад ми се познају |
| оћи, — рече Божа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћем |
| та, али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!.. |
| рече им Панта кад изиђосмо, — па довече у осам сахати дођите и полако куцните на онај доњи проз |
| /p> <p>Пера приђе једном олуку и завуче у њега руку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту |
| е писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам говорио, а з |
| е упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахати пре подне ручао, још нисам ништа јео |
| не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је преко дан било. </p> <p>Господин и го |
| вјати Боже</title>“ тихо се продужаваше у непосредној мој близини, а за овим наста читаво опело |
| андовати: те ово, те оно.{S} Наређиваше у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове су |
| седнем на њу, а киша непрестано падаше у ситним капљицама.</p> <p>Дуго сам се одмарао.</p> <p> |
| лађи остасмо, а они — господа, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред |
| се сав по њему расплину; госпођа држаше у руци лонац без дна...{S} Диже се густ облак од паре,. |
| ли ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се прилично бојали |
| аступио.</p> <pb n="131" /> <p>Дотераше у кварт и Игњата...{S} Ми смо се на саслушању правдали |
| отвараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S |
| сам грешио да се поправим, — рекох више у иронији...</p> <p>— Тврдоглави сте и не приступачни.< |
| p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тога им се с |
| уке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послуш |
| осле десет дана моји се другови вратише у Ниш, а ја останем код сестре још пет дана па се и ја |
| ођоше и остале.</p> <p>Столице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу |
| ељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један мах и окренуше се к њој.{S} Она стаде на средин |
| ри гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После |
| ог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам |
| пред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже за ми |
| урним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, више н |
| адио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се тихо а ж |
| озади иза револвера провириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, |
| обље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно зауда |
| ије,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам |
| гат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p> |
| вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> <p>Око десет сахати лег |
| ој проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је |
| стра.{S} Али, сан беше јачи од снега и у пркос свему савлада ме те заспах.</p> <pb n="71" /> < |
| ог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p |
| p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n= |
| а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ов |
| са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти одмах казати и њено име, звала |
| година гологлав са засуканим рукавима и у папучама, у руци држаше један бокал.</p> <p>— Јеси ли |
| после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, |
| гурно бити какав собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он |
| и...{S} Загледа ме са свију страна па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме в |
| ојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи |
| из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,.. |
| завода полазио.{S} Они су ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. |
| } Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњава |
| сто кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљ |
| зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху |
| озову...{S} Они су се редовно свађали и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно |
| м плашио.</p> <p>Одмах се вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику зат |
| звикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то б |
| >На овај глас писар скочи као помаман и у трку изиђе гологлав на једна споредна врата, која за |
| болесно да га надгледа и негује, као и у послу замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, М |
| ицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} Попесмо се на други спрат; она напред ја за |
| још дрва у пећ...{S} Док сам то радио и у кујни се бавио, дотле је госпођа легла...</p> <p>— Се |
| ашу срећу, случајно све три нађе тамо и у кварт дотера.{S} Пошто их је саслушао позва и мене у |
| се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, |
| нигде „за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Пант |
| редно видети...{S} Једва га донесосмо и у руну стрпасмо.</p> <p>— Затрпај га сад, — рече она и |
| то важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— |
| ога вечера све је било спремно за пут и у нестрпљењу смо очекивали зору те <pb n="254" /> да се |
| а ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но ти прсо дошла, а г |
| ица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене н |
| хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући оде |
| целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на вла |
| ше газдарица нам даде и неку исцепану и у пола иструлелу сламњачу.{S} Имали смо и дрва у изобиљ |
| вака је стварчица била на своме месту и у највећем реду...</p> <p>Приближи се време да се и ја |
| е без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликатеској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајц |
| тали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p |
| ком изменити или допунити, ако се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> |
| <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!.. |
| су ме пажљиво слушале док сам им о себи у кратко причао.</p> <p>Најзад кад доврших она ми избро |
| .. баш је зима!...</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у |
| ао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља...</p> <p>Радо би онако |
| јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је |
| ком, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са д |
| <p>Најзад се и воз на станици заустави у који поврвеше путници...</p> <p>Побратим ми поможе, т |
| нкурисати представницима расе која живи у Африци...{S} Професор не би требао да се мучи показуј |
| нарочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао |
| е ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече |
| осподин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну |
| их.</p> <p>— Па разуме се, — додаше сви у један глас, — живео наш нови газда!!...</p> <p>Тада м |
| пир!...{S} Вампир, људи! — повикаше сви у један глас кад се ја из оне озидане гробнице јавих.{S |
| ра!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а на лицу им се огледаше радост.</p> <p>— |
| </p> <p>Примамо, примамо, повикасмо сви у један глас.</p> <p>— Е, сад, сваки да се потпише, — п |
| и...</p> <p>— Дај Боже! — повикасмо сви у један глас седајући за сто...{S} Полажајника наместис |
| </p> <p>— Живео, живео! — повикасмо сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на |
| <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једв |
| > <p>— Ваистину роди! — одговорисмо сви у један глас, а свакоме је се на лицу могла приметити р |
| /p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо сви у један глас.</p> <p>— Лажу, лажу, какви ђаци,... мангу |
| рио се Милан! — одговорише му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав |
| а и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и његовог ћату |
| вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам |
| ају!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у |
| p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер с |
| .</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p> <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у о |
| први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљал |
| јдука и ако је он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после |
| умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа пл |
| д у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана знаћеш где је то...{S} Уп |
| еше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пу |
| нећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у |
| ти без занимања, да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме |
| двоструко, само кад не дођосмо полицији у руке.</p> <p>— И ја се надам, — одговори онај други, |
| , као и да имамо још једног друга, који у соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — |
| /> <p>Момак му донесе један полић који у тренутку искапи.</p> <p>— Кад имаш новаца а ти плати |
| Изгорело се кромпиром, ето још му стоји у грлу, — одговорих а сав сам се тресао од страха.</p> |
| ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтел |
| скупили осим Голуждравог или Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи н |
| икоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли распознати. </p> <p>— А ђе ли |
| оро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер |
| путем мирно идем.</p> <p>— Ићи ћеш али у Пирот!... још вечерас,... па ако не будеш мирно ишао |
| а „Рождество твоје“ и док смо ми певали у нашој соби, дотле је Наста све бешње грдила Тошу...{S |
| /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси својим лавежом ув |
| узели би нам сав, па бисмо после дували у песнице, а овако смо сигурни да не можемо оскудевати. |
| е одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала.. |
| имо ствари које смо раније Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са |
| ори од ове собе нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва мета |
| .{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним ногама а између њих по једна ц |
| сунцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, пот |
| купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> <p>Сутр |
| ико ме не примети...{S} Момци су ручали у сутерену...{S} Полако, више на прстима, пређем преко |
| а; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаба, да је |
| ем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се |
| каву“ коју дотле нису јели, јер су били у таквом положају, а видели су како изгледа кад мени до |
| дем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани |
| кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они |
| и је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате кар |
| ворица, који смо на овакав начин прешли у старији разред.</p> <p>Ја одмах распродам све књиге и |
| ишта рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степе |
| пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сваки је своје бављење у заводу сматрао |
| сазнам да су заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради |
| уће.</p> <p>Лекар ме прегледа и даде ми у једној кутији кинина и обланде; објасни ми како да уз |
| тако питах и гледах на кревет, паде ми у очи да Бубице нема на кревету, и, за моју несрећу, уп |
| само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заис |
| , јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школ |
| ру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера |
| видјети“ и т. д. и најзад: „Со свјатими у покој.“ Ја се, онако бунован од спавања, бејах лепо с |
| заврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад |
| е мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не сме бити, а ко је произведе да с |
| у годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред вели |
| > <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узама |
| ри-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, |
| {S} Спава као мачка!</p> <p>Тако су они у разговору скрајали планове о новим крађама, па најзад |
| ...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја как |
| џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, |
| хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по је |
| >Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом |
| о овај свој рад доврши, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} И |
| ме другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p |
| у Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само она да благослови...</p> <pb n="305" / |
| и како ми је онда било...{S} Све ствари у канцеларији са њом заједно почеше ми се окретати око |
| им ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, |
| га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај |
| мо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепал |
| е, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да дочекам још ког п |
| ошковића.</p> <p>Пошто склонисмо ствари у собу из дворишта изиђосмо пред механу и поседасмо на |
| ом месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра ба |
| је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче х |
| се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у зат |
| о за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и мастило се |
| смо овде осигурани од зиме као кромпири у трапу!{S} Видиш ли како је топло?! — рече Панта.</p> |
| густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би ти завидела, слатка мо |
| пушило, него мислиш да се све претвори у дим...{S} Ништа нисам видео, рекох очи ми испадоше.{S |
| могао раније јавити...</p> <p>— Где си у квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама |
| ико.</p> <p>— Добро, кад није нико а ти у затвор, па ћемо видети коме ће се пре досадити.{S} -Ј |
| мам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он мало поћута, јер мора да је б |
| одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упад |
| ико ми беше мрзак не могах га погледати у оно гадно и одвратно лице, које беше сигурно од ракиј |
| ао псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,. |
| њена лица закључих, да она поче сумњати у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> < |
| бро, — одговори газда Мика, па се врати у механу, која је била пуна.</p> <p>— Сад до виђења!... |
| .</p> <p>Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три |
| м испрати до капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе пс |
| змем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пред вас ни |
| не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не |
| да не пропадне, пошто ћемо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остат |
| он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да |
| велике бркове...</p> <p>До седам сахати у вече полажајник нам се не помаче с места...{S} Нестад |
| ђаци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварт |
| спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се |
| лу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему |
| ру...</p> <p>Истог дана, у девет сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупи |
| згубиш...{S} Довече дођи око пет сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" |
| у плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кључ код бабе у |
| Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> < |
| у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жан |
| — веома му је рђаво,... мора се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног с |
| > <p>Пошто платише рачун почеше се пети у кола...{S} Ово се деси изненада и ја се не могох изву |
| више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. у осталом прегледаћемо све.</p> < |
| јемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма и мање било |
| реба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, али нам он не допусти.{S} |
| , госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!... |
| ок не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, ал |
| ао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у овој кући без реда,... све до 21. новембра,, кад с њи |
| ме да идем, јер се морам одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p> |
| и где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабиј |
| устите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу |
| тера га да наложи пећ, а она се намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, |
| спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, |
| могао видети сем слабе, жуте светлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх д |
| нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у крајност.{S} У осталом, можда је и моја кривица у том |
| ба да буде издржљив и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља |
| четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду да скине с врата, јер се одистине беше |
| гао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми см |
| х поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас подозрив |
| м докусуривао.{S} Док једе супу, седећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим |
| није, — када он почне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то ј |
| а.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њој не би |
| пут па у кавану, пошто нисам могао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p> |
| а испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка |
| уго радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, |
| тати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошт |
| морам за неко <pb n="213" /> време ићи у Београд и бити без занимања, да пре паднем полицији у |
| њу ћеш свако јутро презати у саку и ићи у Топчидер за воду...</p> <p>Обиђемо све,... сваки ми б |
| с се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти М |
| "261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас |
| p>— Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи |
| томе сам се одупро рекав, да волим ићи у затвор него да ме истерује на поље као какву пробисве |
| , знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па изме |
| му да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb |
| ш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда х |
| Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљет |
| Сад немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где |
| се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, |
| о осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спрема |
| уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сут |
| ејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче режати |
| роз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција београ |
| p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом |
| и здрава, — прекиде га Панта гледајући у Насту, која од љутине већ беше помодрела...</p> <p>— |
| сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... |
| ади чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја им |
| аће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p> <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за шт |
| гаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно висока и плећата људ |
| а вама показати, — дречи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободн |
| о, — рече ми момак набусито, показујући у оно друго одељење где сам вечерао, — па лези на једну |
| тен...</p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чу |
| не с друговима као и прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и ч |
| пит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо проведем распуст, — одговорих му.</p |
| патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p |
| тов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш |
| атрпај га сад, — рече она и оде плачући у кућу, јер од туге није могла гледати!...</p> <p>Сву о |
| поверљиво писмо за Перу, те да га баци у сандуче.</p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљин |
| па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џ |
| } Болест овог нашег друга јако нас баци у бригу, јер, нити смо га могли оставити, нити продужит |
| вено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треб |
| ашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</p> <p>— Е, сад, збогом и до виђења, морам |
| иначе...{S} Милане! викну она куцнувши у прозор.</p> <p>— Изволте, — одазвах се.</p> <p>— Оди |
| а, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у |
| де ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав |
| е знађах како се зове кавана, нити крај у коме је.</p> <p>— У једну кавану — одговорих.</p> <p> |
| аравно као стара жена, пожалила, да јој у левој плећки сева од реувматизма, — нисам жалио труда |
| но — а где си до сад био?</p> <p>Ја јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао |
| оге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој у кујни и радио на потпуно задовољство њено.{S} Тако је |
| мица, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излет |
| сам тек кући стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух |
| е повукао на сред кујне, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да до |
| {S} Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у на |
| је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар |
| лавину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно време, ш |
| е ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло доба сетих се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— |
| 4" /> рашчупала као јејина; очи јој тек у пола отворене а у лицу као паприка.</p> <p>Наста таја |
| ледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули <pb n="255" |
| да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је ко на то наговорио. |
| свету, јер је и мој отац био председник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... је |
| је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур, доста |
| десет кућа, и свуд смо тако прошли, док у зло доба не паде једноме на памет да ми овако сви ник |
| 15 кграма.{S} Метнем онај ђавољи расток у аван и почнем туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута у |
| ц са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпа |
| тку замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни |
| рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непрестано на столу стајао, за тим пљу |
| а још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног |
| еће око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> |
| e unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па н |
| римете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, који је т |
| м ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</ |
| /p> <p>— Показаћу ја теби док те стрпам у Топчидер!...</p> <p>Да сам могао, веруј ми, онога тре |
| бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ног |
| ац, изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући присп |
| одмах легни.</p> <p>Ја се одмах стрпам у кревет и ако је дуварни сахат показао тек шест а друг |
| жим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} |
| врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив отворену капију и кључ у бра |
| валим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кући био — заглавио бих.</p> <p>Кад б |
| есвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; је |
| весели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у шко |
| чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пр |
| ао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" / |
| рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у квартиру! —</p> <p>— Е, а где ти је квартир и с ким с |
| а.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p |
| о смо пре времена стигли.</p> <p>Ја сам у нестрпљењу очекивао воз, а непрестано сам се по џепов |
| човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један задатак, а њих четворо уђ |
| нам ни нос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{ |
| рла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гл |
| Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb |
| растурише на све стране.</p> <p>Кад сам у вече, у очи поласка новац пребројао имао сам 367 дина |
| ти ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и ка |
| ле велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спав |
| посао!...</p> <p>— Не идем ја више сам у кујну, него пред господином да ми дате моје ствари, ј |
| ићи.</p> <p>Не одговорих ништа, али сам у памети закључио, да би добро било отићи бар те узети |
| остаде но да за време распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> |
| > <p>Поче озбиљна зима...{S} Спавао сам у кујни; госпођа ми даде један јорган, из кога испадаше |
| ахладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером |
| е краја.{S} Једно пола сахата седео сам у оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђ |
| о седам и по сахати у вече преседео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео |
| упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се д |
| оли био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су п |
| ња.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју наставничку каријеру:</p> <p>Јед |
| p> <p>Лако ти је сад замислити како сам у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на |
| ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пр |
| чно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину ману а та |
| глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</ |
| .{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме |
| исам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било ла |
| сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће |
| и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовн |
| очима сваки покрет њених руку, јер сам у нестрпљењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест г |
| беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не може |
| жижицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имал |
| би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, немаш се |
| е вечере било ми је доцкан да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостиони |
| атим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потр |
| био сам срећан да својом руком заведем у деловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара |
| чно радио с децом, а у подне их одведем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, |
| едан крај мало од зида те да их доведем у једну линију, а оно нешто паде на под и лупи.{S} Сагн |
| же да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је његов стриц, док је био жив, млого |
| начисто био да сам без службе кад једем у ашчиници и носим торбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, |
| код...</p> <p>— Код кога?</p> <p>— Идем у кварт па ћу и вас да тужим; казаћу како своју службу |
| ите — добро, а ако не положим — да идем у војску, јер бих тада имао довољан број година...</p> |
| н останем до свршетка испита па да идем у село и проведем распуст, — рекох, јер ми се тада поја |
| е учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш |
| !{S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми т |
| вас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, |
| едузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жало |
| заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она |
| нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p>И заиста, ја |
| одвратност.{S} Најзад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распу |
| олим вас да ми дозволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...< |
| о се решим да за време распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим з |
| весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме с |
| мо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, |
| вана, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обу |
| сахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао и |
| ем тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напусти |
| .{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У оп |
| учку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вин |
| нак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Ниш |
| одужим јести.{S} Кад сам био готов одем у разред и почнем с децом радити и ако још није било вр |
| хати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отвори |
| ј и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан |
| ти?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави |
| ао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циљ |
| ође и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из об |
| S} Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не мого |
| {S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — у |
| ректора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме п |
| {S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крчажић за 15 п. д., а |
| <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме после примити, тако ми је један |
| и бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време поми |
| прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде ми с десне ст |
| ао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се осо |
| мало мојих стварчица у торбу па изиђем у двориште.</p> <p>Изиђе и господин из собе сав изгреба |
| , а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј ми да од рођења не памтим такав мр |
| рати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други панд |
| овац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са ј |
| огом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше поша |
| е што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута |
| доручак.{S} Скинем горњи капут и сиђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова |
| ом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што чита |
| ад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана |
| еларији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично |
| ко видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај |
| беху затворена!...</p> <p>Одатле пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе при |
| ех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упи |
| били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, где са |
| , већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су ручали у |
| анем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завуче |
| — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— |
| а прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомил |
| олице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих стварчи |
| b n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помрчини |
| не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор стајаш |
| се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у |
| .. оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} Сваки |
| лупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где лежи... |
| вах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи руке у џ |
| о, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канабету; |
| .</p> <p>Све моје ствари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њи |
| у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпођи...</p> <p>— Где си за Бога, |
| фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо се раздвајали, нарочито од оног доба к |
| распуста не идем у село, већ да останем у Београду и који грош зарадим за идућу годину.</p> <p> |
| рах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело било пуно апсанског гада, не |
| обро опоравио, те тако пред ноћ стигнем у Моралију, где сам био намеран да преноћим, јер ме умо |
| ма што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми |
| јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извлачио и, |
| места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" /> који м |
| е могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као заклан; кап |
| жели срећан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> < |
| жедан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла |
| и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канцеларију.</p> <p>— Господине директоре |
| не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превијао...</p> <p>Сваки је био ум |
| рекох и одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однес |
| аска за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повећем селу.{S} Кад |
| јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Вечерај ту, — рече ми она, |
| улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних пет дана.{S} За св |
| о као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања ниг |
| — одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се |
| подин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{ |
| о обучен изиђе са оним великим корбачем у руци.{S} Лепо сам видео пошто долазаше светлост из со |
| На једаред ми сину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па так |
| рен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пред проз |
| једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање за |
| уког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од к |
| >Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, с |
| , да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш, |
| чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и |
| > <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школ |
| милати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико с |
| аја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побег |
| ем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђо |
| нутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с горег, и, заиста, ово јо |
| је била врло стара...{S} Ја је пољубим у руку и по њеном одобрењу опет седнем а и она поред ме |
| пет намини овде...</p> <p>Ја је пољубим у руку, а сузе ми напунише очи.{S} Било ми је веома жао |
| али несреће: не могу кључем да потревим у оном страху рупу од браве!...{S} Десет корака није би |
| цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само да и ја не заспим, али која вајда; јер |
| само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега |
| >— Да ли сам будан и да ли заиста лежим у овакој постељи?!{S} Јест, будан сам...{S} О, о, среће |
| и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем на велики пијац к чесм |
| и!...</p> <p>— Баш си погодио, — мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му глас |
| их последњи залогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p> |
| 75" /> <p>— Без трага обоје, — помислим у себи, а за тим гласно: — није могуће, госпођо, сад је |
| га мало с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске з |
| сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих сво |
| анас молио, пошто ћу сутра да се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му |
| м чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако сам се у њему толико патио; беше ми дос |
| мназисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госп |
| ан,... свршетак распуста и ја се вратим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам доша |
| ам их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам с |
| савете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млек |
| о сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређ |
| .</p> <p>Тако је једног вечера отпратим у позориште па се вратим кући.{S} После вечере седнем з |
| ава, да нисам имао куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнод |
| пим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пош |
| јем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде код пека |
| ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S |
| од, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, н |
| било пуно апсанског гада, него преноћим у слами на пољу, а сутра дан испратим по суседном виног |
| нисам га могао познати.</p> <p>Преноћим у једној малој каваници на клупи а то ме, наравно, није |
| /p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има година?!...{S} Она побеже од м |
| олници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тобом у Пирот! повикаше они.</p> <p>— Ишли ви не ишли све ми |
| рајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, ко |
| таријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— |
| , опет, попречио и одупро једног главом у леђа а другог ногама у трбух!...{S} Неки тешко дише, |
| чне, а баба седи поред њега са плетивом у руци; ни један потез бријача није њено око пропустило |
| мермер иза кога она сеђаше са плетивом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш |
| ненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а |
| олазио испред онога жандарма са комадом у руци, и он ме познаде.</p> <p>— Откуда ти, бре, ту а? |
| ретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног нашег друга из Теразиј |
| сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не беху тестером |
| вече, док он не дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> |
| минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те зват |
| </p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком слу |
| ифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није т |
| учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и допратио |
| аним рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из ба |
| ем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме о |
| једна омалена девојка такође са бокалом у руци, засуканим рукавима и у папучама...{S} Могу ти о |
| и а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздр |
| ије живи од мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем |
| ="273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p |
| ина морао сам на крају месеца са писмом у руци да обиђем по десет кућа док нађем једну банку, а |
| сахати се кренусмо крагујевачким друмом у највећем расположењу и радости: неки пева, неки трчи |
| <p>— Па куда ћу? </p> <p>— Право друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Ни |
| S} Од ових девојака биле су две са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако |
| ав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми торбу.</p> <p>— Ка |
| пођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми господин к |
| у ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва уну |
| аустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно суди |
| о је још и неки празник), отера жандарм у кварт по захтеву госпођином и господиновом....{S} Мол |
| слава...{S} То је наш најрадоснији дан у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш |
| {S} Од сад ћеш ме, дете моје, сваки дан у ово доба овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чува |
| н табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова пр |
| ле седмодневног путовања стигнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва а |
| после подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беш |
| му ништа није сметало да буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се мор |
| он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану |
| p> <p>Тоника је држала у комшилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госп |
| мајмуном испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне он |
| клечим ако сам силом околности доведен у зависан положај од вас.{S} Не, то неће никад бити, и |
| са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за |
| а крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко ме |
| о мене био добар случај, те сам примљен у један „завод за васпитање деце“ као наставник.</p> <p |
| одкуда ми се и како обрете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенуше |
| врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе |
| етио, па бисмо се лепо провели...{S} Он у седам сахати већ спава, а и не радио тако, кад од ран |
| још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па седе и одјури као помаман.{ |
| га, да му нађемо послуживање, док се он у болници бави, те да има где, кад из ове изиђе.</p> <p |
| дође, седео с госпођом у соби, а спавао у оној другој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело |
| грдно велики пас.</p> <p>Ја сам спавао у кујни на једном исцепаном, кожном канабету, управо на |
| едох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као |
| ита.</p> <p>До тада никад нисам веровао у предсказања, али од тада, и преко своје воље, верујем |
| у, — опет ће он повикати а руке подигао у вис као да ће да полети.</p> <p>— Молим вас, господин |
| пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каљав и поцепан, без једн |
| тионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на |
| толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио јед |
| разберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју |
| толица сувише ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до с |
| одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је |
| послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро и ако сам и сувише по |
| е на месечини светле <pb n="187" /> као у мачке, — ја морам да питам,... дужност ми је,... ти н |
| о је топло?! — рече Панта.</p> <p>— Као у сваком подруму.{S} Да имамо бар мало сламе, са свим ј |
| аћутасмо...{S} Тишина владаше свуда као у гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— |
| оса ми се од зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... |
| сам се бојао да ми се очи не светле као у мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те но |
| p>— За кратко време обојица заспаше као у најмекшем кревету.{S} Ја сам дуго остао седећи, а кад |
| мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и прев |
| сте поред мене тако сигурно спавали као у граду!...</p> <p>— Е, е, онда добро, добро!</p> <p>— |
| света: и људи, и жена и деце... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били дове |
| а доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фи |
| не би видео, да нисам почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма з |
| .{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чи |
| да не дође на памет.{S} Све сам био као у неком заносу, у сну. „Прво вече па да се возим на фиј |
| оста влажна, али ипак је било топло као у мају, те нас је то куражило.</p> <p>— Још се не може |
| /> <p>И заиста ишао је тако сигурно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне с |
| рем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} |
| х навикао и не беше ме толико страх као у почетку.{S} За Пером сам доста слободно и сигурно кор |
| p> <p>— Код кога си ти, ко те је послао у ово доба?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у јед |
| <pb n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тог |
| м ону гужву замршене жице добро загурао у олук, да је ни највећи пљусак не може истерати на пољ |
| и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школске потре |
| аду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам мо |
| ћи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а можда би и дуже остао да се |
| руком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам д |
| тао па сам и огладнео,... нисам ни ишао у кварт, нити дежурног писара <pb n="111" /> видео, а о |
| из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише н |
| сам и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао д |
| p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До под |
| > <p>— Мисао је лепа и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и ни |
| ао, ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима |
| ти колико је право...{S} Синоћ је дошао у Београд, а пре никад није био, па се изгубио.{S} Инач |
| повећем селу.{S} Кад сам путујући дошао у прву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био уко |
| остале моје другове са којима сам дошао у Алексинац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме |
| све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљиво ме је слушала и мени изгледаше, д |
| душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео...</ |
| ко је, јер сам тај глас сто пута слушао у кавани код „Жмурка“ кад сам долазио за вино, па зато |
| се ми били кренули <pb n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до |
| — рекох доста дрско, гледајући га право у очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и |
| би дохватила гађала би господина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Је |
| ем низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, д |
| спавати, — рече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов о |
| и дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво |
| 1" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само да се не зовем ма |
| Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ништа не остаје, већ д |
| затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној по |
| а простирку а пола за покривку.{S} Дуго у ноћ не могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо с |
| >— Па не можемо, ваљада, овде остати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени |
| дошао.</p> <p>Од тога доба ја сам живео у сваком изобиљу.</p> <p>Испите добро положим и ако сам |
| па за тим собу.{S} Кад све бејах довео у ред, затворим прозорчић и подложим пећ, па се онда на |
| дуго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је |
| д Димчета.{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка |
| ="123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како |
| по — одговорих — ја заиста не бих седео у овоме влажном подруму, већ бих се ноћу са крчажићем ш |
| а није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па л |
| а, који је још од пре толико година био у свађи са мојим покојним оцем и смртно мрзео и мене и |
| е ништа коштало, него сам на против био у ћару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...< |
| погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени |
| о сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седн |
| енцима...{S} Кад сам пре три године био у Нишу, право да ти кажем, нисам га могао познати.</p> |
| ду на мали Калемегдан који је иначе био у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се он |
| љску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p> <p>— Е не можеш од гадије ни каву |
| кости.</p> <p>За све време, док сам био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} |
| Никада пре поласка за Београд нисам био у вароши, сем у једној паланчици, која је слична повеће |
| је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се у |
| . — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n=" |
| сам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију ш |
| ног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту је бл |
| н у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека |
| и, свашта да буде док би се ја пробудио у кујни,... а има тако вештих лопова, како сам слушао, |
| Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и зета.</p> <p>— |
| чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да |
| дник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходн |
| а света око воде.{S} У вече сам долазио у кавану на преноћиште где сам већ имао и стално место |
| од ове жене у стан дошао био сам ступио у државну службу као практикант при једном министарству |
| знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослоб |
| >Кад сам се по свршетку распуста вратио у Београд ступим на послуживање код неке Живке П.... у |
| м се тада окренуо на лево круг и вратио у моје село, где бих, можда, данас био задовољнији; а т |
| али сад баш ни словца.{S} Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:< |
| <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} Истина здравље ми се б |
| де... сад их се не бојим,... него овако у групи несмемо ни десет корака ићи!...{S} Да се растур |
| ој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље |
| х се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „Лондон“, па одатле с |
| анта.</p> <p>— То је добро.</p> <p>Тако у друштву и разговору дођосмо до каване „Два Сокола“ гд |
| Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општин |
| са мном у истом разреду, а њих неколико у нижем...{S} Сад лако ти је појмити како су се оне сут |
| видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ов |
| е пресвукох и остало одело дотерах мало у ред.</p> <p>Кад се вратих, оставив другове да још спа |
| прича, бар онолико колико му је остало у најживљем сећању.</p> <p>И тако овда онда, у току дан |
| еграђена у три дела, па с тога је могло у ово оделење, у коме смо ми, стати само деветорица, а |
| и грош, али лепо да очистиш, па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двор |
| зиђох из стрпљења, иначе би свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и |
| а сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја с |
| р у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и д |
| хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о прошлоноћашњем догађају.</p> </div> <div |
| ..</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не може |
| соби лежи болестан.</p> <p>— Да га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназиј |
| а чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељ |
| Од тада је једно с другим говорило само у службеном послу.</p> <p>Е, реци сад, зар то није мале |
| прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — одговорих.</p> <p>— Донеси торб |
| >Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху |
| и замоли патролџију да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— О |
| Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!.. |
| се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,. |
| > <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати ш |
| м свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике јед |
| а...</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то |
| се могао сваки причестити.</p> <p>Одемо у собу да спавамо, али ко ће гладан заспати?...{S} Једа |
| вање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица или г |
| аговору Миливојевом, решимо да останемо у Алексинцу...{S} Он нас је, док смо били без послужива |
| купи мало ситне сламе и сена да метнемо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!... |
| да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер то је пос |
| вде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ствар текла и тражит |
| дговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде |
| n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места. |
| тох беше неки Риста Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служит |
| вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја |
| т сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, |
| ам, којим је вранила косу.{S} Имали смо у подруму један велики аван, од кога је ћускија била те |
| з мог села.{S} Пред саму ноћ стигли смо у Београд 22. августа, 18.. године.</p> <p>Никада пре п |
| S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по наш |
| о узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћиште нешто мало раније, па како нисмо м |
| ао скитнице без занимања.</p> <p>Ми смо у подруму код Насте, према њима, славно живели, ако ниш |
| у...{S} Једва једно друго распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навик |
| зиђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе |
| а Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{S} У вече би се мог |
| ни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био један једини.</p> <p> |
| ода ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у госте, а |
| рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... је казао да вам ја нов |
| >И наш полажајник оде, а ми се вратисмо у подрум...{S} Газдарица гледаше и за њим и за нама.{S} |
| ш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172 |
| ући за сто...{S} Полажајника наместисмо у зачеље а лице му беше окренуто к вратима...{S} Изглед |
| код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме лармати, — |
| .{S} И ако је већ била ноћ кад стигосмо у варошицу, где је била среска кућа, ипак је било на ул |
| бих поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам |
| мо пут.</p> <p>Једва пред вече стигосмо у Пирот.</p> <p>Првог од познаника кога у Пироту сретох |
| хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, к |
| њаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?. |
| где се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам сед |
| ћи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се с |
| Стани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> |
| сретно, поред зида, неопажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — д |
| пред!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали пе |
| з кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком |
| а ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Или |
| ео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{ |
| капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} Госпођ |
| су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо живот; |
| p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — о |
| ати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, је |
| била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па |
| прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p |
| е очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па пос |
| врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— О |
| у и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то је лепо |
| мо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До пред сам |
| ким штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} |
| сет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} М |
| ше од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико |
| а је заступао писар, кога још затекосмо у канцеларији!</p> <p>Мој пратилац предаде спроводно пи |
| ледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" /> пажња пређе на жанд |
| спођице, и било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с |
| не сироте али зле жене, којој је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је |
| гу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго заљубљени...{S} Мазили су се толико, да је већ |
| ао роб...{S} Од раног јутра па до позно у ноћ нисам могао стати; једини ми је одмор преко дан б |
| ани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре! |
| ћан вам пут! — обојица викнусмо радосно у један глас.</p> <p>— Племенита жена, — рече Пера кад |
| амо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дворишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава |
| утећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спр |
| н продужи он — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb |
| се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах при |
| у ми доста плаћали: осам динара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p |
| је најпре дим, а после и ватра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено до |
| </p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писар |
| и с њим! — продера се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да |
| х, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> < |
| еса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, |
| и ми још претиш, вуцибатино једна, и то у мојој рођеној кући...{S} Зар мислиш да ћу ја више трп |
| нога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за ш |
| морамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке |
| икаквог изговора истерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да |
| азгледајући поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијс |
| даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па |
| и дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши |
| се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се ја тако питах и гледах на кревет |
| распознавасмо у оној помрчини, нарочито у почетку док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо |
| примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; |
| да и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, |
| ио песницом о под.</p> <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с ма |
| ас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и поквар |
| идуће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школ |
| шљах, — ја ћу те заменити.</p> <p>Пошто у прозорчић на пећи метнух вечеру да се греје, седнем и |
| да и вас, који га не знате, занима бар у пола колико мене занимаше ово његово причање и да пос |
| молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су пролазили без икаквог важнијег д |
| ио жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим...{S} Хоће |
| и син дао неку златну или сребрну ствар у залогу или продао, те да може по каванама банчити.{S} |
| ?!...</p> <p>— Госпођа.</p> <p>— Па зар у један сахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: ј |
| а извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би |
| преседео држећи по њеној жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се |
| ном и с њим састане и проразговара, јер у кавану није ишао.</p> <p>Сећам га се из Београда, кад |
| есвест пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и о |
| <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета по |
| ког јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима |
| та боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пун дувана.</p> <p>Најп |
| език...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; |
| вршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факулт |
| лакше било...{S} А ко зна да ли би нас у гимназију и примили, пошто је доцкан, — рече један.</ |
| код једног практиканта, који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцелар |
| /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, пош |
| p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочи |
| и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах испод |
| >— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зар |
| м учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоник |
| тако ме гурну, да у мало не забодох нос у калдрму.</p> <p>— Па за Бога видите да имам књиге...{ |
| ађем послуживање код једне госпође опет у Савамали, која је имала три одрасла сина...</p> <p>У |
| n="52" /> <p>Овај пар људи ишао је опет у другу крајност...{S} Сигурно су били једно у друго за |
| еђутим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, |
| пођа их је видела па им изиђе на сусрет у претсобље.</p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Ци |
| моћи кад сам оно залутао дошав први пут у Београд.{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не |
| сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, једно после подне, |
| ), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки |
| ш нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" /> <p>Пошто се добро |
| или, јер после једног сахата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није |
| држао.{S} Кад сам се вратио било је већ у велико мрак...{S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S |
| нису непосредно гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служ |
| {S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу...</p> <pb n="274" /> <p>Кад сам се у подне врат |
| са механџијом.</p> <p>Мрак се беше већ у велико спустио, а и густи облаци превлачаху се преко |
| очи пуне суза, — и једном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахат |
| , кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља (из дворишта!) као под к |
| о у великом корову.{S} Сакријем крчажић у траву, па се онда слободно појавим тамо где смо се об |
| >Обучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове |
| да скувам каву и ја одмах метнем лончић у пећ...</p> <p>— Али, молим вас, сад је моја ствар, ид |
| <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемег |
| ; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улиц |
| ом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у руку и изиђем а и баба за мном....</p> <p>— Стани дет |
| латите па да идем, рекох — држећи торбу у руци...</p> <p>— Колико имам да ти платим?</p> <p>— П |
| х у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа хали |
| ешене мешине, принуди, да окренем главу у страну.</p> <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и ш |
| корак назад и стадосмо по старешинству у ред:{S} Панта, ја до њега, па они остали до мене...{S |
| и грађанин, и да будеш користан друштву у коме живиш...{S} Сад пођи с Богом!..</p> <p>— Збогом! |
| > <p>— Витомире,... — терај ову битангу у затвор, — викну пандуру још бешње.</p> <p>И тако се ј |
| пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На питање оне двојице у затвору не мог |
| и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп о |
| слуша?!..</p> <p>После вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје |
| одила ја тепе...</p> <p>Она наточи воду у бокал па за тим пође а ја за њом.{S} Ништа нисмо до к |
| м мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а |
| а има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом.</p> |
| она, — ја и нисам мислила да га терају у кварт, али мој Заре је мало похитао.</p> <p>— Нисте м |
| ао.</p> <p>— Нисте мислили да ме терају у кварт, — рекох ја а сузе ми грунуше низ лице, — а доз |
| се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поре |
| тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из бунара захватим свеже воде и умијем с |
| стог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одм |
| о баш пошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p> |
| то је било трећег месеца по мом доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, |
| довао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако остале није |
| да ме ко не гледа, па онда завучем руку у прозор и напипам гвоздену решетку која је била положе |
| есној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земља |
| њир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћато, донеси један литар |
| и позади испод капута и ја видех где му у руци сину револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, |
| испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S |
| те ви?</p> <p>— Горе на пиротском друму у једној кавани, има нас пет,... газда нам је дао једну |
| ће се судбина са мном овако играти, ну у клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу сврши |
| ивање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој |
| сахат да се врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашин |
| нас подозриво погледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна цр |
| ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n="168" /> два пута |
| <p>Кућа је имала свега две собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једн |
| ом држаше једну кесу од тежине, а десну у исту завукао.</p> <p>— Ево вам плаћене таксе натраг, |
| тницу и на њој нешто написа па је метну у коверт, адресова и предаде ми речима:</p> <p>— На, од |
| дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у руку један <pb n="279" /> замотуљак прилично тежак; н |
| о па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало д |
| ко настрадах. </p> <p>О моме службовању у заводу имао би ти много причати али не могу,... далек |
| спремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи м |
| , а ја међутим почех брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас. |
| обар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, док му причах, посмат |
| ође приђе јој Пера понизно, држећи капу у руци, а ја сам иза њега стајао на два корака.</p> <p> |
| овај, — почнем да муцам, окрећући капу у рукама и преносећи тежину тела с ноге на ногу...</p> |
| оград, — одговорих весело окрећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На |
| ш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а |
| шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено мес |
| жа скупљајући празне боце у једну корпу у којој је је донео пуне.</p> <p>Нашу ћемо собу закључа |
| реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p |
| ташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с другим гово |
| и...{S} Слике Св. Саве и остале биле су у зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> |
| роје данас нема ни једно живо... сви су у брзо помрли и то им је „збогом“ било последње, јер их |
| адовољнији него Миша и Здравко, који су у затвору.</p> <p>— Да богме да смо задовољнији,... а к |
| и ја седим поред кочијаша...{S} Ишли су у Топчидер, Смутековац, Раковицу и друга околна места.. |
| у, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, пошто сам |
| ог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле тесаног кам |
| "> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, кој |
| , пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p> <p>Било нас је свега ч |
| шао сам преко неког орања у нади, да ћу у скоро изићи на пут, али, за моју несрећу, одједаред м |
| или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи збо |
| и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и м |
| а зла спасавати али како?...{S} Куда ћу у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скрови |
| добро, јер нема осам разреда и тако ћу у место две изгубити једну годину.</p> <pb n="297" /> < |
| вамо, у осталом не тражи се служба ноћу у један сахат.</p> <p>— Господин још није легао...{S} Н |
| о таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и ос |
| огледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се |
| м доласку у завод) — одведем мушку децу у трпезарију на доручак, где затекнем и женску децу са |
| знам сигурно. <pb n="278" /> Она је оцу у радњи водила књиге, новце примала и издавала...</p> < |
| и да те замолим, да одведеш овог малишу у Пандилову механу, па ћу ти платити колико је право... |
| јеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одгов |
| кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, — и нех |
| } У томе изиђе госпођа.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — ви |
| носио по мучном, рђавом путу.{S} Мишљах у том тренутку да је то био једини терет, што ми га суд |
| н и госпођа имали су обичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се ш |
| да си овај позив примио, па дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах за |
| .</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан нау |
| .. </p> <p>— О, Адаме, Адаме, — говорах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бо |
| на слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени ок |
| ени нешто паде веома тешко кад их видех у онако јадном стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта |
| е зна...{S} Није био редак случај да их у истом положају затекнем кад се у једанаест сахати из |
| има, те да виде где је кућа, како би их у вече могли пустити...</p> <p>Састасмо се на одређеном |
| ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љубопитство савладам, завучем се у један кор |
| отпоздрави и благослови кад га пољубих у руку загледајући ме онако прашљива.</p> <p>— Одакле и |
| ох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изи |
| и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252" /> <p>— Жив био, жив био, синко |
| риште, где нађем повише ђака, подељених у две три гомилице, где се око нечега препиру...{S} На |
| ..</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни један дан, а наро |
| де су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало торбу у вис па рекох:</ |
| маше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам још ни канте |
| не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благо милуј |
| м од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну: |
| екох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане! |
| .{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, окрете к мени |
| > <p>На моје велико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ј |
| мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао оставив о |
| ти.</p> <p>Пуних петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не из |
| уда тачно...{S} Више од сахата проведох у бројању...</p> <pb n="280" /> <p>— Мора да је се забр |
| исам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професо |
| једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци ме погледаху подозриво.{S} Момак н |
| в био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам, — одг |
| е!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће |
| до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У оч |
| себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих |
| у чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох неки стари капут, који је имао бар рукав |
| морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други месец, пошто нисам имао кирију да платим, јер н |
| !...</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— |
| а...</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p> |
| > <p>— Разумем!</p> <p>Ја се опет нађох у ономе мрачном подруму...</p> <p>Писар је отишао код г |
| ју; мога сапутника не беше...{S} Изиђох у двориште где са себе отресох прашину и паучину, па за |
| и нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око кап |
| , — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје друго |
| чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад |
| Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>С |
| о, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, дошао |
| ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас доша |
| олазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај који |
| куд зна</p> <p>— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ д |
| и без њега па су опет сретнији! — рекох у себи па за тим сиђем низ степенице. </p> </div> </bod |
| p>— Ала је ово створење дебело! — рекох у себи и таман доврших реченицу, а она ме изненада упит |
| м па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: — Разумем!...</p> <p>Славили с |
| пати.</p> <p>— Сигурна одбрана, — рекох у себи, кад ме у јутру госпођа пробуди дрмајући ме свом |
| та.</p> <p>— О, животињо једна, — рекох у себи и брзо се решим да му направим посла и опет до у |
| ање?!{S} Мени је сад до кукања, — рекох у себи и пођем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушл |
| и људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зл |
| шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ни |
| адиш...</p> <p>— Опет куварица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> |
| . бићете бржи отуд него одовуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу |
| </p> <p>— Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „проб |
| а однео!</p> <p>— О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p |
| ека се овуда до миле воље јуре, — рекох у себи одлучно...</p> <p>— На кола, господо! — дере се |
| зовеш „господином“ ти ме зови, — рекох у себи, а за тим гласно: — пошто бре?...</p> <p>— Грош, |
| кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— |
| хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то |
| > <p>— Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p |
| бар сетио па да одмах свратим, — рекох у себи, а за тим гласно, — ако је Бубица тамо онда јој |
| — Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођо, ни једне кошчи |
| немам.1</p> <p>— Лепо друштво, — рекох у себи а за тим гласно, — а од када сте овде?</p> <p>— |
| ора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, госпођо, какав с |
| ре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго зна |
| Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, |
| ином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надражи на кашаљ или кијањ |
| па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи.. |
| жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само к |
| ошли, познајем гвоздену капију, — рекох у себи.</p> <p>— Видиш, затворено, — рече овај добри чо |
| ли оно спава на онаком кревету, — рекох у себи, — не знам, госпођо, али ја...</p> <p>— Иди!..{S |
| друкче није отићићу на станицу, — рекох у иронији и изиђем на поље.</p> <p>Без сумње је у несве |
| та нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за тим гласно: — имамо важна посла са г. писа |
| во!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, а сав се стресох од оних тесних турских сокачић |
| и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А можеш ли ти терати?</p> <p>— Могу,.. |
| „Зар с разбојницима да ме апсе?“ рекох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда |
| леб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гута |
| , а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извади |
| небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без главе па право у |
| усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p>Док ја вечерах госпођа намести кревете |
| Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири |
| ?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече |
| ође да му платим, — рече он стежући бич у десној руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S |
| а прешао оставив отворену капију и кључ у брави...{S} Кад стигох пред кујнска врата почех лупат |
| рећући капу у рукама...</p> <p>— Е, баш у Београд?!...</p> <p>— На другу страну немам куда...</ |
| а ногама држим.</p> <p>— Не, не,... баш у Пирот и то сад одмах, па ако не будеш миран конопац т |
| на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављ |
| p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш у Београду?...</p> <p>— Немам никога.</p> <p>— Код кога |
| мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи |
| ...{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, |
| да једеш, па после да ми мало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу |
| о велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде п |
| тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год |
| у сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја с |
| ао лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зи |
| <p>— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам ј |
| познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне бе |
| а судбина натоварила на слаба плећа још у доба детињства мога.{S} Веровао сам да је са тим дано |
| тим моја газдарица са дететом легне још у пет сахати.</p> <p>Дођем у вече кући,... тек седам са |
| да, кад се сретнем са онима који су још у животу, па и други <pb n="89" /> моји другови, који с |
| у да их потражи тамо у кући (док су још у гнезду) и да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути |
| с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина...{S} Мора се п |
| се вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме |
| тосмо неког Ристу, који је прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као |
| прешао из VI у VII разред као и ми из V у VI...{S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Р |
| дође, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде |
| рините како знате.</p> <pb n="81" /> <p>У сутерен, односно подрум, силазило је се из дворишта н |
| арана из лонца...</p> <pb n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у |
| ма нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p>У дванаест сам сачекао господина на капији као што ми ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У седам сахати се кренусмо крагујевачким друмом у најве |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школск |
| :id="SRP19001_C15"> <head>XV.</head> <p>У Ниш после седмодневног путовања стигнем доцкан у вече |
| што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само свануће, кад је дан већ почео да освај |
| ...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „ |
| вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири с |
| рви пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи |
| ало, и трчало...{S} Махни се!...</p> <p>У највећем нереду стигосмо пред механу на Торлаку.{S} М |
| а, па између њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку св |
| оће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> <p>Сад тек наста п |
| више на свињац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о |
| у се лако!...{S} Имам времена...</p> <p>У нестрпљењу сачекасмо и Петров дан, кад нам раздадоше |
| она њему није остајала дужна...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем |
| е су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са њима до априла месеца где се мно |
| оја је имала три одрасла сина...</p> <p>У кући сам радио као роб...{S} Од раног јутра па до поз |
| анемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо стигли, био панађур и то т |
| ата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао |
| м почео бунцати као у врућици...</p> <p>У зло доба осетих да ме неко дрма за руку...{S} Пробуди |
| еђу нама није било опоре речи...</p> <p>У највећој радости дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра |
| им и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем најлеше дане свога детињств |
| V а који сам имао да поновим...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да рад |
| оро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поставимо сто, показиваше ми св |
| м сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни јед |
| мнице и растуримо се на посао...</p> <p>У вече би, не палећи лампу, добро подложили пећ, поседа |
| ени, као детету, било бљутаво...</p> <p>У једној соби пљеште батине, а у другој пољупци, у једн |
| оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „Српска Круна“, |
| ли доћи?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, вод |
| ече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она дв |
| очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није мо |
| али су морали спавати на пољу...</p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чес |
| само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је б |
| талих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно |
| , бар за оне који су имали срца.</p> <p>У механи сам затекао другове да још спавају.</p> <p>Кел |
| и мрднути док ме Љуба не позове.</p> <p>У овој су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пу |
| о што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доно |
| атим у Београд, разуме се пешке.</p> <p>У вече, кад сам дошао примише ме код „Пандила“ на прено |
| не допада, онда изволте на поље.</p> <p>У томе се отворише побочна врата и на њима се појави де |
| мотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо три ноћи а ништа нам се значајно |
| адити и ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код |
| ништа друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chap |
| ам могао ни једноме видети лице.</p> <p>У један мах наста међу женском децом такав смеј и кикот |
| ам појма...{S} Остао сам сироче.</p> <p>У Београд сам дошао мали: није ми више било од једанаје |
| је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрпљењу сам очекивао дан испита, јер сам се био вр |
| одузеше, а за тим ме затворише.</p> <p>У апсани је владала савршена помрчина а покварен ваздух |
| и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к |
| знам, али ипак... као ваш млађи.</p> <p>У том тренутку приђе носач и поче да купи ствари...{S} |
| ме доцније и у стану посећивали.</p> <p>У два сахата после подне, 5. јануара, јавим се управите |
| ћи, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад сам стигао у завод, нађем празне собе.{S} |
| кад сам легао и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробуди |
| е јутрос понудио да је послушам.</p> <p>У том изби девет сахати и звонце огласи свршетак првог |
| и нас пуштају, — одговори Нисим.</p> <p>У седам сахати отворише се апсанска врата на којима се |
| ику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са капларом, јер није могао на једном м |
| Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа друго јести сем |
| школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом |
| бог кога сам из завода и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишл |
| гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва де |
| м дођу оцеви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не би |
| е за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, ов |
| а</hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи |
| адох видети кварт и то први пут.</p> <p>У кварту, сем једног жандарма никога, па ни дежурног чи |
| ћи.</p> <p>— Све једно, ја могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна о |
| о ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p> |
| поред зида, који дељаше кавану.</p> <p>У томе оделењу било је двадесет до тридесет сељака, већ |
| ост.</p> <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су си |
| ни се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред пробуди љубопитство и жеља да види |
| од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер |
| и нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У вече нисам смео да легнем у постељу, јер ми је одело |
| отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао где и како д |
| осач, милостива, — виче други. _</p> <p>У мало се не потукоше, и, најзад, једноме испаде за рук |
| је, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на панађу |
| урлије, која се за њим помамно дераше: „уа! уа!...“ Ко би ти то све изређао, знаш како је на па |
| p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку поред њих и |
| сити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него да ме као неку пробисвету избаците на поље |
| прекиде:</p> <p>— На поље или ћу те сад уапсити.</p> <p>— Можете,... волим и да ме уапсите него |
| се муњевитом брзином разнео глас да сам уапшен и да ме у среску канцеларију спроводе...{S} И ак |
| ! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита |
| а ти док оседлам коња, а ако само мрдне уби као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја |
| ме, оглувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb |
| ћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и хра |
| шао, — одговорим, а међутим био сам као убијен.</p> <p>— Кад си дошао? </p> <p>— Синоћ.</p> <p> |
| адим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене били страшни тренутци; |
| аста, — стрино,... мене „разбојници“ да убију а ти ни да мрднеш!...{S} Срам те било!...</p> <p> |
| p> <p>— Гле, гле!...{S} Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И |
| > <p>— О, несретници!{S} Мајка их божја убила! — куне госпођа не скидајући очију с прозора, — у |
| е што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још |
| лиције, а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, н |
| ..{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помаман, јурнем у директорову канц |
| .</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, |
| де сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у к |
| .{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пу |
| ис.</p> <p>— Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Т |
| ј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим в |
| <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те убио ако сам те мало боцнуо! — кажем јој полако иза леђ |
| ћи се натраг.</p> <p>— Стој!...{S} Стој убио те Бог!...{S} Не тако!... — викну госпођа и у мало |
| теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејати, а и шта |
| /p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те |
| ера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких нов |
| шиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта |
| рекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p> |
| ме.</p> <p>— Ја сам окривљен због неког убиства, — рече Нисим, — за које баш ништа не знам.</p> |
| <pb n="108" /> у мојој сопственој кући убити,... разбојници једни!...</p> <p>— Ако вам није би |
| та учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...</p> <pb n="266" /> <p>Кол |
| а будеш луд!...</p> <p>— Ја не смем,... убиће ме!</p> <p>— Не бој се...{S} Са мном ћеш ићи.</p> |
| то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за врат, — вели она пипајући се једном руком по вра |
| >Госпођа се окрете тако, као да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — |
| рхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону мазу пред собом баш к |
| алиште.{S} Стадох; дисање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни |
| .{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" /> До зоре смо се будили по |
| душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — реко |
| !...</p> <p>Она се попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вр |
| оде да потражи полажајника и заиста се убрзо с њим врати.{S} Он још беше мамуран од јутрошњег |
| е не посвађају и не потуку.{S} На то се убрзо навикох, и, кад би се десио неки ванредни случај |
| инији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му |
| сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у к |
| могу да заспим од зиме, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из то |
| ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спусти главу па ме преко наочара, некако блесасто |
| ап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, вино да |
| сле језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове...</p> <p>До седам сахати у |
| и на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута па се с њим у руци у |
| у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се вратих у |
| вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговори живо и махну г |
| даде други, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око у |
| ути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за тим закључа нашу собу, а кујну остави от |
| вамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас уведе у једну неосветљену собу која је била до ове, па |
| двојицу.{S} Писар нареди жандарму да их уведе у његову собу.</p> <p>— Разумем, — викну жандарм |
| ио једну, већ две године, пошто је онда уведен VIII разред и важио је за оне ђаке који те годин |
| м среском служитељу а овај писару...{S} Уведоше и мене к њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? |
| .. </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама |
| гу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— |
| ки су таласи!{S} Имала је ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле |
| е изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвајала вечеру и држала горе у једном орману па у |
| душа никоме не треба, — ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која |
| ...{S} Ако ми је требало новаца, она је увек била готова да ми их да; ако сам имао какво писмо |
| одина право у лице; он је то знао па је увек био обазрив.</p> <p>Једног вечера баци тањир, друг |
| који је и данас у томе звању, а који је увек свој изостанак од канцеларије или задоцнење правда |
| кога тући...</p> <p>Моје су ствари биле увек „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много |
| х, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше малу астраганс |
| тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен...</p> <p>Ја је пог |
| колу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао згодног изговора.{S} У очи последњег дана уп |
| ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а д |
| рата тако, да ми је лакат леве руке био увек на ивици врата и кад се ова отворе толико ме ударе |
| ле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и поднесе јој их под нос, — ово |
| а и госпође, већ је свој ручак и вечеру увек доносио кући и с нама делио; они су му то одобрава |
| ем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене, особито кад с ким говори?! |
| тну Славину“. </p> <p>Ја не верујем баш увек у судбину, али ко зна да ова киша и тако ружно вре |
| сам, а тако ми је и наређено.</p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?.. |
| а знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас уверавам, господине, да није ништа истина што је предсе |
| без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде надживело...< |
| ашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари...</p> <p> |
| а причу..{S} Прођем кроз двориште тврдо уверен да је одавно свануло; јер се звезде виђају и до |
| се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен да су на Авалу отишли, вратим се у виноград, и, |
| и.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да ће госпођа са месом бити задовољна, али не б |
| , јако ме изненађује, а и он је, будите уверени, пакостан, — рекох очекујући буру, али за чудо |
| <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверењ |
| е мрзнем; осуства ми је извињавао и без уверења; да тога није било давно би ме истерали из школ |
| дговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас.. |
| кад доврших показах му и сведоџбу ради уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене |
| не знам...{S} Тражио сам од председника уверење о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дат |
| , па како буде; ја не тражим да ми дате уверење о сиротном стању, ако то у истини није, — усуди |
| реме распуста одем сам у место рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем |
| .</p> <p>— А, знам...{S} Не дам ја теби уверење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ног |
| е!...</p> <p>— Али, молим вас, дајте ми уверење према пописним књигама, па како буде; ја не тра |
| зех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дотичног општинског суда о имовном стању.{S} |
| нуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље вукао!...{ |
| еко двадесет пута, писао за то проклето уверење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} |
| по глави или стане пред огледало да се увери: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па т |
| м лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јесам ли будан?{S} Јесам!{S} Видим кроз пукотин |
| се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио да ми се крчажић не повређен налази на месту где |
| Да, смо ђаци а не мангупи лако ћемо вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био |
| рми коју су и сеоски пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравн |
| и доносио по један или два трунчића кад увече долази кући, па смо се добро грејали,... нисмо се |
| немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димч |
| чено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледа |
| сет пара. </p> <pb n="242" /> <p>То сам увидео и сам.</p> <p>— Добро, даћу ти грош, али лепо да |
| . сваки ми буџак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с т |
| Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако остане, јер сам код го |
| трпељиво пуне три зиме сносио, јер сам увиђао да газдарица није могла набавити дрва, а не што |
| везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох |
| м једног кочијаша с краја, који се беше увио у мекинтош, — „можеш ли ме одвести до куће?... ту |
| а после ћемо се већ лако један по један увлачити.</p> <p>Тако и би...{S} Једногласно изабраше м |
| о ту срећу...{S} При сваком говору, као увод, биле <pb n="165" /> су јој речи: „Ми сироте и сла |
| скочив од страха, као да је се неко већ увукао, — ја бих прецркла од страха!</p> <p>— Могло би, |
| кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла ону псину у собу па га покрива и топли, и <pb n= |
| нув руком.</p> <p>Тога се вечера сретно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену с |
| p>Испит је био у велико почео.{S} Ја се увукох на врата као миш и седнем на своје место.{S} Дру |
| <p>— Кад момак оде да вечера ми ћемо се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отво |
| овима, од којих би могао крајеве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сра |
| упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за столом радио један зада |
| ше отворен.</p> <p>— Како би било да се увучем у подрум, — рекох па се и нехотично зауставим пр |
| се још једаред обазрем на све стране и увучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се ди |
| елим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима м |
| спапског сандука у коме су момци држали угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, ни |
| све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусретох се у сенци |
| по десетину корака од њих.{S} Дођемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па |
| ну крстачу са које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на |
| ђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после к |
| само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта с |
| сред те одаје беше огњиште са догорелим угарцима, око кога беше прострто а угажено сено; у угло |
| ћи поиспадали; оборисмо и свећу која се угаси, а и неке колаче са стола које изгазисмо.{S} Прес |
| о капије, па се за тим врати у кујну те угаси лампу и закључа врата, па дође горе псујући, а, д |
| S} Натакао пуну корпу на руку па се сав угиба,... превио се као гудало, а у лицу се зацрвенио к |
| пођем у правцу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> проз |
| по жељи професора певања.</p> <p>Најзад углавим са једним другом, који је из Ниша са мном дошао |
| доказали: да сте и необразованији и не углађенији од мене.{S} Ви мислите, ваљада, да пред вама |
| попе у кола, која се убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> |
| е да ви донесем, одма, — рече Мирче кад угледа паре, а моји другови зинуше;... нису својим очим |
| p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... овај... — почех муцати, а већ ми |
| , брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, окрећу |
| о...</p> <p>Кад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај |
| цнили на вашар, — рећи ће један кад нас угледа, а уверен сам да је држао, да смо какви коцкари. |
| и погледам на мост, и, на моју радост, угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, |
| велику радост и изненађење, пред собом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, |
| ах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их |
| >Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев св |
| Варош! — повикасмо сви у један глас кад угледасмо светлост.</p> <p>Ја сам једва гегуцао наслања |
| ђемо на угао код „Македоније“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не |
| дан велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах поплаших се, а још кад поче да говори, мани се! |
| сам радостан био кад са рујевичког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препати |
| и полако се отворише врата на соби и ја угледах господина где потпуно обучен изиђе са оним вели |
| молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ј |
| јер се у мало не скљоках на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од ист |
| шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам |
| д не видох...{S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не б |
| адрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се мене тиче, |
| p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали да сам дошао и ако им је келне |
| ом и браћом...{S} То је била једна врло угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах |
| е и по клупама и по патосу, а у крајним угловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки сте |
| гао наћи, пошто се није ништа видело по угловима, а где сам год пипнуо, ту сам наишао на кога.. |
| ко кога беше прострто а угажено сено; у угловима опет ђубре да би се с колима могло износити.</ |
| кну он једног жандарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у |
| оворисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да |
| е звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, |
| у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим к |
| .{S} Ја сам пре стигао и седео у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле |
| етно увукосмо на таван где смо у једном углу на меком сену славно спавали, нарочито ја...{S} До |
| кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а ја сам седох у један крај; сељаци м |
| /p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предс |
| ме у оном проклетом подруму самог могла угњавити.</p> <p>Ето, тако ти је то: платиш кирију па ј |
| и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара жена, по |
| аопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П. |
| Било нам је као понајбоље одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандил |
| четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> <p>Она је имал |
| унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових носача...{S} Гледај како се мувају као |
| кла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па |
| родера се он који је такође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — р |
| ијаш и за њега попијем салеп те се мало угрејах.</p> <p>Ту сам остао до седам сахати обилазећи |
| сутра, а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да |
| овек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створе |
| сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, иначе ћу те о онај плот омлатити као мачку,.. |
| сеца где се много намучисмо због разних угурсузлука оне тројице и других незгода...{S} Они, нај |
| који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дошао код вас, а он... |
| на помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза вра |
| да поврати дете које се збиља у мало не угуши.</p> <p>Господину се смрче пред очима, бар тако м |
| есвешћеног из собе извукли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, |
| и.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење к |
| Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Кад нећеш, а ти онда о |
| упу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио сам о свему и |
| — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо настрадати. |
| ме у гуши стеже, мишљах <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p |
| о сам и ја, — одговорих, а да сам могао удавио бих га!...{S} Животиња!... </p> <p>Беше се муњев |
| ма мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет врати и одведе ме писару.</p> <p |
| да се он налази с десне стране и да се удалио од кола!{S} Ено, колска су врата још отворена... |
| вог места нисам се смео ни десет корака удалити, јер сам се бојао да ме ко не примети.{S} Од но |
| } Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у руци.</ |
| ...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно, држећи капу |
| поласку напомену ми, да се од каване не удаљујем, јер је ноћ.</p> <p>Изашав пред кавану прво ми |
| поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога |
| ици врата и кад се ова отворе толико ме ударе, да се морам пробудити.</p> <pb n="48" /> <p>— Та |
| оњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро |
| ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено дете...</p> <p>— Мајка може |
| дима и дивље крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није мог |
| дара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једнога а њу петорица, истина слабије али ипак ос |
| о никако заспати.{S} Најтеже бејаше кад удари киша, те до коже покиснем, па ме, онако мокра, ст |
| један сељак, који сеђаше више мене, не удари ногом по лицу.{S} Кад се пробудих једва се разабр |
| и, али је истина, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето п |
| оравити нећу...{S} Као да ме неко ножем удари по сред срца: „Зар с разбојницима да ме апсе?“ ре |
| ом да се одбраним и оцепи га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу |
| д му се моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хват |
| екну Ида па замане да ме и по други пут удари...{S} Канте ми из руку испадоше и треснуше на под |
| ош звао за рачун, али га не погоди, већ удари у зид некако косо; стакло прште као бомба и масти |
| — Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путници поврвеше <pb n="144" |
| ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно...</p> <p>— Е, сад, збогом, побратиме |
| ! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и треће звоно; локомотива звизну и поче се полако |
| ече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седе |
| Нисам те ваљада убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара с |
| натраг и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.< |
| исам могао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сад |
| е, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води кроз винограде, јер нисам |
| ам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом у трбух, а левом руком по слепом о |
| а које одлете лампа у један угао, и њом ударим Риђег по глави тако, да се сроза на земљу, а крв |
| цу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која је водила у н |
| ете један камен у руци,... да ли сам га ударио не знам, али он запенушен скочи с кола па појури |
| м туцати...{S} Нисам ваљада ни пет пута ударио, а пола авана одлете у страну, а друга <pb n="19 |
| ла, јер знаш како боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> < |
| ова господа ноћас играти карата? — Сви ударисмо у безбрижан смех као да смо се спремили где у |
| ри, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало изма |
| ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се!...{S |
| дете...</p> <p>— Мајка може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} |
| е било страшно...{S} Није то мала ствар ударити — тајног полицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> |
| едао куда ћу и на коју страну и кога ћу ударити.{S} Зграбим ону крстачу са које одлете лампа у |
| ођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p>— Пустите ме! — викнем и отргнем |
| а овде не познајем, — прошаптах па опет ударих у плач.</p> <p>— Немој да плачеш, — рече ми благ |
| е сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах кријући лиц |
| да ће се само због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем з |
| , брате, мислиш подне је, а светлост му удвајаше бела снежна површина са које опет светлуцаху м |
| ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а |
| ако ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам смео ни пом |
| олицајца!{S} Па ако ме стигне...</p> <p>Удвојим снагу, али бадава: ноге ми постајаху све мање и |
| све јасно и знао сам ко је ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p |
| утим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ј |
| ше ниска.{S} Књигу сам држао у рукама и удешавао да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала |
| била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није могла видети: ни к |
| шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— Седи.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н.. |
| код госпођица и господина, који је био удовац..</p> <p>— Јесу ли госпођице легле?</p> <p>— Јес |
| , попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака |
| учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распуштеница, баба, стараца, девојака, момака, |
| астору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, кад је Бубицу изгубила, — а то је |
| просто:{S} Госпођа, па квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „ |
| 165" /> су јој речи: „Ми сироте и слабе удовице без ичије заштите“, па и онда, кад би у деликат |
| гађаја, ступим на послуживање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа. |
| свашта било у ономе подруму...</p> <p>— Удрите ви онога кога сте и до сада тукли, а мене заиста |
| <p>— Ни сам не знам,... случајно сам се удружио с њим...</p> <p>— Лаже, господине, са мном је з |
| јте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо и да се боримо прот |
| зазвони и жандарм, са којим смо дошли, уђе...</p> <pb n="74" /> <p>— Иди ти на своје место па |
| /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— Љубомире, ти сад одмах иди ко |
| вему и свачему као какав иследник...{S} Уђе и њена баба, индустријалчева мајка, која је била вр |
| био! — викну Наста али никако не сме да уђе...</p> <p>— ....{S} Сиромах сам, — наставља Положај |
| ђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгледајући по соби као да некога очима |
| а љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канце |
| своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у је |
| не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнаст |
| ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и врата се отворише; |
| ко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, |
| последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> <p>— Та |
| ем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хартије |
| >— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође Живке?</p> <p |
| p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, |
| пољу и питају за тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима с |
| p> <p>— Заповедајте! — викну пандур кад уђе и стаде „мирно“</p> <p>Претрешћеш овога,... види да |
| дрво док се ја пресвучем, — рече она и уђе у собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај ис |
| што се кочијаш скиде са свога седишта и уђе у отворену капију, изиђе неки повећи деран, коме ни |
| ујни, она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу |
| <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Бл |
| ључила да нисмо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангу |
| ло.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> <p>— Гос |
| ка нешто написа, зазвони и кад служитељ уђе рече му:</p> <p>— Подај ово томе спроводнику, па не |
| ј униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велики пас пепељаве боје.{S} Кад га угледах |
| и?!</p> <p>— Па,... ето...</p> <p>У том уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи де |
| и т. д.</p> <p>Писар зазвони и жандарм уђе.</p> <p>— Зови ми Лазара, а овога води у затвор.</p |
| и писара и овај зазвони.</p> <p>Жандарм уђе.</p> <p>— Заповедајте, господине!</p> <p>— Терај ов |
| ебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бога не могу пре,... немам ј |
| адовољан.</p> <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну го |
| једно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p |
| и га, а за овим удари у звонце и пандур уђе.</p> <p>— Терај ову битангу у затвор!</p> <p>На пит |
| нати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Седи ти ту сад ћу ја, — р |
| несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у колима а вода све |
| о су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека седишта, г |
| радао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} Момци су руч |
| о...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза кујне.{S} Дрва не б |
| е останем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари з |
| се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник |
| брзо!!...</p> <p>Врата се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у а |
| тај, — довикну му благајник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> |
| за пут? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта |
| чала.{S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је |
| ише на прстима, пређем преко дворишта и уђем у друго где се оправљала калдрма, па стоје читаве |
| p>Закуцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном |
| ли столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покупим оно мало мојих ст |
| p> <pb n="93" /> <p>Прођем кроз кујну и уђем у нашу собу..{S} Беше још мрак и ја се у оној помр |
| а се не скљока на земљу.</p> <p>Ја први уђем у канцеларију, а остали за мном.</p> <p>Директор с |
| о сам се на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељен |
| ице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све на окупу за столом.{S} С |
| у руком...</p> <p>— Оди ’вамо...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— |
| траја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први пут излазим пре |
| на клупи,... јако је изнемогао.</p> <p>Уђем у механу и, збиља, нађем га на једној клупи где ле |
| одазвах се.</p> <p>— Оди ’вамо.</p> <p>Уђем у собу.{S} Господин стајаше поред стола држећи рук |
| ободно, — одазва се потмуо глас.</p> <p>Уђем у собу.</p> <p>Госпођа седи на једном кожном канаб |
| а издавање под кирију“, и кад онако сви уђемо у кућу и питамо: која се соба издаје? — газдарица |
| се предомисли и рече:</p> <p>— „Добро, уђите“.</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он ми |
| Пера, — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упи |
| е газдарица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут |
| ина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три корака ишао за њим.{S} |
| о овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо проводимо |
| вима.</p> <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњ |
| а ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послуживања и ако смо дан |
| у ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бит |
| уда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се де |
| Ту је била и Идина постеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> |
| ном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било? |
| упама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један |
| у док се очи не навикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, |
| оварах врло кратко...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> |
| оришта, искључиво за сељаке; у ово и ми уђосмо.{S} Ту беше неколико великих округлих столова; п |
| дох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, то |
| упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, па онда други.</p> <p>До п |
| од два и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— |
| са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у ку |
| исам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>Уђосмо у варош у којој је била скоро савршена помрчина. |
| добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврн |
| ице које су затварала два капка.</p> <p>Уђосмо прво у кујну...{S} Једва једно друго распознавас |
| посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто |
| } До душе од спавања нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— |
| оћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав |
| чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је б |
| ог сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиља |
| а-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У колима сам остао стојећи; јер нисам знао |
| мене, — рекох с неким болом у души, па уђох у механу где за празним столом затекнем све своје |
| био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све к |
| еди он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет минута стајао са |
| покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући |
| е? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди |
| <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> |
| ју.{S} Ни један ме сељак не примети кад уђох.{S} Торби нађох место у једном углу испод клупе, а |
| а имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкам |
| p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито |
| p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— Ви ме изнена |
| p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, ја дођох, овај.. |
| ам дошао...</p> <p>— Ево, — поче он кад уђох, — овде имаш двадесет динара,... толико сам скупио |
| добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, господине директоре, |
| сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ја сам, госпођице, код вас |
| та ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће их видети...“</p> <pb n="93" /> <p>Прођем |
| ву, долазио је само изјутра.</p> <p>Кад уђох у собу затекох госпођу где прича господину случај |
| ле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу па до |
| овамо, — рече она махнув руком.</p> <p>Уђох. </p> <p>Поглед ми се прво заустави на једној жени |
| з трага одавде, јеси ли разумео?</p> <p>Уђох тамо где ми показа,... у друго оделење, које беше |
| вој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше |
| двојица...{S} Познавао сам их...{S} Кад уђоше назваше Бога и поздравише се са мном...</p> <p>— |
| да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљ |
| ођу, Бог јој дао здравље!...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било н |
| ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у собу где смо ми били.</p> <p>Пера ме опет стеже |
| p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам |
| ји и журним корацима пође к нама, а они уђоше у панораму...</p> <p>Овога сам дечка јако волео, |
| олом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена почеше се ти |
| е скидах очи са звонцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз в |
| на земљу, кад угледах три двојке!...{S} Ужас!...</p> <p>Ја сам од истине имао право да вичем: „ |
| ре кратког времена беше за мене страх и ужас.{S} Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ће |
| клопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан |
| ајући за њим...{S} Реч печење изазва ми ужасан апетит, а баш сам био и иначе озбиљно гладан.</p |
| </p> <p>Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} М |
| дух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја се од бола савијах |
| а тим поче пуцати бич...{S} Наста једна ужасна дрека и лупа која подуже трајаше.{S} Најзад отво |
| ј о зид као перушку...{S} Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде |
| ти, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те за два-три минута толико се смрче, д |
| и бранили, <pb n="224" /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше к |
| голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помагали да дрхтим кад су ладне ноћи.</ |
| а нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан а да од ње не добијем ко |
| е, све, али лопов бити, за мене је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљу |
| еха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и спопаде мене. |
| .{S} За један тренутак заборавих на све уживајући благодет одмора, те да ми после четврт часа п |
| кравио и почео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да ј |
| о ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господин...{S} Нисам могао распознати |
| или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога да подобро пов |
| .{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не беше |
| , седели су једно спрам другога и то за ужом страном само да једно од другога буде што даље...{ |
| жајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ |
| неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} |
| да му се пожали.{S} Она на капију а ја уз степенице пред госпођу...{S} Испричах јој све, ништа |
| су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>Како му драго наместисмо се да спавам |
| рошњег вина.</p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше р |
| док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако несигурно стајао, ка |
| <p>— Па ништа!...{S} Добићемо које виле уз ребра и избациће нас на поље па квит!</p> <p>— Могу |
| сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до каване видети, — то се не да представити и оп |
| <p>— Ја сам, — одговори Заре пењући се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она и |
| ду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до ос |
| ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осетио, п |
| е, док га вино попритегне, неће га моћи уз степенице нико извући, па за то почесмо напомињати д |
| нутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{S} Ваздух је био тако загушљив, да се јед |
| о тргнем руку и ослободим се, па нагнем уз брдо колико сам год могао брже.{S} После двадесет ко |
| е вратим кући и у два три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p> |
| један велики камен који беше прислоњен уз један кестен, а на коме су обично седели носачи.{S} |
| ата, па дође горе псујући, а, док се он уз степенице попе, ја затворих прозор и легох правећи с |
| испред очију, док те сад нисам залепио уз тај зид.</p> <p>— Ба, — рекох смејући се као да ништ |
| рови.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао |
| ја отворена, — рече Пера кад се испесмо уз Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да |
| и за столовима и на клупама разговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје то |
| е овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а |
| а 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— |
| ти твоја ћерка и њена Бубица! — кунијах уз пут као да ми то нешто помагаше.</p> <p>Вратим се ку |
| гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227" /> <p>— Н |
| ици беху дошли...</p> <pb n="259" /> <p>Уз механу била је једна бакалница а до ове соба, која с |
| .{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Уз пут до куће непрестано сам бројао ствари које сам тр |
| собу, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнес |
| и шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од |
| олице избацише у кујну, а сто привукоше уза зид на који метнуше лампу и, после тога, за трен ок |
| и...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> |
| .</p> <p>— Молим вас, госпођо, да не би узалуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> < |
| с тога, да ми досадања мука не би била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Д |
| <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p |
| ојима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб...{S} Милошћу |
| рење, због кога сам много пропатио, али узаман...{S} Ништа ми друго не остаде но да за време ра |
| } Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, као да је у земљу пропала...{S} Неко јој беше п |
| ње краће и краће...{S} Почех викати, ну узаман... нигде живе душе, ама бар пас да залаје...</p> |
| са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али боље да га нисам нашао, ј |
| оји сам служио два и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледа |
| гнем, али нисам могао заспати: нешто од узбуђења нешто од зиме.</p> <p>Прошло је од прилике јед |
| итање оне двојице у затвору не могах од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћут |
| де не могах наћи мира, а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{ |
| тре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат! |
| ико као длан па га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За |
| у водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поч |
| оца обесили!...</p> <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изгово |
| ику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један кор |
| ејаше...</p> <pb n="88" /> <p>— Мир!... узвикну Панта љутито, — примате ли?</p> <p>Примамо, при |
| е?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узвикну па потрча где је Кастор лежао...</p> <p>— Бога |
| је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера кад бих готов, — ама ја нисам газда, не зн |
| рене!...{S} А јаој, па он се охладио! — узвикну она као да јој је неко најрођенији издахнуо.... |
| тварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{ |
| да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подскочив од страха, као да је се неко |
| p> <p>Сви се окретоше зачуђено, кад она узвикну.</p> <p>— Та не кмечи, рђо женска, нисам те уби |
| >Таман изговорих ове последње речи а он узвикну:</p> <p>— Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Велико |
| ао да је неко убоде и погледа на кревет узвикнув:</p> <p>— И ју!... — за тим скочи, — ју, ју!.. |
| > <p>Колико сам пута у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучи |
| ам је 100 динара.</p> <p>— Сто динара!— узвикнусмо скоро у један исти тренутак и у мало што не |
| дговори он.</p> <p>— Ено, ено објаве! — узвикнух.</p> <p>И збиља, поиздаље се примећаваше парче |
| полицајац.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако с |
| беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме |
| ши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га загрлио |
| у се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен тражио своје име, али б |
| х; јер ме је мало познавала, а која је, узгред буди речено, била врло млада и лепа — распуштени |
| гу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено, Наста потпуно судила, и његова је у |
| вим млади господин (који је доцније тек узгред буди речено био прави гамен).</p> <p>— Ето, госп |
| е доби свога живота, оваплоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам до |
| , — рече Панта.</p> <p>— Ја се у њега и уздам,... нек не заборави никога па ни мене; ја, тако ј |
| ити да вам сваку жељу испуни.</p> <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, |
| /> <p>— Е, тако ти је то! — рече Нисим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко |
| ету избаците на поље, — одговорих једва уздржавајући сузе.</p> <p>— Витомире,... — терај ову би |
| удити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавали од мене, али доцније није могао проћи ни руч |
| ад угледах лице у мушкараца не могох се уздржати, него и ја прснем у смех да сам се све превија |
| шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може |
| у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> <p>Био је месец мај...</p> <p>И овде, |
| насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на т |
| , шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну празну боцу па оде и донесе вина, али |
| p>— Јест, али кад си ти отишао мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је |
| гову тужну и мучну прошлост, из које ми узе причати неке доживљаје и ако се до тада никад не до |
| ући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »коли |
| а се ово даје у место пасоша.</p> <p>Он узе карту па је загледа мало љушкајући се напред и наза |
| паре, колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колик |
| ела с једне ноге на другу.</p> <p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле ж |
| крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима ост |
| 4" /> <p>Госпођа професорка још не беше узела ђака па ме радо прими натраг, пошто наравно узех |
| која стајаше пред нама, а већ прилично узеленила.</p> <p>Кад се провукосмо кроз ограду потражи |
| а тешко док март не прође, јер смо овде узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је |
| .</p> <p>— Па ви нама не казасте да сте узели подрум! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта |
| аћем реду у подруму, који смо потписати узели за стан под закуп од Тоше и Насте И... у К... ули |
| .</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао |
| Пошто смо саопштили оној тројици да смо узели стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на уг |
| ругога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео поред пећи, а кад сам вечера |
| p> <p>Кад су сели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па |
| си узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одгово |
| и, јер нисмо сами...{S} За сведоке беше узео дванаест највећих сеоских палоција, који би за чок |
| ко дотле револвер никад у руке нисам ни узео.</p> <p>— А би л’ те било страх да спаваш на оном |
| ли су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљада ће ти |
| им у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, |
| икну Панта делећи нам обрамнице које ми узесмо „к нози“ као војници пушке, па се за тим окрете |
| закључио, да би добро било отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди |
| јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било спремно за пу |
| „М....ска, број 14,... а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... д |
| без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, ко |
| биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противил |
| оге са којих се, бар за сада, не можемо узети, и, најзад, донесемо одлуку, да до свршетка матур |
| ја ћу је молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде |
| ко овако слаба ни примио...{S} Данас ћу узети лек, добио сам од једне госпође мало пара, кад са |
| чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговори |
| .</p> <p>— Е, Бог ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени |
| {S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испод јастука а они су ме, ме |
| ..</p> <p>Веома ми би жао господина.{S} Узех новац који ми даде, пољубим га у руку и одох преба |
| а одох све с ноге на ногу до каване.{S} Узех своју торбу и у трку се вратих натраг.</p> <p>— Но |
| а мој сто; поручише јело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам |
| осле лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на До |
| један крчажић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту |
| да.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} А |
| рече он пружајући ми пакет, који ћутећи узех, а и он без речи изиђе и затвори врата.</p> <pb n= |
| па ме радо прими натраг, пошто наравно узех једномесечну плату у напред те исплатим стан...</p |
| е: три године.{S} Зато одмах и сведоџбу узех.</p> <p>Требало ми је сада набавити уверење од дот |
| ни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена |
| </p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p |
| p>— Но ти једеш млого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како рад |
| сваки да се потпише, — поче опет Панта узимајући перо и први се потписа.</p> <p>Потписасмо се |
| алал.“</p> <p>— „И вама“ — одговори он узимајући новац.</p> <p>— Ја изиђох из кола, а ветар ду |
| Па не браним, — рече жандарм задовољно узимајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њ |
| идигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимајући ми торбу.</p> <p>Да ми није било жао оно мало |
| ди. </p> <p>— Ја ћу купити лек, — рекох узимајући новац, а при том сам дрхтао као прут и једва |
| во врати ако ја не будем могао, — рекох узимајући новац, па пошто га пољубих у руку изиђем у хо |
| је имао ко да донесе с пијаце...</p> <p>Узимајући новац нехотично бацим поглед на боцу која је |
| еру смо купили у гостионици, а вино смо узимали у једној малој кавани која је била до куће.</p> |
| робали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали за доручак млек |
| ји кинина и обланде; објасни ми како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће |
| крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узимате врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада |
| вукао, али ме он увек, кад би се десио, узимаше у заштиту и одбрану, а другови су га се приличн |
| е и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше јело и до пола се у њега завуче.</p> <pb n="37" |
| бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману десном руком, а левом се придржа за стуб да се н |
| е дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оцепи га, а за овим уда |
| ошто претходно добро протрљам очи, а он узме будити госпођу...</p> <p>У почетку су се уздржавал |
| а клупи бејаше један лист од зимзелена; узмем га у руку...</p> <p>— Пст!...{S} Мир!...{S} Пазит |
| што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При поласку довикну ми го |
| којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим дв |
| едељу дана како долазим, па и данас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да |
| за пут...{S} Најпреча ми брига беше да узмем сведоџбу, а остало ће бити све за један или два с |
| спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад |
| <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> < |
| амо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох |
| а је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, а све од радости подигравам што ћу |
| и добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан |
| ићи, не би јој право.</p> <p>Истог дана узмем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 2 |
| <p>Заблагодарим јој се примив новац, па узмем торбу и одем да се и Ђери на његовој доброти захв |
| еко пута од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде |
| ђем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сироте али зле жене, којој је одавно |
| лико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране накнадити....{S |
| приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се у угао до пећи држећи |
| ам могао дуже остати на Калемегдану, то узмем мој крчажић, убришем га мало с крајем од капута п |
| екати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па пређем мало ниже код пекара, који је пор |
| /> држао и неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај |
| {S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Те |
| сталне муштерије.</p> <pb n="55" /> <p>Узмем паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам кас |
| ет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ч |
| /p> <p>— На,... потпиши се овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на |
| {S} Нико ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати |
| ца, који смо били без крова, решимо, да узмемо једну собу под кирију и да држимо приватна послу |
| пођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш вечеру те да се греје. </p> <p>Место мене оде Ида |
| Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам служио два и по месеца! — рекох узбуђ |
| али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — одговорих.</p> <p>— Не магар |
| и уверења да нисам мангуп.</p> <p>— Па, узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече |
| ад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, далеко |
| , да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера и стр |
| >— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја тепе.. |
| S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет пара кифла и за тридесет пасуља, те да |
| — рече ми она и помилова ме по глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек д |
| шамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми га љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала л |
| Ове ме речи тргоше као из сна.</p> <p>— Узми тај новац па излази, немам времена,... одите ви ов |
| узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад ти даје, па похитај да не губимо време, |
| е знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем новац с мермера |
| ?</p> <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече |
| оја места, а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе про |
| дном сам ногом већ у гробу...{S} На, на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Или |
| видиш да би без ње пропао...{S} Иди те узми твоје ствари, а моју торбу остави где је, само паз |
| Лепо, — рече ми он, — то није рђаво; ти узми сведоџбу, а ја ћу замолити г. директора Реалке да |
| /p> <pb n="17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла |
| ните се ништа(!)</p> <p>— Ако си гладан узми па вечерај, ја не могу ништа окусити...{S} Овде ће |
| ворих.</p> <p>— Не магарчи се туна, већ узми кад ти дајем, требаће ти.</p> <p>— Узми, узми кад |
| друго остави“ !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, |
| у један мах стотину послова. </p> <p>— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две в |
| :.</p> <p>— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу |
| епо живити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја с |
| кушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне отишли су сва петорица у општи |
| ама да је неопходно нужно, да поред њих узму и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и гос |
| ом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер никада пре пола ноћи |
| чајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли смо у вече на преноћи |
| их.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести |
| е да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и култур |
| жно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, јер ту затекнем Милана Н..., ко |
| ше...{S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко ш |
| мараму на сто, јер јој несмедох казати узрок.</p> <p>Она одреши мараму и поче бројати, а ја ст |
| сам...{S} То ми се досади и тражио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се |
| огло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — |
| кварт.</p> <p>Тога дана, 21. новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута? |
| ша Ружа, ногом неће да удари, али за то уједа као псето,... њу ћеш свако јутро презати у саку и |
| знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима створи слика моје сеоске шко |
| бучени и мокри преноћисмо на клупама, а ујутру зором настависмо пут.</p> <p>Једва пред вече сти |
| х и сад одмах ишао, само би нам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекра |
| , мећи,... не помаже ти ништа, можеш до ујутру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи |
| шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p>Једно после подне, даде ми госпођа неки |
| ене пренесе ону милошту коју је Кастору указивала, као год и она госпођа удовица из Београда, к |
| едну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала д |
| е се жена два корака назад па стаде као укопана не могав ни речи проговорити, само што гледа у |
| да може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге ст |
| али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отвор |
| пожурим и пре ње стигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем |
| S} У очајању сам очекивао зору трљајући укочене руке и ноге и, најзад, показаше се први знаци.{ |
| могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам се смео ни десет к |
| придржавајући се за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се |
| орној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге.{S} После подужег напрезања успех |
| јер би се иначе, онако знојав, од зиме укочио.</p> <p>Правим путем нисам смео ићи, јер сам се |
| кох у себи, а за тим гласно: —ја сам се укочио!...</p> <p>— Ју, ју], бааш,... ово је да Бог сач |
| ну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме не |
| опле постеље...</p> <pb n="263" /> <p>— Укочићу се ако овде и даље останем, — рекох па за тим п |
| х; очи ми се не могаху покретати јер се укочише гледајући у њега.</p> <p>То беше једна грдно ви |
| > <p>— Не њима, већ ономе од кога су га украли.</p> <p>— Ко ће знати кога су покрали?...</p> <p |
| али и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише нас...</p |
| томе завијутку има 350 динара које смо украли од пензионера Н...{S} Признај, Мишо, признај, не |
| о пред њега показујући руком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 дина |
| > <p>— ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као такв |
| > <p>— Ти знаш, говори где је, ти си је украо!..</p> <p>— Нисам, Бога ми, — правдам се, али уза |
| сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле они, — |
| правдах да нисам никада ништа у животу украо, па ни сада...</p> <p>Жандарм оклеваше, али, најз |
| ,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{S} Било |
| да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обе |
| кући као роб...{S} Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врл |
| доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричати како сам у заводу завршио своју |
| ући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо се растали, што их |
| рема мени био овако добар.</p> <p>Ја му укратко, држећи капу у руци, представих своје стање и, |
| Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, |
| , — али се није могло даље. — За тим му укратко испричам узрок са кога сам морао изићи.</p> <p> |
| прикажем своје другове седосмо.</p> <p>Укратко му испричах како смо овде дошли и куда смо пошл |
| и враћао га на поље који се у млазевима укршташе преко стола...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако |
| као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам |
| ем једну собицу под кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим. |
| > <p>Соба нам је била у врху дворишта а улаз је био тако удешен, да нас газдарица никако није м |
| >— Седи ти ту сад ћу ја, — рече ми Мика улазећи за писаром у канцеларију.</p> <p>Не потраја дуг |
| ет година.</p> <p>— Ево ова, — рече она улазећи у предсобље, а из овога у собу. — Данас се у њо |
| кочи.</p> <p>— Добро јутро! — рече Пера улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— |
| дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> < |
| /p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њим и остали.</p> <p>— Ваистину р |
| реко неба.</p> <p>— Добро вече! — рекох улазећи.</p> <p>Бог ти помогао! — одговори механџија.</ |
| — Немој да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још пр |
| Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остата |
| е служио у место кујне.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар |
| спајала једна врата; у собу из дворишта улазило је се из једног мрачног предсобља, патосаног ци |
| /> једног малог предсобља, у који је се улазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити |
| собе и кујну у средини, кроз коју се и улазило с поља.{S} Пећ у једној соби ложила се с поља ( |
| дарица никако није могла видети: ни кад улазимо ни кад излазимо (сем кад би кога случајно срела |
| в месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док ме не позову...{S} Они су се редовно свађали |
| ос помолити...{S} Три пута сам у кавану улазио и сва три пута су ме избацили на поље.{S} Кад ме |
| за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећи нам м |
| .. а колико ћеш ми узети?“</p> <p>— „Та улазите у кола да не киснете,... два динара то се зна“. |
| само да има велике гвоздене вратнице на улазу у двориште и да је кавана преграђена једним зидом |
| једва пола сахата, па се вратих.{S} При улазу био сам пажљив да ме газдарица самог не нападне; |
| о полажајник, живео! — дочекасмо га при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, дец |
| се обрадовао кад га видех за колима при уласку у Пирот...{S} Са свима се нама пољуби и ако оста |
| кад сам ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.< |
| и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излазио на пијац и с |
| ошао кући, онако како ми он причаше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p |
| у, два динара!{S} Та ето ту је,.. друга улица,... <hi>грош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он |
| какве светске пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим в |
| кола“ — рече и отвори врата, — „која је улица и број?“</p> <p>— „М....ска, број 14,... а колико |
| ази трамвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да с |
| ица на другу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по про |
| штених руку или да зијаш по београдским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он |
| гладан и жедан по снежним алексиначким улицама, и то на Св. Саву, газим, у место зелених и мир |
| етар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара оголело грање на дрвећу.{S} Ко никада |
| поједине дућане и куће и то у оближњим улицама, а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S |
| време прекратити, док још има света по улицама.</p> <p>— Зар се не бисмо могли где на друго ме |
| ћи, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегдану...{S} |
| ам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо |
| није шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским...</p> <p>Послуживања нигде; при то |
| паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, на |
| пошто је био празник...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга на |
| на послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ кад беше српско-бугарс |
| воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Т |
| м посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи мира, а непрестано сам |
| {S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста |
| д?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, па ћемо после отићи на гроб |
| <p>— Лепо лепо, само немој да врљаш по улицама.</p> <p>— Нећу...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!</ |
| мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са стварима, те да виде где је кућа |
| ове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} |
| голуба“...{S} На средини тога плаца са улице била је једна кућица са дућанчићем који је држао |
| S} Састајао је се из две собе: једне са улице а друге из дворишта, а обе су спајала једна врата |
| рађена једним зидом.{S} Прво оделење са улице било је за отменије београдске и паланачке трговц |
| о сам их пута тако видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није б |
| а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до саме калдрме, то су били тако прљави, да |
| ђем, ну он ми опет препречи пут на сред улице, где смо се лепо на месечини видели.</p> <p>— Ти |
| визну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јасн |
| андарма, који стајаше на углу оне тесне улице којом се силази са Зеленог Венца у Савамалску ули |
| е убрзо изгубише иза угле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац |
| ред вече одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала п |
| појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... |
| смо посвршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас |
| њим бацајући се камењем; он се дохвати улице, ну ја га не напуштах гонити,... трчао сам за њим |
| .</p> <p>Најзад заустависмо се на крају улице.{S} И ако је пре подне падала киша дан је био леп |
| н под закуп од Тоше и Насте И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} С |
| ..</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као да је све помрло!...</p> |
| а...</p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола |
| то се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцрвенела као куван рак па |
| било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи страх обузимао.{S} Ни с |
| ашој радости не беше краја...{S} Кад на улици развисмо замотуљке и видесмо онолики новац, — па |
| пе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да |
| и угаљ.{S} У осталом баш да сам их и на улици оставио, нико их не би дирнуо, већ на против пода |
| брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на улици, на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Бо |
| <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То неваља.</p> <p>— Да Богме да неваља. |
| .</p> <p>Сад се опет без ичега нађем на улици.{S} Морао сам узети стан и узмем га код једне сир |
| !..{S} За тренут ока поново се нађем на улици...{S} Избацише ме као какав дроњак!...{S} За мном |
| ици ни опепелити...{S} Опет се нађем на улици.</p> <p>Одем у једну бакалницу и купим један крча |
| могао отворити.</p> <p>Опет се нађем на улици са торбом испод пазуха.{S} Куда и на коју страну |
| у вече, ако нисам био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири |
| де је била среска кућа, ипак је било на улици толико деце и људи, да смо се кроз једно сокаче ј |
| из степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ (зимње доба па се |
| је, али тада је тако било...</p> <p>На улици нигде живе душе, а све радње, без разлике, позатв |
| ошли да потражмо кога патролџију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му |
| живање код неке Живке П.... у Косовској улици.{S} Мужа јој не помињем, јер беше неурачунљив, а |
| да станује у <pb n="40" /> Савамалској улици.{S} Одмах сам отишао тамо и погодим се. </p> <p>К |
| ли тамо, али брзо!..{S} Знаш, у Орашкој улици код „Славије“...</p> <p>— О, да Бог да, да поцрка |
| } Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесм |
| собичак.</p> <p>— Па и у Скадарској су улици мале куће па нигде! — одговори он.</p> <p>— Ено, |
| лопарају с времена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као д |
| зиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Моравице која ј |
| бацив торбу преко рамена...{S} Ишао сам улицом а нисам знао куда идем...</p> <p>Опет дођох на Т |
| гао ту остати.{S} Пођем напред и ударим улицом, од прилике изгледа ми ова, кроз коју сада прола |
| ларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p>Које је доба |
| осмо поред војне болнице па Београдском улицом стигосмо на садањи Марвени Трг позади старог гро |
| оде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два бела голуба“ обазрех се |
| ом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" |
| х Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а н |
| ...{S} Нисам могао распознати којом смо улицом и на коју страну ишли, јер су прозори били замрљ |
| за Рајка капе“...{S} Стигосмо и у К.... улицу.</p> <p>— Овде су мале куће, — рекох Панти, — па |
| а магла спустила.</p> <p>Изиђем и ја на улицу, а ноге ми клецаху од глади.{S} Био сам јако изну |
| из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо д |
| морао прећи док из нашег стана изиђе на улицу.</p> <p>— Немојте да заборавите после подне, — до |
| ље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним дроњцима испод |
| неким ветром, да се није могло изићи на улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседес |
| и озбиљна зима, није се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Ч |
| , опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једно |
| че стари благо.</p> <p>Трчећи изиђем на улицу па право код пекара...{S} Нико ми тада није био р |
| вуд, — рекох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После веч |
| ...</p> <p>У највећем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам ви |
| огом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улицу која ми беше тесна!...{S} Ко ће са мном?...{S} Ск |
| ми се за ову залепи...</p> <p>Изиђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S |
| о цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрсио и мислим да ми нико није раван, а и |
| маовину — торбу, па одатле се вратим на улицу.</p> <p>Решим се да ручам у кавани код Пандила... |
| — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, Свети Саво |
| кали смо ми одушевљено пратећи га до на улицу а он се за то време жалио на незгодне степенице п |
| низ степенице па поред зида изиђосмо на улицу, јер је капија била већ отворена, пошто кочијаши |
| че Пера последњег јутра кад изиђосмо на улицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради |
| то допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... г |
| рече она љутито.</p> <p>Кад изиђосмо на улицу писар за себе рече: „безобразлук“, а за тим мени: |
| м чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред каваном код „Алексинца“ нађосмо патрол |
| рдне смо муке имали док га извукосмо на улицу, једва изиђе уз степенице,... на ногама је тако н |
| да ти.</p> <p>Пера прво помоли главу на улицу, па пошто добро разгледа на све стране рече:</p> |
| јући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од |
| гледа, па кад ме спази побеже у трку на улицу...</p> <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хте |
| пуштати, затворим се у кућу и не бих на улицу изишао ни за какав новац...{S} Особито ме је било |
| ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} |
| За све то време ни једаред не изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога |
| И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита го |
| оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох одвојити.</p> <p>— Какав |
| уца у дућан, а ја одјурих као ветар низ улицу, и, кад сам тек кући стигао, развијем замотуљак у |
| буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, пс, пс!...{S} Еј оде!“...</p> |
| > <p>Пошто кроз прозор добро осмотрисмо улицу изиђосмо на поље.</p> <p>У тој кући проведосмо тр |
| ругу страну.</p> <p>Ишли смо из улица у улицу, лепо искривисмо вратове гледајући по прозорима — |
| одем у варош...{S} Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом |
| па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад |
| вршавали посао, тумарали смо из улице у улицу и тражили квартир, али бадава, нигде нас неће да |
| м штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог телеграфа“, па у брзо и у кућу.{S} По |
| уставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља с |
| се силази са Зеленог Венца у Савамалску улицу, — оди овамо?</p> <p>Жандарм дође доста брзим кор |
| . одмах га однеси г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све д |
| ...{S} Зависмо лево и уђосмо у Љубичину улицу... а он нагињаше тротоаром.</p> <p>— Овуда је леп |
| на...</p> <p>У таквим приликама је моја улога била мала: само узмем лампу са стола, повучем се |
| чено, Наста потпуно судила, и његова је улога код ње била само та, да се зове њен муж колико те |
| ве по соби и претурали столице...{S} Ја улучим ту прилику и уђем у кујну.{S} На брзу руку покуп |
| окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вамо, уљо једна, да видим ко си, — рече овај страшни незнанко |
| .{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и пристојно понашати и ни у ком случају свађе не |
| а сапутник ми рече:</p> <p>— Узми се на ум, ово је велика варош, па можеш и горе проћи.</p> <p> |
| врших са собом.</p> <p>Од једаред ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба |
| се више од сахата и по одмарао, а ни на ум ми не падаше да се отресем од прашине, од које сам б |
| ка па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смеја |
| се све превијао...</p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је т |
| оме смешно искривило лице, па још онако умазани!...</p> <p>Погледам у тањире, а оно у свакоме с |
| на уђе у собу онако подбочена као да је умарширала гимнастичким кораком...{S} Ми се испред ње п |
| ух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да имаш крила.“ Био сам начисто да је жандарм, |
| и господин терати кола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па |
| а.{S} Ћутасмо као заливени, ни један не умеде ни речи проговорити...{S} Она уђе у собу онако по |
| оштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека |
| те милује...{S} Она је некако, брате, и умела с млађим: знала је кад је млађе гладно, кад сањив |
| уњене неким пријатним осећајима које не умем представити, а то је и не могуће,... њих треба чов |
| карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар. |
| служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је некако да се нађе, па га је сваки волео сем Буг |
| би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за м |
| ве држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима оно велико кесте |
| ао стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поч |
| казао, одговорих.</p> <p>— Па би ли сам умео казати како изгледа та кавана?</p> <p>Знам само да |
| S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео.{S} Ида ми по |
| е и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, ну ипак д |
| ђујем од сваке претензије да овим дајем уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим |
| е да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, |
| госпођа не скидајући очију с прозора, — умеш ли ти из револвера да пуцаш?..</p> <pb n="181" /> |
| аправи се лом...{S} Ми се сви морадосмо умешати док их развадисмо.</p> <p>Соба нам је била у вр |
| приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окуп |
| иметише.</p> <p>— Нема, голубови, нигде умешено па обешено,... бићете бржи отуд него одовуд, — |
| ав сам дрхтао од љутине. </p> <p>Она се уми, очешља и пресвуче реклу.{S} Тиме баш осећах да сам |
| али одмах!...</p> <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одм |
| љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам се.</p> <p>— Добро, то ћемо ми већ другом пр |
| на, пошто издадосмо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући |
| ично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с прага викну:</p> |
| добро се у кориту, из кога поје волове, умијем и убришем крајем од своје кошуље.</p> <p>Кад се |
| мо деци вечеру, одем у умиваоницу да се умијем, како би после тога могао обући празнично одело. |
| ште, да из бунара захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошк |
| ше већ доста видно.{S} Брзо се обучем и умијем.{S} Госпођа је још лешкарила.</p> <p>— Запали ов |
| .{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се.{S} Није потрајало ни десет минута дође и гос |
| о страшило.{S} Није се, ваљада, била ни умила.{S} Коса јој беше испала испод повезаче која се ј |
| дем у трпезарију, пошто су се претходно умила као и обично, где затекне госпођицу са женском де |
| леду више вредео него сви...{S} Беше то умиљато и весело дете, а окретно као веверица; сви смо |
| ма немој бити луда молим те, Љубице,... умири се.</p> <p>— Луд ти је дека био, па си луд и ти!. |
| ..{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино...{S} Испије ти пуну воден |
| сле вечере, кад оду у собу и кад се све умири, Љуба закључа врата од своје собе па онда приђе м |
| е и у апс.</p> <p>Ово Насту као да мало умири, те без речи оде.</p> <p>— Живео полажајник, живе |
| даде други...</p> <p>Ово као да их мало умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет |
| на, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао — поче Панта |
| заспао, јадиковала за Бубицом, а кад се умирила не знам...</p> <p>Сутра дан, због Бубице, не од |
| да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио глад сад треба да умири жеђ, па навали на вино.. |
| што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n=" |
| ам муку имао док је не разуверих и мало умирих...{S} Не знам од куда да у мене посумња кад сам |
| смо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, |
| </p> <p>— Напред!...{S} Ако само мрднеш умлатићу те као псето!</p> <p>— Па куда ћу? </p> <p>— П |
| где сам био намеран да преноћим, јер ме умор беше савладао.</p> <p>Моралија се налази у једном |
| сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; |
| Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне с |
| сање ми беше веома убрзано...{S} Осетих умор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи |
| фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако сам тек пре кратког времена са |
| а се не миче од огњишта, а данас, поред умора од пута и великог терета на леђима, свакоме од пе |
| о, а једва сам на ногама стајао које од умора које од страха...</p> <p>Механџија измери печење |
| игнем доцкан у вече...{S} Био сам мртав уморан и без новаца: једва ако сам имао два-три гроша, |
| енуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро, добро,... иди...{S} До виђења |
| алемљеног багрема привуче ме, те, онако уморан, и нехотично седнем...{S} Ту сам се више од саха |
| и Римљани, подигли... ко зна?...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред ч |
| у оном пустом пољу узвикнуо: „Ах, Боже, умори ме, да се више овако не мучим“ али све бадава: ни |
| не могох даље издржати; био сам се јако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Т |
| } Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бо |
| један сто где беху два празна места.{S} Уморни и прашљиви од пута одморисмо се задовољно.{S} Мо |
| Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погле |
| ће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p> <p>— З |
| дина:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала да те зов |
| првог мужа.</p> <p>Дошла је код њих да умре; јер је била у највећем степену болесна од јехтике |
| гама издахнути.{S} Није дуго ни живила: умрла је, колико се сећам, 24. марта.</p> <p>За време њ |
| а овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам жива од страха..{S} Сад кад сам у двориште уш |
| а, као да јој је неко, Боже ми опрости, умро, док сам се ја, међутим, од срца радовао, а како д |
| о.</p> <p>То је било у јесен а Милан је умро идуће године у пролеће, те ја сада ове своје белеш |
| ви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељачком оделу изгледаше ка |
| p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму да ми нисмо мангупи већ смо ђаци и ако сиромашни за |
| ну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игијенске савете лекареве.{S} По ручку се врати |
| држати како будем знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет да |
| њега никад губити наду...{S} Он ће вас умудрити и окрепити и од сваког зла бранити...</p> <p>— |
| отерате у кварт!.</p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и ко |
| кнути на колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе ок |
| 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико је била, сирота, слаб |
| тесаног камена из дворишта, па га лепо унаоколо око мене сложили као зид у облику гробнице, за |
| а не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред вам напомињем да нисам вољан да се свађам.{S} С |
| нара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесечну кирију коју са |
| достиже врхунац лудила.</p> <p>Лепо је унесе у собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем г |
| и мој позив па нека жандарм оба заједно унесе, — рекох Пери пружајући му позив...</p> <p>Таман |
| и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег ли |
| p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу ако могнемо уграбити од ових |
| Пера, — да нам одобрите, да ваше ствари унесемо у лађу...</p> <p>— Ви немате на то права, јер т |
| мо се на одређеном месту.{S} Ја и Панта унесосмо ствари у „наш стан“, а она се тројица, док смо |
| </p> <p>— Госпођо, молим вас, ја ћу вам унети ствари, — дере се један, а капа му једва стоји на |
| p>— Немојте се, госпођо, бринути, ја ћу унети ствари у лађу кад буде време, а сад морам да доче |
| и...</p> <p>Побратим ми поможе, те и ја унех своје ствари у вагон...</p> <p>Удари друго звоно.. |
| ше дугмета на жандармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корак |
| рише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у руци, а за њим уђе и један велик |
| пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомилу дечур |
| е врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја се полако извучем и сиђем по |
| n="284" /> а по једаред недељно с њеном унуком.{S} Ни један састанак није прошао а да не добије |
| ини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једном углу, била је једна велика шупа која н |
| у.</p> <p>Не потраја дуго и он ме позва унутра.</p> <p>Уђем...{S} Ноге су ми клецале, јер први |
| не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен |
| ем механском прозору кроз који видех да унутра седе само два сељака са механџијом.</p> <p>Мрак |
| ворена.{S} Пандур се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> |
| Председник.</p> <p>Он се подуже задржа унутра...{S} Најзад отвори врата и махну руком...</p> < |
| и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета на жа |
| издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, |
| им седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, — прод |
| , она дотле откључа врата од собе и уђе унутра а и ја одмах за њом те запалим и другу лампу.{S} |
| /> <p>_ Молим вас, госпођо, пустите ме унутра, јер немам куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси л |
| м.{S} Пошто закључах капију и вратих се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} С |
| од љутине зграби преко средине и понесе унутра...{S} Она је млатарала и ногама и рукама, гребла |
| — имамо важна посла.</p> <p>— Па уђите унутра.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита пис |
| м ти већ једаред казао.</p> <p>— Уласте унутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p> |
| <p>У овој препирци отворише се врата и унутра уђоше она двојица...{S} Познавао сам их...{S} Ка |
| дник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе господин у официрској униформи са корбачем у |
| говори последњу реч врата се отворише и унутра уђе једно дете од својих седам-осам година:</p> |
| ј да ме брукаш, Бог те убио, него улази унутра док сад није било...</p> <p>— Ти ми још претиш, |
| стан“, а она се тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p |
| газдарица закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је |
| т? — рекох поново и без размишљања уђем унутра, — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш |
| {S} Отворим врата од наше „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био в |
| уцам на вратима њене канцеларије и уђем унутра.</p> <p>Она је стајала поред стола, десном се ру |
| олако се извукоше на поље, а ја останем унутра, пандур затвори за собом врата и закључа их.</p> |
| ећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица сеђаху на клупи са пртљагом по |
| лу дућанских врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав о |
| амен и варнице...</p> <p>Брзо се вратим унутра и мало оперем очи, па онда у трку одем к механи, |
| рица казала и отвори врата...{S} Уђосмо унутра; ја запалим лојану свећу коју сам уз пут купио.{ |
| азговарају уз ракију.</p> <p>Кад уђосмо унутра поскидасмо своје торбе и седосмо за један сто гд |
| и по метра.</p> <pb n="80" /> <p>Уђосмо унутра.</p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах |
| , — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лона |
| док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Најпростија сеоска механа била је боља од |
| ог гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако |
| е Наста отворила врата и провукла главу унутра у собу; кад свршисмо песму она ће:</p> <pb n="10 |
| тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте ми дали за један наполео |
| ?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да ко |
| Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећ |
| гле једне оближње улице, а ја се вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде |
| рен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један корак иза врата не знајући куда |
| и су од пре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p |
| ти да нису београђани, већ тако исто из унутрашњости као и ја.</p> <p>— Ето, видео си и то, — р |
| висмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уозбиљи и поче:</p> <p>„Правила о домаћем реду у подрум |
| есрећу, одједаред ми ноге почеше дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да |
| да нисам ништа видела,... само ми ноге упадаху дубоко у мекано блато...{S} Нигде куће!...</p> |
| — Лажу, лажу, какви ђаци,... мангупи! — упаде опет Наста.</p> <p>— Да, смо ђаци а не мангупи ла |
| не знам.</p> <p>— А ја због паљевине, — упаде Рисим, — о којој такође ни појма немам.1</p> <p>— |
| они повукоше и направише ларму.{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и |
| ем се и журно отворим врата на која она упаде као да је неко гурну, а у лицу беше бледа као крп |
| ратима и слободно их отвори...{S} Наста упаде унутра као страшило, а иза ње се засијаше дугмета |
| огаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зач |
| ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Ноге сам једва из блата извл |
| макао од места где сам седео, па поново упаднем у рогоз, а из овога у неки врбак, <pb n="240" / |
| аље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три скока прешао ос |
| о, јер му је то ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали. |
| И ја се надам, — одговори онај други, — упамтиће ме она матора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гад |
| ђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (јер друго није ни имао), на коме се виђаше још до |
| — Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништа, а кад мора |
| одног изговора.{S} У очи последњег дана уписа, после вечере, кажем господину и госпођи:</p> <p> |
| све!!...</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек н |
| Директор Реалке ме врло љубазно прими и уписа у V разред...</p> <p>Сад настаје друга мука: нити |
| сам вам поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због поп |
| штедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред имао сам све књиге и друге школск |
| ђеног сам дана положио пријемни испит и уписао се. </p> <p>Три пуна дана по доласку провео сам |
| У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се н |
| ања, одистине братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.< |
| се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређен број беше већ попуњен!</p> <p>— У |
| исаћу ти ја писмо за директора па ће те уписати, — рече господин.</p> <p>— Бога ми ја се на то |
| ас, да узмем сведоџбу, како би се могао уписати у гимназију да и тамо не изгубим право, али пре |
| има још довољно места, па се можеш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш.. |
| ири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и њега па кад оздрави нека дође <pb n="257" / |
| ио.</p> <pb n="291" /> <p>Кад би време, уписах се поново у V разред, али без икакве воље, само |
| 01_C13"> <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професор |
| разговор и, кад ја одбих онога младића, упита ме рђаво српски да сам је једва разумео.</p> <pb |
| вратих, оставив другове да још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— |
| један бокал.</p> <p>— Јеси ли ти ђак? - упита ме.</p> <p>— Јесам, — одговорих му неповерљиво ме |
| а.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што |
| рчић. </p> <p>— Закључава ли се капија? упита један од њих. _</p> <p>— Не, има у дворишту још к |
| > <p>— Где си рече дошао на преноћиште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах к |
| >— Сирото дете!...{S} А јеси ли гладан? упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ни |
| "140" /> <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Је |
| ћу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја м |
| >— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p>Сутра дан |
| пита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије. |
| код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде?!</p> <p>— Ето, |
| > <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — ми да смо неваљали, не бисмо вам |
| ети.</p> <p>— Зар сам ја баш таква?.. — упита она смешећи се...</p> <p>— Да,... и ја вам отворе |
| ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поред мене на кревет.</p> <pb |
| њему.</p> <p>— Јеси ли ти Милан Н...? — упита ме писар а намрштио се мислиш да му је песница на |
| рбу.</p> <p>— Код кога си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја с |
| ишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.</p> <p>— Ја не велим ништ |
| у.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гласом и стаде преда ме.</p> < |
| p> <p>— Дакле, приматели ова правила? — упита Панта кад их прочита, — па ако примате, ми ћемо с |
| а Бога, ја сам се већ била поплашила? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Задржах се, — процеди |
| „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — упита ме изненада.</p> <p>— Имам једанаест и по гроша, |
| /p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоће |
| остионица?</p> <p>— Где си нашао ове? — упита писар патролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фи |
| ан угао.</p> <p>— Колико ли има овде? — упита Пера после краће паузе као да одмераваше на длану |
| гњата.</p> <p>— Познајеш ли ове овде? — упита га кад уђе, — и јеси ли их кад видео код госпође |
| алом у руци.</p> <p>— Од куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, об |
| нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу |
| на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изговарајући |
| нцеларију.</p> <p>— Јесу ли ове биле? — упита ме писар.</p> <p>— Јесу,... оне све три.</p> <pb |
| м од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме Мирко окренув се мени, заборавих.</p> <p>— Мил |
| и сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме индустријалчева ћерка кад уђох; јер ме је мало |
| синац...</p> <p>— Које добро, Милане? — упита ме он благо кад уђох у канцеларију.</p> <p>— Ето, |
| е и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? — упита она навлачећи рукавице.</p> <p>— Јесам, — одговор |
| Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издигох мало то |
| опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</p> <p>— Али би |
| ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хва |
| лувех, — опет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" |
| је баш он, зар није могао и ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> |
| управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канцеларију.</p> <p>— |
| {S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од др |
| у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни. |
| беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> |
| х.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="283" /> <p> |
| х.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко вам је казао... умивао сам |
| ам морао изићи.</p> <p>— А одакле си? — упита ме кад заврших причање, које он, како ми се чинил |
| > <p>— Добар дан!...{S} А од куда ти? — упита он непрекидајући игру. </p> <p>— Дошао сам до теб |
| ..</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — упита кад се заустави преда мном, а ноге су га једва др |
| сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутра...</p> <p>— Ево, ви сте |
| м Перу...</p> <p>— Јеси ли већ дошао? — упита Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одма |
| . </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p> <p>— Није.{S} Гђа Мица каж |
| м...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> <p>— Да обиђемо послужива |
| .</p> <p>Уђосмо.</p> <p>— Које добро? — упита писар благо пошто седе за сто.</p> <p>Ми обојица, |
| ...</p> <p>Уђем...</p> <p>— Је л’ то? — упита председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> |
| појави на прозору.</p> <p>— Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Л |
| — А од куда ти, Милане, овде код нас? — упита један од њих...</p> <p>Ја му испричам и док сам г |
| била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас двојицу, одгов |
| га ћемо сад да изберемо за старешину? — упита један.</p> <p>— Нека, предложи најмлађи, — додаде |
| >— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговор |
| один.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговор |
| се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био т |
| а исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</p> <p>Ја слего |
| .</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— Ама јесу ли би |
| икован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако |
| исару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што с |
| . </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од главе до пете, — кој’ си ти?..< |
| чијаш се заустави.</p> <p>— Куда ћеш? — упита мој нови познаник.</p> <p>— Кући, — одговори кочи |
| ери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим вас изведите |
| осмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Р |
| рао.</p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</ |
| ер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја |
| ман доврших реченицу, а она ме изненада упита, коме сам се питању најмање надао:</p> <p>— А би |
| каз, па кад би с тим готов, он изненада упита Мишу:</p> <pb n="162" /> <p>— Па добро, Мишо, ти |
| стеља.</p> <p>Кад уђосмо у кујну она ме упита:</p> <p>— Јеси клатна?</p> <p>— Па... јесам, — од |
| осматраше са свију страна, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај |
| вали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!...</p> |
| р се надгвири и погледа унутра а за тим упита:</p> <p>— Куда оде господин?</p> <p>— Кући, а мен |
| авитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, гос |
| а спавању?</p> <p>— Да.</p> <p>Писар их упита за имена и поче испитивати.{S} Ови су на питања и |
| оз неколико дана знаћеш где је то...{S} Упитај само за Мирка Марића, ноћног стражара, па ће ти |
| це нема на кревету, и, за моју несрећу, упитам госпођу:</p> <p>— А где вам је Бубица кад је с в |
| — О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да с |
| ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одгов |
| емамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам прилазећи полако к њима.</p> <p>— Двојица...</p> |
| то ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо, |
| Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно |
| ="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — у |
| рију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Извол’те сести!...</p> <p>— В |
| p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не ве |
| знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — |
| ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах лице у мушкараца |
| а као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" |
| љни...</p> <p>— Где мислиш да ноћимо? — упитам Перу кад докусурих последњи залогај.</p> <p>— Ја |
| у као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! — рече и узману |
| че онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем |
| p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> <p>— Не, него видиш како их је |
| оста добро одговарао...{S} После испита упитам професора, који нам је заседавао, за оцену, и он |
| ких врата.{S} Поново се вратим унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац |
| Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за шк |
| паре и пођем...{S} Застанем на прагу и упитам касапина колико има сахати.</p> <p>— Пола девет, |
| и по месеца! — рекох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра |
| Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене |
| сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш |
| Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би |
| олажајник и ако нас никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Не |
| у блату.</p> <p>— А који никоговићи? — упитасмо пришав ближе, али у помрчини се нисмо могли ра |
| аћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> <p>— Друго нам ни |
| .</p> <p>— Јеси ли гладан? — опет ће ме упитати Нисим.</p> <p>— Како сам јуче у једанаест сахат |
| може кад ти кажем...{S} Ко сте ви?.. — упитаће најзад искривив главу на једну страну, па нас н |
| ега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,... онај мали, — одговори |
| изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе гледајући у сахат.</p |
| а...</p> <p>— Па докле ћемо ми овако? — упитаће један после подужег ћутања.</p> <p>— Ја, Бога м |
| ашљива.</p> <p>— Одакле идеш младићу? — упитаће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти да |
| ца“, — добро ће бити.</p> <p>— Како?... упитах га. </p> <p>— Па да унесемо коме ствари у лађу а |
| гла забрана?</p> <p>— Каква забрана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио |
| закључа кујну па нас не пусти унутра? — упитах ја...</p> <p>— Ни бриге те није, ту је полажајни |
| па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну она најзад доша |
| Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, ка |
| ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилазећи.</p> <p>Сви ме немарно погледаше, а |
| и ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p> |
| м да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, |
| акија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> < |
| т врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајућ |
| викну он строго.</p> <p>— Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећ |
| ајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p>— Писар те зове.</p> <p>Изиђох пред писа |
| /p> <p>— Која се соба издаје, госпођо?— упитах газдарицу, која стојаше на прагу са засуканим ру |
| еци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, кад изиђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше |
| т где је оно проклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?! |
| рка“ кад сам долазио за вино, па зато и упитах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!.. |
| ове и почистих мрве са стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад |
| ам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> <p>— Написаћу ти ја писмо за директо |
| мене пуког сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодеја |
| </p> <p>Најпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; о |
| зволите, да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не |
| м никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима док им дођу оц |
| ри и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати, јер одређе |
| ање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— |
| т...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Це |
| .</p> <p>Одређеног дана положим испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу. |
| ро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема осам разреда и тако ћу |
| ски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> |
| оже, — одговорих.</p> <p>— Овде и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пако |
| </p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нем |
| — Аха, тако...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти |
| га дамо у болницу, — рече он, — а ви се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви |
| сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогн |
| јице нигде не беше.</p> <pb n="7" /> <p>Уплашен пођем журним корацима натраг и дођем до Коларца |
| p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти до самог Пирота коњ дувати |
| Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман заустих да одговорим, а господин |
| ога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, јер је она |
| кварт?!...{S} Нећу ја тамо, — одговорих уплашено.</p> <p>— Напред, напред!</p> <p>— Не могу ја |
| дубоко упадати у земљу,... ово ме јако уплаши, бојао сам се да не упаднем у какву бару...{S} Н |
| и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест... |
| ...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао...{S} Понудих му воду, а |
| д га видех на светлости, ја се још више уплаших; очи ми се не могаху покретати јер се укочише г |
| — Ето, видите, ови се мангупи овде... — уплете се Наста.</p> <p>— Молим вас, окрете се жандарм |
| дно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена.{S} Одосмо на пијац и, после једног сахата, вр |
| е писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће се Заре.</p> <pb n="76" /> <p>— Молим вас, госпо |
| пошто се добро наједох, винограџија ме упозна са редовним пословима.</p> <p>— Видиш, — рече ми |
| другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман. </p> <p>Радио сам у кући као роб.. |
| р ја знам да нисам, — одговори Миша још упорније него до сада...</p> <p>Писар се не осврташе на |
| реши...</p> <p>— Аја, не иде, — вели он упорно, — сигурнији сам, а тако ми је и наређено.</p> < |
| што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и овај зазвони.</p> <p>Жа |
| у тренутку решим да ову згодну прилику употребим и њом се користим.</p> <p>У ономе гуркању са |
| нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код својих |
| а сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би пробал |
| .{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управитељ.</p> <p>— А јаој!... уби ме, оглувех, — опет |
| <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад уђосмо у канцеларију упита ме:</p |
| и, а ја ћу већ с њим расправити, — рече управитељ пружајући ми сведоџбу, а за тим притиште дугм |
| фесори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дер |
| еш тамо уписати, — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ су |
| ет ја.</p> <p>— Ко те уби? — упита опет управитељ, прилазећи к мени.</p> <pb n="246" /> <p>— Ов |
| те се ја плашим...{S} Пријави ме код г. управитеља!...</p> <p>— Марш на поље!...{S} Не може,... |
| се решим да му направим посла и опет до управитеља дођем, па га почнем изазивати да само спусти |
| рку дохватим врата, а кад сам био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Д |
| м стигао у завод, нађем празне собе.{S} Управитељица је сама, на по сахата пре обичног времена, |
| и женску децу са својом наставницом.{S} Управитељица није ту била, већ је остала горе у канцела |
| у шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у трпезарију.{S} Сва деца скочише у један |
| у не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем |
| ну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су младићи били доста одрасли и ја |
| ахата после подне, 5. јануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она нам |
| пезарије.{S} Кад се у пролазу приближих управитељици, коју дотле нисам ни погледао, рече ми она |
| <p>Испричаћу ти само још један сукоб са управитељицом због кога сам из завода и изишао.</p> <p> |
| се дана, Богме, ја озбиљно посвађам са управитељицом, нарочито кад поче <pb n="310" /> једног |
| наставник.</p> <p>Ту се намерим на неку управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојк |
| аустави од смеха.</p> <pb n="309" /> <p>Управитељицу ужасно наједи мој смех, па напусти децу и |
| азисти да на њих пази, а ја се вратим у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођ |
| во прими.</p> <p>Дођем пред канцеларију управитељичину и закуцам на вратима.</p> <p>— Слободно! |
| у?!...</p> <p>— Професорском Савету или управитељу за упис.</p> <p>— Не знам ја о томе баш ништ |
| усретнем са служитељем, који беше пошао управитељу.</p> <pb n="247" /> <p>— Аха, — рекох му, — |
| напустити завод па то јавите господину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — ре |
| ла да ваш поступак представим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око де |
| .</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> <p>У подне ме позва Ида да поста |
| м аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, које ја до |
| одираше до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Неп |
| паприка и поче једну и по једну јести, управо гутати, и ако смо му ми бранили, <pb n="224" /> |
| то јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не приметном разликом једнаке: једнако псују, је |
| р-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидо |
| ера или ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обу |
| погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, у |
| ..{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ |
| знанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад га видех |
| и на једном исцепаном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасн |
| /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање слике материне, коју нисам ни зап |
| ије ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су |
| и са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао.{S} Кад дођох био сам сав од зноја мокар.< |
| дморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо н |
| аклан...{S} Нисам осетио кад је кочијаш упрегао коње, а пробудио сам се кад су се кола кренула. |
| в, а бркова нацмаканих помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја |
| у вам сада прочитати.</p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина |
| достојанствено, а ми смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више н |
| !...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је било им |
| — О, луде жене, — рекох у себи, па опет упртим корпу и вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину |
| ер ви нисте позвати да мени овде дајете упуства у моме послу...{S} У осталом није ми то први пу |
| ндарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одакле си ти? — |
| творена.</p> <p>Он се полако на прстима упути степеницама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим ш |
| се први у кола,... а и госпођа се беше упутила да се попне, ну ја је зауставих са речима:</p> |
| иђем на улицу и, пошто закључам капију, упутим се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!... |
| ле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управо одвучем се к Т |
| приметио, а како је то било не знам.{S} Упутим се к њима; загледам их са свију страна чудећи се |
| био.{S} Иначе, и служба ми налаже да га упутим где треба или спроведем у кварт.{S} Мени је њего |
| тајући позив...{S} После краћег времена упутим се у кварт.</p> <p>— Гле, и ти си ту! — викну Пе |
| како нисам имао где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли |
| ајзад пребацим торбу преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што. |
| ари скупим и вежем у један лепчић па се упутим у варош.{S} Кончић један њихов нисам узео...</p> |
| ућкајући као да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго |
| е шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком инстинкту Пандиловој кавани.</p> <p>Ист |
| о...</p> <p>Пошто нисам имао куда то се упутим Пери, кога нађем код куће...{S} Код њега оставим |
| о знаш,— рече излазећи.</p> <p>Одмах се упутим лекару и срећом га нађем код куће.</p> <p>Лекар |
| ад око једанаест сахати сетим се Боже и упутим се кући где је послуживао. <pb n="137" /> Испред |
| т не остави...{S} Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако |
| екох у себи па за тим изиђем на улицу и упутим се пријатељу на вечеру.</p> <p>После вечере било |
| о с крајем од капута па се с њим у руци упутим у варош.</p> <p>Преко пута од општинске зграде к |
| ше молити — рекох за себе, па се за тим упутим на улицу носећи амбуље испод пазуха.{S} Сад ти, |
| ам због ње једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не приме |
| о тако, да је суза сузу стизала.</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „В |
| >— Али би пре тога имали једну молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, |
| <p>Пред саму зору изиђемо из звонаре и упутимо се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми |
| у да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са к |
| ђосмо сви на поље у двориште а из овога упутисмо се на улицу као ждралови,... ону слику са оним |
| Сокола“ где се раздвојисмо, ја и Панта упутисмо се у Пандилову кавану, а они ка Булевару.</p> |
| са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се ни пошто несме ла |
| оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лак |
| ако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хи |
| перју...</p> <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, н |
| ђе и писар...{S} Сва се тројица заједно упутисмо кући.{S} Ја се поред писара осећах слободним, |
| да пре паднем полицији у руке...</p> <p>Упутисмо се у суседни виноград у коме домаћин са домаћи |
| </p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> <p>Ти знаш онај велики пр |
| Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој кући, а нас двојица у кварт.</p> <p> |
| тимо ресултат, па се за тим она тројица упутише на једну, а нас двојица на другу страну.</p> <p |
| ки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p> <pb n="117" /> <p>— Бар за ов |
| тоји... ја знам где је.</p> <p>И они се упутише наниже ка Коларцу.</p> <p>У мени се од једаред |
| <p>— Молим вас, госпођо, викните и ви: ура!</p> <p>Она се прекрсти и измаче још два корака а н |
| ољу и на живот.</p> <pb n="243" /> <p>— Ура!... живио!... славно! — повикаше сви у један глас а |
| и је ђаво, јеси ли полудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!... |
| у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну је |
| нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!!...{S} Варош! — повикасмо сви у један глас кад угл |
| ви су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде пом |
| еш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, дана |
| да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине некако се |
| а свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волел |
| акера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлепши па ти се извалим на она мека се |
| тави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије |
| {S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од беде, а и она мене није волела а давн |
| раби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем љутито и истр |
| ро, ти отиди доцније.</p> <p>Тако сам и урадио...</p> <p>Кад се начелникова кола зауставише пре |
| није Мирчету дали у залогу...{S} Тако и урадисмо.</p> <p>Опет остасмо са врло мало новаца, два- |
| ари па ћемо после лако...</p> <p>Тако и урадисмо; ја узех Божу са собом и упутисмо се Болничком |
| емо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.</p> <p>Сутра дан пошто смо посвршавали посао, |
| д тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љуба |
| рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго |
| м у кавани код Пандила...</p> <p>Тако и урадих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша.. |
| о мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за сутра?...</p> <p>— Па, ја м |
| — Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо плаћати уредно.{S} Колико тражите?</p> <p>— Ето, соба је лепо н |
| мене, дође ми да легнем на патос па да урлам од муке...{S} Кроз један једини прозорчић под сам |
| бе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а не |
| >Кад се кола кренуше наста један ужасан урнебес: и викало се, и певало, и трчало...{S} Махни се |
| дугачког и бледо-жутог, <pb n="125" /> усана танких, а при томе раздрљено толико, да му се и т |
| но по глави врзао Тонични предлог, а са усана ми не силазаше реч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто |
| ече Божа гледајући ме право у очи, а са усана му се није скидао онај вечити његов осмејак, који |
| Сва јој реченица никад није силазила са усана...</p> <p>— До ђавола, — мислим се — ако си ти же |
| наста такво зујање, као да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим |
| р. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била толико мала, да сам се у постељ |
| тога истог дана у вече, наравно кришом, уселисмо код њих.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| испит и упишем се у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али бра |
| ко да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти га ускоро вратити, јер знаш да ми је мала плата од које је |
| баш кад професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретош |
| ..</p> <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакл |
| сте да ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— |
| пим га у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S |
| м у трбух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, |
| о дошао, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова ни |
| руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ипак за то рука |
| рану ишли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, |
| преко стола ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити |
| ак остави саме док обиђе старца.</p> <p>Услед оног гурања по соби свукоше ћилим с миндерлука ба |
| о краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва прођем.</p> <p>Кад изиђ |
| е и меког кревета...{S} Бог ми је молбу услишио, ако не са свим, оно бар у пола.</p> <p>Дани су |
| >— Али он је новац оставио код мене под условом да вам га тек онда предам, кад ми обећате, да ћ |
| то мишљење и решила сам се, да му ствар усмено реферишем, јер је то блаже, пошто...</p> <p>— Мо |
| која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и п |
| а се она подигнув месо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више ниј |
| рви пут, после два-три месеца, на вашим уснама видех, јако ме изненађује, а и он је, будите уве |
| ита Божа.</p> <p>— Е да, — развуче овај усне колико је год могао...</p> <p>— Имамо још пет боца |
| } У лицу подбула и више модра; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила |
| ежи...{S} Било га је жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, |
| n="315" /> <p>Она поче од љутине гристи уснице и добовати прстима по столу.</p> <p>— Ви сте нео |
| </p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми |
| о том први.</p> <p>— Пази само да се не успавамо.</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу...{S} Ни ја |
| добар и, после велике муке и препирке, успе, те сам у вече, док он не дође, седео с госпођом у |
| жалим Миливоју и он, после велике муке, успе код оца и мајке те ме примише у кућу да с њиховом |
| десно од пута и потока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, н |
| оцепао више од двадесет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам има |
| ка.</p> <p>— Врло добро, — рекох, — ако успем да се у Реалку упишем биће опет добро, јер нема о |
| рочито ноге.{S} После подужег напрезања успех да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан вет |
| p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба предмета поло |
| о пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била? |
| сигурно изгледах смешан, пошто сам био усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седе |
| уња!...</p> <p>— Баш куња?! — викну она усплахирено.</p> <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, |
| е, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирену.</p> <pb n="179" /> <p>— Је ли био ко код т |
| и то се убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто ј |
| нији, да своје мишљење...{S} Он се мало усправи, подиже главу и погледа у таван, за тим се нака |
| о, јер бејах веома гладан...{S} Лепо се усправих на столици као да ми је колац у леђима.</p> <p |
| осле два-три минута Пера се поче полако усправљати, тако полако, као казаљка на сахату...{S} Ов |
| жене, друго вече прекрштене, треће вече усправљене,... непрестано су мењале положај само да се |
| е „собе“ и уђем унутра.{S} Одмах почнем успремати сто, на коме је био велики неред, па за тим с |
| шљу ме и за трећи, и, док њега пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино |
| мо имали ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим намести |
| ш вино, — рече госпођа.</p> <p>По ручку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И ве |
| .</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за тим дохватимо обрамнице и растури |
| тву, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог |
| ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најзад успремих судове и метнух још дрва у пећ...{S} Док сам т |
| ослужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих мрве са стола, па за тим упи |
| да, по једну да запалимо,... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га ни |
| са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха |
| ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли било по вољи мало да мезетимо |
| они моји?“ па натегне и не скида је са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима за |
| лазило с поља.</p> <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скуп |
| к им је могао узети последњи залогај из уста, а оне се не би противиле...</p> <p>И господин је |
| ко има? — излете и нехотице Пери реч из уста, јер не могаше савладати своју радозналост.</p> <p |
| обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>Н |
| а!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су увек смерно к земљи оборене |
| немарно погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрљ |
| , чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, |
| ма веровали.</p> <p>Најзад један одреши уста и упита:</p> <p>— Славе ти, одкуда ти тај новац?!. |
| ама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш са |
| егли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера |
| пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у уста парче велико као длан па га после залије вином и у |
| ну; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испод појаса па онако пресами |
| о само једног случаја који сам из њених уста слушао кад је женама причала:</p> <p>— Једног вече |
| на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја |
| чи Наста лупајући у врата.</p> <p>Панта устаде, приђе к вратима и слободно их отвори...{S} Наст |
| ћи. —</p> <p>Ђера поћута мало па за тим устаде и приђе прозорчету од кујне кроз које узимаше је |
| свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — п |
| мо сви ту, па се окуражи и уђе...{S} Ја устадох.</p> <p>— А где су они други мангупи, је ли, ло |
| ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он полако дрмајућ |
| врати!!...</p> <p>У јутру, пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се диг |
| и.{S} У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано...{S} Из дана у дан бивах <pb n="26" /> с |
| гуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како да није,... вид |
| ито, — зар ја због сваког гада морам да устајем.</p> <p>Уђосмо унутра...{S} Једна лампа на сред |
| етворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога но |
| p> <p>— Из Београда, — одговорих мирно, устајући с клупе.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Из Пир |
| и моји, Боже, сад код куће раде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одуш |
| ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко св |
| обичај... с драге воље, — рече жандарм устајући, — нека буде са срећом...{S} За тим узе једно |
| о су сигурно њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и |
| ?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се полако скидосмо низ степенице па |
| има.</p> <p>Сутра дан беху сви пре мене устали и некуда отишли, а мене оставили да спавам.</p> |
| легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не може ни д |
| д једно легне, легне и друго; кад једно устане, устане и друго; кад једно не може да једе, не м |
| Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђем Ђери, који се одмараше за столом на ко |
| /p> <p>Како ми се беше досадило седећи, устанем и приђем брвнима која су била наспрам општински |
| ручком били готови.{S} Деца поустајаше; устанем и ја.{S} Очиташе молитву и два и два, почеше из |
| оној помрчини па ми се и то досади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{ |
| оји ћу до смрти памтити...</p> <p>Једва устанем, јер не осећах да су моје ноге...{S} Нисам се, |
| днем десно не иде, лево аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја б |
| де дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре воде, чији |
| г терета отресох кад се на то реших, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} |
| S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао по |
| труња...{S} Зевнем једаред, други пут и устанем...{S} Заиста беше већ доста видно.{S} Брзо се о |
| оле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="32" /> који ј |
| чим стварима.</p> <p>Одморив се довољно устанем и пођем и ако управо нисам знао куда ћу...{S} Т |
| е на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не |
| на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, па док обукох бунду, па док се спремих и поздр |
| хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опружим укочене ноге.{S} Од свог места нисам |
| сти дочекасмо Божић...{S} Рано из јутра устанемо, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чист |
| ечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промешкољила па би опет з |
| , Љубо! — почео би господин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, уста |
| х госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, које |
| пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb n="263" /> <p> |
| су се гледала лице у лице.{S} И ја сам устао, али како сам стајао по зади мушкараца нисам мога |
| ва сам заспао...</p> <p>У јутру кад сам устао од оних у дворишту не беше ни једног...{S} Ни јед |
| мене оставили да спавам.</p> <p>Кад сам устао било је прошло осам сахата, а међу тим изгледало |
| е и они.</p> <p>— Гле, Нисиме, овај наш устао, — рече онај први.</p> <p>— Тхе, кад му се не спа |
| трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је |
| p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао свршити...</p> <p>— Није то због по |
| и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер нисам могао на клупи дуго спавати.</p> |
| ре, имам важног посла, па с тога морамо устати раније...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћет |
| ј земљи...</p> <p>Око пола ноћи морадох устати,... просто ме пригњавише,... мувању са лактовима |
| икаквог повода, рекла би ми успијајући устима:</p> <p>— Знате ли ви ко сам ја била?{S} О, ја с |
| шаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини, кроз неколико дана зн |
| — узвикнем и треснем књиге о под, а она устукну један корак назад па викну:</p> <p>— Који ти је |
| p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче |
| ц.</p> <p>— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно зв |
| 316" /> <p>Она не одговори ништа већ се устури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ј |
| сиротном стању, ако то у истини није, — усудих се да кажем, а нешто ме у гуши стеже, мишљах <pb |
| отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прекиде:</p> <p>— На поље или |
| > <p>— Махните се молим вас, госпођо, — усудих се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско |
| >— Па мора за Бога бити мало костију, — усудих се да приметим.</p> <p>— Носи кад ти кажем јер ћ |
| /p> <p>Сву ону ископану земљу набацам и утабам ногама, па после донесем трине из јасала и поспе |
| ом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“... и т. д.</p> <p>— Добро је |
| десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо Настин глас:</p> <p>— |
| p> <p>— Тај ред треба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити п |
| , погодисмо се за осам динара месечно и утврдисмо, да се још истог дана доселимо...</p> <p>Тако |
| ће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у мени раније мишљење: да нису криви, па с тог |
| затекнем Милана Н..., који такође беше утекао да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто |
| дину.</p> <pb n="297" /> <p>Ово ме мало утеши и тако заспах.</p> <p>Сутра дан саопштим господин |
| пара кад сам могао пет (!) ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} |
| . </p> <p>— Ја сумњам да би ти подлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то ве |
| лупе од кола!...{S} Поред тога на мене утицаху и оне велике и лепе куће, каквих ја дотле никад |
| та нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узели смо ручак из гостионице.{ |
| био бедно одевен.</p> <p>Ветар се мало утиша, али помрчина непрестано трајаше...{S} Нисам мога |
| </p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде |
| се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не поче ре |
| н да се враћам у завод, јер нисам могао ући, па за то ноћим у гостионици.</p> <p>У јутру, кад с |
| е; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га нисам м |
| о под ведрим небом; него како ћемо тамо ући?...</p> <p>— Лако, ја сам данас осмотрио положај.</ |
| спавали.{S} У ту своју постељу могли су ући само после дугог очајног пузања уз диреке.</p> <p>К |
| ди кроз винограде, јер нисам смео одмах ући у варош, пошто сам сигурно држао, да је полиција бе |
| и!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упитах их прилаз |
| ом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поново седајући |
| читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрднути, али изненада ме надражи кашаљ и ј |
| ћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао...</p> <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да ви |
| толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да |
| >Колико ме пута онај обешењак, Љубомир, ухвати за рукав и привуче до врата те да слушамо бабу и |
| м се друг поче жалити да му је зима,... ухвати га љута грозница...{S} Одведосмо га у собу и нам |
| могло издржати, да не дође нешто горе: ухвати ме љута грозница, која ме за недељу дана тако из |
| .</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја за задње...{S} Ово је било в |
| па...{S} Тролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она љу |
| мене спази, па јурну као помамна да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на др |
| орака није био даље од мене и тек да ме ухвати за врат, упадох у двориште, преко кога сам у три |
| ти...</p> <p>Пођем к њему, а госпођа ме ухвати за раме.</p> <p>— Не иди, удариће те!...</p> <p> |
| смо од почетка до краја,... грозница ме ухвати!...{S} Беше то нитковлук какав се ни замислити н |
| — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухвати за руку као кљештима.</p> <p>— Стани, будало, та |
| <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да идем не зн |
| .</p> <p>Њих двојица одоше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо ко |
| Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ја ћу викати ако ме не пу |
| измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухвати за рукав кад узмахнух руком да се одбраним и оце |
| p> <p>Није био редак случај да на улици ухвати по какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнут |
| хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку и задржа.</p> <p>— Ништа ти то не вреди, |
| а хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да |
| ="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе.</p> <p>— Оди ’вам |
| га си ти, бре, а? — упита некако строго ухвативши ме за руку.</p> <p>— Ја сам, овај... почех му |
| е да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене ново.{S} Непрестано ми је |
| мпе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По лицу се ниса |
| тигнем где је Кастор укочен лежао...{S} Ухватим га за задње ноге па повучем измичући се натраг. |
| ју што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и х |
| !</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко средине, али ни помаћи...{S} Чита |
| ако се извучем и ја, напипам Перу па се ухватимо за руке и сретно, поред зида, неопажени изиђос |
| о нас једва изговарајући речи.</p> <p>— Ухватио сам ову скитницу,... побегао из Пирота,... знаш |
| пуштајући се од тарабе за коју се беше ухватио, — потражите, соколи!... _</p> <p>Ја сам већ би |
| Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајт |
| у и до самог сунчаног изласка...{S} Кад ухватих за браву да отворим врата, рука ми се за ову за |
| испружио по поду, да се обема рукама не ухватих за сто...{S} Нисам могао уста отворити да што п |
| нај, не вреди нам ништа више лагати,... ухваћени смо.</p> <p>— Не знам ја ништа, ако си ти то ј |
| видела сем Панте и мене...{S} Били смо ухваћени и није се имало куд, па зато смо и ћутали приб |
| упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И ова би поцр |
| рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек ш |
| !</p> <p>Мене Пера стеже за мишицу и на ухо прошапта: „Не мрдај“...{S} Страх нас обојицу обузе; |
| ано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо неопажени одавде из |
| мтио ни оца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родите |
| та не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... научићу ја њега памет |
| равитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шт |
| , он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> |
| p> <p>Ми на једаред умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> |
| заиста ђаци и да су дошли у Београд да уче гимназију.{S} Ја им казах да сам ради тога и ја дош |
| робијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спр |
| нових предмета, који се у гимназији не уче, а о којима ја нисам имао ни појма; па после тога, |
| сам седео иза леђа једне доста одрасле ученице.</p> <p>Преда мном на клупи бејаше један лист о |
| певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза |
| клупама седеле су ученице, а позади њих ученици.</p> <p>Ја сам седео иза леђа једне доста одрас |
| да кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити.{S} Распитивао сам за друго место код |
| них петнаест дана проведох у тој собици учећи.{S} За све то време ни једаред не изиђох на улицу |
| ћи у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type= |
| улицу, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата |
| е госпођа легла...</p> <p>— Седи сад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да |
| ишло од руке; најзад би упалили лампу и учили до неко доба ноћи па би полегали...</p> <p>Тако с |
| > <p>Тако смо исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лам |
| са њиховим бројевима,.. него где сте ви учили гимназију?</p> <p>— У Крагујевцу, а ти?</p> <p>— |
| своје место као и прошлих дана, кад смо учили певање...{S} У првим клупама седеле су ученице, а |
| ти, да л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после |
| > <p>Нити сам имао где да седим нити да учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из с |
| ошто сам у последње време имао много да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште нег |
| о — заглавио бих.</p> <p>Кад бих сео да учим не би ме узнемирили па ма каквог посла имао.</p> < |
| оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрест |
| сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па ако положим испите — добро, а ако не положим — |
| те ме примише у кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам ку |
| о сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала само п |
| а, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он н |
| нем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не знам.</p> < |
| амвај за ново гробље.{S} Та ми се улица учини и сувише дугачка...{S} Нигде живе душе да сретнем |
| ам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на станицу ко |
| х пажњу колико се возимо али ипак ми се учини веома дуго.{S} Очекивах да се сваког тренутка зау |
| не</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зг |
| них како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно уверен, да |
| , кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у л |
| школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му |
| наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива ћутећки и по неком та |
| <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> <p>— Много...{S} Ја о то |
| ти ставим забрану.</p> <p>— И ти си то учинила?!...</p> <p>— Јесам.</p> <p>— И после онаког на |
| а да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи забрану за два три дана до |
| мњива, па, рекох, да нису какву превару учинила.{S} Истина потказаше ми двојицу...</p> <p>— Зна |
| и, као да смо какво најплеменитије дело учинили; груди нам беху испуњене неким пријатним осећај |
| писару да га загрлимо, а то би сигурно учинили само да нисмо били на томе месту и да он није п |
| , кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име пом |
| ак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си ти добро дете, без оца и мајке.</ |
| ни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учиним то исто и ја, а сав сам дрхтао: нешто од зиме, а |
| ерај овога у кварт, а ја ћу за вама,... учинио нам је покрађу!...</p> <p>Ја се опет правдах да |
| егов стриц, док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толи |
| ме одавде терате кад никоме нисам ништа учинио, нити сам ја мангуп... </p> <p>— На поље се вуци |
| , — протестовах, а и никоме нисам ништа учинио,... ја сам ђак и ви мене не можете као мангупа т |
| кривицу, коју сам скоро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам |
| данас био задовољнији; а то би заиста и учинио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део |
| се плашио полиције и да бегством не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужа |
| ео мислити.</p> <p>— За кривицу коју си учинио, — поче писар кад изиђох пред њега, — иде се на |
| ди се од пре годину дана, јер је случај учинио да ручавамо за истим столом, у овој истој гостио |
| раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим...{S} Тако и |
| <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у Ниш |
| ије да вас понудим, него без тога то да учините као прошли <pb n="317" /> пут...{S} Седите,... |
| цаше, јер без уверења нисам могао ништа учинити.</p> <p>— Молим вас... зашто?</p> <p>— Не дам!. |
| ечју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, које буде н |
| и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— |
| викати.</p> <p>— Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи |
| ко се не би у свему слагали...{S} То ћу учинити колико сутра...</p> <p>— Врло добро, врло добро |
| ше се за пријемни испит, а то исто и ја учиних.</p> <pb n="18" /> <p>Одређеног сам дана положио |
| Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја учиних, — нека вам то Бог накнади. </p> <p>— Ја ћу купи |
| да их још једаред замолим...{S} Тако и учиних кад се госпођа приближи колима носећи некакве ст |
| сто рођења и уверење набавим.{S} Тако и учиних.</p> <p>8. јула одем у општину.{S} Било је око ш |
| — но да се завучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине.. |
| не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђем бли |
| симпатичан, готово примамљив израз лица учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, з |
| и очију с књиге.</p> <p>— Ех, мораш,... учио си доста!</p> <p>— Није то ништа,... сад сам баш н |
| ло па сам требао да добијем оцене...{S} Учио сам и ноћу и дању,... ни тренутка одмора нисам има |
| нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред саму ноћ дођем кући...{ |
| и играли.{S} Преко дан сам с друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по |
| , иначе сам непрестано код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и |
| одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све вр |
| у.</p> <p>— Сад збогом! — рече писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте з |
| дошли код Панте и Милана као другова да учите и више ништа; а без сумње биће редак случај да од |
| рављена „мица“.</p> <p>— Тако, место да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ни |
| , саветника, официра, адвоката, попова, учитеља, трговаца, занатлија, удоваца, удовица, распушт |
| ина те да издејствује, да те поставе за учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу |
| па и ја бих радо ишао у Стару Србију за учитеља, али сам још неискусан а и нисам, тако рећи, ни |
| Био је добро писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали. |
| теби; о Старој Србији и Македонији; и о учитељима, и о... махни ме...</p> <p>— А,... ти ми мора |
| /> девојка од својих 17 година; била је учитељица мислим на Умци или у Обреновцу...{S} Толико ј |
| рој беше већ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш там |
| полиције, пошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, |
| </p> <p>Најпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дв |
| а л’ да продужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подуж |
| учитеља...</p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те пос |
| Код њега оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох |
| ог сиромаха, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од ког |
| ="222" /> <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места... |
| то пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће д |
| ети. </p> <p>Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни ј |
| ог да, ми и иначе преко дана немамо кад учити, него ноћу, па ћемо се постарати за лампу и гас; |
| ти наступише, па сам могао до миле воље учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, |
| би као псето!...</p> <p>— Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми |
| сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити како уверење да дам!...{S} Да си се одмах на поље |
| ништа окусити...{S} Овде ћеш од сад и и учити,... можеш седети докле ти је воља,.. некако сам с |
| како ћемо овде у овој помрчини писати и учити, а видиш ли да је и празно?!...</p> <p>— Сад како |
| ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и треба да радиш, а поред |
| {S} После вечере седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... шт |
| Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди ус |
| Баш сам дошао до вас, — рекох пошто га учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</ |
| олова са трском у руци.{S} Поздравим је учтиво, <pb n="314" /> али ме она неотпоздрави, ну ја с |
| сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим; јача је од мене па би ме у оном проклетом |
| вас уверити, — настави Панта пријатно и учтиво, који је био веома препреден, — и ви ћете као <h |
| аших и застанем, а за тим скинем капу и учтиво га поздравим, а он ме отпоздрави и благослови ка |
| гледао Београд, па после кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" / |
| неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајући кој |
| о без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је само извадио кључ и однео |
| а сад да спавамо, док није онај угурсуз ушао са бичем...</p> <p>— Па где ћу, врага, да спавам?< |
| уђе и госпођа у собу куда је и господин ушао, водећи дете за руку...{S} Једва је познадох.</p> |
| рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предав |
| спавао, да нисам осетио кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се проб |
| ле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад озебе, а он се с |
| већ би требао да те из клупе извуче за уши као магарца пред нас и само да каже: ево вам жив пр |
| је био редак случај да ме по добро и за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи |
| шир, (или какав други), који му пада на уши; неки опет капут у коме би стала још троја плећа ка |
| е и колена, а јаку од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада з |
| оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих могло пасти на памет да их ко |
| а чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две са мном |
| би тек укокотила очима и поцрвенела до ушију; јер је причала да јој Алгебра никако не иде пошт |
| емо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} Ни дрва, ни одела, ни осветлења, ни јела; ама |
| фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих ужасан бол; ударци се понављаху и ја с |
| <p>Келнер, који бејаше прилично тврд на ушима, љубопитљиво ме посматраше са свију страна, па на |
| ...</p> <p>Ја ово слушам својим рођеним ушима!!</p> <p>— Па овај,... госпођо, — поче Љуба да му |
| Марш одатле, битанго, јер ћу те све по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и п |
| црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста такво зујање, као да су се у њих уселили |
| Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задржати, по |
| а од страха..{S} Сад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад |
| , рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Кастор куња,... не зн |
| ем са осталима.</p> <p>Соба, у коју смо ушли, била је највећа..{S} Ту је се и слава имала просл |
| те да који не остане у дворишту.</p> <p>Ушли смо, ваљада, у тридесет кућа, и свуд смо тако прош |
| бом затвори.{S} Дете се врати куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџ |
| ну најзад се утеших, пошто се реших да уштедим при другом оброку.{S} У том размишљању онако ра |
| лебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи |
| у као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписао у трећи разред им |
| да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни намештај...</p> <p>— Мо |
| и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем под један миндерлук, ко |
| оћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — викну заманув оним корбачем.</p> <p>—... |
| ођења, а по повратку упишем се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало |
| дођемо к њему.</p> <p>— Вама награда не фали, сад можете ићи, јер је свануло, па гледајте те се |
| ко то беше незгодно и за њих и за мене, Фаника предложи госпођицама да је неопходно нужно, да п |
| седми...{S} Још само година дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{ |
| едице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђених, а поред тога и кућни н |
| таве у Старој Србији или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> < |
| шилуку стан у коме сам и ја обитавао, а Фаника је ноћивала код госпођица и господина, који је б |
| оце пива, али сутра дан објавише, да је Фаника — испрошена!...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлу |
| сваког сам посла био поштеђен и ако ме Фаника не гледаше као до другог дана Васкрса, јер је би |
| е вршила собаричин посао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и п |
| о ми је исти као и пре.</p> <p>Тоника и Фаника све дотле су ме кришом од госпођица и господина |
| лу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна њена пријатељица са својим заручником и јо |
| им да тако остане, разговарала сам се с Фаником да молимо господина те да издејствује, да те по |
| ного да учим, нисам могао редовно ићи с Фаником у позориште него би је само до њега отпратио и |
| само по правилном носу и очима, познам Фанику и, у који мах да јој приђем, приђе она к мени не |
| оварасмо, одем у позориште, да допратим Фанику и ако је било још рано, јер ми нешто беше тешко |
| ам на одређеном месту зловољан очекивао Фанику.</p> <p>Дође и она.</p> <p>— Јеси ли ту, Милане? |
| Тоника.</p> <p>— А, ево мајке! — викну Фанинима пријатељица кад Тоника ступи у собу, још само |
| не могу а да ти још коју не напоменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем позна |
| ти!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу даље?. |
| !...</p> <p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радов |
| nit="subSection" /> <p>При крају месеца фебруара дође госпођина ћерка, Лепосава, (тако се звала |
| аво оно кучиште, још бих се ја грчио на федерима у кујни...</p> <p>Претресајући тако све до нај |
| паном, кожном канабету, управо на голим федерима од јаке жице, који су ме ужасно жуљили и помаг |
| на памет дође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кре |
| S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни |
| говетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима док се „Бубица“, тако је госпођа звала ону пси |
| не стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива д |
| мо пред Белу Паланку.{S} Светлост првог фењера на нас је дејствовала као сунце..</p> <p>— Ура!! |
| тлости у облику тачке, која долазаше од фењера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухв |
| аспрам слабе светлости која долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано |
| распознати...{S} У зло доба приспем до фењера који је био на једној кући, пошто сам газила бар |
| дети нарочито Мирка, пошто стајаше пред фењером од кола.</p> <p>— Како ти беше име? — упита ме |
| Напрегнем сву снагу и упутим се једном фењеру који је био далеко од мене тако, да је се светло |
| рашни незнанко вукући ме за руку једном фењеру, управо носаше ме као неку торбицу.</p> <p>Кад г |
| г белу кошуљу и гаће, а на леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а |
| адости ми сузе потекоше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али дина |
| рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.</p> <pb n="21" /> <p>Кујна је била одмах ис |
| > <p>— Ја сам ђак, — одговорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари |
| асно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем А |
| капа от клава...</p> <p>— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку. </p> <p>— Жив |
| за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих |
| {S} Па како се задивих кад угледах први фијакер!...{S} Кажем ти: моме дивлењу не беше краја!</p |
| ћан пут, па с побратимом седнем у диван фијакер и кренем се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, |
| могу.</p> <p>У том се заустави и један фијакер из кога изиђе једна отмена госпођа водећи за ру |
| Круна“, заустави се пред капијом један фијакер, из кога, пошто се кочијаш скиде са свога седиш |
| ивити.{S} Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим |
| припада...</p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећ |
| ину мисао да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем |
| рво ми се очи зауставише на оним силним фијакерима, које, <pb n="5" /> кад сам дошао, нисам при |
| огло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фијакерске станице...{S} Нисам могла даље и ако ми кућа |
| су, у сну. „Прво вече па да се возим на фијакеру, који сам тек само могао радо гледати“, мишљах |
| им.</p> <p>Кад се нисам на господиновом фијакеру возио, ја сам био с Миливојем у лову.{S} Нисмо |
| ћи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</p> <p>На моје велико изненађење познадох у т |
| >— Одкуда ја?!{S} А од куда ти па још у фијакеру?!!...</p> <p>— Море мани се,... изишао сам јуч |
| додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, |
| мени по један замотуљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо пи |
| ца, — рече писар спуштајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете |
| одговори она и спусти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се н |
| у руци обрете онај познати корбач, који фијукну кроз ваздух и мени се сави око ушију.{S} Осетих |
| че“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама а клопара ог |
| већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и оно гробље што |
| , а по нека би госпођица, можда, и свој фини носић намирисаном марамом запушила...</p> <p>Пошто |
| Ево ти другова, — рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, ал |
| инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклети |
| > <p>Пошто мало повечерасмо упутисмо се Фишеклији.</p> <p>Обазриво уђосмо у кућу, најпре један, |
| атролџију.</p> <p>У једној новој кући у Фишеклији.</p> <pb n="161" /> <p>— На спавању?</p> <p>— |
| ђе, исприча како је видео једну кућу (у Фишеклији), која се довршује и сада само столари раде т |
| лицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из к |
| та; а све то допуњаваху два реденика са фишецима пибодове <pb n="195" /> пушке, која му висаше |
| ном рамену; један реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше |
| и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутило...</p> <p>— Не |
| на длан, а она раскопча дебелу реклу од фланела, испод које се показаше гојазна плећа...</p> <p |
| о ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за р |
| се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам где је!... одговор |
| новембра, узрујаше се по кући: „Где је флаута?!{S} Где је флаута?!“..</p> <p>— Од куда ја знам |
| .{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, како не ваља наглит |
| код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... мани се |
| ком на мене, — украо, и сигурно продао, флауту коју сам платио 60 динара...</p> <p>— Баш он, — |
| сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним в |
| узаман,... они се сагласише: да сам ја флауту украо.</p> <p>Ни моје сузе ништа не помогоше...{ |
| алуд губили време, реците где сте нашли флауту?</p> <p>— Та Бог је убио,... замислите, господин |
| >— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте сами флауту продали или где заложили?!</p> <p>— Господине, п |
| и се уз степенице...</p> <p>— Нашла сам флауту, — рече она излазећи на степенице пред нас, али, |
| м...</p> <p>За пола сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ак |
| ....{S}Да је он лопов и да ми је украо флауту, ви треба да ми верујете и са њим као таквим даљ |
| b n="69" /> <p>Најмлађи је син свирао у флауту због које видех и савамалски кварт.</p> <p>Тога |
| новаца, — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати |
| ну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге стране...{S} Срећа те не изиђо |
| <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено фљисну, али и он ће добити.</p> <p>— Видели смо ми да ћ |
| котрљам до испита са две двојке и то из Француског језика и Литерарних Облика.</p> <p>Последњи |
| Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколико дана претурао је нешто по тој књи |
| је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се к |
| питах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?< |
| ствар. </p> <p>— Ја не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу |
| идео, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p |
| ље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда м |
| кроз кујну која беше отворена.</p> <p>— Ха, добро је, рекох — није закључала.{S} Отворим врата |
| звах другове да приђемо ближе.</p> <p>— Ха, где ме никоговићи опоганише! — виче онај у блату.</ |
| Сигурно помоћ, — рекох у себи.</p> <p>— Ха, па зашто неби и ја потражио само колико за пут? — р |
| ен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и госпођу овде се не остављ |
| на првом кораку скљока у бару.</p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по |
| ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и обл |
| о, а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> < |
| ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће |
| а овој кажем да сам му реферисао, ха-ха-ха,... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— |
| ... та само да је скинемо с врата ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће ок |
| ку — ништа; у други — ништа, у трећи.. „Ха ту смо“, рече више за себе, па после краће паузе изв |
| наш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Око седам |
| за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви били д |
| ше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>Подизаше |
| p> <p>— Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...< |
| ], бааш,... ово је да Бог сачува!...{S} Хајд’ запали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле. |
| и већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, — рече Ана љубазно.</p> <p>Ок |
| p> <p>Како му драго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум к |
| ући замотуљак под пазух испод капута, — хајд’мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у |
| очео онај благодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за ш |
| . имаћу за пут.</p> <pb n="285" /> <p>— Хајд’, хајд’, постараћемо се и ми мало...{S} Ви сте сви |
| млеко, али он ни да погледа...</p> <p>— Хајд’, бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљ |
| .</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече П |
| после окренем с друге стране.</p> <p>— Хајд’, рекох, — да избројим и овај новац, — па почнем б |
| и почеше се теглити зевајући.</p> <p>— Хајд’, хајд’ диж’те се, већ је седам сахати...</p> <p>П |
| је пролеће, рече махнув руком.</p> <p>— Хајд’ да оставимо ове ствари, па ћемо после гледати шта |
| мо сад!...</p> <p>— Куда ћемо?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па |
| — Одмах да си ишао одатле!...{S}- Хајд’ хајд’!...</p> <p>— Сад ћу, само да пијем воде...</p> <p |
| и од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском улицом.{S} Кад стигох код „Два |
| сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно је свануло!...</p> <p>Протрљам очи, |
| рији, — одговори Панта.</p> <p>— Е, па, хајде Милана, Милана...{S} Живео!.. повикаше она тројиц |
| дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало промеш |
| о и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — |
| ити.</p> <p>— Какав ђак, какви бакрачи, хајде ти са мном у кварт, — рече жандарм пружајући ми т |
| </p> <pb n="189" /> <p>— Баш си луд,... хајде! — рече и опет ме ухвати за леву руку.</p> <p>— Ј |
| знам,... пиротска ће полиција знати... хајде!...</p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што у |
| Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; хајде јер ћеш се овде угушити.</p> <p>— Нећу.</p> <p>— |
| Ено, колска су врата још отворена...{S} Хајде, да не стојимо овде!...{S} Где си ти био?{S} Јао |
| ин кад дође, — устани да вечерамо...{S} Хајде, хајде, благо мени, устани!</p> <p>Она би се мало |
| 85" /> <p>— Охо, ми смо се успавали.{S} Хајде пожури,... на, ево ти паре;... узми за двадесет п |
| што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном а ја ћу напред,... знам ти ја овде сва |
| о, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згр |
| иче баба гурајући столице у страну, — — хајде ти, стари, у своју собу, нека се девојке раскомот |
| а левом за зид.</p> <pb n="170" /> <p>— Хајде, улазите вас двојица! — продера се жандарм правећ |
| још ми је само то требало!!...</p> <p>— Хајде сад да га донесемо, — рече она кад у рупу натрпах |
| у, госпођо, сувише је тежак...</p> <p>— Хајде заједно.</p> <p>Она га ухвати за предње ноге а ја |
| пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, п |
| ја сам дошао код вас, а он...</p> <p>— Хајде овамо са мном, — прекиде ме управитељ.</p> <p>Кад |
| свога седишта и отвори врата.</p> <p>— Хајде, дошли смо!</p> <p>Изиђох... — Јест, заиста смо д |
| поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти овамо!... '</p> <p>— Куда ћу? — упитах.</p> <p |
| а дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хајде једеш, — рече ми Ида дохватив лонац који је био н |
| спавао, да ме Пера не пробуди.</p> <p>— Хајде!{S} Устај!...{S} Свануло је одавно,— виче он пола |
| а за тим седе у кола и одјури.</p> <p>— Хајде унутра, несрећо једна, док нисам затворио врата, |
| Пера кад уђе.</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Хајде одмах да вечерамо, па да гледамо где ћемо ноћити. |
| оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан продужи он — те се играј, п |
| замени и то све лепо и благо.</p> <p>— Хајде, Милане сине, хајде рано, — рекла би она кад је в |
| о разгледа на све стране рече:</p> <p>— Хајде и ти, брзо!...</p> <p>За тренутак смо били на ули |
| ни ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</p> <p>— Куда наопако лево? — рекох у себи, |
| вориште оживи како ћемо изићи?</p> <p>— Хајде кад мора бити, — рекох устајући.</p> <p>Ми се пол |
| е легле?</p> <p>— Јесу...</p> <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> |
| квартиру?</p> <p>— Нигде.</p> <p>— Онда хајде са нама.</p> <p>— Где сте ви?</p> <p>— Горе на пи |
| тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> |
| ака даље, — рекох и станем.</p> <p>— Та хајде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо |
| ви с послом, те ми Ана рече:</p> <p>— Е хајде сад тамо код Ђере те легни, па сутра опет дођи ов |
| још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, може момак доћи за сено, а и кад двориште оживи |
| доброг пријатеља, јер он тражи ђака, ти хајде сад одмах са мном, биће ти добро.</p> <p>— Ја ћу |
| Како си луд можеш и то учинити,... него хајде ти са мном, један Господин тражи таквог ђака...{S |
| Богме.</p> <p>— Онда идите, а ти Мирко хајде са мном.</p> <p>Њих двојица упутише се к новој ку |
| </p> <p>— За мало је остало...</p> <p>— Хајдемо полако... ја ћу први изићи па онда ти.</p> <p>П |
| <p>— Јесам, — одговорим оштро.</p> <p>— Хајдемо!...</p> <p>Нисмо још ни до Ђурићеве апотеке дош |
| овај поново викну он рече:</p> <p>— Па хајдемоте у кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему |
| ити пре дванаест док се он не смени!{S} Хајдмо!</p> <p>— Одосмо сваки на своју страну...</p> <p |
| Пандилова кавана...{S} Знам, знам...{S} Хајдмо под оно дрво да не киснемо, видиш да поче киша ј |
| .</p> <p>— Не знам ни ја, — одговорих — хајдмо право па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу |
| колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да с |
| ти да никога не познајем.</p> <p>— Онда хајдмо сад одмах.</p> <p>Упутисмо се у нове дворе.</p> |
| емо се наћи па ћемо заједно доћи, а сад хајдмо.</p> <p>Ми изиђосмо и вратисмо се на пијац, где |
| дан.</p> <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гл |
| су тамо са осталима били протерани због хајдука и ако је он био између првих људи у округу, па |
| ништа,... њега су са осталим тамо због хајдука протерали, — преварих се те рекох...</p> <pb n= |
| а буде протеран у други округ и то због хајдука (!!) од којих је се морао и дању и ноћу бранити |
| лски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и тамо је радио у каменом мајдану више града.. |
| твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Хајте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко во |
| рм, па се за тим окрете оној двојици: — хајте!...{S} Напред!....</p> <p>Кад изиђоше, писар приђ |
| } Беда достиже свој врхунац...</p> <p>— Хајте, људи, да идемо одавде ма куд било, јер ћемо овде |
| професор отвори врата и викну:</p> <p>— Хајте у други разред на пробу...</p> <p>— Море каква пр |
| сим, — него да би нам време брже прошло хајте да играмо „мице“.</p> <p>И он заиста кредом на пр |
| га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и имао сам довољно времена да потпуно изгребем шер |
| змаче један корак и посматраше како ови халапљиво ждеру као гусенице.</p> <p>— И ја ће ви давам |
| 21" /> <p>Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— |
| ког другог места, она би жељно, управо халапљиво зграбила боцу с ракијом, онако још обучена, п |
| кох:</p> <p>— Ево их.</p> <p>— Но, лепа халина!!.</p> <pb n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакв |
| .</p> <p>— Сад одмах идиш донесеш твоја халине, па да гледамо посла.</p> <p>Ја одох све с ноге |
| </p> <p>— Но ти прсо дошла, а где су ти халине? — упита Ида кад ступих у кујну.</p> <p>Ја издиг |
| јој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е |
| местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам ону јазбину и остало око |
| неколико година дадох онај наполеон за хаљине?</p> <p>— Како да се не би сећао!...{S} Ја ћу ти |
| n="22" /> <p>Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било |
| пију, ја успремим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приб |
| ди с Миланом код Иве, па нека му да оне хаљине, ако му буду добре, а ако не, онда нека му избер |
| х.{S} Ана ми једног дана донесе и старе хаљине њеног сина, а на њену молбу праља, која је ту ст |
| </p> <p>Другог дана, кад ми Пера донесе хаљине, које су биле код професора, не могах, а да га н |
| је био патосан мермером.{S} Све спаваће хаљине биле су ми једно војничко, исцепано ћебе и један |
| ебе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљине...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| Молио сам, плакао, правдао се да нисам хаљине украо, аја ништа не помаже: „Ти или Игњат“ веле |
| у правдали и бранили да нисмо господину хаљине украли, али то ништа не помаже,... притворише на |
| до речи доћи.</p> <p>— Говорите где су хаљине? — викну писар.</p> <p>— Слатки господине, љубим |
| позва Иду горе да јој помогне нешто на хаљини ушити.{S} Знајући да ће се око тога подуже задрж |
| че га у наручју кући, не обзирући се на хаљину(!) па га милује и кљука толико, док се не надује |
| јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ пуцкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала |
| ем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а дру |
| азред служитељ са једним парчетом плаве хартије у руци, које спусти пред професора на катедру, |
| г зна каквих књига...{S} Мало прошивене хартије у торби; ено је тамо у кавани испод клупе, — од |
| .{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох сврати |
| збиља, поиздаље се примећаваше парченце хартије на прозору једне сниске кућице, која од земље д |
| </p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико |
| Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име са именима осталих мојих дру |
| телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије угледах у руци служитељевој.</p> <p>— Ово се ме |
| м у руци станем посматрајући онај табак хартије.</p> <p>— О, Боже мој, зар је ово парче хартије |
| поче Панта озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио с |
| ње већ забележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он и |
| , — а при том ми записа име на засебној хартији.</p> <p>— Разумем! — рекох и дохватим врата.</p |
| е два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћ |
| новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситнице, па с тога сам био принуђен трп |
| говори показујући прстом десне руке на хартију испред ћате...</p> <p>Кад ћата би готов прочита |
| г чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на моје велико изненађење и радост, избројим |
| крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме с |
| м га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим бр |
| </p> <p>Ми радосно упресмо поглед у ону хартију...{S} Наста свечана тишина, јер од силне пажње |
| механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу.. |
| него ли због ње...</p> <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претхо |
| о па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она ми тутну у |
| пружи) као рођеног оца.</p> <p>Одем код Хаџи-Илића и предам му карту...{S} Он је отвори и прочи |
| т...{S} Ево ти и ова карта па је однеси Хаџи-Илићу.</p> <p>Примим новац и карту која је била у |
| :</p> <p>— На, однеси ову карту г. Д-ру Хаџи-Лазићу, он станује испод позоришта.{S} Кад то проч |
| амо за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, јер смо сви имали, ако ништа дру |
| /p> <p>— Трчи, трчи одмах!</p> <p>— Но, хвала лепо... куда?!</p> <p>— Трчи!...</p> <p>— Ама куд |
| се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, хвала лепо, — рекох у себи, — ако ме ова прашина надраж |
| ала би ја теби, битанго! —</p> <p>— Но, хвала Богу, те се и мене сети, — рекох у себи, а међути |
| ознало.</p> <p>— Даде ми пет динара,... хвала му.</p> <p>— Добро је, добро је, боље ишта него н |
| Ви ме изненађујете с вашом добротом,... хвала остаћу стојећи.</p> <p>— Мислим да је паметније д |
| рага, да спавам?</p> <p>— На патосу,... хвала Богу топло је!...{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! |
| Е, сад, збогом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад ко |
| а трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, пошто издадосмо |
| ни се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па |
| рица, — рекох у себи а за тим гласно, — хвала, — и одох у кујну.</p> <p>Фес сам још држао у руц |
| љуцки преко средине па понеси!</p> <p>— Хвала лепо, — рекох у себи и ухватим Кастора преко сред |
| јадна и жалосна према овој!...</p> <p>— Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за |
| њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хвала вам, — опет ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, |
| ... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одговорих и седнем на једно кожно канабе |
| брже окретати капу у рукама...</p> <p>— Хвала, — одговорисмо у један глас...</p> <p>— Г. Т... ј |
| ратими и нису се раздвајали...</p> <p>— Хвала Богу, — рекох, — само кад нисам пао из три предме |
| ио готов, — нека ти је алал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакут |
| , а од радости сав треперим...</p> <p>— Хвала вам, господине, нека вам Бог за ово плати...</p> |
| теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је у руку, а то исто и ја у |
| им притиште дугме од звонцета.</p> <p>— Хвала, господине!...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> |
| и добро дете, без оца и мајке.</p> <p>— Хвала вам, — одговорим и пољубим је у руку.</p> <p>— Са |
| имаш времена ти дођи код мене.</p> <p>— Хвала,.. збогом! — рекох па за тим опет пољубим бабу у |
| на којој не беше ни живе душе.</p> <p>— Хвала Богу, сад се не бринем, — рече Пера пошто добро з |
| ан је, моји су дани избројани.</p> <p>— Хвала ти, синко, а Бог је милостив.</p> <p>— Збогом! — |
| се, да треба да јој захвалим.</p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку |
| мило кад сам му о вама причао.</p> <p>— Хвала му!...</p> <p>— Али он је новац оставио код мене |
| походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и пољубих је у руку, — ништа се |
| да?!</p> <p>— Закључај капију.</p> <p>— Хвала Богу само кад нећу ићи да тражим Бубицу, — рекох |
| жајући ми два динара у сребру.</p> <p>— Хвала, господине, нека вам Бог ово врати ако ја не буде |
| исам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хо |
| и викнем:</p> <p>— Збогом, господине, и хвала вам!</p> <p>— Збогом, збогом, — промрмља овај љут |
| /p> <p>— Нећемо, господине,... збогом и хвала!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Одистине нашој радости н |
| аде? — рече устајући.</p> <p>— Збогом и хвала! — викали смо ми одушевљено пратећи га до на улиц |
| чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али |
| ен а то је најглавније(!)</p> <p>— Богу хвала...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пуст |
| тедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Жив био, жив био!...{S} Увек дођи к мени.. |
| им у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам“...{S} Једва сам заспао...</p> <p> |
| бес беше дигао од вике и ларме,... неки хвали, а неки куди; други опет лупа у звоно и сав се за |
| сти имају посла са оружјем, — одговорим хвалисаво и ако дотле револвер никад у руке нисам ни уз |
| пружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> <p>— |
| бити?! — и нехотично за себе прошаптах хватајући га за руку.</p> <p>— Остави га! — викну ми је |
| ом, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљалац један,... |
| есно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати...{S} На двадесет корака од мене викну неко што |
| ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> <p>И о |
| да сам тамо био, али никако да бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе по |
| цкан...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му |
| а пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{ |
| то сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив с |
| Е, живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?< |
| нама требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спрем |
| при улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриг |
| мамо га још, — рече Панта.</p> <p>— Ехе хе,... па добро доћићу,... полажајник сам...</p> <p>— Ж |
| н...</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те |
| ије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} |
| сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се н |
| живи били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> |
| ма требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? |
| улазу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге в |
| .</p> <p>— Да, да, време је, али, хе-хе-хе,... није сваки дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обу |
| , а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Так |
| ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} Збогом и до виђења! — заврши он обратив се нама |
| и били, живи били, тичићи моји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p |
| требале још за два дана.</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — |
| азу на наша собња врата.</p> <p>— Хе-хе-хе, тако, децо моја, тако,... само весело ни бриге вас |
| морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донес |
| сад да идем, ено, моји су изишли,...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ј |
| и са мало ве... већима имао посла...{S} Хеј, Матија!...{S} Оди ’вамо!...</p> <p>На овај његов п |
| ало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, Мирче! — викнем келнера и лупим о сто, кад ме сви |
| исмо+ имали столице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде о |
| снила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једног жандарма, који стајаш |
| и је се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мн |
| смо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једно |
| и у руци грдно велику батину.</p> <p>— Хеј, куда ћеш у ово доба? — упита ме неким промуклим гл |
| пођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> <pb n="52" /> <p>Овај пар људи ишао |
| резултат, нисам марио, али да паднем из Хемије!!...</p> <p>Био сам до зла Бога озлојеђен...{S} |
| оследњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: како ћу на њему проћи, ј |
| асификацију на столу, — ја сам испит из Хемије добро положио.</p> <pb n="290" /> <p>— Марш на п |
| ам својим рођеним очима видео тројку из Хемије, а из она друга два предмета, из којих сам имао |
| Никоговићи.</p> <p>— Зар ти, који си по херцеговачким висовима скакао као срна...</p> <p>Ово ка |
| олничком улицом на Дорћол, а неки одоше Хилендарском улицом, а неки се упутише ка Тркалишту.</p |
| инио, да сам онда могао предвидети ма и хиљадити део оних беда које сам у тим лепим градовима п |
| p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљаду некаквих комбинација врзло ми се по глави: да ли |
| гао, веруј ми, онога тренутка бих га на хиљаду комада растргао.</p> <p>—- И ја опет велим да је |
| у управитељицу, нервозну, слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код ти |
| густим трњем и другим дрвећем.{S} Дебео хлад једног калемљеног багрема привуче ме, те, онако ум |
| облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ветар фијуче по, готово, пустим, влажним улицама |
| заше моју висину...</p> <p>Стадох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с вре |
| да се дигнем и извучем испод жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо |
| аја, покушам да устанем опет не иде.{S} Хладан ме зној проби...{S} Ја бих викао али просто ниса |
| и ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар фијуче кроз голо грање; тужно све као и он |
| изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} |
| а кромпир дуго задржава топлоту: с поља хладан а изнутра врео као ватра.{S} Дадох детету једно |
| вања нигде; при том као за инат насташе хлади и кишовити јесењи дани, а моје одело бејаше лако |
| {S} После све једнолико: мука и невоља, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џ |
| крушке.</p> <p>Једног дана удари таква хладна киша са неким ветром, да се није могло изићи на |
| ли...</p> <p>Пред саму ноћ поче да пада хладна киша као из кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосм |
| р се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо н |
| ође исцепано канабе са голим федерима и хладна кујна, па и нехотично погледах на кревет где је |
| оре!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот нашег доброг Милана“ . |
| Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi>...</p> <p>Овакав ми живот беше већ |
| те ме да идем,... не тиче вас се ништа, хладно је, — рекох и пођем да се вратим, ну он ме ухват |
| војило, беше и сувише, према томе добу, хладно и киша падаше...{S} Био је Петак.{S} У једанаест |
| а бити.{S} Зар морам баш сад ићи?...{S} Хладно је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ н |
| ај ту, — рече ми она, — куда ћеш?...{S} Хладно је у кујни!</p> <p>— О, о, од куда толика милост |
| но завукао испод жбуна, а било је веома хладно...{S} Небо бејаше потпуно ведро, нигде облачка.{ |
| љали смо по улицама и ако је било веома хладно; време нам је доста брзо прошло у разговору о пр |
| авали смо врло добро и ако бејаше доста хладно и загушљиво од малтера.</p> <p>Пошто кроз прозор |
| е узели стан 1. марта, па је било доста хладно, а сада је лако...{S} Ето, онде око оног камења |
| подуже, јер је било тога дана и сувише хладно...{S} Ту смо и ручали, али врло скромно.{S} По р |
| е празник.{S} Време до зла Бога рђаво и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да |
| ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у највећем трку одјури та |
| цкала у пећи.</p> <p>— О, о, ала је ово хладно, — рече госпођа седајући поред пећи, — презебле |
| тати до у јутру!{S} У звонари није тако хладно, а и прикривени смо...{S} До душе од спавања нем |
| но и сигурно корачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на ул |
| а осетили сте прошле ноћи како је било хладно, — нити имамо стола нити столица, нити имамо кре |
| дморио, а ту би и ноћио да ми није било хладно, па с тога морадох и пут наставити, јер би се ин |
| ноге!</p> <p>Пошто ми је и сувише било хладно, то и без њене дозволе седнем поред пећи на <pb |
| друму топло, ипак нам је преко ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладн |
| и ту легнем, али која вајда кад је опет хладно; јер врата одмах затворе, ну ипак је било боље, |
| х се испод градског бедема на влажној и хладној земљи, па бих ту остао по неколико сахати дршћу |
| дан, па поред тога ноћу да се смрзнем у хладној кујни, несмејући ватру наложити, а она увукла о |
| уго задржа.{S} Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је би |
| сегелтуху и исцепаној кошуљи, па још у хладној кујни, — рекох у себи, а за тим гласно: —ја сам |
| лећи у седам или осам сахати, па још у хладној соби.</p> <p>Ово сам све трпељиво пуне три зиме |
| пробудио лампе већ беху запаљене...{S} Хладноћа ме ухватила,... био сам се сав најежио.{S} По |
| облачка.{S} После поноћи наступи таква хладноћа, да нисам могао издржати, већ устанем да опруж |
| нем, па ме, онако мокра, стегне јутарња хладноћа...{S} Ах, те дане и ноћи не могу никад заборав |
| не могаднем изићи?“ Да ли та мисао или хладноћа учини те се на срећу пробудим пре зоре — не зн |
| и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што |
| шли, јер су прозори били замрљани услед хладноће, па се ништа не види.{S} Кад су се кола, као ш |
| он зна да сам ја ту скривен, те и поред хладноће на оној решетци осетим како ме зној пробије од |
| е за зид јер ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пре |
| .{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано сам плакао т |
| за подиђе готово више од страха него од хладноће.{S} Помрчина је била таква да сам једва прозор |
| дањи како сам могао тада заспати на тој хладноћи, али+ сам брзо заспао и кад се бејах пробудио |
| i>!!...</p> <p>У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним фед |
| мислити како ми је било, кад иначе јаку хладноћу удвоји грозница.{S} У болницу да идем нисам см |
| , је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало хладовине, — рече жандарм па се удали, ну брзо се опет |
| ан, кад припече сунце, у каквој дебелој хладовини поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу но |
| унцу трчао за овцама, а они су лежали у хладовини.</p> <p>Том приликом, разуме се кришом, потра |
| или ручао држао сам тањир на коленима, хлеб у левој а виљушку у десној руци...</p> <p>— На, Ћа |
| вим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало газдаричино слушче.</p> <p>У нестрп |
| мислим у себи, јер ми нисмо имали ни за хлеб, а за тим му гласно рекох:</p> <p>— Какве ракије?! |
| те ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хлеб.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја |
| вадећи дуван, а овај ћемо новац само за хлеб, разумете ли?...</p> <p>— Да богме,... само за хле |
| н динар купићу кинина, а остало ћемо за хлеб...</p> <p>— Ама Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо с |
| ред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— |
| крепите се прво.</p> <p>Они навалише на хлеб, који им Мирче донесе, као зверови.</p> <p>Куписмо |
| закукало: у тренутку, као мачка, смота хлеб с тезге; то му је била врло велика и једина мана, |
| и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључем.</p> <p |
| в што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... то је изазивање и дражење гладног све |
| м па за тим везану са крпом, а поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— |
| и се одмараше за столом на коме се сече хлеб; скинем фесић с главе и онако уплакан почнем:</p> |
| теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пружи ми гледајући ме сумњиво...{S} Новац, који |
| однесе јој их под нос, — ово нам даје и хлеб, и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам т |
| ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} Ово стр |
| чере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај к |
| ћи ће Мирче.</p> <p>— Паре су овде, дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од |
| тучем крчаг на леву руку и у исту узмем хлеб, па десном почнем кидати и једући одем на Теразијс |
| ше ни мрвице, а за тим донесе још један хлеб, који за трен ока плану.</p> <p>— Бре, бре, ће да |
| Он равнодушно саслуша жваћући халапљиво хлеб, па ће ми рећи преко залогаја:</p> <p>— И ја сам у |
| али, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем све |
| д општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешто ст |
| и тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче по п |
| ред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше сумњ |
| ем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох сав онај купус, кога је било рахат тр |
| <p>— Кад имаш новаца а ти плати за нас хлеб,... ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, н |
| еченог печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и н |
| а стомак још бољи: мало му је било два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ам |
| p> <p>Почех јести зелен и парче окорела хлеба...{S} Видео сам лепо да је поред мене, кад сам по |
| неку врсту ашчинице...{S} Ту узмем пола хлеба и неке пржене кобасице те ручам; онај ме је жанда |
| тим протегли и зевну тако да би му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет |
| жић за 15 п. д., а код пекара узех пола хлеба.{S} Натучем крчаг на леву руку и у исту узмем хле |
| Најзад и на другом месту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, |
| је!</p> <p>Момак нам донесе три исечена хлеба а њему полић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за |
| >— Дајте ми за 30 пара печења и 10 пара хлеба, па ћу уз пут јести, јер морам још ноћас стићи у |
| н а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се један |
| и кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, било је боље и од најбоље |
| о време нисам ништа друго јео сем сувог хлеба, а куповао сам га од оних два динара што их од го |
| о времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био готов завез |
| а чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је |
| и лепа, — додаде за тим вадећи комадиће хлеба из фијоке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што |
| амо да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, јер сам и сувише гладан, а сутра ћу одмах ићи. — |
| 17" /> <p>— Ако си гладан ти узми парче хлеба па једи; ја идем да гледам свога посла, пошто сут |
| <p>На мој захтев донесе ми момак парче хлеба које у сласт поједох.{S} Седоше и она три ђака за |
| неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на свом |
| ело за доручак; ја узех још једно парче хлеба.</p> <p>Из разговора сазнам да су заиста ђаци и д |
| и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па оставим где је и било.</p> <p>Правио сам се не |
| >Одозго са стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из |
| <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволити да куп |
| а својима скапава од глади, јер нема ни хлеба.{S} Занатлију сам опет гледао где се у јутру до д |
| ћ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја не могу ни два кила од земље подић |
| м три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто, па се измаче један корак и посма |
| , славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам три хлеба!...</p> <p>Момак донесе три хлеба и спусти на сто |
| замотуљком:</p> <p>— Ево, донели су ти хлеба, печења и дувана, — рече он пружајући ми пакет, к |
| апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чи |
| . ми не тражимо ракије.</p> <p>— Дај им хлеба, никакви, ево паре...</p> <p>— Колико? — пита мом |
| нисам ништа окусио; па бар да сам имао хлеба! </p> <p>Одозго са стола донесе се доста јела и х |
| у код сестре <pb n="225" /> наћи толико хлеба, да се бар једаред сит наједем па после, шта му д |
| у им се огледаше радост.</p> <p>— Имамо хлеба бар за пет дана, — рекох.</p> <p>— И више и више, |
| се трудимо да поштеним начином зарадимо хлеба, па морамо тражити ма каквог рада док опет не сту |
| ицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб ми је куповало |
| месеца радио сам са зидарима и живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уште |
| а га после залије вином и узвикне: „Охо-хо!..{S} Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нест |
| на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убрише бркове рукавом...</p> <p>Поче, Бога ми, ви |
| о, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуњам у собу, одмах се завучем п |
| S} Киша поче прокапивати...{S} Из брзог хода пређем у трчање, и, после подужег трчања нестаде м |
| одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме т |
| ари потрпасмо на кола.</p> <p>— Милане, ходи да ти дам паре за трошак, — рече ми госпођа пошто |
| риђем и станем на дужину бича.</p> <p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећ |
| само да би могао одавде отићи.</p> <p>— Ходи, дете моје, ходи ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p |
| њих дотерали, — рече писар устајући, — ходите ви овамо.</p> <p>Ми пођосмо за њим и он нас увед |
| рбом у кујну!...{S} Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S |
| </p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата се отворише и унутра уђе го |
| не.{S} Из предсобља улазило се и у овај ходник.</p> <p>Намештај је био стар и неупотребљив; из |
| гледали у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне |
| тим зграби за јаку и избаци на врата у ходник па поче опет тући бичем...{S} Низ степенице сам |
| ем, — викну жандарм дремљиво па изиђе у ходник, а после неколико тренутака уђе патролџија разгл |
| >Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући онај таб |
| оћи, а ви, господине, изиђите на поље у ходник са овим дететом, па ме причекајте, сад ћу ја...< |
| вараше и професори са ђацима поврвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} |
| ти куда је и ушло, а ја за њим изиђем у ходник у коме не беше апсанџије, већ један други пандур |
| ац, па пошто га пољубих у руку изиђем у ходник.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са јед |
| ом!</p> <p>— Збогом!...</p> <p>Изиђем у ходник где се сусретнем са служитељем, који беше пошао |
| ем, — рекох па за тим поред зида уђем у ходник а одавде под степенице где своје ствари завучем |
| тани дете, — рече ми она кад изиђосмо у ходник.</p> <p>— Изволте, — рекох и зауставим се.</p> < |
| ед!...</p> <pb n="201" /> <p>Изиђосмо у ходник где ме до голе коже претресоше и један мали перо |
| и?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p> <p>— Немој ти, пријатељу, да се дереш, јер |
| утим, пратили...</p> <p>Изиђосмо опет у ходник више степеница...</p> <p>— Молим вас, госпођо, с |
| ле, и ти си ту! — викну Пера кад уђох у ходник, — нисам знао да су и тебе позвали...</p> <p>Сет |
| </p> <p>Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:</p> <p> |
| ене од кога се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ј |
| а.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе дрва по собама, — ја |
| с тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У ходнику на клупи дремаше један жандарм, који се трже ка |
| д изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p> |
| азимо (сем кад би кога случајно срела у ходнику).</p> <p>Баш као за инат газдарица се беше деси |
| каш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а она уђе у собу.</p> <p>Не потраја дуго и вра |
| те звати, — рече и уђе на друга врата у ходнику изнад којих писаше: <hi>Благајник</hi>.</p> <p> |
| а три скока истрчим уз степенице, где у ходнику затекнем госпођу...</p> <p>— Ура! — узвикнем и |
| елој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда страшно заудараше <pb n="42" /> на влагу |
| ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих дотерали, — рече пи |
| другом жандарму који сеђаше на клупи у ходнику, — па кад дође дежурни писар ти му јави...</p> |
| узми ово од мене па изиђи и причекај у ходнику, — рече председник пружајући ми два динара у ср |
| ладнило и ноћи одужале.{S} Спавао сам у ходнику на горњем спрату који је био патосан мермером.{ |
| ајзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост, врата беху за |
| ђосмо сви, ја и господин Заре остасмо у ходнику, а жандарм оде.{S} После краћег времена изиђе и |
| ..</p> <p>И сам не знам како се нађох у ходнику: излетох као из топа.</p> <pb n="25" /> <p>— Са |
| зберем, а међутим гласове нисам могао у хору да распознам.{S} Најзад престаше са песмом, коју з |
| м прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад сам био уверен |
| ?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта |
| ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Крушевац пошто по то, јер, вели, да тамо има јед |
| посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба сти |
| а јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато |
| једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да нас тера...</p> <p>Стигосмо у кварт.{S} У х |
| ада ће ми дозволити да купим. </p> <p>— Хоће.</p> <p>Ови људи са својим опхођењем утврдише у ме |
| рости!...{S} Баш ми је ћеф!...{S} И ова хоће да озебе, — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шт |
| а идем куда знам, а они нека траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем са |
| је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се у бр |
| учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?< |
| е своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам п |
| 9" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да дохва |
| агословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто сам п |
| } Тако би и другог дана...{S} Газдарица хоће бруку с нама да направи, морали смо се пошто по то |
| стим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још ј |
| -осам година:</p> <p>— Тата, тата, Миле хоће да умре!...{S} Мама запалила свећу па ме послала д |
| р, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома му је било мило ка |
| не прођу, а после нека се селе кад сами хоће.</p> <p>— Нека вас носи ђаво све: и њих, и вас и п |
| а не смем,... ено ти Фридриха па ако он хоће ја не браним. </p> <p>— Где ћу га наћи?</p> <p>— У |
| — Твога је доста било, нека те трпи ко хоће, а ја више нећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцат |
| зео, ваљада ће ти донети.</p> <p>— Како хоће, — одговорих немарно.</p> <p>— Јеси ли гладан? — о |
| неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два месеца мучио сам се горе |
| ас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи да му п |
| Нестаде нам скоро већ и вина, а он још хоће.</p> <p>— Нема више вина, — рекосмо и ако смо имал |
| ирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће ови код вас! — одговори жандарм трудећи се да стан |
| и поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако |
| та хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да говоримо.</p> <p>— Не може сад, — одгов |
| да остати поштени и ваљани... </p> <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— |
| м трудећи се да стане „мирно“.</p> <p>— Хоћемо код вас, — потврди и Пера, — имамо важна посла.< |
| и Риђег, али у брзо дође и он.</p> <p>— Хоћемо ли? — упита улазећи на врата.</p> <p>— Куда, — у |
| ба сами договорно да утврдимо.</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— Ја ћу га израдити па ћу вам га предати |
| пунити.</p> <pb n="171" /> <p>— Бога ми хоћемо!</p> <p>— Наравно, ја вам морам веровати...{S} И |
| — рече Риђи.</p> <p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурат |
| .</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одговори Панта љу |
| један могу бити и двадесет и два!...{S} Хоћете ли и мене примити?</p> <p>— Зашто не;... слободн |
| у сутерену до кујне, без намештаја.{S} Хоћете да видите?{S} Могла би вам њу дати,... ето за об |
| ојицу, а за нас се не брините.</p> <p>— Хоћете ли ићи у кварт?</p> <p>— Да Богме.</p> <p>— Онда |
| тако је ниска била.</p> <p>— А за кога хоћете собу? — упита она мерећи нас.</p> <p>— Па за нас |
| p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим да го |
| нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш видети |
| ши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо |
| р ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p>— Н |
| е...</p> <p>— Идите, вала, код кога год хоћете, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Бо |
| ије...</p> <p>— Добро, госпођо, кад год хоћете.</p> <p>— Ја ћу те већ пробудити, па ћеш ићи на |
| мотно и преко дан долазити овде кад год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одгов |
| ући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак предста |
| <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче хлеба, |
| емо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах |
| дмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, доб |
| .</p> <p>— Значи да наспрам мене навлаш хоћете такви да будете..</p> <p>— Према свецу и тропар. |
| >— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се ушуњао ту?! — |
| у ногама и гасе!...</p> <p>— Зар, Боже, хоћеш и овај дроњави јорган да ми узмеш за који сам слу |
| имам да му нешто кажем.</p> <p>— Тако, хоћеш да признаш, је ли?...{S} Ако ако, треба вама мало |
| бре, сиктер!...{S} Кад нећеш не мораш, хоћеш ваљада белу каву с кифлом! — рекох и оставим чана |
| ом у руци...</p> <p>— Тако,... седи,... хоћеш ли да пијеш пива?...</p> <p>— Хвала, нећу, — одго |
| како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви |
| ици да му се колико толико одужим...{S} Хоћеш ли?...</p> <p>— Коњи су ми веома уморни.{S} Ето в |
| — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хоћеш кола?...</p> <p>— Нећу, — одговорих му. —</p> <p> |
| те мајка божја,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново |
| дан.</p> <p>— И јесам и нисам.</p> <p>— Хоћеш ли хлеба?</p> <p>— Хвала,... ваљада ће ми дозволи |
| и?...</p> <p>Ја јој казах. </p> <p>— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али сам |
| уживање?...</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p |
| >— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право у оч |
| ...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— |
| <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та ја с |
| помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. </p> |
| /p> <p>— Зашто не;... слободно дођи кад хоћеш.</p> <p>— Ама ја бих волео с тобом да идем, јер м |
| е никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти посрћеш од ракије а ми од глади |
| Какав брат, вештице једна, зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и |
| или Македонији.{S} Фаника пристаје, ако хоћеш, на крај света да иде.</p> <p>— Ви ту ствар узима |
| — Изгледа ми да си ваљан младић,... ако хоћеш да послужујеш овде у винограду код једног мог доб |
| јде кад смо већ довде дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем |
| ..</p> <p>— Баш би добро било, дела ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором |
| у каљаве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... ви |
| p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у себи, а за тим гласно: |
| ти без сумње имаш и дувана, па сад ако хоћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стој |
| — рече ми директор или управитељ, како хоћеш...</p> <p>И ја сам, збиља, већ сутра дан био на п |
| ш смо обоје млади.</p> <p>— Добро, како хоћеш, имамо довољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо ч |
| су овде оставили паре...</p> <p>— Како хоћеш, — рекох немарно зверајући на све стране, јер што |
| е пустите.</p> <p>— Можеш викати колико хоћеш, неће ти помоћи, — рече скидајући другом руком ша |
| во поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— А, зн |
| везани.</p> <p>— Јест, јест, господине, хоћу да признам,.. криви смо, — поче млађи да муца, — с |
| — Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код гос |
| — Не види се ништа, помрчина као тесто, хоћу очи да истерам, — одговори други глас.</p> <p>— Че |
| ћу те пустити, а и њему нећу ништа.{S} Хоћу само да знам ко је какав!!...</p> <p>— Ја вас увер |
| ва дана овде нећу остати, — рекох ја, — хоћу да идем у Пирот,.. тамо имам сестру и зета.</p> <p |
| збогом, побратиме,... пиши ми!</p> <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и м |
| био!...{S} Увек дођи к мени...</p> <p>— Хоћу,... збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Изиђем на улиц |
| вац који извади испод јастука.</p> <p>— Хоћу, госпођо,... сад ћу се вратити.</p> <p>Обучем зимс |
| , па и одело у колико се може.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига |
| , па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? — упитам пошто ск |
| Како?...{S} Ја те не разумем.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени са |
| лавом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да одведеш овог малишу |
| :</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и да пијем воде, врућина је па |
| ћеш ли код мене да послужујеш?</p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабог |
| hi>...</p> <p>— Дакле ићи ћеш?</p> <p>— Хоћу ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би |
| <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месе |
| пет ми ћушну у руку један замотуљак, ја хоћу да пре смрти још мало добра учиним, а видим да си |
| а.</p> <p>— Ништа ти то не вреди,... ја хоћу да ви... видим пасош на коме стоји Ми—Милан.</p> < |
| док је био жив, млого добра учинио, па хоћу бар у овој прилици да му се колико толико одужим.. |
| , а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи |
| кође био добро — угрејан.</p> <p>— То и хоћу кад друкче не може бити — рекох у себи.</p> <p>— А |
| е једва разумео.</p> <pb n="19" /> <p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она. |
| залуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити ради |
| ео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув и здрав, дрва доста, посла никакв |
| трчање са овцама, па после тога и слаба храна...{S} Истина и у Београду сам гладовао, али кад с |
| и је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о великим празницима!...</p> <p>Дођ |
| мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гледамо, да сваки нађе, ако буде мог |
| о буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се побрини...</p |
| нешто носио...{S} Имали смо пун сандук хране и боца с вином.</p> <p>Ја им испричах како је газ |
| ина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то се досади.</p> <p>— Па зар ја |
| авку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.< |
| /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да да глођем кос |
| бом одведе и Бубицу да је тамо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној куј |
| носим воду а она мени да „плаћа стан и храни ме“...{S} Име јој је било Тоника, а по народности |
| си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љутито викну господин а за тим поче пуцати б |
| ао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а по нешто сам добијао и на прив |
| тамо код господина <pb n="90" /> где се храним толико има јела, да се просипа, после тога и гос |
| , хладноће и тако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да п |
| ам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као голуба!{S} Био је то красан друг.</p> |
| изиђох на улицу...{S} Искључиво сам се хранио сувим хлебом, кога нисам имао довољно.{S} Хлеб м |
| , рехох ја, — јер их друга тројица могу хранити...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, |
| ...</p> <p>— Вала ја ћу их моћи обојицу хранити, — рече Божа поуздано, — јер тамо код господина |
| се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све |
| ки нађе, ако буде могуће, послуживање с храном ма без икакве друге награде...</p> <p>— У крајње |
| чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бој |
| о.</p> <p>И Панта је имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је мог |
| ам јој плаћао трошила за <pb n="322" /> храну и осветлење, која је била жалосна.{S} Своју кириј |
| учком како сам врло гладан.</p> <p>— За храну се не брини, — рече ми он — Реза је врло добра!.. |
| пуних десет дана старао и за стан и за храну и за дуван и све остало, а свако би вече дошао ко |
| пара, јер сам морао повећати издатак за храну не из луксуза, већ једино имајући на уму оне игиј |
| оји се једва склони да га прими само за храну и стан.</p> <p>Сад нам је, хвала Богу, било лако, |
| се забринуше.</p> <pb n="265" /> <p>За храну се нисам толико бринуо колико за стан, јер идуће |
| послуживање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| о као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси |
| мо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У зло доба стигоше и Београђани.</p> < |
| атним детињим гласом: „Рождество твоје, Христе Боже“... када му се и ми придружисмо...{S} Отпев |
| пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму нате |
| у а десну руку пружила на нас.</p> <p>— Христос се роди! — рече жандарм кад изиђе иза Насте и с |
| тамјана и почнем кадити собу.</p> <p>— Христос се роди! — викну Панта улазећи на врата а за њи |
| ст, коју изазва овај пријатан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, |
| анас је велики празник, а мислим да сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више раз |
| ми је неприпознајемо..</p> <p>— Да, да, хришћански је обичај... с драге воље, — рече жандарм ус |
| p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, да нам будете полажајник...{S} Ис |
| д осам па док не дође господин ревносно хркала!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и п |
| а опрезност није му требала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако |
| а и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње с |
| нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и он |
| ола па појури за мном.{S} Знајући да је хром, нисам ни бегао како би могао, већ сам се више нат |
| извући...{S} Мој господин, који је био хром, попе се први у кола,... а и госпођа се беше упути |
| гловима беше савршена помрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, не |
| бух!...{S} Неки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Глед |
| ојећи се да се у сну не накашљем или не хрчем, јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни |
| ни десет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекас |
| новаца, два-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера с |
| Панта му понуди новац, али он одби, не хте да прими.</p> <pb n="112" /> <p>— Нека, нека, то ва |
| </p> <pb n="182" /> <p>Пошто госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у куј |
| ридавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте ништа окусити, већ само куња...</p> <p>— До ђавола, |
| > <p>Он уздахну и одмахну руком, као да хтеде рећи: доцкан је, моји су дани избројани.</p> <p>— |
| за уши повуче...</p> <p>Једно вече, кад хтеде госпођа лећи, рече ми:</p> <p>— Милане, сутра у с |
| .</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се бејах услед прво |
| ању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се одупро рекав, да в |
| е, — поче госпођа писару, — сирото дете хтеде на правди Бога <pb n="75" /> страдати а и ја душу |
| мо и ми остати у Алексинцу, али он нити хтеде ићи у болницу нити остати у Алексинцу, хоће у Кру |
| ош</hi> доста је(!)“ рекох.</p> <p>— Он хтеде затворити врата, па се предомисли и рече:</p> <p> |
| , јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не би ме ни видео да пас не п |
| ке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку пошто примисмо новац, а |
| молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се угушити.</p> <p>— Море мани се... могли смо н |
| асно: — Разумем!...</p> <p>Славили смо, хтедох рећи славили су лепо.{S} Сви су били весели само |
| м и на коју сам се страну окренуо...{S} Хтедох да изиђем на пут, јер сам био од жандарма заклоњ |
| био, жив био, — рече ми господин кад га хтедох у руку пољубити, — јеси ли дошао?</p> <p>— Јесам |
| <p>Сад разумедох госпођин страх и тиме хтедох да се користим.{S} Пошто закључах капију и врати |
| цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— На, узми ово!</p> <p>— Нећу, — о |
| угледна породица у том месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, |
| једаред ми би све јасно...{S} Таман се хтедох окренути да пођем а Здравковић те преда ме са за |
| хата.{S} Беше ми већ досадно и таман се хтедох удалити а Божа се појави на капији са бокалом у |
| руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у руку, мислећи да неће бити с гор |
| </p> <p>— Хвала вам, госпођо, — рекох и хтедох је пољубити у руку.</p> <p>— Богу хвала!...{S} Ж |
| лим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, али ме он ухвати за руку |
| их људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бистре |
| за руку...{S} Једва је познадох.</p> <p>Хтедох да изиђем, али ме он задржа.</p> <p>— Стој, куда |
| одлегла утицају твога мужа да ниси сама хтела, али кад си то већ учинила, ја те молим, задржи з |
| а, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захладнило и |
| и вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела ништа јести док сам ја био у кујни.{S} Свршим оно |
| није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао трошила |
| о сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, већ је и она са мном ишла па, нара |
| е сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла г |
| они се морали бранити,... лепо Бога ми, хтели сте ме <pb n="108" /> у мојој сопственој кући уби |
| ћију преноћили смо на томе тавану...{S} Хтели смо и даље, али нас приметише...</p> <p>Мени је в |
| а-три динара, јер смо ствари, хте ли не хтели, морали узети.</p> <p>Још тога вечера све је било |
| они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам динара? — одг |
| нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су |
| ији,... а ко не би био?...{S} Ми да смо хтели бити неваљали, ми би сав новац, кад смо га нашли, |
| ом сиђемо на Саву...{S} Путници који су хтели лађом путовати већ придолажаху.</p> <pb n="142" / |
| а одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт |
| ... једном речју: једно без другог није хтело ништа учинити, и, уверен сам, да ће се оно убити, |
| угој — намештеној соби...</p> <p>Кад се хтело лећи, отворим врата само колико да пронесем мој ј |
| о да нема кога, и заспао сам кад је већ хтело сванути...{S} Ви сте поред мене тако сигурно спав |
| ло жао оно мало књижица и оних дроњака, хтео сам да загребем низ улицу, али се од тога не могох |
| јах од зиме већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти п |
| месту.</p> <p>Не хтедох му одмах прићи, хтео сам да видим куда ће, али, и он је нас спазио, па |
| надугачко и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану |
| со, прсо!...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, |
| упи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али нисам могао, јер п |
| оље, само да се не зовем мангупом...{S} Хтео сам да ту годину проведем а да ништа не учим, па а |
| /p> <p>Никоме ништа нисам говорио...{S} Хтео сам да видим колико ће ми и госпођа дати кад пође |
| је одавно у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у |
| вучем под клупу.{S} Тако и учиних...{S} Хтео сам се угушити од прашине и паучине...{S} Мислио с |
| ију где на кревету лежи мртав пијан.{S} Хтео је одсуством господаревим да се користи, па се нап |
| а и помилова ме по глави кад доврших, — хтео би, ваљада, да ти мало помогну.</p> <p>— Да,... са |
| p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу сахати у јутру доћи?... |
| месеца намучио.</p> <p>Случај је ваљада хтео, да се од те беде курталишем.</p> <milestone unit= |
| бимац нас свију...{S} Није ти тај никад хтео ручати, и вечерати код господина и госпође, већ је |
| ..</p> <p>Бог или ђаво, не знам који је хтео, да ово уживање госпођи одузме, а и ја због тога д |
| ни један није волео да ради а сваки је хтео да заповеда.{S} Ето то сам приметио.</p> <p>Тако н |
| n="255" /> право у Београд и случај је хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године.. |
| о моме имовном стању, ну он ми га није хтео дати, већ ме хтеде истерати на поље и томе сам се |
| о два хлеба дневно...{S} Тај никад није хтео да трпи глад, ама ни једног тренутка!...{S} Колико |
| велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па следствено ни његов |
| ама једном речју за све...{S} Тај није хтео без мене један залогај појести...</p> <p>Мати Мили |
| нисам могао изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га прек |
| </p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, те да видимо где ће Милан |
| име већ почео јако дрхтати, па, хтео не хтео, морадох наставити пут, који ћу до смрти памтити.. |
| о и нашироко.</p> <p>Сутра дан, хтео не хтео, Риђи обуче оно одело с којим је у кречану упао (ј |
| !...</p> <p>Ја сам морао одмах, хтео не хтео, потражити своје ћебе и јастуче у подруму, где је |
| о у паклу спремљено место...{S} Хтео не хтео морао сам је трпети, нарочито кад зађох у други ме |
| ..</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајица друшта |
| аши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао куд, тим |
| кад је до прозора?!..</p> <p>— То сам и хтео, — рекох у себи, а за тим гласно: — Бог с вама, го |
| ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква, какву је |
| м уметничку приповетку, јер то нисам ни хтео.{S} Ја желим да се у овој ствари гледа оно и само |
| го послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да идем у позориште, није ме хтела пустити самог, |
| за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата в |
| руку па изиђем на улицу...</p> <p>Нисам хтео ићи улицом, већ ударим једном путањом поред Морави |
| еколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи да не бих био „издајиц |
| нас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ и |
| не иде; не могу да се отворе, ако би ко хтео ући...{S} Можда је и било празног места, али га ни |
| ећ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!...</p> <p>Како |
| јер није за причу...{S} А баш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види |
| ад па учи, — рече ми она, — а кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Па |
| ам кочијаши, па се онда врати...</p> <p>Хтео не хтео морао сам на то пристати, јер нисам имао к |
| е зацрвенио као рак,... спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече |
| ј кући, а нас двојица у кварт.</p> <p>— Хуља једна, — поче Пера кад остасмо сами, — хоће још да |
| нема ништа...{S} Мислио сам се куд ова хуља мађарска дева јело?! </p> <p>Почех јести зелен и п |
| n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ваљада!...{S} Како си се уш |
| рана врат кад озебе, а он се само грчи, хуче и превија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта |
| и дођем до Коларца, па, место да ударим Цариградском улицом на Теразије, ја пођем лево.</p> <p> |
| > <pb n="184" /> <p>Тако сам ти ја овде царски живео...{S} Дугим временом госпођа се навикну на |
| це „Лондон“, па одатле скренемо лево ка Цветном Тргу.{S} Прођосмо поред војне болнице па Београ |
| за тим легнемо.</p> <p>Ово је ипак било цвеће.{S} У јутру је било тешко.{S} Свако сам јутро оче |
| до костију...{S} Почех дрхтати, управо цвокотати од хладноће у мом бедном оделу.{S} Непрестано |
| е се густ облак од паре,... наста једно цврчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S |
| иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да говориш |
| рилично просушило, али би се ипак могло цедити.</p> <p>Пошто сам се добро одморио, а и оно ме в |
| не превари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се |
| </p> <p>Колико је пута полећела за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, |
| ове и мало нагореле облице у пећи преко целе зиме окретале.{S} Тако би па пример једно вече бил |
| .{S} Дрва не беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикир |
| /p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и целива десни стуб западних врата.{S} Инстинктивно учини |
| ам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По неки ђак са подигнут |
| а, да ме нешто као ножем удари у срце и целим телом задрхтах, кад оно проклето парче хартије уг |
| о?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... носи те ђаво, озебох! — продера се баба и залу |
| је и Бубица с њом.</p> <p>— Знате ли за цело?</p> <pb n="176" /> <p>— Та да,... за цело,... нос |
| та да идете на станицу, тамо ћете их за цело наћи, па их са жандармом амо дотерајте, а ја ћу се |
| ми се беху укочиле ноге од хладноће а и цело тело...{S} Упутим се полако, ногу пред ногу, управ |
| Није био редак случај да узму фијакер и цело се после подне возе, наравно и ја седим поред кочи |
| ели да доручкују сваки је узео по једно цело пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рука |
| <p>— Хоћемо, хоћемо, господине, увек... целог века!</p> <p>— Е, лако је то обећати, ама треба и |
| а дан узели смо ручак из гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} |
| редише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> </div> <div type="chapter" x |
| агодет топлоте да уживам, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни з |
| ириваху оба уха, готово развучена преко целог лица, а брада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} |
| че ме и глад мучити и то врло јако, јер целог дана нисам ништа окусио.</p> <p>Овде нисам могао |
| ју, где ли је сирота?!..{S} Разгледа по целој соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, |
| о воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и у собама и у предсобљу и у ходнику, свуда |
| по недељу дана, а мене остави самога у целој кући (разуме се да су собе све закључане); са соб |
| сели само ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи |
| р ја у моме јоргану губим колико и ви у целом имању, — промрмљам љутито.</p> <p>— Друг ти је у |
| и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати у вече пресед |
| а међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим на оним проклетим федерима |
| — И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо, јер сам непр |
| и поред <pb n="66" /> извора спавали, а целу ноћ путовали у највећој ларми коју су и сеоски пси |
| друговима учио и до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са к |
| немилице...{S} Међутим онај, који је је целу ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њ |
| одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а да |
| печења пред полажајника; расекох хлеб и целу половину метнем пред њега; отворим боцу и наспем в |
| дворишту још кирајџија па с тога стоји целу ноћ отворена; питао сам газдарицу, — одговори Пант |
| p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вукли целу ноћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам |
| ао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам н |
| на ми се кренусмо пут Алексинца, носећи целу своју имаовину на леђима.</p> </div> <div type="ch |
| онога кревета, јер да је знала, да сам целу ноћ онако тврдо спавао рђаво бих прошао.</p> <pb n |
| после једне паузе други..</p> <p>Ту сам целу ноћ, до пред саму зору, остао.{S} Нисам дуго смео |
| звади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овако про... про...вео; до |
| цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатк |
| бунића од живе ограде и ту бих се грчио целу боговетну ноћ, јер од зиме нисам могао апсолутно н |
| о па где се зауставимо.</p> <p>Прођосмо целу Душанову улицу не говорећи ништа; ја сам размишљао |
| нем!...{S} Саставим зубе и колена па по целу ноћ дрхтим...</p> <p>Нити сам имао где да седим ни |
| ожете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!...{S} Дајте м |
| ајрадије би се оданде извукао, па макар целу ноћ на пољу провео, али не могах ни мрднути, јер ј |
| о је...</p> <p>— Трчи кад ти кажем, јер целу ноћ не могу заспати.</p> <p>Несмедох више ни зуба |
| те шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома са |
| р.{S} Хвала Богу има две капије које су целу ноћ отворене, па се можемо по вољи скупљати...{S} |
| акуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.</p> <pb n="43" /> <p>Поски |
| зред гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у че |
| г вечера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша |
| идети и до миле воље посматрати.</p> <p>Целу ноћ нисам смео заспати, јер би у сну могао хркати |
| ревари...{S} Види, види, молим те, цела целцита плећка, па вино...{S} Тако, братац, нек се зна |
| ера био на путу за Београд.</p> <p>Целу целциту сам ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џеп |
| тавим господину управнику писмено, али, ценећи вашу заузимљивост око деце и рад с њима, промени |
| изиђе неки повећи деран, коме ни мало, ценећи по оделу, не доликоваше да се вози у фијакеру.</ |
| р каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био поштен и добар...{S} Ко |
| ласка: „и ви ћете као власт имати то да цените“, па се окрете Насти и достојанствено рече:</p> |
| ћете као <hi>власт</hi> имати то да <hi>цените</hi>, а не госпођа, па, вас за то молим наредите |
| имали куда.</p> <p>Најзад, после дужег ценкања, погодисмо се за осам динара месечно и утврдисм |
| те врло олако.{S} Ја не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — н |
| икну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала, цео дан, — рекох у себи а за тим гласно: — Нема, госпођ |
| оро остао го!</p> <p>Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p |
| упита она благо.</p> <p>— Јесам много; цео дан нисам ништа јео.</p> <p>— О, о,.. ево сад ћу ја |
| би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет виче противу дувана, а ја, право да ти кажем, |
| улицу, а камо ли на Виник и Горицу.{S} Цео дан преседесмо у кавани не окусив ни један ништа..{ |
| стане преда ме па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од р |
| а за тим у себи, — не бих, валах, ни за цео свет,... пре бих свој живот дао.</p> <p>— Ти си буд |
| наместисмо на једну асуру, која је била цео собњи намештај, па га покрисмо са мојим јорганом, < |
| кад прими плату за десет-петнаест дана цео комшилук нема мира.{S} Тако је исто и код практикан |
| баксуз(!) јер кад у јутру сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</ |
| ановали, не беше више ни мрвице,... оде цео хлеб као крофна!</p> <p>Уђем у механу где затекнем |
| абележи на једном плавом табаку хартије цео Здравков исказ, па кад би с тим готов, он изненада |
| оји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослет |
| к сто, одакле смо лепо могли посматрати цео панађур...</p> <p>Нисмо ни десет минута седели а је |
| играо.</p> <p>Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.< |
| та од општинске зграде код пекара узмем цео хлеб за последњи новац, изломим га на комаде и нешт |
| ко ми тада није био раван.</p> <p>Узмем цео хлеб и метнем га под мишку, па почнем кидати парче |
| >— Пред сваког овде да донесем по један цео хлеб, јеси ли разумео?</p> <p>Другови ме погледаше |
| ван себе од радости...{S} Да сам могао цео би свет загрлио.</p> <p>Изиђем на улицу па се испрс |
| ећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написа |
| ак показа...{S} Одмах сам увидео, да по цео дан нећу имати одмора, ну брзо се с тим помирих, а |
| у ово људи без срца и душе?{S} Радим по цео дан као роб: и го и бос, и гладан и жедан, па поред |
| д овлада у највећем степену; ниједан по цео дан ништа не метне у уста!...{S} Завучемо руке испо |
| о Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан проводили пабирчећи грожђе по обраним виногради |
| и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> <p>За два три дана ни један није имао |
| е велика порцуланска пећ држала топлоту цео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим |
| р је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам се бар сетио па да одмах сврати |
| ох Нисимових и Рисимових питања.</p> <p>Цео тај дан, целу ноћ и сутра дан до седам и по сахати |
| теља!...</p> <p>Изиђем посрћући.</p> <p>Цео дан сам лутао по улицама, јер нигде не могах наћи м |
| е ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „руч |
| аше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од полиције, пош |
| аго сврши се и то...{S} Хајд’ сад да се цепају дрва.{S} Уђем са Идом у подрум који беше иза куј |
| беху тестером исечена, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог |
| едног и по педља, па за тим оде.</p> <p>Цепао сам дрва скоро до подне, управо пребијао...</p> < |
| у...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепате карту, — викнух и хтедох да покупим оне комаде, |
| <p>— Па тако слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго ради |
| и на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми |
| ... ред је,... уста су нам испуцала као церова кора...{S} Од кад га нисмо ни примирисали, повик |
| ал...</p> <p>— Хвала, господине, — рече Цига узимајући грош и одскакута с ноге на ногу на улицу |
| <p>— Хајдмо у двориште.</p> <p>Уђосмо и Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око |
| де сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за багателу по цео дан раде.</p> |
| о да су се у њих уселили сви новоселски цигани са свима њиховим и новим и старим музичким инстр |
| n="221" /> Улице су биле препуне псима, Циганима и ћепенцима...{S} Кад сам пре три године био у |
| је отишао код гђе Живке да се извести о Циганкама, и, на нашу срећу, случајно све три нађе тамо |
| p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле |
| руку: како да се избавим? „Да нису оне Циганке?“ и нехотично ми прође срећна мисао кроз главу |
| ве три.</p> <pb n="132" /> <p>Залармаше Циганке тако, да је писар једва могао до речи доћи.</p> |
| /p> <p>— Помаже Бог! — повикаше све три Циганке у један глас, из кога је се могло видети, да су |
| ве недеље од кад сам код ње, дођоше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је |
| ђем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично се задржах.{S} И госпођа их је виде |
| те макнем...{S} Вуци се одатле несрећо циганска! — викнем љутито.</p> <p>— Ама много су каљаве |
| рећа једна!</p> <p>За овим почеше нешто цигански међу собом.</p> <p>Писар позва и Игњата.</p> < |
| једна; какав си, као да си сад дошао из циганског вигња!{S} Можеш комотно конкурисати представн |
| >— Ама много су каљаве, господине, вели циганче, а непрестано облеће око мене као псето.</p> <p |
| с ноге на ногу на улицу. </p> <p>И ово циганче боље и задовољније живи од мене, — рекох с неки |
| ...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посл |
| > <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздрави и позва унутра |
| ђу прстију десне руке вири јој запаљена цигара, од које се дижу колутови дима.{S} На столу једн |
| у кутију жижица...{S} Ох, како ми је та цигара слатка била!...</p> <p>Лако ти је сад замислити |
| а почивка, за време које направисмо две цигаре и то једва скрписмо истресавши све мрвице из сви |
| извади дуван и ми сви направисмо добре цигаре а и за њега...{S} Повуче један дим па тресну циг |
| одложили пећ, поседали око ње, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после |
| м ја папира дај дуван па ћемо направити цигаре.</p> <p>Он извади дуван и ми сви направисмо добр |
| сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> <p>— Хајде ти |
| а, а госпођа сеђаше на канабету опет са цигаром у руци.</p> <p>— Жив био, жив био, — рече ми го |
| м у оној помрчини изгледао са запаљеном цигаром седећи на торби у сред оног великог нишког поља |
| и.</p> <p>Куписмо и дувана, па онако уз цигару натенане испричах им како сам до новаца дошао.</ |
| и смо, међу тим, сви упрли очи у њега и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p |
| десет листића папира, успем да направим цигару и лако је запалим, јер сам имао целу кутију жижи |
| <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао дим и враћао га на по |
| дмарао.</p> <p>Прохте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!. |
| им би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео поред пећи па пушио и дим у пећ дувао само |
| је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> <pb n="241" /> <p>— За туту |
| кујни.{S} У левој руци држаше запаљену цигару а у десној варјачу којом мешаше неку запршку у ш |
| а њега...{S} Повуче један дим па тресну цигару о под.</p> <p>— Без луле ништа!...{S} Лулу! — ре |
| јастучић...{S} Пола јоргана прострем на цигле а другом се половином покријем, исто онако као ко |
| е окречени, види се лепо ред камена ред цигле...{S} Место патоса влажна земља.{S} Два прозорчић |
| сам мењао, једва распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се |
| одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило је више на свињац нег |
| из једног мрачног предсобља, патосаног цигљом.{S} Прозори од ове собе нису непосредно гледали |
| онесу на сто.{S} Од куда су знали да се цигура употребљује за белу каву не знам, тек они, да би |
| вац поклонио је заводу неколико сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци |
| е стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па с |
| ек они, да би пробали каква је, покраду цигуру, кад су узимали одело, пошто су тога дана имали |
| у и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од тада је једно с друг |
| , да му не беше краја.</p> <p>— Мир!... цикну управитељица, али бадава, смех још јачи.{S} Ја се |
| > <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну она и лупи песницом о сто, — с места да идете на |
| ким вратима.</p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне |
| ад плаћам кирију!</p> <p>— Ах, дроње, — цикну газдарица па јурну на Панту као мачка право за оч |
| м да је то лаж...</p> <p>— Не говори, — цикну и опет ме хтеде преко стола ударити, али како се |
| > <p>— На поље се вуци, кад ти кажем. — цикну као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест годин |
| ем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да н |
| <p>Главно је, ја сам био постигао свој циљ, ништа ми се више није тицало, а најмање Бубица.</p |
| ...{S} Врљао сам по улицама без икаквог циља, а не могох ни једног друга наћи...{S} Најзад око |
| } Ишао сам из улице у улицу без икаквог циља.{S} Торба ми је остала под живом оградом где сам ј |
| ни шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се досади,... а и глад нас истера из вар |
| њижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама.{S} Мало њих пишу славе ради, а мно |
| е и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну воде и спусти на сред стола н |
| !...{S} Други син вели: „Узми ове моје ципеле и однеси код Матијевића, обућара, знаш на Терази |
| , и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те |
| сем ноге од стола и столица, девојачке ципеле и бабине папуче...</p> <p>Дођоше и остале.</p> < |
| а, хладна соба, влага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са м |
| ић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове дали), и изиђем у двориште.{S} Веруј |
| као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — нов капут...</p> <p>Али, ј |
| још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки м |
| ео дан...</p> <p>— Хајде, прво ми скини ципеле, молим те, јако ме стежу, па после ложи ватру, — |
| /p> <p>После малог напрезања скидох јој ципеле, и док је она скинула горњу хаљину, ватра је већ |
| черу да се греје? — упитам пошто скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбо |
| пали лампу већ је мрак, па да ми скинеш ципеле...</p> <p>Док ја запалих лампу у кујни, она дотл |
| ро закључао кујну, па дођи да ми скинеш ципеле.</p> <p>— Хоћу ли да метнем вечеру да се греје? |
| “, белило и купатило.</p> <p>Због свога цицијашлука она је више пута настрадала.{S} Ево само је |
| ладне ноћи.</p> <p>Наступи јака зима и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фише |
| м, — хајд’ преко целог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад сти |
| , побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Удари и тре |
| <p>— Хоћу, побратиме,... збогом!</p> <p>Цмок!{S} Цмок! — и ми се братски пољубисмо...</p> <p>Уд |
| е са уста док капи има, а после језиком цмокне а рукавима задовољно убрише своје велике бркове. |
| оше.{S} Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</ |
| ту манију, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улиц |
| ралија се налази у једном кланцу између Црвене Реке и Јелашнице...{S} Пут паралелно са потоком |
| и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена...</p> <p>Свако сам јутро излаз |
| е изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину некаквих преплета; а све то |
| кабла,... мрак нас ухвати кад сиђосмо у Црвену Реку, а помрчина је била да се прст пред оком ни |
| м испод пазуха, који беше одевен у неку црвену униформу, гура кроз свет те да избегне ону гомил |
| аспитују имаш ли нову машну онда кад ти црева крче од глади...{S} Тако све до краја последње шк |
| ну роди! — одговорих свакоме спуштајући цреп на пећ...</p> <p>— Браво, Милане, браво!! — поче о |
| лих ситних дрва, ја их извадим на један цреп па одозго метнем један грумен тамјана и почнем кад |
| акрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава...</p> <p>— Најпре ће бити у овој палилулској,.. |
| кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем све трчећи |
| што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо задовољни, као да смо какво најплеменитиј |
| !...{S} Ко ће се још сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петна |
| да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Београду више цркава |
| пао и кад се бејах пробудио на Саборној Цркви изби пет.{S} Био сам се сав укочио, нарочито ноге |
| жицу и запалим воштану свећу коју сам у цркви купио, за овим журно подложим пећ, јер смо имали |
| ње много мучио: дрвцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле |
| рно као у по дана.</p> <p>Стигосмо пред цркву коју са северне стране слабо осветљаваше један ча |
| ремисмо стан, па сви одемо на јутрењу у цркву Светог Марка, где се молисмо Богу благодарећи му |
| рећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још ми је само то требало!!...</p |
| какво дроњаво и каљаво кучиште, у пола цркнуто, и довуче га у наручју кући, не обзирући се на |
| /p> <p>Сваки је био умазан као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај и |
| м готово до пола те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што т |
| еше ми се окретати око главе...{S} Неки црн вео ми се превуче преко очију, а у ушима ми наста т |
| и ђак знао ко је то.{S} И заиста је био црн као гавран; срце је имао особито добро, а стомак јо |
| недостајало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно |
| а што се из споредне улице појави једна црна прилика која постајаше све јаснија и јаснија што н |
| по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја му захвалим на оним |
| пролази...{S} Нека, нека стоје онде за црне дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да |
| глави врзе наставникова брада и његове црне очи које је сагоревају!!!...</p> <p>— А ти М..., — |
| се нигде није могла видети.</p> <p>— Е, црни ђаволе, ако ти је најзад воља да ме зовеш „господи |
| рдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се, Црни, тога рђавог посла“, он би одговорио: „Нисам крив |
| викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дереш, знаш Риђу какав је,... пусти га |
| ху се од западне стране гомилати густи, црни облаци, а притече им у помоћ и ужасна прашина, те |
| ећи на врата.</p> <p>— Куда, — упита га Црни.</p> <p>— Па на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— |
| зар имаш нешто да говориш? — прекиде га Црни...</p> <p>И заиста је ово створење било голуждраво |
| ...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго хтео украсти сем хлеба, |
| јте!...</p> <p>— Пристајете ли? — упита Црни преко воље, јер није могао да изостане од друштва. |
| p> <p>— Где су она двојица још? — упита Црни...</p> <p>— Нису дошли, а нема ни осталих.</p> <p> |
| рно ишао куршум ће те...</p> <p>— Какав црни Пирот? — прекидох га уплашено.</p> <p>— Баш ће ти |
| па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са отвора искочио сам горе као из пушке |
| <p>— Јеси ли ти то, Милане?! — упита ме Црни зачуђено кад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као |
| кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један |
| ања нигде.{S} Најтеже ми је било кад се Црни и Риђи потуку, а то је се дешавало скоро сваки дан |
| p> <p>— Ево овде су наши салони, — рече Црни, кад уђосмо у двориште, — није рђаво;... овде лепо |
| <p>— Море ко ће тебе још питати, — рече Црни, па се окрете к мени, — ето, сад си видео где је с |
| немо овде који грош да зарадимо, — рече Црни пошто се заустависмо пред каваном код „Крагујевца“ |
| у на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, бре Црни, Бога |
| че се ни пошто несме лармати, — рече ми Црни уз пут, — јер би нас иначе мајстор Здравковић осет |
| ници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су ме узидали.</p> |
| — Хеј, устајте, ленштине једне! — викну Црни гурнув једнога ногом...</p> <p>Они се промешкољише |
| расе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</p> <p>— Немој ти, Бога ти, Црни, опет да се дере |
| ад нисам стао ногом за врат!... — викну Црни љутито...</p> <p>— Пробај само, па ћемо видети,... |
| је.{S} Довољно је било да се само каже „Црни“ па је сваки ђак знао ко је то.{S} И заиста је био |
| то учини.</p> <p>Поздравим се дакле са Црним и испричам му своју невољу.</p> <pb n="121" /> <p |
| /p> <p>У осам сахати у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...< |
| ви имао страст да се свађа, нарочито са Црним..{S} Није био редак случај да се потуку, па чак и |
| с другим.</p> <p>Мрачно небо натуштено црним облацима „плаче“ како би рекли песници; хладан ве |
| колутови дима.{S} На столу једна овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у |
| о скидох ципеле и наложих пећ.</p> <p>— Црно ми јело!..{S} Разбојници!..{S} Не могу ништа окуси |
| лежао, које, у оној белој околини, беше црно...</p> <p>У тренутку кад сам дошао до гостионице „ |
| ђох на улицу.</p> <p>Боже, како ми беше црно пред очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га |
| у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово је наша Ружа, ногом неће да удари, ал |
| дох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он стаде.{S} Није мога |
| умири.{S} Ја сам непрестано стајао иза Црног који опет стајаше као колац док се са оним препир |
| кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш го |
| а глас му као из бачве, па још од оног црног вина... мани се!...{S} Од песме нико није ни прим |
| а оно у свакоме стоји до половине оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — ре |
| упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног Перу са комадом у руци.{S} Тако смо звали једног |
| н о длан они се помире.{S} Да није било Црног и ја бих од њих доста извукао, али ме он увек, ка |
| м...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је био дошао |
| реденик око појаса са фишецима великог црногорског револвера, који му висаше о левом куку а зе |
| шли госпођи Мици...</p> <p>— И ју, мени црној, па ја је тамо нисам никако видела!...{S} О, о, Б |
| е да се диви: да ли оној лепој, као гар црној коси, или оном пустом белом лицу које превазилаза |
| оју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица правилног са врло |
| нутра...</p> <p>— Имаћеш, госпођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говор |
| не би требао да се мучи показујући нам Црнце на сликама, већ би требао да те из клупе извуче з |
| као да је три месеца боловао.{S} Свака црта његовог лица показиваше <pb n="260" /> велику изну |
| е за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} Од овога сам рада имао лепу корист.</p> <p>Да |
| рекрштеним ногама а између њих по једна цртаћа табла на којима беше кредом направљена „мица“.</ |
| руга мука: нити сам имао све књиге нити цртаћи прибор, нити алат за моделисање и дрворез — ништ |
| то сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке, јер сам доста добро могао да цртам.{S} |
| рену...{S} Седим ја у колима а вода све цури с мене на седишта...</p> <p>— Почнем спремати нова |
| pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу седео је један |
| адох...{S} Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим р |
| опет мога добротвора пољубим у руку.{S} Ча-Илија у том отвори врата од кола и ја уђох.</p> <p>У |
| јало...{S} Наспрам њих изгледах црн као чавка, тако ми бар они приметише...{S} Наравно <pb n="6 |
| атекнем све своје другове...</p> <p>Као чавке гракнуше на мене кад ме угледаше, јер нису знали |
| северне стране слабо осветљаваше један чађав фењер.</p> <p>Пера скиде капу па се прекрсти и це |
| аше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава лампа са разбијеним стаклом готово до пола те се |
| хоћете.</p> <p>Она оде у кујну да кува чај, а ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам |
| у, а ја остах ложећи ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем |
| е дошли...{S} А ако хоћеш можемо тамо и чај пити.</p> <p>— Нећу даље, кажем вам!</p> <pb n="189 |
| Велики Пијац где код неког Ћире попијем чај и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> |
| Питаће мајка где сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти ви |
| овољно времена...{S} Хоћеш ли да пијемо чај?</p> <p>— Зашто не, само ако ви хоћете.</p> <p>Она |
| <p>— Онда хајде и ти са мном да пијемо чај,... још је рано...</p> <p>— Питаће мајка где сам, а |
| ч: <hi>зет!</hi>..</p> <p>Пошто пописмо чај и још мало проразговарасмо, одем у позориште, да до |
| немаш никаквог посла, само да му куваш чај, а плаћа дванаест динара на месец...{S} Куда ћеш бо |
| тако, да је с тим ишла у крајност...{S} Чак је и мене мазила. </p> <p>Како му драго, тек мени ј |
| ји беху дошли за воду не беше краја.{S} Чак сам имао необично задовољство, да гледам кад се два |
| ца, баба, стараца, девојака, момака, па чак и код једног практиканта, који је и данас у томе зв |
| је да држим и приватна послуживања, па чак и да продајем по улицама „Телеграм с бојног поља“ к |
| друге ситнице које су ми биле нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упише |
| једног јутра запнем ражањским путем, па чак до Нерићевог хана и, кад се отуда вратим, буде врем |
| Није био редак случај да се потуку, па чак и окрваве, али је њихова свађа била као плехана пећ |
| <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} |
| грех, који овако горко испаштам, или је чак — Адамов!!“...</p> <p>— Али нека, — најзад рекох, — |
| је била слатка), због које толике муке чак и ја препатих, а Бог зна колико ћу још патити... </ |
| боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао на столу и баци се њиме.{S} О |
| стали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стиго |
| не напуштах гонити,... трчао сам за њим чак до Ташмајдана, где морадох стати, јер не могох даље |
| авикну на мене, па поче, богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко < |
| пакло и надробио у оно мало млека па су чак и рукама гњечили и тако се умазали по рукама и лицу |
| а белу каву с кифлом! — рекох и оставим чанак с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} |
| едном углу неки празни и прљави земљани чанчићи са плеханим кашикама; у другом исцепани опанци |
| соби испод кревета, па за тим, онако у чарапама, као помамна истрча у кујну а из ове напоље по |
| — рекох у себи, — купићу једну флауту, чарапе и опанке, више ништа, јер ће ми требати кад из А |
| ју, да увек носи, и лети и зими, црвене чарапе и плитке ципеле од којих се врвце на улици често |
| ла сахата већ сам имао флауту, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана |
| извезен вуницом а тако исто извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црве |
| им кашикама; у другом исцепани опанци и чарапе са још стотину разноврсних дроњака; за вратама ч |
| — рече он скидајући с корпе један стари чаршав, — нека Бог поживи госпођу <pb n="109" /> саветн |
| дошао, а имате и доброг вина;... ово у чаршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво тр |
| као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотала око владике у пркос |
| ико ћу потрошити а колико ће ми остати, час се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па |
| те се на оним федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шт |
| о, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред кавану која |
| ђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бре,... одак |
| чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!...</p> <p>У |
| не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с друге стране.</p> |
| пођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Јед |
| као снег, па их се не могах нагледати: час измакнем руку, час примакнем, па их после окренем с |
| кола до кола и вришти као помамна...{S} Час притрчи једноме, час другоме, а највише је се мотал |
| У тој срећи не осећах ни хладноћу...{S} Час седнем на „канабе“ те се на оним федерима мало прок |
| , — одговори Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} |
| одину управнику кад дође, а сад идем на час..{S} Збогом! — рекох и изиђем а она оста непомично |
| да ме ухвати; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љуби |
| Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће главу да разбије о храст!... |
| "13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети нарочито Мирка, |
| та јој је: час се прихвати за један зид час за други...</p> <p>Једва дотетура до врата од оног |
| ло љушкајући се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четв |
| и у подне и у вече...{S} На први сам се час скоро редовно задоцњавао; једина је срећа била што |
| се напред и назад, а обрве час подизаше час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у |
| /> распореду скоро сваки дан имали први час једног професора са особито добрим срцем; био нам ј |
| орана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Ноге сам једва вукао |
| } Е славно, Бога ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се |
| ревету испружим...{S} Дође и тај жељени час, те пошто се прекрстих и свесрдно Богу помолих, лег |
| моја два друга, а мене остави за идући час, пошто није имао времена да сву тројицу испита.</p> |
| ..{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх х |
| > <p>— Тамо, тамо, — виче он батргајући час лево, час десно, и, онако пијан, доведе нас пред ка |
| каване изиђе један жандарм и тетурајући час лево, час десно, упути се к мени...</p> <p>— Еј, бр |
| шта нисам био крив.</p> <p>Кад се сврши час професор узе оно парче хартије и прочита моје име с |
| н.</p> <pb n="13" /> <p>Ја сам погледао час у једног час у другог, јер их могах добро видети на |
| сам ја?“ —питах се батргајући час лево час десно по ономе блату...{S} Поче ме страх хватати... |
| кох:</p> <p>— Какве ракије?!...{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад |
| еразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на вашим уснама вид |
| ати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога на свету.{ |
| ко мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ |
| Пера преносећи тежину тела час на једну час на другу ногу.</p> <p>— Тако је...{S} Ево теби 50, |
| ; ја облетах око господина час на једну час на другу страну.</p> <p>— Љубице, Љубице!...{S} Мол |
| топови комотно пуцати па ништа.</p> <p>Час би се свршио и професор ме не би видео, да нисам по |
| ако још није било време.</p> <p>У пола часа дође једна девојчица и позва ме да одем код госпођ |
| т сахати и звонце огласи свршетак првог часа. </p> <p>Професор извади једну своју посетницу и н |
| верујем.{S} На три минута пред свршетак часа уђе у разред служитељ са једним парчетом плаве хар |
| благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек |
| м имао...</p> <p>Једног дана, при крају часа, професор латинског језика, који је врло радо прич |
| сто и ја њему.</p> <p>— Збогом! — и, за часак изгубисмо се из вида...</p> <p>Ја сам био и весео |
| а рамена и гурну низ степенице...{S} За часак се нађох на улици...</p> <p>Била је у велико ноћ |
| Киша помешана са снегом падаше...{S} За часак покисох до голе коже, а ветар продираше до костиј |
| ндуру још бешње.</p> <p>И тако се ја за часак нађем с оне стране врата од једне старе брвнаре, |
| е згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрпани.{S} Најзад завукоше се и о |
| ли“ ?!{S} А трећи, опет: „Иди, Милане, часком код П...., ту код Академије, знаш где је, и кажи |
| ће знати.{S} Сигурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{ |
| да кочијашиш.</p> <p>— Ови су полудели, часни их убио, — рекох у себи, а за тим гласно: — ја не |
| т ће га прекинути Панта.</p> <p>— О, о, часни их убио! — викну Наста али никако не сме да уђе.. |
| оног црног теста од цигуре!</p> <p>— О, часни вас убио, — рекох у себи па се опет почнем смејат |
| олудео?!!.</p> <p>— Ура!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, |
| песму она ће:</p> <pb n="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гл |
| се примим старешинства, јер имам много часова, па не могу ту дужност одправљати љуцки, већ мис |
| >VII.</head> <p>Сутра дан око једанаест часова састасмо се сва петорица у кавани код Пандила.{S |
| о у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја сам пре сти |
| чку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџије, где сачекам Перу... |
| отвори разговор...{S} Пошто нисам имао часове није ми се никуда ни ишло, а и имо сам права да |
| ероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ће |
| био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S} И тако |
| тка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога живота...</p> <p>Расклањајући рукама рогоз |
| /p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао...</p> <p>Ваљало ми је отићи да |
| вршим све...</p> <p>Разуме се да сам на часовима ревносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта к |
| више из виђења...</p> <p>— О, о, каква част за нас, — поче онај голуждрави, — племенити господ |
| врата, које газдарица дотле није имала част видети, јер смо собу увек држали закључану, и подн |
| ом и до виђења, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? |
| угледам једног младића, кога сам још из Чачка познавао, где полако иде са оцем, мајком и браћом |
| не говорећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред ка |
| е иђаше ка оно саветничко; при првој се чаши намршти и стресе, ну ипак је пио...{S} Кад се и ов |
| овећа, црно-зеленкаста боца а поред ње чашица и један тањир у облику великог купусног листа пу |
| морамо бити обазриви, јер тада изиђе на чашу вина, па се по неки пут доцније врати...{S} Што се |
| емаш, — рече келнер спуштајући преда ме чашу с врелом водом.</p> <p>Ја му не одговорих ништа, ј |
| <p>Рече ми још да по ручку могу попити чашу добра, стара црна вина!</p> <pb n="147" /> <p>Ја м |
| ата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и погледа је зачуђено, а изгледаше да се тек сад с |
| .{S} Мој сапутник потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту |
| место...{S} Господин наспе себи вина у чашу и пије, то исто учини и госпођа...{S} Све то бива |
| саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, шт |
| и чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже:</p> <p>— Децо, — поче он, — и ја имам |
| . па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натег |
| сви у један глас и насусмо му још једну чашу, коју испи на искап као да је сручи у какав суд.</ |
| га; отворим боцу и наспем вина у водену чашу које изгледаше као рубин нарочито наспрам светлост |
| али на вино...{S} Испије ти пуну водену чашу на искап па кад је спусти узвикне: „охо-хо“ и убри |
| ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох у собу и нађох не |
| полажајнику још једну! — Ја му наслужих чашу коју он опет подиже и испи стојећи, па онда поче: |
| иште? упита ме он даље.</p> <p>Сад беше чвор; јер не знађах како се зове кавана, нити крај у ко |
| услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знајући да ћу пропасти ако се не истр |
| сам требао да купим, а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто од |
| ха-ха-ха!</p> <p>— Живео полажајник, — чврчи Божа и облеће око њега.</p> <p>— Тако, тако, тичи |
| закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.< |
| од миндерлуком...</p> <p>Преблаги Боже, чега се нисам од ово двоје старих наслушао, нарочито из |
| едице...</p> <p>— Какве последице?..{S} Чега имаш да се бојиш?..{S} Фаника има сто дуката уштеђ |
| је била врло велика и једина мана, због чега смо га сви грдили.{S} Кад би му ко казао: „Мани се |
| обио сам слабу оцену из Земљописа, због чега сам и разред понављао.</p> <p>Истог дана, кад су н |
| !{S} Од разбојника је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па |
| а свађа не излије на њихову главу, због чега су била мирна као јагњад.</p> <p>По ручку поведем |
| никако није ни речи упитао о ономе због чега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,.. |
| а, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p>Полако и пажљиво одмотам хартију и, на мој |
| д професор изговори последње „а“, услед чега она дрекну преплашено.</p> <p>Сви се окретоше зачу |
| <p>Из далека се зачу зврка кола, услед чега се мој заштићеник окрете на ону страну одакле дола |
| а ме два пута баце низ степенице, услед чега сам могао остати сакат док сам жив!</p> <p>— О, о, |
| у груди испод саме кључне кости, услед чега се мало поведе, али ме ипак чврсто држаше.{S} Знај |
| бух, а левом руком по слепом оку, услед чега се, а и услед силног пића, скљока на земљу, али ип |
| о, — одговори други помакнув ноге услед чега оков зазвецка.</p> <p>— Тај звук од окова никад за |
| анта као понајстарији, — како ћемо и од чега живети?</p> <p>— Да је на пољу лепо — одговорих — |
| и.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} Послуживати се није могло, а кондиције, нит |
| ..{S} Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље.{S} Личило |
| каквим пликовима, а лако је погодити од чега, јер сви могући инсекти <pb n="203" /> који по так |
| еким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упит |
| е и да се упишемо у гимназију немамо од чега да живимо... за пакост нигде послуживања,... бар д |
| > <p>И заиста толико беше натрпано које чега у корпу, да се сада не могу ни да сетим...{S} Тек |
| о мало сиротињске вечере поделим, после чега учимо док нам траје свеће (јер му је баба давала с |
| ама, разговарајући се и мислећи о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, пос |
| но, а изгледаше да се тек сад сети ради чега је дошао.</p> <p>— Дакле тако ви ствар извиђате! — |
| имети, који беше са свим заборавио ради чега је дошао, већ устаде гледајући у чашу коју подиже: |
| еоградским улицама, већ гледај оно ради чега си и дошао.</p> <p>Он се диже и оде...{S} Ја га ви |
| предмет не разбијем главу или се преко чега не скрхам.</p> <p>Не знам колико би тако стајао и |
| </p> <p>— Е ако то буде, онда се немамо чега бојати, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што с |
| бришемо ове прозоре и патос... и ти га, чедо моје, са мном заједно прљаш.</p> <pb n="193" /> <p |
| јимо овде па ћу вам причати, ти Милане, чедо моје, иди у кујну и гледај посао!...</p> <p>— Не и |
| аш где сам, а сад морам да се журим,... чека ме госпођа...{S} Збогом!</p> <p>— Збогом!...</p> < |
| ић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легне...{S} Нарочито празником морамо бити обаз |
| <p>— - Кажи јој да се умивам...{S} Нека чека мало.</p> <p>Дете оде али се одмах врати.</p> <p>— |
| >— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби како с |
| p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нити сам т |
| адовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} Милане! |
| намести у соби, у којој је он спавао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича д |
| ,... не дери се!</p> <p>— Хоћеш још,... чекај само!{S} А јаој!... затегнем поново.</p> <p>Најед |
| артијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— Чекај ту сад ћу те звати, — рече и уђе на друга врата у |
| опажени изиђосмо у двориште...</p> <p>— Чекај молим те, — рече Пера, — да мало данем, хтедох се |
| куда ћеш?</p> <p>— Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за ти |
| ,— виче он полако дрмајући ме.</p> <p>— Чекај још мало,... само малко!</p> <p>— Море хајде, мож |
| ’вамо.</p> <p>Ја пођем за њим.</p> <p>— Чекај ме ту, сад ћу ја — рече кад стигосмо пред једна в |
| о џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му Панта па настави:</p> <p>— једном реч |
| стерам, — одговори други глас.</p> <p>— Чекај ја ћу напред.</p> <p>Они корак по корак и уђоше у |
| а.{S} Ја већ бејах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Мож |
| сахати у млекаџиницу код Димчета, па ме чекај, јер <pb n="145" /> те сада неће истерати на поље |
| си г. Н. Н. у Дубровачку улицу бр..., и чекај одговор, разумеш, одмах?!{S} Све друго остави“ !. |
| — те се играј, па ме тачно у 12 сахати чекај пред вратима нашег дворишта.</p> <pb n="57" /> <p |
| на узми ово па ме сутра у седам сахати чекај пред Хаџи-Илићевим дућаном на пијаци...{S} И она |
| 4" /> <p>— Иди ти на своје место па нас чекај тамо, ми ћемо сад доћи, а ви, господине, изиђите |
| о виђења!...{S} Кроз сахат и по доћићу, чекајте ме овде, — рече и оде, а ми опет к болесном дру |
| н вам пут! — рече Пера и пође.</p> <p>— Чекајте, — рече госпођа, вадећи новчаник, — ево ти,... |
| ас код њега бити на вечери...{S} Они ме чекају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваш |
| ли стан уговорисмо, да они мене и Панту чекају на углу К.. и П... улице док не дођемо са ствари |
| >— А како ти је име? — Запита опет и не чекајући мој одговор.</p> <p>— Милан.</p> <p>— Одакле с |
| јник.</p> <p>Ја уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? |
| — Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам |
| морао тражити кључ од бабе и ова би га чекала на вратима док се год не врати!!...</p> <p>У јут |
| шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше |
| земљи.</p> <pb n="83" /> <p>Нисмо дуго чекали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на |
| ану која је била затворена,... дуго смо чекали док се врага не отворише.</p> <p>Уђосмо унутра.. |
| Ово су морали израније спремити, па су чекали згодну прилику.</p> <p>Кад Црни диже врата са от |
| м после причати, али брзо, немам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљ |
| " /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше веома |
| ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да није баба с |
| и, кад већ и жандарму паде у очи од кад чекам, наточим воде у крчаг па хајд’ полако Скопљанском |
| чева мајка казала да је сутра на пијацу чекам...</p> <p>До пола ноћи нисам могао заспати: хиљад |
| као да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се та комедија једаред сврши, па пожурим и пре |
| ла...</p> <p>Нисам ваљада ни пет минута чекао а баба однекуд испаде преда ме као из рукава...</ |
| преко дан био кад ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p |
| {S} Ја сам непрестано викао и једва сам чекао да се ослободим, и првог, који ми најближи буде, |
| 9001_C6"> <head>VI.</head> <p>Једва сам чекао да распуст прође и да се вратим у Београд и ако с |
| ко чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише...</p> <p>У ш |
| пу натрпах сламе и сена...</p> <p>Нисам чекао да ми два пута рекне, јер сам једва чекао да се т |
| у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз п |
| ="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити...</p> <p>Кад |
| бегунце хватим.</p> <p>Пролазећи поред чекаонице треће класе повирим унутра и, збиља, обојица |
| ка ни помена.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p> |
| знао,... само имај на уму да нећу дуго чекати.</p> <p>— Најдаље ћеш за пет дана добити сав нов |
| икну гурну ме у леђа.</p> <p>Нисам смео чекати да ми то и по други пут каже, већ узмем торбу па |
| он са врха степеница.</p> <p>Нисам смео чекати да ми се по други пут каже.{S} На брзу руку поку |
| p> <p>— Да!...</p> <p>— За то ћете опет чекати, а ако вам се то не допада, онда изволте на поље |
| d="SRP19001_C3"> <head>III.</head> <p>— Чекаш ту, — рече ми пред једним вратима у ходнику, а он |
| </p> <p>— Е, онда добро, хоћу.</p> <p>— Чекаш, узми ја вода па идиш кучи код госпоја, водила ја |
| ем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— Мо... |
| м! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.</p> <p> |
| раног јутра до мрклог мрака не испушта чекић из руку, па у вече, разуме се, једва чека да легн |
| ме! — викнуће један.</p> <p>— Иначе нам чекић може лако залупати на вратима, — додаде други...< |
| , али ни један ни да мрдне.</p> <p>— Е, чекните мало, сад ћу ја вама отворити уста...{S} Хеј, М |
| лих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек намрштеног.</p> <p>На глави имађаше м |
| стури на столици превлачећи руком преко чела.</p> <p>Ја изиђем.</p> <p>До ручка се нисмо видели |
| .. спусти корпу па хукну бришући зној с чела.</p> <p>— Једва донех,— рече он скидајући с корпе |
| на, већ целе букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</ |
| } Хладан зној измешан са кишом цури низ чело, те се с времена на време брисах мокрим рукавом... |
| ћи.{S} Од неке летве направили и побили чело главе крстачу за коју су везали неки прљав пешкир, |
| опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеком невозможно видјети“ и т. д. и најзад: „Со св |
| намрштио се мислиш да му је песница на челу...</p> <p>— Јесам, — одговорих, а срце ми куца да |
| сао, а звала је се Фаника...</p> <p>Ово чељаде — ћерка, беше врло лепо и приступачно, а по срцу |
| а!...{S} Не мање и Резу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види |
| га се тргох и одскочих на сред ходника, чему се сви присутни грохотом насмејаше, док ја међутим |
| а лепо слагао, него и са осталом децом, чему је најбољи доказ њихово плакање кад сам из завода |
| ребијене паре, а међутим нисмо знали на чему смо; јер по нашим молбама није ништа рађено и ако |
| е, запалили цигаре и разговарали о које чему, па би нам Божа после мало декламовао или певао, ј |
| на оним лековима и добрим саветима при чему се од све муке у мало не насмејах.</p> <p>У подне |
| <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чему?</p> <p>— О мени и теби; о Старој Србији и Македон |
| ју посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани по |
| седео сам у апсани као стена...{S} Ни о чему нисам могао ни умео мислити.</p> <p>— За кривицу к |
| ромислио?!.</p> <p>— Ја нисам имао ни о чему другом да мислим сем о злу које ме ни крива ни дуж |
| ...</p> <p>— А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отиш |
| {S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли оној лепој, као гар црној ко |
| и.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помислих да се не смеју њо |
| а Тошу...{S} У кујни престаде ларма, по чему закључисмо да су Наста и њен муж отишли.{S} Беше в |
| годину провео сам добро, јер скоро ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред велико |
| кварт,... па ћемо, овај, тамо видети у чему је ствар.</p> <p>Пођосмо: ја напред, за мном жанда |
| а нас...{S} Изгледали смо као они испод черге...</p> <p>Од Топонице ишли смо већ лакше, јер нас |
| и нов призор за посматрање — Теразијска чесма.{S} Десет пута, ваљада, обишао сам око ње.{S} Беј |
| ујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла |
| и пута постоји врло-добра и доста лепа чесма, коју су без сумње Турци, а можда још и Римљани, |
| S} Није ме толико привлачила она висина чесме колико оне лавовске главе и змије, а никако нисам |
| више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох <pb n="232" /> с леђа, је |
| , а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трај |
| ијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних |
| ј ме је жандарм, међу тим, посматрао од чесме.{S} Мени то није било по вољи и гледао сам да се |
| ем...</p> <p>Опет дођох на Теразије код чесме,... ни сам нисам знао зашто.{S} Спустим торбу на |
| ен и забринут стајао сам неко време код чесме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слуг |
| твртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што |
| дошао.{S} Бог свети зна докле би ту код чесме стајао, да не беше два малишана, као и ја што сам |
| , а највише сам се бавио код теразијске чесме.{S} Волео сам да гледам гурање онога света око во |
| и у вече нађем се са Црним код Делијске чесме, одакле се упутисмо у стан...</p> <p>— У вече се |
| сам такође дуго чекао за воду.{S} Од те чесме пођем на Скадарску и уз пут опет проспем воду и т |
| /p> <p>Колико сам бленуо око фијакера и чесме не знам, али никаквог умора нисам осећао и ако са |
| сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци.</p> <p>Тако је трајало пуних |
| сми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи |
| апредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће седео и учио. |
| сам остао до седам сахати обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на |
| ку и уз пут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам саха |
| ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа се за мене као за брата бринуо и ја |
| ед ограде горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди |
| се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било доста, нарочито пекара.{S} |
| иш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, |
| ако дуго.{S} Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, наш |
| ата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је било лако: имао са |
| д ногу, управо одвучем се к Теразијској чесми.{S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су д |
| преко рамена па се упутим к Теразијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и заб |
| .{S} Дотле сам све држао да се враћам к чесми одакле би умео отићи у кавану...{S} Тражим очима |
| а тако једући приспем на велики пијац к чесми, а одатле по старом све од чесме до чесме целу но |
| рдо пред Београдом.{S} Ту се, код једне чесмице, одморим, а за тим ударим лево путем, који води |
| погодио где је кавана — рекох.</p> <p>— Чесму са змијама?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p> |
| ут опет проспем воду и т. д. с чесме на чесму до осам сахати изјутра...{S} У осам сахати сам би |
| горе...</p> <p>— Ја ћу лако с чесме на чесму са својим крчажићем као и пре, а ти иди Рези и пи |
| појести.</p> <p>Пред вече отишао сам на чесму као и обично, где сам се дуго задржао.{S} Кад сам |
| а? викну ми.</p> <p>— Ето, дошао сам на чесму — одговорих.</p> <p>— Па ко те је пустио из кварт |
| ао да испирам...{S} Одатле се упутим на чесму у Милетиној улици, где сам такође дуго чекао за в |
| ..{S} Тражим очима оно велико кестење и чесму, али заман!...</p> <p>Дотле беше лепо и пријатно |
| чнем кидати и једући одем на Теразијску чесму...{S} Света као обично пуно; било је се међутим о |
| /p> <p>— Ама да ми је само да нађем ону чесму са змијама, па би лако погодио где је кавана — ре |
| во хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћу ти испричат |
| ом не повијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часо |
| ша дужност, а твоја је да будеш ваљан и честит ђак, а доцније и грађанин, и да будеш користан д |
| ме је, наравно, и познао.</p> <p>Ова се честита породица заустави пред панорамом...{S} Мој позн |
| во или су окорели зликовци или савршено честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох |
| — Разумем, — одговорих и не погледав је честито.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам об |
| ту се нисам смео одмарати.</p> <p>Нисам честито ни сео а коњски се топот зачу од јелашничке мех |
| ... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко |
| ке пробисвете...{S} Ни једна улица нема честиту калдрму, а овамо...</p> <p>— Молим вас, — преки |
| десет станова, наиђем на једну одистине честиту и стару жену, као изузетак, која је могла у сва |
| илостив.</p> <p>— Збогом! — рекох и ову честиту старину свесрдно пољубих у руку.</p> <pb n="252 |
| после смрти кћерине пила је толико, да често пута падне и по неколико сахати ништа за себе не |
| као живе ватре, пошто имађаше обичај да често пута узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу |
| дворишта!) као под казан...{S} Љуба је често пута имао муку док врата од пећи нађе у снегу и о |
| У почетку ме је за то грдио, јер ме је често пута морао добро продрмусати док се разбудим, а к |
| не милује и не мази?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Б |
| а можда и несрећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је д |
| литке ципеле од којих се врвце на улици често пута одреше, те је принуђена кога молити да јој и |
| ... прави мелем...{S} Господин саветник често пута каже кад га наспе у чашу: „Е права Христова |
| 14. септембра исте године.</p> <p>Врло често, скоро сваки дан, долазио сам кући на ручак, а, и |
| једне од нереда.</p> <pb n="320" /> <p>Често пута, без икаквог повода, рекла би ми успијајући |
| су соби ручавали и вечеравали...</p> <p>Често пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат |
| ... те је мука наћи друго место.</p> <p>Често пута госпођа оде к матери и код ње проведе по нед |
| платим стан...</p> <p>Било нас је свега четворица, који смо на овакав начин прешли у старији ра |
| — Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме подруму не може се овако жи |
| нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас четворица нађосмо послуживања па каква су таква су,... |
| ана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, устајте, леншт |
| ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу одмах је примио сву бригу на себе пошто нису |
| е час спушташе, па је за тим прецепи на четворо и баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше |
| ни за столом радио један задатак, а њих четворо уђоше у собу.</p> <p>После кратког времена поче |
| да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, с |
| ић...{S} Ми навадисмо као гусенице и за четврт сахата не беше више ни мрвице...{S} Бог да живи |
| да осваја, изиђем на пут, којим сам за четврт сахата стигао у Ниш.</p> <p>Онако изгребан, каља |
| што сам газила баре до колена.{S} После четврт сахата једва разабрах где сам била,... више војн |
| авао и чека да се пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам |
| ивајући благодет одмора, те да ми после четврт часа пакост бездушних људи буде дупло тежа.</p> |
| потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт сахата устао из меке и топле постеље...</p> <pb |
| сно: — није могуће, госпођо, сад је пре четврт сахата устајао...{S} Касторе!...</p> <p>— Како д |
| .</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> <p>Разговарали с |
| же к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се успава |
| за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ |
| ио усплахирен и збуњен.</p> <p>Нисам ни четврт сахата седео па ме прозваше...{S} Са испитом сре |
| до спавају.</p> <p>Причекасмо још један четврт сахата, па онда почесмо и ми слободније дисати.. |
| а.{S} Стајао је тако пред вратима скоро четврт сахата, па најзад на иста закуца.</p> <p>— Кој л |
| хтео закључавати.</p> <pb n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујн |
| > <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да си овде.</p> <p>— |
| оћи а ништа нам се значајно не деси.{S} Четврте ноћи били смо узнемирени...{S} Као обично дошли |
| ће он после мале паузе.</p> <p>— Из,... четврти дан како путујем,... био сам код куће.</p> <p>— |
| су била два, па за тим седе и на једној четвртини табака нешто написа, зазвони и кад служитељ у |
| се, као да је то сада било, кад једног четвртка после подне оде госпођа к својој матери, а ја |
| изишао, а ноћивао сам по селима.</p> <p>Четвртог дана у подне стигнем на Бањичко брдо пред Беог |
| ки пси својим лавежом увећавали.</p> <p>Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одмо |
| и стално место на једној клупи.</p> <p>Четвртог дана, као обично, рано дођем код чесме...{S} М |
| емо појести, — рече један смејући се, — четири су већ отишла...</p> <p>— Е, Милане, — рећи ће д |
| о ти плаћа госпођа месечно?...</p> <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба. |
| </p> <p>— Ама далеко је,... до Ниша има четири сахата, а и киша ће те ухватити, па после тога н |
| и се упишите овде у гимназију пошто има четири разреда, а ви сте свршили трећи;... уписаћемо и |
| кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само беду |
| > <p>И, збиља, Кастор беше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио наза |
| о добро.{S} Ту сам сретно проживео пуне четири године и то ми беху најслађи дани за све време м |
| уће сагнути се, а и ја сам једаред, пре четири године, имао ту срећу...{S} При сваком говору, к |
| рао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет саха |
| поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па за тим један.</p> <p>— Јест,... један, — реко |
| е?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири динара, па ћу вам после причати, али брзо, немам |
| да хоћу.</p> <p>— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш ст |
| рате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: госпођу и њена три сина; свакоје је з |
| нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> измакао четири до пет стотина корака зауставим се у једном шипр |
| приватним послуживањима којих сам имао четири.</p> <pb n="192" /> <p>Тако сам провео све до Пе |
| али кад је Панта направио сто!{S} Побио четири сохе у земљу па одозго приковао капак од сандука |
| да се грејем; јер сам за ручак потрошио четири гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а |
| јер нас умор савлађиваше...</p> <p>Око четири сахата по подне стигосмо код споменика на Рујеви |
| радих...{S} Потрошио сам за ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на |
| аксе натраг, — рече он и одброја нам по четири динара, — па се вратите у пети разред, где сте и |
| .</p> <p>При поласку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан ка |
| . нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од десет.</p> |
| а!...{S} А и јест, брате, дуго време, у четири и по сахата се већ смркне па до девет читава год |
| јутро очекивао као оштру сабљу...{S} У четири су сахата све механе и каване затворене, а шта б |
| , пак, баба је устајала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера г |
| ш овде и јавићеш ми се,... тако око три-четири сахата.</p> <p>— Разумем, господине...{S} Збогом |
| ..</p> <p>— Кад је теби у бунди и у три-четири сукње зима, а како ли је мени у сегелтуху и исце |
| ијаше око мене рогоз који беше чест као четка.{S} То су, драги мој, били најгорчи часови мога ж |
| д зиме беше накострешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше г |
| оспођо, косу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и кра |
| сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред и овоме ђаволу платим двомесеч |
| ка је био и рањен, због чега је одлежао четрдесет дана у болници...</p> <p>— Па и ми ћемо с тоб |
| а је била глува, а могло јој је бити до четрдесет и пет година...{S} Имала је навику да се бели |
| им кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет година.{S} Њена тиха, блага ћуд и симпатичан, |
| народности Немица; једва ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као тру |
| не иде,... сав се ознојих.</p> <p>— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме |
| ити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој |
| рошлу: они су мирно спавали а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Су |
| еки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} Почех пипати рукама поред |
| јутру до девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па кл |
| мо тимари и храни, а ја за све то време чешем сув хлеб у ладној кујни, пошто су и дрва под кључ |
| .</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети |
| <pb n="168" /> два пута недељно купа и чешља!...{S} Храни га најбољим парчетом меса а мени да |
| ше под јастуцима и душецима па нападоше чешљати, и соба се убрзо напуни прашином..</p> <p>— Но, |
| чаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам од 8 до 12 пре и од 2 д |
| >— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он |
| уци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... чибук!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер ј |
| гли распознати. </p> <p>— А ђе ли ми је чибук? — опет ће он не пуштајући се од тарабе за коју с |
| испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни кад уђосмо.</p> <p>— Браво, браво, |
| жалосно погледати: уснице му модре као чивит, а лице тамнобледо и мршаво, као да је три месеца |
| ок...{S} Нити сам тада осећао болове од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње п |
| а стране, а сукња јој једва допираше до чизама; на рукама рукавице до лаката које беху одозго н |
| ао на поље, јер сам по лупи кочијашевих чизама познао да се он налази с десне стране и да се уд |
| беху све рањаве од искривљених и тесних чизама, које нисам десет дана с ногу скинуо...</p> <p>У |
| а вукао од силног блата које се беше на чизмама нахватало. <pb n="239" /> И по овој њиви ваљада |
| > <p>Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чист |
| ста једна општа јурњава...{S} Госпођа у чизмама већ посрташе: тетура час тамо, час амо,... хоће |
| /p> <p>Београђана још нема, а госпођа у чизмама била је већ у пола пијана!...</p> <pb n="217" / |
| — На кола, господо! — дере се госпођа у чизмама.</p> <p>— На кола! — повикаше и остали.</p> <p> |
| ај свој посао, ништа немој говорити,... чизме нећу скидати, јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, — |
| , а и ближе је; јер су ме и иначе убиле чизме да се једва на ногама држим.</p> <p>— Не, не,... |
| батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у |
| > <p>Принесох му папуче и почех скидати чизме, али не иде, беху тесне или ја не имађах снаге.</ |
| чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, Богу хвала, сврши и р |
| већ време вечери.{S} Одем да му скинем чизме,... <pb n="31" /> био сам се извештио.{S} Војник, |
| <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериште подс |
| , сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни ви |
| е око мене као псето.</p> <p>Погледам у чизме и, збиља, кожа се нигде није могла видети.</p> <p |
| Идем доле.</p> <p>— Чекај да ми скинеш чизме. </p> <p>Отпаса сабљу па за тим седе на столицу.< |
| у малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским дугметима са стране, а сукња јој ј |
| цепане карте, које, као бојаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом с |
| е је било ужасно!</p> <p>Онај најмлађи, чија је флаута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа |
| па вино...{S} Тако, братац, нек се зна чија је кућа масна!...{S} И јес масно,... могла би саве |
| ам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су паре, — продужи Пера.</p> <p>— Како мислиш?</p> |
| у, нађем код куће и најмлађег сина, баш чије је флауте нестало.</p> <p>Како су ме предусрели... |
| да се напијем као кристал бистре воде, чији ме жубор непрестано к себи зваше, пошто сам се био |
| престаше са песмом, коју заврши један, чији ми је глас био добро познат, са: „Бог да му душу п |
| ило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на време поред мене, |
| азу, — добро те си наишао на мене...{S} Чији рече да си?...</p> <p>Казах му поново...</p> <p>— |
| и, председник лупи у асталско звонце на чији се глас појави служитељ.{S} Из покрета сам видео д |
| ем?</p> <p>— Ја мислим да вратимо ономе чији је.</p> <p>— Зар оним лоповима!</p> <p>— Не њима, |
| } Најзад се реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој |
| /p> <p>— То ме се најмање тиче ко сте и чији сте ви, јер ви нисте позвати да мени овде дајете у |
| а па и у обућу.</p> <p>— Одакле си ти и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди. |
| слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и чији сам.</p> <p>— Е!...{S} Знам, знам,... промрмља тро |
| итах:</p> <p>— Ама јеси ли ти, Бога ти, Чика Перо?!..</p> <p>— Ја, валах, главом,... а ко сте в |
| ...</p> <p>— Сад се можемо разговарати, Чика Перо, — рекох му.</p> <p>— Можемо, — одговори пипа |
| <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде кад да одговори, |
| е беше више ни мрвице...{S} Бог да живи Чика Перу...{S} Истина нисам му остао дужан,... доцније |
| боља од ове.</p> <p>Спустисмо на клупу Чика Перу, који је био сав каљав и мокар, а и ми нисмо |
| куд ти овде? — упита ме место поздрава, чим ме спази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав |
| па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, оставим књигу па почнем на оној ст |
| и биле спремљене књиге, ја их са стола, чим уђох, зграбим левом руком, а десном спустим корпу п |
| положим и ако сам имао слабих оцена, и, чим с њима бих готов, ступим <pb n="303" /> у војску, г |
| а захватим свеже воде и умијем се, али, чим отворих врата застанем, јер из Ђошковићеве механе, |
| ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме угледа.</p> <p>— Ја,... овај, — почнем да муцам, |
| врт сахата укоче, а пара се пред носем, чим изиђе, следи.{S} Отворим пећ, али тамо оне исте две |
| почисте остатак вина.</p> <p>Сутра дан, чим су се врата од ходника отворила и почели да уносе д |
| почех по кујни претурати тражећи јело, чим она изађе.{S} Погледах онде нема, овде нема; а ниса |
| Четвртог дана стигнем кући, и, наравно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај пос |
| се увући на таван и спавати, а у јутру, чим се капија отвори, ми ћемо загрепсти, — рече Пера ма |
| ала и лети и зими у четири сахата...{S} Чим се дигне пробуди Љубу и отера га да наложи пећ, а о |
| S} Ида спремаше за вечеру резанце...{S} Чим ступих у кујну она скочи на мене као мачка; нисам ј |
| о ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу.. |
| решина а предавао је Српски језик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах |
| ка...{S} Страшно сам га се плашио...{S} Чим би се мрак почео спуштати, затворим се у кућу и не |
| ше...{S} Са испитом сретно прођох...{S} Чим се пустисмо на одмор одмах одем у канцеларију код г |
| тих у кавану затекох мога сапутника.{S} Чим ме спази викну:</p> <p>— Где си ти ноћас?!</p> <p>— |
| ну.</p> <p>Фес сам још држао у руци.{S} Чим ступих унутра приђем Ани и хтедох да је пољубим у р |
| е, а и кад заспим убрзо се пробудим.{S} Чим се вечера изјури ме Ида из топле кујне у којој је о |
| кли, иначе би се угушио или изгорео.{S} Чим дођох видех где мој јорган, са којим је био покриве |
| јер ноћу не могу од зиме да спавам, па чим седнем у топлој соби и мало се загрејем заспим као |
| едећи у кревету, ја јој држим тањир, па чим престане дохватим исту кашику и пред њом покусам ос |
| >— Имам преко сутра још један испит, па чим га свршим одмах ћу ићи кући у село, те да тамо пров |
| а...</p> <p>— Ја ћу одмах ићи у Београд чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу |
| Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дува |
| реших да вратим новац ономе чији је, и чим госпођа оде, одох и ја индустријалчевој ћерци с кој |
| , па поче јуришати и не гледајући где и чим удара; ми прискочисмо Панти у помоћ; она удари једн |
| ад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина, бар тај је случај код мене...</p> < |
| стола донесе се доста јела и хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испр |
| онако изгорети...{S} Поче да жваће, али чим га притиште зубима дрекну, па место да кромпир изба |
| нам лепо казати, па би се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама |
| м у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави да сам дошао...</p> <p>— Ево, — поче |
| чно па ми је казала да одмах дођем кући чим те допратим.</p> <p>Тоника је држала у комшилуку ст |
| стране одредише осам динара месечно, с чим сам, разуме се, био веома задовољан.</p> <p>Сад нис |
| о ноћ било хладно; јер се нисмо имали с чим покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из ку |
| ичај да се одмах у своју собу закључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изи |
| ваља нам од сад увек закључавати капију чим се мрак спусти,... али која је и то вајда, кад лупе |
| ти <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу чим будем готов, ићи у село.</p> <p>— Кад одеш кући у с |
| >Скидох капу и поздравим је...{S} Одмах чим уђосмо у кујну, почех ложити ватру.</p> <p>— Видиш, |
| Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло добро, казали су |
| у мене и њега!...</p> <pb n="143" /> <p>Чим се носачи удалише од госпође приђе јој Пера понизно |
| пре четири изићи.</p> <pb n="267" /> <p>Чим избије пет сахати ја се полако дошуњам до Љубине со |
| , само сам јео, пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало |
| ану тешки као да су од олова!...</p> <p>Чим би госпођа задремала ја бих направио цигару и сео п |
| одело поцепано и као пелене!...</p> <p>Чим из куће изиђем, а ја са рукама испод пазуха једног |
| је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Београђани појавили, ја сам одмах очима потра |
| њском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу на главу, запнем |
| ама нисмо могли носити судове...</p> <p>Чим зора, а и пре, дигнемо се, успремимо стан, па за ти |
| та друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше да вечерају...{S} |
| ошлог дана припремили за јело...</p> <p>Чим се направише две три жишке од изгорелих ситних дрва |
| еје. </p> <p>Место мене оде Ида.</p> <p>Чим су они вечерали вечерао сам и ја, а Ида није хтела |
| упана и поцепана отишла госпођи.</p> <p>Чим је била готова она дуну на врата и оде...{S} Сигурн |
| > <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би господин дошао, ја почнем постављати сто, пошто |
| не беше нашла у небраном грожђу.</p> <p>Чим видех новац у рукама јурнем низ степенице као без г |
| ре?</p> <p>Казах му неко измишљено име, чиме се он задовољи па одшета даље држећи руке на леђим |
| ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необразованији и не углађен |
| коју ћушку.{S} Није бирала где ће ме и чиме ударити, а с господином како је поступала мани се! |
| а буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — одговорисмо с |
| n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време ми беше |
| нисте тражили, нећу; јер после свршеног чина не вреди говорити, него те молим, да је за који да |
| !...</p> <p>Протрљам очи, које ми беху, чинами се, пуне труња...{S} Зевнем једаред, други пут и |
| ко одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати па чак |
| воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због крађе хлеба био је доцн |
| руго нису створени, него да другоме зла чине!{S} Али нека, Бог је добар,... он ће свакога по св |
| а чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би толико гледали.</p> <p>Среска кућа би |
| се преко гробља на улицу.{S} Помрчина, чини ми се, још већа него кад смо дошли, а хладан ветар |
| n="203" /> који по таквим местима живе, чини ми се, беху у мојим хаљинама.</p> <p>Кад разгледам |
| а.</p> <p>Најпре ме погледа право, али, чини ми се, није ме могла добро видети, јер убрзо спуст |
| ко други? — упита писар и погледа нас, чини ми се, први пут...</p> <p>Ја сам плакао и непреста |
| терарних Облика.</p> <p>Последњи испит, чини ми се, имали смо из Хемије.{S} Јако сам страховао: |
| осмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> <p>— Хајде лево!</ |
| везде трепере са удвојеном светлошћу... чини ми се у пола их беше мање а месец сија, брате, мис |
| </p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, — чини ми се и ја ћу добити послуживање с храном.</p> <p> |
| це... ври као у кошници...{S} Све ми се чини да су родитељи били довели децу ради пелцовања.{S} |
| едаред оно спроводно писмо, а све ми се чини да су била два, па за тим седе и на једној четврти |
| м, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да сам ја ту скривен, те и поред хла |
| Ниси ти више дете...</p> <p>— И мени се чини,... овог ћу лета у војску.</p> <p>Дођосмо кући.</p |
| валинама манастира Св. Тројице (тако се чини ми се зваше), побратимисмо...{S} Он ми се бринуо и |
| а и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке имати због хране.{S} За то да гл |
| ање код једне удовице, којој се и данас чини да је млада и врло лепа.{S} Њено ћу ти име прећута |
| смо стигли, био панађур и то трећи дан (чини ми се 16. октобар који је држат испод рујевичког б |
| дућанчићем који је држао један бравар (чини ми се да је се звао Здравковић).{S} Унутра, у једн |
| га ми!“...</p> <p>За тили час нестаде у чинији печења; ја додадох још па и то се убрзо примаче |
| дао млого нудити...{S} Наклопио се над чинију па само пуца...{S} Ужасан апетит!...{S} Стрпа у |
| окак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — а гле, па ви, Бога ми, добро,... ка |
| а и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију на столу.</p> <p>Био сам преко мере гладан.{S} Д |
| есем бокал воде, пронела тако рећи пуну чинију кеља а било је и прженог меса.</p> <p>— Морам ја |
| <pb n="102" /> <p>Привукох пуну пунциту чинију исеченог печења пред полажајника; расекох хлеб и |
| његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни.{S} Из њихове се |
| а?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам никад мисл |
| се пренети у болницу.</p> <p>Тако смо и чинили, јер после једног сахата био је већ у болници, г |
| ад заврших причање, које он, како ми се чинило, није ни слушао.</p> <p>Ја му казах одакле сам и |
| ајбољег сеоског јела, — мени је се тако чинило; јер у селу се боља храна добијала само о велики |
| ајлепши на свету...{S} Мени се бар тако чинило а и сада могу рећи, да ће се само због њега и по |
| и господин више пута незнајући зашто то чиним.</p> <p>Вечеру смо грејали на пећи.</p> <p>Чим би |
| та си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, т |
| човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два |
| био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан! — одговорише |
| д је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме је као г |
| ах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чинио више због бабе него ли због ње...</p> <p>Стао ја |
| ођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав кромпир.{S} Зн |
| и испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошто сам се уверио |
| ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи |
| ене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплара!...{S} Иди |
| иди...</p> <p>— Врло добро, тако ћемо и чинити, — одговорише она тројица.</p> <p>— Сад да легне |
| селили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, али онај раз |
| Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити...</p> <p>Чим Љуба изиђе, баба и старац седоше д |
| стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако |
| ш ствари,... него ви нисте требали тако чинити, нарочито ви, господине Заре; јер, како би вама |
| , која је служила у кући једног великог чиновника, да јој носим воду а она мени да „плаћа стан |
| једног жандарма никога, па ни дежурног чиновника...</p> <p>— Ево ти, притвори овога мангупа, ј |
| S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта |
| ми ћемо тамо отићи сами.{S} Испричаћемо чиновнику праву истину и, ја се надам, да нам неће ништ |
| баци у страну, и, док он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била је |
| ма занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} |
| њиву која беше поорана, тако ми се бар чињаше, јер сваки час запињах ногама за бусење...{S} Но |
| , па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!... |
| ати са чизмама у руци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата. |
| Куда ћемо? — упитах Нисима.</p> <p>— На чист ваздух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</ |
| > <p>Он мало поћута, јер мора да је био чист, па ми рече: </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај т |
| брините се, госпођо...{S} Кад је овако чист кревет пресвућићу рубље.</p> <p>— Можеш.</p> <p>Та |
| био у затвору, никако нисам излазио на „чист ваздух“...{S} Ноћ проведосмо као и прошлу: они су |
| ља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> <p>Ида се спреми за пијац.{S} Мени у |
| , а то је у детињском добу, кад је душа чиста...</p> <p>Чим сам из цркве изишао и метнуо капу н |
| честити и невини људи, којима је савест чиста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-а |
| се унутра рекох:</p> <p>— Бога ми нису чиста посла...{S} Сад кад изиђох у двориште и ја видох |
| м у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прво хтели да почисте остатак вина.</p> |
| причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав на |
| адим...{S} Из торбе узех једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох |
| занат!...{S} Испит је метла, која ће да чисти ленштине!“...</p> <p>Бре, питао би га ја да је он |
| м!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док те нисам по њокалици!...{S} Гледај ти молим |
| ве.</p> <p>— Двадесет пара па ако хоћеш чисти, а ако нећеш — марш!</p> <p>— Мало је... викса ми |
| мисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо на |
| је.</p> <p>— Да ти, <hi>господине</hi>, чистим чизме...</p> <p>Мени се учини да ми се ово дериш |
| </p> <p>После вечере даде ми Ана нож да чистим кромпир.</p> <p>Ани је могло бити до четрдесет г |
| у хвала, сврши и ручак.{S} Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс ниса |
| ко ме није приметио, па ни момак кад је чистио.{S} Не знам докле бих спавао да ме један сељак, |
| сам пред њен долазак по три пута дневно чистио двориште,... нигде труна није било, а кухињски с |
| тиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али сам био невешт</p> <p>па не иде...{S} Прим |
| слушиш...{S} Донесеш вода, цепаш трфа, чистиш опућа, итиш с мене пијац, труго радиш... </p> <p |
| трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш. </p> <p>Гледам, Боже, и ону метлу!...{S} Код на |
| уци.</p> <p>— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.</p> <p>Сретно се, |
| та је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида. </p> <p>Ја почех чистити, али |
| ио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чисто ме нека несвестица ухватила, јер то беше за мене |
| у ако ме пустите.</p> <p>Пусти ме...{S} Чисто ми би лакше кад ми ослободи руку...{S} Кренусмо с |
| вучем у прозор као у какав сандук...{S} Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној |
| орган на једном такви и на другом...{S} Чисто неверујем да ћу у такву постељу лећи.</p> <p>Најз |
| ера.</p> <p>Страх достиже врхунац...{S} Чисто ме ухвати грозница.{S} Да вичем, нисам смео, да и |
| горе, муче, али само за краће време.{S} Чисто као да се неког терета отресох кад се на то реших |
| а глави; уста му беху толико велика, да чисто додириваху оба уха, готово развучена преко целог |
| ремена на време поред мене, улицом, аја чисто уставим дисање и све ми се чини као да он зна да |
| мене навали...</p> <p>Ја сам већ био на чисто да са овом бекријом не могу изићи на крај, па се |
| змијем.{S} Сасвим друго дете!...{S} Ана чисто уживаше гледајући ме...{S} Мојој благодарности не |
| Одвешћу вас ја у једну кавану.. тамо је чисто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз |
| дан апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема никога |
| аста свечана тишина, јер од силне пажње чисто заустависмо дисање...{S} Ћутали смо.{S} Он се уоз |
| >— Одкуда ти, Милане, ту?!</p> <p>Ја се чисто тргох.{S} Подигнем главу и, на моју велику радост |
| кад дођосмо на карантин...</p> <p>Ја се чисто тргнем и одговорим:</p> <p>— Ништа, мислим се как |
| а, дрекну писар изненада,... ноге ми се чисто подсекоше.</p> <p>— Ја не лажем, — промуцах.</p> |
| овде газда, ја или ви!...</p> <p>Ми се чисто тргосмо и сви је зачуђено погледасмо како подбоче |
| ио, спустим на сто, па дохватим врата и чисто одахнух кад се опет нађох на пољу, јер сам очекив |
| степенице пред нас, али, кад нас спази чисто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих |
| сти мараму с новцем у фијоку...{S} Мени чисто лакну, јер сам се бојао да се нисам преварно, па |
| рачао, ну беше ми толико хладно, да сам чисто подскакивао.</p> <p>Изиђосмо на улицу...{S} Пред |
| јан, а ђаво га знао како је могао онако чисто говорити.</p> <p>Велику смо муку имали док смо га |
| рење!...</p> <p>На овај одлучан одговор чисто ми ноге заклецаше, јер без уверења нисам могао ни |
| а ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{ |
| стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим новац и све комад по кома |
| ри дечка, нешто већи од мене, у лепом и чистом оделу, који дођоше из првог одељења...{S} Били с |
| а је била да не може бити већа, али оне чистоте и реда мало ћете у којој кући наћи...{S} Код ње |
| S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се |
| исара.</p> <p>Седи он за столом и нешто чита...{S} Кад уђох и не погледа ме.{S} Више од десет м |
| вде задржавамо, а у вече,... мани се... читав <pb n="122" /> логор.{S} Хвала Богу има две капиј |
| хте нико да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец |
| ада,... да Бог милостиви сачува!!...{S} Читав сноп, па некако умршена!</p> <p>Видећи ме у сељач |
| своје робе пошто по то курталише...{S} Читав се урнебес беше дигао од вике и ларме,... неки хв |
| дове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толико уморисмо, управо |
| ене матере нађем капију закључану...{S} Читав сам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву с |
| епом мрднула!...{S} Не би, валах, па да читав батаљон на кућу нападне!...{S} Веома је била лења |
| ли <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} Тишина владаше |
| те се из њега извијаше црн млаз дима за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соб |
| тили...{S} Ето, ви ону тројицу нисте за читав месец дана видели...{S} Молим вас, имајте сажалењ |
| Цига одмах поче да струже,... ваљада је читав сахат око мене провео.</p> <p>— На, — рекох пружа |
| ај свет!!... викну љутито подигнувши ме читав метар од земље, па ме за тим спусти тако нежно, д |
| и за сто.</p> <p>Са свију страна осу се читав пљусак питања: те о овоме, те о ономе...{S} Ја са |
| у:</p> <p>— Ево од куда, — затим извуче читав дењак обрамница иза врата, које газдарица дотле н |
| p> <pb n="301" /> <p>Још сам имао један читав чин да чекам па да се представа сврши.{S} Време м |
| ендек, <pb n="220" /> где сам прикривен читав сахат чекао да видим, хоће ли се натраг вратити.. |
| о овда онда, у току дана, исприча ми он читав низ својих доживљаја, које сам ја бележио, кад би |
| еше испружио све четири, па се истеглио читав хват, а главу затурио назад...</p> <pb n="275" /> |
| з дана у дан...{S} Живели смо задовољно читав месец дана.</p> <pb n="92" /> <milestone unit="su |
| то пута Љубу негде пошљу, па га нема по читав сахат да се врати, а они самном остану у соби, са |
| он одјури даље ка Тркалишту...{S} Скоро читав сахат сам седео и одмарао се;... једва дођох к се |
| ази.</p> <p>— Ето, обилазим овуда скоро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> < |
| рам и легнем.</p> <p>Тако је ишло скоро читав месец дана...{S} У собу код њих нисам улазио док |
| од узбуђења ни речи одговорити.</p> <p>Читав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мно |
| уцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.</p> <p>Кроз два-три минута изиђе и г |
| стотину разноврсних дроњака; за вратама читава кола ђубрета... „Како смо ми наш подрумчић чисто |
| >— Тајни полицајац! — узвикнух устукнув читава два корака, јер ми то некако страшно звоњаше...< |
| ишту!</p> <p>— Како то, врага, па то је читава војска!</p> <p>— Тако је; двадесет и један на бр |
| } Настаде једна ужасна ларма, отвори се читава битка, газдарицу спопаде неки бес, па поче јуриш |
| ење којим су ме узидали.</p> <p>Навукли читава кола оног тесаног камена из дворишта, па га лепо |
| и и по сахата се већ смркне па до девет читава година!</p> <p>И ја, чим госпођа задрема, остави |
| руго где се оправљала калдрма, па стоје читаве гомиле камења...{S} У једној гомили до зида напр |
| х.</p> <p>У подне сам потрошио за ручак читави петнаест пара, јер сам морао повећати издатак за |
| колена!</p> <pb n="9" /> <p>Ја умукох, читаво ме несвест ухвати; све ми се окреташе око главе. |
| тора преко средине, али ни помаћи...{S} Читаво теле!</p> <p>— Не могу, госпођо, сувише је тежак |
| епосредној мој близини, а за овим наста читаво опело...{S} Почеше да певају: „Бога же человјеко |
| саме...{S} А сад замисли кад се састане читаво туце и то присних пријатељица, па још овако одво |
| ве како треба, тако детаљно, да то беше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто за |
| ао дукат...</p> <p>— Имамо ми још скоро читаво прасе и колача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л |
| ам сахат лупао и облетао око куће, а за читаву сам пед подскакивао од зиме, док се, у зло доба, |
| p>Писар узе онај замотуљак и прво скиде читаву гужву подебеле жице, за тим разви једно платно о |
| мени динар.</p> <p>— Сад смо осигурани читаву недељу дана...{S} За један динар купићу кинина, |
| хата био је већ у болници, где је остао читаву недељу дана, док се није са свим опоравио.</p> < |
| > <p>— Немам кад,... дођи сутра!</p> <p>Читаву сам недељу дана долазио и пре и после подне, и ј |
| кнем једном малиши пред собом:</p> <p>— Читај бре гласно! — а овај утањи:</p> <p>— „Они ђаци“.. |
| .</p> <p>— Баш он, — рече писар немарно читајући један акт...</p> <pb n="73" /> <p>— Да, да, он |
| ачуђено.</p> <p>Жандарм оде, а ја остах читајући позив...{S} После краћег времена упутим се у к |
| писну таксу положити“... и т. д.</p> <p>Читајући ову објаву нисам веровао својим очима и ако са |
| да видим.{S} Госпођа је обично до седам читала новине, пушила и пила ракију, а од седам до осам |
| } Кад би свршио у вече посао и почео да читам у кујни, Ида би викнула:</p> <p>— Идиш спаваш, не |
| остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични пред |
| ,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоче, а |
| етио ни кад је професор ушао, ни кад је читана молитва, ни кад је почело предавање,... једном р |
| <p>— То је лаж!... узвикнем кад доврши читање, али још честито и не изговорих последњу реч, а |
| </p> <p>Седнем поново за сто и продужим читање.{S} Око подне први дође Божа.{S} Натакао пуну ко |
| Ја сам, међутим, седео у хладној кујни, читао и грчио се од зиме.{S} Могло је бити седам сахати |
| n="107" /> <p>Четврт сахата више нисам читао, а газдарица дође у кујну; ја се ућутао па ни мрд |
| своје белешке саопштавам и вама, драги читаоци, и дао би Бог да и вас, који га не знате, заним |
| јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу подбула и више модра; д |
| ећ, па се онда наместим за сто и почнем читати...{S} Собу нисам хтео закључавати.</p> <pb n="10 |
| е и ја мало одморим.</p> <p>— А, ти си, чича Илија, — рече незнанко примакнув се колима са мном |
| андармској <pb n="98" /> униформи...{S} Чича-Тоша стао на сред кујне па ни корака напред; стоји |
| бу, па затворисмо и закључасмо врата, а Чича-Тоша се, међутим, беше повукао на сред кујне, држе |
| амо...</p> <p>— Молим вас, — прекиде га чича, — г. председник је наредио.</p> <p>— Не тиче ме с |
| ко изненађење у долазећем познадох мога Чича Мирка, који ми се нађе на помоћи кад сам оно залут |
| цит!...</p> <p>Кад изиђох од благајника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме р |
| момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где је ноћио Б |
| ... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт, а ја ћу пазити |
| ..{S} Насти се досади па изиђе...{S} Од чича Тоше ни трага...</p> <p>— Не бојте се ви, тићи мој |
| нашег полажајника нигде трага, као и од Чича-Тоше, и он као да је у земљу пропао; за све време |
| ест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се раздва |
| а тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и викнем:</ |
| де се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропасти издржавајућ |
| ако.</p> <p>— Не, него видиш како их је чича лепо спутао!</p> <p>И, збиља, бејаху везани за рук |
| уђем у канцеларију и не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се б |
| се на вратима један дремљив момак, коме чича Илија рече:</p> <p>— Довео сам овога малишана, ту |
| езао тамо ни за десет динара, — рећи ће чича Илија.</p> <p>Узмем динар и опет мога добротвора п |
| уморни.{S} Ето већ је пола два, — рече чича Илија погледав у сахат, кога осветли запаљеном жиж |
| p>— Добро, онда му то ви кажите, — рече чича љутито па отвори врата.</p> <p>— Нека уђе тај, — д |
| </p> <p>— Ха, соколи, помогните! — виче Чича Пера ваљајући се по блату, — еј Бобићу, никоговићу |
| е пећ загреје, па после четврт сахата и чича дође...</p> <p>Према томе, ја сам у вече, ако ниса |
| ик.</p> <p>После два три минута изиђе и чича са једном хартијом у руци.</p> <pb n="250" /> <p>— |
| у кући беху да се сме звати „муж“ као и Чича Тоша...</p> <pb n="130" /> <p>Живка је била глува, |
| председник.</p> <p>— Јесте, — одговори чича.</p> <p>По његовој жељи испричах и њему све што и |
| да идем!...</p> <pb n="211" /> <p>Овај чича сигурно о мени није ништа знао, а ни ја га нисам п |
| омак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, жив био |
| <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који је без сумње био трговац, па пост |
| " /> у брзо за тим заустави се на прагу Чича-Тоша са свећом у руци, коме је, узгред буди речено |
| Скидох мали фес с главе и добро цмокнух чича-Мирка у руку, али динар не хтедох узети.</p> <p>— |
| његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах му и св |
| стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење обуће...{S} Са овим посленицима Ниш изобилује.< |
| p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— У Београду?</p> <p |
| и у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не после да влас од вас |
| ска љубав владати.</p> <pb n="87" /> <p>Чл. 4.{S} Ни један песме овај стан напустити без одобре |
| а ко је произведе да се казни...</p> <p>Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати |
| ерати на поље и то у свако доба.</p> <p>Чл. 6.{S} Сваки од нас дужан је да се брине за набавку |
| и о чистоти стана и свога одела.</p> <p>Чл. 8.{S} Сваки се према сваком у опште мора уљудио и п |
| без споразума и одобрења нашег.</p> <p>Чл. 10.{S} Између нас има се један изабрати који ће вод |
| а, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора најозбиљније бринути о чистоти |
| и, да на рачун других ленствује.</p> <p>Чл. 3.{S} Међу свима мора права братска љубав владати.< |
| које би нашем напретку сметале.</p> <p>Чл. 2.{S} Ни једном се не може дозволити, да на рачун д |
| , па ма какве прилике наступиле.</p> <p>Чл. 5.{S} Онога, који се не би ових правила придржавао, |
| , односно бити старешина у кући.</p> <p>Чл. 11.{S} Ако изабрати старешина не би своју дужност в |
| а се сменити и други изабрати; и</p> <p>Чл. 12.{S} Ова правила почињу важити од сутра...“</p> < |
| ићу тако а сад слушајте даље: _</p> <p>„Чл. 1.{S} Потписати удружујемо се, да заједнички живимо |
| угогодишњи председник општинског суда и члан разних друштава и т. д.{S} То му ништа није сметал |
| им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се овакав на |
| н као прасе, а црн као Арапин...{S} Ах, човек је требао да види онај израз дечијег лица, па да |
| ршији све вабрицирано па не ваља ништа; човек прво треба да наобруча главу па да га пије, а ово |
| срцу и карактеру биле врло добре...{S} Човек им је могао узети последњи залогај из уста, а оне |
| вити, а то је и не могуће,... њих треба човек да осете, нарочито кад се не зна за злобу и пакос |
| жељи револвер у руци, а могао би ми га човек о главу обити, не бих се умео њиме помоћи.</p> <p |
| ="48" /> <p>— Та који ђаво седиш ту, да човек врат скрха преко тебе?!.. викнуо би господин више |
| p>— Нека вас ђаво носи!...{S} Ово је да човек свисне од муке,... зар ми немамо наше <pb n="251" |
| ку шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине једва дише; даље као снег белу кошуљу |
| ко да прими јер је био највећи... читав човек...</p> <p>Он је остао у механи скоро месец дана а |
| исим уздахнув.</p> <p>— Море свашта жив човек претури преко главе, — додаде Рисим, — него да би |
| о кад је професор ушао, јер обично, кад човек у ларми спава, лако се пробуди чим наступи тишина |
| и вас и писара...{S} Тако ти је то кад човек од напасти <pb n="110" /> не може да нађе заштите |
| ије доцкан поправити се.{S} Ви сте млад човек!</p> <p>— Не налазим да сам толико грешио, да ми |
| и прљаво, а већ ретко таман...{S} Да је човек просто хтео да нас онакве састави не би могао!... |
| ала је равно тридесет и осам.{S} Кад је човек онда гледаше није знао чему пре да се диви: да ли |
| се умео њиме помоћи.</p> <p>Овај ме је човек, који је за мене остао тајна, — пуна два месеца н |
| ако не знаш врага?!</p> <p>— Онај ме је човек довео са којим сам путовао, а није ми име каване |
| дном месту као прикован.</p> <p>Онај ме човек једва напипа...{S} Тролетна ме грозница од страха |
| ше велики,... на једно окно рахат да се човек провуче...</p> <p>— И ју! — узвикну госпођа подск |
| е умазали по рукама и лицу, да им је се човек морао смејати.</p> <p>Кад су почели да једу онда |
| и мене и сву моју родбину.{S} То бејаше човек присув, црномањаст, доста висока раста, лица прав |
| хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек рекао: е није се годину дана очешљала, — сушти ђа |
| сув, намрштен, погледа оштрог, рекао би човек очима сече.{S} У први мах ме не спази, јер се беј |
| чне кашљати, излазећи у кујну, рекао би човек исцепаше му се груди,... а то је чинио само за то |
| убрзо примаче крају.{S} Лепо се усправи човек ко да му је колац у леђима!...{S} Пошто је умирио |
| >— Истина је, али само да сам био други човек...{S} Него молим вас, ја ћу сутра напустити завод |
| отока једва би се коза успела а камо ли човек.{S} У томе кланцу, испод пута, налази се једна ма |
| p>— Видиш, затворено, — рече овај добри човек па приђе к вратима и поче лупати.</p> <p>После кр |
| врата, — напоље несрећо једна,... ти си човек!...{S} Ха, зар си и ти ту?!...{S} Продера се поно |
| х, и данас ми га је жао.</p> <p>— Ти си човек! — дере се Наста, — стрино,... мене „разбојници“ |
| их а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли но |
| реба да видимо ону велику кућу на којој човек и дању и ноћу стоји... ја знам где је.</p> <p>И о |
| х кад угледах кавеџију,-— и овај ће вам човек казати, да сам овуда са друговима прошао пре петн |
| тора рђа!</p> <p>— До зла Бога је гадан човек, — одговори први намештајући се, којом ми прилико |
| S} Овај незнанко учини ми се врло ружан човек.{S} Косе и браде риђе, у лицу од богиња роав, а б |
| ђу покојнима...</p> <p>То је био красан човек, а и његова је госпођа врло добра жена,... кад те |
| м се директору, који бејаше врло красан човек...{S} Веома ме је волео, а тако исто и остале мој |
| што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Од |
| т корака, на којој се даљини није могао човек разликовати, али, како мрак постајаше све гушћи и |
| добро положио, ја одахнем као малаксао човек који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је |
| твом не би учинио веће зло.{S} Ах, како човек може ни крив ни дужан да трпи због угурсуза, који |
| ш и кад бих хтео не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</ |
| е.{S} Беше равно 18 динара!...{S} Богат човек!...{S} За два дана 53.20 дин., а до повратка госп |
| , — поче опет писар, — вели да је богат човек и да може и хоће поштење да награди!...{S} Веома |
| хињски су се судови тако блистали да их човек није могао гледати...{S} Свака је стварчица била |
| кох у себи а сузе ми грунуше, као да их човек из неког суда просу,... и, зајецах....</p> <p>— Г |
| их помадом и толико упредених, да би их човек могао у иглу увући.</p> <p>Ја сам у кујни за стол |
| падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пусти у борб |
| е горе но икад дотле, јер ово беше мука човека, а раније детета.</p> <p>Срећа, а можда и несрећ |
| по ушима!</p> <p>Ја се од овога грубог човека поплашим и претрчах на другу страну сокака и зау |
| > <p>Ја се потпуно ослободих поред овог човека, који пре кратког времена беше за мене страх и у |
| ад кад сам у двориште ушла видех једног човека где у мој прозор гледа, па кад ме спази побеже у |
| кад изиђох у двориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па |
| о и жеља да видим ту велику кућу и оног човека на њој...{S} Нисам се дуго мислио, већ пођем за |
| , мангупи!...</p> <p>— Е тако ти је кад човека беда снађе, — рекох својим друговима.</p> <pb n= |
| p>— Море, несретници, хоћете да угушите човека! — викну Црни па поче растурати камење којим су |
| ије“ и, збиља, угледах велику кућу па и човека на њој. — Дакле овај не лаже — рекох гледајући г |
| м мајдану више града...</p> <p>Тога сам човека јако волео...{S} То је био карактер каквих је ма |
| ала савршена помрчина а покварен ваздух човека да угуши.{S} Кад уђох унутра стадох на један кор |
| а сусретох се у сенци од куће са једним човеком осредњег раста, великом, кудравом брадом и шуба |
| ељица са својим заручником и још једним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога ни |
| асмо сами, — лако је, брате, с паметним човеком и разговарати, нарочито кад је још власт!...{S} |
| боли ако си се кадгод ударио у трбух... човеку се просто одузме глас...</p> <p>Ослободив се од |
| нђа више за себе:</p> <p>— Баш се не да човеку да живи...</p> <p>Удари и друго звоно...{S} Путн |
| а неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свец |
| етати па чак и кашљати кад залармају да човеку уши пробију...{S} Од ових девојака биле су две с |
| сма: „<title>Свјати Боже</title>,“ која човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — п |
| ла с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p> <milestone |
| b n="286" /> <p>Ја се и овом племенитом човеку заблагодарим, па одем с момком к Иви, од кога пр |
| равили да сам, по вашем одобрењу, казао човеку, да ћу вечерас код њега бити на вечери...{S} Они |
| , али где?!...{S} Мраз стегао па срце у човеку да се смрзне, а одело поцепано и као пелене!...< |
| а <pb n="226" /> у брзо се за тим зачу човечији глас где нешто неразумљиво протестује...</p> < |
| т највећих сеоских палоција, који би за чокањ ракије свога рођеног оца обесили!...</p> <p>— То |
| н,... доцније сам му платио више од сто чокања...{S} Нека му је алал...</p> <p>— Сад се можемо |
| леђима тесан фермен од затворено плаве чохе; појас извезен вуницом а тако исто извезене и чара |
| онцета.</p> <p>— Нека уђу та двојица, — чу се познати нам писарев глас кроз врата, која беше жа |
| ову комедију удесио, побеже на поље кад чу да на њега повикаше.{S} Ја нагнем за њим бацајући се |
| и тамо?... — питаше госпођа из собе чим чу да долазим.</p> <p>— Није тамо, — одговорих дувајући |
| гробници...{S} Наједаред се у предсобљу чу:</p> <p>— Пази!...{S} Полако!</p> <p>Мене Пера стеже |
| се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госп |
| у у ово најгоре зимње доба?...{S} Свако чува своје скровиште,... те је мука наћи друго место.</ |
| аместе ребра...</p> <p>— Ни бриге те... чувај ти само твоја леђа, а за туђа се не брини...{S} Х |
| Велике Басамаке, — тамо је топло...{S} Чувај паре да не изгубиш...{S} Довече дођи око пет саха |
| ана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућу добро.</p> <p>— Хвала, госпођо, — рекох и по |
| овуда потражити...{S} На, ево ти ово па чувај, — рече баба и опет ми ћушну у руку један замотуљ |
| ко добри наспрам мене.</p> <p>— Бога ми чувај ту кућу, видиш да би без ње пропао...{S} Иди те у |
| ци, који имају стална послуживања добро чувају своја места док се не отопли т. ј. док зиму не п |
| оне који су безопасни али је ипак добро чувају...</p> <p>— А ова је тврда?</p> <p>— Као град,.. |
| провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| аде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p |
| ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала...{S} Труки пут чеш топијеш ова оклакија...</p> |
| овац натраг тражим...{S} Признаницу сам чувала у једној књизи, на коју сам била и заборавила.</ |
| Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га чувам, госпођо, молим вас,... јуче је тек закуњао...</p |
| авно, чим сам се одморио одредише ме да чувам овце, а тај посао је целог распуста трајао.</p> < |
| о мајка је узе, исправи и даде ми да је чувам.</p> <p>— И ти си је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p> |
| и како да узимам и заврши саветом да се чувам од влаге, хладноће и тако даље, а и да се добро х |
| у, опанке и чарапе...{S} Флауту и данас чувам и ако је сва излупана, и црвеним воском улепљена. |
| е им је боље; ја нисам стражар те да их чувам.</p> <p>— Господине, какав је то говор?! — цикну |
| е зна.</p> <p>Болесницу сам ја дворио и чувао.</p> <p>У последње време скоро није могла ништа д |
| ми бар ови рекоше, — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита |
| је глупо!...{S} Живих се треба бојати и чувати.</p> <p>Тако у разговору дођосмо до гостионице „ |
| штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p> <p>Из далека се зачу |
| је да Бог сачува: храниш га, грејеш га, чуваш га као своје, па га за све то не можеш бар празни |
| тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе умећеш и своје...</p |
| а?!...{S} Тако, сад знам где је.</p> <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од |
| ш овако одвојене од грешних људи!...{S} Чуда чине!...</p> <p>Ја сам се могао комотно окретати п |
| е, држећи светњак у обема рукама, па од чуда зинуо и не може к себи да дође.</p> <p>Кад остасмо |
| онај гај, истрчао је пред механу па од чуда зинуо, а лице му се искривило и језик завезао па н |
| му помагасмо; међутим Наста не може од чуда к себи да дође.</p> <p>— Полажајник! полажајник! — |
| > <p>Она се овоме није надала и беше од чуда занемила; јер је била навикнута да ме гледа мирног |
| рву окружну варош, ја сам се, просто од чуда био укочио: нисам знао куда ћу пре да погледам, чи |
| колико има не знамо.</p> <p>Писар узе, чудећи се:</p> <p>— Охо, ово је доста тешко, колико ли |
| се к њима; загледам их са свију страна чудећи се њиховој лепоти...{S} Посматрајући их поиздаље |
| Дакле, ово ми је земљак, — рекох у себи чудећи се: каква повика, а за тим гласно.</p> <p>— За т |
| раво!...{S} А одкуда ви овде?! — упитам чудећи се.</p> <pb n="222" /> <p>— Ми дошли да се упише |
| ре, ће да се подавите! — опет ће келнер чудећи се.</p> <p>— Не брини се, него дај да пробамо: к |
| један.</p> <p>— Јест,... један, — рекох чудећи се.</p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта |
| сетио!</p> <p>— Ала ти спаваш тврдо!! — Чуди се госпођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?< |
| гао ништа говорити; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како с |
| ад пролазим!</p> <p>— То не треба да те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама |
| полажајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох п |
| ти је појмити како су се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су п |
| овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чудим се, како је могла читати држећи новине.{S} У лицу |
| у од капута навучем на уши.{S} И сам се чудим и дан дањи како сам могао тада заспати на тој хла |
| ме не примети да сам дошао без судова; чудио сам се како да то нико не примети, а у ствари сиг |
| азао, да сам овог тренутка прошао...{S} Чудио сам се: зашто се толико задржао, кад је имао наме |
| p>Ја сам се овој брзој одлуци Фаничиној чудио, али сам се и радовао и љутио.{S} Радовао сам се |
| > <p>— Бре даћу ја теби пробу па ћеш се чудити!...{S} Ово је да Бог сачува: храниш га, грејеш г |
| робље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p |
| а си се одмах на поље вукао!...{S} Ђак, чудна ми посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мен |
| у очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опет се упитах, |
| гао да човеку очи од мраза искоче...{S} Чудни људи, чудни свеци!...</p> <p>— Куда ћу сад? — опе |
| х ствари.</p> <p>Мене заинтересоваше ти чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те г |
| а прости!...</p> <p>Тако се заврши и то чудно Фаничино пријатељство према мени.</p> <p>Куда ћу |
| ив главу на једну страну, па нас некако чудновато, са пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Ш |
| >XII.</head> <p>Трећег дана, после овог чудног догађаја, ступим на послуживање код једне удовиц |
| ор, страх; силна ми туга испуни груди у чудној самоћи...{S} Наједаред почех из свега гласа плак |
| дражење гладног света!“...{S} И, збиља, чудо ми је и данас, да Црни није апсолутно ништа друго |
| мо због њега и по трећи пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста |
| се отворише и ја уђем као без душе.{S} Чудо ми је, да онај није ушао у авлију за мном, већ је |
| овај љутито и не гледајући ме.</p> <p>— Чудо је, да су сви благајници махом једнаки...{S} Ђаво |
| је било насуто.</p> <p>Деца су била за чудо мирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и је |
| меран ред владао...{S} И данас ми је за чудо, кад се сетим, како смо као деца у онако братској |
| спода, поседаше у трему...{S} Дан је за чудо био леп и топао као у сред лета.</p> <p>Београђана |
| нем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника ш |
| акостан, — рекох очекујући буру, али за чудо беше врло мирна и само ме погледа...{S} Ко зна как |
| S} Мимопролазећи гледају на мене као на чудо...{S} Та ни највећег разбојника, чини ми се, не би |
| кост, и, збиља, свет би се купио као на чудо!</p> <p>— Море не брбљај, рђо једна жољава, док ти |
| о?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви говорите а ни најмање не мислите на последиц |
| ише света у панораму намами, те да види чудо невиђено: где глава без тела говори; а трећи се, о |
| ко срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досадно, мрачно и туж |
| > <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно вам кажем да ми је чудо,.. ви г |
| , браво, бре Црни, Бога ми ће бити неко чудо кад ти... — викну један од њих погледав Црног иза |
| кад спустих главу, али, на моје велико чудо и страх оне двојице нигде не беше.</p> <pb n="7" / |
| ни случај да се не потуку, мени је било чудо и необично.</p> <p>— Љубо, Љубо! — почео би господ |
| дна...{S} Не би ми, најзад, толико било чудо да није имала једног великог пса који јој је био н |
| Требао си да будеш тамо па да видиш оно чудо кад по гају наста једна општа јурњава...{S} Госпођ |
| ца гледаше и за њим и за нама.{S} Неким чудом јој се беше језик завезао од чега не знам...</p> |
| бадава, смех још јачи.{S} Ја се нађем у чуду јер нисам знао чему се смеју; у једно време помисл |
| уком на служитеља, који се беше нашао у чуду, јер се овоме угурсузлуку није надао, — ја сам дош |
| > <p>— О, о, од куда толика милост?!... чуђах се.</p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што |
| и мене сети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи |
| , брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p>— Та није, лаже лола, — уплеће |
| му све како је ствар текла...{S} Он се чуђаше.</p> <p>Кад стигосмо пред кварт рече ми: </p> <p |
| ноги нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане дечурлије са торбама о ра |
| тависмо ослушкујући...</p> <p>— Мичи! — чује се глас изнутра, а за овим други:</p> <p>— Мећи!</ |
| утру играти па нећеш ни једну добити, — чује се трећи глас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред |
| нег...</p> <p>Јест, ни Св. Сава неће да чује, већ на против стегао да човеку очи од мраза искоч |
| и и да нећу ићи на пробу, али она ни да чује.</p> <pb n="262" /> <p>_ Молим вас, госпођо, пусти |
| ди дошао и т. д., али он то нехте ни да чује, већ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта има |
| се помоћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} |
| изићи, јер момак за то није хтео ни да чује, већ ме терао на поље и ако сам га преклињао да ме |
| не би могао, јер је то човек требао да чује и види иначе се не да описати...</p> <pb n="271" / |
| авао...{S} Њему је довољно било само да чује: ђак, па више му не треба.</p> <p>За ону четворицу |
| се на пијац...{S} Ништа се под Богом не чује!...{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање |
| е па се подбочи и викне да цео комшилук чује:</p> <p>— Господине, ја сам жена од реда!</p> <p>С |
| ајпре сам мисло да то није сан, али не, чујем лепо!...{S} Опипам се и по лицу да се уверим: јес |
| је ескадроном.</p> <p>— То моја прат! — чујем Идин глас, — тошла на расковор...</p> <p>- Какав |
| ник</hi>.</p> <p>— Нема, нема новаца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича уша |
| собу.</p> <p>— Сад можеш да се дереш, — чујем где говори господин. — Твога је доста било, нека |
| молбу да упутимо на вас...</p> <p>— Да чујем...</p> <p>— Знате, овај... хришћански је обичај, |
| одговори господин.</p> <p>— Нећу ја да чујем за то, јеси ли разумео?!</p> <pb n="44" /> <p>— А |
| ају и ја морам ићи.</p> <p>— Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p> |
| н у години...</p> <p>— Не знам, нећу да чујем!...{S} Марш тамо у кујну, на онај лук чисти, док |
| ега је управо и дошао.</p> <p>— Нећу да чујем за то,... они су мангупи и ја тражим од вас да их |
| о после ићи куд знамо.</p> <p>— Нећу да чујем!...{S} Платићете ви мени јутрошњицу, — рече излаз |
| а сте хришћанка...</p> <p>— Ама нећу да чујем о томе више разумите, — прекиде га Наста, — ја ћу |
| и сте ми доста казали, сад треба њих да чујем...</p> <p>— Ништа, брате, — поче Панта, —да није |
| о удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући се за лево ухо.</p> <p>— Неваљал |
| а избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— У овоме под |
| умукосмо и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прек |
| у један глас.</p> <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, |
| рекох ја. </p> <p>— Па деде, Панто, да чујемо, — повикаше сви...</p> <p>Наста једна мала почив |
| пошто се са избором сврши.</p> <p>— Да чујемо, да чујемо! — повикасмо нас четворица.</p> <p>— |
| >— Како ћу да кажем, кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „б |
| Изволте ако је по вољи...</p> <p>— Ама чујеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, |
| а инат оборио! — Осветићу се ја њему! — чују се са свију страна узвици.</p> <p>И ја сам узбуђен |
| ,... а то је чинио само за то, да се не чују врата и не примете два хода...</p> <p>Кад се ушуња |
| тали без крова.</p> <p>— Лакше да те не чују, — рекох Панти.</p> <p>— Море лако ми је овде... с |
| обро познате...</p> <p>Да ли је госпођа чула поздрав ових циганчура не знам, тек их она отпоздр |
| аљ није остао не примећен; газдарица је чула, а ваљда је закључила да нисмо сви ту, па се окура |
| </p> <p>Испричах јој све, а да ли ме је чула и разумела не знам, јер се беше толико уплашила, д |
| ечије празнично одело.{S} Ови обешањаци чули су за „белу каву“ коју дотле нису јели, јер су бил |
| ца ни матере; њихове речи моје ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љуба |
| е овај отвори прозор, за тим наместисмо чункове и доведосмо растурене ствари у ред...{S} Док см |
| к осетно; соба се напуни дима, јер беху чункови од пећи поиспадали; оборисмо и свећу која се уг |
| држао дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад с |
| <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нарочито кад је баба после пола ноћи отишл |
| — Па, ја мислим да нађем послуживање, а чуо сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} С |
| ми Пера врло лагано, тако, да сам једва чуо, пришану на ухо:</p> <pb n="152" /> <p>— Морамо нео |
| оба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојевом, решимо да |
| еханџија се овоме није надао, па кад је чуо ларму уз онај гај, истрчао је пред механу па од чуд |
| да смрсио конце!!...</p> <p>— О, Бог те чуо, дете,... мало ми лакну...{S} Од вечерас ћеш спават |
| чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Узми, узми, — понови она.</p> <p>Згрнем н |
| јер би ме то изложило опасности ако би чуо ноћни стражар, чији кораци заклопарају с времена на |
| пођа:</p> <p>— Нећу ни кошчице, јеси ли чуо?!...{S} Замолим касапина да ми промени месо, пошто |
| куд, — мољах с прага.</p> <p>_ Јеси ли чуо, - виче она изнутра, - ако изиђем обе ћу ти ноге до |
| легох правећи се као да ништа нисам ни чуо ни видео.</p> <p>Све се утиша.</p> <p>Сутра дан узе |
| друг, — одговорих и ако никад нисам ни чуо за њега, као ни он ни овај његов брат за мене...</p |
| Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> <p>— Уз |
| ј песма и смеј, у једној се немилостиво чупају за косе, а у другој нежно грле и милују!...</p> |
| кох и ја за свој рачун па почнем зубима чупати оно крваво печење.</p> <p>Доста сам се био одмор |
| ох узбуђен, а за тим упитам газду, који чупаше косу, гледајући како му ватра оно мало имања, с |
| и госпођица позелени од једа као гуштер чупкајући рукама поставу од бундице.</p> <p>— Одлазите |
| ама, и звонце зазвони.{S} На звук звона чусмо из предсобља госпођин глас:</p> <p>— Јеси ли ти, |
| .{S} Из њихове се собе није могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла |
| да их поапси.</p> <p>— Остало ћете све чути у кварту! — заврши Пера.</p> <p>Патролџија нас под |
| ече, а снег испод ногу пишти да се може чути на педесет корака; на небу нигде облачка колико од |
| екали, дођоше и они,... једва смо могли чути куцање на прозору.{S} Панта изиђе и уведе их па за |
| ари срчући каву да је се могло на сокак чути, па за тим додаде гледајући у чинију с печењем! — |
| ни хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напипам Перу па се у |
| чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зов |
| еки тешко дише, а неки опет хрче као да чутуре струже...{S} Ретка слика!...{S} Гледао сам их та |
| ћене, а преко груди о раменима доглед и чутурица за ракију...{S} Тако, по мом мишљењу, накарађе |
| е ти, одкуда ти тај новац?!...</p> <p>— Чућете, него дете поткрепите се прво.</p> <p>Они навали |
| ца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господин.</p> < |
| ак не беше пређашњи већ неки новајлија; чух где га зову Ђера...{S} Веома сам био гладан а нисам |
| а.</p> <p>— Докле ћу ја тебе чекати?! — чух госпођин глас кад он уђе у собу.</p> <p>— Па за Бог |
| и ја као заливен...</p> <p>— Милане! — чух госпођин глас са степеница, — дођи горе да узмеш ве |
| че.</p> <pb n="37" /> <p>— Ано, мори, — чух где Ђера говори, — сакаш ли вечерас кромпир да љушт |
| осу црну као угљен а густу као четку, — чух где једна говори у предсобљу, — море и краљица би т |
| аман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n="190" /> <p>— Отв |
| ушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама становао, већ је |
| копана...{S} После <pb n="167" /> овога чух с друге стране али слабије: „слушај!“.{S} У мало ме |
| нем пошто се ништа не виђаше.{S} С поља чух кратак и неразумљив <pb n="14" /> говор, а за тим с |
| се све више и више приближаваше, најзад чух и звекет сабље, па и речи: „нећеш ми умаћи па да им |
| ахат по поноћи?!...</p> <p>Ја зинух кад чух: један сахат.</p> <p>— Какав један сахат?...{S} Зар |
| д окренув се брзо на ону страну са које чух глас.</p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух о |
| оје је доба било не знам, кад кроза сан чух госпођин глас:</p> <p>— Милане! хајде устани одавно |
| /p> <p>— Оди ’вамо, куда ћеш?! — поново чух ону крупну, промуклу гласину, од које ми се следи к |
| упећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!...</p |
| >Мојим друговима би врло непријатно кад чуше, да сам остао без послуживања и озбиљно се забрину |
| <p>— Нека,... после ћу.</p> <p>У том се чуше неки гласови у ходнику.</p> <p>— То су сигурно њих |
| оре да имамо бар сламе, па све му друго џаба!... — прекиде га један.</p> <p>— Чекај, — викну му |
| оше три Циганке са великим торбама, као џакови.{S} Господин је тада био дежурни у канцеларији, |
| лага, блато и исцепане ципеле, менице и џандрљиве газдарице.{S} Кондиције са мало награде и мно |
| ваца, — чујем где се неко у канцеларији џапа у коју је чича ушао, — ова ће општина најзад пропа |
| а тим узе једно дрво, отвори пећ и поче џарати по жару: »колико варница толико оваца и новаца, |
| /p> <p>Опет оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у в |
| одвојим једну гомилицу и метнем у други џеп, а остали новац опет вежем у мараму и однесем госпо |
| <p>Згрнем новац с мермера и стрпам га у џеп, а руке ми дрхте и језик се завезао...{S} Тек у зло |
| овде.</p> <p>Узмем новац и стрпам га у џеп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича до |
| оћеш љуцки дај,... а овај новац метни у џеп да не стоји овде на столу.</p> <p>— Да, да, по једн |
| ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у руку па изиђем на улицу...</p> |
| јаги подижући чизму, покупим и стрпам у џеп, а за тим изненада свом снагом ударим каплара ногом |
| ам наравно својих осам динара оставио у џеп...</p> <p>Избројим прво двадесет динара и ажију шес |
| ох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!...{S} Милане!.. |
| б.</p> <pb n="244" /> <p>Стрпам новац у џеп па и ја направим цигару...{S} Сваки је жељно гутао |
| аки...{S} Ђаво их знао, као да из свога џепа дају, а овамо те онај, те овај има дефицит!...</p> |
| ириваше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна |
| озбиљно, вадећи један табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке зад |
| емам кад да чекам!</p> <p>Она извади из џепа четири динара и бојажљиво ми их спусти у руку само |
| рече он мучећи се да извади новчаник из џепа, — ево, не марим целу да потрошимо кад сам се овак |
| устим поред себе и замотуљак извучем из џепа, а руке ми дрхтаху и сам не знам због чега.</p> <p |
| за моју срећу, већ сам био ван домашаја џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p> |
| скрписмо истресавши све мрвице из свију џепова.{S} То треба прво двојица да запале и онда долаз |
| о донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо трпили глад, а и ми смо |
| , изломим га на комаде и нешто стрпам у џепове а нешто задржим у рукама, па тако једући приспем |
| — упита ме Пера пошто новац вратисмо у џепове.</p> <p>— Рукавице!...{S} А ти?</p> <pb n="172" |
| њу очекивао воз, а непрестано сам се по џеповима пипао: да ми није где новац испао а и железнич |
| — одговори пипајући се десном руком по џеповима, а густим обрвама беше сасвим заклонио очи.</p |
| се зауставим на сред кујне са рукама у џеповима па неко време гледам у новац, који је непреста |
| подин стајаше поред стола држећи руке у џеповима, блед као крпа, а госпођа сеђаше на канабету о |
| ој руди, а левом брка по <pb n="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро ок |
| а су биле и отворене, кад ни пет пара у џепу...{S} До сванућа треба провести три сахата, али гд |
| ноћ путовао сам самцит са седам гроша у џепу, и то све странпутицом по неким гудурама, јер сам |
| морала бити закључана и кључ код бабе у џепу...{S} Сиромах Љуба, кад га заболи стомак или кад н |
| че један.</p> <p>— Куда ћемо без паре у џепу? — рећи ће други.</p> <p>— Валах више од два дана |
| х.</p> <p>— Али како ћемо кад ни паре у џепу?! — упита други а остали слегоше раменима.</p> <p> |
| ади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 динара.</p> |
| а при том сам био чврсто стегао новац у џепу, и, кад уђох у кућу чисто одахнух.</p> <p>Извадим |
| е вратим у Београд док имам који грош у џепу...{S} Најзад кад му се моја молба досади, он ме то |
| Мислиш, ваљада, да је нама лако и мило џеџати овде пред вратима! — одговорих му љутито; јер ни |
| <p>— Нема места...{S} Већ три дана како џеџимо овде пред вратима...{S} А ти?</p> <p>— Па и ја с |
| м унутра и упитам касапина: били ми дао џигерице за сав онај новац али без икаквих других додат |
| ауставише очи на једној великој говеђој џигерици која с поља висаше на једном крилу дућанских в |
| еја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, само душник и остави на тезгу |
| ок он цепаше карту, чињаше ми се, да ми џигерицу цепа, јер ми је то била једина одбрана од поли |
| ас.</p> <p>— Еј, кочијашу, — викну овај џин својим крупним гласом.</p> <p>Кочијаш се заустави.< |
| лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> <p>— Добро је и овуда, — |
| толико, док се не надује као буре, али џука, кад се наједе, дохвати улицу, а она за њим: „Пс, |
| Београђани.</p> <p>Сад тек наста прави џумбус!..{S} Ја их гледам и мислим: „Боже да бесна свет |
| и у село поздравићеш Марка Живковића из Ш..., сигурно ћеш га видети, познајеш ли га?</p> <p>— В |
| шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговорих спуштајући злато на мермер иза кога |
| учити...</p> <p>— Ја ћу сутра да идем у Шабац код мужа, — рече ми она једног дана, — а ти ћеш о |
| а.</p> <p>До подне нисам пустио ашов из шака...{S} По наредби госпођиној ископам за Кастора вел |
| па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: </p> <pb n="23" /> <p>— Овако, овако...{S |
| дане...{S} Да случајно паднемо полицији шака а да је новац код нас одузели би нам сав, па бисмо |
| оздравим и ни један ме не пусти празних шака...{S} И са друговима се поздравих који се растуриш |
| к, а, из ове никад нисам изишао празних шака...{S} Било ти је ту и новаца и дувана и колача и в |
| да се спреми за пијац.{S} Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уп |
| био испод управитељевих прозора метнем шаку на лево ухо.</p> <p>Другови су ме чекали на Нишави |
| дај хлеб, — рекох а за тим извучем пуну шаку двајеслука од бакра.</p> <p>— Одма ће да ви донесе |
| у <pb n="186" /> купе, а око врата неки шал са дугим ресама и у руци грдно велику батину.</p> < |
| и помоћи, — рече скидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ |
| ми нико није раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" |
| ару, јер сам тада први пут видео булу и шалваре!...</p> <p>У јутру сам морао устати рано, јер н |
| у револвер...{S} Пошто овде сад не беше шале, то окренем леђа па заждим низ онај гај као ветар, |
| торњаш.</p> <p>Пошто овде није било до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало |
| и десно.</p> <p>— Госпођица воли да се шали,—рекох облачећи капут, али он то сумњиво прими.</p |
| ви, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат пријатно провели... </p> <p>Поче, богме |
| ш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом.</p> <p>— Не верујем, — одговор |
| </p> <pb n="25" /> <p>— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице. </p> <p>— Зове те |
| , што је био знак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} |
| рив груди напред, — немојте се ви с тим шалити, за то се иде и у апс.</p> <p>Ово Насту као да м |
| у ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не беше то Наста!...{S} Ово је била развијена и |
| оџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш поштено ф |
| честито и не изговорих последњу реч, а шамар пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам о |
| као мачка; нисам још ни канте спустио а шамар пуче...{S} И ако сам био доста мали ипак сам се о |
| .</p> <p>— Море ја вам сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... о |
| очи, а међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а |
| ударити, али како се бејах услед првог шамара мало измакао, не могаше ме дохватити, већ ме ухв |
| ећу.</p> <pb n="58" /> <p>Почеше пуцати шамари!...{S} Лупали су судове по соби и претурали стол |
| p> <p>— Гром те спалио! — цикну она, па шамаром, кад ми се приближи, фљис с једне, па с друге с |
| е моја молба досади, он ме толико удари шамаром, да на ово ухо ништа не чујем, рекох хватајући |
| днем поред пећи на <pb n="174" /> једну шамлицу и почнем се грејати: ја руке а она ноге... „Ваљ |
| ога.</p> <p>— Па како лепо изгледају, — шану Пера опет, — права господа!...{S} Бог их убио за ш |
| и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде се није било шалити; не б |
| спати разговарали <pb n="150" /> смо се шапатом ваљада читав сахат...{S} Најзад заћутасмо...{S} |
| .</p> <p>— Не смем — прекидох га готово шапатом.</p> <p>— Немој да будеш луд!...</p> <p>— Ја не |
| а онда приђе миндерлуку и подигне ћилим шапћући:</p> <p>— Излази!..</p> <p>— Јесу ли легли? — п |
| же, може, — рекох а непрестано ми нешто шапуташе на ухо: „даље од капија“.</p> <p>Сиђосмо у рав |
| 273" /> живела сама, а муж јој послом у Шапцу) — која ме, и преко моје воље, узе к себи...</p> |
| >— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p |
| ше бео нож у лепом сарачлуку, а из џепа шарена марама.</p> <p>Ето, то је његова приближна слика |
| , на којој беше једноставна, као детлић шарена хаљина; а коса јој тако замршена, да би човек ре |
| о извезене и чарапе, које изгледаху још шареније наспрам нових, црвених опанака са стотину нека |
| зорчића лежала су она двојица на једном шареном ћилимчету без икакве покривке, јер им није ни т |
| спођа...{S} Натукла на главу неку малу, шарену капу, а на ноге лаковане чизмице са седефским ду |
| а га почех прати.{S} После ваљада петог шафоља воде, коју сам мењао, једва распознах да је под |
| за тим донесем са бунара воде у једном шафољу који нађох пред вратима, а ту нађох и некакву кр |
| </p> <p>У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко.{S} Имао је жену |
| : тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођа Швабица зове псе: мопсили, пубили, хектор, кастор.</p> |
| ла мани се!...{S} Поче се и са комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; |
| х се да је прекинем, — та да је најбоље швајцарско теле не би било вредно толиког кукања!</p> < |
| ској радњи тражила за <hi>пет</hi> пара швајцарског сира или саламе...</p> <p>Моја госпођа била |
| него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, је |
| </p> <p>До осам сахати проведосмо време шврљајући по улицама, разговарајући се и мислећи о оном |
| е лепо свануло.{S} До седам и по сахати шврљали смо по улицама и ако је било веома хладно; врем |
| о?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта |
| руке испод појаса па онако пресамићени шврљамо из улице у улицу без икаквог циља, али и то се |
| ма ми сва ребра изломио.</p> <p>— Охо, шврћо, немој да лајеш док ти нисам сад оба уха извукао. |
| по, кажи му: поздравио те побратим Мика Шевић, жандар из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек ш |
| грта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат ни |
| бично задовољство, да гледам кад се два шегрта потукоше.{S} Но у једном моја ревносна <pb n="6" |
| ме и више бесвесно посматрао оно гурање шегрта, слугу и куварица, а одатле се упутим по неком и |
| мислио да ниси...{S} Мој мајстор тражи шегрта, па реко...</p> <p>— Нећу да будем шегрт. </p> < |
| то важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо моју пажњу привуче оно одело на њему, ко |
| S} Моја одлука пре два сахата да идем у шегрте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то? |
| девет сахати протеже по соби и чеше, а шегрти и калфе у дућану поседали на тезгу па клацкају н |
| идем на занат, и ако сам знао, да се и шегрти тако, ако не и горе, муче, али само за краће вре |
| огледаше сумњиво, ко веле да нисам мало шенуо...</p> <pb n="253" /> <p>— Разумим, бре, разумим, |
| </p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да су те пци вук |
| сам се добро одморио, а и оно ме вруће шербе прилично окрепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек |
| то сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у сласт пушио цигару одмарајући се...</p> |
| ај ме, море, него ми одмах скувај једно шербе али повећу чашу, — рекох зловољно, а за тим одох |
| два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, н |
| јој у кратко казах, а при том очију са шерпења нисам скидао.</p> <p>— Сирото дете!...{S} А јес |
| ној варјачу којом мешаше неку запршку у шерпи.{S} Кад је запршка била готова она подиже земљан |
| <p>— Јесам, — одговорих.</p> <p>— Узми шерпу с прозора и тањир па да купиш ручак, — рече госпо |
| Ево једеш купуса, — рече Ида спуштајући шерпу на сто, — ево ти и лепа, — додаде за тим вадећи к |
| сам довољно времена да потпуно изгребем шерпу; од хлеба ми оста један комадић.{S} Кад сам био г |
| то госпођа не хте ништа јести, ја узмем шерпу с јелом и понесем у кујну да вечерам.</p> <p>— Ве |
| ш без вечере, Јаноше, — рекох и извадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше са |
| вадим шерпу и хлеб.</p> <p>Брзо одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и прже |
| са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на моју несрећу, дно од лонца оста на шпарх |
| на моје велико изненађење, нађем једну шерпу поклопљену заклопцем па за тим везану са крпом, а |
| — рече па за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут виде |
| лого топро, — рече Ида узимајући празну шерпу испред мене, — витићемо како радиш.</p> <p>— Ја ћ |
| н комадић.{S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парч |
| е нађем три кондиције од којих сам имао шесет динара месечно.{S} Узмем четрдесет динара унапред |
| о их је које пилади које кокошију преко шесет), поред тога даћу ти по три гроша дневно за хлеб |
| вих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> <p>— Нема толико... </p> <p>— Има.{ |
| да ти платим?</p> <p>— Па ви знате,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</ |
| Тако је.</p> <p>С тешком муком изброја шеснаест гроша и то све у бакру...{S} Три пута је броја |
| о.</p> <p>— Па ето, овде Рисим спава по шеснаест сахати дневно, — рече Нисим показујући руком н |
| е,... шеснаест гроша...</p> <p>— Каквих шеснаест гроша?!...</p> <p>— Па да, шеснаест равно.</p> |
| 21 грош, дали сте ми пет, остало је још шеснаест.</p> <p>— Јел’ тако, Заре?</p> <pb n="77" /> < |
| к ја нисам код ње дошао...{S} Све собе, шест на броју, биле су врло лепо намештене, нарочито ње |
| > <pb n="117" /> <p>— Бар за ових пет - шест дана месеца априла не платисмо кирију, — рече ми Б |
| ењу очекивао ресултат бројања.</p> <p>— Шест гроша ажија?</p> <p>— Да.</p> <p>— Добро је, — одг |
| ђем ближе к сахату и погледам.</p> <p>— Шест и четврт...</p> <pb n="185" /> <p>— Охо, ми смо се |
| > <p>— Није,... код мене сад имам свега шест динара и могу ти их дати у име отплате. </p> <p>Он |
| од кирију у поштанској ул.{S} бр. 20 за шест динара месечно и одмах се уселим.{S} Соба је била |
| атка госпођиног није ми више требало од шест!</p> <p>— Од ових новаца, — рекох у себи, — купићу |
| змени,... треба ми сребро..{S} Ажија је шест гроша,... видећеш. </p> <p>Ја узмем новац и одем, |
| </p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево већ је шест месеци како сам код вас па се ни једаред нисмо руж |
| псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... чи |
| био рад да останем на улици, морао пре шест сахати доћи, а у јутру пре четири изићи.</p> <pb n |
| и један динар, а месечно сам имао плате шест динара,... био сам двадесет и један дан, то је 21 |
| стигао, развијем замотуљак у коме беше шест динара.</p> <p>— Славно!... — узвикнух.</p> <p>— Ј |
| дним човеком од својих тридесет и пет и шест година, кога нисам познавао.{S} Овај незнанко учин |
| .</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и шест дана, а ево ти и два динара походње..{S} Чувај кућ |
| то развијен човек до својих тридесет и шест и седам година...{S} Одмах смо приметили да је био |
| које приватно, које стално, осамдесет и шест кућа.{S} Све могуће сорте људи имао сам за господа |
| ата, а међу тим изгледало је да нема ни шест, јер се беше нека магла спустила.</p> <p>Изиђем и |
| ано дођем код чесме...{S} Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђ |
| која ме радо прими...{S} Плаћао сам јој шест динара месечно за стан; хранили су ме другови, а п |
| евет и ако је дуварни сахат показао тек шест а други нисмо у кући ни имали,... он нам је био је |
| ра да је се забројала,... треба да имам шест гомилица а оно седам...{S} Ништа, вратићу јој, — р |
| се за тим извалим на ледину где сам до шест сахати спавао.</p> <pb n="63" /> <p>Пред вече одем |
| арали смо се о свему и свачему скоро до шест сахати...{S} Најзад нас петорица, који смо били бе |
| као луд.</p> <p>И мој је отац овде био шест година председник, — усудих се опет, ну он ме прек |
| >8. јула одем у општину.{S} Било је око шест сахати по подне.{S} У општинском дворишту беше мно |
| сам био задовољан као никад дотле; јер шест динара био је за мене велики новац...</p> <p>Зет, |
| тарац били су плашљиви као козе...{S} У шест сахати у вече врата су морала бити закључана и кљу |
| о ћу сахати у јутру доћи?...</p> <p>— У шест, не мораш пре...</p> <p>Љуба немаде куд већ изиђе |
| им кућама ићи.</p> <p>Тога истог дана у шест сахати по подне, били смо се већ сви искупили код |
| p>Избројим прво двадесет динара и ажију шест гроша, па спустим на једну гомилицу и т. д.{S} Кад |
| лала и молила вас да јој размените ових шест наполеона;... хоће сутра да иде у Шабац, — одговор |
| де...</p> <p>— Добро, а сад ево ти ових шест наполеона па иди код А..., индустријалца, те их ра |
| ана добити сав новац, а сад ево ти ових шест динара.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— |
| еловодни протокол акт забране, и, мојих шест динара Бог да прости!...</p> <p>Тако се заврши и т |
| целу ноћ...</p> <p>Овако проведох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану |
| </p> <pb n="325" /> <p>— Добро, дај тих шест динара, па се постарај и за остало, а ја ћу за нек |
| ти разред беше онда преоптерећен са пет-шест нових предмета...</p> <p>Како му драго ја се докот |
| а и изишао.</p> <p>У заводу је било пет-шест ђака из Румуније, који су ишли у гимназију.{S} Сва |
| анак није прошао а да не добијем по пет-шест динара и од једне и од друге...</p> <p>Тако је ишл |
| доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приватних послуживања.{S} Посао нам је био тај: да |
| све књиге из петог разреда и набавим за шести, па озбиљно легнем на посао, јер ми другови беху |
| па ма каквог посла имао.</p> <p>Свршим шести разред и пређем у седми...{S} Још само година дан |
| ије раван, а и није била мала шала: ђак шестог разреда и то изненада!</p> <pb n="294" /> <p>Гос |
| ако је била у четрдесет <pb n="298" /> шестој години, угојена као трут, а доста лепа жена.</p> |
| ло у соби, иначе би се погушили.{S} Њих шесторица: два и два последали у наоколо са прекрштеним |
| {S} Они ме сад тек приметише.{S} Од њих шесторице <pb n="126" /> познавао сам само једнога и то |
| ђем у трпезарију.{S} Њу затекнем где се шета између столова са трском у руци.{S} Поздравим је у |
| десио између мене и Иде.{S} Он се само шета по соби, а по неки пут промрмља нешто љутито.{S} К |
| глад, а ноћи сам проводио као и раније шетајући се са крчажићем у руци по улицама београдским. |
| оменем о Фаници.</p> <p>Једном приликом шетајући сусретнем познату женску прилику.{S} Гледам је |
| федерима мало проклацкам, час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта мора |
| ивао. <pb n="137" /> Испред куће сам се шетао више од пола сахата.{S} Беше ми већ досадно и там |
| м подруму, већ бих се ноћу са крчажићем шетао по Београду, а дању спавао на Калемегдану до миле |
| до миле воље спавао, а целу сам се ноћ шетао по улицама од чесме до чесме са крчажићем у руци. |
| х, па устанем са „канабета“ и почнем се шетати по кујни...{S} Нисам три пута прешао тамо и амо, |
| ам било до ујутру дуго, а овако ћемо се шетати и тиме време прекратити, док још има света по ул |
| ста, — рекох у себи па се за тим почнем шетати тамо-амо.</p> <p>У зло доба пробудише се и они.< |
| ...</p> <p>— Па куда ћемо сад?</p> <p>— Шетаћемо још један сахат по улицама,... тако до поноћи, |
| е тројица, док смо се ми унутра бавили, шетаху испред куће.</p> <pb n="82" /> <p>— Дакле, сад с |
| рло коректно понашао...{S} Он се полако шеткао са бројаницама у руци и испод очију посматрао шт |
| лемегдану да се одмара од прошлоноћашње шетње и упутио се у варош, — сретнем код Реалке Црног П |
| p>Не могући, дакле, издржати целу ноћ у шетњи по улицама бејах принуђен да ноћивам на Калемегда |
| издржати <pb n="138" /> ону дугу ноћну шетњу, а нигде склоништа..{S} Преко дан бих проводио вр |
| потражи за обојицу по чашу воде и парче шећера.{S} Момак донесе једну цименту од два литра пуну |
| рећи ништа.{S} Не беше ти ту ни чаше ни шећера...</p> <p>После вечере ја изиђох пред кавану, а |
| о смешни.{S} Неки је имао велики сламни шешир, (или какав други), који му пада на уши; неки опе |
| а кад Божа донесе лампу са порцуланским шеширом и пуну гаса...</p> <pb n="91" /> <p>Сваког смо |
| : дува хладан ветар као помаман, а киша шиба да очи истера.{S} За пет минута била сам до коже м |
| х из кола, а ветар дува још јаче и киша шиба као бичем...{S} Он у тренутку затвори врата па сед |
| и сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, а кад се саплетем па |
| изама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као помаман, |
| pb n="212" /> с десне стране, заљуља се шибље из кога, преко ендека, испаде један савршено ћоса |
| > <p>Стао ја пред Хаџи-Илићев дућан као шиљбок па чекам, пошто сам претходно осмотрио исти да н |
| зеленом оквиру од бршљана, зимзелена и шимшира...</p> <p>Заузе сваки своје место као и прошлих |
| ви мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините шињел,... дајте овамо...{S} Тако,... седите, седите и д |
| дан Божић.</p> <p>Помогосмо му те обуче шињел и опаса опасач.</p> <p>Грдне смо муке имали док г |
| <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем као убијен.</p> <p>Ах, то су за мене би |
| > <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> <p>Сутра дан, око десет сахати било |
| а засуканим рукавима и једном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он ка |
| рече: па ме изненада фисну по туру оном шипком па замахну и по други пут, али ја не сачеках већ |
| о се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао изиђем и седнем поред пу |
| ет стотина корака зауставим се у једном шипрагу, те да мало оданем, у тај мах се низ онај клана |
| а џепног револвера и убрзо се изгубим у шипражју.</p> <p>Из оног шипрага у који сам био побегао |
| прозорчића, који нису били дужи од 45 а шири од 30 сантиметара, па како су са улице скоро до са |
| озорчић под самим таваном, који не беше шири и дужи од 30 с. м. на коме беху и с поља и изнутра |
| у двориште већ у један стаклен ходник, широк једва метар, који је служио у место кујне.{S} Из |
| би јој — јер иначе не би имали раздеок широк два прста, а то долази само од крупног бисера!</p |
| није дужи, колико и соба, а једва један широк.{S} У њему ништа друго не беше сем једног малог с |
| и: да ли јој је раздеок одистине толико широк, па тек рекне:</p> <p>— Е, е, каква сам ја до ско |
| а; доња јој усница беше скоро два прста широка и слободно је висила, а боје бакарасте, сигурно |
| круглих столова; поред зидова дугачке и широке клупе; столице оплетене рогозином и, најзад, две |
| нутра, — викну жандарм отварајући врата широм.</p> <p>-— Охо! — узвикну Пера полако кад ови уђо |
| која више не могаше издржати већ отвори широм врата и упаде унутра... полажајник спусти чашу и |
| омрчина.{S} Неки хрче, неки стење, неки шишти кроз нос, неки се чеше, неки, опет, бунца...{S} П |
| ве у иглу увући; обријан, очију малих и шкиљавих, носа и уста сразмерног, чела малог и увек нам |
| тра...{S} Једна лампа на средини каване шкиљаше тако слабо, да су се једва могли видети оближњи |
| р је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“</p> <p>См |
| е се толико једити, молим вас, може вам шкодити,... кад друкче није отићићу на станицу, — рекох |
| ито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање наљути писара и |
| мали играли су код куће на вересију.{S} Школа им је била, кажем ти, једино за то, да их полициј |
| — Хвала Богу и ово ће од сада бити моја школа! — рекох за себе, а нека ме пријатна језа подиђе. |
| е на то не могу ослонити!...{S} Мени је школа све и свја...</p> <p>— Ти мораш ићи на Авалу, а с |
| бро дете, ама ћеш мука имаш док: свршиш школа,... боље да си служиш па да пари имаш и газда бид |
| .</p> <p>Кад изиђох из секретаријата В. Школе у ходник са сведоџбом у руци станем посматрајући |
| ћи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам сахата, неће ме по |
| ао пуне три године — до свршетка Велике Школе и неколико месеци после тога.</p> <p>Зими сам се |
| цу Калемегдана, ну До самог угла Велике Школе приметим подрумски <pb n="70" /> прозор који се з |
| се пред очима створи слика моје сеоске школе, па како беше јадна и жалосна према овој!...</p> |
| е одело.</p> <p>Уговорисмо, да се после школе опет састанемо код Пандила, те да им саопштимо ре |
| осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После школе, у четири сахата и четврт, било нас је више од де |
| е се не брини, — рекох му.</p> <p>После школе очекивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је |
| обом угледам своја два друга из основне школе...</p> <p>— О, здраво!...{S} А одкуда ви овде?! — |
| по доласку, пријавих се за испит.{S} Из школе одем на Калемегдан, где нађем неколико својих дру |
| мо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механ |
| тога није било давно би ме истерали из школе...{S} Он није само на спрам мене био тако добар в |
| у затекнем кад се у једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образ |
| е Петак.{S} У једанаест сахати дођем из школе, па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда |
| г крађе хлеба био је доцније истеран из школе...{S} Глад га је принудила да то учини.</p> <p>По |
| т сахати, <pb n="72" /> кад изиђосмо из школе, одем мислећи да ћу наћи саму госпођу, али, за мо |
| метише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе па све с ноге на ногу к Ани...{S} Помагао сам јој |
| та ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу ја тебе на другу страну, |
| " /> <p>Дође и тај жељени дан - почетак школе.{S} Она ми је била место за одмор од великог дома |
| , — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе испричах им укратко своје доживљаје од како смо с |
| ви.{S} Тако је и било.</p> <p>У путу до школе добро сам мотрио на све, те да се не бих поново з |
| Слушај!...</p> <p>И, збиља, на Великој Школи поче да избија сахат...{S} Најпре изби четири па |
| " /> послуживањима, пошто се на Великој Школи није могло послуживати...{S} Та за Бога био сам в |
| звали кроз све разреде па и на Великој Школи..{S} И сада, кад се сретнем са онима који су још |
| м се у правни факултет на нашој Великој Школи.</p> <p>Сад је требало живети, али од чега?...{S} |
| ћ попуњен!</p> <p>— У нишкој Учитељској Школи има још довољно места, па се можеш тамо уписати, |
| ошто ми је сведоџба остала у Учитељској Школи у Нишу...</p> <p>— Немојте, молим вас, да ми цепа |
| амо ја не; јер, збиља, тада сам у целој школи био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер |
| као да потражи „склоништа“.{S} Он је по школи нешто старији од мене, те се нисмо тада познавали |
| те склонисмо тројицу старијих ђака и по школи и по годинама, да нас приме у своју собу, коју су |
| анта је од свију нас и по годинама и по школи био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја пре |
| гу и цео дан преседети <pb n="118" /> у школи...{S} Напослетку замолићу Резу да ме пусти да спа |
| p> <p>— А где си до сад био?</p> <p>— У школи.</p> <p>_ Е, ти си ђак?...{S} А где ти је чкола?< |
| сретнеш попа цео дан не видиш Симче а у школи мораш добити двојку!</p> <p>— А, није истина...{S |
| Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је у школи слава...{S} Казао нам је професор да у осам дођем |
| шта..{S} Преко дан бих проводио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градско |
| Нисам знао где си.{S} Два пута сам те у школи тражио, ну нисам те нашао.</p> <p>У том сиђемо на |
| ест, ја сам...</p> <p>— Тражио сам те у школи, па, овај, четвртак,... рекоше ми по пријави да с |
| е,... није било никакве промене.{S} И у школи је ишло по старом.</p> <pb n="133" /> <p>Ја сам т |
| проклетој кујни пропасти од зиме а и у школи због неучења, пожалих се господину...{S} Он је би |
| о ни у чему нисам трпео оскудицу, али у школи је, поред великог домаћег посла, теже ишло, јер п |
| јер сам и оток осећао, а и другови ми у школи приметише.</p> <p>У десет сахати изиђох из школе |
| тите, па ћу ово кратко време провести у школи и спремати <pb n="62" /> се за испит и одмах ћу ч |
| unit="subSection" /> <p>Прочиташе нам у школи оцене, — био сам пао из једног предмета, — па нас |
| и био најбеднији.</p> <p>Преноћио сам у школи, јер момци нису ни улазили да чисте, пошто су прв |
| S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме иш |
| табак хартије из џепа, провео цео дан у школи...{S} Израдио сам неке задатке и написао ова прав |
| ох пуних шест ноћи, а дању сам спавао у школи или на Калемегдану кад је било лепо време, као и |
| 123" /> <p>За све време док сам седео у школи непрестано сам мислио о новом „квартиру“ и како ћ |
| — узвикнух.</p> <p>— Јеси ли се јавио у школи? — упита ме госпођа кад дођох кући.</p> <pb n="28 |
| уће ноћи већ нисам знао где ћу, пошто у школи нисам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи |
| бучем зимски капут (који сам за Божић у школи добио као сиромашан ђак, а и ципеле су ми нове да |
| ам могао.</p> <p>Цео тај дан проведох у школи пошто сам ту био и на „ручку“ а по жељи професора |
| а на учионицама не отворише...</p> <p>У школи сам, за све време док су часови трајали, спавао.. |
| ишта друго, оно бар склониште.</p> <p>У школи нам је ишло добро...</p> </div> <div type="chapte |
| /hi>!... па одјурих као ветар.</p> <p>У школи су знали да ја никад нисам могао на време доћи па |
| чудни и мучни доживљаји из дана његовог школовања, те га замолим да ми све по реду прича, бар о |
| > <pb n="IV" /> <p>Како се овакав начин школовања све више и више губи, то сам сматрао за дужно |
| <p>Рад.{S} В. Тутуновић</p> <p>МИЛАНОВО ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉ |
| осим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се |
| — наставља Положајник, — па их не могу школовати, али опет ћу се за њих старати да не остану с |
| сам провео све до Петрова-дана, кад се школска година свршава.</p> <p>Пошто сам био све испите |
| тиру“ и како ћу провести време до краја школске године.</p> <p>Сто пута ми је пред очи изишла с |
| ајући куда реших се да останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада |
| хтео, да у Алексинцу останемо до краја школске године...</p> <p>У Алексинцу је тада, кад смо с |
| артиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више пута одатле изићи, али ни |
| обом донео, купим још једно одело и све школске потребе за идућу годину, а и друге ситнице које |
| трећи разред имао сам све књиге и друге школске потребе, као и лепо одело и рубље и спаваће хаљ |
| глади...{S} Тако све до краја последње школске године.</p> <p>Услед болести на испитима једва |
| е посао био огроман: служба, кондиције, школски часови, једном речју: нисам могао главу дићи.{S |
| а; не само ми, него и остали наши нови, школски другови, где би у ћаскању и шали који сахат при |
| е нужне, па чак и сахат...</p> <p>Прође школски одмор и ја се упишем у V разред гимназије...</p |
| 19001_C19"> <head>XIX.</head> <p>И овај школски одмор прође без икаквог значаја, сем једино што |
| /head> <p>По свршетку матуре провео сам школски одмор у месту рођења, а по повратку упишем се у |
| Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у Пирот због хајдука, и т |
| прошле године кући у село и тамо провео школски распуст учећи Земљопис и чувајући овце...</p> < |
| махом враћају својим кућама да проведу школски распут...{S} Ну ипак, поред свега напрезања и т |
| нарочито хране, одела, осветлења, дрва, школских ствари и т. д.</p> <p>Чл. 7.{S} Сваки се мора |
| сам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се састасмо код Димчета.{S} Ја са |
| аспитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упозна |
| е на обали Нишаве, а у осам опет уђем у школско двориште, где нађем повише ђака, подељених у дв |
| х поново загубио.</p> <p>Кад стигосмо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам.. |
| писмен и начитан, пошто га учитељи, као школског служитеља, нису од себе одвајали...{S} Умео је |
| ик...{S} Чим би ме спазио кроз прозор у школском дворишту одмах би ме позвао да се не мрзнем; о |
| ..</p> <p>И сам не знам како се нађох у школском дворишту са целим својим пртљагом...</p> <p>По |
| гимназије...</p> <pb n="288" /> <p>Целу школску годину провео сам добро, јер скоро ни у чему ни |
| о су били мал’ те не покварени младићи; школу су сматрали као неко зло које им је силом наметну |
| клупу ове гимназије нећу више сести, а школу ћу свршити, ма учио док сам жив...</p> <p>Пред са |
| Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видети...{S} Спремићу |
| ам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, |
| а и, кад се отуда вратим, буде време за школу, а другог бањским путем.</p> <p>Ала су то били ст |
| а радим? — питах се, — нити сам више за школу нити за занат, нити за војску!...</p> <p>За мало |
| уго знао да радим... „Све ћу трпети али школу напустити нећу“ непрестано себи говорах.</p> <p>У |
| а узвикне: „Ко је сиромах не мора учити школу — на занат!...{S} Испит је метла, која ће да чист |
| у, — Наста треба да дође код ове да учи школу;... где ли ће ова господа ноћас играти карата? — |
| а не знам за коју би цену сада напустио школу, — рекох, а за тим у себи, — не бих, валах, ни за |
| кад оздрави нека дође <pb n="257" /> у школу...{S} Ја ћу се, колико могу, старати, да сви нађе |
| те прегледати...{S} Иди сад одмах.{S} У школу не мораш долазити док не оздравиш.</p> <p>— Морам |
| .</p> <p>За све време, до самог уписа у школу, никако не одох у варош, за то сам увек нашао зго |
| поднео молбу са сведоџбом ради уписа у школу, па пошто ме нисте могли примити због попуњеног б |
| Бог је добар...</p> <p>— Хајд’мо сад у школу, ваљда је капија отворена, — рече Пера кад се исп |
| неки ђак са подигнутом јаком промакне у школу да потражи топлу пећ и ако је, можда, пре четврт |
| Пошто склоних ствари изиђем и ја горе у школу...{S} Ђака је било већ довољно дошло, кроз које с |
| братски помагао...</p> <p>Уписасмо се у школу; а то нам је и била највећа брига.</p> <p>Нас чет |
| з школе изишли, право кући, а из куће у школу...{S} Механу, тако рећи, сасвим напустисмо, а не |
| гроша!...{S} Неки у два сахата одоше у школу, а неки осташе,... нису хтели ићи.</p> <p>После ш |
| у други разред...{S} Ускоро пођемо и у школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, м |
| <p>— Немаш, немаш — рече Ђера, — иди у школу.</p> <p>Морао сам још бити модар по лицу, јер сам |
| та рађено и ако смо свакога дана ишли у школу и мољакали.</p> <p>Глад овлада у највећем степену |
| <p>Сутра дан, због Бубице, не одох ни у школу.{S} Обоје смо се дали у потеру за њом али узаман, |
| ци идите кући, па сутра у осам сахати у школу...{S} Известићу ваше директоре.</p> <p>Из кварта |
| не оздравиш.</p> <p>— Морам долазити у школу, јер немам куда на другу страну, — помислих, али |
| о радиш... </p> <p>— А могу ли ја ићи у школу?</p> <p>— Идиш, идиш...</p> <p>— Е, онда добро, х |
| 61" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и данас?!...</p> <p>— Па данас је |
| — Госпођо, ја у осам сахати морам ићи у школу ради пробе, јер нам је наређено, рекох госпођи по |
| знаш ли да ја без задатка не могу ићи у школу?!...</p> <p>После тога изиђе и госпођа, па између |
| у да их одмах оправи, јер не могу ићи у школу пошто других немам,... и то одмах, разумеш <pb n= |
| </p> <p>— Хоћу, али само ако могу ићи у школу. </p> <p>— Па дабогме да можеш.</p> <p>— Онда хоћ |
| д немаш никаква посла...{S} Можеш ићи у школу, па кад изиђеш а ти опет амо дођи....{S} А где су |
| осам; мислио сам да ћу на време стићи у школу ако се пожурим...{S} Испит је.{S} Док ја спремах |
| } Збогом!{S} Сутра ти доносим доручак у школу макар било и хладно печење, — рече Божа па у најв |
| м?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах је.</p> <p>— Па тако слушиш...{S} Д |
| м у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано код куће се |
| ас молим, госпођо, пустите ме да идем у школу.</p> <p>— А ко ће да кочијаши?!...{S} Не може, не |
| узмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школу и тамо у ходнику да преноћим; али, на моју жалост |
| ахати, кажем госпођи да треба да одем у школу да се јавим те да ме пусте, како бих је могао исп |
| тога проклетог кочијашења те да одем у школу?...{S} Ништа ми друго не оста, но да их напустим |
| ку успремим сто оперем судове па одем у школу.</p> <p>И вечеру смо купили у гостионици, а вино |
| к с млеком у један крај кујне па одем у школу...{S} Госпођа није тада била код куће већ у Нишу. |
| ти обилазећи око чесме, а одатле одем у школу где сам чекао док врата на учионицама не отворише |
| и поједем парче хлеба, па одатле одем у школу.</p> <p>Седео сам на своме месту врло задовољан, |
| ?...</p> <p>Тачно у три по подне одем у школу...{S} Директор ме одмах прими чим му момак јави д |
| е и он.</p> <p>Са, веселим лицем одем у школу, јер у успех нисам сумњао и, збиља, испит из оба |
| ктора Реалке да те прими.</p> <p>Одем у школу за сведоџбу, али господин директор неће да ме при |
| ручам...{S} Једва сам чекао да пођем у школу, те да се тамо одморим...</p> <p>Одређеног дана п |
| арији, ја се у кујни спремах да пођем у школу, ну кад кроз прозор угледам Циганке и нехотично с |
| видео кроз прозор са улице кад пођем у школу ни броја се не зна...{S} Није био редак случај да |
| једну свешчицу чисте хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упита |
| ајпреча ми је брига била да се упишем у школу и да нађем место...{S} Тако је и било; одмах, сут |
| да сутра идем у варош те да се упишем у школу,... последњи је дан...</p> <p>— Сутра не можеш,.. |
| о сам да тога има, па ћу да се упишем у школу...{S} Слушаћу и учити добро...</p> <p>— Тако и тр |
| авете лекареве.{S} По ручку се вратим у школу, а после свршених часова одем код Димчета, млекаџ |
| е једаред страдао, већ се опет упутим у школу...{S} Уђем у двориште и нико ме не примети...{S} |
| сле подне дођем, као обично, зловољан у школу.</p> <p>Око табле, на којој се лепе објаве, беше |
| у.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуњен број, а ја се нисам мога |
| гостионице.{S} Целог дана нисам ишао у школу јер нисам имао кад...{S} Другог дана погодише нек |
| м и сувише посла; три дана нисам ишао у школу.</p> <p>Госпођа се ужасно прозли; није прошао дан |
| Замисли, због тога нисам цео дан ишао у школу!... као и кад се Бубица изгубила.</p> <p>До подне |
| , ну да немам никога с ким бих отишао у школу да се упишем.{S} Они ме позваше да идем с њима до |
| низ степенице као без главе па право у школу.</p> <pb n="293" /> <p>— Господине директоре, дон |
| <p>— Нешто морамо радити, него хајдмо у школу да и ја узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта |
| свега остаде месец и по дана да идемо у школу.</p> <p>Другог дана Васкрса дође код Фанике једна |
| ..</p> <p>Три недеље скоро како идемо у школу, а за то време свечано добијем две двојке и то из |
| Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим |
| ше му се невероватно.</p> <p>Стигосмо у школу...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?... |
| де се мало задржасмо, па после одосмо у школу.</p> <pb n="123" /> <p>За све време док сам седео |
| о ономе чега немамо, а у осам одосмо у школу.</p> <p>Увече, после школских часова, опет се сас |
| , пио и спавао... </p> <p>Чим пођосмо у школу престаде ово ленствовање,.. ваљало је радити..{S} |
| ање, а са осталима да ми доносе храну у школу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај мој д |
| <head>XIII.</head> <p>Одмах по упису у школу ступим на послуживање код једног професора, који |
| ...</p> <p>Оне уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће не |
| ене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на једној клупи г |
| .{S} Треба да научиш ред док не пођеш у школу...{S} Ида ће ти већ показати. </p> <p>— Молим, ко |
| ко...{S} Е, ти, Милане, ако се упишеш у школу, добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у |
| лих, нарочито сиромашних ђака.</p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно вр |
| очише све тешкоће за гимназију и Велику Школу, нарочито за мене пуког сиромаха, — решим се, да |
| јпреча ми брига беше да нађем Учитељску Школу и већ сам у седам сахати био у њеном дворишту.</p |
| одужим гимназију, или да учим учитељску школу или богословију.{S} Најзад, после подужег саветов |
| </p> <p>— Али ја нисам свршио Учитељску Школу.</p> <p>— Знам, али ја мислим да те поставе у Ста |
| оставим ствари и одмах одем у Учитељску Школу да се упишем, али, за пакост, не могох се уписати |
| а, — решим се, да се упишем у учитељску школу, пошто ћу тамо имати благодејање од кога се може |
| <p>— Ми дошли да се упишемо у Учитељску Школу.</p> <p>— Па?...</p> <p>— Нема места...{S} Већ тр |
| исте вредности, јер, свршавајући средњу школу свршавао сам и са <pb n="306" /> послуживањима, п |
| е кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници |
| .{S} Мртва тишина коју једино прекидаше шкрипање снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је |
| трошак, — рече ми госпођа пошто навуче „шлајер“ на нос...</p> <p>— Ево, овде имаш за двадесет и |
| представи слика Идиног „брата“ Јаноша, шлосерског калфе.{S} Она ми је бар казала да јој је бра |
| ушкујући, и, збиља, с леве стране нешто шљапкаше по бари, а <pb n="226" /> у брзо се за тим зач |
| сестра, којој су очи биле пуне суза, и Шовељ испратише ме до на крај вароши.</p> <p>При растан |
| ку за Ниш даде ми зет четири динара а и Шовељ два,... ја сам био задовољан као никад дотле; јер |
| а Јовановић, кога смо у Београду звали „Шовељ“.{S} И он је као школски служитељ био протеран у |
| ми на ум падоше речи Ристе Јовановића — Шовеља: „човек треба да буде издржљив и да се смело пус |
| ајући дуван а и ја насух каву и спустим шољу пред њега...</p> <pb n="100" /> <p>— И ваша је, бр |
| ирна, па сам с тога гледао само у своју шољу и јео.</p> <p>У пола доручка уђе управитељица у тр |
| пред погнула.{S} На столу је лежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала |
| о да си пласт мокре сламе запалио...{S} Шпархерд сигурно није био очишћен од кад је купљен.</p> |
| кад видех да је газдарица већ наложила шпархерд, јер је било рано, и то ми не би право... „Шта |
| а за тим метну једну покривену шерпу на шпархерд.</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархер |
| .</p> <p>Збиља, тада сам први пут видео шпархерд који ми беше права загонетка,... а колико сам |
| њац него на кујну!...</p> <p>У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обеси |
| па онако мокар и озебао завучем се иза шпархерда да се мало огрејем.{S} Госпођа је била у кујн |
| и који сељак однео, па остави онамо иза шпархерда.</p> <p>Тако и урадим...{S} Из торбе узех јед |
| 43" /> <p>Поскидам оне прљаве судове са шпархерда и наложим ватру...{S} Није да се пушило, него |
| била готова она подиже земљан лонац са шпархерда да из њега преручи пасуљ у шерпу, али, на мој |
| масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и |
| Ида дохватив лонац који је био на крај шпархерда и из њега изручи зелен у једну прљаву чинију |
| дног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренц |
| ко тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и |
| , на моју несрећу, дно од лонца оста на шпархерду и пасуљ се сав по њему расплину; госпођа држа |
| врчање а грашке почеше играти по врелом шпархерду...{S} То ми некако паде смешно и ја се гласно |
| ођосмо кући.</p> <p>— Види, ваљада ће у шпархерду још бити жара па метни које дрво док се ја пр |
| а и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пошто сам у пос |
| ла ако хоћеш.</p> <p>Ја узмем стакло са шпиритусом и камфором па наспем на длан, а она раскопча |
| с врата.</p> <p>— Кога ће бити, врага, шта има овде посла? — рекох за себе.</p> <p>— Умрла сам |
| — Немој ти мене учити, знам ја, ваљада, шта ми ваља чинити,... нису ми за бадава дали за каплар |
| ице!</p> <pb n="175" /> <p>— До ђавола, шта ме мешаш са кучетом! — рекох за себе, — изволте, го |
| будеш мој зет?...</p> <p>— Бог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, |
| господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рекох са |
| а непрестано сам узвикивао: „Ох, Боже, шта ли сам ти толико скривио?...{S} Да ли је то мој или |
| а вас!...{S} Само још мало!...{S} Боже, шта ли раде они моји?...</p> <p>Панта узе банку и једну |
| жу, стропоштам на седиште.</p> <p>Боже, шта ми тада не дође на памет.{S} Све сам био као у неко |
| ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пита управ |
| ех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p> <pb n= |
| а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p>Таман з |
| зу, и то је красно чељаде,... гле, гле, шта су ми само дали,... види, види, ох, ох... само да н |
| Циганкама: кад су код госпође долазиле, шта су говориле, како изгледају и т. д.</p> <p>Писар за |
| да се бар једаред сит наједем па после, шта му драго..</p> <p>Другог дана зором кренемо се нас |
| једном речју немамо ништа!!..{S} Даље, шта ћемо јести?...{S} Како ћемо кирију платити?!...</p> |
| >— На гробље?!!</p> <p>— Да, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153 |
| о кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико |
| p>— Седе и она.</p> <p>— Па, господине, шта ћемо сад? — упита шарајући писаљком по столу.</p> < |
| лице сем ове...</p> <p>— Хеј, домаћине, шта си стао?! — викну ми Панта, — деде отвори ову боцу, |
| рави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада били? — упита |
| растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, море, шта сте се ућутали, нисте ваљада онемили! — викнем поно |
| а муца...</p> <p>— Иди, иди, пожури се, шта оклеваш?..</p> <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па о |
| ај још печења, сувог меса, деде, брате, шта си се смрзао,... полажајник је овде!{S} Живео!...</ |
| акат док сам жив!</p> <p>— О, о, брате, шта сте радили за име Бога!... чуђаше се писар.</p> <p> |
| божји створ преживео.</p> <p>— Јадниче, шта ли ће још с нама бити?! — и нехотично за себе проша |
| — Наздравље ти, Милане, — рекох у себи, шта ћеш сад?...{S} Сад можеш до миле воље „пробати“...< |
| > <p>— Куња...</p> <p>— Еј, тешко мени, шта ли му је?!{S} Од куд ме ђаво однесе да одем! — узви |
| и у моју здраву памет.</p> <p>— Говори, шта ти је?!</p> <p>— Не питајте ме,... дајте ми четири |
| икако нисам могла отворити, а и да сам, шта би ми помогло?.... ништа.{S} Једва дођох до прве фи |
| ... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера се неко грубим гласом иза м |
| жајник! полажајник! — гунђа она — о, о, шта ме снађе?!</p> <p>Ми непрестано настављасмо „Рождес |
| ом.</p> <p>— Ја сам главом, брат-Мирко, шта си рад?</p> <p>— Хоћу пријатељски да те замолим, да |
| евносно — дремао.</p> <p>— Еј, ти тамо, шта куњаш?!... викне ми наставник немачког језика...</p |
| у, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја вама толико учинила да ме тако мрзите.</p> < |
| какву титулу.</p> <p>— За Бога, Насто, шта је то? — поче Чика-Тоша уплашено.</p> <p>Она немаде |
| стукнув један корак назад.</p> <p>— Ех, шта ми се тиче?...{S} Тиче ми се...{S} Куда ћеш говори? |
| p> <p>— Има дежурни писар али спава,... шта хоћете?!... </p> <pb n="158" /> <p>— Хоћемо с њим д |
| ..{S} За мене је ипак лакше, али ти,... шта ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало ча |
| ="103" /> <p>— О часни их крст убио,... шта ме у мојој кући снађе,... гледај, молим те!</p> <p> |
| тоаром.</p> <p>— Овуда је лепши пут,... шта се кр’аш тамо по тим џомбама? — рече он љутито.</p> |
| иста закуца.</p> <p>— Кој лупала ту,... шта че?! чух Идин глас.</p> <p>— Отвори! — грмну господ |
| лако изиђем из канцеларије питајући се: шта ли ћу му после подне, кад овде више немам посла, и |
| , час устанем и шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колик |
| ћа зауставим се један тренутак мислећи: шта ми ваља предузети и најзад, решим се да идем на Кал |
| и а ја сам се чешао, превртао и мислио: шта ће најзад бити.</p> <p>Сутра дан, око девет сахати, |
| знам, — одговорих а међу тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p |
| силног дувана.</p> <p>— Ко си ти?!.{S} Шта ћеш?!... упита ме кад ступих унутра.</p> <p>— Па ја |
| посла!...{S} Запни у ледину бре!...{S} Шта мени вали без чколе?!{S} Ја како, у ледину, а не по |
| а, морам ићи; хвала вам на части!...{S} Шта ли они моји, Боже, сад код куће раде? — рече устају |
| д се окуражи Тоша.</p> <p>— Ћути!...{S} Шта ме се тиче празник, — прекиде га Наста, — мангупи!. |
| е тога; нећу о томе ни да мислим!...{S} Шта буде, нека буде: негде морамо спавати.</p> <p>— Нај |
| ра!...</p> <p>— О, часни га убио!...{S} Шта ти је?!...</p> <p>— Молим вас, госпођо, викните и в |
| оји... хе-хе-хе, како је то лепо!...{S} Шта ли раде они моји?</p> <p>— Бог зна, он је свуда, — |
| ра улазећи.</p> <p>— Добро јутро!...{S} Шта ћете?</p> <p>— Има ли ту кога од чиновника?</p> <p> |
| ! — грмну господин.</p> <p>— Охо!...{S} Шта ће бити сад ће бити! рекох задовољан.</p> <p>Врата |
| ући у нокте.</p> <p>— И ју, и ју!...{S} Шта је могло с њом бити?!..{S} Слатко, добро моје куче! |
| ручковали, али опет моћиће се, а?...{S} Шта велите? — упита Панта...</p> <p>— Па не браним...</ |
| /p> <p>— Како ти се зове госпођа?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох |
| > <p>— Ама каква си ти сила овде?...{S} Шта хоћеш ти?! — рекох доста дрско, гледајући га право |
| на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> <p>— Ето, ’хоће |
| ина...{S} Какав поп, какав Симче?...{S} Шта ти бунцаш Бога ти?!{S} И ју, ала <pb n="272" /> си |
| ао и она баба.</p> <p>— Ко је то?...{S} Шта је?...</p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта х |
| р су се с панађура празна враћала...{S} Шта је даље с њим било не знам; јер од то доба, нити са |
| се знало ко је старији а ко млађи...{S} Шта сам знао?..{S} Морао сам трпити и све сносити у ово |
| грте не беше ми ни на крај памети...{S} Шта ће ми то?!...{S} Бејах <hi>богат</hi>!!...</p> <p>У |
| х.</p> <p>— То је мало, врло мало...{S} Шта мислиш ти са толико да урадиш, то није доста ни за |
| бар мало сламе, са свим је празно...{S} Шта ли ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће ре |
| ко се осећах пријатно и задовољно...{S} Шта ми тада на памет не дође...{S} Мислио сам о свему; |
| е..</p> <p>— Према свецу и тропар...{S} Шта сте ви, молим вас? — планем ја и устанем, — а шта с |
| бојао да не скрхам ногу или врат...{S} Шта сам знао да радим већ да мирно седим?{S} Знао сам д |
| не уђоше у собу а ја одох у школу...{S} Шта је даље било не знам, тек мене идуће недеље, (а био |
| и...{S} Подсећате ме на моју децу...{S} Шта ли сад раде?...{S} Па за то сам и дошао, а имате и |
| амо друкче намештене но прошло вече.{S} Шта сам знао да радим: прођем два-три пута преко собе, |
| , али га не нађох,... беше све пуно.{S} Шта сам знао да радим, морао сам лећи, али где?...{S} У |
| та.</p> <p>— А можете ли да плаћате?{S} Шта сте ви?—</p> <p>— Ми смо ђаци...{S} Кирију ћемо пла |
| ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта имам да радим, јер ја морам у школу ићи? — упитах ј |
| /> <p>— Добар дан, — отпоздравим га, — шта желите?</p> <p>— Седи ли овде Н. Н. удова?</p> <p>— |
| ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...</p> <p>Она оде горе па се |
| оја долазаше од фењера испред каване, — шта ћете и куда ћете овако рано?..{S} Где сте били?</p> |
| /p> <p>— Пст! — прекиде један ћутање, — шта то стење?...</p> <p>Ми застадосмо ослушкујући, и, з |
| . викну она најзад дошав мало к себи, — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упита |
| зи?!... упитао бих се често пута сам, — шта је оно боље од мене?!...</p> <p>Бог или ђаво, не зн |
| ролетна ме грозница од страха ухвати. — Шта ће бити сад ће бити — рекох кад ме она људескара шч |
| сних турских сокачића, за тим гласно: — Шта ћемо тамо?</p> <p>— Па тамо <hi>Господин</hi> седи. |
| очима тражи...</p> <pb n="160" /> <p>— Шта гледаш? — упита писар, — кога си дотерао?</p> <p>— |
| их сав посао...</p> <pb n="261" /> <p>— Шта?!.</p> <p>— Морам ићи у школу...</p> <p>— Зар и дан |
| своје житије...</p> <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме |
| <p>— Слободно!</p> <pb n="312" /> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За ш |
| .. почех муцати.</p> <pb n="24" /> <p>— Шта си ти а?.{S} Напоље, хуљо једна, хоћеш да крадеш ва |
| ех из свега гласа плакати!... </p> <p>— Шта ти је, магарче један, шта се дереш ту?! — продера с |
| , — рекох трчећи низ улицу... </p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо? — упита госпођа кад дођох.</p |
| , — шта је то ако Бога знате?!</p> <p>— Шта, молим? — упитам и пођем к њој, али, кад угледах ли |
| човеку подиже косу на глави..,</p> <p>— Шта је ово? — питах се и не могах к себи да дођем, међу |
| ! — (ту показа руком на Мишу).</p> <p>— Шта велиш ти, Мишо, а? — упита писар више као од беде.< |
| после празника разговарати!...</p> <p>— Шта?..{S} Да вас оставим... сад ћу ја вама показати, би |
| ом стању,... прави мртваци!...</p> <p>— Шта је, море, шта сте се ућутали?...{S} Где сте до сада |
| , имао да нам „смрси конце“...</p> <p>— Шта је то било? — поче опет жандарм.</p> <p>— Ето, види |
| ут чеш топијеш ова оклакија...</p> <p>— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да |
| {S} Био је у лицу као земља...</p> <p>— Шта је Ристо? — упитам га бојажљиво.</p> <p>— Не питај! |
| погледали,... већ на против...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Лепо смо се разговарали</p> <p>— О чем |
| куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња!...</p> <p>— Баш куња? |
| се, — не, нећу,... доцније...</p> <p>— Шта је? — упита Чича Мирко.</p> <p>— Одведи ове у кварт |
| ачеках већ загребем на поље...</p> <p>— Шта си после радио?</p> <p>— Морао сам негде преноћити. |
| ни један на то не осврташе...</p> <p>— Шта је? — упита каплар кад се дотетура до нас једва изг |
| зик завезао од чега не знам...</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо? — упита Панта кад уђосмо...</p> |
| јближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере, који није с нама |
| — Ја сам дошао да вам јавим...</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за |
| рно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господине, — поче госпођа писару, — сирото |
| а му је рука, то сам осетио...</p> <p>— Шта кмечиш туда, несрећо једна а?!! опет ми подвикну.</ |
| какву дотле никад немадосмо...</p> <p>— Шта мислиш да купиш? — упита ме Пера пошто новац вратис |
| е му скоро сви у један глас...</p> <p>— Шта, повампирио се?!{S} Какав Милан?!</p> <p>— Па, ето, |
| о ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се занимате?</p> <p>— Ми смо ђаци, — |
| азаћу господину председнику...</p> <p>— Шта, шта да му кажеш?!</p> <p>— Да немате новаца, — рек |
| кажем!</p> <p>— Ја оклевах...</p> <p>— Шта чекаш?! — опет ће она а сикће као змија.</p> <p>— М |
| вори?!...</p> <p>— На пијац...</p> <p>— Шта, на пијац?!...</p> <p>— Да.</p> <p>— Код кога си ти |
| <p>Онај се врати на „линију“.</p> <p>— Шта си ти? — поче ме сад овај други испитивати.</p> <p> |
| Ићи не могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из ко |
| сведоџбу добих и шамар прида.</p> <p>— Шта, шамар?!...</p> <p>— Да,... она ме несрећа баш пошт |
| ем једноме, који беше с краја.</p> <p>— Шта ћеш мали? — упита ме кочијаш, бришући точкове, — хо |
| лампе која је на столу горела.</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се препирете ту? — упита писар.</p> < |
| м у канцеларију код господина.</p> <p>— Шта је, Ћато, — упита ме он кад уђох, — одкуда ти овде? |
| а у лицу беше бледа као крпа.</p> <p>— Шта је, госпођо? — упитам гледајући је онако усплахирен |
| их нађем Здравковића, бравара.</p> <p>— Шта ћеш овде? — викну он кад ме угледа.</p> <p>— Па... |
| ију у овој улици, — рече Пера.</p> <p>— Шта ће вам?</p> <p>Пера му исприча врло искрено каква н |
| а?...</p> <p>— Видећемо сутра.</p> <p>— Шта мислиш да радимо с тим новцем?</p> <p>— Ја мислим д |
| оро читав сахат чекајући тебе.</p> <p>— Шта има ново?</p> <p>— Опет сам на улици.</p> <p>— То н |
| не чекајући да ме чича позове.</p> <p>— Шта ћеш ти, брате? — продера се благајник, чим ме углед |
| <p>Врата се отворише и он уђе.</p> <p>— Шта ћеш ти ту и кога тражиш?!... викну господин као да |
| стрешила као у топовске четке.</p> <p>— Шта је?...{S} Је ли тамо?... — питаше госпођа из собе ч |
| и, — рече и зграби ме за руке.</p> <p>— Шта сам ти ја урадио да тако поступаш са мном? — викнем |
| распознах да је под од цигле.</p> <p>— Шта је ово и која је вера?! — питах се за госпођу, — ка |
| уклим гласом и стаде преда ме.</p> <p>— Шта се то вас тиче? — одговорих устукнув један корак на |
| и разрогачила па ни да трепне.</p> <p>— Шта је сад? — упитах се.</p> <p>— Господине!... викну о |
| шком муком стеченог, прождире.</p> <p>— Шта је с мојим другом?</p> <p>— Макни ми се с очију, — |
| жност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај дати?</p> <p>— Ма кол |
| пола затвореним очима гледаше.</p> <p>— Шта нас сад овај овако гледа?... — рекох у себи, а за т |
| их како ми се образи зажарише.</p> <p>— Шта је то?! — викну професор.</p> <p>— Овај ме убо за в |
| кну Пера полако кад ови уђоше.</p> <p>— Шта је?...{S} Познајеш ли их? — упитам Перу полако.</p> |
| ругови су ме чекали на Нишави.</p> <p>— Шта уради, бре?! — повикаше кад им приђох, — ми се овде |
| дођи одмах у кварт врачарски.</p> <p>— Шта ћу ја тамо? — упитах зачуђено.</p> <p>Жандарм оде, |
| ...{S} Часови већ беху почели.</p> <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера с |
| и а у лицу се још јаче зажари.</p> <p>— Шта сте ноћас радиле са Р...ом у вуни?...{S} Колико има |
| оје је било жалосно погледати.</p> <p>— Шта ли траже ове жене овде?...{S} Сигурно помоћ, — реко |
| Ја сам, овај... почех муцати.</p> <p>— Шта си ти: овај.. говори!</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Какав |
| ла код вас нити смем долазити.</p> <p>— Шта још хоће?!.. — опет дрекну господин.</p> <p>— Тражи |
| седнем за сто и почнем учити.</p> <p>— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори м |
| и јутрошњицу, — рече излазећи.</p> <p>— Шта сам знао да радим него да је покорно и учтиво молим |
| ануара, јавим се управитељици.</p> <p>— Шта сте ради? — упита ме она намрштено кад уђох у канце |
| едном гвозденом шипком у руци.</p> <p>— Шта ћеш, бре, ту? — викну он као из бачве.</p> <p>— Тра |
| вама беше сасвим заклонио очи.</p> <p>— Шта тражиш?</p> <p>— Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> < |
| де сам, а и с њом сам пио чај.</p> <p>— Шта се ње тиче куд ти идеш.{S} Ниси ти више дете...</p> |
| ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тражио у Пироту?</p> <p>— Био сам код сестре и з |
| рвеше у ходник па и управитељ.</p> <p>— Шта је, шта је?!...{S} Ко се то дере као магарац?! — пи |
| Поред њега се осећах сигурним.</p> <p>— Шта ћемо сад да радимо, — поче он, — ја не могу да оста |
| та отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! — викну директор.</p> <p> |
| али млађи остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави |
| рата почех лупати као помаман.</p> <p>— Шта је, шта лупаш?!... — чух госпођин глас где виче.</p |
| госпођа а за њоме и господин.</p> <p>— Шта је, шта је детету? — упита госпођа уплашено.</p> <p |
| Црног иза кога сам ја стајао.</p> <p>— Шта ти цврчиш голуждравко?..{S} И ти зар имаш нешто да |
| Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Изл |
| о друмом у среску канцеларију.</p> <p>— Шта ћу ја тамо?...{S} Нисам никоме ништа скривио!</p> < |
| у управитељичину канцеларију.</p> <p>— Шта желите, госпођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— Изво |
| ника чича ме дочека у ходнику.</p> <p>— Шта би? — упита ме радознало.</p> <p>— Даде ми пет дина |
| то на пса окренувши се к њему.</p> <p>— Шта ћеш ти ту а?...{S} Од куда си дошао, говори? — прод |
| кивао сам Божу на Калемегдану.</p> <p>— Шта је? — упитах чим га спазих да долази.</p> <p>— Врло |
| учтиво поздравим скинув капу.</p> <p>— Шта ’хоћеш?...</p> <p>— Дођох због уверења...</p> <p>— |
| о?</p> <p>— Хајд’мо у звонару.</p> <p>— Шта ћемо тамо?!</p> <p>— Па не можемо, ваљада, овде ост |
| опет врати и одведе ме писару.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш? — упита ме овај кад уђох.</p> <p> |
| врата у намери да одем писару.</p> <p>— Шта ћеш? — упита један жандарм с поља.</p> <p>— Молим в |
| већем очајању изиђем на улицу.</p> <p>— Шта да радим? — питах се, — нити сам више за школу нити |
| а идете на железничку станицу.</p> <p>— Шта ћу тамо?!</p> <p>— Још ме питате!..{S} У место да с |
| ће нам они рећи? — одговорих.</p> <p>— Шта ће рећи?...{S} Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да ба |
| о да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта радиш ти, море, зар још ниси отишао?!... за тим ево |
| љено питање процеди кроз зубе:</p> <p>— Шта ћу, тако ми је, ваљада, суђено,... из ове коже у др |
| уђосмо у канцеларију упита ме:</p> <p>— Шта је то било?</p> <p>— Па ето, господине, ја сам вам |
| кажем: „збогом“, а она ће тек:</p> <p>— Шта си ово донео, зар је ово месо, а?!..</p> <p>— Па ме |
| а одговорим, а господин викну:</p> <p>— Шта си радио с дететом, несретниче?</p> <p>— Изгорело с |
| ледах зачуђено, па онда рекох:</p> <p>— Шта кажете?!...</p> <p>— Би ли пристао да будеш мој зет |
| г ти дао.{S} Колико ћеш узети?</p> <p>— Шта имам да ти узмем?{S} Бог ће то мени с друге стране |
| — али коме сад да се обратим?</p> <p>— Шта ћеш младићу? — упита ме један чича врло благо, који |
| баталте ви то, него куда ћемо?</p> <p>— Шта би друго радили него да шврљамо по вароши.</p> <p>— |
| > <p>— А ко мени јамчи за вас?</p> <p>— Шта кажете?! </p> <p>— Ко ми јамчи, велим, да ви нисте |
| : један, два, три,... седам! —</p> <p>— Шта је ово? — питах се па опет почнем бројати, али седа |
| говорио: „дошао ви је онај(!)“</p> <p>— Шта је са молбама? — беше ми прво питање.</p> <p>— Ништ |
| , како сам вели: „мутио воду.“</p> <p>— Шта ме у животу сналазило,— вели он, не би данас било о |
| и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> <p>Чим су се Бе |
| сахата све механе и каване затворене, а шта би ми хаснило да су биле и отворене, кад ни пет пар |
| </p> <p>— Уверавам те да нећу бегати, а шта би ми то и помогло?...{S} Веруј ми нисам ништа скри |
| ати одмора, ну брзо се с тим помирих, а шта сам друго знао да радим... „Све ћу трпети али школу |
| и то је доста далеко, знам где је,... а шта си ти?...</p> <p>— Ђак.</p> <p>— Тако, а кога имаш |
| пут удати...{S} Чудо од носа!!...{S} А шта, тек, да кажем за очи и уста, нарочито очи, које су |
| , молим вас? — планем ја и устанем, — а шта сам ја?{S} С толиким сам људма имао посла, који су |
| ам велим! — продера се опет пандур, — а шта ти чекаш?</p> <p>— Ја ћу остати овде, — одговорих.< |
| мо у рупу!...</p> <pb n="276" /> <p>— А шта ће вам то?!...</p> <p>— Па нека му је мекше!...</p> |
| оспођо, ми смо заиста браћа!</p> <p>— А шта сте ради?</p> <p>— Ми се трудимо да поштеним начино |
| тебе, — рече Нисим кад уђе.</p> <p>— А шта ми то вреди кад се не могу с њима састати?...</p> < |
| м! — повикаше они кад уђоше.</p> <p>— А шта бисте ви хтели?!...{S} Хоћете ваљада салон за осам |
| Дуван...{S} Их, чибук немам.</p> <p>— А шта ти је то у руци?</p> <p>Он загледа.</p> <p>— Еве... |
| шетам по кујни мислећи: шта ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити |
| још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по м |
| д нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?! </p> <p>— Не кледиш ту него чистиш, — прод |
| а ми треба а шта не, шта морам купити а шта не, колико ћу потрошити а колико ће ми остати, час |
| та не знаш. </p> <p>— Да.</p> <p>— Онда шта ћеш са Здравком кад си ти поштен?...</p> <p>— Ни са |
| у сну могао хркати или кашљати, па онда шта би било?!...{S} Па и онако будан нисам смео потпуно |
| ала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћеш? </p> <p>— Ја сам дошао да вам јавим...</p> < |
| — Нећу ни да чујем за ваше вечере,.. за шта се плаћате овде?</p> <p>— Зацело не да јурим за они |
| >— Безобразниче! — рекох у себи, — а за шта ли те ја служим?!</p> <p>Он је већ држао дизгине и |
| муцати.</p> <p>— Да те није госпођа за шта послала?...</p> <p>— Није.</p> <p>— Па онда шта хоћ |
| о сам до зла Бога озлојеђен...{S} Ни за шта нисам марио, макар ме и убили, па за то, као помама |
| оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене матере нађем кап |
| због угурсуза, који на овај свет ни за шта друго нису створени, него да другоме зла чине!{S} А |
| ладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="36" /> <p>Сељаци се је |
| вас прочитајте ми то писмо да видим за шта се окривљујем!</p> <p>— Добро, слушај!</p> <pb n="2 |
| лог Београда по оној цичи, да је бар за шта него ни за шта...</p> <p>Кад стигох код куће њене м |
| равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...</p> <p>То је све шт |
| сма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...</p> <p>Због навале задржах се на чесми по |
| Нисам их никад ни имао.</p> <p>— Збиља шта ти је?!...</p> <p>— Ништа!...</p> <p>— Ама видим ја |
| останем до краја школске године, па ма шта трпио, а знао сам да ће тада бити доста празних мес |
| ио сам узрок да од госпође изиђем па ма шта трпио, и он ми се одистине случајно указа...</p> <p |
| и била узалудна, али се више не може ма шта било...</p> <p>— Да сте били паметнији било би за в |
| >Чл. 9.{S} Ни један не сме нити може ма шта предузимати без споразума и одобрења нашег.</p> <p> |
| двојица остадоше...{S} Ваљало ми је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас не |
| као живе ватре.</p> <p>Ваљало ми је ма шта предузети за преноћиште.</p> <p>Прво ми на памет па |
| и, — лако је кад зуји мува око ува, ама шта ћемо <pb n="84" /> сад кад веје снег око ушију?{S} |
| , другог виљушку, трећег нож, боцу, ама шта дохвати, а једном зграби чак и хлеб који је стајао |
| снега испод мојих ногу...</p> <p>— Ама шта је ово те никога на улици нема? — питах се, — као д |
| истргнув ми чизме из руку.</p> <p>— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоћ |
| е И... у К... улици бр...“</p> <p>— Ама шта ће ти, брате, то?...{S} Стави само: „Правила о дома |
| лим вас, господине, ја...</p> <p>— Нема шта да ме молиш, разумеш ли?</p> <p>— Па добро, кад нем |
| ибојавао; јер нисам могао предвидети на шта ће изићи.</p> <p>Напомињем да је госпођа увек одвај |
| куда би на другу страну?...{S} Бог зна шта би од нас било, да у таквим приликама није било Кал |
| ија,... да не поврати зло...{S} Бог зна шта би било!</p> <p>Ишли смо у школу редовно сваког дан |
| охте ми се да, запалим цигару и Бог зна шта би дао само да повучем један дим!...{S} Цео свет ви |
| ако уморио.{S} Да сам га стигао Бог зна шта би било...{S} Ту седнем на један камен а он одјури |
| ти; баба ме гледа па се чуди,... не зна шта ми је.</p> <p>Ни сам не знам како се обретох на „Зе |
| те чуди,... свашта се мења...{S} Ко зна шта ће још с нама бити...</p> <p>На станици се добро по |
| у у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог да.</p> <p>После подуже дебате са са старим |
| ола.</p> <p>— Он не уме.</p> <p>— Е, па шта ћу ја сад?...{S} Ићи не могу па све за бадава.</p> |
| д некуда довукли она двојица, и пећ, па шта више газдарица нам даде и неку исцепану и у пола ис |
| е он био између првих људи у округу, па шта више и народни посланик и пре и после тога, као и д |
| <p>— Е, па, добро, да чујемо Панту, па шта он буде предложио у напред примам, рекох ја. </p> < |
| алим... куда ћеш?...</p> <p>— Ех,... па шта ми Бог да, ја знам да никоме ништа нисам скривио!.. |
| икако не можемо наћи стан. </p> <p>— Па шта да радимо? — упитасмо сви готово у један глас.</p> |
| к ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па шта хоћете са мном?!</p> <pb n="198" /> <p>— Сад ћеш ви |
| коју сам била и заборавила.</p> <p>— Па шта је даље било?</p> <p>— Мој муж, Фридрих, пре неколи |
| одговори служитељ и изиђе.</p> <p>— Па шта си тамо радио? — упитаће ме писар после мале паузе |
| лицу.</p> <p>— И сам видим.</p> <p>— Па шта да се ради?!</p> <p>— Бога ми не знам...{S} Мени је |
| , кад ме нећеш ни да чујеш.</p> <p>— Па шта си то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели |
| а, на гробље, шта се чудиш?</p> <p>— Па шта ћемо тамо?</p> <pb n="153" /> <p>— Ја бих и сад одм |
| велики празник ишли би сви до ђавола па шта буде од нас...</p> <p>— Шта сте ви, с чиме се заним |
| ајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох <pb n="237" /> оштро, а једва са |
| морају зауставити и да ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар |
| и оде, а мене остави под миндерлуком па шта ми Бог да...{S} Ништа друго није могао ни чинити... |
| год хоћете, а на случај да вас ко пита шта ћете овде, одговорите му, да сте дошли код Панте и |
| кидајући другом руком шал.</p> <p>Видев шта ће бити нисам дуго премишљао, већ изненада измахнем |
| : негде морамо спавати.</p> <p>— Најзад шта нам Бог да, волим и то претрпети него још једаред н |
| неваља.</p> <p>Испричам му потанко све шта се са мном десило и завршим причање тужним закључко |
| ах и најмању ситницу...{S} Казах му све шта је госпођа са мном радила и ја с њом.</p> <p>— Луда |
| их напустим и — побегнем, па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да |
| ка.</p> <p>Касапин се насмеја, јер виде шта сам намеравао, па узе џигерицу и осече, мислим, сам |
| бу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од мастила, оно мало зло |
| осталом то се да трпити, само кад није шта друго...{S} Хвала, збогом!...</p> <p>На Св. Јована, |
| животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја мишљах да је по мене био добар слу |
| прекрстив ноге као паше.</p> <p>— Дакле шта мислите ви — поче Панта као понајстарији, — како ће |
| дошли, а нема ни осталих.</p> <p>— Море шта ме се тиче за остале хтео, сам да смо ми овде сви, |
| уд, па зато смо и ћутали прибирајући се шта да одговоримо. -</p> <p>Ову слику осветљаваше слаб |
| ети, — рекох у себи, а међутим чуђах се шта им је.</p> <p>— Па за то, молим те, уздржи се, — по |
| ја ћу реферисати!...</p> <p>— Та немате шта да реферишете, — прекиде га Панта, — нама, кад је о |
| Божић?!</p> <p>— Не тиче ме се, радите шта знате!</p> <p>— Али, молим вас, госпођо, оставите н |
| вароши.</p> <p>— Ви шврљајте,... радите шта хоћете, а ја идем да легнем, јер целу ноћ нисам тре |
| е заложили?!</p> <p>— Господине, пазите шта говорите, знате ли ко сам ја.</p> <p>— То ме се нај |
| ече Наста љутито. </p> <p>— Охо, пазите шта говорите, знате ли да је то „опорочавање власти“! в |
| обро наместити ребра...</p> <p>— Купите шта има ту који, — викну она, пошто дође к себи, отвара |
| ник, — ево ти,... ево и теби, па купите шта вам треба.</p> <p>— Хвала, — рече Пера и пољуби је |
| уљак које извади из фијоке, — па купите шта вам треба...</p> <p>Хтедосмо писара пољубити у руку |
| сле подне, кад овде више немам посла, и шта ли ће се то и они постарати?...</p> <p>Тачно у три |
| ш сетити да прегледа црквене олуке, а и шта ће му? нарочито кад су пре петнаест дана оправљени. |
| х у себи па се опет почнем смејати, а и шта сам друго знао да радим?... деца као деца.</p> <p>Т |
| смо у школско двориште не знађах куда и шта пре да погледам...{S} Уједанпут ми се пред очима ст |
| кнула би она сањиво пипајући око себе и шта би дохватила гађала би господина право у лице; он ј |
| <p>— У Ниш...</p> <p>— Како ти је име и шта си ти?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Шта си тр |
| — А,... ти ми мораш казати о чему сте и шта говорили и то још вечерас,... је ли отишла мајка ку |
| </p> <p>— Ја сам...</p> <p>— Ко си ти и шта хоћеш?...{S} Не могу ја овде да зебем!</p> <p>— Та |
| ерем где сам и куда ми ваља даље поћи и шта да предузмем.</p> <p>Најзад решим се да идем у школ |
| у тим размишљах: шта ли је овај човек и шта ли му је то „линија?“</p> <p>— А имаш ли новаца? — |
| сестре и зета.</p> <p>— Ко ти је зет и шта ради тамо?</p> <p>— Не ради ништа,... њега су са ос |
| цније нису долазили кући...{S} Где су и шта раде Бог свети зна...</p> <p>У овој соби остасмо са |
| глави, — узми сав тај новац и купи себи шта ти треба, али увек да останеш тако добар и поштен.. |
| у кварт, иначе ћу...</p> <p>— Немате ви шта, молим вас, они су добра и мирна деца; у осталом да |
| Не могу ништа окусити...{S} Метни, ради шта знаш...</p> <p>— Не брини се, — мишљах, — ја ћу те |
| емо учинити нашу дужност а он нека ради шта хоће.</p> <p>— Шта мислиш, колико ли ће нам онај да |
| .{S} Она упаде у собу зачуђено, да види шта је, а имала је шта и видети: зид сав искварен од ма |
| жајнику се смешка брк, па се и сам чуди шта га је снашло.</p> <pb n="102" /> <p>Привукох пуну п |
| о пацови; могу ми и кућу дићи а камо ли шта друго!</p> <p>— Молим вас, газдарице, имајте на уму |
| сада толико трпео ваше набрецивање, али шта ћу кад сам био принуђен.{S} Најзад и на другом мест |
| ета сам видео да су нешто говорили, али шта не знам, тек после два три минута зачагрља катанац |
| е.</p> <p>Нашу ћемо собу закључати, али шта ћемо да радимо ако газдарица закључа кујну па нас н |
| е није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> <p>— Е, па лепо, шта сам ја |
| и га ја да је он био на моме месту, али шта ћеш: сит гладном не верује...</p> <p>Сврши се и ова |
| го: преко тридесет.{S} Многи нису знали шта смо и ко смо, па са чуђењем гледаху масу подрпане д |
| видели да је горко, али, да би прикрили шта су урадили, морали су јести...{S} Од оне горчине не |
| ако бих те казнио.</p> <p>— Море дај ми шта да једем па ако хоћеш до Петрова дана, — рекох у се |
| ме помилова по глави, — ево ти па купи шта хоћеш, — додаде пружајући ми пола динара у сребру. |
| већ ми беше све јасно.</p> <p>— Говори шта ћеш овде?</p> <pb n="136" /> <p>— Па овај... станов |
| дизгине и бич у рукама.</p> <p>— Чуо си шта је казао господин, — рече госпођа, — а сад се торња |
| авимо ове ствари, па ћемо после гледати шта ћемо и куда ћемо, рекох, Божи, а за тим пођосмо ка |
| а узмем сведоџбу, па ћемо после гледати шта ћемо, — рекох им устајући.</p> <p>Уз пут до школе и |
| нат захладнило.</p> <p>— Морамо гледати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови коли |
| па да легнемо, а сутра ћемо већ гледати шта ћемо и куда ћемо, — рекох.</p> <p>Тако и урадисмо.< |
| 172" /> <p>— Ја ти не могу ни избројати шта ћу све да купим...{S} Само знам да ћеш се зачудити |
| и од овога, једва сам га могао разумети шта говори.</p> <p>— Ето,— повиках кад угледах кавеџију |
| чидер ћеш ти!...</p> <p>— Можете радити шта хоћете...</p> <p>— Је л’ те наговорио Н. Н.?</p> <p |
| може своје дете ударити и с њим радити шта хоће, али ви не можете...{S} Зар ми је мало што мор |
| него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.</p> <pb n="27" /> <p>Беше већ јако захлад |
| .</p> <p>— Ја, несретница, и не слутећи шта он мисли, уђем и кола се крену...{S} Седим ја у кол |
| ест сахати код прија Милке и не слутећи шта се на пољу дешава...{S} Тачно у једанаест устанем, |
| </p> <p>— Шта је? — упитам и не слутећи шта ме чека.</p> <p>— Излази овамо,... показаћу ја теби |
| ког брда угледах ову варош и не слутећи шта ћу тек у њој препатити; јер смо се ми били кренули |
| у дворишту <pb n="141" /> премишљајући шта да радим...{S} На једаред ми сину мисао да се завуч |
| одговорим и изиђем на поље премишљајући шта да радим...{S} Најзад се реших да вратим новац оном |
| .</p> <p>Ослободив се од њега а знајући шта ме чека, као стрела нагнем низ онај поток...{S} Нит |
| ам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, па нема!..{S} Бубице!..{S} |
| олача и сува меса,... свега.</p> <p>— Л шта вам је то у боци? — упитаће.</p> <p>— То зна Божа,. |
| ћи држећи лампу мало подигнуту и гледам шта се ради...</p> <pb n="49" /> <p>Кад буду готови т. |
| ла сахата...{S} Кад изиђох на поље имам шта и видети: дува хладан ветар као помаман, а киша шиб |
| најзад вас се ништа не тиче одкуда нам шта, већ вас молим да нас оставите, па ћемо се после пр |
| ухо није чуло; ја не <pb n="3" /> знам шта је то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то |
| аче и ми били лопови.</p> <p>— Сад знам шта нам ваља радити.{S} Лако ћемо наћи онога чије су па |
| пођо, нешто нам Кастор куња,... не знам шта му је...</p> <p>— Шта?...</p> <p>— Кастор нам куња! |
| то родитељска љубав и нега; ја не знам шта је то „сине мој“ — о томе немам појма...{S} Остао с |
| х у себи, а за тим гласно: — ја не знам шта ћу да радим, јер ако се сутра не упишем онда...</p> |
| певати: — а-а-а-а....</p> <p>Ја не знам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држа |
| а траже кога хоће да их служи; јер знам шта ћу добити ако останем сам.</p> <p>— Добро, добро, — |
| ше ми две двојке. </p> <p>Размишљао сам шта да радим...{S} Ако у овој кући останем пропашћу.{S} |
| .</p> <p>Најзад се умирих и испричах им шта је са мном било...</p> <pb n="208" /> <p>— Е, тако |
| миш, а у дан ми стоји на вољи да радим шта хоћу, а могу и цео дан преседети <pb n="118" /> у ш |
| ама и сиђе доле.{S} Љубопитљив да видим шта ће бити устанем и приђем к једном прозору, <pb n="3 |
| де на под и лупи.{S} Сагнем се да видим шта је, кад оно флаута!..</p> <p>— Видите, госпођо, как |
| ђутим непрестано ме је копкало да видим шта ми је баба дала...</p> <p>Пошто не бих у стању да љ |
| одмах вратити у Београд, те да спремим шта ми треба за школу.</p> <p>— Нећеш ти школе ни видет |
| ст.</p> <p>Мика је већ писару све казао шта је са мном.</p> <p>— Иди па гледај да нађеш место, |
| ицу не говорећи ништа; ја сам размишљао шта ми ваља сад предузети, а то је, без сумње, и Божа м |
| ме дроњавом канабету дуго сам размишљао шта ћу да радим и, најзад, дођох до закључка да идем на |
| Београду сам гладовао, али кад сам имао шта да једем, ма и сувог хлеба, или најгоре јело било, |
| ријем — и био сам радостан кад сам имао шта да их послушам.</p> <p>Госпођице су по срцу и карак |
| „попаковане“ — у торби...{S} Нисам имао шта много спремати...{S} Узех торбу и неке ситнице испо |
| ..{S} Веома сам био гладан а нисам имао шта да једем нити за шта хлеба да купим...</p> <pb n="3 |
| о уплакан почнем:</p> <p>— Кад бих имао шта да вам помогнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— |
| ј господичић, који од беснила није знао шта да ради...</p> <p>— Хеј, позорниче! — викну он једн |
| сто да су прави лопови...{S} Нисам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах |
| беше се јако изгорело...{S} Нисам знао шта да радим; јако се уплаших а и веома ми га би жао... |
| ета до главе и обратно...{S} Нисам знао шта је он и коме сталежу припада...</p> <p>Колико сам б |
| изиђе и госпођа из собе.{S} Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други.. |
| p>— Хочеш слушила?</p> <p>Ја нисам знао шта је и ко је она.</p> <p>— Како да служим?{S} Шта има |
| ја остах да учим, али ништа нисам знао шта читам, јер ми се непрестано по глави врзао Тонични |
| за један дан научим!!</p> <p>Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она...{S} Нисам ни сл |
| јаницама у руци и испод очију посматрао шта се збива, а шта је и о чему мислио то он зна...</p> |
| p> <p>Сигурно му је Панта уз пут причао шта је газдарица казала, тек кад дођоше рећи ће јој при |
| реч по реч и далеко одосмо.</p> <p>Ево шта је у ствари било:</p> <p>Неки трговац поклонио је з |
| ...</p> <p>— То не велим.</p> <p>— Него шта велиш?!</p> <p>— Молим вас прочитајте ми то писмо д |
| а хоћеш ли да послужујеш?</p> <p>— Него шта ћу!...</p> <p>— Изгледа ми да си ваљан младић,... а |
| павао на Калемегдану до миле воље и јео шта бих имао.</p> <p>— То зна и моја баба, — додаде дру |
| ="219" /> џепу...{S} Одмах сам приметио шта хоће, па сам добро оком измерио докле бич може да д |
| мотуљак прилично тежак; нисам ни слутио шта је у њему; ја га стрпам у џеп, опет пољубим бабу у |
| е благословена биљка, па нека говори ко шта хоће...</p> <p>Осушим руке испод пазуха, и, пошто с |
| о и сви се у ухо претворисмо, да чујемо шта и коме Наста говори.</p> <p>— Где су? — прекиде тиш |
| ах у дворишту.</p> <p>— Чекај да видимо шта си донео! — викну она.</p> <p>— Можеш гледати, вала |
| ти одем на пијац с господином да купимо шта треба за ручак.{S} На пијацу смо се задржали четврт |
| је, да нисам крив.</p> <p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу ре |
| дове и почнем брисати руке да идем, јер шта сам знао да радим, ал’ ево ти другог:</p> <p>— Шта |
| м те, уздржи се, — поче господин, — јер шта дете о нама може мислити!...{S} Први дан па да глед |
| аврше свађом или тучом.{S} Госпођа ни у шта не рачуна пиво и вино, док не пије ракије, а кад је |
| p>Кад ћата би готов прочита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, предсе |
| вратим се натраг.</p> <p>Кажем касапину шта је.{S} Он нешто крупно опсова па зграби оно месо и |
| орам ствар извидити. —</p> <p>— Нема ту шта да се извиђа, већ на поље с њима, а ако баш нешто и |
| ећа, јер ко ће још знати често у животу шта је срећа а шта несрећа, еле шта је да је, тек ја ми |
| {S} Сетих се свега минулог...{S} Мишљах шта ћу сад да радим и куда ћу?!..{S} Пет пара нисам има |
| нских прозора и кроз пукотине посматрах шта се ради у судници.</p> <p>Лепо видим председника и |
| ра газда?</p> <p>Ја му укратко испричах шта је се са мном десило.</p> <p>— О, о! — узвикну Ђера |
| ш, то је лепо од тебе...{S} Ти већ знаш шта прво треба урадити...{S} Хајд’, хајд’, благо мени, |
| Дакле, — поче писар, — да ми лепо кажеш шта си јуче у општини говорио?</p> <p>— Ја ништа нисам |
| <pb n="245" /> <p>— Пробај, па да видиш шта ће бити,... ти мислиш да те се ја плашим...{S} Приј |
| ћ ми подвикну:</p> <p>— Одмах да скупиш шта имаш, па да се одавде с места торњаш.</p> <p>Пошто |
| а ћеш ићи на пијац да купиш кифле и још шта треба,... видићу,... сад одмах легни.</p> <p>Ја се |
| е, ова деца нису крива; и ја имам деце (шта ли, Боже, сад раде?...) Дете, децо, дајте полажајни |
| да благослови...</p> <pb n="305" /> <p>Шта је ова имала да благослови не знам, јер ме отераше |
| викну он љутито.</p> <pb n="215" /> <p>Шта сам знао да радим него савијем шипке и изиђем.</p> |
| им лепим градовима преживео!!...</p> <p>Шта сам и како осећао кад сам са Авале угледао Београд, |
| а: „куку мени“ после ове лажи...</p> <p>Шта сам знао да радим, морао сам тако рећи за љубав оно |
| мо, — одговорише њих неколико...</p> <p>Шта сам знао да радим хтео не хтео морадох с њима поћи |
| ! — викну момак и закључа врата.</p> <p>Шта је са Чича Пером даље било ништа не знам...{S} Где |
| ти кажем!...{S} Вуци се напоље.</p> <p>Шта сам знао да радим?...{S} Савијем шипке па изиђем ка |
| ије шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и вратим месо.{S} При по |
| мачке, па би ме могли приметити.</p> <p>Шта сам те ноћи од ове „невинашчади“ чуо и видео, нароч |
| Збогом! — рекох и мирно изиђем.</p> <p>Шта је после било не знам, јер сам тога истог вечера би |
| кујну а из ове напоље под трем.</p> <p>Шта сам знао, морадох и ја устати и Бубицу тражити, а у |
| вио!</p> <p>— Казаће ти капетан.</p> <p>Шта сам знао да радим, морадох се сили покорити, сагнем |
| р је било рано, и то ми не би право... „Шта ће ког ђавола овако рано!“ рекох кад уђох, „она ће |
| гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити сад ће бити“ шану ми Божа, и, заиста, овде |
| да а на лицу јој израз као да се пита: „Шта ће сад овај овде?!“</p> <p>Руке јој дрхтаху и, чуди |
| . мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта ли, Боже, раде они моји?“ па натегне и не скида је |
| како се сећам са најстрашнијом мишљу: „Шта би било да се заспавам док сване, те не могаднем из |
| но блато...{S} Нигде куће!...</p> <p>— „Шта је ово?...{S} Где сам ја?“ —питах се батргајући час |
| радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се преко ноћ ма где зав |
| алогај.</p> <p>— Ја мислим у Пандиловој штали на тавану... има доста сена.</p> <p>— Ма где било |
| у!....</p> <p>— Право велиш...{S} Иди у шталу те накупи мало ситне сламе и сена да метнемо у ру |
| <p>— Видиш, — рече ми он, кад уђосмо у шталу, показујући руком на једно мало црно коњче, — ово |
| прекидох је, — можете му ваш реферат и штампан поднети.</p> <p>— Немојте бити непријатељ самом |
| ШКОЛОВАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1900.</p> </div> <pb |
| .</p> <p>Упутим се навише поред Државне Штампарије и дођем на „Варош Капију.“ Код Валожићеве књ |
| к!</p> <p>Ја сам у почетку мислио да је штап, јер је лулу разбио.</p> <p>— Па немаш дуде...</p> |
| носи, — прогунђах за себе и одох...{S} Штаћеш?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не од |
| екох.</p> <p>— И више и више,... морамо штедети...{S} Славно, славно!{S} Хеј ти, глуви, дај нам |
| скота...{S} Моје осећаје и понос нисте штедили већ сте их на сваком кораку газили...{S} Мислил |
| а радиш, а поред тога да будеш поштен и штедљив; туђе да чуваш, јер ако умеднеш чувати туђе уме |
| признати: белопаланачка је општина врло штедљива,... варош је само на крајевима осветљавала...{ |
| } Јеси ли ти луд?!!...</p> <p>— Не лај, штене једно, док ти нисам сад!...{S} Брже!</p> <p>— Па |
| огу ни људима....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госп |
| ништа ни свршио и могао би бити од веће штете него користи.{S} Поред тога, нисам ни војску одсл |
| ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи.{S} Износим на свет причање Миланово о |
| аст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.</p> <pb n="IV" /> <p>Како се ов |
| ушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у моме јоргану губим колико и ви у целом |
| су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, па се спотиче; неки мушке, али дуге, па се са |
| оворили, само су њене папуче са високим штиклама клопарале...</p> <p>Уђосмо у улицу код „Старог |
| у госпођа Љубица (тако јој је било име) што игда може лупив ногом о под тако, да се све затресе |
| ди.</p> <p>— Јеси ли ти ђак Милан Н..., што код ње послужује?</p> <p>— Јест, ја сам...</p> <p>— |
| авикоше...{S} Из кујне уђосмо у „собу“, што је обоје најпре сачињавало подрум, па после преграђ |
| овао и љутио.{S} Радовао сам се с тога, што ми је се велика беда скинула с врата, а љутио сам с |
| </p> <p>У школу сам ишао доцкан с тога, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на |
| орах у себи, нигде ти душа мира немала, што је данас го и бос, гладан и жедан по снежним алекси |
| м, можда је и моја кривица у томе била, што нисам умео с вама да се опходим како сте ви желели, |
| овољна казна за крађу и несташлук била, што су морали горку цигуру у облику теста јести.{S} Од |
| хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.</p> |
| код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго.{S} Испричах јој како су ми на че |
| ћ беше помодрела...</p> <p>— ....{S}Па, што год желим њима то нек Бог да и вама,...</p> <p>— Хв |
| богме, по мало чак и да ме мази и тепа, што је за мене било као неко <hi>предовољство</hi>...{S |
| кијање!{S} Још је једина срећа била та, што су девојке тако лармале, да једна другу нису могле |
| нам шта ми би, да са врхом онога листа, што сам у руци држао, убодем за врат <pb n="264" /> ону |
| красти сем хлеба, изузев воће из башта, што већ из обешењаклука чине готово сва деца...{S} Због |
| и сувише посла имао.</p> <p>Од новаца, што сам са собом донео, купим још једно одело и све шко |
| ема мени десети део били такви као сад, што ме изненађује, и ја би, не сумњиво, био друкчи, али |
| којом сам, и не знајући, био неки род, што сам тек доцније сазнао, док је она међутим сазнала |
| цама.{S} К томе треба додати да је све, што је на нама било, било исцепано и прљаво, а већ ретк |
| >Вратим се кући и госпођи испричам све, што и њу обрадова,... али, кад јој рекох да због спреме |
| тановао, већ је био дошао да нас обиђе, што је почешће чинио.</p> <p>— Ето, повампирио се Милан |
| ходно објасних како стојим код госпође, што овај и учини.</p> <p>Све трчећи дођем кући потпуно |
| Она је имала једну једину ману а та је, што је своју децу и сувише мазила тако, да је с тим ишл |
| могу па све за бадава.</p> <p>— Шта је, што се не пењеш?! — виче господин госпођи из кола.</p> |
| и остаде као прикован.</p> <p>— Шта је, што не идеш? — упита писар, а жандарм заустави оног што |
| је овде за наш рачун било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупља |
| еђе у право пријатељство, па све време, што нам од званичне, канцеларијске дужности преостајаше |
| ко зна да ова киша и тако ружно време, што ме нагна у кавану, не би узрок овом мом причању, је |
| <pb n="281" /> <p>— Шта је сад, Милане, што си се тако задихао? — упита ме она кад ступих унутр |
| а, па најзад ме упита:</p> <p>— А, бре, што си такав?</p> <p>— Не питај ме, море, него ми одмах |
| гледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну Мирче прилазећ |
| че онај први апсеник.</p> <p>— Еј, бре, што плачеш?...{S} Овде то ништа не помаже..{S} Приђи ов |
| ан поздрав: „Христос се роди“, тим пре, што је потекао од жандарма, који је, по Настином мишљењ |
| пристати, јер нисам имао куд, тим пре, што сам се плашио полиције и да бегством не би учинио в |
| поред писара осећах слободним, тим пре, што нисам био крив.</p> <p>Стигосмо кући.{S} Заре отвор |
| га сам био принуђен трпити све тим пре, што никога познатог нисам имао...</p> <milestone unit=" |
| у њих настаје лом!...</p> <p>У мени се, што ’но кажу: све преврће, и, на послетку све се сврши |
| а беда скинула с врата, а љутио сам се, што да овом човеку овако лепа девојка у део падне...</p |
| коро без своје воље учинио, и кајем се, што одмах нисам признао...{S} Знам само толико, да овде |
| покрити, а земља хладна...{S} Топлоте, што је из кујне долазила, убрзо нестаде... <pb n="86" / |
| ного муке око размажене господске деце, што те распитују имаш ли нову машну онда кад ти црева к |
| ешах у ону гомилу од људи, жена и деце, што беху окупљени око суднице док се на једаред преда м |
| ита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— Бре, бре, ко да |
| и хладно: киша са снегом не престајаше, што ме принуди да журним корацима потражим моје омиљено |
| о, већ изненада измахнем оним кључем и, што сам год имао снаге, лупим га у груди испод саме кљу |
| своје доживљаје од како смо се растали, што их веома занимаше, а по неки чак и сумњаше... чињаш |
| <p>— Врло тешко.{S} Нишлије раде сами, што им служи за похвалу, али и Цигана има много који за |
| аме очеше.{S} Киша поче пљуском падати, што ме принуди да се пожурим...{S} Ишао сам преко неког |
| есо у вис а доња јој усна поче дрхтати, што је био знак да се с њом више није шалити нити ма шт |
| а нам неће ништа, већ ће нас похвалити, што и треба да учини.{S} У осталом ми ћемо учинити нашу |
| ме пусте, како бих је могао испратити, што она одмах и одобри...{S} Наравно да сам ја ово чини |
| м се као какав рентијер...</p> <p>— Еј, што си се замислио — упита ме побратим кад дођосмо на к |
| се кошуља могла исцедити.</p> <p>— Хеј, што спаваш? — упита професор који стајаше преда мном.</ |
| притворише нас...</p> <p>Премишљао сам, што ’но кажу, од сто руку: како да се избавим? „Да нису |
| ручак равно четири гроша...{S} Јео сам, што ’но кажу, као сироче на даћи...{S} Нисам гледао на |
| жбуна.{S} Хладан ветар сече као ножем, што ме принуди да се брзо натраг вратим...{S} У очајању |
| и да се смело пусти у борбу са свачим, што му на пут стане!“ и ја се, збиља, после кратког вре |
| куражи, да се пустим у борбу са свачим, што је противу мене било и да равнодушно издржим к најв |
| о да један апсеник не проговори другом, што ме чисто из заноса трже, јер сам већ мислио да нема |
| ћу вам само рећи још то, да ја и Милан, што се тиче стана, за вас тројицу одговарамо код газде |
| ворих, а веома сам се осећао задовољан, што ме тако срећа послужи, те не морам за неко <pb n="2 |
| игурно зна неког белаја, часни је убио, што друге смртне не могоше докучити!...{S} Пре пуних пе |
| га не повређеног где сам га и оставио, што ме обрадова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| х <pb n="196" /> угушиће ме, и за мало, што ми сузе не грунуше...</p> <p>— Ти ћеш мене учити ка |
| .{S} То је био карактер каквих је мало, што тек данас умем да ценим...{S} До крајности је био п |
| јести сем по мало супе...{S} Сво јело, што је иза ње преостајало, ја сам докусуривао.{S} Док ј |
| ....</p> <p>— Е, како лаје штене једно, што ја боље с њим он све гори, — рече госпођа љутито.</ |
| и и чији си?! — упита ме веома љубазно, што ме јако зачуди.</p> <p>Ја му кроз плач казах и све |
| га, што је госпођа редовно враћала оно, што би господин на пијаци купио...{S} Не би ми било ни |
| се у овој ствари гледа оно и само оно, што сам и хтео и дао; да се гледа суштина ствари онаква |
| тим такав мраз као те ноћи: беше ведро, што ’но кажу, као око, а звезде трепере са удвојеном св |
| некако поносито и гордо, сигурно за то, што је боље познавао град од онога мањег, — а сад треба |
| сам и новаца; једино ме је секирало то, што да потрошим за доручак десет пара кад сам могао пет |
| а Христова суза“ — рече Божа ђаволасто, што жандарму натера воду на уста...</p> <p>— Не би ли б |
| p> <p>Није да сам јео, него сам просто, што но кажу, трпао, јер бејах веома гладан...{S} Лепо с |
| -а-поље!...{S} На поље лоло, распикућо, што ме упропасти? — Дрекну госпођа Љубица (тако јој је |
| међутим сам се спремио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он пот |
| ази! — викну онај исти пандур, Витомир, што ме је и затворио.</p> <p>— Шта је? — упитам и не сл |
| том тренутку да је то био једини терет, што ми га судбина натоварила на слаба плећа још у доба |
| који баци с леђа тежак, претежак терет, што га је дуго, дуго носио по мучном, рђавом путу.{S} М |
| му и ђака, који би вршио спољну службу, што оне и господин врло радо одобре, и наравно, тај ђак |
| ву заповест извршити, благодарећи Богу, што се спасох те да не купам цркнуте псе...{S} Но, још |
| уцњем давао знак ономе другом жандарму, што је спремао коња испод каване.{S} Ово ме опомену да |
| " /> јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала.. |
| ет минута они почеше наизменце да хрчу, што је био знак да тврдо спавају.</p> <p>Причекасмо још |
| исто, нема гада! </p> <p>— Па хајде,... што стојиш уз ту тарабу као прикован?...</p> <pb n="227 |
| и, охладио се!...{S} Еј мени јадној,... што га не чува Бог те убио!...</p> <p>— Па како да га ч |
| д ступих унутра.</p> <p>— Па ја сам,... што сам се погодио да код вас послужујем, — рекох прила |
| >— Шта си одмах забо нос у ту књигу,... што се не одмори мало?. — Упита ме Тоника седајући поре |
| p>Једну једину је махну имала, а та је: што је за псима била луда...</p> <p>Није био редак случ |
| ац је имао једну велику махну, а та је: што из куће није хтео мрднути и ако је био здрав, па сл |
| , сем ако се може сматрати као догађај: што сам имао и рукавице и ципеле и први пут у животу — |
| да убила, ако сам те мало ударила...{S} Што не пазиш?{S} И мајка удари и покара своје рођено де |
| ацу смо се задржали четврт сахата...{S} Што смо купили донесем кући, а већ је било десет минута |
| емим судове и унесем своје хаљине...{S} Што се вино од овог трећег литра више приближавало крај |
| , па се по неки пут доцније врати...{S} Што се осталог тиче могло би нас стотина на оном празно |
| <p>Које је доба ноћи било не знам...{S} Што је мање света на улици бивало, то ме је све већи ст |
| pb n="214" /> владиком и госпођом...{S} Што јест, јест, све су ти жене, с малом, управо не прим |
| , за Бога, немам ни један очишћен...{S} Што питаш?</p> <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне |
| а где да се склоним одмах би изишао.{S} Што сам год у кући радно, радио сам без воље и на свако |
| ам госпођу више но ма кога на свету.{S} Што ми је год заповедила да урадим, урадио сам као од б |
| ио послуживање док не свршиш испите?{S} Што се ниси мало притрпео? — опет ће овај кроз зевање д |
| е, — рекох писару гледајући га у очи, — што је било било, него наредите сада, да ми даду ствари |
| ...{S} Хеј, Ђошковићу! — викну газду, — што ови овде потроше ја ћу платити...</p> <p>— Добро, д |
| — Ко је то? — упита крештећим гласом. — Што лупаш као луд?</p> <p>— Луд ти је дека био, па си и |
| гнем ја бих вам радо помогао. </p> <p>— Што, бре, да ми помогнеш? — упита Ђера мерећи ме од гла |
| метно и обучено... мани се!...</p> <p>— Што мене овако не милује и не мази?!... упитао бих се ч |
| уду, а то ће подуже трајати...</p> <p>— Што сам казао истина је, а то је, да нисам крив.</p> <p |
| рана?! — упитах је зачуђено...</p> <p>— Што ти је Фридрих ставио...</p> <p>— Ама какав Фридрих |
| говорих окрећући фес у рукама.</p> <p>— Што не служиш како ја па да пари зарадиш него ће господ |
| када?</p> <p>— Има десет дана.</p> <p>— Што се не лечиш?</p> <p>— Нисам имао новаца, а немам ни |
| раменима и не одговорих ништа.</p> <p>— Што си такав? — опет ће он.</p> <p>— Болестан сам. </p> |
| се, рукујући се готово ћутке.</p> <p>— Што си за Бога таква? — упитам је и сам не знам што је |
| име?</p> <p>— Милан Н..., ђак.</p> <p>— Што су те уапсили?</p> <p>Ја седох на неку простирку по |
| баш и да бисмо могли не бисмо.</p> <p>— Што?</p> <p>— Види се да си још деран.</p> <p>— Како?.. |
| кад ме сви погледаше зачуђено.</p> <p>— Што је, бре, што правиш ларму кад пари немаш! — викну М |
| још спавају, упита ме келнер.</p> <p>— Што, бре, рече, што?</p> <p>— Шербе ми скувај!</p> <p>— |
| та шарајући писаљком по столу.</p> <p>— Што год хоћете.</p> <p>— Ја сам мислила да ваш поступак |
| ух.</p> <p>— Ја нећу, — рекох.</p> <p>— Што?</p> <p>— Срамота ме...</p> <p>— Немој да си луд; х |
| едан жандарм и набусито викну:</p> <p>— Што стојиш ту, бре?</p> <p>— Хоћу мало да се одморим и |
| ?...{S} Шта је она и кога има?</p> <p>— Што ви питате? — рекох покушав да га обиђем, ну он ми о |
| овамо ближе...{S} Који си ти?</p> <p>— Што седите у помрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то |
| мени већ како буде, — рекох. _</p> <p>— Што се тиче хране ја ти добар стојим, а за квартир се п |
| ско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти с |
| еле букове цепанице, тврде као челик, а што беше сикира, да те Бог милостиви сачува.</p> <p>Ево |
| ето је било ванредно,... сушти тигар, а што је било паметно и обучено... мани се!...</p> <p>— Ш |
| било ми је поред вас горе но у паклу, а што сам то до сада трпео, трпео сам једино с тога, да м |
| о овај стани да ти одрешим руке...{S} А што се не кажеш ко си...{S} Тако!...</p> <p>— Како ћу д |
| осила онда, носи и данас — српско.{S} А што јој лепо стоји мани се, а што и да не, кад је скрој |
| > <p>— Нећу да будем шегрт. </p> <p>— А што да не?!...{S} Берберски занат није тако тежак...{S} |
| ог с вама, шта ви говорите?!</p> <p>— А што ти је то, као бојаги, тако чудо?!</p> <p>— Озбиљно |
| спођа.</p> <p>— И не спавао!</p> <p>— А што?</p> <p>— Целу ноћ, до пред саму зору, нисам тренуо |
| од куда баш нађе сутра?!...</p> <p>— А што да не могу?...{S} Ја ћу сутра устати рано и посао с |
| и, — повикаше она двојица...</p> <p>— А што се тиче лампе и гаса, то ће бити споредна ствар, за |
| !.</p> <p>Она нешто промуца.</p> <p>— А што ми претходно ниси потражила да ти новац вратим без |
| е, — рече онај други полако.</p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{ |
| му пола хлеба у уста стало.</p> <p>— А што да не може?! —- опет ће Пера.</p> <p>— Не може кад |
| — одговори онај први чувар.</p> <p>— А што да нас води у кварт?!... — упита Пера зачуђено, — м |
| , а ти?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— А што се тамо ниси уписао у школу?</p> <p>— И тамо попуње |
| морам још ноћас стићи у Ниш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Због школе, јер ако сутра не будем у осам |
| ишао?!... за тим ево трећег:</p> <p>— А што не идеш, бре, куд сам те послао, животињо једна, зн |
| бан, каљав и поцепан, без једног рукава што ми га жандарм оцепи, изгледао сам веома жалосно, ба |
| сном другу да видимо како му је и да га што понудимо...</p> <p>Ми му предложисмо да иде у болни |
| им код Ђере и упитам га, имам ли и њега што да послушам, јер је за школу било још рано.</p> <p> |
| н, савршено пропао.</p> <p>— Па за Бога што ме ниси потражио? — рече он гледајући ме пажљивије. |
| од њих стакло и баци се на оног другога што му је, вели, рђаво подишао седмицом пиком, а он га |
| не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом.</p> <p>— Говор’те, мо |
| кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — и то у јутру, у осам саха |
| с дужан је да се брине за набавку онога што нам не достаје, нарочито хране, одела, осветлења, д |
| <p>— Није то због посла, него због тога што ћемо сутра с владиком и још неким гостима ручати на |
| но код куће седео и учио.{S} Поред тога што сам за себе радио, радио сам и разне цртеже за ђаке |
| , зар ти мене хоћеш да лажеш поред тога што си ме непрестано крала и овога бизгова хранила! — љ |
| што би то учинили, да и они окушају, да што од општине на име помоћи узму.</p> <p>После подне о |
| погледаше, а ни један не отвори уста да што каже, сем једнога што пљуну на под и растрља ногом. |
| а у звоно и сав се запенушио од вике да што више света у панораму намами, те да види чудо невиђ |
| , овде нема; а нисам могао ни сањати да што може бити под сламњачом ну и њу подигох с једног кр |
| можеш бар празником код куће видети да што уради, — гуњђа госпођа...</p> <p>_ Али, молим вас, |
| > <p>Ама нико не смеде уста отворити да што проговори...{S} Сваки ћутећки скупи своје ствари и |
| сто...{S} Нисам могао уста отворити да што проговорим.</p> <p>— Шта стојиш сад?...{S} Одлази! |
| кући,... тек седам сахати.{S} Седнем да што читам, али бадава; ноге ми се за четврт сахата укоч |
| <pb n="64" /> <p>Ја се нисам отимао да што пре наточим воде, већ сам пропуштао све и ако ми је |
| живео о хлебу и луку као и они, само да што више уштедим и уштедио сам.</p> <p>Кад сам се уписа |
| де пошто је већ топло, само страхују да што не запалим. „Дете си“, веле.</p> <p>— Е баш ми је м |
| } Све су, брате, на један калуп, ваљада што су у истим приликама.</p> <pb n="321" /> <p>Тек, по |
| <p>— Овај,... ништа...</p> <p>— Па онда што не идеш?..</p> <p>— Хтео сам вас питати у колико ћу |
| тек колико да се отме од силна дремежа што га обузео.</p> <p>— И ја сам мислио да на сваки нач |
| м сахати!!...</p> <p>— Еј, ти П...., за што не знаш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је |
| ?!!...</p> <p>— Бог с вама, госпођо, за што би ја то радио?!</p> <p>— А ко би други?...{S} Јес, |
| >— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите то,... довољно је кад ја знам.</p> |
| роклето псетиште лежало и упитах се: за што не бих ја ту спавао а псето у кујни?!...{S} Док се |
| е бити непријатељ самом себи (!).{S} За што сте тако груби?..{S} Истина ја сам мало љута, али и |
| <p>— А ти М..., — упитао би другу, — за што се хваташ за ухо кад сретнеш попа на улици?!...</p> |
| бравам и ако не би требало.</p> <p>— За што молим?...</p> <p>— Тхе,... за што?...{S} Оставите т |
| штајући замотуљак у фијоку.</p> <p>— За што не видите колико има? — излете и нехотице Пери реч |
| спођице? — упитам кад уђох.</p> <p>— За што нисте одмах дошли? — упита љутито.</p> <p>— Дечко в |
| .{S} И нехотице ми ноге заклецаше, а за што не знам.</p> <p>— Да л’ да му се јавим? — упитам се |
| е у заводу сматрао као неку казну, а за што не знам, сем ако није због управитељице.{S} Ови су |
| сам од вас изишао.</p> <p>— Е!{S} А за што? </p> <p>Ја му испричах и најмању ситницу...{S} Каз |
| и је чувала?</p> <p>— Да.</p> <p>— А за што си то чинила.</p> <p>— Не знам пи сама...{S} Нисам |
| сандука цигуре, коју нису трошили а за што не знам.{S} Сандуци су стајали на тавану где је ста |
| она љута као паприка; Бог свети зна за што.</p> <p>— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, ни |
| .</p> <p>— Хе-хе-хе, тичићи моји, па за што сам ја ову банку спремио? — рече он мучећи се да из |
| орам ја сазнати где она то оставља и за што га крије, — рекох за себе.{S} У истом тренутку госп |
| војица...</p> <p>— Како вам је име и за што сте овде?</p> <pb n="202" /> <p>— Е гле ти њега, — |
| авио...</p> <p>— Ама какав Фридрих и за што?</p> <pb n="323" /> <p>— Сећаш ли се кад ти пре нек |
| ? </p> <p>— Да се с тобом објашњавам за што сте ми ставили забрану, а претходно ми новац нисте |
| ла да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што и да не питам.</p> <p>— Тим боље.</p> <p>— Унапред |
| <p>— Ништа, баш ништа,... ја не знам за што сам овде.</p> <p>— Знаћеш! — рече и опет зазвони, — |
| е ми ноге клецају,... ни сам не знам за што...{S} Било ми је као да сам добио премију са главни |
| разијској чесми, а ни сам нисам знао за што.</p> <p>Снужден и забринут стајао сам неко време ко |
| "204" /> <p>— Синоћ сам вам испричао за што сам овде, а ви сад треба мени, — рекох седајући пор |
| , — права господа!...{S} Бог их убио за што су морали ноћивати које где код толиких новаца,... |
| ајао, да не беше два малишана, као и ја што сам био, у грађанском оделу, који се зауставише пор |
| ка која постајаше све јаснија и јаснија што нам се више <pb n="157" /> приближаваше.{S} На моје |
| ило отићи бар те узети оно мало дроњака што сам имао.</p> <p>— Хајде иди сад на Калемегдан прод |
| ило до шале то покупим оно мало дроњака што сам имао, а остало Здравковић све избаци на поље па |
| никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали с доње стране оне гомиле теса |
| оли био најстарији.</p> <p>Њему поласка што га ја предложих да, као најпаметнији, да своје мишљ |
| р је ово парче хартије вредно оних мука што сам преживео?!.{S} Колико је људи без њега па су оп |
| вом жмиркајући. (Она је навлаш жмиркала што је мислила да јој лепо стоји).</p> <p>— Знам за што |
| лопове...</p> <p>— А која би вајда била што би их осетила, кад не би ни репом мрднула!...{S} Не |
| двомесечје...</p> <p>Срећа је моја била што сам благовремено увидео да ћу пропасти, ако овако о |
| едовно задоцњавао; једина је срећа била што смо по <pb n="46" /> распореду скоро сваки дан имал |
| с је газдарица у толико више изненадила што се ово десило тако рано и на Божић; јер до тада ни |
| а био у кујни.{S} Свршим оно мало посла што сам још имао па легнем, али нисам могао заспати: не |
| ак да се с њом више није шалити нити ма што говорити.</p> <p>Шта сам знао...{S} Узмем корпу и в |
| очима...{S} Проклињао сам тада и Адама што га ђаво однесе, да поједе једну киселу јабуку (бар |
| Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где јој је ручак?!...</p> <p>Бил |
| ако даље, а и да се добро храним јелима што се лако варе.</p> <p>Рече ми још да по ручку могу п |
| S} Био ми је циљ да се помешам са онима што су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако |
| на <pb n="6" /> пажња пређе на жандарма што важним аукторитетом развади завађене шегрте, управо |
| огледа, па за тим звизну у пиштаљку, на што се из споредне улице појави једна црна прилика која |
| није истина, нити да ме је ма ко ма на што наговорио...{S} Молим вас пустите ме да идем, јер с |
| у се бол свије око срца, а и сам не зна што.{S} Никакво чудо онда не би било, ако баш ово досад |
| јем, исто онако као код првог господина што сам радио са ћебетом, али ћебе је ипак било боље а |
| ваздан можда мислила како ће господина што више наједити а мене злостављати.</p> <p>На дан пре |
| еравам, господине, да није ништа истина што је председник у писму казао, а још мање, да ме је к |
| пу,... не види се најбоље — рече ми она што и учиних.</p> <p>— Колико је то сахати?</p> <p>Приђ |
| ође да послужујем.</p> <p>— А, тако, па што не говориш?!...{S} А где је госпођа?{S} Заврши блаж |
| рочито многопоштовани полажајник,... па што је пио... мани се!{S} Уз сваку чашу тек рекне: „шта |
| ез — ништа, а то све скупо кошта.{S} Па што је најгоре, било је нових предмета, који се у гимна |
| >— Болестан сам, господине!</p> <p>— Па што не идеш кући?!!...</p> <p>— <hi>Хладна ми соба!</hi |
| <p>— Донели су ти дувана...</p> <p>— Па што ниси узео?</p> <p>— Неда пандур,... он је узео, ваљ |
| > <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па што да те истера газда?</p> <p>Ја му укратко испричах ш |
| осутра имам последњи испит.</p> <p>— Па што си напустио послуживање док не свршиш испите?{S} Шт |
| ба, а куповао сам га од оних два динара што их од господина добих.{S} Један сам динар потрошио |
| да се завучем у један од оних фијакера што су били у дворишту, па тако и урадим: уђем у најлеп |
| ро, изиђи тамо — рече и показа ми врата што воде у предсобље.</p> <p>Изиђох.{S} У целој кући: и |
| има за читав метар у висину...{S} Срећа што то није било у соби, иначе би се погушили.{S} Њих ш |
| дати шта ћемо...{S} Још је једина срећа што нас другови колико толико хране.</p> <p>— Ама и то |
| није ми дала стати.{S} Оно мало новаца што сам још имао морадох дати за хартију и друге ситниц |
| у јутру рано поделисмо оно мало новаца што смо имали на једнаке делове, па се један по један и |
| ићи да узмем оно мало дроњака и књижица што сам имао; јер, кад су ме избацили, са собом нисам н |
| ог посла“, он би одговорио: „Нисам крив што сам гладан; у осталом нека склоне хлеб са тезге,... |
| ара месечно у новцу поред свега осталог што сам у кући имао.</p> <p>Она је имала једну једину м |
| — упита писар, а жандарм заустави оног што је пошао и ако су још били везани.</p> <p>— Јест, ј |
| ом нисмо трпили глад, а и ми смо по кад што доносили...</p> <p>Сваки је имао по пет-шест приват |
| на Врачар да беремо кајсије.</p> <p>— Е што би волео да ти тамо наместе ребра...</p> <p>— Ни бр |
| дседник у истој општини...{S} То је све што сам му казао,... јест казао сам му и то, да се ја н |
| о док дође господин...</p> <p>То је све што рече.{S} Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем |
| аци ми опет донесоше добар ручак, и све што су донели поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што |
| и одело, и квартир, <pb n="95" /> и све што нам треба, и најзад вас се ништа не тиче одкуда нам |
| ватру...</p> <p>Уз чај испричам јој све што сам с бабом говорио и изнесем јој оправдане разлоге |
| плоћења.</p> <p>Узгред јој испричам све што сам преживио од како сам дошао у Београд.{S} Пажљив |
| вај кад уђох.</p> <p>Ја му испричам све што сам знао о Циганкама: кад су код госпође долазиле, |
| асмо од глади!...</p> <p>Ја извадим све што сам у џепу имао и спустим на сто,... било је 5.30 д |
| како се мувају као скакавци, а већ све што зараде попиће, а ми немамо ни хлеба...</p> <p>— Ја |
| <p>По његовој жељи испричах и њему све што и чичи само мало опширније, а кад доврших показах м |
| говарали неистинито.{S} Одрицали су све што би им могло шкодити.</p> <p>Њихово упорно одрицање |
| познавати: права јазбина!...</p> <p>Све што је овде за наш рачун било добро то је, што је било |
| м страном само да једно од другога буде што даље...{S} Тада би и ја узео своју столичицу и сео |
| живо непечено,... крваво, само да буде што теже; уви га у хартију, а за тим одсече хлеб и пруж |
| а квит; јер је још удовица, па јој може што срећи шкодити поред све њене „лепоте“ и „младости!“ |
| не не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отиш |
| тра, продро у механску собу, и срећа је што су људи благовремено дошли, те оног нашег друга већ |
| о сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани тешили и храбрили.</p> <p>Тога ве |
| ћу тада изићи па шта буде.{S} Жао ми је што нисам имао дувана па да бар уживам као прави господ |
| кав се ни замислити не може и жао ми је што ти садржину тога писма не могу сада испричати, јер |
| имао послуживање с храном, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове. |
| нема; то је се дешавало кад сувише пије што није било ретко.</p> <p>Избегавао сам да не дремам, |
| моћ исцрпе, а газдарица неће ни да чује што ја немам ништа, већ хоће кирију или напоље.{S} Два |
| им мокра...{S} Панта извади неке дроњке што је донео и растури по земљи, а тако исто и ја извад |
| голо грање; тужно све као и оно гробље што је...{S} Мало се бејах навикао и не беше ме толико |
| Молим вас покорно, госпођо, извините ме што вам досађујем, — поче Пера, — и ја и мој брат (ту п |
| се молисмо Богу благодарећи му на ономе што нам је дао.</p> <p>Кад изиђосмо из цркве бејасмо за |
| тав сам сахат ћутао и премишљао о ономе што се са мном зби...{S} Изгледаше ми као неки сан,... |
| део у једном углу мислећи о свему ономе што сам од почетка па дотле преживео...</p> <p>Пера ми, |
| Мога се срца то не косну нити сам томе што важно придавао...</p> <p>Тако исто и у вече не хте |
| аздарица није могла набавити дрва, а не што није хтела, пошто је сву кирију коју сам јој плаћао |
| <p>— Имам едно дете, сака да ти помогне што.</p> <p>— Пошљи га овамо.</p> <p>Ђера се извуче из |
| у никад заборавити... личили смо на оне што спроводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допа |
| Изгубим и она два приватна послуживање што сам имао...</p> <p>Не могући, дакле, издржати целу |
| На брзу руку покупим оно мало сиротиње што сам имао па на капију...{S} Низ лице ми лију сузе к |
| згодно место и прикрисмо оне наше прње што смо носили, за тим се упутисмо полако поред ограде |
| гдану кад је било лепо време, као и пре што сам чинио...{S} Божа је дату реч одржао: хранио ме |
| акључају чим би вечерали, и треба да се што важно деси па да изиђу.</p> <p>Ја немам довољно реч |
| то није било по вољи и гледао сам да се што пре очистим испред његових очију...{S} Таман да изи |
| о ћеш на кућу пазити,... нарочито да се што не запали...</p> <p>— Не брините се, биће као да ст |
| оводе на заточење.</p> <p>— Овако ми се што допада, — рече Панта кад изиђосмо на улицу, — Наста |
| сам био и весео и нисам: радовао сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, |
| љус!...</p> <p>— А јаој!... продерем се што сам год јаче могао.</p> <p>— Ћути убила те мајка бо |
| школу.{S} Мало одахнух душом, али брате што је много, много!{S} Служио сам четири господара: го |
| сту за радника има хлеба...{S} Говорите што сте ме звали!</p> <p>— Идите, идите, сад не могу с |
| а учим...{S} Добијао сам парченце свеће што се једва из светњака ножем извади само колико да им |
| ..{S} Мало час грдиш некакве никоговиће што су те опоганили, а сад хоћеш да пијеш...{S} Ти поср |
| >— Нисам. _</p> <p>— Сигурно си из куће што и придигао?{S} Дај ту торбу овамо!... викну узимају |
| с сто пута већи, па ми ни један не рече што ми сад ви рекосте, чиме сте доказали: да сте и необ |
| дана!...{S} Фаника се особито радоваше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и д |
| ам знао шта да радим, а најгоре ми беше што се с Пером не могах споразумети.</p> <p>— Али нека, |
| је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас не би они узнемиравали са њиховом виком, јер ни |
| колико ће ми и госпођа дати кад пође и што ми је индустријалчева мајка казала да је сутра на п |
| то сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео бадава.</p> <p>Успремих судове и почистих |
| н било добро то је, што је било топло и што смо се могли непримећени скупљати.</p> <p>Нама није |
| .. било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматрању и оцени није прев |
| ћи, јер је свануло, па гледајте те себи што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви |
| </p> <p>Положајник не беше од оних људи што се стиде и није се дао млого нудити...{S} Наклопио |
| лу редовно сваког дана да видимо: је ли што по нашим молбама решено, али бадава, наше молбе сто |
| механџија.</p> <p>— Молим вас имате ли што за јело?</p> <p>— Само јагњећег печења!</p> <p>— Да |
| обратио неку нарочиту пажњу, а камо ли што немам судова...{S} Имао сам један једини маријаш и |
| а сам служио...</p> <p>— Па те истерали што не валаш.</p> <p>— Ја сам добро слушао.</p> <p>— Па |
| ли поједосмо.{S} Њих двојица су брисали што ’но кажу као мећава.{S} Од печења, и ако га је било |
| ко сам имао какво писмо да однесем, или што друго послушам — заменила ме је; а ако сам хтео да |
| и, — угрејала сам ти мало купуса, — или што друго, — једи па да после избришемо ове прозоре и п |
| етрешћеш овога,... види да нема нож или што друго, па ћеш га затворити са овом двојицом овде до |
| моје жалосно стање те сузе изазвало или што друго.</p> <p>— За то тако и изгледаш, — рече стари |
| каква је ово мрцина?!...{S} Нити да ми што покаже, нити да она сама што ради, аја!...{S} А где |
| па опет скочим и потрчим...{S} Душа ми што ’но кажу дође у нос.{S} Кад сам <pb n="236" /> изма |
| торњај!</p> <p>— Молим вас исплатите ми што имам да примим, па ћу одмах ићи, — нанесе ме ђаво т |
| ога ноћ је.</p> <p>— Молим вас дајте ми што сам тражио, ја морам ићи па шта ми Бог да, — рекох |
| је се могло изићи на улицу, нарочито ми што смо били голи као фишеци...{S} Чим би из школе изиш |
| ричаћу ти код куће.</p> <p>— Да се ниси што с мајком свађао?</p> <p>— Боже сачувај...{S} Ево ве |
| добро да учиш и да слушаш...{S} Кад ти што год у каквој нужди устреба, ти ме потражи у општини |
| ођете вели!...</p> <p>— А верујеш ли ти што она вели? — упитам малишу у шали бришући се убрусом |
| — Реза је врло добра!...{S} Одмах ћу ти што спремити за јело док се вратим с чесме.</p> <p>Божа |
| комшијом—Швабом и његовом женом свађати што до тада није чинила; јер су то били људи врло мирни |
| е ову комедију удесио, па почнем викати што сам год јаче могао.</p> <p>— Вампир!...{S} Вампир, |
| ље.</p> <p>Одмах сам тражио да ми плати што сам још имао од плате да примим.</p> <p>— Куда ћеш? |
| као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> <p>— Нећемо, господине,... збогом |
| јер од то доба, нити сам га видео нити што за њега чуо...</p> <p>Ми се, по наговору Миливојево |
| ништа говорити да сам новац примио нити што купити,... сутра <pb n="173" /> ћу, — рекох купећи |
| сам могао видети од оне слабе светлости што долазаше кроз стаклена врата, лежаху сељаци и рабаџ |
| !</p> <p>— Ми смо мислили да се он љути што нас је много па смо за то отишли.</p> <p>— Море бат |
| су дошли за воду те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је |
| ћ по Нишаву, — рече одлазећи, да изврши што сам му казао.</p> <p>Док је он кувао шербе ја сам у |
| је,... пусти га нека брбља, — рече онај што ми је био познат...</p> <p>У овој препирци отворише |
| нгупа, јер је без занимања, — рече онај што ме дотера ономе другом жандарму који сеђаше на клуп |
| ека, — продужује започети разговор онај што ми лежаше на нози, — накнадићемо ми то други пут дв |
| а сте врло неразложни...{S} Тај осмејак што га мало час први пут, после два-три месеца, на ваши |
| ај друг био...</p> <p>Једног јутра, тек што беше свануло, изиђем по обичају у двориште, да из б |
| г је убио,... замислите, господине, тек што мој Заре оде у кварт са овим и жандармом, почех неш |
| бомира као обично <pb n="269" /> и, тек што се завукох под миндерлук, уђе баба у собу.</p> <p>— |
| мио да примим шамар, што и би; јер, тек што изговорих последњу реч, а он потегне па иза врата п |
| поред ње хлеб такође увијен у крпу, тек што беше начет.</p> <p>— Ха, — рекох, — за господина и |
| и заспао, не знам.</p> <p>У јутру, тек што су се показали први знаци дана пробудим се, а моји, |
| /p> <p>Сад замисли како ми је било: тек што сам се поред пећи раскравио и почео онај благодет т |
| учинише, те је одмах, <pb n="38" /> тек што је видех, заволим као мајку; управо моје замишљање |
| а се сада не могу ни да сетим...{S} Тек што све повадисмо и наместисмо на сто, дођоше и они ост |
| ако управо нисам знао куда ћу...{S} Тек што сам се кренуо на десет корака преда мном, <pb n="21 |
| Могло је бити шест и по сахати.{S} Тек што сам, тако рећи, стао, приђе ми једа младић од своји |
| на коме су обично седели носачи.{S} Тек што сам, тако рећи, сео, приђе ми један жандарм и набус |
| чита председнику шта је написао.{S} Тек што овај свој рад доврши, председник лупи у асталско зв |
| е спремасмо да је изгурамо напоље и тек што је повукосмо појави се светлост из кујне, а <pb n=" |
| очној страни небо беше заруменило и тек што се сунце није родило...{S} Ја се полако кренем нави |
| >Доручковасмо сва тројица заједно и тек што запалисмо цигаре поново уђе пандур и позва ме.</p> |
| капија“.</p> <p>Сиђосмо у равницу и тек што прођосмо кућу, чини ми се проте Илића, рече ми:</p> |
| p>— Ходи!</p> <p>— Нећу...</p> <p>И тек што изговорих: „нећу“ а бич звизну кроз ваздух, али ме |
| " /> ћу, — рекох купећи новац, који тек што спустих у џеп чух госпођин глас:</p> <p>— Милане!.. |
| ги их неће нико опрати него ја, али тек што сам умочио руке у воду, ето ти најстаријег сина:</p |
| , — као да је све помрло!...</p> <p>Тек што завих за угао код старог турског посланства сусрето |
| p>— Пази добро шта радиш!...</p> <p>Тек што писар изговори последњу реч врата се отворише и уну |
| еше читаво неко предавање...</p> <p>Тек што поставих сто зачух кроз ходник неко звецкање; врата |
| крепи, изиђем пред механу...</p> <p>Тек што сам стао наиђе једно циганче са прибором за чишћење |
| се једва до пећи прогурах...</p> <p>Тек што се мало раскравих, а професор отвори врата и викну: |
| душних људи буде дупло тежа.</p> <p>Тек што хтедох да устанем, те да се напијем као кристал бис |
| о је његова приближна слика.</p> <p>Тек што се и ја умешах у ону гомилу од људи, жена и деце, ш |
| из Београда, па ће он знати.</p> <p>Тек што он заврши реченицу уђе и дежурни писар.</p> <p>— Се |
| Доручак се беше већ охладио.</p> <p>Тек што сам сео она командова: „Молитву!“ и ако још нису св |
| могао обући празнично одело.</p> <p>Тек што сам се почео умивати уђе к мени једно дете и још с |
| као да се није ништа десило.</p> <p>Тек што Божа по доручку утањи: „Рождество твоје“ зачусмо На |
| у коме толико муке видесмо.</p> <p>Тек што се на источној страни појавише први знаци дана ми с |
| био сам сав од зноја мокар.</p> <p>Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно.{ |
| S} Она је мислила да је то једини узрок што од ње излазим, па јој је било криво и тешко што збо |
| одрешим шерпу у којој беше сав онај кељ што сам га видео и пржено месо.{S} Јео сам као хала и и |
| вац и одем, а све од радости подигравам што ћу остати сам...</p> <p>— Које добро, Милане? — упи |
| вече састали, није пропустио, а да нам што лепо и корисно не исприча...{S} Нарочито нам је пре |
| еше дошао код нас да пита, треба ли нам што из вароши, — једно поверљиво писмо за Перу, те да г |
| их готов, — ама ја нисам газда, не знам што да правим сос тебе сад!...</p> <p>— Ето ја ћу да ва |
| здремам поче благо:</p> <p>— Ја не знам што те је овај и дотерао ’вамо, кад се види да си ђак!< |
| а Бога таква? — упитам је и сам не знам што је то питам, а она не одговори ништа, већ само слег |
| /p> <p>— Молим вас, ако сматрате да сам што учинио, или ако вам изгледам подозрив, терајте ме у |
| ше без улепшавања, додавања, или да сам што изостављао.</p> <p>То је било у јесен а Милан је ум |
| и храбрили.</p> <p>Тога вечера нити сам што јео нити радио, а и у подне нисам ништа окусио.</p> |
| не свога детињства провео.{S} Живео сам што ’но кажу: као бубрег у лоју: храна добра, стан сув |
| >Пред саму ноћ дођем кући...{S} Био сам што веле као убијен.{S} Узалуд је што су ме сви укућани |
| сам се што идем у Београд, а жалио сам што остављам Алексинац, у коме сам доста зла и добра ви |
| !...</p> <p>— Ето ја ћу да вас послушам што год хоћете само да овде преноћим и да ми дате парче |
| оке.</p> <p>Како сам био жељан да једем што кувано, јер сам дотле скоро само хлеб јео, поједох |
| > <p>— Четири динара а и остало добијем што ми као ђаку треба.</p> <p>— То је мало и још те у о |
| и подвикну.</p> <p>— Јао-о-ој! — викнем што сам год могао.</p> <p>— Та не дери се, угурсузе, ин |
| д, јер нисам 24 сахата ништа окусио сем што сам у јутру на чесми попио салеп...{S} Ну сад ми је |
| замени плач, јер госпођа ме оним лонцем што је држала у руци поче немилостиво тући по глави, ка |
| ам гледао и свим се силама старао да им што боље уговем...{S} Кад би се Тони, наравно као стара |
| 82" /> за њега да дам; да ли да оставим што за пут кад пођем кроз месец дана у Београд и т. д.. |
| ст казао сам му и то, да се ја не бојим што је он сав у фишецима...{S} Сад ако га је то наљутил |
| >Ја одистине имам само њима да захвалим што сам матуру свршио, јер да сам у ма којој другој кућ |
| ситних и сувих дрва, и по соби успремим што је још било неспремљено, па за тим наместим на сто |
| н из супе са <pb n="28" /> оним талогом што остане на дну лонца кад се супа оцеди.</p> <p>— Хај |
| оручак...{S} Осећах се некако задовољан што сам ову добру жену могао послужити и што нисам јео |
| Бубицу тражити, а у срцу сам се радовао што је нема, и не знајући шта ме чека.</p> <p>— Нема, п |
| еварно, па онда како би јој се оправдао што јој од једаред нисам сав новац предао, и да ли би м |
| и напунише очи.{S} Било ми је веома жао што идем.</p> <p>— Жив био, — рече она па ме помилова п |
| али нигде.{S} У кавани код Пандила, као што знаш, недаду нам ни нос помолити...{S} Три пута сам |
| е ништа не види.{S} Кад су се кола, као што видиш, зауставила код „Круне“ ја сам отворио врата |
| ежала она шпанска трска од које се, као што рекох, није одвајала ни кад спава.</p> <p>— Ви сте |
| ежиш овде у затвору,... а ја ћу те, као што сам казао, одмах пустити...</p> <p>— Ја опет понављ |
| нареди ми госпођа да нараним дете, као што сам обично чинио.</p> <p>За ручак смо имали некакав |
| то.</p> <p>Изведем децу у двориште, као што сам обично после ручка радио, да се мало проиграју |
| ад му се приближих.</p> <p>— Јесам, као што видиш, баш ја главом.</p> <p>— А одкуда ту тако ран |
| при том смо пуки сиромаси, међутим, као што видите, брат ми је јако болестан...</p> <p>Госпођа |
| n="218" /> <p>— Молим вас, госпођо, као што сам казао, ја не могу ићи на Авалу, а г. Ђ... није |
| а ми по реду на неке трунчиће, јер, као што рекох, више нисмо+ имали столице сем ове...</p> <p> |
| гох издржати ни толико.</p> <p>Већ, као што мало час рекох, мрзео сам госпођу више но ма кога н |
| , слабу, готово хистеричну девојку, као што је доста чест случај код тих створења.{S} Укратко ћ |
| од професора Р... да послужујем.{S} Као што сам раније казао у овој ми је кући било врло добро |
| и од сваког зла бранити...</p> <p>— Као што је оно на вратима, — прекиде га Божа враголасто пок |
| о од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Невоља је!...</p> <p>— Тако |
| ћеш ти тако мали да радиш?</p> <p>— Као што мало час рекох „шта ми Бог да?“ У осталом ја ћу се |
| т оставим ствари испод једног џбуна као што сам обично чинио, па се за тим вратим у варош, пошт |
| пут у коме би стала још троја плећа као што су његова; неки ципеле женске с великим штиклама, п |
| мном обрете председник Риста онакав као што ти га описах, само натмуренији него обично и ослови |
| се одмах иселили чим празник прође као што ћемо и чинити...</p> <p>— Ама за тебе и не марим, а |
| смо, — поче млађи да муца, — све је као што сте казали;... у томе завијутку има 350 динара које |
| што пре место нађите и владајте се као што треба,.. ви сте се сада врло лепо показали...</p> < |
| писар, — учите добро и владајте се као што треба...{S} Немојте заборавити што сте обећали!</p> |
| а их обиђем, а ви се добро владајте као што сте ми обећали, па ће све бити лепо, хе-хе-хе..{S} |
| ест сам сачекао господина на капији као што ми је казао...{S} Уђосмо у двориште; ја сам на три |
| а легнем, јер целу ноћ нисам тренуо као што сам вам казао, а веома сам уморан...</p> <p>— Добро |
| {S} Кад сам био готов завезах шерпу као што је и била, а тако исто завијем и оно парче хлеба па |
| ар тај је случај код мене...</p> <p>Као што рекох, нисам осетио ни кад је професор ушао, ни кад |
| n="134" /> <p>„Тужни зборе!</p> <p>„Као што видите, неумитна и хладна смрт покоси млађани живот |
| испит, те с тога ме нико није ни питао што сам доцкан дошао.</p> <p>Испит је био у велико поче |
| да наобруча главу па да га пије, а ово што ви имате прави мелем, хе-хе-хе!...</p> <p>— Скините |
| а би и дуже остао да се није десило ово што ћу ти мало после испричати...</p> <p>Ја сам му дао |
| p>Тако сам и радио: обукао сам све ново што сам пре купио.{S} Нисам смео лећи док госпођа не за |
| ар си и ти ту?!...{S} Продера се поново што игда може кад мене спази, па јурну као помамна да м |
| има и цича као за инат, а ја међутим го што ’но кажу као фишек.{S} Целу боговетну ноћ предрхтим |
| ти по три гроша дневно за хлеб и друго што ти треба...{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Разумем, гос |
| ану, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?</p> <p>— Јесам, — одговорих. |
| за мном цела корпа, или месо, или друго што!!...</p> <p>Видећи, да ћу у оној проклетој кујни пр |
| ва турска варош, нарочито један њен део што се зове: „Јагодин Махала“... <pb n="221" /> Улице с |
| ало помогнеш у кујни; момак се разболео што овде помаже, па не могу сама све да стигнем.</p> <p |
| то скривио,... какав си то „бунт“ чинио што вели председник?!...</p> <p>— Колико си ти, толико |
| ве од чизама, нити умор, нити сам марио што ме шибље и трње по лицу шиба; само сам јурио као по |
| овац прикријемо...{S} Ми ћемо свакојако што добити у име награде, а то је боље и пријатније ма |
| } На двадесет корака од мене викну неко што игда може: „слушај!“....{S} Ја стадох као укопана.. |
| е излазим, па јој је било криво и тешко што због ситнице остаје сама, јер се беше на мене навик |
| ајде рано, — рекла би она кад је ваљало што урадити, — угрејала сам ти мало купуса, — или што д |
| ад нас онако дроњавих осам угледа, мало што у несвест не паде, па још кад је онај загушљив и по |
| р пуче преко левог образа...{S} За мало што нисам оглувео.</p> <p>— Показаћу ја теби док те стр |
| ?{S} У млађег поговора нема.{S} За мало што не одох па да се никад више не вратим...{S} Имао са |
| , али ви не можете...{S} Зар ми је мало што морам по целу ноћ да патролирам, па ме још бијете!. |
| . куда ћу сад поново?...{S} Зар је мало што идох до бабе и прошпартах цео Београд?!{S} Да сам с |
| ни да ми се ово дериште подсмева и мало што га не зграбих за врат.</p> <p>— Даћу ја теби: „госп |
| /> пошто су биле ужасно љуте.{S} У мало што не крепа; уши му помодреше као у ћурана врат кад оз |
| <p>Чувши ово: „сад знам где је“ у мало што не узвикнух од радости и поред свега страха би га з |
| S} Не тако!... — викну госпођа и у мало што ме не ошамари.</p> <p>— Него како?...</p> <p>— Узми |
| мо скоро у један исти тренутак и у мало што не прискочисмо писару да га загрлимо, а то би сигур |
| ше, а каплар ме ухвати за руку и у мало што се обојица не претурисмо колико се на мене навали.. |
| исто се трже...{S} Ја од радости у мало што не скочих у вис...</p> <p>Она се добричина, писар, |
| пала кад сам из собе изишао, јер у мало што то не учини предамном.</p> <p>Спремим се и одем на |
| е толико уплашила, да по обичају у мало што не паде у несвест...</p> <p>До зоре сам поред ње пр |
| за војску!...</p> <p>За мало је остало што тада, поред свију преживелих мука, не сврших са соб |
| селим лицем погледа,... било му је мило што је био у праву и што се у своме психолошком посматр |
| о вам жив пример правог Африканца, само што није го, а вала готово си и го!{S} Могли бисмо те в |
| и мир између господина и госпође, само што је ова још више пила, а после смрти кћерине пила је |
| врати, а они самном остану у соби, само што они седе за столом а ја лежим у прашини под миндерл |
| о исто у вече радили кад би учили, само што нам је стакло с мастилом замењивала лампа и што нас |
| пана не могав ни речи проговорити, само што гледа у нас, а тако исто и ми у њу... „Шта ће бити |
| једанаест сахати из школе вратим, само што је чича тада без сапуна на образима.</p> <p>Нису се |
| нем, — рече Пера пошто добро зену, само што нам гадови покварише сан, али платиће они то...</p> |
| S} Изгледао је међу нама као отац, само што нисмо имали мајку; беше то развијен човек до својих |
| заудараше <pb n="42" /> на влагу; само што вода не цури из зидова.</p> <p>У другом одељењу сед |
| аше што сам у школи напредовао.{S} Само што сам у школу и до чесме ишао, иначе сам непрестано к |
| м, али мало је што могао донети, — само што је могао метнути у џепове.</p> <p>У осталом нисмо т |
| а, ово је скупо, кад би могли да нађемо што јевтиније,... простије, без намештаја, — рекох.</p> |
| глад нас истера из вароши да потражимо што по Винику и Горици и, збиља, тамо смо по цео дан пр |
| шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са сви |
| о, умисмо се, и, по могућству, обукосмо што чистије одело, за тим успремисмо стан, па сви одемо |
| и нисам ветар осећао...</p> <p>Пре, но што дође господин на вечеру, а долазио је око осам и по |
| хартије и пођем у школу.{S} Али, пре но што одох свратим код Ђере и упитам га, имам ли и њега ш |
| тално радила, опра ми кошуље.{S} Пре но што сам се пресвукао лепо се измијем.{S} Сасвим друго д |
| лико сутра, кренемо из Ниша, али пре но што би то учинили, да и они окушају, да што од општине |
| , па нека раде шта год хоће, али пре но што би то учинио решим се, да их још једаред замолим... |
| слиш?</p> <p>— Одавде ћемо отићи пре но што сване па ћемо у кратко казати патролџији како је ст |
| ђа дошла из Ниша, рапортирам јој пре но што је и у кућу ушла:</p> <p>— Госпођо, нешто нам Касто |
| овде код мене да ти дам доручак пре но што одеш у школу. —</p> <p>Ђера ми направи место на јед |
| ћи паре, — ја сам новац избројао пре но што сам га госпођи предао,... нисам јој ништа говорио.. |
| ћала зна — газда од куће.</p> <p>Пре но што сам код ове жене у стан дошао био сам ступио у држа |
| и цигару да не би попушио од ње више но што треба.</p> <p>— Као што видите није лако...{S} Нево |
| авали; па је добијао куд и камо више но што му је у ствари требало.</p> <p>И Панта је имао посл |
| ! — рече и више се скљока на столицу но што седе.</p> <p>— Кад год желите, али без вређања, раз |
| ...</p> <p>Уморен од пута више падох но што седох на клупу поред чесме...{S} Торбу и не скидох |
| ог млађег доба.{S} Баш је оно оправдано што веле. „и зидови имају уши“...{S} Коме је од њих мог |
| могла никад чути ларма и свађа, једино што се могло чути: тра-ла-ла, тра-ла-ла, или кад госпођ |
| р прође без икаквог значаја, сем једино што сам се са госпођом чешће свађао, јер из Саве нисам |
| вцета нигде као пред црквом, сем једино што су се две сирове и мало нагореле облице у пећи прек |
| па у вече давала да се подгреје, а оно што преостане од ручка и вечере и донесе се у кујну, мо |
| или...{S} Мислили сте да сам вам ја оно што и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по н |
| осле кад сам у њега ушао, видев све оно што сам могао за кратко <pb n="4" /> време уз пут до ка |
| молити да ми дозволи, да могу узети оно што би се бацило.</p> <p>— Врло добро, додаде — Панта, |
| а мене и за једнога који није патио оно што сам ја, — није могла бити од једне исте вредности, |
| </p> <p>Ја је погледах неверујући у оно што сам чуо, управо не знам, да ли сам добро и чуо.</p> |
| Е, па, где ћемо?</p> <p>— То је баш оно што је најглавније!...{S} За мене је ипак лакше, али ти |
| ђу тим, беше поцрвенео као рак, сигурно што је код писара насео...</p> <p>— Шта мислите, господ |
| — наставим даље, — да од мене није лепо што вам то у очи велим, али шта ћу, друкче не могу.</p> |
| обља.</p> <p>— Ово је за нас врло добро што је оваква помрчина, — рече Пера, — хајде ти за мном |
| мрчини? — упитах најзад.</p> <p>— За то што немамо свеће.</p> <p>— Колико вас има? — упитам при |
| p> <p>— А што? — упитам.</p> <p>— За то што нема довољно апсана.{S} Сем ове има још једна која |
| и дршка од вашег кишобрана, само за то што сам по нужди ћутао, — па сте ишли из крајности у кр |
| <p>— Морамо неопажени одавде изићи и то што пре.{S} Ја ћу се полако извући и бићу спреман за св |
| као преко колена, — рече жандарм љутито што газдарицу умири те изиђе...</p> <p>— Е, Бог вам дао |
| м жалио труда и снаге, да оболело место што боље са шпиритусом и камфором истрљам...</p> <p>Пош |
| ох немарно зверајући на све стране, јер што више посматрах оне тамне споменике и светлуцање кан |
| та на којима се појави онај исти пандур што ме је синоћ затворио.</p> <p>— Изволте! — викну он |
| Код „Два беда голуба“.{S} Има нас девет што плаћамо кирију, а једно туце седи бесплатно у — дво |
| ује,... он расположен од њега а ми опет што је се овако десило...</p> <p>— Живео полажајник!... |
| то да учите а ви играте „мице“... испит што је ту на прагу ништа, њега о чивију, — рече Црни ка |
| плакати, али не од бола или страха, већ што сам био немоћан...</p> <p>Најзад се умирих и исприч |
| рамо држати приватна послуживања и то у што више кућа.{S} Како се мени чини највише ћемо муке и |
| е, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео...{S} Читав дар-мар.{S} Кад се обоје толи |
| еп, а за тим се потпишем на ону хартију што је чича донео од председника, па ухватим браву и ви |
| Проклињао сам све, цео свет, па и мајку што ме роди, да се овако мучим!</p> <p>У кратко, у само |
| оград чим ме пусте,... ако хоћете да му што пошаљете — понећу.</p> <p>— Добро, добро, него овај |
| наш Алгебру? — упитао бих немарно једну што је се звала П..., а она би тек укокотила очима и по |
| ико изненађење познадох у том господину што из кола изиђе — Црног Перу!...{S} Ја га викнух и он |
| Ни најмање.{S} Признајем своју кривицу што сам и до сада толико трпео ваше набрецивање, али шт |
| о свему и свачему, и најзад се покајах што и ја не изиђох, јер ми беше самом постало и сувише |
| дим с Резом где ћу се наместити и да их што послушам, — продужи Божа, — јер морам дупло више сл |
| м.</p> <p>— Хоћу да потражим онај новац што су га у олук црквени сакрили.</p> <p>— Па има у Бео |
| вратих унутра...</p> <p>Пребројим новац што ми га госпођа даде.{S} Беше равно 18 динара!...{S} |
| руку.</p> <p>— Сад се пожури можда ћеш што требати код куће.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом, |
| стола, па за тим упитах Ану имам ли још што да је послушам.</p> <p>— Сад немаш никаква посла... |
| је ма шта предузети, па најзад рекох: „Што ће бити јесенас нека буде вечерас“, устанем и приђе |
| Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибележака, ал |
| хлеба, али чим га Ида донесе одмах нађе штогод те ме из кујне испрати, а кад се вратим нема ниш |
| јао.{S} Док су били дужи дани могао сам штогод, штогод, бар крадом, прочитати из својих прибеле |
| се оне сутра дан чудиле, кад сам им по штогод испричао од онога што су прошле ноћи говориле — |
| кућу да с њиховом децом учим и да их по штогод послушам...</p> <p>У овој сам кући с Миливојем н |
| } Ништа.</p> <p>— Морамо гледати да бар штогод набавимо, не можемо спавати на голој земљи.</p> |
| о ва...ва...вама ти...тичићи моји, рече штуцајући.</p> <p>Крајње је време било да нам полажајни |
| Чисто ми се дисање заустави...{S} Тако шћућурен на оној решетци ћутах два-три минута ослушкују |
| водио време у школи или на Калемегдану: шћућурио бих се испод градског бедема на влажној и хлад |
| , ваљада ће и остале сад..</p> <p>Ја се шћућурио до зида, иза једне корпе која је била пуна са |
| S} У први мах ме не спази, јер се бејах шћућурио иза пећи, пошто хтеде ући у другу собу, а не б |
| а нема ништа.</p> <p>Уђосмо у звонару и шћућурисмо се у један угао.</p> <p>— Колико ли има овде |
| едњег раста, великом, кудравом брадом и шубаром на глави у облику <pb n="186" /> купе, а око вр |
| плећата људескара са пушком о рамену и шубаром на глави; уста му беху толико велика, да чисто |
| p> <p>На глави имађаше малу астраганску шубару и ако је био месец јули, када човек од врућине ј |
| јеш ли ти, немој да се чешеш о њега као шугаво прасе, јер ћете сад ђаво однети, — викну Црни!</ |
| ребала, јер су они хркали, да се и јачи шум не би могао чути...{S} Полако се извучем и ја, напи |
| ено и пролаз слободан.,. без и најмањег шума,... кажем вам!..</p> <p>— О, несретници!{S} Мајка |
| била тиха и за чудо топла;... никаквог шума сем хркања оних грешника што су у дворишту спавали |
| кад будеш хтео лећи ослушни да се ко не шуња по дворишту...{S} Пази на лампу!...</p> <p>— Не бр |
| вориште и ја видох једног човека где се шуња око капије...</p> <p>— Ох, Боже, па то су лопови, |
| те да не паднем у очи што се тако рано шуњам по улицама...{S} На чесми их је као обично, било |
| <p>— Шта је?...{S} Докле ћете се овуда шуњати?!... продера се служитељ кад уђосмо у ходник.</p |
| овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, али је била преграђена у три дела, |
| ра, у једном углу, била је једна велика шупа која није имала тавана, већ су само биле попречне |
| блику гробнице, за тим скинули врата са шупе, па отвор покрили, а на њих натрпали грдно велико |
| лас...</p> <p>Уђосмо унутра.{S} На сред шупе стајаше један крњ преврнут лонац а на овоме чађава |
| а септембра остао сам спавајући на сред шупе, а остали су сви били отишли на послуживања...{S} |
| све избаци на поље па затвори врата од шупе и пред мојим очима их закова тако, да их нико без |
| е нас девет, — рече отварајући врата од шупе — а кад би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу |
| то пута ми је пред очи изишла слика оне шупе у којој бејаше највећи неред: у једном углу неки п |
| и наш подрумчић чисто држали према овој шупи!“ и нехотично помислим...{S} Шупа је била велика, |
| bSection" /> <p>У томе квартиру односно шупи остали смо до краја школске године; хтео сам више |
| ма, пристадоше да с њима станујем.{S} У шупи сам наставио живот као и раније,... није било ника |
| ре десетину дана дошли.</p> <p>Унутра у шупи нађосмо четворицу где још спавају.</p> <p>— Хеј, у |
| рочито вече, није прошло, а да се ови у шупи не посвађају,... особито је онај голуждрави имао с |
| у замолићу Резу да ме пусти да спавам у шупи,... топло је...{S} Нема, брате, код њих места ни з |
| сахати у вече, бесмо се сви, који смо у шупи становали, искупили осим Голуждравог или Риђег, ал |
| осади.{S} Устанем и изиђем на поље пред шупу и седнем на праг...{S} Ноћ је била тиха и за чудо |
| код вас долазио.{S} Кад сам дошао пред шупу покушам да отворим врата, али ни помаћи, загледам |
| n="124" /> <p>У разговору стигосмо пред шупу из које између дасака у млазевима продираше слаба |
| ад се реших да идем у стари квартну — у шупу у којој сам становао пре распуста, па шта ми Бог д |
| где да преноћим, ја се упутим к вама у шупу, јер нисам знао да сте отуд изишли пошто нисам ода |
| д би ударила киша ми бисмо их пустили у шупу, где би се седећи пресовали као сардине.{S} Они су |
| их тако неколико минута па се вратим у шупу, а уз пут и нехотично рекох: „Хвала Богу нисам сам |
| е и сада само столари раде те има доста шушке, да можемо ту спавати као у перју...</p> <p>Пошто |
| за мишицу.</p> <p>— Ево, има овде доста шушке, — рече први, — хајде да скупимо што већу гомилу. |
| већу гомилу.</p> <p>Они почеше згртати шушку са свију страна и ми за часак бесмо са свим затрп |
| не, кад је скројено као саливено!..{S} Шушти свила, Боже, мислиш морски су таласи!{S} Имала је |
| аута била, наљути се кад се ја правдах, шчепа ме за рамена и гурну низ степенице...{S} За часак |
| њиме.{S} Ово страшно наљути господина; шчепа је за косу па поче мазати, а и она њему није оста |
| ад ће бити — рекох кад ме она људескара шчепа за мишицу; нисам могао добро ни видети колики је, |
| S} Док смо ми ово радили дотле је Наста шчепала Тошу да у борби с њим заглади свој малопређашњи |
| овори момак зловољно.</p> <p>Међутим ја шчепам чича Илину руку и пољубим је.</p> <p>— Жив био, |
| >— Па док оперем судове...</p> <p>— Док шчепам ту карлицу ђаво ћете однети...{S} Одмах се вуци |
| и првог, који ми најближи буде, за гушу шчепам...</p> <p>— Шта радите то? — чух глас Црног Пере |
| усито и изгледаше, као да ће ме за гушу шчепати.</p> <p>— Подједнако трпимо штету; јер ја у мом |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |